BIBLIOTEKA CIVILIZACHE, ARISTOTEL Atistotel RETORIKA ( | | Tedavat TIP "UNIREKS' - Podgorica RETORIKA Za indavata Janko Brajkovie, direktor {i glavni i odgovorniurednik Prevod sa storhelenskog komentar Urednik DrMarka Visi Olivera Mili Kompjuterska obrada { Martin Popowie Stampa Grafokarton Prijepolie irae 1000 i ropgonicaAuistotel IZABRANADELA LX {Organon Metafizka ML Fcika 1 0 nastajanaipropadanj, O neh, Metcorlogik, Problemt V Isto voi Oradanyu2votnja (O krvtanj Pon, (hod Foun Vio dui Mani pring pis [Nagowsrm loz ‘VU Nikomahova tka udemova ek, Velika etka ‘VIN Politik, statins PX Opesnigkom umeé XRotorika Urednik Iija Marié PREDGOVOR PREVODIOCA Prevodeti Aristotlons Retrku, doo istinske flosoile go- ‘ornisiva, suo sam se tretim rdanjem helenskog testa Reto- ‘ket godine 1967, sto ga je piredio Medéric Dufour (Aristo, hctonque, Pars 1938, Socite dion Les Beles Lettres do ‘ekle, Seti idanjem elenskog teksta Rete godine 1975, $o gaje prizedio Tobin Henry Freese (London 1926, ed. W. He: inemans), ‘Od provoda i komentara na raspolaganu su mibil prevodi ‘komentar gornjih przedvaa ivornog teksta Rerorike koja, S obivom na eeu ki, pr koje fevidira izvornitekt rancasks provod Re tenare treo} Kaji Rete fate 1973, godine. Osi toga, od ‘ike mije Kors bio sjjan rusk prevo Retort to gaje 197, godin objavio Moskovski univerzitet uzborniky Antenevito ki (15-166, strana) Sestalsjucl napomene i odjsnjnja, previa se korstio komentarima gornjh autora, kxoDrojnim Arstoelovim del ‘ms posebno Organonom, | drupim izvorima antiéke duhovne matenjalnekolte iz koi je epeo relevantne podatke za wod- nsdn ‘Sta reo maga samoj motodiprevodenja ovoga dela na stalog poste svi lava filosofskih spr Misioen 2 Stag _Neka bude reeno tolko da je Aristotelsoju praklin spe -eulativn mudrost, kao filo tga, prapmatiar i sistemat Siena dsciplina, dobrim delom slow Reto. Zavalj jel tome, ez sil ovoga dela ns jednostaval za rxzumeva ie prevodene,pritom ne zaborasjjuci da ovo, kao ivecina ‘Aristotelovh dela, predstavja bir predavanja, da, dake, ree fe ockom kabinetskom delu vee 0 diskus} sa njgovim sled- enicima, Imajuck ovo na um, pevodila studio dau pre +5‘vos nama jezik sate mistiogevn Hv 8 gipkost mish koje Doses pra digresje od glavnog 1a deja koje ace, U ime Toa voto se raéuna da umesto prevod ne ispadne obiénain- terpretaci il paraftazastovremeno izegavao dosloyo pre \odene, jet taka nesto pre clo na ma ta drugo no a Taina ta nego dubokt,Sroku imesputanu misao. Koliko se ‘tome uspelo neka prosudi dobronameran Gita kojem san, tisha lake razumevanja materiiesto je wovome delu aso Inlave,drzet se francuskog prevoda Retorike, tekst originala prevodi rastavio na misaonecslne, to jest dao nasove glavama Proje podnaslove. U ov je svrbu satinjena i wodna studa {jie pr deo uplavnom posvocen sazetom prikazu store go ‘ornistau drevnoj Held drugi deo koji predtavja samo: {alno udavanje relevantih Patonovih i Anstotelovih ds poneden istrazivanj Patonovog narosito Aistoelovog dopr- sa zasivanju govornista, govornitke vestin, kao discipline Zssnovane na prnipima istinskevetine, odnosto nae. ‘Napesletkt dodajem vo da sam se prilikom prevodena Re torte, uprkos stv dase w prevdima filososkih dela sa taro Nelenskog na nasezik ne keris termini drug era, sluzio Tatinskom trminelogsjom, posehnoflosofskom koja je post Dlago mag jezik Dr Marko Vise uvop 1 POIMANJEIZNACAJ GOVORNISTVA KOD DREVNINARODA 1. Pocect govomisia | njegova sting Govoristva kao osmijenritmiek oblikovan natin ita anja ij je osnovna sta wveravanje,pidobijane sisalaca ra ‘ono Sto Se zagorara, jase zajedno sa covekovim dulovnim “Stoaralackim procesom aastalim w onom ravvojnom period 6 ‘ekove dufowme kulture bkojem nisu postojali poscbni oblii tsmenog stvaralatva w usmenoj narod) kant. Drugim Teeima, ovornistvo,besedene je kao jeaiéno redo ticgja na Slulaocet prdebyinja odnosno oderacanja sth od nega staro Kolko sim gor, dovljjuciora avo) s pofavom drustvenog ‘Nema sume da je gavornsivo Kao nadahnot i drama ski, neposredait konkretni nagin wamenog nana prkazivanja ‘olvedenh sbivanja i tajanstvenog vata Desmrtaih bozo, pr foe smrtnih ui ka pikarivanjasaaihaktera th bivanja ‘ozoru udskoga dha bilo najpodesnie za iradsvanje duo to, to Ge ree misaonog saratattva drevnih eviizaij, To Jone jedan od razlogs zo w najraniin zapisima usmene kj Jevnosti ove ne mozema rasta na cso knizene St, ka {tos recimo, pripovetke. poslovce i, i odelit ih od govora- {kin vista, kno Sloss nazdavliana, profes, ritmom oblikovs fn prorocansva;potom,Dasne raznevstezalinjanj, eg701e ‘lil pak nijacsk obra oj cine sustina kako Tekst pi amid sarkofaga tako | Knjige meni o emu smo ops raspraviala Uvodu Flo egiparsoy kl mrs,Ste tatke gledano i Zakonicidrevnih naroda, kao, na pi mer Sumerans, Vavilonjana Rimljana, dabrim delom nasal tego rezultat Kiasne borbe, toga afplodotvorijeg idaka go ‘ornistva,spadaja-u govornicky kapizevnost. 7 Zakontc, Kao oaificirano obiajae pravo kristlziano u mesnim vecima sta Fesina,u puckim skupstinama,heleaskirm i inskim agorama i forumims svojim postanjem, dake, behu deo usmenog narod- tog stvaralestva usmene Knjdemmost Koj) Se pesmi 1 go- Tomicko wmece dubuko prosimale nadopanjvalo ne smo uta ‘atcka i amom obavijens vremena na koja ses pravom move primentstihrimskoga Homers rinse vek plat vette no Ervee ce se profimats kroz cel ati, srednjivek i novoweko- ‘mi itor sve do savnogs Gocthea Koj je me samo kao lad ‘he poets retonick sata gem spajarim, veg jet di tok starost govornicko urnecesa swim aegonim ostion Jalekickim postulatina dréao vrednim poSiovanjapreko pote im svestavajcl ga meds nojusiSenfe pomebe udshogs rode 8 " GOVORNICKA VESTINA U DREVNOI HELADL 1 Patec govorieva kod sar Helena Dabismo mol pravino vednovati Aistoteovu kritiku sto jeurvojej Revit rie na ragun ranijh, kako th on prezsvo w tive tantace’ Upudtava w govornchi vestiny, Kao je80e rest! daprinos zsnivanj sotorke kao odredre vestine nat Thu sasttjanja nckoga govor,vestine kao discipline Koj po sca vlastiteivore arpumentacdje | mstode weravanja 0 gems Eels bit opsimije gowora, auzno je da makar w najkracim ‘Sua nese kako mien devi Helena o govornickom ‘St takol relevantne stave helenskh govornik witli ‘ornate o govornigko} vestini kao © nano} metodtpisanja Urdanja odredenog povora “Za tacsmnrtnoga je Homeraretot, kao ipesmivo, dar bos ‘vw to nam potvrdufu naredn stibovi iz Oise (04, WU 165175 ragoviéu, nf zor pravo, drskome malik siti Bogont rasta ove Seakom ne daju date fine svoj, iba, ka, gov een Sedan igledo svojim je slab a St god bese tons fpeseu zane bo, Hust itm gledaj ngs govor mu sin econ ‘ido mitinom ijupkom wskupstin: parodia bliss Ka gradom veema de, k'o Boga si mitre ga ud Droge iagledom baz, Stono su vee, ali alm sede upkoseu ne zaaenuse bos (kurziv M. Visi, Daje ipesnitoo, sto e resi nadahnuto i nesvakidasne vide jet pakantvane proslon,sadatnjst i uduénost (pri gemu rodstbuducnostw mits doba predstajjuprineipe torske sweat) 2a Homera bofonsi dor istowetan govornickom da ru, posvedotyje nam Femije,pevat na Odisejevom dvoru ive no propagator arsokoaskogugleda slave: dob epopee 04, XXII347-38. Ja sum pevad samuk,zasio i stce ment hogie svakakve pesme,«tbi pevajue™ mis hogu da pevam.? ‘Atos uhomensom drs gest govorom A dom bogors ednato tao mate bop poste led | pola ot ‘dane Eu So je obagorodenj, ssavrsvane gowomit. twodeoot among. of bogs danoga cara ve ative I lee muzik chrawanj bis jedan od Gtr wasp Moxa ptosis atest he shang "Vsiteneariokratke iad ka idanka bud he soja) dul navedervetina bo je moran feat naz, [to1 Snot praka dohiomerstog dria ‘Daye nu vetina,eensto muzika! neganfe govor sithog alent io jedan zahlevaprethomersog astokat “ing suspinjaobrrorann pomedocye am sta om tov ep 1x49, ae ene govor kako p je Adj tac Fes posao madome AMeju da gb uS ne sano rato] scsi, Fit udvtven) jedi slat oo usa st. Jbesednik wstan da bude, junaéna dela da vor S10 se tge Hesiod, pvoga iz istorie nam poznatog evrop ‘hog pesniks, po nem je govornik talent dar mz th beste Sn, pirituainih bia postovanih kao drugoraedna bozansta koja mitska daha hada cvetase narodno samoniklo pesto oj je, Hao urodengovornih dar, io jjstenairistaln plod ‘eins el tase Pon es ms, sjudskoga daha —behusmatranatvorcina zatitncima pesniva J reeitosti. Neka nam to posvedoti sim Flesiod, miljenik muza: Teog 80-103 -Kome od kalev oa ston ih aoe idle Ecaveliog Dan op odnse oh Syed svo} svt, ome sadam rst ope ek, Trsiene ei nt rasta mi ek, 2 Ho ‘eo jeg he avn pesudam’ kaa Terie praia, On pk nepiaresn sree br70 iano anide lik repre sa. Kate! bo og er udm te, ako prety kad na tg ako popravit 3, ourajue ddreda narod hace jcima lagi Kad supstinom de set ma ko Bogus upkom Srvenoleu Mana, na bors moa sma je pv “Tika jesel od imps Muza ud da. Oded dalskistelnog Apina dota rowel poi ud nazi | Kare, tal Diasadar,Roga sive Maze sedan jet, Beseda lat anak mee. Jerbo toms ood shore pata 1 dul vene, ‘Sseustragjue som, ka Se pevaea, Mua Stina ade Cenc deta pred hprostnia pemnom Dlazeneboy'e Obmp so de evo} fama raboradja ojo, wise seme seat, {ako gu bravo ola ovate Dona (kurziv M. VBiO. Nijenaodmet poastitca vestna u govorenj smatra darom ogo rims ite} govornstva Kvintijan kojusvom de Suto oratora (Naceagovorncke vesting) nastalom oko 90. ko ‘tne nage eres IL 16,13, kae da je rector wopite govon dar hog, Zao has ne Cadi topo Kentijanu vesan govormik mo: Fait ne samo posten vee sins mudar éovek, a (oj zacelo 5G Sa hop, um 7G)il kako flsofsog tako i opt obrazovanja, sto retorka po egowom uvereni maze da oir Vestn se med die pof Head ano pty prone wesc ko star He Fropadanjm bai elenskom drut od Jone do Ve- like Grek Juno} al prageno unodenjm demokratkins Stem ubeojnim potnimn govoritwo dob see sama. © tome na lav Holnist Milos Buri haa sede: mal de Imokotioy deat ae ave re rebtostjew ist ma a Itt none nck napa ade nape: bebe pat Zina it dbione pane, jubey narod deb voles ‘ta: nae nj poloai ec joe owe mote ha ‘lst neg sithon podina Ito ew ao}. Snegovenje ve el dati stoma so stepen taste lio pre to ona nije oko Covel ct odvojen od hake spoatjens Seta ez simpatnage dads none nego Sv to gasno gore ren nagovore po vedi chon, pe hada usta ‘Smal oft sj geno na ana dhone eltase ko Jase pal med ina uve sonora, dba edna Te nedenogexgrovitog opisa fvota ve rei whelenskim demokratskim pons prov dajeons Koje ele da uae kino udescsu olligkom vot svg prade-dréave morse bic vistan gowornik Dab to pontguo tebe a oxin rode nog govornithog dara stckne Sroko obrazanan se upoena Spraiinavestne wpe tine a pravlimsgovornihe vein, ‘anos da upoma nen ary, Wo Cre upoen govern ke rte sunt, poiig i savetodavou |epldckeau tim, da upornanajnatnn blast govornv, toes eon invedenja dokaza pe spas chnike. loge obese, mo ralneisubjekte metodo rtorickog dokzvana tan ete ‘ouneravaja js, pronadene dant sagom fama iode postesvon goose upoenapsehnaa)entka me stasgake od vite povors kao metas pon, Sos pal ie joe tofet nana utara, odnose a cslishodnijegnacinailaganjsargumenatarpotichno eda Seizes noha clan pompoen pn fi A 2 ‘upoana stehnikom de#anja odredenog govora, odnosno da se Uupezna sa stom idispozciom, rasporedom delova govora. Ovo je eimnjivo postut govornickevestine kao istinske, na prin tipima nauke Zasnovane vestine So Ge posta stom s Arstote fom. Helens soft nih doprinos rath govomike vestine Dug je imuéan pot Sto ga je antigka retorika moral prev ti dao nog skustn rutine postal tins vestina, od nosn diseiplina st vlastitim prinipima Prve pokisaje dase strutno definite sustina govornistva— njegow princips metode kao odredene vesting sstecemo na helenskom Zapscls. Kao njogov arhege auljjuse sos 1 slasnogovornici ne samo nove, raionalisicke prosvecenost i ‘brazovanja(Kojibehu ve srtli nauéa tckovina no izvorni stvaraoc) vec wore novoga pravea u helen} filesofi do ik 2aokuplenoj prablemom postanj itka universums, odnosto prized, to et orc soiseke Meso koja za predmet ues ‘anja uma coveka i njegovo duhoeno svaralaswo:isia2vanje hastanka ivazitk uke kulture, pritom se sluZei empiisko Jnduktivaom mictadom pronalazenja dokava suprotstvijeng| ‘orisko-deduktivng} metodkojom suse uz star mad he lent kosmolozi Tok eran spekultina sof elas _nanju,spoonaji ad spornaje, Sto lksruje da joj hn {Glos bio teorskeprrode, dot je sfistickom losoliranju ser hha praktigne prirode:sticane speanaj i znanj radi svota. Dev zim recima, soft svom filosofsko-prosvetitelskom radu tee poz znanju a Goweko a veka? Sofistima, Kao itl ‘a nove obrazovanostvaspitanja i saznanja va re je bila a plodowornije sredstvo zato nije za Eudenje So su bas oi bese. i, govoru, kao najnepostedaifem i najdclorvoraijem sredstvu jaa ads dust — vo, rau oxeéanja pv poe po anja pean "Ako, pi tome, namo daje osnovna sha njovog vsping, rada ilo poduéavanje ombadine novi sienanjma ooueaanje b‘oe lepor,spreom duhentom shorn na agri ili sic imo su helenskinpolisima odajkada ticwo drustvent poi ki weled 1 moc, onda nas ne Ci Sto st ups soft ped sal da sastaljaju priruénike i govorntke vestine, time udarajuet temelje ucenom. odnosn0 na znanju zasnovanom mctodskom {govornistvu. Onis isto Tako, upisanim govorina prvi tal i Koristavatjorigke sagasnost u postizanju muzikalno-poctskoe ffekta Sime nauk o govereni poctajemauka oath 0 terarno} Tehnc. Tae rao ait st rvnomernot recenica koje se niu ‘dvorrakoyuélanenost,poacavanjeantiezeasonancama ia ‘ma, oblna upoweha mejor, umuilito lage postal elekt Kaka edo sista ila vstanju poste samo poctia, (Od predstavnika zapadnog.scljanskog stistickog govor- nistva koje je veeu paznju posveivalolepot, odnosno kigenest {eucpeia no pravilnostgovora, za ovu priligu navesemo mir $Sjnja | stavove a govormekoj vein uételjagovornistv ipo vornik Koraka. Tse, Agatona, Pola, Buena Paranina, Alki ‘manta i Likofrona, te govornik Lisi uitelja govorniva so rata. dok se « Gorgij njegovom naucavanju-e govornistva, potom o Likimnju, Poiana drugin govornicina koje Aristo- {et mavodi usvojo Reto, postavan alae, wz pomoe Registra mena, moze obsvesiizodgevarajush nomena Reto, ‘Redonageliksofistitkog govornistva na Scli bio je Sia ku?anin Koruk, tworac prvog prirucnka 0 govornigkoj vestini, ‘ang Teva (Uetine) odnonno Upusva i govorid vestne ‘Prema Korakovom weju Vsti treba da adsledeée> 4) retorka je sedsivo wseravanja recima (praopicn RrGOS, Snytosprs Se Ayo) b)glama gewormigka metodakavodena largumenata mora biti obesnacinune tine ralosina verovatno- Gey Sto Anstotel s Reto It 1 1 39,spravom osu. Njegov uéenik sj, takode auto jednoy Upuasan govor- nich vestna,usveSio je metod obesnzivanja sine rato ‘erovainoce smatrajul verovat sono Sto i na stn zac rij od same istne, toe Platonwsvom Fad 272.D~ 273 A- °; podkrgae oftro ii? Sto se tice Gorgjna uéeniks Agana, tapickor pesnika, ne govao je kiceni govor antiteze i paraleliane,pasebno naginjul FO Kaka Tava, mapomensurdp kg Rea? 4 figuti zvanojantonomasija koja ide a tim da se umesto leno, fmena kori eit ‘Kao sto je Agaton jedan od uéesnikau Patonovom dijalogu Gocba, ako je | Poo te slink yeaa Akraganta jedan od ‘hesednika tu njegovo dijlogs Goria. Lon se, kao utenik ‘ornika Goraj. sion kien govorima tafektiranim stilom ‘hog cega je bio esto mapa U soo} Hest i Roje nam se { PlatonovinArstotlovim dems otavalo nto Tragmensta, ‘osta tops je preuseo od uth Goreie TFuen sa ostivs ara, pest clog soft, Sokratov save menik, autor jedne Vine, w stbovima je davao prvi a go ‘orenje, domo primere i retorike Paton ou adr 267 A avo kao (orca users pou, dok ga dba Sotrato- Yo) navodt kao sos kot za svoju dros uci pet mina Sofist Aikidamant, akode autor jedne Vestine, kyo ucenik nasledikgovornika Gorgie, napsso je priv wiila govor {tv Tsokrata~ Koji je, bul bez govornicke prakse, samo i so govore 24 sje anike | Rjente~spisOsofisima whom ‘sige nadmogaostimprovizovanog nad pisanim govorom. Alki ‘damantovise spat odlixovshu bladnim, suvoparmim slo re {eranom upotrebom ukrasaih prideva!ivestacenth metator, ‘Aristotelw Rete 3,1 epost navod! kao primer tad ‘og, to est neukusnog,vsokoparnog stl, dok Dionisie Fl arnassnin u spisu Dele XIX njgb stil banat kao pro ‘Kao Sto Anstotel ma navedenom mestsw Retonc 2g ¥e- Statenosti osudje Alkidamantow si ako bog tog ralogs ost ‘dye ss Likofona, sts Sirakuze, wenika goworniza Gor te koje oko 368, veo na dvoru Dionsja Mladeg. Cini se da se posetmo naginjao upoleeh parafesza : ‘Nakon wg setog pik naavanjao govorigkoj vet ‘i glvaihpredstavnisiioaskog sfistickog govoenisiva red Je da prikazemo nauivanje Lise, glavnog predstavaika Su ‘Skog govornswa koje jeu ran govoritke Vestine imaloglv- nw ulogs, kao i naveavanje Isokrat, najvecepatinskog uctcja ovornitva po kome je ono ravnofilesoi,adhesno filsofskom brazovani 1sPo govornik Lisisinu Kofi, doseljnika sa Siero donor ¥ Alini 446, godine, cl} govornike vestine sist se w tome da se sudije dosed w odredeno, po govornika povalino, dusevn sane, aspolozenje sto se pstze Kako karakicrom 000" {2 ko govor tako faspolazenjem susalaca kao sua kad im over pobudi po njoya povolno osecanje. Tp govori da je Lisa {vazavansubjeltime,ounosno moraine meiode govorichoy do acisana,dok oobjektiomi, odnosno locham nit ne povor. ‘Dai govornikwoworom posigaaZeljentcicn po Lisi tr ba da vod raguna osu ekspresit dike deklamaci. To je zag zato Lisija u sojim govorima,osim ednosaynost sila ‘Koja toliko zagovarake Gorge netvestacenos,pirodnost sila ma emu temo asnocs io predvonanje sa sazetin a avanjen, Sto po ajen mora des do araajau deg are i, ialaganja predmeta. Ukratho, Lisa se dolakao problema Subjektivnb, morals metoda weravanja hoje se posi govo om kao | problema sastavlianja govora, odnosno problemas a, dok najenaéaaijalogitka metoda uveravana, 10 jest ntimem (etoriksilogizam), potom primer (aapader ye, dakar i pr ‘mera, uror~retricka mdukelja), kao eke inde, ost epoumat sve do Aristotela ‘Velika paz stily poklana soko nastvnipredstavnik «pideikticKog (Potvaliog i pokudnog) govornistva. Dok je Lis js pan posvesvao jase stl, dotle sokrat~roden wat ‘kom Sclu Fh, uvenik Sista Prodi Protagors—kao pom: ‘itl opSteobrazovni dseiplin filosofije u starohelenskora ‘brazovnom sistem, cdnosno kaa ute} govornista, po Kome ‘Sw obdarenost i vetba glavn preduslov2asticanje govornitke ‘umesnosti svoju pana usredtedjens granu ene kn poste, Konketnijeteceno na problem perodnog sla to so — ‘a ealiky od Kontinulanoy takai po seb nema kaj 2 ‘Svs se tek onda kad st misaona celina zak sso od periods to jest reéenica koje mau poset vet sa uot ‘im razmerom. Drugim rea, skratsebavioslazonim pero ‘dom sastaxlionim od Kolona (Clanova, manjih ecenicnihdelo ‘a) ers samo taka period mode rastavit na svojedclove Tks ‘aka ima oblikzawsene denice, So, drukije roteno, mat da Seni pei ne pekan a se mae gover nom 16 ‘Osim toga, polska pero ov (kolon) oxnosno sim porodticba daposvan prncpime efonjetcurtmj, aura [ohe time, po sedocenys DemetnjaFaleranina, De eloeutione Rul Tomaje doprinen azviku umetnihe ps Prov gevra(opbocaea) sail psa govira vel pwdnj pont predator cng sisi govormita fredu Kojima se stich Tash, Teor Viz, potom so Tis Protagora, Pro Fp ‘Dok sco Tranmatt, autora jee Vestine i pronaezatu me- sovtoge, sicjopa sila hoist izmeds sito Anifontovog ‘Tidelovg enon jog Lain sls over 1 pment ur tree knigu Reon, dle out govomisiva fe Fedo te Vian eco tok df ao corer govorigke ‘Stine autor jee Fee pronasio rojne nova kao sto Scrurime.wsavne ponent pose Diane. abopCoga gue Plton oF 2681 mara mas fom Usporie delve gover, to modi Kikeron usps Or Tor RIL 9, dk uspis Brats XIU 48, rd je Ls mapstio trvjenjeteorijom govornstve Koi pisaja such gover iooqraieupriv ato to gajenatom po daleko prev Sho Ieodor gad Vian ade pl ro Prorapr (oko 481-10), naéuveijem ol sur Andere om er adbrav posi ayes um {rdssct godinavaspitava helensku made, enzo se bavi {eorjom dave pavs peincpinsudskoe ming, tea nt axpravu od posshnog saga, naucnm std 0 jez Tame posetosvo spi 0 pron govora, dkazyut da je fowur seme ajegora posta bo sasnovan ha jean Pra rama onome stonasArstotel Retort IL, 5 obavetn ‘a Potagoa je raztikovao rodenefnenica, 2 Kod gagoa vr Tnona maine Sroje je weenie FAjente uo Kako reba dase “Tue erikom, odaosnogovorom dace igleda sabi, 2 Iie tim, Pej mada sft ko see az im menom ‘ied prvima je naplivan svn peedavania= St roa eden oes Kel py pon toga tha, ov pike rela tik dase havo soni Th, elma rain pou la skim po zaceng kao ”Sto su, na primer, slagoi hada i te imonic avant brat id Nie custo je bas Prodik, po kojem jo zemloradn, ‘ne ten, temelj Kulture, w wom spisu Zivoie dob donee ‘nu éuven parabolu o Heraky na raskrenic 2evota koja je ne Sumjivo pretzeta i pri 0 sumersko-akadskom Heraklu, od rnosno o Cilgamesy, 0 emu cvde nije mesto da se raspeasia. ‘Sto tice Hip, room ie Ede, va} se polhisto, koa je anti smatrala2efuom vaso wsianova®, basi vim na- ‘tim dseplinama i vestinama,psanjem tragaija, citramba fovord, Koo iauavanjom jerieke problematike,Hipija bro fim spisima taspeasjo grams, Korektnom jumvserm = Tu, odnosnoo dei. Dodajmo ito da je uporedivanjem zakona iredenja ranih drdava, po emu je siéan Astotel Platont ‘iim coma nazorima 0 govorni¢koj vest upravo govorit, ‘snivae pliticke vesting, adeno natke, Prvije aa misilacs ‘ukazao a suproinostizmedu psanog i prirodaog prava 0 cemu, govorijArstotelu Retorci 113,254 3. Platonow ads prema govorni sutelina sgovornice vestne Probiemom govornitke vesine bao sei Platon, najdubj holensk milli dijo, sobirom nao dau njma laze een program mag Osi ho provepih poles Paton pitanja govornigke vein i poimanjy ove od strane sofithih gov uitelja govornisva Kojima se kao svoj Fialima na pole obrazswanjaaskrupulozno suprotsasjao p- ‘secuje svoj djloge ~ Gor, dest lal spi, Fiujde U Gora Plton nae hlososka oor povoraisa, io jest pitanje prirade govorisvs, kako ono mora bit da bi se mole Stnatrad istinskom veStinom, ane esti Shustom irtinom, sto je sano isinsko} vein, Da bi dred istinsk privadu govorntt Plato rasp: ja orivtc koja posteyi med pojmovima verovati i znat, wer Ives spoznae,ptajucise dale retorika a isin sznanju ‘zasnovana vesting i je ona samo pividna vestina. Flos do fart do vakjucka da cetoriks, neste govarnicka vitin nije 8 isinska vesting; ona je zatetnica uverivog, ane nauénog mile jas retorka je akijucivo vestinn uveravanja7asnovansa na sku Svat’ ej je Keane dau sudnicama i narodnim zboro ‘ima nou mast uver dj nto pravedno bez obra na svat ho, stinsko stanje svar, Drogm Fedima, govornstvo je, kako Soltat rete, umeceraxesehavanjprdobyjanj sualaca ‘So se tide Fajdea,Plton s drugom deli ovoga dialogs ras pra pitanja na Goma se govornstvo da imal oak isin ke weitine, mora asia, usp preresajuc ane defincje 0 rid govornisiva ‘Da bi besednistvo, odnosno govornstvo moglo stojtatina- rivistinske vestine mova se asniat na stn, onosno fovorni treba da soy govorzasniva na stinskom pornavanju stat o Ko jim Zeltgovert i istinitostrebenog sluSaoes uveravai. AKO 5, name, govor ne zasniva natin, neyo na mnjenu (08a) on da jeon ldan priv (Phaedr 252 C) ‘Da bi govornik mogao da ma oem valjno govor ida mu govor ima organskojedinsvo Sto ce poste ako Kompetentno Sad sim obliina gumentacje | ako 2na koji argument kao ‘edstvo uveravanja najbol odgovara daignom sucaj i ode ‘Seno vist susalaca~potrebno je dase w dovoljno) meri bai fe Tosofom Sto Ge ma omogucit da dode do pravog anja sat U tome ce ma od mart korst bit djalektika, odnosno dis lewticks metoda js temel princi sintezai analiza. Dok sinteza,eovayr (put saznana opstih pjmnova a vise’ ed ‘oj ide sad razasute pojmove,pritom definicijom 0 clint ‘ukzajcio Gem wdatom lvsja ieeba aspealat(Phaed: 265, 1) dotle analiza (Seipers, po semana ha ae) tu defini ju misaont coins, astvja na none Konstittivne delove ‘a pritodnom poretk star, pritom vodeeiraguna da se nia ne osakati (Phaedr. 265 F). Tako se analieasintezapokazaju kao temeljne metode Pla- tonove filosaie, ednonno dialeike kao vestine nautnog ras- pravjanja krone svckobikog naveavanja i najsinitije od sin testing, kao io fo Platonisigou Das, Dravniku i Flee. On jes aime, metodu analize i sintee wzdigao ma rang zakona ki- 6 filosoiskop naginarazmishjanjatako | prenosenja drugom slnstog mins pomoct govome vest nas germ: "0 ovo dijalektichoj metod Paton na Sokratova usta Fi dru 265 C, kate: Vid, Fajdre, mene Kod anaizetsinteze poimov Inarocito anos! ono So me kod toga ent sposobnim da razxonno _govorim irs. ko bis veo w veranda ima ma Koga ko fina moc wotrvanja jadnog(missone celine sastavlione ie po} ‘mova koje ead priate odedeno da posta mnogo (da smi ‘Shona ealina rst na Konsttatime delve) tome bi ii 2a Inagom kao debe Sam hog na da one kot maj tu mo na ‘ham proving, lf hot sada zovem djaleksigarina’™ ‘Ova pass ujedno ukzuje na velikiznaaj so ga Paton kod naunog istralivanja pride dvostruko logitko lunes ane Tilt sinter ‘Toje ralog rato se Platon podsmehuje sofistitkim govor- ici Kojima nije potrebno da ive ono So je steno pra ‘dno, dabro | lepo, vee dase ue jedino tome kako ce neuku hast vert da je nto tako ber obrira na pravo stanje svar. ‘Toje ralog ait se obra na Tisjina i Gorgiinu teorij vero vatnog: Tor su da verovatno zaslusue veu paznju od ine, “nagom govora posi do male svar isle vel, o vel ma [e-novim sarin daju ped star, a star led novih™® "Nema sunnje dau ovako nakatadim poimanjima govorn stv treba (azit ralog 2aStoPlaton govoricku vesting smatra laznom, ane stinskom venom, adnesno rutinom Koja nema rita spravom vestinom, Ovakvo sfistickoivitopereno sleds jena govornickuvestina pdstige Platons da sim isa pin ‘Spenna Kojima bise moglaasnivatiistinskigowornikavetin, Po ovom misliocu na prvo mesto dala porpuno vladanje vim oblicima retoricke argumentacije kao i poznavanje Koji ar fzument kao sredstvo uveravanja najbolie odgovata datom su sj odredeno vai shvalaca Za Sto je polrebno ne samt pr rohnaubdarenost nego irevnosno uéene i vezbane. Drug ima, govornik, osm teorjskog zanja mora mati prakliéno iskustv koje Ge mut pomoei da dade do adgovarajuce argumen "aie Dale ako je govornicka vestia Veen duseretima, on- dda se retorka mora oslanjti na phology 0 jest govornik ‘mora poznavatipritoduljudske duse:dalisesastoizjedno i 20 siSedelove, adnosn dalij jednodena il viedetna; kiko ima ‘esta dute, temperamenats, 1, dosledno tome, koliko treba da Jima usta govor, jer svaka wea govora ne oslgovara svakom tn peramentu, Zao je govornikci?an zat kojj vst us ob. om na temperament pripadajunjegovslusaoci koji im gover ‘odgovara, Into tako, odzmavanjejudske due govormiku omogu: ‘iva da odabere pogodan ienbtak za svaku vista govoral®. sum tos, gowormiku je pi sstanjanju govora od Kors i poznav ne aznih retort stilova i figura govornog irazavana 1 ZASNIVANIE GOVORNICKE VESTINE KAO "ZASEBNE DISCIPLINE. 1 Aristteova fot rani sastvhjaéa Vein [Navedeni Patonovi postulati o govorigkojvostink nesum ajvo su utical na Arstotclove savave o ovo vestin. Tvore ‘lematske | na prineipima nauke zasnovane govorncke vestine nsavoce Uputtavan gor veima pods nepostenoj kertc 1 prvom poglavju pve knjige ~u uvodnom dey posve enom teoryigavornistvagde sa dost otrine ila oxabine pO Kojima se od ih razlikuje ‘Ovi satay, umesto da se posvetesavetodavnom, odno- so poiickom govornistv koe je po sojojsuStn ici Seiji drzaynika dostjne, su paznju posvecuju suéskom go- vornistvuu kojem se njbrz i nalase daz do uspeha, Aristo {eltim saavfjacina, it pristupgovornistvu napadasa staat {ilosaie psihologie, zamera to sto si kod sudskog govornisa “umes da stazuj ope principe na kojims pots, oda i ‘vod clemente za argamentac,oosno subjektine + objeke tiene motode iverivanja sav td pan usmeri prop ‘ju empinjskin ratinskihuputstave,odnosno flaganja meto- {Gu kako da sulje dovedu w odredeno dusevno stan tite 2 ‘obijunjihowa naklonost, kao i tome da Kod susalaea iazove ‘Up Mack 7.A=22 A Cato aman emu Ginse Am a‘odredeno oseéanje strate im padnju na ono sto nije znataino ‘a cudredenipredmet, slo je isto Slo | govort o onome sto evan predmeta, Ovim se mislima rokovode iad raspravijaj odelo ima govora, kao fo su svod,iiagane predmeta epilog, do ‘njina vapravo treba raspraijat samo a stanoviteargumen- fucie, Toe earl rato sastavyjael- ne spoznavsi dedi ‘meto vodenia oka, time subjluine | bjektie tl (he metode uveravanja nist mo sort doktrinw Koja iim ‘Smogueila da odtede sv} zadatak,poseban raze od njihova, posla da mu odrede domen sastavne delore"”. Ta se po Aristo {elke raziogrSto su neznatno dopencl govoraistvu kao od Fedeno} vest. 2. Aristotle sox prema Platonovom nongavanjao govoriSue Kaa je reé 0 Aristorelovom odnosu prema Platonovoj kon: expel govoricke vesting, tu je nun rei dve-tr o Platonovo) FArstotelovoj metodizvodenja dokaza, odnosno zajucak. Dok je Platonova ilsofsksaktivnost obelevona dijlekt kom, odaosno induktivnom metodom iwodenja dokaza, dole se Arstotelova dokitin, time anticka Glesota, moze podeli- tina dva perioda:preslogistich sposlesilogistich ‘Arstoel do vastitog pronaaska silogizma ~ nove spozn ne metode temeljene na prineipima nauke, odnosno dedukt ne metade ivodenja dokara Koa io od opseg ka pojedinaénom lel Platona injegovu djalestickw metodo kao} je gore Be lo ri, Kad je, medutim, Arstotel oti silogizam, hoe rei dm savin novo poimanye logikeukazalo na ogranicenost Tnedoveljnost stare dialektik, ta odluéno ustaje protv sv: tt itela: Nesumnjivo je lee at dunost nalase dae, kad re bb saute morjucraskidatt i vate vez, nario med fi losofima maar da su prjatel seta je duno da sting mora bi onad vega ‘Aristotelovafilosofjapronalaskom slogizma asta nije sa- ‘no nova poimanje misaonog time materjalnogsveta, Vet je "ex avi, Nach tn Raha, oon 75,161 8 Tina), sarong poco, Vike 2 oan okedenmetds jin sro insets espe bat lopke ss ope bee An aye ‘lis edewop weber reba on i es ng (Crcoride moll tks ass ba proctor ‘Sateat ito mies ‘at ded idk Arte, stain, widso Ga, simsiogema ie upc creshorts mint dno ‘tio as a np ano De ‘ral gore ck Rt pox ean Fekishpeam eens prem sathiea a] ep rs [tho torial Radoypvjnitsvoy opens jews NoMa vhost sige dnc mf pee pot Gane rev as lit, a Soda ne Pa Sime rae w pode Retr sno eto. So ‘cu grolanmds Saute last imis (pou isuet Goa lane Retuomla sete mode opani ae ppt mio ola nt Pitue Pete 2620) ecco ca Titos ae ermine fea mje Paton ao cai Arr dale, pris stigma, covtnena bse Eat: errno mien mc A ko mene prone Suc paseo open db fds icant sfogeanteskotker prot hive Slopes hroteloin pac eel siegon aes Paton stav a veri Sum dhs porate meson eae Hog Anon” brnetl sara moeiadn ase one Mint apes ees ter potas pres guralvrb Sob iarpedne uk posite nevsigauo Si sopomvdanom btnom see prtine wads eee Sim adnan ej ogni ween ed fel miley soe se) mods Maaotl cede vlins os rise aon pokes {Goths predmet moa at pat dobro est Five ijcposthan site pone Lepont™ cha dana ‘ern princi je db open pbs rode hw edn gcse ooh a»cijama za ogretenjeo kone bilo skuptin, ge se raspravia ‘rast draave. Toukacuje dae Anstotel Retorikunastojo i bavi iz stega Eke, dnosno raskinul vestacke veze ma kojima J Plt Retonk,rlaten nauk, e730 2 apsolutnu manos ‘nauk, siéno postupajue + Poctikom u ver! s poeztjom Koj Paton w Dent osudje kao Gt piv bmn, odnost in tac koja zamaglvje put do isthe ‘ike je no ato dae Arisotl, kao autor Nikomahove, Eu ddemove, a mutatis mutandis Heke ene, dobro poznavae hu Ske movalne nemarslne postupke, Da bi gradanin w uli ‘oni odnosnouételia govariswa mogao da savetuje ono sto je bole odvraca od onoga Sta fe gore, od njepa se ne tradi da bude nemoralan ed da pozaaje dob ose strat Ijudskihpo- Stupaka, cepa sedi da pesto govornicksvestine koja mors {il mogivenost da ivodlzakjucke zai proui, nije moral wee ‘eutralan stv prema moral, to je dijametcainosuprotno Pl tonovim etkim stavovima Sto he Retort neopravdano nat Posledaje Aristotelovo neslagane sa sastaviagima i Plato rm odin se na posmanye susine govoraicke vstine, jer pre ma Arstotclovom, alii Platonovor misjenju, rani autor Stina otto nau razumel, sperma uslove koje reba daispuni fodvedena vestina da bi mogla vit sv funk, or skustv ‘icnarutina nsu doston dase nazovu stinskom vstinom. krustvo, nsime, pornaje pojedinaene sluesjeve ine uaz u zak nitost (po Kojima se neto dogad) 4 upravo bi one trebalo da postany natela Cupzat,principa, cause efficients, praposels) Eds pokretat nau Koa e asnival ns tin prinelpima ‘Ovestn koja se sstini poxpune rate od ruined skustvs AAnstotel tu Niomooso) eet VI 43,4 kaze sledege: Buduci da Je gradevinareto odredenavestina, to de ret sposobnest raz Slog varanja.a Kako nema nije vetine koja ne ila spose rot rau sarang nt ede take spocobmost Omogucno- $1) Koa ne ia vein, pila daj vesting ito So paso how rasumskog ina stn! asnovanogstaranja Vstnaweelin je “nokuplona proceso svarana; basse vestinom znai tease isinuivati mogucnort kako da u postojanje dovedemo nest to ‘moe poston tnepostoat, «ei je rok postanja wore, ane ‘eanorenom predment 4 (Ono too mnt il x sad privadom post ne pst neat jen tno eto uzrok poston ima se iu gomjega proiziei da veStina u prineipu {ez svojem esnovnom ej, to je razumsko stvaranieeinjene.To7nati da je vedtinsoblkcwne,svaralacke, to jst na stvaranje podsticuce Cease fats) a ne samo tonsskeprivode (Soap spe ula). TD ujedno pokazje da vestna nije delotvorne,radne (rps ‘sys ails) pritode®, jr nema isa zajednickog s moral iineimoraliaim detanjem u Fol, pa je ne vala brkat s eazbo- ritoseu (opine, pdr) Koja eran praktigno}mudrost ‘ova sposohnost azumskog ina itinizaspowanog peblianja bare kno Soe ne val kat ni s-ananjom (exter ‘entia, poinavanje) jer je naveno spaznanje sumo sebi ei. To, ‘edt, nije sata tetinom kod koje zmanje nije samomn se bei ved ima u viv imicrane staralackog procesa. Kao akva ‘eiina je vl blzu pojma ovens, potentie, moguenost. jer fe ‘ma uistiny mopucnos staranja, bole reno, ona seojom me- tovdom govekowu staralagku sposobnost vod | odr2va™ 'Na kaj vesting ne vlja kat als prirodom (po, natu- ‘7, pritena nro) ko soje peste ina use a esti i Vi ne, Vestna ee dodate povodi 2a pirodom tolko sto kao ‘ona stvata tani, davsava ono Sto prod mje bila u mogue ost da doves “Tako slau na vesting upc, smim tim ina govornicku ‘estint, Arstotelodbacuje Platonaw stv da je govoristvo ve Sina veravanja, Ona je, mapeoi, se sposobmast tors radaenjawveriiog vam datom soap, manje vestina Uve- evan jai vida svarno i privdno uverjvo, kap stoi Di jaletika operse sa swarnim! prvidaim iopizmom™ 26 ono Dla Revi pu mpomens pk eta!U ime toga Aristrel, kao ustanositelprineipa udskog mi- sien, postavia nave, foie temele govoricko westin do bro znajci da bez logitke argumentacije nema uspeha u obra ganja predmet,samim tim a uverlivog govoraKoinn se sh foci pridobiajy "Buduci daa podragju logickeargumentacie ni ani sate jag, Paton abu gotovo na sistematsk strait Arstotely Je kao logitar predsojalo ds stra najanaajnu oblast gover ritke vestne 1 jest tchnicke metode uveravanja, odnosno da ‘mie Leon objektivnihssubjekivnih mctoda uveravana; da potom, ustanowi govorigke vise, ists opti pose mest $asvaku govornichu ust, da ies temelin principe retrickog ‘doksrvanjat pobjana samim im ds govornicku vesting uti So delolwornjom u domenu verovatnog. Une toga Aristotl sovornigko)argumentaci, kaostZi govora, poset rd ‘qu laiigu Reonke w kojima define i revrstava metode eto ‘hog dokazivanja, uveravanja koe mopu bit logitke i objet ne, moralne i subjektme. Te metodeStagirani.sobsirom a ‘ain ako govornik ola do th, deli na tehnigke do kojh se dolazimetedom ici alaganjomiatelnehe, koje nematu Sua sajednickegstehnigkomn metodom, er posto echanie. “Tworac govomitke vsti tehnikim, iki ioe smetodama dokazivanja upvoj Kyi posvecuje gl 3-M, aw du 0). 1826, dok morabur il sujestiman meodsma - koje ko {de spadaju medu tehnike metode useravanja, pod savor dase ‘lbijene pomocn gavora— drag jit pomecuje gh. I-17. ravedenoga proilai dase Retort pocine | zavisav logickom $rgumentacjom, sto nedvosmslenoukaruj da je Flot nssoja0 ‘sono sto ea plj lope pronasao kita leo prime. tina Rev bog ceyase ona ode spravom ubrojti med Ar Stotelovelogeke spss, odnosno bit tinsks dopuna Organon ‘Koliko je Arstotel neznatno paznje posveto atchnickim srodstvima weravanja koja se zapravonalae van predmeta kao taka sino zaokuplala sastaijage Testing, vil soi toga Sto th navod samo u petnaest)glavi pve ke pritom im dau teh niki ogi’ Karkter. Tako Filsot umestoatcnickim cele de lo poswecujetehnigkim, objektivaim i subjltivnim metodama uvtravanja, jim se oredivanjem | razastavanjem prema ef Keasnost! spunjue zadatak vttne 26 Med metade koje sate za sven it prividno dokazivane. ‘odnosno retoriskouveravanje i entimer i parddelgma (pr ‘ner, uzor, Sto su indukia (gpagoge) slog u alata Suprimerjentimen u Revo Saari Retorke Aristotel kao toe re8eno, pou Kjigu uglavaar posses je logy ii objekionoj med wverovanja 0 jest detinsanju {Entimema ka najenaeamie metove retorekog dokarivanja fe Stpremige venom verovatne, 4 samo ftko nue, | razesta ‘nj entimems, odnosno posebnih mesta koa fine logic pod Togu govornickim sstamapoliizkoj (al. 4-8) epideititko} (a 9) sudsko} (10-18), U drag fit Aristotel nastavla i zaveava tori teh ‘ih metoda inodenja dokava,pritom prvih sedamnacst lava jposvecuj moral”, subjeiainim metodama,dok seu po ‘leds devel glava viaéa lopickim metodama weravanja Teta yin ~ posvens form, izueavanju razhith magna tana, nono ian agunepata—Ioan mss ak, Stave, quZna dopuna prve i drue knee ori, aaime, tuprve dv knjge sada) govornicke vesting wor ehnighih, Togickini morainih metoda uveravanja, potom poscbnaizajed nik mesta si tj ovornih vst, kao Sto su etme, pe fer i maksime, jaa kraj, metode pobjanj pomoea Kontrs logizma objekeije ~ Aristotel u reco) kj ria irucavanj ‘hia, odnosna iauéavanueoshoda toda laguna th st Sava uveravanja, kao i mesta Koj im pripada urasporedu go- ‘ora, jer zaclo nije svejedno kako Ge aosto biti iozeno. “Tako gledajudl na svat rasproveo st (dikes lok) koja obutvata prvi dvanacst glava ima dokaznu moe gov0ra, sok se rasp raspored delova govora (13-19) po sei pod razameva, jr govornik prikom dokazvanjaili pobijanja mora ‘od racana oredosledu delova govora Goma govornixustiny {Iuguje so} uspeh. Drugim rtima, dab govorpostgao Zljent abort da ore sake cod hud iu gover Mork theres apr nto a i a ‘Shranani i nebrafrun, tegen i peigaps n«il nije dovoljno dase samo upoznaju ivoriargumentacie, vee Vali upoznat vetting koja ce goxortiku omogucli da argu mente Sto oxmisjnije ilo ite i tin So delowwornijin. Ti ko ve tr knjige Reforke ine nerazdvojnu logitku celina te se pitaneautenticnot tose kjige, 0 emu se ranije dost rapra Uijlo™, zeta ne moze dovodiliu suman. Sto se tice sina ‘hin veznickin nepodudarnost sa pve dve Kaige, tose danas pripisue aii fekturama Revorte 4. Vremenasianka Retorike [Na kraj rocimo de trio vremenu nastanka ovoga Arist telovog logigkog spisau kojem je govornighu vestinu zasnavan ta prineipima nauk tstinske vestine "Vreme postanja Aistotlove Retorke treba vezati za njogo- vo otkrie silogizma kao deduktimne metode ivodenja dokav to est 2 njegov dri Dora u Ain (med 335-322) jer ure ‘me preg boravka (367-346) sleds Platona injegovo nautavanic ‘Oa sverih dopadajs kop eine terminus a quo plava 23, dru ge kmjiealudira na poslanstvo Flips Makedonskog Tebancima ‘i kojih eno zauzeea Elteje, Wado prolazkror Tea radi ups ‘Se WAtiku dogacs) ko se odigra nevembraoktobra 339. U IL 23.18 alia se na zakueivanje mrs u Koriotu po Aleksandeo- ‘vom wsponu na presto, ujesen 36, ‘Na raj ostije di se zapitamo zaitoperipatericar Aleksan- dla i Airodisjade u Kari (dslovao oko 20, godine nove cre) ‘Reon ~koja sobrirom ns coi dokazvanja i pebjana, ad ova opstihi poscbmih mest, kao i navodenje i razesavanje ‘vinspada w Arisoelove lopigkespise nije smatra0 ogrankom ‘Organona’? Drugim retina, sto je loka verovanyprimenje- ‘ar samo na dle, edgosno Topi, a nena Vestn govare ia, kad, ka i Dial, eeu menu verovatnog na os ‘Sega bi Retort, kao i Dijk, bilo mestau Orgaionu? Dr Matko Visi 28 ARISTOTEL, RETORIKA Kejiga 1GLAVA PRVA. Novi naéinrazmatrana govoriéke vitne Predmetmetodaretorie |njen odnos prema diaektict 1. Retorika je saobrazna djalektc obese tiku onoga ja je sparnaja donekle rjedicka sim ludima, a St ne pipada nijednojedredenoj nasi, Zato svi donekle uestvuju ujedno} omni aanoas dpuma mes Okie ec pie rah [Gr Artsteoun patna cs vas ao doce ho pratinee i Scdco tet jet a prone nok perc ma a Oke Sins peri in ae mp rs en ‘ee propites oat tea, One nomena ep ‘iets jeyeposabum tn saan scrcentabir pings os open ade Lo pod encase urug, je ssw odedeno} mer nasoje da ncko mien ee {tesu pide, dase Bran op. >To. medutim, vena s jedne strane, Gn nasumes, 2 duge, po nai Koa prose {sesene]sposobnost [Fabs stecena daowna spo hos devo taj, nai ‘lsu dae cu postop moguns,jasn ed sta ma tej moi aio whee erate i wk sto poste Kako on St posts po maa tak oni sto pontpaju names, asvibise dol dae os to-datak Yes Sosa asta Upustane ne gvoncn ete nls, edu, smo neratan do ove vest, jer samo me toue uvcrovanja spadaju oblistvstine dok eve esta spo ‘Onin gre cnet oj of ve ‘Shona saifon dab nua sens oscar ute ne oanose hu prednet ee nasa Ako bs, dale, suas postupak po 2nd ok eines stoma melo, podem sar ioe od atop oe ene prem: is Grp mit a pet ae iu ai in of taal Teo ‘ppd ncn nnn, cs {Siping Use EGE’ soso omens goer svude praktikovao, kao Sto se sada praktikuje upojeinim dita ‘ama, posehno w oni sdobrim uredenjim, tim sexta lagi re i ost ita Gemu bi stop govort 5:Svise im lz ali jedi smatraj da bi sie vakone tba lo takoiglasat’ dokse pak drugh zakonor bas tako se spre ava dae govorio onome Soe van predmeta, kao Sto jes uw Areopsgu tome supra, jer zeta ne valu da sui, po Thudaju ms osanja tne, avis ssPaljenja bunjujem sto Ibi isto Kao db aekoiskrvo lei kejm se tea si ‘6. Osim tog, ofgledno je da je oui parmiarevzadatl do ‘ozivati da delo posto il ne posto: dae potinjeno Ii nije da lije pak delo znacajno i beenatsino, pravedno il ncpravedno lizseno}, a svim shitajevima gde zakonodavac nije dao ode ‘eno uputsfo kako dase postupi, sua jet) koji te da do nese odioku, a ne da ga parnicai ude kako da post "7. Zato dobro sastadjentzakonitecba da, Kolko fe 0 Mog e, sami dau tumazenje svi slugajeva ida sto mange prepuste ‘nahodenju Sud prvo,zato St je lak proms ednoga il ne Keolicins. nego mnostvo raabortih 7a donotenje akon iia njesudova spenobnih vd drugo. akon se donone poste soe razmatranaapresude se incu nara rk, ako de oni Ko Fiprosudh te donet vlan odio pravednor korn ‘Odi svega fe njznatajije da se zakonodsveeva aka ne dino” sina pojedinaéno, vet na budude opt, acklesiast sudlja do- ‘ose duh sayin i odredenim lajevima com se esto pridruzoe prijateiska naklonos i mena, ka asia zante esovanost tako da nsu ustanju pourdano wget stinu pat astito zadovolstvo nezadovoljoo potemajyje odluki '8. Prema tome, nahodenju sul, kao Sto rekosmo, iroha prepustt sto manje sugajeve: st se pak tie pitanja die de o potinjeno il mje, da je moguéno inj, dale tv. je,odluka o tim prtanjima mora se prepusitinahodenj sui, Jerzakonodavae ne mode predvidelit take slacajve 8. Ako je ovo tako, onda je ofigledna da asta Ups a ugovomiékevestina pod pravila veitine podvode 070 06 van predmeta kad razmatraj ostala pitanja kao, na primer, ‘reba da sar uvod il ilaganje prednet, fi svaki pojedin deo “gdh srs papas hoje B a._govora, jer sojim sastavima no demu drugom ne raspravls: juno. tome kako da sui davedu wodredeno dusevno stan, oko tebnickim metodama weravanja® ne govore nt, a bas je to ono na temelju Goya bi neko mogae postat vest u barat I retorikonrargumentaciiom. Ii: Upravo zato, prema je metods ita u govorima upuée nim narad!u govorima Sudskog karakters mada je anim rjc eovorom upucenim narodu uitenije | drzavnika pine ho zanimanje ovorom koi se tie odnosa medu gradsnstvom 5 pit tra poze gle vse vos ode bende oj ene 1 Sul adh got yes Saag als ‘wae lua) abe vrai. hprvnn- says amos tat in ete co he ulin pees pote Guat. ‘ipa nie cara ttn ar god a). ‘lojra ert dw) a ‘SE olson rape nana a (afer le cmeaayeonen fu. wb cys nara = aan preset) ‘Eilon rodent fa a Peta atid pein respon opi mill So ne ss ‘rasan pe wea omens aoe rr pet ma La a ae eci pine pone [Stic i sora loc M {uses o pv va gona na ne gover alse sv pind sus over paved pod praia vestine- Ov mejero ost jeu grin nod i Kor Sho govorito onome Ho Jovan predmcta, ka | 00 govor ‘neterioj kup mje podozanobmanjvanjy no owe {udu er ime wpsten interes U govorutoseobratanaroda Su aime, sudo domain pram, ako ds ea jen po. trebno dokazts not wrdenaonoga Ko predate oare dn tera, dokto mje dovaljposgovorma kj sr 0 sug je tsJhovat da se sale pride jose de olka sa tie Choga sto mje de, 8 Rak se barra samo nase 103} Samo ono to mse pada, oi usar ne suds Ye c prep ajo sankamn na sud, Zat, kao So rekob, akon wanogin Polsima spetava dase usu govoro onome Ho jean pre Feta, dok skupstini na to dowljo pare sme sad. Ti: Kako ogeidno dase metoda soatena vei sina mete uveravanja, a metas ureravanja jst odredena ‘rata dokarvanj’ er sno madaeve veren won So sata tho dae dokavano}, dj etorska metods dakacivanj et tem Koj, edoatano reno, nanan metoda wer ‘anf Konan da je etme arodens rst logo: kako fal tazmatanje sake wt slogzma spuds obs jlo Fo ett u neki njn deo, jana je dace ona} koe veoma Sposobun da misaono Brana osm 4a KO S80" ifgiam wed bir olospossan a barstaeatmemom ako tome [poraaju slogan} prdrtimo poravanje predimeta tukojése enimem odes kao ono po gem se radi od o- cin slogiama jr jdom itm sposobnoicaspornajemo tino ono so mt eslino, ud, pri tome, po naa do Solin lon istintom fe tina vein sucajewn dosegn. Ko Jedi sposban da od verona mien? [ 6Ea, opt ‘lone, nena je sposobun da spa Ti onde Arist po Dar potrarumen opi ia dk pd oo ‘ton isthe pena Prana Shee pon * Fewats Tp. pd pj hie pram ona opto id bar eit meth dsb Proms ome oa 35asno je, dale, dt ostali sata Uptsiava ugovormihar ‘estinul pod praia vestine pogvade ono Sto je van predmeta, Kao ito Zao su sklonj sudskom govornive 2. Retorkaje Korner je sito pravedno po svoj na ravi jaée od svi suprotnotia ako oduke ne nastaj na osno- ‘Su onoga sto pie onda stint pravedno nufno nadjagavsju hove suprotnost ato zaslzuje prekor. Kad bismo, Stave, u Saobracanju§ nekim Hudima raspolagali najegzaktatjmn 25a ‘jem, ne bismo sh mogl ako User, ukolikobismo mas govor ‘znenvali na vom znanj, jer maven gocor pipads poducavanju®, {140 [pred masom] netzvadivo, Ovde se, aime, metode ve" Tavanja arguments moraje nvdno zasnivat na opStepoznatim ‘Stavotin, kao St smo to inl Topic" prlixom rasp ja imei mis s mason. Dale, rca da budemo sposobei uveravatu suprotno, 0 je sues} Kod ejaleKuidkihslogizama, ne zat da Bsmo sera fhousno shui jedim i drugim Ger ne vj uvoraval wnesto Tose) veéda znamo kako se posta taka pitanja, aida sat bbudemo sposobn pobijal estate dokaze,ushucaju dase ne ‘a takvam dokazima post, Od ostalihvestina aijena se nebo zakdjutivanjem iz suprotnih prema: to jodino eine dial ka i retorika, jr se obe podjednako dott suprotnost. Sass ‘mim stvarima, medutim, nije it sluga, vee je, jednostavno Feeno, ona so sini i ole po pritodi uvek pogodnije za Adonosenje zakjutaka i uve ‘Osi toga, ako bi nesporabmost da se brani telom ils samp, blob besmisieno kad se sramotom ne bi smatrala ne pasobnost dase branimo govorom tie je korscene udsko} Prtodi sojstvenije no Korieene tom: 13. Ako bi se prebailo da ona ko se nepravedno shu spo sobnoid moze potinit velikazla, ond bi soto moglo fee 0 ‘vim dobrima, asrocite o najorisnijin, kao Sto su snag, 2a ‘je, Bogatsvo, komandovanj vjskom ako se, naime, ti pre "cae san dem wins Saronic lee 21 Up. fp 12 ges gover oxo dete pom mene miss ‘mts objets ono at 36 Jimustvima sluzimo prvilno, dopose veliku korst, a ako se su imo neprailno,nanose velku tt 1M. Iz gornjegotiledno praia da se retoika ne odnosi nt ‘na jedan posed od predmeta, ved se, kai dijalektika fodno- ‘Sn sve oblast da je orisha dase njen osnovnizadatak ne “isto u uveravanjuy nego alazenju uverhivogu svakor dv tom slusju sto vrei 42a sve onal vestine. Tako se, na primer, Yaudatak medicine ne stot tome da bolesniku pov zg bbjeno adraie, veé u tome da nastavis legenjem Sto je moguce die, jerse sasvim uspesno mogu let | jdt ee se oxdealie- je smatra nemogucim. Dale, o€evidn je da se zadatakrtorike sastoiutznalae ‘ju swvarno wvelivog spividno werljivog, upravo onako kao St je oijalektiizadatak da tkriva istinsk i prividnslogizam, jerse ono dime se bat sofistia ne odnosi na Sposobnost ve ns hameru [spqipen, ilentio, moralaa svthovitst, sera i). Noy tim ruikesw etriet govornik moze it onaj kos si £valjanom argumentacjom, kot onaj Ko postupa u skladys rnamerom, doku dijaletii sofistom nazivaju Coveks Koi rad Uiskladrsamrom «djalekticarem Goveka koji ne rai uss ‘dus namerom, nego uskladu sa sojom sposobnoseu "Asa dase porabavime samom metodom, est da vidio ‘ako ime mozemo postii sel postavjen i. Prema tome, ‘odtedivsi ponovo, kao u pocetku tae 10 retoriks, pret éemo ‘a olagange njenin estab osobina, GLAVADRUGA Definicia evorike 1. Nekaretorika bude spossaosteoriskog izalaenja wer Ijvog usvako datom sine, To nije zadatak ma koje druge vein jr as svaka drugs move podusits veri wonome sto "not atn sftp sah ovorninowe noraleh mer ust adnmage esol srs pine epost Seren ie tate le Uren nein ttn on ale U 7pripaa nen) oblast, ka, prime, medina upogted ono EaSty daprnos zis lest gomet u posed ake Scent sojava vlna aitmetiav pope oer, to Jealuaj sain oxtalm vdtinams naam: Moga bs, me Joti, fe daje retry sanju doors made vei v Svan dato sins} og ope timo dase njona provi te tic nekog ito adredenogroda od melo wveravana ode su atehoike drugs tb ke, Atchalckimnarvam one koje iso sh pronal, ve po Stoje od rani, hao St su svedoc. sks emadeni mucenjem ipdoavor, pament ugovod fmm sen. Tehnihim [37am] {oe to in mozemo Korstrlsat metodo vin aga, {Ese pia reba st, drug Stadt 3 Sloe pak ibe meioddtveravana oj s posti2ugovo- rom one su rove: edna ssa ponte Kasra gov tik, raga aspoloscnem v Koes dvd slate trea inn govorom exotica se neste Joka lien da neo do tant “T Uveiostse poste érim krakerom ada kad ego sor kav a govern ini dosti poveren, jot mi wpste "ural nagpremniepoklanjame ponerenje ces ima, ravotito onda kad ere svar toe niu jane tu kje Se Ihave surnjatyPovereje se medutin, mora emi a oo tara neni nckom predwerejuo povomorom karakion Ne- eno dake, ao sone nei santa wv Up Soma ugovornha veto da govorikova estos! emai proves, poten] bu tae doprnon naa gone wer Feat rj takoreth govorikovkaratr najlovonije ted svouversran verve se poste aspotoenjem salaca kadim be sedaikorgovor pba onecanf, jr covek ne dono ist el Eeustan zadoolstva i nradovljva, bavi ze Ex, foje ono ocemu dana ssa puta u govorchuve in kao So rekosmo, sino nasa da rasan. O ako) ‘odmavedcnih toda gvorgemposcbao ka adem rspr ‘alo cnc {6 Naposct simi se govorom posite wverivest kad govit ts uverjsih osbina seg odredenog pred Steam pean in. By 1. Baud a se metode woravanj ostvaryj tim sredstvea, ‘ogigledno je da je oma koje sposoton dt njima oval, sposo- ban za logicko rasudwanje i misaonu spoznajy karakter ve nb rede oseanja ~ spoanaju prinode f karaklera svakog ose anja, njogov wok postanja natin otovana, icons prose fda je roorika nekakav ogranak dialektke | loso(skoe istrarivanja nara koe es pravom maze nazvat plitikom!™ ‘ato rotorka | poprim oblefa politike, aud koji sma 1 aim je rtorikasvostvena ida se za polticare come moze bit wok neabrezovanost, ost ncka drga judska mana. Retorika je, kao sto smo pocetku istak, deo dja Ko njona lik, fr ni edna ni drug nije naka Koja se Bas redenim predmetom, tome kakva je ajegova nara 86s Aj vsti Kojima se Koristimo prom zmaltenjasrgumena. ta Tako smo skoro dovojao raspranjali o znacajy ov vestina ajihowtm uzajamnim odnosina. '- Sto se, ie stvarni li privdaih metoda dokazivanja, kao Sto ijlektict posto indus, ilogizam prvi slog, take jet onde jer je primer [rapes yu, dokiz primera ink ‘ja [exayayh), a enumem slogizam (prividni entimem-prividi Silogizam) Eniiniem aazivam fetorikim silogizmonn, a primer ‘etorickom inkeyjoms, Si govomic wera ako sto kao deka benawode primer entimeme nit drugo. Desledno tome, ko Sc svako dokivivanje mora nino iveuiti i pmo slog i Pomoc indukej Sto jas prozlziizAnattte!* onda se sa Enodnavedenihmetoda mora nuino pododaratvobevestine fats cpn po Ach pian ve ‘Shona th driven arnt ees aes Sek ‘oj anki abraananavauptanj bn rad daa, pi x»9, Kaka racika posto izmedu primera enimema atevi no jee Tepito woo sm (rasprajjuco silogizm | ind ‘hi ekl dase zakhueianje o nekom datom stacajunatemelju ‘brojnih seni slucajva,ujlektc nazivaindukeij wreton primer: da sey kad i odredenihpremisa rezulia nova tear fila propociija, pod uslovom da ste premise apsolutao i Uiglavnomistnite, tava peopoicija [zakljuCa] djletic na vasilogizam, a lore entimem 10s Tz porajezs je ctevidno da jedan i deugi® predstavjau valjan etorigk sti. Ovde dobro prstaje i ono sto Smo ilo ‘etodic™ er eda sols ovor obj primerima. 2 rue en timemima, wpravo onake ka so st jedi govornci sklont pr trina, 2 drug\ entimemima. Gover zasnovani a primenima ab ipak, bol tak ota {ovori koji oblujsentimemimna. 11.0 wrroku ove pojave, kao FFonaginu na koe primer i enimem mogu kos biee ret ezsnije a sade hajde da asnije defniemo narav ove materi ‘vei da je ono sto je uverivo za nekoga uvedjivo bu 6 dae jedno averivo verovatno odmab ipo seb drugo fe tvervo ato Sto igleds dokazano na temeju onoga Sto Jet vo. a kako, dal, aijeda vestina ne isttauje poedinaeno, kao Sto, wim, medicina ne israzue ono Soe dobro samo 7a S0- {ratowo i Kaljino zaravj, nego ono So koistzdravlju Eve ‘el gue uk takvih osobina tlesnog ustrojstva (postednje Spada u oblast vesting, a pojedinacn su shuzjen bez Sirpredimet nauk), to niretorika neée razmatrati ono to izgle dlaverovatno poyedincu, na primer, Sokratu ill Hip vee ono §to je verovatno 2a ude ovakvih i onakvih Karakteri oobi 16 dein spied vp. Tops 1431 Tel taetanic hpcpeantl oheaspenke {Blom asset upron poms Ama Helped sP fn ‘na, ypravo onako kao to postupaiialetika, Ova ata nei ‘oui zakueke i bio kojihpremisa Ger Cak i ludac imaju ode dene predtsve), nego wrima w razmatranje predmete ko} 7a tev login dshusive: sien tome etorka se bai pan fn o kojima se ud obo saver 12 Zadatak retorike sstoi se u protesanja pitanja o ko ‘nu se savetujemo, alo kojima nemamo strogo odeedenih pes “il, fu prisustus tah salaca koji nb sposobn da sagleds ‘aj brojne okolnost sua da rate opSirno ievodenje aku aka, Savettjome seo onome 6 naizgled moze bit i ovakvo ‘omakvo, jor se niko ne savetujeostvarima koje ne mogo, nit so tole, mtb bude nost mole bit drukle, pod uslovom da {hsmatrame takeima, jr to ne i niem voi 13, Zaks = jee strane og ivodinavoditl pro poviija hoy su prethodno doksrane slogstichin pute, 8 Ur Ev izallopsticth propoziia kojima je potecbno silogisiko i Soden, er nisi tenovatne! U pavom je slugayy dedukes ja ea eso pati sbognjne dfn ers prctpestava da je sua obigan covek) dok u drugom slutaj izvodenje zakljucak nije vero, jer premise [na kojima se zasivaivodenjezaklucs i] niu opitepriznatenitiverovatne, Uz toga nufno sled da se ‘enlimem primer odnose na propaeije koje veeinom mogu po Prim rei miso, primer move it nauk, enter si Fogizam, pri com se jedan drugivode malobrojih propo ‘cj, esto malobeomiin od oni iz keh se eo soar pr We figure”, Ako je name, jedna od premiss pozmat, nem potree dae navodimo, jer slusalac'y misma moze sam do- "at Tk jena primer, da bis kj daje Donic} waa Tre vo cnt uiones ces ew komme eb {lire pure Aneel pina nape Pop ena 1 appobede wagons primio pobedniki venac, davolno rei dae po- Fodio na Olimpyskim igrama, nema potrebe dodavati da po- hhednik na Olimpsskim igrama prima pobedaicki venac, jer to sina H. Bud da ima samo mali bro nuznih propecia ko Jihse ivode retoriek silogizmi (er vena svar koje cine pred ‘met nae prosudivanjarazmatranja moze da bude i druktja, kiko se jd savctujrazmisjjuo onome to je pred ‘el njhovihaktonoa, a ones asta takvop Karabtera da un ‘ma take re nema mig nuznogs, kako se dale, npronto Be Ste i moguée propoziife nino Loe iz drugihistovetaih pre: Povilj, kao so se aus mor, voit iz mah proportcia {Sto nam je pozato iz Analke™),jsno je da Ce od propozic ji kojih se ivode entimemjedne i nugno, a druge, Koihje daleko si, bit sits Kako se, pe tome, entimem vod ‘erovatnog ianakova, to sai a ova dvi element mors Jo odgovarat avi dvema vstam properici™ Felons ms met 42-07 Dae ae ee ma putas rn het acs pe a us rope dooms 2 15. Verovatno [1% eas] je ono So se veginom dogada, ai ‘ne apsohtno, kao Sto neki adreduju ova) pojam, ve je takvo w ‘dnosu na ono sto mode bili drukije no Sto jest, odnosee se prema onone wodnost na ono so maze bit Erevan, kao op Efe prema pojedinagnom.- 16, Sto se tie znakova jedi nose kao pojedinagna prema opstem, drugi kao pte prema po Jedinagnom, Od znakova, ona} so nuéno vod zakjuchu naziva fe tekmerion, dok ona) So ne vod nuino kha nema nariva Koji bl odgovarao 1 saici- 17. Znacima Koj nano vode 2 ‘jusks narivam one propovicli iz kojh se moze jolt log {silogizam, pa se, dosledno tome eandrion naziva ona zn koja taka karater, Kase stra dase neijiargument ne ‘moze poi ada se verujedaje tw maven ekmarion, kao nest Ho je dokarano i zavrSeo, jer ranijem stadjuma [helenskog] _Ralka pojmov tckmar pera avtSeno] maj isto mavenje 180d akova jedi se dose kao pojedinagno prema op: Stem, kao, nu prime, kad bi neko nav zhakom toda suse nud lad pravedni jr je Sokrat bio mudar i pravedan. To je hesumnjivo vaak, alse uprkos tome sto ta propozicja more tiistinita, moze pobit, jer se vz nje ne moze Lvest silogizam, Druga bivstaznaka ia kad bina primer, neko rekao da je ne ko bolestan, er ima povienu temperatut i dase neka ea Porodhlajerima mleka~ovakavbiznak bio auzan, Od znakova, amo je postednja vista fekmrion, jer je edino on, ukaliko Je {erdna ists, nepobitan Sdrage strane, znak se odnosi kao op- Ste prema pojdinaénom, aa primer, ka bi se teklo da je a {de neko ima povisenu temperaturu to Sto brz0 de. Ovo bis, medutimy sve da je taj ana, moglo pobit jer Govek mo- Ze ubreano diss! Kad nema povisenu temperature. Tako Sto, table. objanil sta su verovatno, zak fekmzron, kao tone oso bine po kojima se medusobno rzliky, U Anal smo ose ‘tome dal esi donut ukazal na razlog cast su ncke ‘od oh propos nepodese 2 slogizam, dok duge mogu po= Suzt Kao silogisticke premise 19, Reéeno je da je primera indukeje i objasnjeno masta se ona oxinosi, Primer se ne adnos ni kao deo prem clin, ao celina prema dol, nego kao deo prema delu, lino prema ‘Sitnom, kal suoba postojees sua podredena stom rod shu 8aja, pri em e jedan od ajih poznai. Tako je, ma primer, ‘de bismo veil da je Dionisje™ razed cles strazu, tio, tira, doveljng red a je pre njegn Pojistrat™, nameravajuc {i postanetrtnin, zatrazio telesn gar, kaj do, po Stag tranin, bas kao toe postupio’ Teagen ir Megare™”. Utom bi sigaju Bionisija ko petmer mogl posta sv esta pozn vlad aie toga ipl ne moze zat dae bas tot Fo telesn stra, Su tak pojedinaenlsluajewt podreden su ‘opiojpretpostavci da ona Ko fe rani taz eles straza Tako smo gevorih 0 ivorina i oj se ivode metode wve- ravanja koje se smatraja apodiktekimn 20. Medu entimemima, medutim, posto jako elk razika no koja skoro su istrazival vaboraijaju, a istovetna e racic koja posto kod dijalektitke metode uvodenjasilogzama. (Ta seria sstoi tome] da se jednj entimemt grade uskladu ‘etorckom ijslektickom metodom izodenjaslogizama, dok ‘Se'drugi gra sklad«drugim vetinama i mogucnostima {umocimal od koh noke ves postojeu zaernom abit, dak dr Jot nis ablikovane, To este taog zat slsaoe! ne mogu ‘da onete tu raztky, jer Sto god je govornik upudenit svoj pred ict to vie pela okie cetorike jlektike. Ovo cebit ast je kad detalnije razijemo nasu misao 21, Pod dialetickim | retorckim slogizmima podrazume ‘vam one kaj se odnoxe a on0 Sto mazivano mestina. Opstim Imestina nazivam ona koja se adnose na pra, fzku, poli 2 lati as Din Stage. sins Hemekiators sbusog ania, fra probrnl Ane be geen prone Smet pli Pop ‘ue hfe Peat Oval ores eae Evinama wate Get ge, prion koh ena me rnc Panatcnge unfree pane ‘arc ps ha at a i “ maoge druge nauke koe se ralikyju po vsti ao toe, na pri tor, mesto veces mang erse i njegs mode ives siogizam ientimem koje [pochednsko| odnon na pravo, Hziku i na fk drugu nauk, uprkos tome Stose one medusobno raziku jnpowrst Posebnim mestina nazivam ona iz kojih se vode propor cije onabene 1a svaku vrs i rod preameta™ Takve su, na pri- Incr, proposiil i fizike i koji seo ote ne maze vest nie timem a slogizar, dok u oblast etike ima premis i Kojih se Stiri ne move izvest ni entimem nslogizam, Sto je slut} od ostalih naka, Opita mesa nce nikoga uni iskusnim ‘oblast nk possine nake, jr se ne odnose nina koji pose ‘ban predmet, sto se pak ie posebnih est, ukoliko posto} bo Iiizbor proporicj, to ce se neprimetnie stort nova nauka dlosta rata od dialektike tretorike, Ukoliko nekome pode promi tomlin posta [apr prieipum, prin vor ada pred sobomnece ima di- jalektiku lretorke, nego dseiplin cm ebitsim prineipima vlad, 22 sini za vou veéinn entimema nasa izovih posebih mesa koja narvamo pojedinazn posed, dok sno mnt ‘deo prota iz opstih mesa. Prema tome, ove, kao iw Topic tec dase postu razikaizmedu poscbnihopstin mesa ko: jiltica ivocitientimeme, Posebnim mesma nazivr propo, im igh ne en Kv ad aio ai de taka she ‘Tins rs ans num) epost dco wets ae A iced rc nn ech mje akc in gue ei oe, ‘upcnivon dean sain epsepaoacns mene soso "Sento crm zara pep apn sf pine (Dee inc enc) Stl pekinese seep panties Sporn pe sty opm e in eget dug pin ten 45‘oe rice swojstvee sakom posebnom rod prodmet, a optim: me Stina proporkije hoje su podjednako zaednitke vim predme- tima, Na preom mists, dakle, govorimo o posebnim mestina,. prsthodno rzmotnis sie govornisa, da bismo,odredvai ni Fw bro, kod sake vate mogh ededitilogicke elements i pro povcie GLAVATRECA Viste govona 1. Posto teste govors oj odorata esta sh Salaga, Sv se povor sutton clement ea koje gor pedintao hoje ovo es hoje se obraga pod kojm pe Faumevam sisaoes na koga se anon kate predmet ey ‘Slugalac treba da bude ili obigan gledalac, ili sudija, s tim: dasa oduae io posi i bud dogadaima Ti fosesm primer Glanom narod spin smatra. on) ko ot Thtajeo buds dogadjns sudjm ona) ko ollie ope $m ogadajima, bieningledaacem ona ko prone 060 tomikovon talents "> Danledno some, ima noi vet govornit:poli- ko [svetodunno,sudsko epidkiho. polsekom Se governs it nant posite it od ne éega ogvraca, jr trek joni rage ne om sto privat ea Stet na hove iin Jobo, kas oni So nared seta na ‘pie dobro, Sudskom govornifwssrecemo opt i odbran jer cul ve sranke wsudskom spor ena l opal uga Soran Tpldetico govorntvo i eto heal i hud ‘5 eumelanin sai ha sa porn "Omori ome int meg scp 4 4.Sto se tee wromena sojivenog svakom od navedenih go ‘ora, plik govornik mma uv dans, jr blo dant So podstie st od noéega odvrags, dae saveleo basen ‘jalima uid prostst,jersu vek vptani pros dogada ad jedan opty drupe bran, dok epidiksckon najse od ovara fadashjost jer gotovo sv govornic, bilo da nesto vale Ai ku, poaze od postojecegstanja, prema Geso pose? 7a prosséu, ukoliko tastoje da evociraj uspomene, a bud osu, Kad nastoje neste antcpiat, 5. Svaka vista govora ima ait kraj erhu, a bududt dima ui wstegovoriva, ma St esabens kraj cj, rhe ‘Stra politickog govornikajeste korisn i stlno, jr ons) ko podstide, aj savetaje anasto je ole, ons pak ko ada, {aj bvraga od necega gores. Osta se dno) ao osu pra iinepravda, ast il samota, ovom urgred prideuuj, Svtha govorniksu sudu jestepravedno Il nepravedno de Io, dok ostalerarloge i oni otom usputpridrszuy, Sora oni ej vale il Kude este casi sramota, na to oni svade sve costal, 16 Znak da svaka vsta govora ima gore isin il jeste «dase fovek ponckad ine pri oko onoga sto se anos na dr ie tatke. Tako, na primer, parma ne porige uvek da je ud prokrS ili da je manco set, ai nian nee priznat cla je po ino nepravedn delo, jer kad bi ako nestopriznao suds bi proces bio isan. Signo tom, i politic’ govornic ako Sesto Umnogecemu praveustopke, nikada ne primal dajeono sto ‘Zagovataju beskorisna a ono ol Gega odvraca da je korisn, lise zato gosto dosav da [narod] ne skrec pans de ne ravedno podjaemijvat suse narode™ take Hue Ko nam isu manelnikakvu nepravd, st ako, igovornic koi vale 2 ig drain mgs i rams ps " Sprang phn ipso ann Disa ue Sparano Ponda oe tink posi ase pr ii one as as a Spon onsen oan pede a rn ps 4”ude ne paze dali jedovekuraio nest stetn il korsno™, wee nu gest stavjaj uzanlg da je, anemariai én interes, ‘rsio neo urtseno, Tako oni, na primer, vale Abie Sto je prtckao pomoc drugu Patrol, 2najuci da mu je poste toga dena da ume, prema je ne avs to, mogao dale 2vet Za nek je tava snr bla asia, ako mu je bio stalo do vot” "ie navedenoga je ofevidno ds govornie pre see mors po ‘znavati premise ovh tu subjekata™ a tekmra,verovatn ‘ac st retoricke premise. Slagizam se po prvi vod iz pre tia, entimem je sllogzam ko} se woul iz yore navedenif re tori premisa, 8 Dale, buduti dase nemoguce nije mogle ‘situ proslost, nit se mofe vt ubuducnost, yee samo on Wo je moguce, «kako se ono sto nije nasal nite nastat nije ‘ogi vs upresiost nite se vit u budugnosti, neophod- ho je da gore navedeni govoraici poznaje premise 0 mogucem ‘imemogucem, kao (o tome dali se aesto dogodio ii nie, da ese dopoditiilinece ‘9: Osim toga, bud da se skoro si govornic, kad eae i ude, zagovaraj il odvrags, opluzajy th brane, ae trades ‘mo da (a govorimal naveda gore lodeno, vee id Uka7u nave Hin i beenatajnost dobea la, lepog i ruznog, pravednog, ilvnepravedinog, prtom to razmatisjulapsoitn it w porede ‘js drugim, jo oda govornik mora raspolagati premisama ‘opsteg i possbnog rmagajao vltin hi bernacajnost,o vecem lifmanjem, kao na primer jeje dobro, koe prekrS, i na ‘akong rasnovan ak, vei a Koj mani, tome steno. “Tako smo, dakle,raspravial o mestina o Kojima govornik ‘ucha nuznoimati premise Psle ovoga, premise tea raza {ipo vstuma da by se videlo kojim premisama barata poli, osima epidlticky a Kojima stdskt govor 48 GLAVACEIVRIA Poltcko govomisoo 1, Prema tome, mjpre vals ustanovii koja to dota ili ‘ana um poltckigovornik, jer ne moze da dajesaveteo PH ‘remo, vee kljuino oonome Stofe mogucno inemosucno.~2. fr Sto se pak te onoga Sto se nuzno dogada i ese dogodit i tanoga st nije moguen, bil usadatnyost lv budunost oo mmo nema savetovanja, Slave [covek se ne savetyje] ni osvemu ‘nome so se mote dogodi, 3, jer medu debrima koja mogw bith ne bit ima taki koje psioje prrodnim pater sue no te se oajima nema sythe svetovai pa je Jasno dase web “avotavai a starima koe po svoj} narav ako nestozatevae ju. Tosa sears koe su po soo] nara upacene na as, ka ta Fei uzzok postanja za od nas, jor mi nesto dole strane tno dok ne wvrdimo dt i jexmo ih nso u moguénosti da 0 1 Nema, medutim, potrebe da za ov priliku potanko ma- Gece brajamo razvrstavama predmete 0 Kojima se obitno raspray~ Hata da ih st je moguce vernijeoaredimo, jer takvo Ita fvanje ne spaga w oblast govornicke vee u oblast dublje ie ‘akin veitne kao | logast seu nase wremeretori powers ‘re pole teorskog istragivanja no Sto jo je sojsvens. Savi sina nas ania veda da 6 retorikasistoj iamaltike nuke ione grane politike nauke koja se odnosi na ‘ik, kao toda, sede sre sia dijlektc a, s drug, Solistigkim dijalozima® ' Ako bi neko pokutao da od dijlektike i retorike natin mauke, a ne praktiene discipline, ono to jest, tj i neprimetno cma sem -ony bse shin. nik sap ”razor njow peas nara i, tke ih transformibué,zafao w ‘blast nauenih ceilings defi matcrjom, a he Bj vos djalogom. 7 Paipak, sad porazgovarajmo opitanjima koja ved am lzrai, asta poitickoj nave prazaju dovolin prostora ats vane ‘Move se rida se ono emu se ju savetyj, a politiki govoric ivf svoj stavove sv na pet gla ataka: ribo i rashou rt ie, odbrana zemlje, wor vor proiwoda ‘akonodavstvo, Ko by Feleo davai savete o pribodima i rasta jb mora paznavai pro | bro) dr2avaih vara prods kako bi Seon Sega nema moglo doponiti li ono cepa nema w vol to] meri uve Tab, osim toga, morko da poznaje sve za ne ialatke kako bi nepotechne mogao ukinutl a prekomerne Smanjit, Cowsk,naime, ne postae bogatii sano Uvecavanjem postojecegogatsiva vei smunjvanjem izdatak, ‘Posnavanje prod rashoda samo sje eric nije dovol no da bi seo ama stekao opsti naar. Dabise 8 njima moti tlvatvaljanisavet potrebno edi seo istima ice dostignuca Hod dragih narod. 9, Sto se tice rata ita, govornik mora pomnavati vjnu ily vem olka je renutno, a Kolika bi mogla bit; eakve So Adisije snag take se mogu oat: koje jest atone mba vo. {lias kakvim ihe uspehom vod se to polrebno je zn ne ‘amo o soo} nego a susedni zara. Daj, aja ats ho= jim bjod susednih narod moglo dei do rata, kako bismo at ‘ato dfs stl mir Sto ee lbh da Bi oduka oat hjima zai od nas, sto ako, tea nat dale |nepratelsks ‘ojna sila jednaka nao} nie jr se tako moze poste wspeh lidorivet neuspeh, U vert tim porcbno je ds govoraik prow: ishod ratova Sta thje vodio ne samo njegownagod, nego testa ‘aro jr obigno sign posledice protic izshigni uzroka 10. Kaj pak ret o oleate, govorik ne sme ne zn tine samo kako se ona bran, vee [mora zat] bro} vest 0 tambenih rupa, kao Fodrambene atke (St je nemoguce da ‘na onaj kone pina Zr) Kako bi ve olbrana, ako Je slab, ojala i pak ako fe preKomern, smanjla, da vee paz posvetuje znaajngim ickama, 50 11, Osi toga kad je reo sabevanju zemlje votnim na ‘miricama [poitihi svoraik tra da zn] Klik je kolicina i Koj su sve protec potrebnizemis tase proivodh Sta wo: 17 Sta reba ivorit a Sta uvozt kako bismmo mogli a, w tus fu, s odgovarajuim narodima zakijucimo ugovore #tracvinske sporazume,Zato je nuzno da se gradan wie od prezra dv IW kategorja naroda~ monje od mas one Koji sv od Kort rotom navedenih raziog 12, Ako je za siguraost mle neophodna sposobnost da se navedeni slo terishi razmotte, nije od mane 2nacaja ni po- ‘navanje zakonodavsta, er suzakoni one na gem se zasniv si {guraoxt zie. Zato je pottsbno nat kolo ima rede: ko je peilike pogodkju svakome od aj: koji wzrodi, unutrasnj i Spoljasnj, pritodno uigu na propadane svakog uredenja. Kad sovorim o unui uzrosims propadasja, postin muslim da, euro svtSenog obi urednja, otal obit propadaju sled popuitajastege sl uled prenapregnatos Tako, na primer. de ‘nokratjane sabi samo wsled popustanja step, Soma kraju vod -g zbogwelikenapregnutost, pravoonako Kao S10 ni orlowsi i splosten nos pr ulazavanju saijenost Splioftenost postigne odgovarac vein, al ako Se preko- ‘cro ste pj tak se obi do wSe ne Hl na nos 3, Kad je tet 0 zakonodavstvu, nije samo korisno dase te “oriskim isvanjem prostosl sazna koje uredenje pogodje ‘il nego je potrchno provi postojecs uredenja kod drusih ‘oda spaznal koje uredenje nsbole odgovatapojedinim na rextima sobvitom na njihove karakterae exobine Ez toga je ji ‘no dis rt vakonadstvo od kristi opis zemalja er nam po ‘main da upoename rakone drupih nafoda) upravo onake kao ‘So st zt politickerasprave Kora istonska dla. Sea taka ‘wazivana, medal spadaj udelokrug politike, a ne retoik. “Tos najenaestia pitanja. okojima plik govornik cha ‘da bude dabroohavesten ako Zelda onjima daje save. Hajde ‘de sca joe jednomywvrdimo iv koi e nam pruzitargumen- tem porktianje ih advracane 0 pogledy gorajiisih stalin Pitan stDaa GLAVAPETA Siva fudshe delamnot 1. Mate se rei da Govek kao poedinac ili ud kao eetina imaju odredeni lj kojem teze kad nestosvesno odabir kad Sse neGega Klone. Tj je ci rej, seca feudzimonia flictas, Ds Zenstvo} i njenidelow. 2. Hajde, dale, da, primera radi, ursrdimo sa jet, jedno stavno reteno,sreéa i Ono iz Gega se sastoje neni elon er se ‘acelo seako podsticanje na nese | edracanye nd nedega tie ‘rege bilo dae eo stvaima ke jo po svoj nara ere o "varim koje joj protivurece. Covek, dakle, trea da radi on Sto osiguravasecb il nek njen deo i ono So fe uveeava, ume sto da je umanjuje a dase ne pribeata onoga Sto je vate, spa {avai jj protivuret 5, Nekasreca bude definisans kao blagostanje udruzeno s ‘elinom, il kao zadovalistvo Zvotom ii kao veoma ugodan, na ‘Sigumost zasnovan v0 il kao obi dobar robovae smo _gvenoiu da ih oswvamo injimase korstimo, Gotove se sss $d seu sainjava jena viz navedenih stan 4. Ako se, dalle, sre ast u tome, onda st jo] nui de Jovi plementio poreklo,broja i valjan prijateli, bogattvo, vi {jano iron potomstvo,lepastarost; dale teleane ok, kao osu adele lepo, snag sastot,telesna oda u pogledy takmigema, te lava, eas, sreena okolnest, rina (ili pak elovi line, kao St surazboritos,brabrost, pravednos i fezvenos) Covek ée bit sasvim zadovoljanZvoiom ako bude posedovao spolina unuteasna dobra, jer drugih nema. Unutrasna dobra ‘i dusevna i telesna dobea a spina plemenita poreko, prj tel, hogs eat, Smatrima da ovome valja pruritic. nostshuaju okolnost (ri, subg, seca, sata jer ime 2 ‘ot postajeveomasiguran, Sadjered dana atovetannadin ras pratimo Sta predstavjasvaki od navedenih delova src 5: Plemenito poreklo za jedan narod ili dea 2a ds je sutoton il starodrevan; a med dalekim preci ia slay ‘dau sojem potomatv ima vis bey sav ad ko 8 ‘Daron peda oe dont, Main bliin pode: 2 se pros onome So suzi kao predmet nadmetanja, Kad je reZ0 pojedine, plemenito poreklo prota iz ofevog i mae nog roda i niheve punopratmosti owe, Kao a nck dr? ‘it plemenitog pore act med drevnin preci mati mi 2eva Koji seislieau vsinor, bogastvom i nekim drug ce rjenim osobinama, aussi rodu mat puno slavih muds ‘a Zena, masta, 6, Sea fo je pruza posedovanjebrojnog i ¥alianog po tomsiva nije nepoznata, Za zajednicu posedovetvaljano po- omstvo znaclimati broja i valjuni potmladak obdaten tle nim odlikama, kao so su stasitost,lepota,snaga i sposobnost 2 takmigenje, Dufevne odlike mide orobe su (rezvenost hrabrost. & pojelnea posedovanjebrojaogsaljanog potomstva na ch imanye brojneslasticedece muskog i Jenskog pols obarene ‘navdenim vlna, ‘Kod Zens st osoba tolesne ik pots stasitst, dey ne cednost marjvest bz prosote Pojedinc\ajednica tena da podjednako nastoje da se ove ‘dike razijaju Kod deta i devia, jer se narod kod kojih je, kao na primer, kod Lakedajmonjana, moral Zena porotan, ‘mogu mitra edva polusesnint® "7: Bogalsivo se sito u obiju nova, u posedovanjuvelike zemlje, mljnih powrsin koje we istieubrojmoseu, veliinom i icpotom 11 imanj porte imovine, stad | robava kos tiga brojnot i Iepotom: va rotena dabra tra da budu neo. Sporna, dostojnaslobodnog Goveka i Korisa. Plodoworna do: brass Kori, dokslobodnom Sovekr sie price dobra pred ‘dredona za wrvanye Podorwernim nazivam dobra koa shui kao ior prihods, 2 dobrima za uzivanje ona koja osim upotrebe ne pruzaju ka vu Kors, iti masta Sto ilo vredno pomens Fst See sia oi 6,5. otra eds vant dee ‘See ary oa 9 hal Sen 3cot Sigurmostimanja dobara defnise se kao imanje oih na ta- vom masta utavim wslovima da natn ajhvog Koren visiodsamogavlasnik,dok se posedovanje delinise kao pravo ‘tude na ii neotudenja poseda, Pod otudenjem podrazumevam ‘avane li prodaju dobara. Uopste uzevs, bogatstvo se line duge.~ 10, Zdrale,lepota i tome sléno, jer su elesne od like tvorei mnogih dobaea. Tako, primer, zdasle pra 7 ‘Sovolistvo #70, bog Copa sei sma najvecim dobre, ere twrok dvama najcenjenjim dobrima —zadovelstvw i 2votu TL Bogatstvo, jer je olka posedovanja uzzocnik mnogih dobar 12. Priatl i pijateisvo, jer piatelj po sebi pozeljan i mote utinit mnoga dara. 18. Casi slva, or su wg hie’ Boj daara, a najéesce th prt imsanje onoga sled Se ted tiv postovanje,~ 14, Reetsts sposobmost ri Jersvetakve xobine ware dobra. ~ 15. Osim to, prod ob: Uharenost,dabro paméone, voli va onic, dovives tome sllne oscbine, jr takve mogucnoststvaraju dobea Isto moze refi gotovoo vim naukama i vestinama.~ 16, 1 sam vote db, jor sve Kad ga ne by leo nikakvo drug dobro, mi sme ga Fell rad jess samo, Dobro je prada, jerje od kota vot u ajedni 7 Takvo je skoro sve ono Sto judi ednodusno sma do bri, TS, Sto sete spor dobara, silogizan koji se ma jth od nose woe se i sledegep: dobro je ono emu je suprotno neko 7p, kao Lono djajesuproutost korsna nepatljima 19. Ako, ‘i primer, nprijatlima ponajise Kors plashivant eradans, jasnoe da gradanstvponajvise Kors brabrost, 0, Vopsteno govoret, nama je oslo od Kors sve supe no onome so ele u demu uzivaju nasi neprijatel, bog cega pesmi te: Radostan bio bi Pijam..* To mje uvek tak, ali jeste ponajéese jer asta nita ne pe da ponckadjodna sta stvar bude od Kors dvema sopra Stratis, 2bog 6a se kaze da newreca bla ude kad hp tiska zajednigha opasnost 21. Dobro je i ono stone predstavlja prokomernast [Onep. Shi exsperanaia,preuvelicanes,preteranost, krajnost] up ‘vo onako kao Sto je slo sve Sto prez preko potrebne mere, 22.Tono ste iskialo puno napora i lata, jer se vee po tome smatealo o€eviaima dobro, tkvo se neo smatea kr} hj elem, ito eiljem koi predstivja Keune mnogih ayprera ‘ja ¥aki raj el eadredena dobro, hog ceea pes ka! [Nege i Pajamu na ast. Blo bi prekor ostatl dre, ‘tua i posloviea: asi rs wodom na vratina®. 23. Dobro e tone sto mnogi prey isto igleda dost nim da se maogi oko jez otimay, jer smo dro definisal kao resto Gemu 012, pojam seca mode se smatrajednakitn pojme 324, Dobro je ono St ashe pobvalu jr niko ne al ne 'to to mje dobro, Dobro je one sto Wve nepiatlii uci lo Sp karaktera er ako si prima 2a dobro ak ton Sto Im je ‘anelo lo, onda 0 tome posto opatewserenje, Cem jo ag, Beisel fie pment ‘ee to ey prt dane ahi) htt 1S tae acne at Estee vey ree “Dab ja moya bi pronheens rad Koen 120 zo i ‘aot ate aj sme Relate men eth oj nas Ji ln a es mcrae pet Spon sie gd nominal 9°‘ogevidnost dabra, Dostedno tome. loieg su karaktera oni koje prekorevaja prijael ane prekorevaju nepriatelj «dobroga Earaktera on! koje ni nepijatelji ne peckorevaj. Zata suse Ko: ringani eset pogodeni Simoniinim stom: Ii nema ta prebaciti Kornéanima® 25, Dobro je ono sto neko od razborith i éestitin muevai ena vie cen, kao, na primer, boginja Alena Odea, Tee) He tens, bogine Aleksandra, Homst Allsj.~26. Dobro je, wp: ‘Heeno govored, ono Sta se uke eon, jer Cove vse voli da fad ‘ono sto se edn i netom med; potom, ono Sto nasin ne jada Sd pratima kon, kao oa sto je mogucno 27, Dve su ste mogucnoy ono So moze post tomo to move ako pest ako posta ono So cewek poste ber mu ‘era rte vremo, er se teskoca deine tegobom il dz ‘nom vremena. Dobro je + ono Sto se adi prema lastitin 2 Tama, else il ono sto uopste nije lo ihe lo koje fe neznat nije od dba Soi jeg pron, to esta} kad eka ‘a jeg primetna je sim mal 2X [Dob je] sono sto nama pripada, | on0 Sto ako ne po seduje, kao Lono St je newakidane, er imanje toga wveeava {eat [Dobro je| ono Sto nam prise, ako je se one So nam pporadenjuinatoj moe! dalikupe, kao iano stosmatramo da nam redostj, pa makar tne bilo od velkog znaaja jer Govek mit ‘mange ne mastoid 10 postigne 29. [Dabo je] {ana Sto x6 moze lako vest, a vod je, jerjelako. Tava je se ano sto su, veins nama av ist Ihjtod mas vl. Lona po cemu'se dopadamo prjatehjima, ise pith Ge Mr Sil. M6 A “tit nn inn Tec Rh’ “0 ne siamo neprijateliima, i ono sto nameravaju da rade ud kojima se dvi, on 2a imam sposobnost po priv po ‘Skustvy, jr se smalra da se tome uspeb lake posts. ono. ‘one bi bio stanja tvs jedan Fda covek, jet tome bata {injeniespribavjavoen poll. Lono Sos postzeuskladu sa Yeljom, jer take svat ne ized samo uso, negO se St ‘ie ine toi, 30 Na kraj, ako smatra da je naroite dobro ono za dim poselno te, kao sto je recimo, pobeda 7 slvoljubive, cast za Exsoljubive, novae za koristoljubve ako redom, Tabi, dle, bile premise koh treba ivoditt metode we ravanje 0 dobro korisnoms GLAVASEDMA, Sepeni dobre korisnog 1. udu da s ud sto slag da su obe star Korine. a propira se oko foga koja oth kori, reba da poste gore Felozenog,raspravimo oBollem Korisnijem 2, Stvar koja madmatujeneku drug star neka u sbi sar ‘ono so jo madmen) svat jos esto pow toga, dok jen ‘ena sadeZana to} drugoj start. Sdnuge strane, pojmtov ve Crib uvek su tals w odnost na nest So je mane, apo) tmoui velit malo, te mnogo imalobroymo su tke woos na ‘elicinu i broj| vekine predmeta. Pojam veliko oznacava preko- ‘memos, pojam malo nedovojnest, st je sluga i's pojmovima snnago imalobroyno 3 uci da dam nazivamo ono sto se po sebi i radi se be ela ne radi necega drugog, i ono dem sva bia 7c bi {ila ka bi imal zum tazbor, ko ‘ono Sto jeu moxucno- ‘Mi da stvort | oguvatakvo dobro, odnosno sve sto a postedicu itn takvo dobro: ako je, potom, kraj ij ono zg eva se resto rh, to je Kran cil ono rad ga se sve sta pred mma, kako je dobro za pojedinen ono sto ima te dobre osobine tTodinosu a njegas no proileida je vet oj dobara vece ‘dro od jednog il malobrotih dobar, pod ustovom da su je fo ili malobrojna dobra sadréani poja weéega dobra, jer th otaay, So jewtom poime sedrano, toje od eased “Ako, medutim, neito ito je njvedeu jedi) vest nadma- sje ono Sto je najese udrugo} vsti tad prva vests nadmas je drug i obratno, kad prva vata nadmasuje drugo,tada fen} ede i pve este vse ol ajveeegizdruge vst. Ako js wn tno, najveei muskarec vel od najvece Zone, onda su muskarci haelo vei od Zena, i obratno, ako so muikarc,u nacelu, vei fd sea, tada je navel mufkarac ved od naj Zene, jr je tradmadivane sta srazmetno nadmaivanja ong St eu tin ‘stam naive, 5 Tet jes kaj prvo posodica drugog. a drugo nie posieica prvog. Medasoban sled sari move bi istovremen, Posted | mogu kaj postjunjeposledignost ukljuceno u postojanj prethodnog poyma, Tako je, rec, vet istovte ficnsa alrnljem, li zavlje nj stowremen sa votom: 2a je fe posledicno uésnju pljckanje je moguéna postedica sve ‘igi, jor onaj Ko maze da Gini swetogrde. met da pack. 16, Od dve star! koje w negema nadmasuja teu vee je oma koja teed vise nadmasje jer je nuzno veea od druge™. “Wakoopa een) aA i pnts Bond vee ‘Sota ns Tamonda ces Bo ep wir i= Iie dels ve ogo amet here ‘cdi re ee ecm omg ii a scene nein la eit me ‘mm em ema ip homage Ho poet > ee oman le ee es pat et praca ok [she iam | 2 ra am, ‘portion mde auc eta plton a o 7. Vege je ona sto daje veée dobro, 10 je on ft smata ‘no fornim uzrognikom veéeg abratno, vege dobro ono Gt Je wrr0k postanja vei, jer ako ono sto pospedujendravje treba pretpostavi ivan akoje to sto, eee Jobe, onda ar ‘je vece dobro od wavanss, Sono sto se po sbi el mae je od omg tose po Sebi ne Ze Tako je snaga znatajaijaod 2dr ‘ne Palipo sb, je sl au snogonn, upravo smo rel dae ‘bro ono tose posebii radi seb Zl 9 Tako je jedna sth, a drugo nj, onda je pro madajnie ato ito se drugo Zeal neke druge svar a prvo radi samoga Sebe. Tako, na primer gimnasika ima za sir dobru testa onsite, 1M. Veceje dobro i ono so je nezavisii od jedne i vise dr in sari, jet je samodoveljie: nezawsnj ono ema st po: Trcbne neenatije t Deznatajije sat. TI Ist ako, id jodno ne more postoat mi postal ber po mo rugosa drugo moze. ono stone zahteva pomoe jeste Be 7avisnie, pase, dosledno tome, smatra veéim dobro. 1 Tsp biva kad eedna star podclo™ a deuga nije i ako je edna svar uarok druga ne, jer bez pots urroka ne mo: ernst postojat mis posta. Kal je ro 0 dvs poset ih ureok, Sat aie omen arn Aro on ‘armoner mane 9 Nau prt pseu demons ae plea re ipa gn oj Hela ass Conroe Zetanin Zeon 15) ‘ston confi, matteo eo ab porta po ‘ch cen inching i Ecos ism Op Mo 1,9 2 6-2nasjni je ona So nastae iz zmaéanijga pote il uztoka, 1 ‘brat, ot dea pel ih uzoka ads [vei ye om hoy sh kao posto lazrok neem maajaijom 13 toga dal, josno proilida nicks star mote bit zm ain esa] od drage na diva natina ako pve polo, a drugs rie, pra ce ledat maajnjom, upravoonako kao kad pva aie potato {nego sia drugs jest, jer solo, cause foal] nagajnaod podela™ Tako Leodamant ptuzujue Kalistata™ ‘rece dae proagaé odluke kr od iavtela, jor pretup ne bh watuen da ako neste adlucena 1 obratno,opturujc bo, rte da je rite od predlagata ode, jer Se ‘ane bi iia dame ilo veka spremnog da jets a ud uj vere dla ible bvefene 14. Tonos je ede macajijeje ‘xdionogn Gen ima bij, kao na primer. ato od le th je manje Koran jeimanje vat vece dobro jerse tes ‘eS druge strane. able ima vecu vrednsto eto. jer mu je ‘pottsa ve, pa cesto madmasue eto, hog dopa se Rae: Od svegaje najbola vod “Tete jew nateluboje od lakteg jee rede, dok s,s dru _gestrang ate prespostala teem, jer odgovara nasi 7aljama Ti, NeGe je dobro ono coma je suprostailjcno vese lo. ‘ono éega sete odrisemo®. I vlina je veca od onoga Sto aje ‘rina, a mana vee od onogs to nije mana, jor su vine maa pa sbi kraj cl, dk yim suprotno mje [ojepocla evar ese eo nga to ne) So ae ‘ane (sng o 38-48). Premworisu duel pepen. bane Up Pin, mp. ot 17, Od uzt0ks znaanit soni ie su posleic boi ili go re. ILobratno, od posledietzmaanie st one ef je Urok Daj Ai gon, jr su posloieesrazmerne urtoku | pode, 3 210k po lo srazmeri posledicama 18. Bole tono ja name prckomernostdraza eps. To ‘ko se ma primer, trina vida vide cont od ula minis, jee vid ‘asta drapocenti od Gla iis, Iveca hubav prema pial ma e eps od uta’ prema novou, jr ji priate Tepe od Horstljublj. L obratno sto slept bolt predmet, to Ge bit lepse bole nove prekomernost 19. Ito tako, Dif fe lepse ono prema om gajime bole lepie lj lem yi, cupidias, 2udnj, pozuda, éezaja jor se ‘yececeznje [opets, por, pobuida, srasna Zea, eznja 7a ne: seu ves star Zbog slog ravoga su Tepe Thole Zee 7a lepsim iaijim stvarima, 2. Sto su nauke lepic i boje, to sj predmeti lps i oli jer Kaka je nauk tava je iti kojom se bat, jor svaka na Jat raxpolae vlastivom tnom. Analogno tome, io su bol lep- {i nan sara, oj aog tog tadoga,1sama nauk bolj lepiat 71. Lono Sto bi mogl pros is prosudil kao vese do to aro ist mnogh vedi taki ii ajo od jth =Thuno je takvo, sk apsolutno, i uolko ukobik su take ud prosuvalu skladu sa zdrvin razamom. To je opste pravio Drimenjuje se a ve ena, jersuitnos, antl Kvalc stv tak ak th priznaju nauk i2draveazum. Reveno se 0 ‘ost samo na dobro, jer smo dobro ode kuo ono St bi ‘eo bce odabralo ako bilo obiateno razumom. Tz toga name dakl, anno da je ono ode dobro koje nam grav razum gaa tujeda je znadajnie “2. ono svojtvo So ga ima moralno boll, vee je do- bro, aol, i uot ukoliko su i hud bol kao So Je, na primer, hrabrost bolo same snage.Vece je dobro ono tobi protpostavio moraine bol covek, apslutno, i wolko ukoliko Je moralno bol Govek. Tako fe, na primer, alje podnosti nego ‘Oi Atel ne miners, ogo urine iin kos ui state Trees are eso kin, iene ‘Soe mate pate onan pipes bb na da ee pose oe ot pr nh a 6snanositl nepravdu s raviogom So bi prvo odabralapravednija soba 2. Lugodaie je bolje of manje odnos, jer sve tei 742 \dovoljstvoneZudno ga el uzivat rad jega smoga, 8 uprav smo time dfinisali dobro i sv ‘Od dve stvar ugodnija je ona Koja nam smanje teskoca pri bavlja adowoljstvo dure nam ga pros _ 24. Boljeje ono soe eps of manic log. ere lpn so taj ugodno ih po seb poelina 25, Neds je dabroisve ono sto ud sveéom jubavju pil ‘uu da ajina i jthovim prijatehima bude weroenik dobara, ea to je vece lo ve ono sto utom paged najmane Yee 126.1 dugotrsnia dobravalja pretposavt Kratkotajni, sigurnija nesiguenju, jer prva ina preimucsive sabirom , anid samorastita,lasno je, dale da pilin davanja sive, Kad wkog uredenja treba s obvirom ‘a kraj cl, izmotsit ajegove osnovne osohine obieana ns {ola ono sto svakome od th ori, jor udu skid stim do. roe odluke, 6 Bududi dase metode wveravana ne evade samo pomoé govora apoiktikog, nego tickogkaratera er mi poklanamo ‘ero onome govornik koji se odikuje odredenim svojstvima, ko tos stitst i dobronamernost is odlikue obera) luz da troba pornavati osnovne osobine svakogs od nih, jot ‘osnovne osobine svakoga od nh a same njih nuzno presi Tjaja nave stepen uverlivost. Te osnovne asobine pojdinih uredenjaspormaje s stim nacinom kao | Karakterne osobine pojedinaca koje se otujuu namer, a namera se upravia pre 7 Tako smo, dale, trail emu reba dated, maj vida sadainjost il buduénost, ona ko nso zagovara; i ko}h prem Si tteba da sod metode uveravanjao koisnany dale, loz Smo takodesredsva inane kako da se govoenik dobro obort- 2 argumentima prilikom iaganja temehnih osobina i obit {Buovaiptanj nese preps pgm 0 ors yp. alt Vt Ts nih nageta vakog uredenja,navedeno iad koliko je za ov prilku bilo umesno sobzirom na toca smo tome detaljer ravi mato Poet GLAVA DEVETA pideisicko govomitvo 1. Unastavku govorimo o viii moralnom nevis a ‘ia, stu, izopadenost,lepom i rvznom, jor se ov java kao cil onome ko heli ku, Desige nam se da emo, rasp jut o gornjem, neti na set ono Ho ce nas predtavt ko ‘soe ovakvog il onakvog karate, soe, kao So sno eKh, raga metoda wveravana, emu erasiog to to jednim sin ‘inom mozemo sebet ruge uci dostojnim poverenja sab rom navi" Kako se, medutim, doa da ju, ozifjna ili neozbi no, esto postu ne samo boga iki gaveka ve | mre prem: 1 bilo koju od Zvotina ito tako treba da itom metodom upozmamo premise koe sei ov predmeta, Dotaknim lke, te mater tolko koliko da nim posts kao prime 3, Lepo'® je ono soe, buduét po seb pozaina, sredno po Ina, ono sto fe, bude! dobro, ugodnozato toe dobro. Ako seu ovo sastoji moralno lepo, onda je lia nelzbezne lps, a bud da je dobro, ona je vate dostoaa, 4. Veinaje, kao Sto se smatra, moguenost pribadjanjai ou ‘anja dobara te moguénost da se Cine hrojn znatajna dar. "instar dabrotinta sve vsti zasvaku pik, eeatoma oven ssa Kgs stance pm th Zo n5. Deli vin su pravednost,hrabrost,trezvenost, po Snot, velbodusnont, datedvost blagostrarboritostmudrost leophin sapiena 6. Ako jena maguénost wenja dobrosinstava. onda su unio aajose one vrline koje naj od Kors drug. To Je arlog 2asto se nave postju praveda i hrabe ud jr je hratrost uvreme rata od Horst drugims, praveinos rats Faminu. Za njom dolasdarcaljvost, jer ud obdareni tom inom slobodno ose ine spore se oko novea za koji esta na weer aude, "7 Pravednos [Sosesootvn us, pravignost} je vena na temelju koje sak im ona tom pip kako zakoa naz, ‘nepravednont je porok koi pods ds, suprotno Zakont, po Sczemo za onim sto drugima pripada 8 Heabrost [apie vias. midewnost odvainostje ve tina ma temelu koje ud potnjavajucisezakomu taj se rv ovale, u opasnent ne plemenita dela suprotna esobinae se kulkaviluk etic, mat, plasivost 9, Tremvenost[owppoadvn emperanti, samosavtadivani ‘umerenost je vlina Koja cnt dase judi prema telesnim wat ‘ma postave Onako kako zakon nareduje;suprotnaosobinajeste Funtedanos [axohaoi,itemperantia, neobuzdanost. eume reno I Daredlvost (2aevdepiorg, iberalias,Srokogradostje dobrotvorna s obvirom na noveersuprotna osobina este keto [evene Sepia lentes TT. Velikodusnest [neyahoy oie, magnaniitas| je etna koja podstige na vrsenj vlikihdobrodinstava, a Suprotnost joj je malodsnost [cpoyorie,palanimias, wskoyeudost| 12, Podbnost iuerahonperea, magniicenta Wsisenest ‘lina koja podstie na veike ixdatke. Suprotne osobine ss nigavosttsebitnest 13. Rarborits! [gpsunes, prudent, praktiéna mudrost] je ianoctiska veins na temelje hoje di mogu pravilo rsud ‘ato znagaju ore navedemih dabaraizalau Odnosu ni seca 14, Z4 ovujeprilku ova poroku vopSt, te 0 satavnim

Você também pode gostar

• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  No Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (537)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  No Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (98)
• Monodrama

  

  Documento14 páginas

  Monodrama

  Katarina Niks

  Ainda não há avaliações
• • Revistas
  • Podcasts
  • Partituras
• Martin Makdona - Lepotica Linejna

  

  Documento33 páginas

  Martin Makdona - Lepotica Linejna

  Semir Makaš

  Ainda não há avaliações
• Arthur Miller Vjestice Iz Salema

  

  Documento147 páginas

  Arthur Miller Vjestice Iz Salema

  Katarina Niks

  100% (1)
• Sem Šepard - Ludi Od Ljubavi

  

  Documento26 páginas

  Sem Šepard - Ludi Od Ljubavi

  Momir Bulatović

  100% (1)
• Moliere - Učene Žene

  

  Documento2 páginas

  Moliere - Učene Žene

  Katarina Niks

  Ainda não há avaliações
• Eva Zonenberg

  

  Documento4 páginas

  Eva Zonenberg

  Katarina Niks

  Ainda não há avaliações
• 3IGRA

  

  Documento292 páginas

  3IGRA

  escadass

  100% (1)
• Diderot D. Paradoks o Glumcu PDF

  

  Documento39 páginas

  Diderot D. Paradoks o Glumcu PDF

  Katarina Niks

  100% (1)
• Radnja Boro Stjepanovic

  

  Documento173 páginas

  Radnja Boro Stjepanovic

  cuchulainngavin

  100% (1)
• Djelo Marina Držića I Njegovi Uzori-Seminarski Rad

  

  Documento20 páginas

  Djelo Marina Držića I Njegovi Uzori-Seminarski Rad

  elle2200

  Ainda não há avaliações
• Diderot D. Paradoks o Glumcu PDF

  

  Documento39 páginas

  Diderot D. Paradoks o Glumcu PDF

  Katarina Niks

  100% (1)
• 3IGRA

  

  Documento292 páginas

  3IGRA

  escadass

  100% (1)
• Galin

  

  Documento4 páginas

  Galin

  Katarina Niks

  Ainda não há avaliações
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  No Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (5794)
• Yes Please

  

  No Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (1891)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  No Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (400)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  No Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (588)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  No Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (474)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  No Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (231)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  No Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (895)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  No Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (234)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  No Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (838)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  No Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (271)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  No Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (266)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  No Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (74)
• Principles: Life and Work

  

  No Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (599)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  No Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (45)
• Fear: Trump in the White House

  

  No Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (738)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  No Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (137)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  No Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (345)
• Steve Jobs

  

  No Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (806)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  No Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (2259)
• Bad Feminist: Essays

  

  No Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (1016)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  No Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (440)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  No Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (1713)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  No Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (1090)
• John Adams

  

  No Everand

  John Adams

  David McCullough

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (2409)
• The Outsider: A Novel

  

  No Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (1839)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  No Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (789)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  No Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (121)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  No Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (4609)
• Wolf Hall: A Novel

  

  No Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (3811)
• Brooklyn: A Novel

  

  No Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (1937)
• The Woman in Cabin 10

  

  No Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (2322)
• Little Women

  

  No Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (104)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  No Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (792)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  No Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (2104)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  No Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (1103)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  No Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (4200)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  No Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Nota: 4 de 5 estrelas

  4/5 (821)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  No Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Nota: 4.5 de 5 estrelas

  4.5/5 (1929)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  No Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Nota: 3.5 de 5 estrelas

  3.5/5 (104)