ALFRED HIČKOK

Prozvan najboljim reziserom svih vremena,majstorom svog zanata gospodarom neizvesnosti

koji je sokirao svet.
Ser Alfred Hickok potice iz katolicko irske porodice iz Lejtonstona, opstine u Londonu. Rodjen
kao najmladji od troje dece 1899-te. Jos kao dete je bio vrlo mastovit, I zbog toga sto mu je
majka bila preterano posesivna,drugim recima,control frik, bio je primoran da dosta svog
vremena u detinjstvu provodi sam,bio je pomalo usamljen ali to je bio pogon da se njegova
masta jos vise razvije. Afred kaze: postoji nesto sto je mnogo vaznije od svake logike:to je
masta. Sa 14 godina ostaje bez oca, sto ostavlja pecat na njegovo odrastanje I formiranje
licnosti.Nakon zavrsetka skolovanja u pomorsko inzenjerskoj skoli dobio je posao kao dizajner
oglasa u reklamnom sektoru. Privlacio ga je film I smatrao se za kako reci, filmskim
gurmanom. Kad je cuo da dolazi americka firma da otvori studio poznatiji kao Gejnzboro
Pikcers u londonu aplicirao je za posao dizajnera, u doba nemog filma taj posao je znacio
crtanje naslova . Imao je srece sto je upao u krugove pravih ljudi, to mu je pomoglo da se popne
uz lestvice korak po korak do njegovog cilja, da pravi filmove. Majkl Bolkon je jedan od tih
ljudi, preuzevsi ulogu direktora u tom studio, prepoznao je potencijal kod Hickoka I pomogao
mu da ode u Nemacku da uci o filmu. Sakupio je takvo iskustvo u najboljem studiju u nemackoj
gde je munjevito napredovao. Kada je pocela era zvucnog filma bio je to novi korak u
Hickokovom stvaralastvu, iako je mislio da je nemi film prava I nezamenjiva umetnost. Godine
1925,posle pet godina rada I upijanja u studiju, dobija sansu da snimi svoj prvi film “Vrt
Zadovoljstva”. Brzo napreduje I nastavlja sa radom u punoj pari.Kroz filmove “Stanar”:Prica o
londonskoj magli” , “Ucena”, “Covek koji je previse znao”, “Tajni agent”, “Sabotaza” stice
veliku popularnost I reputaciju gospodara neizvesnosti I majstora za trilere. U ovom period,
putevi mu se ukrstaju sa Dejvidom Selznikom koji potpisuje sa Hickokom ugovor na sedam
godina 1939 do 1946 dovodi Hickoka u metropolu filmske industrije, Holivud. Mracn I ironican
humor, neizvesnost, nastavlja da koristi kao svoje glavno oruzje u filmovima. Njihova saradnja
nije bila najsavrsenija, Selznik je imao problema sa finansijom a Hickok nije bio zadovoljan
Selznikovim predlozima nad njegovim filmovima. Goldvin iz poznate produkcijske kuce metro
goldvin mejer je takodje ponudio Hickoku ugovor ali je bio nadmasen Selznikom. Prvi
Hickokov film u Americi je cuveni “Rebeka” pobednik na Oskarima 1941 za najbolji film I
kinematografiju. Snimati filmove za mene,najpre I pre svega, znaci ispricati pricu. Ta prica
moze da bude neverovatna,ali ona ne treba nikada da bude obicna, Pozeljno je da bude
dramaticna I Humana. Drama, to je zivot iz koga su iskljuceni svi dosadni momenti.
Bas u ovo vreme, sa uspehom Rebeke, zastitni znak njegovih filmova postaje napetost. Do kraja
ove decenije Hičkok je lutao kroz žanrove, snimivši nekoliko ne baš uspešnih filmova što je
uslovilo propast njegove produkcijske kuće. Početkom pedesetih godina na filmsko platno stižu
njegova veoma značajna dela, a tu deceniju završava svojim zapaženim filmom „Vrtoglavica”,
koji se smatra možda i njegovim najboljim filmom, kao i misterijom sa elementima horora
– „Psiho” iz 1960. godine. Psiho je medju Hickokovim najgledanijim filmovima. Sa budzetom
od 800,000 hiljada dolara,snimljen u crno belom,postaje film koji ce narednih godina
predstavljati pratecu ideologiju za stvaralstvo horora. Na projekcijama redovi su se pruzali cak
van bioskopa. Oborio je sve rekorde na blagajnama u UK, Francuskoj,Juznoj Americi, Kanadi I
Americi. Hickok je sam zaradio oko 15 miliona od ovog filma. Rezirao je preko 50 filmovima.
Dobru vecinu je I sam napisao. Filmovi koji su njegovu karijeru obelezeli pored Psiha su 39
stepenika, koji je publici pruzio roler koster uzbudjenja. Vertigo,psiholoski triler,kultni Hicov
film. Prozor U dvoriste. Ptice. Sever severozapad. Covek koji je suvise znao I mnogi
drugi.Umetnost Hica, temelji se pre svega na napetosti, sokantnim efektima iznenadjenja koji
obiluju stravicnim scenama. Zastititni znak njegovih filmova su takodje njegova pojavljivanja u
njima kao slucajni prolaznik, potpuno sporedni lik, covek koji ulazi u autobus, covek koji se
seta, covek koji gleda. Njegova dela odlikuju snazne psiholoske podloge koje gledaoca teraju na
razmisljanje I samostalno razvijanje radnje. Kombinovanim voajerskim pokretima kamere I
pazljivo slaganim kadrovima, Alfred Hickok je kreirao svoje filmove ostavljajuci znacajan
pecat autora. Imao je puno strahova, fobiju od jajeta na primer, bolovao je od vertigo,bojao se
seksa, cak se plasio I svojih filmova. U jednom intervju je rekao da ne moze da shvati kako
ljudi izdrze da odgledaju neki njegov film. U detinjstvu, posle neke vragolije, tata ga je poslao u
policijsku stanicu sa papirom koji je trebao da preda oficiru. Kad je mali Hic predao papir
oficiru bio je zakljucan u tamnicu na 5 minuta. Od tad se plasi policajaca. Voleo je da plasi
svoje glumce, smatrao je da ih tako sprema za snimanje. Jednom je izjavio Nikad nisam rekao
da su glumci stoka. Zapravo sam rekao da bi se prema njima trebalo ponašati kao prema stoci.
Nikada nije osvojio oskara.