PODSETNIK SA PRETHODNOG PREDAVANJA

MODELI TRENJA

Maningova jednačina n2
IE = vv
KOMUNALNA HIDROTEHNIKA 2
gde je n Maningov koeficijent R4 / 3
PREDAVANJE 11. Darsi-Vajzbahova jednačina λ
gde je λ Darsi-Vajsbahov koeficijent IE = vv
trenja definisan Kolbruk-Vajtovom 8 gR
MODELI TRENJA U REŠAVANJU PRAKTIČNIH  formulom:

ZADATAKA PRORAČUNA TEČENJA SA SLOBODNOM  1 ⎛ k
= −2 log ⎜⎜ +
2.51 ⎞
⎟⎟
POVRŠINOM U MREŽI PODZEMNIH KANALA λ ⎝ 3.7 D Re λ ⎠
gde je k apsolutna hrapavost, D prečnik cevi, Re Rejnoldsov
broj (Re= vD/ν, gde je ν kinematski koeficijent viskoznosti)

KOLBRUKOVA I KOLBRUKOVA I
KOLBRUK-VAJTOVA FORMULA KOLBRUK-VAJTOVA FORMULA
‐ turbulentno strujanje u “hrapavoj” cevi
Opšta Kolbrukova formula za otpore trenja u cevima u svim oblastima
turbulentnog tečenja: ⎛k⎞
λ = λ⎜ ⎟ = const .
⎝ D⎠

1 ⎛ k 2.51 ⎞ 1 v2
= −2 log⎜ + ⎟ IE = λ
λ ⎝ 3.71D Re λ ⎠ D 2g

‐ turbulentno strujanje u “glatkoj” cevi 2gDIE

λ=
λ = λ (Re ) v
‐ turbulentno strujanje u “hrapavoj” cevi ⎡ ⎛ k 2.51ν ⎞⎤
1 ⎛ k 2.51 ⎞ v = 2gDIE ⎢ − 2 log⎜ + ⎟⎥
⎜ 3.71D D 2gDI ⎟⎥
λ = λ ⎛⎜ ⎞⎟ = −2 log⎜ + ⎟
k ⎢⎣
λ ⎝ ⎠⎦
⎝ 3.71D Re λ ⎠
E
⎝D⎠
‐ prelazna oblast između glatke i hrapave cevi Standard SRPS EN752 – Kanalizacioni sistemi
izvan objekata
λ = λ ⎛⎜ Re, ⎞⎟
k
⎝ D⎠
 KOLBRUKOVA I OPSEG VAŽENJA
KOLBRUK-VAJTOVA FORMULA KOLBRUK-VAJTOVE FORMULE
Pretpostavku da je λ=const. u standardnom režimu tečenja u kanalizacionim cevima
Za delimično ispunjene kanalizacione cevi kružnog poporečnog preseka
treba proveriti, tj. odrediti granicu kada ova pretpostavka prestaje da važi, odnosno
D = 4R kada se Kolbruk-Vajtova formula više ne može primenjivati

‐ turbulentno strujanje u “hrapavoj” cevi

⎡ ⎛ k 2.51ν ⎞⎤
v = 2gDIE ⎢ − 2 log⎜ + ⎟⎥
⎛k⎞
1/4
⎜ 3.71D D 2gDI ⎟⎥ λ = λ⎜ ⎛k⎞
⎣⎢ ⎝ E ⎠⎦ ⎟ λ1 = 0.115⎜ ⎟
⎝ D⎠ ⎝ D⎠
Kolbruk-Vajtova formula ‐ prelazna oblast između glatke i hrapave cevi

λ = λ ⎛⎜ Re, ⎞⎟
k
⎡ ⎛ k 2.51ν ⎞⎤ Standard SRPS EN752 – ⎝ D⎠
v = 2g ⋅ 4R ⋅ IE ⎢ − 2 log⎜ + ⎟⎥ Kanalizacioni sistemi izvan objekata
⎢⎣ ⎜ 3.71 ⋅ 4R 4R 2g ⋅ 4R ⋅ I ⎟⎥ 1/ 4
⎝ E ⎠⎦ ⎛ k 60 ⎞
λ2 = 0.115⎜ + ⎟
⎝ D Re ⎠
Za delimično ispunjene kanale, prilagođena za turbulentni režim u hrapavoj cevi
1/ 4 1/ 4
⎛k⎞ ⎛ 60ν ⎞
Kolbruk-Vajtova formula ovako napisana važi samo za određen opseg vrednosti λ2 = 0.115⎜ ⎟ ⎜1 + ⎟
apsolutne hrapavosti cevi o čemu naročito treba voditi računa u zoni minimalnih ⎝ D⎠ ⎝ vk ⎠
brzina tečenja u kanalizaciji.
Ako se u proceni koeficijenta trenja λ dozvoli relativna greška od 2%

OPSEG VAŽENJA
KOLBRUK-VAJTOVE FORMULE MANINGOVA FORMULA

Ako se u proceni koeficijenta trenja λ dozvoli relativna greška od 2% 1 2/3

Q= AR IE gde je n (m-1/3s) Maningov koeficijent hrapavosti a R(m) hidraulički radijus
n

λ6 Veza između Maningovog koeficijenta hrapavosti i apsolutne hrapavosti:

60ν ⎞
1/4
⎛ vk
= 1.02 = ⎜ 1 + ⎟ > 732 ~ 750
λ7 ⎝ vk ⎠ ν
0 ,029 1 / 6 (m-1/3s) (k se unosi u metrima)
n= k
2g

vk
> 732 ~ 750 Za opseg hrapavosti koji se postavlja u rešavanju praktičnih zadataka
ν vpp = 0 ,8 m / s k > 1 mm
λ=const. 0,3 mm<k<3 mm -> 0,001 m-1/3s <n<0.015 m-1/3s
ν (T = 20 C ) = 10 m / s
o −6 2
vpp = 3 m / s k > 0,3 mm

Prema DVGW standardima (Deutscher Verein des Gas- und Wasserfaches e.V. - Technisch-wissenschaftlicher
Verein = DVGW German Technical and Scientific Association for Gas and Water), za uobičajene kanale za
otpadnu vodu, sa slobodnim ogledalom, sa kućnim i bočnim priključcima, silaznim oknima i krivinama, u
hidrauličkim proračunima preporučuje se apsolutna hrapavost kanala za otpadnu vodu k=1.5 mm.
Za k=1.5 mm, Maningov koeficijent hrapavosti n=0.013 m-1/3s
PRIMENA KOLBRUK-VAJTOVE I
MANINGOVE FORMULA O AUTORU FORMULE ...
Složeni izrazi koji opisuju tečenje fluida i prateće energetske gubitke na trenje ne
znače obavezno i veći stepen tačnosti.
Robert Manning (1816‐1897)
Predsednik udruženja građevinskih inženjera Irske 
(Georgije Hajdin, Mehanika fluida-Knjiga druga-Uvodjenje u hidrauliku, Građevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2000) (Institution of Civil Engineers of Ireland) 1877-1878

Originalnu formulu
1 2/3
v= R IE
n
Robert Maning je postavio u metričkom sistemu jedinica i ona 
se kao takva koristi i danas. Činjenica da je Maning svoje  
teorijske postavke smestio u okvir metričkog (evropskog) 
umesto tada važećeg britanskog sistema jedinica je 
interesantna sama po sebi ali dalja razmatranja na tu temu su 
van oblasti mehanike fluida.