1. Šta je SCADA?

SCADA je softverski alat koji u realnom vremenu omogućava nadzor, upravljanje i prenos podataka
na daljinu.
Scada je sistem za praćenje potrošnje u vremenu koje obezbeđuje telemetrisane vrednosti merenja
potrošnje a zatim i napona kao i statusa rasklopnih uređaja. Na svim tačkama Distributivnog sistema
se ne može korisititi SCADA jer je to jako skupo. Ona se koristi samo na važnijim tačkama.
Postoje dve vrste dobijenih podataka: jedna je od SCADA sistema a druga je od podataka dobijenih
mimo sistema SCADA i potrebno je obe grupe podataka obraditi i modifikovati i u tu svrhu se koristi
postupak estimacije stanja u kome kalibracija stanja predstavlja jedan od ključnih koraka.

2. Šta je kalibracija potrošnje?

Kalibracija potrošnje predstavlja postupak u kome se na osnovu raspoloživih podataka procenjuje

potrošnja u svim tačkama u distributivnoj mreži u izabranom trenutku.
Potrošnja se opisuje jednim od sledećih parova veličina:

1) modul struje
2) aktivna i reaktivna snaga

Dobijeni rezultat – kalibrisana potrošnja predstavlja podatak za estimaciju stanja čiji kvalitet u velikoj
meri zavisi od kvaliteta kalibracije potrošnje.

3. Sa kojim vrstama podataka raspolažemo kod kalibracije potrošnje?

1) Podaci dobijeni pomoću SCADA sistema

2) Podaci dobijeni mimo SCADA sistema, a sa kojima se dovoljno kvalitetno opisuje potrošnja

ostatak opisan u pitanju 1.

 4. Na osnovu čega se formiraju dnevni dijagrami?

U postupku kalibracije potrošnje, karakteristika potrošnje se opisuje tipom. Tipovi potrošnje se

međusobno razlikuju po normalizovanom dnevnom hronološkom dijagramu potrošnje, pri čemu
imamo nekoliko takvih dijagrama: za module struja ili aktivnih snaga , drugi za faktor snage ili
reaktivne snage.
Dnevni dijagrami se formiraju na osnovu 24-časovnog praćenja potrošnje potrošača.

5. Navesti specijalizovane algoritme za proračun tokova snaga u distributivnoj mreži? Po

čemu se razlikuju proračuni tokova snaga u prenosnoj mreži?

Specijalizovani algoritmi za proračun tokova snage u radijalnim distributivnim mrežama se mogu

podeliti u 4 grupe:

 Algoritam sumiranja struja

 Algoritam sumiranja snaga
 Algoritam sumiranja admitansi
 Kombinovani algoritam

Ovi algoritmi se uglavnom razlikuju po načinu proračuna i po mogućnosti za modelovanje potrošnje.

Potrošnja se u svim algoritmima za proračune tokova snage u Distributivnim mrežama modeluju na
jedan od 3 načina:

 kao naponski nezavisna potrošnja

 potrošnja linearno zavisna od napona
 potrošnja kvadratno zavisna od napona
 6. Gde postoje gubici u distributivnoj mreži, podeliti prema tipu i mestu nastanka?

Analiza gubitaka u DM je funkcija koje se koristi za proračune gubitaka aktivne i reaktivne snage u
mreži kao celini kao i gubitaka na elementima te mreže.
Gubici se prema načinu nastanka dele na : 1) Tehničke gubitke
2) Komercijalne gubitke
Tehnički gubici nastaju pri uključenju postrojenja pod napon i zbog proticanja električne energije kroz
mrežu. Veličina ovih gubitaka zavisi od karakteristika elemenata DM.
Komercijalni gubici su gubici koji nastaju kao posledica kvarova(kratkih spojeva) i nesimetrija u
mreži, nesavršenosti uredjaja za registraciju i merenje protoka el energije, nejednovremenog
očitavanja potrošnje kao i zbog neregistrovane potrošnje.
Tehnički gubici se prema uzroku nastajanja djele na:
1)Fiksne gubitke koji nastaju stavljanjem uredjaja pod napon i koji su konstantni po
intenzitetu sve vrieme trajanja pogona.
2)Varijabilne gubitke koji nastaju stavljanjem uredjaja pod napon i koji direkton zavise od
opterecenja i menjaju se po intenzitetu za vrieme trajanja pogona.

Prema mjestu nastanka djele se na:

1)Gubici u vazdušnim vodovima/kablovima

2)Gubici u transformatorima

Gubici u strujnim mernim transformatorima, mernim instrumentima i relejima.

7. Koje zaštite se koriste u distributivnoj mreži? Algoritam kako se formira relejna zaštita?

U Distributivnoj mreži se za zaštitu od kratkih spojeva najčešće primenjuju prekostrujne zaštite, a to

su:
 trenutna prekostrujna zaštita J >>
 prekostrujna zaštita J>
 zemljospojna zaštita nulte komponente J0 >
 trenutna zemljospojna zaštita nulte komponente J0 >>

Sa ovim zaštitama se realizuju dve vrste zaštita:

 Prvoj vrsti pripadaju zaštite (J > i J >>) i njima se Distributivna mreža štiti od međufaznih
kratkih spojeva
 Drugoj vrsti pripadaju zaštite (J0 > i J0 >>) i njima se Distributivna mreža štiti od kratkih
spojeva sa zemljom

Ove zaštite se postavljaju u: spojnim poljima (J >), poljima transformatora (J >>, J>, J 0 >), u poljima
za uzemljenje zvezdišta transformatora (J0 >) i u izvodnim poljima u transformatorskim stanicama
(J >>, J >, J0 >)
U Distributivnoj mreži prekostrujnim zaštitama štite se : deonice, sabirnice i transformatori.
Kod Distributivne mreže postoje dva algoritma za podešenje zaštite i to:

 Algoritam za proračun podešenja zaštita u radijalnim mrežama

 Algoritam za proračun podešenja zaštita u slaboupetljanim Distributivnim mrežama
Algoritam za proračun podešenja zaštita u radijalnim mrežama – kod podešenja prekostrujne
zaštite imamo strujno i vremensko podešenje. Kod ovog algoritma krećemo sa podešavanjem od kraja
(od zadnjeg lejera) ka početku. Podešavamo struju reagovanja na iste, a vreme delovanja se povećava
kako se krećemo ka prvom lejeru. Uvek treba da reaguje relej najbliži kvaru, a ako on zakaže treba da
reaguje onaj na sledećem nivou.

Algoritam za proračun podešenja zaštita u slaboupetljanim Distributivnim mrežama – postupak

za proračun podešenja releja u slaboupetljanim mrežama započinje tako što je potrebno indentifikovati
petlju sa zaštitama. Kada se indentifikuje jedna takva petlja prelazi se na postupak strujnog podešenja
zaštita petlje. Zaštite se uobičajeno postavljaju na oba kraja svake od grana u okviru petlje. Na svakom
od krajeva grane uobičajeno se primenjuju po dva releja: J >> i J > relej. Tada se primenjuje postupak
za proračun podešenja analogan kao u radijalnoj mreži za zaštite deonica. Kada je završen postupak za
proračun strujnog i vremenskog podešenja, potrebno je odrediti koje od releja treba izabrati kao
neusmerene, a koje kao usmerene.

8. Indeksi pouzdanosti

Pouzdanost Distributivne mreže ocenjuje se pomoću tri osnovna indeksa pouzdanosti:

 intenzitet otkaza – kvara (ne remonta)

 trajanje prekida napajanja
 raspoloživost

Osnovni indeksi pouzdanosti Distributivne mreže su funkcije intenziteta kvara, vremena popravke i
vremena obnove napajanja elemenata
Po svojoj prirodi, ti indeksi su slučajne promenljive koje imaju određenu raspodelu.
Međutim, za analizu pouzdanosti uobičajeno je da se umesto ocena za parametre raspodela razmatraju
samo prosečne, očekivane vrednosti tih raspodela.
Međutim, analizom osnovnih indeksa pouzdanosti ne može se dobiti kompletna slika o pouzdanosti
Distributivnih mreža, jer nije uzeta u obzir potrošnja električne energije, niti broj potrošača koji su
ostali bez napajanja u slučaju otkaza.
Za dobijanje kompletne slike o pouzdanosti Distributivnih mreža izračunava se pored osnovnih i skup
dodatnih indeksa.

Neki od sledećih indeksa mogu se koristiti za ocenu pouzdanosti čitave Distributivne mreže:

 indeks neisporučene energije ENSI

 indeks prosečne neisporučene energije AENSI
 indeks prosečne frekvencije otkaza sistema SAIFI
 indeks prosečnog trajanja otkaza sistema SAIDI
 indeks prosečnog trajanja otkaza potrošača CAIDI
 indeks prosečne pouzdanosti napajanja ASAI
 indeks prosečne nepouzdanosti napajanja ASUT
 9. Kako se pouzdanost može povećati?

Povećanje pouzdanosti Distributivne mreže može se postići na dva načina:

 smanjenjem intenziteta i broja kvarova

 smanjenjem trajanja vremena prekida napajanja

Za povećanje pouzdanosti Distributivne mreže kod prvog načina se zahtevaju, po pravilu, značajne
investicije u elemente mreže (npr. zamena vazdušnih sa kablovskim vododvima, rekonstrukcija
vodova sa velikim intenzitetom kvarova itd.). Ugradnja dodatnih elemenata (vodova) u mrežu kojima
se obezbeđuje rezervno napajanje, takođe, može da ima za rezultat značajno smanjenje vremena
prekida napajanja, ali je ovakvo rešenje skupo pa se ređe primenjuje.

Kod drugog načina naglasak je na smanjenju trajanja vremena prekida napajanja kroz efikasniju
identifikaciju mesta kvara (što se postiže uvođenjem automatike – brzih mernih jedinica (fault
recorder) i detektori kvara, ali i daljinski upravljanih prekidača i rastavljača snage) i brzu promenu
uklopnog stanja mreže pri izolaciji kvara i obnavljanju napajanja delova mreže bez kvara. Uvođenjem
automatike smanjuje se, ili čak potiskuje angažovanje ekipa na terenu za potrebe upravljanja kvarom
(fault managment), tako da je od trenutka nastanka kvara do obnove napajanja potrošača ponekad
potreban samo 1 minut, a očekivana godišnja nisporučena energija se redukuje na nivo od svega oko
0,5%. Primenom automatike, pored smanjenja štete usled prekida napajanja, redukuju se i operativni
troškovi zbog smanjenog broja manipulacija pri izolaciji kvara i obnovi napajanja delova mreže bez
kvara.

10. Algoritam za proračun neisporučene energije

DM u normalnim uslovima obično funkcionišu kao radijalne pri čemu se u zavisnosti od strukture mreže
kod nekih potrošaca može obezbediti alternativno napajanje sa 2 ili više izvoda.Uobičajno je da se
neisporučena električne energija izračunava za period od godinu dana tako da se često koristi i
alternativni termin proračun očekivane godisnje neisporučene energije.
Algoritam za proračun očekivane godišnje neisporučene energije sastoji se iz 3 koraka
1. Korak- izračunavanje ekvivalentnih intenziteta kvarova grana razmatrane distributivne mreže .
𝜆𝑖 = 𝜆𝑖,𝑝𝑜𝑑 ∗ 𝐼𝑖 i=1,2,…,𝑛𝑔𝑟

𝜆𝜄,𝑝𝑜𝑑 -podužni intenzitet kvara (i) (kvar/km)

𝐼𝑖 -dužina grane (i)

𝑛𝑔𝑟 -ukupan broj grana razmatrane DM

Ekvivalentni intenzitet kvara jednako je:

𝜆𝑖,𝑒𝑘𝑣 = 𝜆𝑖 + ∑𝑗𝜖𝑎𝑖 𝜆𝑗 i=1,2,…,𝑛𝑔𝑟

𝜆𝑗 -intenzitet kvara uređaja (j) koji se nalazi u grani (i)

𝑎𝑖 -skup indeksa uređaja koji se nalaze u grani (i)

2.Korak-proračun očekivanog godišnjeg trajanja prekida napajanja čvorova usled kvarova na granama
mreže.
𝜏𝑗 = ∑𝑖𝜖Δj 𝜆𝑖 𝑒𝑘𝑣 ∗ 𝑇𝑗,𝑖 j=1,2,…,𝑛𝑐𝑣

𝜏𝑗 –očekivano godišnje trajanje prekida napajanje čvora (j)

𝑇𝑗,𝑖 -trajanje prekida napajanja čvora (j) usled kvara grane (i)

Δ𝑗 -skup indeksa grana koje se nalaze na istom izvodu kao grana (j)

𝑛𝑐𝑣 -ukupan broj čvorova razmatrane distributivne mreže

3.Korak- izračunavanje indeksa pouzdanosti- očekivane godišnje neisporučene energije.
𝑐𝑣𝑛
𝐸𝑁𝑆𝐼 = ∑𝑗=1 𝑃𝑗 ∗ 𝜏𝑗

𝑃𝑗 -prosečna godišnja aktivna snaga potrošnje čvora (j)

𝜏𝑗 -očekivano godišnje trajanje prekida napajanja čvora (j)

11. Rekonfiguracija – Algoritam izmene grana

Algoritam izmene grana se koristi da se na brz i jednostavan način ispituju promene vrednosti zadate
kriterijumske funkcije usled promene mesta NO rasklopnih uređaja u mreži.
Tačnije, u ovom algoritmu se izmena grana svodi na izmenu mesta NO rasklopnog uređaja i sa njim
spregnutim NZ rasklopnim uređajem.
Pod spregnutim rasklopnim uređajima podrazumeva se onaj par NZ rasklopnog uređaja i NO
rasklopnog uređaja čijom se izmenom mesta zadržava napajanje svih čvorova u mreži.
Ova promena se proračunava na bazi jednostavne relacije u kojoj figurišu samo vrednosti iz baznog
režima mreže. Na ovaj način izbegava se potreba za proračunom kompletnog režima za novu
konfiguraciju mreže, koja nastaje u tom slučaju.
U okviru algoritma, moguće je ispitati da li su svi NO rasklopni uređaji na optimalnim pozicijama.
Ovaj postupak izmene se vrši sve dok se tim izmenama postiže poboljšanje kriterijumske funkcije.
Potrebno je napomenuti da postoje izvesna ograničenja kada se bira smer kretanja u kolu gde će biti
NO rasklopni uređaj. Mesto gde će biti NO rasklopni uređaj se pomera duž određenog pravca sve dok
se ostvaruje poboljšanje kriterijumske funkcije, ili dok se ne naiđe na drugi NO uređaj. Takođe nije
dozvoljeno pomeranje mesta sa NO rasklopnog uređaja koje bi dovelo do prestanka napajanja dela
mreže.
U toku izvršenja algoritma izmene grana menjaju se vrednosti kriterijuma koji se izražavaju sledećim
relacijama:

IG h   IG ( h 1)  IG , ENSI h   ENSI ( h 1)  ENSI

IT h   IT ( h 1)  IT , IC h   IC ( h 1)  IC
II h   II ( h 1)  II , h   nakon izmene
IV h   IV ( h 1)  IV , h  1  pre izmene
 12. Rekonfiguracija – Algoritam najmanje struje i optimizacioni kriterijumi

Rekonfiguracijom se određuje optimalna konfiguracija Distributivne mreže, sa aspekta korisnički

specificiranog optimizacionog kriterijuma.
Pogonske performanse mreže koje se rekonfiguracijom mogu optimizovati su: Ekonomičnost,
Sigurnost, Pouzdanost, Kvalitet napona itd.
Metode za rešavanje problema:

 optimizacione
 kombinatorno pretraživanje
 heurističke (algoritam najmanjih struja i algoritam izmene grana)

U rekonfiguraciji Distributivne mreže najčešće se koristi sledećih 6 optimizacionih kriterijuma za

ocenu performansi radijalne konfiguracije:

 Minimalni gubici aktivne snage – IG(h)

 Debalans opterećenja na VN/SN transformatorima – IT(h)
 Debalans opterećenja na izvodima - II(h)
 Kritični pad napona – IV(h)
 Pouzdanost napajanja – ENSI(h)
 Troškovi manipulacije – IC(h)

Integralni kriterijum:

I(h)= p1 ∙ IG(h) + p2 ∙ IT(h) + p3 ∙ II(h) + p4 ∙ IV(h) + p5 ∙ ENSI(h) + p6 ∙ IC(h)

Algoritam najmanjih struja se koristi za određivanje konfiguracije Distributivne mreže sa najmanjim

gubicima aktivne snage.
Glavna pretpostavka – pogon mreže sa najboljim performansama se ostvaruje u slučaju kad je sav
bakar upotrebljen tj. kad su svi vodovi u potencijalnoj upetljanoj Distributivnoj mreži pod naponom. U
tom slučaju gubici su minimalni, naponi su najviši, itd.
U Distributivnim mrežama se izbegava trajni upetljani pogon – treba odrediti koje rasklopne uređaje u
mreži treba otvoriti, tako da konfiguracija postane radijalna a da se performanse najmanje degradiraju.
Potrebno je otvoriti rasklopne uređaje u granama u kojima je najmanja vrednost struje.

U slučaju kada se određuje konfiguracija mreže sa najboljim naponima – vodovi i transformatori se

predstavljaju impedansama.
A kad se određuje konfiguracija sa najvećom pouzdanošću, onda se svi vodovi i transformatori
predstavljaju svojim intenzitetima otkaza.

13. Paralelni rad transformatora

U Distributivnoj mreži dva transformatora mogu da rade u paraleli ako su ispunjeni sledeći uslovi:

 paralelno su vezani VN i NN krajevi

S nmax
 snage ne smeju varirati više od 1:3 tj. 3
S nmin
 pri praznom hodu struja sekundara mora biti 0
 pri opterćenju treba da preuzimaju snagu proporcionalno svojim nominalnim snagama
  moraju imati isti prenosni odnos, sprežnu grupu i relativni napon kratkog spoja (uk%)
 nikad se paralelno ne vezuje više od 3 transformatora zbog velikih struja kratkog spoja

14. Ekvivalentna šema tronamotajnog transformatora (osnovne relacije)

Parametri ekvivalentnog trougla:

Z ps   n
 
u k ps % V pn
2

100 Sp

Z pt   n
 
u k pt % V pn
2

Zpt Zst
100 St

Z st 
u k st % V pn
 n
  2

100 St

Zps

PFen
R Fe  2
3J Fe
V pn
Z Fe 
3 J Fe
X Fe  Z Fe
2
 R Fe
2

R ps  Pcu , ps 
V 
n 2
p
, R pt  Pcu , pt 
V 
n 2
p
, R ss  Pcu , ss 
V 
s
n 2
, X  Z 2  R 2  za ps, pt , st
S 
n 2
p S 
t
n 2
S 
t
n 2

Zp 
1
Z ps  Z pt  Z st , Z s  1 Z ps  Z pt  Z st , Z t  1  Z ps  Z pt  Z st   isto za R i X
2 2 2

Zp Zs

Zt
 15. Staviti relejnu zaštitu u trafostanicu i opisati sve releje (upotrebljene)

Svakom od zaštita deluje se na prekidač iz istog polja gde je i zaštita. U slučaju zaštita koje se nalaze u
polju za uzemljenje, deluje se na prekidač u transformatorskom polju tog namota.

Zaštita TR-a:
VN/SN1/SN2 (110/20/10 kv/kv/kv): J > , J0 >
sa VN strane: prekostrujna Jj > , pt zaštita u transformatorskom polju i zemljospojna Jj0 > , Zpt u polju
za uzemljenje zvezdišta tog namota TR-a
sa SN1 strane: prekostrujna Jj > , st i zemljospojna Jj0 > , Zst u polju za uzemljenje zvezdišta tog
namota TR-a
sa SN2 strane: prekostrujna Jj > tt

Zaštita izvoda:
Koristi se: trenutna prekostrujna Jj >> , izv i prekostrujna Jj > , izv i zemljospojna Jj0 > , izv

Zaštita spojnog polja:

Koristi se: prekostrujna Jj > , sp

Zaštita sabirnica:
sa SN1 strane: prekostrujna Jj > , sab zaštita koja se postavlja u transformatorskom polju sa SN1 strane
 16. Restauracija – kriterijumi za rangiranje varijanti rezervnog hapajanja

Pri rangiranju varijanti rezervnog napajanja razmatraju se sve osnovne varijante i unapred korisnički
specificiran broj složenih varijanti.
Rangiranje varijanti vrši se na osnovu jednog od korisnički specificiranih kriterijuma ili nekoj od
njihovih kombinacija. Ti kriterijumi su:

 Iznos snaga nerestauriranog opterećenja

 Troškovi manipulacije
 Kritična rezerva snage napojnog transformatora
 Kritična strujna rezerva izvoda
 Kritični pad napona

Snaga nerestauriranog opterećenja

IP ( h )  p P i
(h)
q P i
(h)

i (ph ) i q( h )

p i q – težinski faktori
αp(h) – skup indeksa običnih potrošača kojima u varijanti (h) nije restaurirano opterećenje
αq(h) – skup indeksa prioritetnih potrošača kojima u varijanti (h) nije restaurirano opterećenje
Pi(h) – snaga običnih i prioritetnih potrošača kojima u varijanti (h) nije restaurirano opterećenje

Gornji indeks se sastoji iz 2 sume:

 Snaga običnih potrošača

 Snaga prioritetnih potrošača

kojima nije restaurirano opterećenje.

Troškovi manipulacije

IC ( h)  c i
i c( h )

ci – troškovi manipulacije
αc(h) – skup manipulacija potreban da se realizuje varijanta (h)

Gornji indeks je suma fiktivnih troškova manipulacija.

Kritična rezerva snage napojnih transformatora

1
IS ( h ) 
 S Tn  S T( h ) 
min  i n i 
i 1, nT  
 S Ti 

nT – broj napojnih transformatora

STin , STi(h) – nominalna i moduo aktuelne snage u varijanti (h) napojnog transformatora (i),
respektivno.

Manje vrednosti indeksa IS označavaju veću rezervu snage na napojnim transformatorima, odnosno
veću sigurnost režima.

Kritična strujna rezerva

1
IJ ( h ) 
 J ijn  J ij( h ) 
min  
i 1, nizv  J ijn 
(h)  
j di

nizv – ukupan broj izvoda

αdi(h) – skup indeksa grana koje pripadaju izvodu (i) u varijanti (h)
Jijn – nominalna struja grane (j), koja pripada izvodu (i) u varijanti (h)
Jij(h) – moduo aktuelne struje grane (i), koja pripada izvodu (j) u varijanti (h)

Manje vrednosti indeksa IJ označavaju veću strujnu rezervu na izvodima, odnosno veću sigurnost
režima.

Kritični pad napona

 Vr(,hi )  Vik( h ) 
IV h  max  
i 1, nizv  Vr(,hi ) 
k ti( h )  

αti(h) – skup indeksa distributivnih transformatora, koji pripadaju izvodu (i) u varijanti (h)
Vr,i(h) – moduo napona korena izvoda (i) u varijanti (h)
Vik(h) - moduo aktuelnog napona distributivnog transformatora (k), koji pripada izvodu (i) u varijanti
(h)
Integralni kriterijum

I(h) = p1 ∙ IP(h) + p2 ∙ IC(h) + p3 ∙ IS(h) + p4 ∙ IJ(h) + p5 ∙ IV(h)

pi – težinski faktor (i=1,....,5)

- praktično nikad se ne koristi u integralnoj formi

- u zavisnosti od problema, favorizuju se samo određeni članovi, biranjem odgovarajućih
vrednosti težinskih faktora

17. Restauriranje opterećenja, razlika između proste i složene varijante

Iz lokalne mreže mogu se selektovati osnovne i složene varijante rezervnog napajanja.

Osnovne varijante su one varijante kod kojih se napajanje zone C (zona C je deo mreže u kome se
manifestuje problem – deo Distributivne mreže koji nakon izolacije kvara ostaje bez napona)
obezbeđuje sa jednog od susednih izvoda zatvaranjem samo jednog NO rastavljača.
Složene varijante su one varijante u kojima se napajanje zone C obezbeđuje sa više manipulacija nego
u osnovnim varijantama (npr. kada se napajanje zone C vrši sa više susednih izvoda, itd)
  Određivanje osnovnih varijanti
- potencijalne osnovne varijante rezervnog napajanja dobijaju se jednostavnim topološkim
pretraživanjem u okviru lokalne mreže.
- za svaku takvu potencijalnu osnovnu varijantu vrši se proračun tokova snaga i provera
ograničenja.
- Ograničenja:
1, naponska ograničenja u svim čvorovima
2, termička strujna ograničenja na svim elementima
3, ograničenja funkcionalnosti relejne zaštite
- Tek ako su sva ova ograničenja zadovoljena , takva varijanta smatra se osnovnom varijantom
rezervnog napajanja.
- Osnovne varijante su od posebnog značaja iz sledećih razloga:
a. kod njih nema ne restauriranog opterećenja
b. one se realizuju sa minimalnim troškovima manipulacija
c. one obezbeđuju kvalitetno rešenje napajanja zone C u najvećem broju
slučajeva

 Selekcija složenih varijanti

- Složene varijante rezervnog napajanja mogu se dobiti:
a. deobom zone C
b. rekonfiguracijom lokalne mreže na bazi stabla odlučivanja

pri čemu se za svaku složenu varijantu kao i kod prostih varijanti, proračunavaju tokovi snaga i
proveravaju ograničenja (strujna, naponska) i funkcionalnost relejne zaštite.

18. Admitantno – impedantni algoritam

Algoritam započinje sa inicijalizacijom postupka koja se sastoji od učitavanja podataka o

distributivnoj mreži, numeracije grana i čvorova po lejerima i proračuna sledeća dva ekvivalenta
distributivne mreže za svaki od čvorova:

 ekvivalent mreže do krajeva

 ekvivalent mreže do korena

Kao rezultat ove procedure dobijaju se po dva vektora yd i yu za svaki od čvorova mreže: yd,p je
vrednost ekvivalentne admitanse koje se iz čvora (p) „vidi na dole“ ka krajevima mreže (ka lejerima
sa većim indeksom), dok je yu,p vrednost ekvivalentne admitanse koja se iz čvora (p) „vidi na gore“ ka
korenu mreže (ka lejerima sa manjim indeksom). Admitansa yd,p je jednaka ekvivalentnoj admitansi
čitave distributivne mreže iz čvora (p), pri čemu je grana (p) prekinuta, dok je admitansa yu,p jednaka
ekvivalentnoj admitansi čitave distributivne mreže iz čvora (p) pri čemu su sve grane kojima je čvor
(p) početni prekinute.
Inicijalne vrednosti ydi:

y kada je y 0, p  0; p  1,...., ncv

y di, p  0, p 8
1  10 u osta lim slučlučaje a
Za proračun yd,i potrebno je ekvivalentirati sve grane iz skupa αi.

1
y d ,i  y di,i  
1
s i
zs 
y d ,s

S obzirom da je čvor (0) na nultom (referentnom) potencijalu, vrednost yu,1 se jednostavno izračunava
kao:

1
y u ,1 
z1
yd-i,j se izračunava kao:

1 y d ,i
y d  i , j  y d ,i   yd , j 
1 1  y d ,i  z i
 zi
y d ,i

Na osnovu ove vrednosti nije teško izračunati:

1
y u ,i 
1
 zi
yu, j  y d i , j

odnosno:

1
y u ,i 
1
y d ,i
yu, j  y d , j 
1  y d ,i  z i

Zatim je potrebno izračunati ekvivalentne impedanse na mestu kratkog spoja za, generalno sva tri
simetrična režima:

x  d , i, 0
1
z ex,k  ,
y x
u ,k  y dx,k

Za zadati tip kratkog spoja u čvoru (k), vrednosti simetričnih komponenti struja na mestu kratkog
spoja su:
i d , i i , i 0  f (u pre , z ex,k , x d , i, 0)

Simetrične komponente napona u čvoru (k) fiktivnog kola su:

u kd   z ed,k  i d ; u ki   z ei ,k  i i ; u k0   z e0,k  i 0

U sledećem koraku se primenjuju dve vrste proračuna za izračunavanje režima u lokalnoj mreži:
- proračun na gore,
- proračun na dole

Sledeće relacije se koriste za proračun na gore kod na primer grane (i):

Struja u grani (i):
j i  y u ,i  u i
Napon u čvoru (j):
u j  u i  z i  ji

Za proračun na dole se koristi sledeća relacija za proračun struje u grani (m):

 
 
 1 
jm   u
1  i
 z m  
 y d ,m 
Napon:
u m  u i  z m  ji
 19. Kako se pravi Tevenenova matrica kod proračuna kratkih spojeva u slaboupetljanim
distributivnim mrežama

Ditributivne mreže su tretirane isključivo kao radijalne. Međutim mogu se sresti i mreže sa jednom ili
više petlji.
Princip proračuna u ovakvim mrežama je sličan kao i kod proračuna tokova snaga – otvaranjem petlji
ovakve mreže prevode se u radijalne, dok se efekat otvaranja petlji kompenzuje insertovanjem
odgovarajućih idealnih strujnih izvora na mestu otvaranja petlji.
Prvi korak za proračun kratkih spojeva u slaboupetljanoj mreži sa p petlji podrazumeva otvaranje tih
petlji, a zatim i formiranje odgovarajuće Tevenenove matrice.
Princip formiranja Tevenenove matrice je kao kod algoritma za proračun tokova snaga kod
slaboupetljanih mreža sa određenim specifičnostima.
Jedna od tih specifičnosti odnosi se na to da se kod proračuna kratkih spojeva pojavljuje još jedna
dodatna petlja u odnosu na proračun tokova snaga. Ta dodatna petlja je petlja kratkog spoja koju čine
grane od mesta kratkog spoja do korena, tako da je dimenzija odgovarajuće Tevenenove matrice za
proračum kratkih spojeva (p+1)

 vT ,1   0   z1,1   z1, p   i1 
         z k ,i      
      
        z i ,k       
       
            
 vT , p   0   z p ,1    z p, p   i p 
       
                    
  v    v   z k ,1    z k , p   i k 
 k   k  

Postoji više postupaka za proračun vrednosti elemenata Tevenenove matrice Z za proračun kratkih
spojeva:
 sumiranje impedansi
 transliranjem strujnog generatora
 superpozicijom prostih kompenzacija

Najjednostavniji npostupak se sastoji u tome da se sopstvene impedanse petlje izračunaju sumiranjem

impedansi grana koje čine tu petlju. Međusobne impedanse petlji sumiranjem impedansi grana koje su
za te grane zajedničke (ovo važi i za međusobne impedanse petlji i petlje kratkog spoja), dok se
sopstvena impedansa petlje kratkog spoja izračunava sumiranjem impedansi grana od mesta kratkog
spoja do korena.

Ovaj postupak je korektan ako nema generatora (motora) inače i za njih pravimo dodatne petlje.

Kod druga dva postupka postojanje generatora (motora) bez obzira na tretman se relativno lako
prevazilazi. Ova dva postupka su u suštini indentični.
Proračun vrednosti elemenata Tevenenove matrice se izvodi na injektirane jedinične struje na jednom
od mesta kompenzacije i izračunavanje napona na svim mestima kompenzacije i na mestu kratkog
spoja (j-ta kolona matrice Z je tada ovim naponima)
 20. Kako se rešava problem kvara višekriterijumskim algoritmom?

Kada su u pitanju kvarovi (remonti) mogu se uočiti tri zone: A,B i C.

Zona A predstavlja deo mreže od elemenata u kvaru (remontu) do napojne transformatorske stanice.
Napajanje zone A može se jednostavno obnoviti nakon izolacije elementa u kvaru (remontu) ,
zatvaranjem izvodnog prekidača.
Zona B je zapravo, element u kvaru (remontu). Ako nije moguće izolovati sam element zbog, na
primer, nepostojanja rasklopnih uređaja na krajevima tog elementa, onda se izolovanje izvodi na
nekom od susednih elemenata gde takva oprema postoji, pri čemu i ti elementi ulaze u zonu B.
Zona C predstavlja deo distributivne mreže koji nakon izolacije kvara, takođe, ostaje bez napona. U
slučaju preopterećenja i nefunkcionalnosti ne postoje zone A i B, dok se zona C u tom slučaju odnosi
na deo mreže u kojem se problem manifestuje.

Kvar (remont) napojnog transformatora: zona C se sastoji od svih izvoda koji su se napajali iz
razmatranog napojnog transformatora.

Kvar (remont) izvoda: zonu C predstavlja preostali seo izvoda koji je nakon izolacije kvara (remonta)
ostao bez napona.

Preopterećenje napojnog transformatora: u ovom slučaju zonu C čine izvodi (ili njihovi delovi) koji se
napajaju iz tog transformatora i istovremeno imaju normalno otvorene (NO) rastavljače prema
izvodima koji se napajaju iz drugih napojnih transformatora.

Preopterećenje izvoda: u ovom slučaju zonu C čini preopterećeni izvod (ili njegov određeni deo).

Nefunkcionalnost delovanja relejne zaštite: neštićeni deo izvoda, proširen tako da obuhvati bar jedan
NO rastavljač prema susednim izvodima, čini zonu C.

21. Tokovi snaga – Algoritam sumiranja struja

Algoritam počinje sa inicijalizacijom postupka.

1. Korak: Proračun injektiranih struja – Proračuni u ovom koraku izvode se za svaki čvor ((i)
– indeks čvora), počevši od čvora u prvom lejeru, prema sledećoj relaciji:

*
 s p ,i 
i i
(h)
  ( h 1)   y 0,i  vi( h 1) , i  1,......, ncv

 vi 

ii(h) – struje injektirana u čvoru (i) u iteraciji (h)

sp,i – specificirana snaga potrošnje u čvoru (i)
vi(h-1) – napon u čvoru (i) u iteraciji (h-1)2
y0,i – suma admitansi svih otočnih elemenata u čvoru (i)
ncv – broj čvorova.

Prvi član u gornjoj relaciji predstavlja struju potrošnje u čvoru (i), u iteraciji (h) – ip,i(h)

Drugi član u toj relaciji predstavlja kapacitivnu struju grane (i) u iteraciji (h) – ic,i(h)
 2. Korak: Proračun struja po granama („zamena unazad“) – Ovaj proračun se izvodi za
svaku granu, počevši od grana u poslednjem lejeru, prema sledećoj relaciji:

j i( h )  ii( h )   j (j h ) , i  n gr ,....,1
ji

ji(h) – struja u grani (i) u iteraciji (h)

j
ji
(h)
j - suma struja svih grana koje polaze iz čvora (i) u iteraciji (h)

ngr – broj grana

3. Korak: Proračun napona u čvorovima („zamena unapred“) – Ovaj proračun se izvodi za

svaki čvor, počevši od čvora u prvom lejeru, prema sledećoj relaciji:

vi( h )  vi(h1)  z i  j i( h ) , i  1,....., ncv

vi-1(h) – napon u čvoru (i-1) u iteraciji (h)

zi – redna impedansa grane (i)

Na kraju svake iteracije se ispituju uslovi konvergencije:

Dp ( h )  
Dq ( h )  
gde su :
 
Dp ( h )  max p i( h )
Dq ( h )  max q  (h)
i
Debalansi snage za svaki čvor se računaju prema sledećim relacijama:

pi( h )  Re( si( h ) )  Re( si( h )  si )

qi( h )  Im( si( h ) )  Im( si( h )  si )

gde su:

Δsi(h) – debalans snage u čvoru (i) u iteraciji (h)

si(h) – injektirana snaga u čvoru (i), proračunata preko napona vi(h) i struja ii(h) u iteraciji (h), prema
sledećoj relaciji:

2
s i( h )  vi( h )  (ii( h ) ) *  ( y i ) *  vi( h )

Ukoliko su uslovi konvergencije ispunjeni iterativni postupak se završava, u suprotnom slučaju prelazi
se na sledeću iteraciju.
22. Prvi korak u kalibraciji potrošnje
Početni korak u kalibraciji potrošnje je proračun pre-estimirane vrednosti potrošnje. Neka je u okviru
jednog dana sezone (podsezone) izabran trenutak od interesa za kalibraciju.
Vrednost pre-estimirane potrošnje ki(T) se izračunava kao:

k i (T )  j ip (T )  q i

j ip (T ) - vrednost struje potrošača (i) tipa potrošnje u trenutku (T)

qi – vrednost pokazatelja potrošnje potrošača (i)

Za kalibraciju je potrebno izračunati vrednost potrošnje koja se napaja preko razmatranog čvora, a za
koju je data referentna (merena) vrednost.
U slučaju izvoda (m) dobija se sledeća sumarna potrošnja K m(T):

K m (T )  k
j m
j (T )

αm – skup indeksa potrošnji koje se napajaju preko izvoda (m)

Kalibrisana vrednost struje potrošnje (i) na izvodu (m) se izračunava kao:

k i (T )
iikal (T )   j mmer (T )  k i (T )  c m (T )
 j k
j m
(T )

iikal (T) – kalibrisana vrednost struje u čvoru (i) u trenutku (T)

jmmer (T) – referentna (izmerena) vrednost struje izvoda (m) u trenutku (T)
cm (T) – koeficijent kalibracije izvoda (m) u trenutku (T)

Navedeni postupak se ponavlja za sve izvode jedne transformatorske stanice u kojoj postoje merenja.
23. Kombinovani algoritam – Tokovi snaga

Algoritam počinje inicijalizacijom postupka. Ona se sastoji od:

a) Proračuna ekvivalentnih admitansi
b) Zadavanje početnih vrednosti

a) Proračun ekvivalentnih admitansi

U proračunu ekvivalentnih admitansi definišu se dva skupa ekvivalentnih admitansi ye,i i yd,i koje su
pridružene elementu (i). Admitansa ye,i je ekvivalentna admitansa dela mreže koji se napaja preko
grane (i), uključujući i impedansu elementa (i) (zi). admitansa yd,i je ekvivalentna admitansa koja se iz
čvora (i) vidi na dole (ka distributivnoj mreži) – prema lejeru sa većim indeksom.

Ekvivalentna admitansa koja se vidi na dole iz grane (k) izračunava se kao:

1 1
y e,k    y d ,k  De k  y d ,k
1 1  z k  y d ,k
zk 
y d ,k
gde je parametar transliranja admitanse iz čvora (k) dat je kao:
1
De k 
1  z k  y d ,k
Analogno tome, ekvivalentna admitansa grane (j) je:
y e, j  De j  y d , j

Ekvivalentna admitansa koja se iz čvora (i) vidi na dole je data sledećom relacijom:
y d ,i  y0,i  ye, j  ye,k  y0,i   De s  y d ,s
s i

gde je:
αi – skup svih grana incidentnih čvoru (i).

b) Zadavanje početnih vrednosti

Ove vrednosti se zadaju da su jednake vrednosti napona korena:

vi  vkorena , i  1,..., ncv
Svaka od iteracija se sastoji od sledećih koraka:
1. Korak:Proračun struja potrošnje – za specificirane snage potrošnje i poznate napone
čvorova za svaki čvor se proračunava struja potrošnje prema sledećoj relaciji:
*
 p p ,i  jq p ,i 
i (h)
   , i  1,..., ncv
vih1
p ,i
 
Ova strujna injektiranja u svakom čvoru mogu da se predstave kao strujni generatori.

2. Korak: Proračun ekvivalentnih struja u čvorovima – strujni generatori kojima je

predstavljena potrošnja u čvorovima, transliraju se ka korenu mreže ili bilo kom drugom čvoru
analogno transliranju admitansi.
Ekvivalentna struja iz čvora (k) na dole je zapravo struja potrošnje u ovom čvoru budući da u tom
čvoru postoji samo potrošnja i ni jedan drugi strujni izvor. Takođe, čvor (k) je čvor poslednjeg lejera.
odnosno, ne postoje druge grane incidentne ovom čvoru.

Da bi se strujni generator iz čvora (k) translirao u čvor (i) potrebno ga je transformisati u naponski
generator na sledeći način:
i (ph,k)
e (ph,k)   .
y d ,k
Redna veza dve impedanse može se predstaviti ekvivalentnom impedansom ze,k prema relaciji:
1 1  z k  y d ,k
z e,k  z k   .
y d ,k y d ,k
Naponski generator u grani (k), može da se transformiše upotrebom impedanse ze,k , u odgovarajući
strujni generator sveden na čvor (i), koji je na gornjem kraju grane (k):
y d ,k i (ph,k) y d ,k 1
i (h)
 e ( h)
    i (ph,k)  De k  i (ph,k)
1  z k  y d ,k y d ,k 1  z k  y d ,k 1  z k  y d ,k
p ,k (i ) p ,k

Ekvivalentna struja iz čvora (i) na dole iznosi:

iep( h,)i  i (ph,i)   De s  i (ph, s)
s
gde je:
s – skup svih grana incidentnih čvoru (i).

3. Korak: Proračun napona u čvorovima (˝zamena unapred˝) – u ovom koraku se polazeći

od čvorova prvog lejera, proračunavaju naponi svih čvorova prema sledećoj relaciji:
vi( h )  vi(h1)  z i  ji( h )
gde su:
vi-1(h) – napon gornjeg (početnog) čvora grane (i) u iteraciji (h)
ji(h) – struja grane (i) u iteraciji (h)

Struja grane (i) se izračunava kao:

ji( h)  iep( h,)i  yd ,i  vi( h)

Relacija za proračun napona čvora (i):

1
vi( h)   (vi(h1)  z i  iep( h,)i )  Dei  (vi(h1)  z i  iep( h,)i ).
1  z i  y d ,i
4. Korak: Ispitivanje uslova konvergencije – na kraju svake iteracije ispituju se uslovi
konvergencije. Uslovi konvergencije je ispunjen ako je zadovoljeno da je razlika napona
svakog čvora u tekućoj i prethodnoj iteraciji manja od unapred specificirane vrednosti ε.

Dv ( h )   2
gde su:
Dv ( h )  max vi( h )    2

vi( h )  vi( h )  vi( hi ) .

Ukoliko je ispunjen prethodni uslov iterativni postupak je završen. Obično se uzima da je vrednost
ε= 10 3 za radijalne mreže.
24. Impedantni algoritam – procena mesta kvara

Poznavanje impedanseeee kratkog spoja zk, koja se izračunava na osnovu merenja napona i struja
brzom mernom jedinicom u SN polju napojnog transformatora VN/SN omogućava da se indentifikuje
mesto kratkog spoja u distributivnoj mreži koja se napaja preko tog transformatora.
vf
zk 
jf
gde je napon vf i struja jf zavise od tipa kvara (ove veličine su fazori).

Izbor impedanse za direktni režim je uslovljen relativno velikom stabilnošću ovog parametra, kao i
činjenicom da direktni režim postoji kod svih kratkih spojeva.

Pre proračuna odgovarajuće impedanse zk potrebno je od merenih vrednosti struja oduzeti

odgovarajuće vrednosti struja režima pre kratkog spoja.

Izračunata vrednost impedanse zk se ne može direktno iskoristiti za procenu mesta kratkog spoja, pošto
merena impedansa predstavlja ekvivalentnu vrednost impedanse sastavljenu od dve impedanse:
impedanse zff koja bi se merila sa početka izvoda sa kratkim spojem ka njegovim krajevima i
ekvivalentne impedanse svih ostalih izvoda bez kvara zfe .

Tada se vrednost impedanse zff, koja bi se merila sa početka izvoda sa kvarom ka njegovim krajevima
i ekvivalentne impedanse svih ostalih izvoda bez kvara zfe izračunava kao:
1 1 1 z fe
   ,
z ff z k z fe z fe
1
zk
1 1
 y fe  y dp 
z fe 1
zq 
y dq
gde su:
zq – impedansa grane (q)
ypd , yqd – ukupne ekvivalentne provodnosti na dole iz čvorova (p), odnosno (q)

Poznavanje vrednosti impedanse zff predstavlja uslov za indentifikaciju deonice sa kvarom.

Indentifikacija deonice (a) izvoda kod koje je Imz ff1   Imz ff   Imz ff2  .

25. Stujni algoritam – procena mesta kvara

Osnovna ideja ovog algoritma počiva na tome da se u prvom koraku na osnovu podataka o kvaru koji
su prikupljeni iz realne mreže identifikuje izvod i tip kratkog spoja. U drugom koraku se pomoću
matematičkog modela distributivne mreže simulira identifikovani tip kratkog spoja duž datog izvoda,
sa ciljem da se odredi mesto na izvodu gde će za zadati kvar dobiti vrednost struje koja je merena.
Dakle, kada se izračunata i merena vrednosti struje kvara ne razlikuju značajno, može se na osnovu
mesta simulacije kvara proceniti gde se u realnoj mreži nalazi mesto kvara na izvodu. Prema tome, u
ovoj simulaciji se izračunavaju vrednosti struje kratkog spoja, koje bi se merile brzinom mernom
jedinicom za izabrano mesto kratkog spoja.
Moguća su dva pristupa. Prvi pristup se zasniva na pretpostavci da se rezistansa na mestu kratkog
spoja zanemaruje i da se mesto kratkog spoja procenjuje samo na osnovu vrednosti stuje.
Drugi pristup predstavlja malu modifikaciju prethodnog postupka. Na osnovu izračunate vrednosti
struje za kratak spoj bez rezistanse na mestu kratkog spoja procenjuje se vrednost rezistanse luka na
mestu kratkog spoja, pa se zatim ponavlja proračun sa procenjenom vrednošću rezistanse luka.
Prednosti ove metode je pre svega u jednostavnosti i manjim zahtevima za merenjima, jer su potrebne
samo struje.
Nedostatak ove metode je u slaboj selektivnosti za kratke spojeve koji su udaljeniji od početka izvoda.

26. Algoritam za proračun gubiataka snage/energije

Algoritam za proračun gubitaka snage/energije je organizovan tako da se u svojoj osnovi oslanja na

rezultate funkcija kalibracija potrošnje, tokovi snaga i estimacija stanja koji se zatim dalje obrađuju i
klasifikuju.

Izvršenje algoritma započinje sa inicijalizacijom postupka.

U sledećem koraku se bira period za proračun gubitaka.
U sledećem koraku prebrojavaju se sezone u okviru izabranog perioda.
Kada se u postupku kalibracije potrošnje koriste vrednosti maksigrafa i protoka energije neophodno je
odrediti podsezone sa istim nivoom opterećenja.
U slučaju da se u postupku kalibracije potrošnje koriste instalisane snage transformatora SN/NN, ovaj
korak se preskače i prelazi se na sledeći.
Nakon indentifikacije podsezona, u sledećem koraku proračuna, prebrojavaju se karakteristični dani po
tipovima i po podsezonama.
U sledećem koraku neophodno je identifikovati broj režima (intervala) sa kojim se opisuje režim
mreže za svaki od karakterističnih dana. Uobičajeno je da se koristi 24 takva ekvidistantna intervala,
što znači da se koriste satni reprezenti režima mreže. Proračuni se izvode na jedan od tri načina, u
zavisnosti od raspoloživih podataka.
Nakon ovog koraka, poznat je režim u celoj mreži i na osnovu poznatog režima proračunavaju se
gubici snage za razmatrani trenutak, odakle se izračunavaju gubici energije po intervalima da bi se
njihovim sumiranjem odredili gubici za karakterističan dan. Ovaj postupak se ponavlja za sve
karakteristične dane po podsezonama/sezonama.
na kraju proračuna dobijaju se gubici snage/energije razvrstani po elementima, naponskim nivoima,
delovima distributivne mreže, kao i ukupni gubici u distributivnoj mreži. Ovi gubici se daju kao fiksni
i varijabilni, odnosno ukupni.
Ovakav način proračuna bi mogao da bude korišćen u svrhe planiranja pogona mreže.