Po{to nama na ovim prostorima nedostaju prava nau~na istra`i-

vawa u pogledu efikasnosti raznih preparata protiv varoe, ovakvi

biseri velikih entuzijasta povremeno osvetle i Balkan kome pripada-
mo. Naime, autor je izvr{io veoma detaqnu analizu efektivnosti vi-
{e preparata u uslovima primorskog dela Crne Gore i nesebi~no pode-
lio rezultate sa nama. Bilo bi lepo da takvih primera ima vi{e. Pa-
`qivo pro~itajte tekst. Mo}i }ete mnogo toga da nau~ite. Ve}ina
zakqu~aka apsolutno je primenqiva i u na{im uslovima.

SUZBIJAWE VAROE
Borislav Brwada
Rista Leki}a D12 ul. III/31
85000 Bar
(085) 317-078 (ku}a)
(085) 312-322 (posao)
(069) 409-984 (mobilni)
brnjadaboro@msn.com

U ranijem periodu koristila su se sva linom, 9 timolom, a 8 {tapi}ima fluvali-

hemijska sredstva koja su imala dobru efi-
kasnost. Nije se vodilo ra~una o wihovom
uticaju na p~eliwe proizvode i qudsko
zdravqe. U novije vreme to se promenilo i
savesni p~elari koriste preparate koji ne
zaga|uju p~eliwe proizvode. Da bih i ja to
postigao, tokom 2003/2004, 2004/2005. i
2005/2006. godine pristupio sam sistemat-
skoj proveri efikasnosti organskih kise-
lina, pre svega mravqe i oksalne, kao i ti-
mola, na svojim p~eliwacima u Baru i Suto-
moru.
Tokom jeseni i zime 2005/2006. suzbijawe
varoe sproveo sam na ukupno 120 dru{tava.
Od toga su 43 dru{tva bila opremqena pod-
wa~om koja omogu}ava brojawe opale varoe.
Suzbijawe je zami{qeno u dve etape. U pr-
voj etapi sam na odre|enom broju dru{tava
koristio {tapi}e fluvalinata (8 dru{ta-
va) i mravqu kiselinu (7 dru{tava) a na
svim ostalim, do ukupnog broja od 120, ti-
mol sa kojim imam dugogodi{we iskustvo. U
drugoj etapi sam dru{tva tretirao oksal-
nom kiselinom. Kao kontrolu oksalne kise-
line koristio sam Perizin i Apitol. Na
taj na~in, druga etapa je bila kontrola pr-
voj etapi, dok su Perizin i Apitol bili
kontrola za oksalnu kiselinu. Mo`da dva
tretmana kao kontrola oksalnoj kiselini
izgledaju preterani, ali sam ih uradio pot-
puno svesno da bih dobio potpuno pouzdane
rezultate.
Opis dru{tava koja su pra}ena
i primeweni metodi tretirawa
U prvoj etapi pra}ena su ukupno 24 dru-
{tva, od toga su 7 tretirana mravqom kise-
nata. Osim suzbijawa varoe ciq je bio i da
se uporedi efikasnost pojedinih sredstava.
Mravqa kiselina
U grupi dru{ta-
va tretiranih mra-
vqom kiselinom sva
su dru{tva proiz-
vodna, a dva dru{tva
su se rojila. Zapre-
mina ko{nica sma-
wena je na najmawu
mogu}u meru ali nije
se mogla smawiti na
jedan LR nastavak
{to bi bilo najboqe
za delovawe mravqe
kiseline.
Koristila se 65%-na mravqa kiselina u
plasti~nom ispariva~u sa mogu}no{}u ko-
ri{}ewa dva karton~i}a za isparavawe
mravqe kiseline razli~ite povr{ine. Ma-
wi karton~i} se, prema uputstvu proizvo|a-
~a, koristi pri temperaturama do 30 °C, a
ve}i pri temperaturama do 25 °C. Ispari-
va~ je montiran u prazan ram i sme{tan di-
rektno iznad ramova koji su najgu{}e zapo-
sednuti p~elama. Leto je ubacivawem odgo-
varaju}e letvice smawivano na 10 cm du`i-
ne i 7 mm visine. Maksimalna koli~ina ki-
seline koja se, po preporuci proizvo|a~a,
unosila u ispariva~ je 100 ml i ona je po po-
trebi dolivana do ove koli~ine (kapacitet
ispariva~a je 200 ml). Tretirawe je po~elo
24. 9. 2005. s obzirom na visoke temperature
koje imamo na primorju tokom prve polovi-
ne septembra.

350 P^ELAR, avgust 2006.

 Alternativna mogu}nost za tretirawe
mravqom kiselinom, kada nemamo ispari-
va~, data je u P~elaru br 7 iz 2005. godine.
Timol
U grupi dru{tava tretiranih timolom
sva dru{tva su bila proizvodna, bilderi za
proizvodwu mati~waka, ili su posle pa{e
slu`ila za poja~awe bildera. Zapremina
ko{nica bila je dva LR nastavka. S obzirom
da sam uo~io da p~ele izbacuju timol kada se
u ko{nicu posipa po satono{ama, ve} niz
godina ga rastvaram u alkoholu i tako ras-
tvorenog nanosim na par~ad jeftine kuhiw-
ske krpe (debqe da sigurno upija). Dru{tva
su tretirana sa po pet grama timola rastvo-
renog u alkoholu i stavqenog na satono{e
svakog od dva LR nastavka. Tretirawe je po-
~elo 16. septembra.
Fluvalinat
U grupi dru{tava tretiranih {tapi}i-
ma fluvalinata bila su proizvodna dru-
{tva i bilderi poja~avani leglom. Zapre-
mina ko{nica je bila 2 LR nastavka. Dru-
{tva su tretirana sa po jednim {tapi}em
fluvalinata koji je sme{tan usred legla.
Letvice su dr`ane u ko{nici 2 meseca, po-
~ev od 15. septembra, s tim {to je nakon jed-
nog meseca kontrolisan polo`aj u odnosu na
leglo i postavqane su nanovo usred legla.
Druga etapa
U drugoj etapi broj pra}enih dru{tava je
pove}an sa 24 na 43. Sva dru{tva koja pose-
dujem na oba p~eliwaka (ukupno oko 120)
tretirana su oksalnom kiselinom. Oksalna
kiselina (dihidrat) primewivana je meto-
dom kapawa po ulicama p~ela. S obzirom da
p~ele obi~no ne zaposedaju kompletnu uli-
cu, orijentaciono je procewivan broj kom-
pletnih ulica, pa je za svaku takvu ulicu
uzimana doza od po 5 ml. Ukupna koli~ina
koja se uzimala u odgovaraju}i {pric kapa-
citeta 60 ml dobijala se, dakle, kao proiz-
vod procewenog broja kompletnih ulica
p~ela i doze od 5 ml po ulici. Oksalna kise-
lina primewivana je u dve koncentracije.
Prvu koncentraciju dobijao sam me{awem 1
litra {e}ernog sirupa (razmere 1:1) i 35 g
dihidrata oksalne kiseline. Drugu koncen-
traciju dobijao sam me{awem 1 litra {e-
}ernog sirupa (razmere 1:1) i 60 g dihidrata
oksalne kiseline. Kod ovoga dobro je malo
zagrejati vodu pa kiselinu rastvoriti u ma-
P^ELAR, avgust 2006.
lo mlake vode da bi se dobro rastvorila.
Ako znamo da 1 litar vode i 1 kg {e}era da-
ju zapreminu od 1,65 litara {e}ernog siru-
pa, tada vidimo da 1 kg {e}era ima zapremi-
nu od oko 0,65 litara. Sada na osnovu obi~ne
proporcije odre|ujemo da 1 litar sirupa 1:1
daju 606 ml vode i 394 ml odnosno
0,394 × 1 kg/0,65 l = 0,606 g {e}era.
Od ukupno 43 pra}ena dru{tva u ovoj eta-
pi, 33 su tretirana rastvorom koji je imao
prvu koncentraciju, a 10 rastvorom koji je
imao drugu. Na ovakvu podelu sam se oprede-
lio s obzirom da sa rastvorom sa drugom
koncentracijom nisam imao nikakvo isku-
stvo, tako da sam ga proveravao po prvi put
i nisam `eleo da previ{e rizikujem.
Tretirawe je obavqeno 19. i 20. decem-
bra 2005, a brojawe varoe vr{eno je svakih
jedan do dva dana tokom tri nedeqe posle to-
ga.
Pre po~etka tretirawa konstatovano je
da je u dru{tvima nastao prekid legla.
Kao kontrola oksalnoj kiselini poslu-
`io je bugarski „Apiprotekt“ koji je zapra-
vo Perizin. Primewen je 15. januara 2006.
godine na svim dru{tvima u oba p~eliwaka,
prema uputstvu proizvo|a~a. Opadawe va-
roe pra}eno je 7 dana posle primene. Tako|e
je konstatovano da jo{ nije do{lo do otpo-
~iwawa razvoja legla kontrolom u najja~im
dru{tvima.
@ele}i da do kraja ta~no odredim efi-
kasnost, kako prve etape tako i oksalne ki-
seline u obe koncentracije, {to omogu}ava
wihovo pouzdano pore|ewe, pra}ena dru-
{tva sam tretirao i sredstvom Apitol i to
22. januara 2006. godine. Prethodno sam, pre-
gledom najja~ih dru{tava sa 8–9 ulica p~e-
la, konstatovao da su matice tek po~ele da
le`u tako da ima samo jaja i najmla|ih larv-
i ali da leglo nije ni blizu poklapawa. Ma-
351
tice u slabijim dru{tvima, u tom trenutku, Osim osun~ano-
nisu ni po~ele sa zalegawem. sti mislim da na
isparavawe MK iz-
Prva etapa vestan uticaj ima i
Primena mravqe kiseline (MK) veli~ina ko{nice.
Dru{tva koja su tretirana mravqom ki- Ako uporedimo
selinom su jaka proizvodna dru{tva od ko- dru{tva 3, 4, 5 i 6
jih su se dru{tva 2 i 7 rojila. Nalaze se u (tabela 1) koja su
Sutomoru, udaqeno od mesta stanovawa u sva bila direktno
Baru, pa sam zbog toga odlu~io da ih treti- izlo`ena suncu, vi-
ram metodom koja spada u dugotrajne (ispa- de}emo da je u dru-
riva~ sa 100 ml 65%-ne MK) i omogu}ava {tvu 4 isparilo od
smaweno radno anga`ovawe. 65 ml do 35 ml MK
Posebna i izrazita prednost ovakvog mawe nego u dru-
ure|aja za dugoro~ni tretman u odnosu na {tvima 3, 5 i 6. Ovo
kratkotrajan je {to on deluje uvek kada je se prenosi i na va-
vla`nost vazduha dovoqno niska, tj. ispara- rou jer je u dru{tvu 4 preostalo vi{e varoe,
vawe se odvija uvek kada vazduh nije zasi}en a efikasnost je bila zna~ajno mawa nego kod
vodenom parom. Kod jednokratnog tretmana dru{tava 3, 5 i 6, {to je, po mom mi{qewu
dolivawem male koli~ine MK svaka 4 dana (apsolutno isprav-
ne mo`emo pokriti sve periode povoqne za no – primedba ured-
delovawe MK, a i utro{ak radnog vremena nika), posledica
je ve}i zbog ~e{}eg otvarawa ko{nice. razlike u zapremi-
Tokom suzbijawa primetio sam da, pored ni ko{nice {to se
izrazite zavisnosti od vla`nosti vazduha, vidi iz tabele 1
isparavawe zna~ajno zavisi od izlo`enosti (kolona Zapremina
ko{nica suncu, dakle od temperature. Ovo ko{nice).
sam primetio tako {to sam uo~io da je koli- Tokom primene
~ina kiseline koja ispari kod dru{tava 1, 2 ispariva~a nije bi-
i 7 koja su u hladu, znatno mawa nego kod dru- lo nikakvih pro-
{tava 3, 4, 5 i 6 koja su na suncu. Ovo se jasno blema sa nepodno-
uo~ava iz tabele 1 (kolona Dolivano MK). {ewem tretmana
Pove}awe isparavawa MK poku{ao sam po- pomo}u MK od stra-
sti}i umetawem ve}eg od dva raspolo`iva ne p~ela. Naime,
karton~i}a, koja se dobijaju sa ispariva~em. p~ele su odli~no
Me|utim, uticaj osun~anosti je o~ito bio podnosile tretman,
znatno ve}i nego uticaj razlike u veli~ini mada su temperature u septembru i po~et-
kartona. Ve} tada je bilo jasno da }e rezul- kom oktobra i{le i do 28 °C. Ovo me upu}u-
je na mogu}nost ranije primene ovog ure|aja,
u mojim uslovima (primorje – primedba
redakcije) ~ak i po~etkom septembra.
Prose~na
efikasnost
ure|aja u celi-
ni, ra~unata
kao odnos ukup-
no oborene va-
roe pomo}u MK
tati tretirawa mravqom kiselinom biti i zbira oborene
{aroliki. Uprkos tome, istrajao sam u na- varoe pomo}u
meri da proverim efikasnost primewenog MK i preostale
ure|aja kako bih nau~io kako ga treba kori- varoe OK+P+A
stiti ubudu}e. Ra~unao sam da }u budu}im iznosi 57,33%.
tretmanima, u periodu bez legla, ispraviti Ovo bi bilo po-
uo~ene nedostatke ovog tretmana. voqno kada bi

352 P^ELAR, avgust 2006.

rezultati bili ujedna~eni {to nije slu~aj.
Naime, efikasnost se kre}e u opsegu od
30–80%. Sada se postavqa pitawe kako una-
prediti efikasnost ispariva~a.
Prora~un potro{we MK neophodne za
postizawe `eqenog rezultata
Iz tabele 1 (Zbirni rezultati) mo`emo
izra~unati da je prose~an broj varoa po jed-
nom dru{tvu 2 393. S obzirom da tretmanom
u periodu sa leglom treba smawiti broj va-
roa na 500, to zna~i da moramo posti}i pro-
se~nu efikasnost 79,1%, tj. pribli`no
80%. Po{to smo, tro{e}i prose~no 220 ml
kiseline po dru{tvu, postigli efikasnost
od 57%, koli~inu MK koja je potrebna da se
postigne prose~na efikasnost od 80% ra~u-
namo iz proporcije:
X : 220 = 80 : 57
Dobijamo da je, u na{em slu~aju, neophod-
no potro{iti 310 ml mravqe kiseline to-
kom trajawa istog vremenskog perioda i pod
istim meteorolo{kim uslovima, da bi se
postigla prose~na efikasnost od 80%.
Ako sada pretpostavimo da bi se ispara-
vawe odvijalo kao i u na{em eksperimentu,
najmawa koli~ina isparene kiseline u dru-
{tvu sa najmawom efikasno{}u bi bila:
Y : 310 = 130 : 220
To iznosi 183 ml. Tada bi efikasnost po-
rasla srazmerno pove}anoj potro{wi kise-
line, odnosno iznosila bi 42,65%, a broj
preostale varoe posle tretirawa sa MK iz-
nosio bi 1 065.
Analogno dobijamo efikasnost za dru-
{tvo sa najve}om potro{wom MK. Tako do-
bijamo potro{wu od 422 ml MK, efikasnost
od 73,69% odnosno broj preostale varoe od
372.
Pro{logodi{wa i ovogodi{wa isku-
stva pokazuju da se dru{tva sa ovolikim
brojem varoe mogu efikasno osloboditi va-
roe zimskim tretmanom u periodu bez legla.
Ipak treba ista}i da, u slu~aju kada broj va-
roe zna~ajno prelazi 500 jedinki, taj tret-
man treba da bude dvokratan da bi se posti-
glo smawewe broja varoe ispod 50 jedinki
{to smo postavili kao ciq zimskog tretma-
na.
Ukoliko kao ciq postavimo da najve}i
broj preostale varoe, kod dru{tva sa najma-
wom efikasno{}u, treba da se smawi sa
1 486 na 500, efikasnost treba da poraste sa
30,3% na 90,05% a potro{wa kiseline sa
130 ml na 386 ml. Ovo se poklapa sa preporu-
P^ELAR, avgust 2006.
kama da se kao tretman u periodu sa leglom
koriste dva dugoro~na tretmana od po 200 ml
mravqe kiseline po jednom dru{tvu koje su
date od strane nema~kih i {vajcarskih
stru~waka.
Svakako se podrazumeva da svi prethod-
no izneti prora~uni nisu egzaktni, ve} sa-
mo dobra orijentacija o tome u kojim okvi-
rima treba da se kre}e potro{wa MK za
uslove konkretnog p~eliwaka, da bi se mo-
gli o~ekivati rezultati pribli`ni onima
koji su dati prora~unom.
Teku}a procena efikasnosti
u toku suzbijawa varoe
(Provera da li se dobijaju rezultati
koji su predvi|eni prora~unom)
Da bi se u toku primene sredstva za su-
zbijawe varoe kontrolisala efikasnost po-
stupka, neophodno je pre po~etka suzbijawa
utvrditi prirodnu smrtnost (opadawe) va-
roe u dru{tvima sa zamre`enim podwa~ama.
Posebna vrednost podatka o prirodnoj
smrtnosti (opadawu) varoe je u tome {to
mo`e vrlo korisno poslu`iti kako za pro-
cenu populacije varoe, procenu neophodno-
sti tretmana dru{tva i vrstu neophodnog
tretmana, tako i zato {to je izuzetno va`no
i za teku}u procenu efikasnosti i korekci-
ju u toku samog postupka suzbijawa.
Prirodna smrtnost (opadawe) varoe
utvr|uje se kao broj prose~no dnevno opale
varoe, posmatrano tokom sedam dana uza-
stopno.
Za procenu trenutka kada je tretman dru-
{tva neophodan i izbor potrebnog tretmana
treba koristiti tabelu 1a, a kao osnov slu-
`i broj prirodno opale varoe.
Prema nekim izvorima, ako je broj dnev-
no opale varoe usled tretmana koji je u toku
ve}i od broja prirodno dnevno opale varoe
353
(koji se utvr|uje Tabela 1a
neposredno pre Vremenski Broj dnevno
po~etka prime- Mere koje je potrebno preduzeti
period opalih varoa
ne nekog tretma-
Kraj maja vi{e od 3 Primeniti dugoro~ni tretman sa MK
na:
1. za vi{e od Kraj jula, Dva dugoro~na tretmana sa MK su
vi{e od 10
30 puta, onda je po~etak avgusta neophodna
efikasnost Tokom cele Dostignuta je gorwa granica {tetnosti,
95–100%; vi{e od 30
sezone neophodno je tretirati bez odlagawa
2. od 20 do 29 roa smawio na 50 ili mawe.
puta, onda je efikasnost 85–90%; U slu~aju da se u periodu kada je leglo
3. od 10 do 20 puta, onda je efikasnost prisutno postigne efikasnost mawa od
70–85%; 80%, a u zimskom periodu, kada nema legla,
4. od 5 do 10 puta, onda je efikasnost
primeni samo jedan tretman efikasnosti
50–70%.
Prethodne podatke treba koristiti u 90%, smatram da je neophodno na prole}e
toku samog tretmana za procenu efikasno- primeniti dopunske mere. To je pre svega
sti, i time i za korekciju samog tretmana uklawawe trutovskog legla iz okvira gra-
kada se ne postigne `eqena efikasnost. |evwaka a tek potom primena MK i timola
Posebno treba ista}i da je kod postignu- u periodu pre postavqawa medi{nih nasta-
te prose~ne efikasnosti MK od 80% neop- vaka. Me|utim, treba ista}i znatan utro-
hodno izvr{iti, prema mojim iskustvima, {ak vremena na ovakve postupke, {to ih sva-
dvostruki tretman zimi, u toku perioda bez kako ne preporu~uje za primenu kada imamo
legla. veliki broj dru{tava.
Tako|e treba ista}i da je za smawewe Regulisawe brzine isparavawa MK je
broja varoa na najvi{e 500 komada u periodu poseban problem, jer su granice {tetnosti
sa leglom, potrebno odabrati metode koje za varou i za p~ele vrlo bliske. Uglavnom
garantuju efikasnost od 90% ili vi{e, da se smatra da je MK efikasna kada dnevno is-
bi se zimi, u periodu bez legla, jednim tret- paravawe nije mawe od 7 ml po LR nastavku
manom, ~ija efikasnost je bar 90%, broj va- odnosno 14 ml na 2 LR nastavka.

Tabela 1b: Uslovi primene i rezultati delovawa mravqe kiseline

Ukupno oboreno varoe

Preostali broj varoa

Potro{eno kiseline

Zapremina ko{nice

mravqom kiselinom
Izlo`enost suncu
Veli~ina kartona

Veli~ina kartona

Veli~ina kartona

Veli~ina kartona

Preostalo ml
Dolivano ml

Dolivano ml

Dolivano ml

Efikasnost
Po~etak
R. b.

(ml)
14. 10. 2005.

25. 10. 2005.

30. 10. 2005.

24. 12. 2005.

25. 9. 2005.
T=27 °C

T=20 °C

komada

komada

1 mawi 100 55 ve}i 30 ve}i 0 ve}i –30 155 2 LR tela U jakom hladu 2 006 1 967 50,49
2 mawi 100 65 ve}i 25 ve}i 0 ve}i –20 170 2 LR tela U hladu 217 291 42,72
3 mawi 100 80 mawi 80 mawi 40 ve}i 0 300 1,5 LR tela Na suncu 743 672 52,51
4 mawi 100 80 mawi 45 mawi 10 ve}i 0 235 2 LR tela Na suncu 777 1 171 39,89
5 mawi 100 100 mawi 65 mawi 25 ve}i 0 290 1,5 LR tela Na suncu 708 586 54,71
6 mawi 100 100 mawi 45 mawi 25 ve}i 0 270 1,5 LR tela Na suncu 4 509 977 82,19
7 ve}i 100 65 ve}i 20 ve}i 0 ve}i –55 130 2 LR tela U jakom hladu 646 1 486 30,30
Zbirni rezultati 9 606 7 150 57,33

354 P^ELAR, avgust 2006.

 vawe mo`e se koristiti i komad truleks kr-
pe na koju se, prilikom otvarawa ko{nice
za dolivawe mravqe kiseline u ispariva~,
mo`e usuti ograni~ena koli~ina kiseline
dovoqna za kratkotrajno dejstvo, kao poja-
~awe delovawu ispariva~a. Obi~no se ova-
ko dodaje 20–25 ml mravqe kiseline, s tim
{to se to radi pred ve~e, kada ne mo`e do}i
do naglog porasta temperature tako da glav-
ni deo ispari tokom no}i pri relativno
stabilnoj i niskoj temperaturi.
Treba imati u vidu da kod visoke vla-
Posebno treba obratiti pa`wu na dru-
`nosti vazduha (zasi}ewe vazduha vodenom
{tva koja se nalaze u hladu s obzirom na mo-
parom) mo`e do}i i do potpunog prekida is-
gu}e smawewe isparavawa i efikasnosti.
paravawa. Zato treba dati prednost ispari-
Iz istog razloga neophodno je obezbediti
va~kim ure|ajima za dugoro~ni tretman ko-
ujedna~ene uslove za isparavawe MK s obzi-
ji deluju uvek kada je to mogu}e s obzirom na
rom na polo`aj ko{nica u hladu ili na sun-
vla`nost vazduha, a i znatno {tede vreme.
cu. Time se, u velikoj meri, mo`e izbe}i ne-
Pove}ano isparavawe kiseline mo`e se
ujedna~eno delovawe, odnosno mo`e se po-
obezbediti:
sti}i ve}a ujedna~ena efikasnost MK.
1. Otpo~iwawem tretirawa ranije u to-
ku leta i/ili jeseni, u mojim uslovima po- Primena timola
~etkom septembra kada su temperature ve}e,
U primeni timola imam iskustvo dugo 15
eventualno sa mawim karton~i}em kada ko-
godina. S obzirom da je davao dobre rezulta-
ristimo ispariva~ki ure|aj;
te nije bilo potrebe za detaqnijom prove-
2. Smawewem zapremine ko{nica na mi-
rom. U odnosu na prethodnih 11 godina, kada
nimalno mogu}u kroz eliminaciju svih su-
sam ga posipao po 0,25 g po jednoj satono{i,
vi{nih nastavaka, ~ime se istovremeno po-
posledwe 4 godine ga u odgovaraju}oj sra-
sti`e pove}awe koncentracije para mravqe
zmeri rastvaram u alkoholu, nanosim na
kiseline i smawewe potro{we;
par~ad fine kuhiwske krpe i tako sme{tam
3. Po potrebi kori{}ewem dva ispari-
u ko{nicu. Za jedan sprat ko{nice koristi
va~a po jednom dru{tvu;
se jedan komad krpe sa 5 g timola koji se
4. Umetawem ve}eg kartona ispariva~a;
sme{ta na satono{e u sredini nastavka.
5. Sme{tawem ispariva~a u zbeg nepo-
Pratio sam 9 dru{tava tretiranih timo-
sredno iznad legla dru{tva kako bi tempe-
lom.
ratura i vla`nost koje dru{tvo odr`ava u
Iz tabele 2 (Zbirni rezultati) se vidi
leglu imali zna~ajan uticaj na dobro ispa-
da je prose~na efikasnost timola bila
ravawe;
57,63%. Iz tabele se, me|utim, mo`e videti
6. Osim ispariva~a, za dodatno ispara-
Tabela 2: Uslovi primene i rezultati delovawa timola
Ukupno oboreno Preostalo
Namena Veli~ina Naziv Efikasnost
R. b.

varoe timolom varoa

dru{tva ko{nice ko{nice (%)
(komada) (komada)
1 Roj 1 sprat Per 1 254 103 71.15
2 Proizvodno 2 sprata 6 340 288 54.14
3 Bilder 2 sprata Per 2 1 609 980 62.15
Za poja~awe
4 2 sprata Per 3 226 170 57.07
bildera
5 Proizvodno 2 sprata Per 4 673 382 63.79
6 Ve{ta~ki roj 2 sprata 1 59 117 33.52
7 Proizvodno 2 sprata 2 496 572 46.44
8 Ve{ta~ki roj 2 sprata 3 85 163 34.27
9 Proizvodno 2 sprata 4 625 435 58.96
Zbirni rezultati 4 367 3 210 57.63

P^ELAR, avgust 2006. 355

da je efikasnost kod dru{tava sa relativno
ve}om populacijom varoe bila uglavnom na
nivou proseka ili iznad wega. Tako|e se mo-
`e uo~iti da je efikasnost bila najslabija
kod ve{ta~kih rojeva koji su ina~e imali
mawu populaciju varoe.
Kao i kod primene MK i kod primene ti-
mola trebalo bi posti}i smawewe brojno-
sti populacije varoe na 500 ili mawe. Zato
}emo odrediti efikasnost koja je potrebna
da se kod dru{tva sa najve}om populacijom
varoe, taj broj svede na 500. Zna~i kod dru-
{tva br. 3, kod koga je broj varoa bio ukupno
2 589, broj preostale varoe 980, a koli~ina
primewenog timola 10 g, treba odrediti
efikasnost tako da preostali broj varoa
bude 500. Pomo}u odgovaraju}e srazmere mo-
`e se utvrditi da je potrebna efikasnost za
postavqeni ciq 80,68%. Potrebna koli~i-
na timola da se postigne ovakva efikasnost
je 12,96 g ili pribli`no 13 g. Iz prakti~-
nih razloga, radi jednostavnog dozirawa,
ovu koli~inu bih zaokru`io na 15 g. Time
bi se (ra~un se sprovodi opet pomo}u odgo-
varaju}e srazmere) podigla efikasnost na
oko 93%. A preostala varoa smawila na 433
varoe.
Ista koli~ina timola od 15 g, pod uslo-
vima u dru{tvu 7, imala bi efikasnost od
oko 69%, a preostala bi 381 varoa.
I kod svih drugih dru{tava koja su tre-
tirana timolom, primena 15 g timola uve}a-
la bi efikasnost toliko da bi broj varoa u
wima bio znatno ispod 500.
Rad potreban za primenu timola je sra-
zmerno mali. Prakti~no je nu`no samo jed-
nom otvoriti ko{nicu, staviti krpu sa ti-
molom i ni{ta vi{e. Sa aspekta utro{enog
vremena primena timola je vrlo povoqna.
Za procenu efikasnosti timola u toku
same primene, a radi korekcije efikasno-
356
sti, nisam nai{ao na posebne podatke. Me-
|utim, procena populacije varoe, kao i iz-
bor metoda tretmana mo`e se vr{iti kao i
kod primene mravqe kiseline. Mi{qewa
sam da se i podaci o vezi prirodnog opadawa
varoe sa opadawem koje je posledica tretma-
na mravqom kiselinom, mogu primeniti i u
slu~aju timola, jer se u su{tini radi o od-
nosu brojeva opale varoe bez obzira na
uzrok koji do toga dovodi.
Ono {to je vrlo va`no za timol je da na
osnovu mojeg dugogodi{weg iskustva ne iza-
ziva ne`eqene efekte, primewen u navede-
nim koli~inama, ni u slu~ajevima kada tem-
perature idu i do 31–32 °C. Ovo je razlog
zbog koga sam siguran da bi u toku letno-je-
seweg tretmana kao prvi tretman trebalo
primeniti timol, u periodu visokih tempe-
ratura i u trajawu od oko 4–5 nedeqa.
Tek potom bi, ako je zara`enost varoom
visoka, trebalo primeniti mravqu kiseli-
nu. Ako bi se timol primenio polovinom
avgusta proizlazi da bi se mravqa kiselina
primenila polovinom septembra, {to je u
mojim uslovima (primorje), s obzirom na
temperature, objektivno mogu}e. Smatram
da je, na osnovu ve} postignutih rezultata,
sasvim realna procena da bi pojedini od
tretmana imao efikasnost od 60% uz mawe
poboq{awe efikasnosti. Ukupno posma-
trano, ovakva dva uzastopna tretmana, sa-
svim je izvesno, imala bi efikasnost od
80–90%. Time bi se, mogu}e, postigli uslo-
vi da je jedan zimski tretman oksalnom ki-
selinom sasvim dovoqan.
U slu~aju da sprovedemo predlo`ena po-
boq{awa efikasnosti pojedina~nog tret-
mana pomo}u mravqe kiseline i timola na
80%, ukupnu efikasnost tretmana podigli
bi izvesno na preko 90% {to bi u~inilo je-
dan zimski tretman oksalnom kiselinom do-
voqnim.
Primena fluvalinata
[tapi}i (letvice) sa aktivnom supstan-
com fluvalinatom primeweni su kako je
ve} re~eno. Prose~na efikasnost, kako se
vidi iz tabele 3 (Zbirni pregled), bila je
65,40%, a varirala je od 48,31% do 75,30%.
Preostala varoa posle primene {tapi}a
fluvalinata je u dobrim granicama i ne-
znatno prelazi 500 u svega 2 od 8 slu~ajeva.
Svakako da bi se to moglo korigovati pri-
menom dva {tapi}a istovremeno po jednom
p~eliwem dru{tvu, mada kod ovih dru{tava
i nije nu`no. Me|utim, u ovom slu~aju imam
P^ELAR, avgust 2006.
 Tabela 3: Primena i rezultati delovawa fluvalinata kiseline i timola primewe-
nih na navedeni na~in i pod

fluvalinatom

Preostalo po

fluvalinata

Efikasnost
uslovima na mom p~eliwaku.
Zapremina
ko{nice

ko{nice

(komada)

(komada)
primeni
oboreno
Ukupno
Me|utim, mislim da razlike

Naziv
R. b.

Namena
1 Proizvodno 2 sprata I 1 414
2 Proizvodno 2 sprata I 2 114
3 Proizvodno 2 sprata I 3 269
4 Proizvodno 2 sprata I 4 528
5 Bilder 2 sprata 5 880
6 Proizvodno 2 sprata Per 1 376
7 Proizvodno 2 sprata Per 2 571
8 Proizvodno 2 sprata Per 3 1 613
Zbirni rezultati 4 765
za ciq da uporedim efikasnost mravqe ki-
seline i timola sa fluvalinatom i predlo-
`im, pre svega sebi, pa onda i drugima, na-
~in za unapre|ewe delovawa upravo mravqe
kiseline i timola.
Pore|ewe efikasnosti mravqe
kiseline i timola sa fluvalinatom
Iz ranije datih tabela kao i iz datih di-
jagrama vidi se da fluvalinat daje ne{to
boqe (boqa prose~na efikasnost) kao i po-
uzdanije rezultate (mawe rasipawe efika-
snosti oko prose~ne vrednosti) od mravqe
(%)
nisu velike, ve} naprotiv, to-
liko male da se unapre|ewem
primene MK i timola mogu
potpuno prevazi}i. Mislim da
270 60.53
ve} dati komentari vode ta-
122 48.31 kvom ciqu. Pri tome mi naro-
183 59.51 ~ito va`no izgleda utvr|iva-
215 71.06 we prirodnog opadawa varoe
622 58.59 radi kasnijeg upore|ewa sa
306 55.13 opadawem varoe pod dejstvom
274 67.57 leka, jer tako mo`emo korigo-
529 75.30 vati delovawe leka jo{ u toku
tretmana, a ne tek po zavr{et-
2 521 65.40
ku i obavqenim kontrolnim
tretmanima. Time se ne gubi na
vremenu, a med bez ostataka (rezidua) sin-
tetskih materija je, sasvim izvesno, vredan
truda.
Mane MK u pogledu ulo`enog rada za
primenu mogu se otkloniti primenom ispa-
riva~a za dugotrajni tretman, s tim {to bi
ga trebalo isprobati i kada se u wega sipa
vi{e od preporu~enih 100 ml kiseline u je-
dan mah. Druga mana mravqe kiseline, ose-
tqivost na visoke temperature preko 25 °C,
nije bila problem kod ovog ispariva~a. Za-
to smatram da bi se mogao primeniti vrlo
bezbedno po p~ele ve} po~etkom septembra
kada temperature idu najvi{e do 30–32 °C, s
tim da se na po~etku ide sa mawim karton-
~i}em.
Osim toga, po{to je timol mawe ose-
tqiv na temperaturu, u slu~aju da je neodlo-
`no potrebno, pre po~etka septembra, pri-
meniti dva dugoro~na tretmana kod visokog
stepena zara`enosti, mogao bi se primeni-
ti prvo timol u periodu kada su ve}e dnevne
temperature pa onda MK da bi se izbegla
osetqivost MK na visoke temperature.

P^ELAR, avgust 2006. 357

 Druga etapa sti brojnost varoe na ispod 500 jedinki po
U drugoj etapi postavqalo se nekoliko dru{tvu, da bi se pomo}u OK, ~iju efika-
snost literatura procewuje na oko 95%,
ciqeva. Pre svega druga etapa u celini tre-
broj varoa smawio na ispod 50. Toliki broj
ba da bude kontrola za prvu. Osim toga, dru-
se, po literaturi, mo`e tolerisati jer omo-
ga etapa treba da omogu}i procenu efika- gu}ava da se tokom sezone ne mo`e pre}i
snosti oksalne kiseline (OK) primewene granica ekonomske {tete. Ove postavke su
kroz dva ve} navedena razli~ita rastvora. bile, a i ubudu}e }e biti ciq kome se te`i
U drugu etapu ukqu~ena su 43 dru{tva. tokom postupka suzbijawa varoe u jesewe-
Od toga su dru{tva od rednog broja 1 do 33 zimskom periodu. Ukoliko se ne postigne
tretirana prvim rastvorom (35 g OK na li- taj ciq neophodno je tokom prole}a predvi-
tar sirupa), a dru{tva od rednog broja 34 do deti dopunske mere za suzbijawe varoe, pre
43 su tretirana drugim rastvorom (60 g OK svega kroz ramove gra|evwake za uklawawe
na litar sirupa). trutovskog legla, a time i najve}eg dela
Prema literaturi neophodno je tretma- preostale varoe, ili primenom MK ili ti-
nima koji prethode oksalnoj kiselini sve- mola pre dodavawa medi{ta ko{nici.
Tabela 4: Podaci o tretirawu pomo}u OK (35 g u litru sirupa 1:1)
Ja~ina Ukupno Ukupno Ostalo
R. Veli~ina Naziv Efikasnost
Namena Poreklo (ulica OK 35 g OK+P+A varoa
b. ko{nice ko{nice (%)
p~ela) (komada) (komada) nakon OK
1 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 1 715 2 021 306 84.86
2 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 239 302 63 79.14
3 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 614 684 70 89.77
4 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 1 078 1 236 158 87.22
5 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 495 613 118 80.75
6 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 750 1 069 319 70.16
7 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 MK 1 427 1 540 113 92.66
8 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S1 (T) 141 174 33 81.03
9 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S2 (F) 454 466 12 97.42
10 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S3 (T) 156 170 14 91.76
11 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S4 (F) 13 13 0 100.00
12 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S5 (F) 135 139 4 97.12
13 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 P4 (T) 288 396 108 72.73
14 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S6 (F) 1 051 1 231 180 85.38
15 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S7 (F) 268 350 82 76.57
16 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S8 (F) 239 241 2 99.17
17 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 P3 (T) 140 174 34 80.46
18 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 P2 (T) 960 983 23 97.66
19 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 6 (T) 286 290 4 98.62
20 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 1 (A+T) 103 119 16 86.55
21 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 2 (A+T) 549 573 24 95.81
22 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 3 (A+T) 156 164 8 95.12
23 Ve{ta~ki roj Ve{ta~ki roj 2 LR 8 4 (A+T) 410 437 27 93.82
24 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S9 (T) 120 403 283 29.78
25 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S10 (T) 43 65 22 66.15
26 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S11 (T) 133 165 32 80.61
27 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S12 (T) 51 57 6 89.47
28 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 S13 (T) 158 186 28 84.95
29 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S14 (F) 613 1 037 424 59.11
30 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 P2 (F) 223 278 55 80.22
31 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 P3 (F) 523 531 8 98.49
32 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 S16 (F) 247 401 154 61.60
33 Prirodni roj Prirodni roj 1 LR 5 P1Roj (T) 102 103 1 99.03
Zbirni rezultati 13 880 16 611 83.56

358 P^ELAR, avgust 2006.

 Podaci o dru{tvima na preostalih varoa neznatno
kojima je primewena OK prevazi{ao 50 komada samo
(35 g) dati su u tabeli 4. kod dru{tava 34 i 37, dakle
Iz tabele 4 (kolona kod dva od ukupno 10
„Ukupno OK 35 g“ vidi se da dru{tava.
kod zna~ajnog broja dru{ta- Iz tabele 5 (kolona
va nije postignut ciq da se „Ukupno OK 60 g“) vidi se
broj varoa u prethodnom da je samo kod jednog od deset
tretirawu smawi ispod 500 dru{tava broj varoa prela-
komada. Zato je bilo jasno zio 500 komada. Iz iste ta-
da }e biti neophodno izve- bele (kolona „Ukupno
sti tretman i posle OK da OK+P+A“) vidi se da samo u
bi se postigao postavqeni 2 od 10 slu~ajeva broj varoe
ciq od najvi{e 50 preosta- prelazi 50 komada {to ~ini
lih varoa nakon zimskog 20% tretiranih dru{tava.
tretmana. To se posebno od- Mislim da je jedan od
nosi na dru{tva sa rednim razloga za ovo ~iwenica da
brojevima 1, 4, 6, 7, 14, 18 i je nakapavawe oksalnom ki-
29. Zbog toga sam posle OK selinom vr{eno po hladnom
izveo jo{ dva kontrolna vremenu {to je izazvalo sa-
tretmana Perizinom i Api- `imawe klubeta i dovelo do
tolom. Rezultati u koloni pogre{ne procene ja~ine
„Ostalo varoa nakon OK“ dru{tava i time do gre{ke
opravdavaju ovakav postupak, jer kod 14 od 33 u dozirawu sirupa sa oksalnom kiselinom
dru{tva broj preostalih varoa posle pri- (60 g na litar sirupa 1:1). Ovo je imalo za
mene OK prelazio je 50 {to ~ini 42% od posledicu zna~ajno lo{ije delovawe oksal-
tretiranih dru{tava. Ova ~iwenica ukazuje ne kiseline u jednom slu~aju {to je umawi-
na neophodnost znatnog pove}awa efikasno- lo efikasnost sa 90,5% na 88,9%.
sti postupaka primene MK i timola koji se (Ovde treba ponoviti ne{to o ~emu
koriste tokom jeseni u periodu kada je pri- smo ve} pisali, a to je da se u kontinental-
sutno leglo i kada se vr{i priprema dru- nim uslovima Srbije treba primewivati
{tava za zimsko tretirawe. doza od 35 g OK na litar sirupa 1:1, a da sa
Podaci o dru{tvima na kojima je prime- ve}im dozama ne treba eksperimentisati i
wena oksalna kiselina (OK 60 g) dati su u time nepotrebno rizikovati, jer i pome-
tabeli 5. nuta „ni`a“ doza daje sasvim zadovoqavaju-
I kod ovih dru{tava, kao kontrola su }e rezultate. Autor je svoj eksperiment
primeweni Perizin i Apitol. Iz kolone sprovodio u uslovima mediteranske klime,
„Ostalo varoa nakon OK“ vidi se da je broj gde su i prema nau~nim istra`ivawima

Tabela 5: Podaci o tretirawu pomo}u OK (60 g u litru sirupa 1:1)

Ja~ina Ukupno Ukupno Ostalo
Veli~ina Naziv Efikasnost
R. b.

Namena Poreklo (ulica OK 60 g OK+P+A varoa

ko{nice ko{nice (%)
p~ela) (komada) (komada) nakon OK
34 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 4 I1 (F, 20 ml) 211 277 66 76.17
35 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 I2 (F, 40 ml) 120 122 2 98.36
36 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 5 (F, 50 ml) 586 623 37 94.06
37 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N1 (T, 10 ml) 326 381 55 85.56
38 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N2 (T, 12 ml) 83 104 21 79.81
39 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N3 (F, 20 ml) 125 165 40 75.76
40 Oplodwak Ve{ta~ki roj 1 LR 4 N4 (F, 20 ml) 93 104 11 89.42
41 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 I3 (F, 40 ml) 158 185 27 85.41
42 Proizvodno Staro dru{tvo 2 LR 8 I4 (F, 45 ml) 209 218 9 95.87
43 Bilder Staro dru{tvo 2 LR 8 P1(F, 40 ml) 299 307 8 97.39
Zbirni rezultati 2 210 2 486 88.90

P^ELAR, avgust 2006. 359

primenqive i ve}e doze bez posledica – pri-
medba redakcije).
Preporu~eni postupci
Tretman tokom leta i jeseni koji spro-
vodimo kada ima legla, slu`i za pripremu
dru{tva za zimski tretman.
U slu~aju da kao zimski tretman kori-
stimo OK (60 g na litar {e}ernog sirupa),
letno-jesewi tretman mora da ima za ciq
svo|ewe varoe na nivo od 500 jedinki. Time
se, uz efikasnost od 90%, broj varoa smawu-
je na 50 ili mawe jedinki, kako to preporu-
~uje literatura.
I u slu~aju kada smo spremni da kao zim-
ski tretman koristimo dva tretmana i to
prvi sa OK (35 g na litar {e}ernog sirupa)
i drugi Apitolom, kojima se broj varoa sma-
wuje na ispod 50 komada, broj preostale va-
roe posle jesewih tretmana ne sme biti
mnogo ve}i od 500, jer je to granica neophod-
na za izvo|ewe neo{te}enih zimskih p~ela.
Po mom mi{qewu, drugi tretman (Apito-
lom) bi trebali sprovesti u slu~aju da prvi
tretman pomo}u OK (35 g na litar {e}ernog
sirupa) poka`e opadawe varoe blizu ili iz-
nad 500 komada.
Dakle, bez obzira na vrstu zimskog tret-
mana za koji }emo se opredeliti, neophodno
je tokom jesewe-zimskog tretmana posti}i
smawewe broja varoa na 500 ili mawe da bi
se osigurali zdravqe i vitalnost zimskih
p~ela.
PONUDA KOJU NE MO@ETE ODBITI!
NAPI[ITE SAMO JEDNU STRANU TEKSTA I DOBIJENIM HONORAROM
PLATITE SEBI GODI[WU PRETPLATU NA P^ELAR!
360
Da bi se ostvario ovaj ciq neophodno je
izvr{iti tretirawe timolom u koli~ini
od 15 g po dru{tvu, mravqom kiselinom
65% u koli~ini od 310 ml, ili wihovom
kombinacijom, {to bi u mojim uslovima bi-
lo najboqe po mojoj proceni.
Pri tome se sa primenom timola u nave-
denoj koli~ini ({to se mo`e smatrati jed-
nim dugoro~nim tretmanom) mo`e po~eti
od polovine avgusta pa do po~etka posledwe
dekade septembra. Od po~etka posledwe de-
kade septembra pa na daqe mo`e se prime-
niti mravqa kiselina 65% u koli~ini od
200 ml u ispariva~u uz eventualno dodatno
tretirawe kroz dodavawe 25 ml kiseline na
komad kuhiwske krpe svaki put kada se otvo-
ri ko{nica radi dolivawa kiseline u ispa-
riva~.
Pre po~etka tretmana treba utvrditi
prirodno opadawe varoe i zabele`iti re-
zultate. Upore|ewem broja opale varoe ko-
ja je izazvana akaricidom sa prirodnim opa-
dawem varoe, nalazimo efikasnost prime-
wenog postupka, i time dobijamo mogu}nost
korekcije postupka u toku wegovog trajawa,
dakle u pravo vreme. Kontrola efikasnosti
nam omogu}ava postizawe ciqa, a to je oko
500 varoa uo~i zimskog tretmana.
Procenu stepena efikasnosti treba vr-
{iti na osnovu preporuke date u prethod-
nom tekstu (Teku}a procena efikasnosti u
toku suzbijawa varoe).
Sa ovako pripremqenim dru{tvom mogu
se posti}i planirani rezultati kod zim-
skog tretmana jednim tretmanom pomo}u
OK, sa eventualnim dodatnim tretmanom
Apitolom, ako se poka`e kao potrebno.
Sa ovako izvedenim tretmanom, sasvim
je izvesno, ne}e biti potrebno tretirawe
protiv varoe do po~etka slede}e p~elarske
sezone po~etkom avgusta.
Na kraju treba ista}i osnovnu ~iwenicu
da svaki tretman organskim supstancama
treba izvesti tako {to }emo pre i tokom sa-
mog tretmana pratiti efekte i uo~avati
mogu}nosti za poboq{avawe efikasnosti u
uslovima koje stvarno, a ne idealizovano,
imamo na svakom konkretnom na{em p~eli-
waku.
P^ELAR, avgust 2006.