Você está na página 1de 99

2

Aleksandra Morton
GLAS PUN TOPLINE

2
Danijel Barkin je tiho zatvorio vrata bolničč ke sobe 73 i stupio
u hodnik. Tiho zatvaranje vrata je bila profesionalna navika
stečč ena dugogodisč njim iskustvom.
Dve pačijentkinje koje su lezč ale u sobi ne bi se protivile ni da
je tako snazč no zatvorio vrata i da se to čč ulo u sobi za hitne
slučč ajeve, koja se nalazila u prizemlju. Njih dve su bile izvan svega
sč to se oko njih događalo.
Stara gospođa Rejnolds nije prestajala da se ljulja, a drugi
pačijent, Aman, bila je van svesti. Ona je mirno lezč ala u krevetu i
samo bi ponekad otvorila svoje krupne očč i i gledala bi ispred
sebe, a zatim bi opet nastupio period kada bi bila bez svesti.
Aman je imala neobičč an utičaj na Danijela. Kroz dugogodisč nji
rad sa pačijentima nikada nijedan pačijent nije imao takav utičaj
na njega kao mlada i skladno građena Indijka iz sobe 73.
Danijel nije bio dirnut njenim izgledom, večć misterijom koja
je okruzč ivala, tajnom koja se mozč da nikada nečć e saznati. Ako je
ona zaista ono sč to je poličija rekla da jeste, onda joj ne pristaju
aristokratske črte liča. Ako je ona zaista ono sč to se pričč a o njoj,
onda je ona zč ena koja se predala mnogo pre nego sč to je
pronađena napusč tena u lokvi krvi na parkingu.
- Na kojoj ste planeti?
Danijel je podigao pogled i ugledao črnokosu zč enu ispred
sebe.
- Emili, nisam čč uo kada ste mi prisč li.
- Izgledali ste kao da ste kilometrima daleko.
- Dan je bio veoma zamoran.
- Dođite da popijete malo kafe. Poslusč no, jer su svi slusč ali
ono sč to energičč na Emili kazč e, Danijel je posč ao za njom. Emili
Faradej je gvozdenom disčiplinom vodila sedmi sprat gradske

3
bolniče u Ričč mondu. Znala je sve i svakoga. Nisč ta ne bi izmaklo
njenom osč trom pogledu, pa ni poseban interes Danijela Barkina
za mladu zč enu iz sobe 73.
- Kada čć ete počč eti da se oblačč ite onako kao sč to priličč i jednom
psihologu?
- Pretpostavljam onda kada budem počč eo da se tako i
ponasč am.
Video je njeno liče ozareno osmehom i sam se osmehnuo.
Dok su isč li prema zajedničč koj prostoriji, znao je da predstavljaju
kontrast. Danijel je bio visok musč karač, sč irokih ramena i na sebi
je imao izbledele farmerke, belu kosč ulju dugih rukava i nemarno
vezanu kravatu. Bilo je nečč eg sč armantnog u njegovom lezč ernom
nastupu.
Emili je bila jedna od retkih zč ena koja nije bila pod utičajem
Danijelovog izgleda. Bezuspesč no je pokusč avala da ga primora da
se prilagodi njenim standardima.
- Ima li nekih promena u sobi 73? Danijel je samo slegnuo
ramenima. Osetio je ogromno razočč aranje zbog nepromenjenog
stanja Aman. Emili je klimnula glavom. Večć su ulazili u zajedničč ku
prostoriju. Tamo su bile tri osobe.
- Zar se ovde pije kafa bez mene? - upitala je Emili strogo.
- ČČ ester i Tod su na odeljenju - rekla je plavokosa medičinska
sestra, a glas joj je odavao dosadu. - Večć ina pačijenata je na svojoj
terapiji.
- Hvala, Greta. Znam gde su pačijenti - rekla je Emili.
To je bio uobičč ajeni verbalni duel i Danijel se pripremio da ga
posmatra. Greta je bila rezervisana i elegantna, nije volela svoj
posao, a josč manje autoritet, ali Emili nije uzmičala ni pedalj.
Emili je bila jaka i uvek bi se sazč alila na jadne i bolesne, dok
je Greta bila odlučč na i spremna da osuđuje ljude oko sebe. Na
srečć u, čeo personal se sastojao od osoba koje su bile sličč nije Emili
nego Greti.
Pre nego sč to se duel nastavio, jedan od pomočć nika se
okrenuo prema Danijelu.
- Kako je vasč a devojka?

4
Sve očč i su bile uperene u Danijela i on je pokusč ao da se
osmehne. - Mirna je.
- On voli mirne devojke, jer sam voli mnogo da govori - rekla
im je Emili poverljivo.
- Imam prilike u sobi 73 - slozč io se Danijel.
Čeo personal je znao da se Danijel izuzetno zanima za mladu
pačijentkinju iz sobe 73 i to je bila omiljena tema za tračč eve.
- Ja sam radila na odeljenju za hitne slučč ajeve kada su tu
devojku doneli - rekla je Greta.
Greta ga je retko zadirkivala, jer je na počč etku shvatila da je
Danijel nečć e podrzč ati u verbalnim duelima sa Emili i zbog toga se
trudila da mu se osveti. Zadirkivala ga je samo onda kada je znala
da čć e mu naneti bol.
- Trebalo je da vidite nasč eg Danijela te nočć i - nastavila je
Greta. - Izgledao je kao mladi lav. Trčč ao je na sve strane i
proveravao je sve ono sč to su drugi radili da bi bio siguran da se
devojči pruzč a sve najbolje. Trebalo je da vidite njegovo liče kada
sam joj sč isč ala kosu. Samo sč to nije zaplakao.
Danijelovo liče je bilo bezizrazč ajno. Njegove črte liča nisu
pokazivale ono sč to je osečć ao, a to je bila vesč tina koju je naučč io u
mladosti. I drugi su uzeli učč esč čća u zadirkivanju, ali ih on nije
slusč ao.
Otpio je jedan gutljaj kafe i setio se tog događaja.
Aman su doneli jedne nočć i pre pet meseči. Te nočć i su bila josč
dva hitna slučč aja pre nego sč to su doneli Aman. Ekipa na odeljenju
je bila spremna da pruzč i pomočć devojči u bezč ivotnom stanju.
Njena duga kosa je bila umrljana krvlju i blatom i morali su
da je osč isč aju da bi pregledali rane na glavi. SČ minka joj se razlila i
nalazila na svim delovima liča. Ekipa je uspela da joj spase zč ivot.
Kasnije je Danijel pio kafu sa poličijskim narednikom, koji je
pratio kola hitne pomočć i. Narednik i Danijel su bili drugovi josč iz
detinjstva. Zajedno su rasli u bloku gde su zč iveli Irči u Ričč mondu.
„SČ ta znasč o devojči?“ pitao je Danijel svog druga Dejmona.
„To je josč jedno ubistvo prostitutke“, rekao je Dejmon posč to je
otpio gutljaj.

5
„Kazč i mi sve sč to znasč .“
„Zasč to?“ Dejmon je bio radoznao, jer se Danijel retko
zanimao za slučč ajeve koje je on vodio.
„Mozč da čć u je lečč iti, pa bih voleo da znam sč ta da očč ekujem.“
„Ne verujem da čć esč je lečč iti, jer je ona izgubljen slučč aj.“
„Ispričč aj mi.“
„Nasč li smo je kako lezč i u blatu na kraju parkinga iza nočć nog
bara „Odiseja“. Verovatno je sredio jedan od njenih patrona.“
„Koliko dugo je lezč ala tamo?“ „Nije lezč ala dugo, jer bi inačč e
bila mrtva. Znasč i sam da je tamo hladno, a ona nije imala mnogo
odečć e na sebi. Izgubila je mnogo krvi i bila je izlozč ena velikoj
hladnočć i i bio bih iznenađen kada bi prezč ivela.“
„Zbog čč ega mislisč da je prijateljiča
nočć i?“ Dejmon se glasno nasmejao.
„Nočć ni bar „Odiseja“ nije mesto za dame. Mislim da devojka
nije bila zaposlena. I sam si video kako je bila obučč ena i
nasč minkana. Svi detalji ukazuju na to da je to josč jedno ubistvo
prostitutke. Samo, ovoga puta ubiča je nemarno obavio svoj
posao.“
Nastala je kratka pauza. Dejmon je otpio jedan gutljaj kafe, a
Danijel je sa nestrpljenjem očč ekivao da nastavi.
„Kako to?“
„Pa, običč no ih dobro sredi. Uglavnom ih zadavi maramom.
Uvek radi na isti načč in, ali ovog puta je zaboravio da proveri da li
njegova zč rtva josč uvek disč e pre nego sč to je ostavio.“
„Zar ne mislisč da je to velika gresč ka?“
„Siguran sam da čć e i on to pomisliti kada bude pročč itao o
ovome u sutrasč njim novinama. Naravno, ona u međuvremenu
mozč e i da umre.“
„Nečć e.“
„Da li ti znasč nesč to sč to ja ne znam?“
„Prezč ivečć e, siguran sam u to.“

6
Dejmon se pazč ljivo zagledao u liče svog prijatelja. Bilo je
očč igledno da je Danijel umoran, samo su josč njegove sive očč i
odavale zč ivot.
„Prezč ivečć e“, ponovio je josč odlučč nije Danijel.
„Posle svega sč to je snasč lo, ne bi se moglo rečć i da je imala
srečć e sč to je prezč ivela.“
Devojka je prezč ivela, ali se Danijel pitao koliko je Dejmon
imao pravo. Posle tri meseča, ona se povratila iz kome, ali nije
mogla da odgovara na sve sč to se oko nje događalo.
Doktori su najpre mislili da je imala večć a osč tečć enja na mozgu
od kojih nečć e močć i da se oporavi, ali sada su znali da je njeno
sadasč nje stanje poslediča psihičč kog sč oka koji je pretrpela. Bila je
zč iva, ali potpuno nesvesna svega oko sebe.
- Barkin nečć e tako lako odustati, zar ne? - Emili se obratila
Danijelu. - Ako sama zč elja nekog mozč e da izlečć i, onda čć e on
izlečč iti tu devojku - blago ga je zadirkivala.
- Danas sam primetio jedva vidljiv odgovor kod nje - rekao je
Danijel ispijajučć i poslednji gutljaj kafe. - Dok sam joj se obračć ao,
njena glava se okrenula u pravču odakle je dolazio zvuk i očč i joj
nisu bile toliko bezč ivotne.
- Izgleda da među nama imamo čč udotvorča - rekla je Greta
sarkastičč no.
Danijel je mirno pogledao Gretu koja je prkosno stajala i
gledala u njega, ali nije nisč ta rekao.
- Da li znate da doktor Hanter zč eli da posč alje Aman i gospođu
Rejnolds u sanatorij um Hejvud? - rekla je ozbiljno Emili.
Danijel to nije znao, ali nije bio iznenađen tom vesč čću. Mlada
zč ena nije pokazivala nikakve vidljive znake napretka, a u Hejvudu
čć e joj se ukazati bolja nega i visč e pazč nje.
- Iznenađuje me sč to se Hanter ranije nije setio toga...
Osč tar vrisak je prekinuo njegovu rečč eniču. Zatim su usledila
josč dva vriska. Danijel je spustio svoju sč oljiču i gotovo potrčč ao
prema mestu odakle su se čč uli vrisči.
Pačijenti su izlazili iz svojih soba i skupljali se u hodničima.
Ispred sobe 73 je bilo najvisč e okupljenih pačijenata. Danijel je

7
počč eo polako da umiruje ljude i da se priblizč ava vratima. Ubrzo je
stigla i Greta.
- Za ovo čć u se ja pobrinuti - rekao je Danijel. - Ako oboje
uđemo, to bi je moglo josč visč e uplasč iti.
Danijel je dosč ao do vrata i otvorio ih. Aman je sedela na
krevetu, ruke su joj bile na liču i tek je sada shvatio da je ona
vikala.
- Nemate čč ega da se plasč ite - govorio je polako. - Vi ste na
sigurnom mestu.
- Ne! Ne! - ponovo je vrisnula Aman. Brzo je uzeo stoliču i seo
pored Amaninog kreveta. Devojka je sklonila ruke sa liča i
zagledala se u Danijela. Osečć ao je da ga obuzimaju nezč na
osečć anja. Ni sam nije znao koliko je čč asova proveo pored njenog
kreveta, ali sada je znao da se njegov trud isplatio.
Posč to je njena ruka bila na krevetu, on je posegnuo za njom.
Odmah je znao da je to gresč ka. Taj gest bi mogao da je uplasč i i ona bi
se ponovo povukla u sebe. Međutim, ona nije povukla ruku.
- Vi ste ovde na sigurnom i niko i nisč ta ne mozč e da vas
povredi.
U tom trenutku su se vrata glasno otvorila i Greta je usč la
unutra.
- Ovo čć e je sasvim umiriti.
Greta je u ruči drzč ala injekčiju spremna da je ubrizga u
devojčč inu ruku.
- Izađite napolje - rekao je Danijel mirno, neprestano
gledajučć i u očč i Aman.
- Doktor Hanter je to napisao u njenom kartonu. Sklonite se.
- Berta, odmah napustite ovu prostoriju - ovog puta to je bilo
naređenje.
Sukob između Grete i Danijela je uplasč io Aman i ona se
ponovo vratila u lezč ečć i polozč aj. Danijel je uzdahnuo i ustao, a
zatim prisč ao sestri. - Ako odmah ne izađete, iznečć u vas napolje.
Greta je gunđala dok je izlazila, a zatim je snazč no zatvorila
vrata za sobom.

8
- Oni pokusč avaju da pomognu - obratio se Aman - ali ja
mislim da vam je potrebno nesč to drugo. Znam da ste uplasč eni, ali
ne bi trebalo da budete.
Video je da su njegov glas i njegove rečč i umirujučć e delovali
na nju. Duboko je uzdahnula, a to je bio znak da pokusč ava da se
smiri. Najpre je gledala u svoje ruke, a zatim je podigla pogled
prema njemu.
Danijel je pozč eleo da je ponovo uzme za ruku, ali je suzbio tu
zč elju.
- Da li se sada bolje osečć ate? Klimnula je glavom, i to ga je
iznenadilo, jer nije očč ekivao odgovor.
- Bolje izgledate.
- Gde se nalazim?
- U gradskoj bolniči u Ričč mondu. - Trudio se da ne pokazč e
svoje iznenađenje.
- U Ričč mondu - ponovila je tiho i ponovo se zagledala u svoje
ruke. - Ne razumem.
- Sigurno ste veoma zbunjeni.
- Ko sam ja? - Zagledala se u njegove očč i kao da u njima mozč e
da nađe odgovor na najosnovnije pitanje o svom identitetu.
- Ko sam ja? Molim vas, rečite mi. Danijel nije pretpostavljao
da se ona nečć e ničč ega sečć ati. Dao bi joj sve sč to mozč e, ali ne i
identitet. Znao je samo da je Aman prostitutka.
Poličija je detaljno ispitala sve pojedinosti u vezi sa
pokusč ajem ubistva. Ispitivali su sve ljude koji bi mogli nesč to da
znaju u vezi s tim, ali njihova istraga nije napredovala, pa su je
prekinuli.
- Da li mozč ete nečč eg da se setite? Njene očč i su bile
tamnoplave, ali se u njima video strah. Odmahnula je glavom.
- Ko sam ja? - upitala ga je očč ajno.
- ZČ ao mi je, ali ne znam.
Duboko je uzdahnula i suze su joj potekle niz obraze. Danijel
je instinktivno seo na krevet i privukao je sebi.
Iznenada su se otvorila vrata i u sobu je usč ao nizak čč ovek.

9
- SČ ta se ovde događa? - upitao je osč tro.
Kada je Danijel ustao, Aman je ponovo prekrila rukama liče.
Doktor Hanter joj je prisč ao i uhvatio je za bradu.
- Nastale su promene - rekao je. - Da li znate gde se nalazite?
Aman je sč irom otvorenih očč iju gledala u njega. Htela je da
odmahne glavom, ali je on čč vrsto drzč ao njenu bradu.
- Josč uvek ne mozč e da govori - konstatovao je.
- Mozč e, ako joj pruzč ite priliku za to - rekao je Danijel.
- Da li znate gde se nalazite? - ponovio je Hanter.
Doktor Hanter je spustio ruku i Aman je klimnula glavom.
- Da, ja sam u gradskoj bolniči u Ričč mondu.
- Dobro. Sada mi kazč ite svoje ime.
- Ne... Ne znam - ponovo je počč ela da plačč e.
- Ona je dezorijentisana - konstatovao je doktor Hanter. -
Potpuno je konfuzna, a mozč da i halučinira. Sredstvo za umirenje
je ono sč to joj treba. Barkine, nemojte se mesč ati u moj posao ili čć u
vas oterati iz ove bolniče.
- Ako joj budete neprestano davali umirujučć a sredstva,
nikada se ničč ega nečć e setiti.
- Da li time zč elite da kazč ete da je moj metod lečč enja
pogresč an?
- Da.
- Kako se usuđujete?
- Ako ne povučč ete svoje naređenje da joj se daju umirujučć a
sredstva, tuzč ičć u vas komitetu bolniče.
- A sč ta čć e oni rečć i o vasč em povezivanju sa jednom
pačijentkinjom? Vi ste sedeli na krevetu i drzč ali je u zagrljaju.
- Tesč io sam je, a to je jedan vid lečč enja. Siguran sam da ste to
učč ili na studijama.
- Nemojte se mesč ati u nesč to o čč emu nemate pojma. Mozč da
ste vi formalno čč lan terapijskog tima, ali sč to se mene tičč e...
- Hantere, upozoravam vas. Ako budete uradili nesč to sč to čć e
pogorsč ati stanje ovog pačijenta, nečć u se smiriti dok vas ne
dovedem pred komitet.

10
Obojiča su znali da je to prazna pretnja. Bilo je malo
psihijatara koji su zč eleli da rade u ovoj bolniči i zbog toga tretman
doktora Hantera smatran je pogresč nim samo u slučč aju da pačijent
umre. Iako Danijel nije mogao mnogo da naudi Hanteru, Hanter
ipak nije zč eleo da se nikakav neprijatan događaj vezuje uz
njegovo ime.
- Upozoravam vas. Ili prestanite da se mesč ate u moj posao ili
čć u vas prebačiti u drugo odeljenje.
Doktor Hanter je otvorio vrata i otisč ao. Danijel je mirno
stajao pored vrata očč ekujučć i da Greta uđe sa injekčijom.
Međutim, ona nije dosč la, i to ga je obradovalo.
Pogledao je Aman i ponovo joj prisč ao. Sada je bila bleđa nego
ranije.
- Hvala vam - prosč aptala je.
- Doktor Hanter je dobar lekar.
- Vi ste pokusč ali da mi pomognete i ja to čenim.
Rečč i su bile pazč ljivo birane i po tome je Danijel zaključč io da
ima visoko obrazovanje, sč to se nije poklapalo sa pretpostavkom
poličije da je Aman prijateljiča nočć i.
- Vi ste ovde, jer vam je potrebna pomočć . Ja samo izvrsč avam
svoju duzč nost.
- Kazč ite mi, kako je dosč lo do toga da sam ja ovde. - Rukom je
pokazala na sve oko sebe.
- Poličija vas je pronasč la. Imali ste tesč ke rane i doveli su vas
ovamo da se oporavite.
- Da li je rana bila na mojoj glavi? Rukom je dodirnula ozč iljak
na glavi.
- Pretrpeli ste jak udarač u glavu i zbog toga ste bili veoma
bolesni.
- Kosa mi je tako kratka. Osmehnuo se. Reagovala je kao i
svaka zč ena.
- Ne tako kratka da bi bila po najnovijoj modi.
Ona se namrsč tila, a on se osmehnuo.
- Mislim da mi je frizura veoma ruzč na.

11
- Ali vam dobro stoji. Odmah čć u se vratiti.
Izasč ao je u hodnik i prisč ao Emili, koja je pomagala jednom
pačijentu da uđe u svoju sobu.
- Da li imate ogledalo?
Emili je izvadila ogledalo iz dzč epa i pruzč ila mu ga.
- Hanter je veoma ljut na vas. Danijel je slegnuo ramenima i
vratio se u sobu 73.
- Izvolite, pogledajte se.
Ona je duzč e vreme gledala u svoj odraz u ogledalu. Prstima je
prelazi la kroz kosu kao da se pita da li je to stvarnost.
- To nisam ja - rekla je na iviči plačč a.
Danijel nije mislio da čć e to izazvati bol, večć da čć e joj pomočć i
da se seti ko je.
- U čč emu je razlika?
- Ne znam, ali ovo nisam ja.
- Vasč a kosa je bila veoma duga. Kada su vas doneli ovde
morali smo da je odsečč emo. I nos vam je bio razbijen. Verovatno
izgleda drugačč ije sada kada je rana zalečč ena.
- Nos mi je kriv.
- Ne, nije. U stvari, mozč da malo jeste, ali to daje
karakterističč nost vasč em liču.
- Vi zaista pokusč avate da mi olaksč ate situačiju - rekla je
podigavsč i pogled.
- Tačč no to.
Na njegovo iznenađenje, ona se nasmejala.
- Vi ste veoma lepi - rekao je nezč no. - I to je istina. Izgubili ste
mnogo kilograma i kada se sve uzme u obzir, nije ni čč udo sč to ne
prepoznajete sebe.
- To je previsč e za mene da bih razumela. Nisč ta ne razumem.
Na njenom liču se video umor. Danijel je pazč ljivo svojom
rukom prekrio njene ruke.
- U poslednjih pola sata ste prezč iveli niz sč okova i nemojte ni da
pokusč avate da sve to shvatite. Samo se opustite i odmarajte se.
Aman je legla i zatvorila očč i.

12
- Da li čć ete biti ovde kada se probudim?
Bio je prijatno iznenađen poverenjem u njenom glasu. Morao
je da prizna da je zč eleo da bude pored nje kada se ponovo bude
probudila. ZČ eleo je da joj pomogne da shvati okolinu i stvari oko
sebe, da je drzč i za ruku i da je tesč i, ali nije smeo da dozvoli da ona
postane zavisna od njega. Postoje i drugi koji treba da učč estvuju u
njenom oporavku.
- Sutra ujutru čć u biti ovde. Ako se pre toga probudite, jedna
od sestara koju ja odredim bičć e ovde.
- Da li čć e ona da me povredi? - upitala je i pogledala gospođu
Rejnolds.
- Ona je mozč da povremeno bučč na, ali nikoga ne mozč e da
povredi.
- Dobro.
Tiho je uzdahnula i počč ela polako da tone u san. Danijel je
seo pored nje i posmatrao je. Kada je njeno disanje postalo
ritmičč no i duboko, ustao je i tiho izasč ao iz sobe.
Bilo je večč e i dosč la je nova smena osoblja. Danijel je video
Gretu i josč dve sestre kako stoje ispred vrata i čč ekaju da im
otključč aju.
Emili je bila za svojim radnim stolom i razgovarala je sa
sestrom koja preuzima njenu duzč nost u sledečć oj smeni. Kada je
podigla pogled i ugledala Danijela kako joj prilazi, blago je
zatresla glavom kao upozorenje.
Danijel je ugledao visokog čč oveka kako mu prilazi. Znao je da
je to doktor Henson i nadao se da čć e sč ef psihijatrije sačč ekati do
sutra i tek onda čć e ga pozvati na razgovor. Očč igledno da to nije
bio slučč aj.
- Barkine, zč elim da dođete u moju kančelariju. Odmah.
Danijel je klimnuo glavom i posč ao za sč efom. Usč li su u
prostoriju i Danijel je seo prekoputa Hensona, očč ekujučć i da on
počč ne.
Henson je bio čč ovek koji je izrazom svog liča mogao da izrazi
ono sč to je osečć ao. Danijel je sada jasno video da je Henson ljut.

13
- Očč ekivao sam da čć u da razgovaram s vama, ali sam se
nadao da čć e to biti sutra.
- Zasč to?
- Zato... - Danijel je pogledao na svoj sat - sč to je tačč no
dvanaest sati kako sam ovde.
- Onda čć emo brzo biti gotovi. Vi nemate prava da menjate
doktorova naređenja.
- Znam.
- Zasč to ste se onda usprotivili Hanterovom naređenju?
- Zato sč to mozč e da pogorsč a pačijentovo stanje. Ja sam veoma
zainteresovan za njen slučč aj, a za Hantera ona je kao i svaki drugi
pačijent kome on posvečć uje minut-dva dva puta nedeljno.
- Vi znate da je to njegov slučč aj.
- Znam, ali znam i kakav je on.
- SČ ta to značč i?
- To značč i da je njegov odgovor na sve samo ubrizgavanje
umirujučć ih sredstava, a ova pačijentkinja je danas pokazala
znatan napredak. Pet meseči nije davala nikakav znak kao
odgovor na sve sč to smo radili, a danas je razgovarala sa mnom i
postavljala pitanja. Za nekoga ko do sada uopsč te nije bio svestan
svega sč to se događa, ona se ponasč ala basč onako kao sč to se od nje
očč ekuje.
Doktor Henson je izvesno vreme čć utao razmisč ljajučć i o
Danijelovim rečč ima. Obojiča su znali da Melvil Henson mora da
sč titi doktore od svih napada osoblja, ali je Danijel takođe znao da
je glavni psiholog posč ten čč ovek.
On nije unajmio doktora Hantera, niti se slagao sa svim
njegovim terapijama. I sam odličč an psihijatar, Melvil nije znao sč ta
da kazč e.
- Vama je veoma stalo do ovog pačijenta, zar ne?
Danijel je klimnuo glavom. - Priznajem da jeste, ali ne toliko
da ne bih znao sč ta je dobro za nju.
- Kazč ite mi sč ta ste radili sa njom.
- Pričč ao sam.

14
- Molim vas, objasnite mi malo blizč e svoj metod.
- Sedeo sam pored nje i govorio sam joj. Kad god sam imao
slobodnog vremena, bio sam pored nje.
- Da li mozč ete objasniti zasč to?
- To sam radio, jer me interesuje sč ta joj se dogodilo.
Melvil Henson je bio dvadeset godina stariji od Danijela, ali
mu se u ovom trenutku učč inilo da je razlika mnogo večć a.
- Mislim da je prosč lo mnogo vremena otkad sam poslednji
put razmisč ljao sč ta se dogodilo nekom mom pačijentu - priznao je.
- Razumem vas.
- To je odgovor jednog psihologa.
- Slusč ajte, kolega Hensone, i vi i ja znamo da ja nisam ovde da
bih pravio eksperimente i pisao izvesč taje. Ja radim terapije, jer
sam za to sč kolovan i smatram da dobro obavljam svoj posao. Zbog
toga ne mogu mirno da sedim i posmatram kako Hanter unisč tava
pačijenta.
- Barkine, mozč ete da imate problema u slučč aju da budete i
dalje tako temperamentni.
- Moja dijagnoza u ovom slučč aju je potpuno ispravna i
obojiča to znamo.
Nastala je duga pauza i Danijel je znao da glavni psihijatar
razmisč lja o svim faktorima. Strpljivo je čč ekao, jer je znao da je
doktor Henson fer prema svakome.
- Rečć i čć u Hanteru da ubudučć e samo blage sedative prepisuje
toj devojči. Plan njene terapije treba meni da izlozč ite.
- Dugujem vam objasč njenje bar jedne terapije koju sam sam
primenjivao u njenom slučč aju.
- Nekoliko objasč njenja. Vi mi se dopadate, ali vasč e
neposč tovanje sč efova me zabrinjava. Prvi put kada se budete
protivili mojoj odluči, premestičć u vas sa ovog sprata.
Danijel je klimnuo glavom.
- Sada idite kučć i i odspavajte malo. Danijel je otisč ao u sobu za
medičinske sestre i ispričč ao im sve sč to se dogodilo u sobi 73.
Jednoj plavokosoj sestri je rekao da pazi na Aman.

15
Otisč ao je u svoju kančelariju, napravio neke zabelesč ke i kada
je posč ao kučć i, ponovo je svratio u sobu 73.
Aman je josč uvek spavala. Prisč ao je njenom krevetu i blago je
pomilovao po obrazu.
- Ne znam ko si i zasč to mi sve ovo toliko značč i, ali bez obzira
na tajne koje te okruzč uju, ja čć u ti pomočć i da ih saznasč .
Aman se osmehnula u snu.

16
Bilo je mnogo stvari koje mlada zč ena nije razumela. Prozor je
bio jedna mala zagonetka, ali je zbunjivao isto kao i sve ostalo.
Bio je tako konstruisan kao da zabranjuje bolesničima da iskočč e
kroz njega.
Koja vrsta bolniče je imala takve prozore? I zč ena u krevetu
pored njenog kreveta je isto tako zbunjivala. Nije bila toliko stara
da bi bila senilna, a ipak je zč ivela u svetu masč te.
Prvi jutarnji zrači su se probijali kroz prozor. Pokusč ala je da
suzbije paniku, koja je pretila da je potpuno obuzme. Nočć je bila
beskrajna. Sestre su nekoliko puta ulazile i izlazile. Nisu očč ekivale
nikakav znak, a ona sama se nije potrudila da im stavi do znanja
da je budna.
Iznenadilo je to sč to joj sestre nisu izmerile puls i
temperaturu. Iako nije znala kako, bila je sigurna da sestre u
bolniči treba to da rade. Zasč to se ovo me sto toliko razlikuje?
Zasč to je ona ovde? Ko je ona? Kakve okolnosti su je dovele na
ovo mesto i izbrisale sve tragove njenog ranijeg zč ivota?
Panika je sve visč e obuzimala, ali je znala ako joj se preda da
je potpuno izgubljena i nečć e močć i da nađe odgovor ni na jedno
pitanje.
U očč ajanju se okrenula prema zidu i tada se setila mladog
plavokosog čč oveka koji je prethodne večč eri spasao. On nije bio
lep u klasičč nom smislu te rečč i, ali je bio veoma muzč evan.
Nije mogla da se seti boje njegovih očč iju, ali je znala da su
veoma zč ive. Po izrazu njegovih očč iju je znala da je odlučč an i da se
istrajno bori za sve ono u sč ta veruje.
Setila se rasprave između plavokosog čč oveka i nekog drugog.
Znala je da je on zasč titio i osečć ala je da se nikada nečć e naljutiti na
nju. Njegov zagrljaj je bio tako nezč an.

17
U tom trenutku su se otvorila vrata i u sobu je usč la črnokosa
sestra. Aman je odmah postala napeta i u očč ima su joj se pojavile
suze. Plavokosi čč ovek joj je rekao da je ovde na sigurnom mestu.
Znala je da gresč i, jer je mogla da oseti da se gonilač
priblizč ava i da joj se grlo stezč e. Ali pored nje nije stajao njen
gonilač, večć sestra sa tačnom.
Osečć anje uzč asa i panike je polako nestajalo. Za trenutak je
bila spasč ena i ostala je zč iva. Sestra se pazč ljivo zagledala u nju.
- Donela sam vam doručč ak. Stavičć u tačnu ovde i prvo čć u
nahraniti gospođu Rejnolds. Vas čć u nahraniti kada zavrsč im s
njom.
Kao da se obračć a detetu, koje josč nije dovoljno staro da joj
odgovori, pomislila je Aman.
- Hvala vam - rekla je s mnogo napora - ali sama čć u jesti. Da li
biste mogli da mi pomognete da odem prvo do kupatila?
Sestra je bila toliko iznenađena, da umalo nije ispustila
tačnu. Spustila je i prisč la mladoj zč eni.
- Sa največć im zadovoljstvom - rekla je sa sč irokim osmehom.
Aman je pokusč ala da se osmehne. Veoma malo je razumela
od svega sč to se oko nje događalo, ali jedno je sigurno, a to je da
mora da povrati svoju snagu i sečć anje. Samo u tom slučč aju mozč e
da se suočč i sa goniočem i da ga pobedi. Duboko je uzdahnula i
polako ustala.

***
Posč to je izasč ao iz bolniče, Danijel je pozč eleo drusč tvo neke
zč ene. Nije zč eleo odmah da se suočč i sa samočć om svog doma. Zbog
toga je SČ arlot Evans, svoju koleginiču josč iz studentskih dana,
pozvao na večč eru.
SČ arlot je znala sč ta je Danijelu potrebno. Jednom mu je
priznala da je zaljubljena u njega, ali nije očč ekivala da čć e njihov
odnos biti nesč to visč e od prijateljstva.
Njih dvoje su se sreli u pogresč no vreme. I njoj i njemu su bile
najvazč nija karijera, nezavisnost i potreba da sačč uvaju jedan deo

18
sebe, a ljubav trazč i potpunu predaju. Ali njihovo druzč enje je i
jednom i drugom pruzč alo priliku za duge razgovore, uzajamnu
podrsč ku i topao zagrljaj.
- Tako josč nikada nisi govorio ni o jednom svom pačijentu -
rekla je SČ arlot posč to joj je Danijel ispričč ao sve o danasč njem
događaju u sobi 73. Zapalila je čigaretu i čč ekala da joj sve objasni.
Danijel je po smatrao sa koliko ljupkosti je upalila čigaretu i
po ko zna koji put je pozč alio sč to su samo prijatelji. Setio se Aman.
- Ona je tako nezč na i osetljiva. Pravo je čč udo kako je ostala
zč iva.
- Svi tvoji pačijenti su nezč ni i osetljivi na svoj načč in. Po čč emu
se ona razlikuje?
Nije mogao da joj odgovori. Znao je samo da je Aman
drugačč ija i da na neobičč an načč in zaokuplja njegovu pazč nju.
Slegnuo je ramenima.
- Danijele, tebi je potrebna zč ena.
Ponovo je slegnuo ramenima, pitajučć i se da li SČ arlot vidi
nesč to sč to on ne vidi.
- Mislim da smo se slozč ili da ne zč elim da ulozč im sebe visč e
nego sč to jedan odnos trazč i.
- To je bilo pre nekoliko meseči.
- Onda bi trebalo da nekom drugom predasč taj slučč aj, jer po
mom misč ljenju, ti si večć upleten.

** *
Danijel je neprestano mislio na ono sč to mu je SČ arlot rekla.
Sledečć eg dana je imao slobodan dan i zbog toga je ustao posle
deset. Obečć ao je Aman da čć e je posetiti i nije imao nameru da
prekrsč i obečć anje.
Mozč da je SČ arlot u pravu, ali ako bi sada napustio Aman, to bi
bio okrutan postupak i mogao bi negativno da debije na njen
oporavak.
- Mislila sam da je danas vasč slobodan dan - rekla mu je Emili
dok je zaključč avala vrata za njim.

19
- I jeste, ali sam zč eleo da vidim svoju pačijentkinju. Kako se
danas osečć a?
- Idite i sami vidite.
- ZČ eleo bih da je odvedem na terasu na vrhu zgrade.
- Josč uvek je veoma slaba. Bičć e vam potrebna količa. Nemam
nisč ta protiv.
Sada je Danijel morao da kuča kada je ulazio u sobu 73.
Gospođa Rejnolds se i dalje ritmičč no ljuljala, ali je drugi krevet
bio prazan. Aman je stajala pored prozora.
- Zdravo - rekao je veselo.
Ona se okrenula i obrazi su joj se začrveneli zbog suvisč e
providne spavačć iče.
- Izvinite, nisam odevena - rekla je blago.
Mogao je da joj kazč e da je video potpuno nagu, one nočć i kada
su je doneli, ali se samo osmehnuo.
- Rečć i čć u sestri da vam donese drugu spavačć iču.
Odmah je otisč ao do Emili i zatrazč io da promeni spavačć iču.
- S obzirom na posao kojim se ranije bavila, iznenađuje me
njen stid - bio je Emilin komentar, ali je odmah potrazč ila drugu
spavačć iču.
Kada je posle izvesnog vremena Danijel ponovo usč ao u sobu
73, Aman je sedela na krevetu.
- Drago mi je sč to ste dosč li - rekla je.
- Kako se danas osečć ate?
- Zbunjeno.
- To je razumljivo.
- I veoma sam slaba.
- I to je takođe razumljivo.
- Niko nečć e nisč ta da mi kazč e.
- Ja čć u odgovoriti na sva vasč a pitanja.
- Kazč ite mi kakvo je ovo mesto.
- Bičć e bolje da vam ga pokazč em. Danijel je otvorio vrata i
ugurao količa.

20
- Idemo u sč etnju.
Ona je nekoliko trenutaka oklevala. On je znao da se plasč i.
- Da li čć ete vi biti sa mnom? Klimnuo je glavom. Ona je
uzdahnula i sela u količa. Danijel je uzeo čć ebe sa kreveta i obavio
ga oko nje.
- Moračć emo da vas ugojimo.
- Hrana je bez ukusa.
- To je najbolji dokaz da se oporavljate.
Kada su stajali ispred vrata i čč ekali da ih Emili otključč a,
naisč la je Greta i prezrivo gledajučć i Aman upitala:
- Da li imate dozvolu doktora Hantera da izvedete ovog
pačijenta?
- Imam Emilinu dozvolu, a to je sve sč to mi je potrebno.
- Notiračć u to u njen karton.
- Hvala vam. To čć e me spasti mnogih nevolja.
Greta ga je besno pogledala i otisč la. U tom trenutku je prisč la
Emili i otključč ala im vrata. Dok su isč li liftom prema vrhu zgrade,
primetio je njen uplasč en izraz liča.
- Ako vas sve ovo plasč i, vratičć u vas u vasč u sobu.
Ona je nekoliko trenutaka razmisč ljala o njegovoj ponudi.
- Sve me plasč i, ali mislim da nikada nisam bila kukaviča.
ZČ elim da vidim gde se nalazim.
- Gradska bolniča u Ričč mondu je poznata po tome sč to prima
sve hitne slučč ajeve.
Večć su stigli i kada su izasč li na terasu, Aman je upitala:
- Zasč to su sva vrata zaključč ana?
- Da pačijenti ne bi izlazili iz hodnika. Postoji mogučć nost da
povrede jedan drugog.
- Zasč to sestre ne mere temperaturu? Zasč to se ona zč ena u
mojoj sobi neprestano ljulja? Zasč to sam na odeljenju psihijatrije?
- Zato sč to ste bili nesvesni svega oko vas.
- Koliko dugo?
- Doneli su vas u novembru. Sada je april. Bili ste u dubokoj
komi, ali ste se postepeno oporavljali.

21
- Ne sečć am se!
- Znam da se ne sečć ate.
- Ničč ega se ne sečć am, ni sč ta se događalo za vreme otkad sam
ovde, ni pre toga.
- Postepeno čć ete počč eti da se sečć ate. Kazč ite mi, rečimo, čč ega
se sečć ate u vezi sa događajima koji su se jučč e desili.
- Sečć am se da sam otvorila očč i i da mi je sve izgledalo
nepoznato. Posle izvesnog vremena sam pogledala svoje ruke i
podigla ih, a zatim sam napipala ozč ujak. Kasnije sam videla zč enu
kako se ljulja i počč ela sam da vrisč tim.
- Sigurno ste bili veoma uplasč eni.
- Sve ostalo vreme ste vi bili tamo.
- Dosč ao sam da vidim sč ta se događa.
- Vi ste mi bili poznati i osečć ala sam sigurnost kada sam vas
prepoznala.
- To je dobar znak.
- Prepoznala sam vasč glas. Dok je oko mene bio mrak, čč esto
sam čč ula vasč glas. U počč etku sam zazirala od njega, a kasnije visč e
nisam.
- Da li se sečć ate kako ste se tada osečć ali?
- Osečć ala sam sigurnost. - Aman je izvesno vreme čć utala, pa
zatim rekla: - Da li ste vi bili u mojoj sobi pre nego sč to sam počč ela
da vrisč tim?
Klimnuo je glavom.
- Kada ste otisč li, osečć ala sam se napusč tenom i zbog toga sam
bila uplasč ena.
- Trebačć e vam visč e vremena da se svega setite.
- Nisam sigurna da zč elim basč svega da se setim - rekla je i
dodirnula ozč iljak.
- Kada budete ojačč ali, zč elečć ete da se setite.
- Da li hočć ete da mi kazč ete sve sč to znate?
- Jučč e sam vam rekao sve sč to znamo o vama.
- Rekli ste mi da me je poličija nasč la, zar ne?
- Da.

22
- Gde?
- Na parkingu iza jednog restorana. „Odiseja“ bi tesč ko mogla
da se nazove restoranom, ali u ovom trenutku je to najbolji
odgovor.
- Zar nisam imala nikakva dokumenta kod sebe?
- Niste.
- Da li ste znali sč ta sam imala na sebi?
- Spavačć iču.
- Zar samo spavačć iču?
Po njenom tonu je zaključč io da joj je bilo neprijatno.
- Zar je to sve sč to se zna?
- ZČ eleo bih da mogu visč e da vam pomognem.
Danijel je pozč eleo da je uzme u naručč je i da joj pruzč i utehu.
ZČ eleo je ponovo da je dodirne, i to je bilo ono sč to ga je uplasč ilo.
SČ arlot je bila u pravu. Ne bi trebalo da se upličć e sa svojim
pačijentima. Međutim, to upozorenje mu nije mnogo pomoglo.
On je od samog počč etka bio fasčiniran ovom pačijentkinjom.
Najpre je brinuo da li čć e ostati zč iva, a zatim dok je sedeo pored
njenog kreveta, osečć ao je da ga za nju vezuju najčč udnija i
najsnazč nija osečć anja.
Ona je imala bezgraničč no poverenje u njega i pored njega se
osečć ala sigurnom. Bičć e joj potrebno mnogo vremena da to isto
oseti i prema nekom drugom.
- Da li je poličija pokusč ala da sazna ko sam ja? Da li je neko
javio da sam nestala?
- Poličija je to pokusč ala, ali nisč ta nisu saznali.
Nije rekao da je poličija kontaktirala sa svim podvodačč ima u
Ričč mondu i da su mnogi bili spremni da je preuzmu kada se bude
oporavila.
- Kazč ite mi nesč to o sebi. Da li ste vi psihijatar?
- Ne, ja sam psiholog.
- Ne znam čč ak ni vasč e ime.
- Danijel Barkin.
- Danijel Barkin...

23
- Samo Danijel, molim vas.
- Sada bi trebalo da se ja predstavim vama, a to nije nimalo
jednostavno. Ne znam svoje ime...
- Osoblje vas je po prijemu u bolniču iz milja nazvalo Aman, i
tako je to ime ostalo u upotrebi sve dok nam vi ne kazč ete svoje
prave podatke.
Ona je uzdahnula. - Da li imate mnogo slučč ajeva kao sč to je
moj?
- Ne.
- Zbog toga čć e moje lečč enje biti otezč ano, zar ne?
- Postoje problemi sa kojima se suočč avamo svaki dan, a ipak
nismo u stanju da im pronađemo resč enje. Ja ličč no mislim da čć emo
kod vas postičć i uspeh.
- Da li tako mislite zbog toga sč to vi zč elite da bude tako?
Danijel je bio iznenađen njenom vesč tinom da postavlja
pitanja. Njihova formulačija je bila jasna kao kada psihijatar
postavlja pitanja pačijentu.
- Zasč to me tako gledate?
- Zato sč to ste me iznenadili. Oporavljate se pred mojim
očč ima.
- Dugo niste očč ekivali da čć u se oporaviti. Da li sam u pravu?
- Nikada nisam prestao da se nadam.
- Hvala vam zbog toga.
Shvatio je da njih dvoje visč e ne razgovaraju kao psiholog i
pačijent, i to je bilo upozorenje za njega.
- Sada čć u da vas vratim u sobu.
- Danijele, nikada nečć u zaboraviti sč ta ste učč inili za mene.
- Vi ste sami to uradili.
- Ali ne bih uspela bez vas.

24
***
Aman se osmehnula zč eni koju su joj predstavili kao kčć erku
gospođe Rejnolds. ZČ ena je bila toliko iznenađena, da je
neprestano gledala Aman.
- Da li moja majka mozč e da se tako oporavi? - upitala je
sestru koja joj je pomagala da izguraju njenu majku u količima u
hodnik.
Aman je čč ula to pitanje i očč i su joj se napunile suzama. I ona
sama je do pre neki dan bila kao gospođa Rejnolds.
- Mozč da bi bilo bolje da se nisam ni oporavila - prosč aptala je
za sebe. - ČČ udo se dogodilo pogresč noj osobi, onoj koja to nije
zasluzč ila.
Lezč ala je na krevetu zatvorenih očč iju, sečć ajučć i se razgovora
koji je vodila sa doktorom Hanterom pre nekoliko čč asova. Istina
je plasč ila.
U tom trenutku su se otvorila i zatvorila vrata. Međutim, ona
se plasč ila da otvori očč i. Mozč da je to njen gonilač. Nije znala kako
drugačč ije da nazove čč oveka koji je neprestano progonio i kojeg se
veoma plasč ila.
Očč ekivala je da joj se dogodi nesč to strasč no, ali ni sama nije
znala sč ta i posč to je nekoliko trenutaka vladala tisč ina, ona je
polako otvorila očč i. Danijel je stajao pored njenog kreveta i osetila
je ogromno olaksč anje.
- Mislio sam da spavate.
Ponovo se setila rečč i doktora Hantera. Njegove rečč i su je isto
toliko plasč ile kao i njen gonilač. Ponovo su joj se očč i napunile
suzama i ona ih je zatvorila.
- Odlazite - rekla je.
ČČ ula je da je Danijel privukao stoliču krevetu i okrenula je
glavu od njega. ZČ elela je da bude sama.
- Odlazite - rekla je ponovo.
- Ne dok mi ne kazč ete u čč emu je problem.
- Ne treba da gubite vreme.

25
- Imam čelu nočć , jer ja sam dosč ao da vas posetim. Sada nisam
na duzč nosti.
- Gubite vreme.
- Ja ne mislim tako. Kazč ite mi, zbog čč ega ste toliko
uznemireni?
- Zbog istine.
Danijel nije nisč ta rekao. ČČ ekao je da ona nastavi.
- Zbog istine, koju se vi niste potrudili da mi kazč ete.
- Kakva je to istina?
Ona nije mogla nisč ta da mu kazč e. Spustila je pogled i
zagledala se u svoje ruke.
- Razgovarali ste sa nekim, zar ne? Ona je čć utala i samo suze
koje su joj tekle niz obraze su mu govorile da ga je čč ula.
- Da li ste razgovarali sa sestrom? Nisč ta nije rekla, samo je
duboko uzdahnula.
- Doktor Hanter je bio ovde, zar ne?
- Zasč to mi niste rekli da sam bila... prostitutka? Zasč to mi niste
rekli da je neko pokusč ao da me ubije? Bar da je uspeo!
Danijel je bio gnevan na Hantera sč to joj je rekao istinu, jer
ona josč nije bila dovoljno jaka da je čč uje, ali je bio takođe ljut i na
nju sč to je odustala od borbe.
- Vasč zč ivot je dragočen - rekao je na kraju. - Ja zč elim da vam
pomognem da se setite prosč losti i da hrabro krenete u
budučć nost.
- Očč igledno je da ima mnogo stvari zbog kojih čć u zč aliti.
Danijelu je bilo jasno da joj razgovor sa doktorom Hanterom
nije pomogao da razjasni neke misterije. Josč uvek je lutala u
mraku, pokusč avajučć i da sastavi i povezč e informačije u jednu
čelinu.
- Ne zč elim visč e da govorim o tome.
- Odličč no! Ni ne moramo da govorimo o tome. Postoji jedan
problem i potrebna mi je vasč a pomočć .
- Kakav problem? - upitala je iznenađeno i sumnjičč avo,
gledajučć i ga pravo u očč i.

26
- Visč e ne zč elim da vas zovem pačijent iz sobe 73, a vi ste mi
rekli da vam se Aman ne dopada.
- Meni je svejedno. Zovite me kako zč elite.
- Da li postoji neko ime kojim biste zč eleli da vas zovemo?
Mozč da lik iz neke pričč e?
Razmisč ljala je napregnuto neko vreme, a onda kazala. - ČČ ini
mi se da bi mi ime Maisa odgovaralo.
- Dopada mi se. Ja čć u vas od sada tako zvati.
Zatvorila je očč i, jer joj je to ime zazvučč alo poznato. „Maisa,
draga, nemoj trčč ati niz one stepeniče“, govorio je neki glas. Znala
je da to nije njen gonilač.
Nije znala koliko dugo je tako lezč ala i čć utala, ali kada je
otvorila očč i, Danijel je josč uvek posmatrao. Shvatila je da ona nije
za njega kao i svaki drugi pačijent.
- Maisa čć e sasvim odgovarati. Saznačć emo ko ste vi. U
međuvremenu, vi radite na tome da se sč to bolje oporavite.
Nemojte zč aliti zbog prosč losti koje se ionako ne sečć ate.
- Hvala vam, Danijele.
Pozč eleo je da je uzme u zagrljaj i da je utesč i, ali je znao da to
ne bi bilo dobro.
- Spavajte lepo.
- Hvala vam.
Gledala je dok je odlazio i ubeđivala je sebe da snaga i
hrabrost koji su joj potrebni ne odlaze sa njim.

27
Maisa je sedela na svom krevetu i čč itala februarske novine.
Nije joj bilo vazč no sč to je čč asopis zastareo, jer ona nije znala sč ta se
događalo u februaru.
ČČ itanje novina je bio jedan od načč ina da vidi da li se sečć a
opsč tih stvari.
Podači u vezi sa ekonomijom su joj zvučč ali poznato. Imena
televizijskih serija takođe. Pozč elela je da nema na sebi bolničč ku
spavačć iču, nego da joj donesu od kučć e njenu, kao sč to su drugim
pačijentima donosili.
Mozč da ona i nema dom, pomislila je tuzč no. Trudečć i se da ne
misli na to končentrisala se na čč lanak pred sobom.
- Maisa!
Osetila je toplinu čč uvsč i poznati glas.
- Uđite, Danijele.
Sa zadovoljstvom je utvrdio da su njih dvoje sami. Bilo mu je
laksč e da razgovara sa njom kada se gospođa Rejnolds nije njihala
u svom krevetu. Prineo je stoliču Maisinom krevetu.
- Izgledate veseli.
- Trudim se da budem vesela. Danijelu je bilo drago sč to vidi
da su njeni obrazi dobili zdravu boju i da je dobila na tezč ini.
- Gde je ona? - upitao je i pogledao u susedni krevet.
- Njena kčć erka je izvela napolje. U zč ivotu josč nisam videla da
je neko tako privrzč en nekome.
Maisa je odmah zastala shvatajučć i sč ta je rekla, a zatim se
osmehnula.
- Pitam se da li je to istina - nastavila je. - Kako mogu da
znam sč ta sam do sada videla kada se toga ne sečć am?
- Pamčć enje čć e se postepeno vratiti.

28
- Ničč ega se nisam setila sem musč kog glasa koji me zove
„Maisa, draga“. To sam vam večć rekla.
- Postoji josč nesč to sč to mi niste rekli.
- Da li time mislite na moju moru? Ali to nije sečć anje. To je
uzč asan san.
- Vasč a mora je jedan od načč ina da vam se vrati pamčć enje.
Kada se budete suočč ili s tim, mozč da čć ete počč eti da se sečč ate nekih
stvari iz prosč losti. ZČ elim da mi pričč ate o tome.
- Ja ne zč elim.
- Zasč to ne zč elite da mi ispričč ate? Da li se plasč ite da čć ete se
setiti nočć i kada su vas doneli ovde ili čć ete se setiti svega sč to se
događalo pre nego sč to je neko pokusč ao da vas ubije?
Podigla je glavu i zagledala se u Danijelove očč i.
- Lako je sedeti pored kreveta i osuđivati me, zar ne?
- Ja vas ne osuđujem.
- Zaista? Pretpostavljate da osečć am kriviču sč to sam bila
prostitutka i da zbog toga ne zč elim da se setim svoje prosč losti.
- SČ ta vi mislite o toj teoriji?
- Kada pokusč am da se osvrnem na prosč lost, osečć am veliki
strah, ali ne kriviču. - Prkosno je podigla glavu. - Mozč da sam
volela svoj posao.
Danijel se trudio da ostane ozbiljan. - Ispričč ajte mi sve o
vasč im nočć nim morama.
Maisa je videla nezč nost u njegovim očč ima i uzdahnula je.
Tesč ko je dugo biti ljut na Danijela, čč ak i onda kada vas tera da
radite ono sč to ne zč elite.
- Ta mora je uvek ista. Lezč im u krevetu u mračč noj sobi.
Prilazi mi neki musč karač. Ne mogu da mu vidim liče zato sč to je
uvek obavijeno maglom. Ali ja sam strasč no uplasč ena, jer znam da
čć e me povrediti. Pokusč avam da pobegnem, ali ne mogu. On se
saginje prema meni i tiho izgovara neke rečč i.
- SČ ta vam kazč e?
Ponovo se zagledala u svoje ruke, trudečć i se da se u njenom
glasu ne oseti ponizč enje koje osečć a.

29
- Zove me onako kako vi i svi drugi misle da jesam.
- ZČ ao mi je sč to vam to nanosi bol. Znam da niste zč eleli da mi
to ispričč ate.
- To je samo jedna vrsta dokaznog materijala. ČČ ak i musč karač
u mojoj mori misli da sam prostitutka.
- Vazč no je samo ono sč to vi mislite.
- Ja mislim da sve to nema smisla. Neprestano razmisč ljam o
svemu, ali ne dolazim ni do kakvih rezultata.
- Rezultati čć e se sami pokazati. U međuvremenu je vazč no da
ojačč ate.
- I da sč to rede imam more. Danijel je spustio ruku na njeno
rame i blago je potapsč ao.
- Drago mi je sč to ste mi sve to ispričč ali.
U tom trenutku su čč uli otvaranje vrata i znali su da se
gospođa Rejnolds i njena kčć erka vračć aju. Danijel je ustao.
- Videčć emo se sutra, Maisa. Nadam se da čć ete večč eras lepo
spavati.
Kao i uvek, Maisa je osetila tugu kada je Danijel otisč ao. Rekao
joj je da treba da ojačč a. Ona se osečć ala večć dovoljno jakom, ali je
osetila i nesč to drugo. To je bilo jedno novo osečć anje za koje je po-
stojalo malo nade da čć e biti uzvračć eno.

***
Novi bolničč ar je bio najneurednija osoba koju je Helen Von,
glavna sestra čč etvrtog sprata, videla. Pored toga, bio je lenj i
drzak.
Nastupila je epidemija gripa i večć ina njenog osoblja je bila na
bolovanju. Ona je neprestano trazč ila da zaposle nekog novog
radnika. Na kraju su joj poslali jednog novog bolničč ara da ga
obučč ava. Ni najmanje nije bila zadovoljna njime, ali ako bi ga
otpustila, visč e je nikada ne bi shvatih ozbiljno.
- Posč to operete ruke - obratila mu se prezrivo - mozč ete
počč eti da dajete pačijentima vodu.
- Pičć e vodu u dva sata ujutru. Sada imam pauzu.

30
Njegove usne koje su se jedva nazirale u tamnoj bradi su se
iskrivile u osmeh.
- Dobro. To mozč ete uraditi i posle pauze, ali ne zaboravite da
je vasč a pauza samo petnaest minuta.
Petnaest minuta mu je dovoljno za ono sč to namerava da
uradi. Obrisao je ruke o mantil i krenuo hodnikom prema
stepeničama. Kada se nasč ao na stepenisč tu pazč ljivo je oslusč nuo.
Vladala je tisč ina. Počč eo je tiho da se penje.
Ovde je njegov plan prosč le nočć i propao. Dosč ao je do sedmog
sprata, pre toga je ukrao ključč i basč kada je otključč avao vrata čč uo
je da su se vrata na gornjem spratu snazč no zatvorila. Shvatio je da
nečć e biti dovoljno dugo sam da otključč a vrata i ode pre nego sč to
ga neko vidi.
Besno je progunđao, a zatim se vratio na svoj sprat.
Večč eras je izabrao kasniji termin. Bio je potpuno miran i
znao je da mora uspeti. Trebalo je mnogo vesč tine da se ukrade
ključč . U poređenju s tim, ubiti devojku je lak posao.
Pazč ljivo je pogledao kroz staklo pre nego sč to je stavio ključč u
bravu i okrenuo ga. Bolesniči sigurno spavaju, a bolničč ko osoblje
je u svojoj sobi. Svi znaju da osoblje na odeljenju psihijatrije pravi
pauzu kad hočć e.
Ako bi ga slučč ajno neko video i postavio mu pitanje sč ta tu
radi, uvek je mogao da kazč e da je pogresč io sprat. Uostalom, vrata
su zaključč avana zbog pačijenata, a ne zbog bolničč ara.
Nije mu bilo lako da pronađe devojčč inu sobu. On čć e samo učć i
i stavičć e joj jastuk preko liča. Za trenutak je zastao i zamislio
njeno mrsč avo telo kako se koprča i pokusč ava da se odbrani.
I sama pomisao na to ga je uzbudila. Sada je samo zč alio sč to je
toliko dugo čč ekao. Trebalo je da se pobrine za to na miru, kada se
za to ukazala bolja prilika. Ali onda je planirao nesč to drugo,
planove za koje je bio siguran da čć e ona ostvariti, a oni su se
kasnije izjalovili.
Stao je ispred vrata sobe 73. Osvrnuo se levo i desno, ali u
hodniku nije bilo nikoga. Polako je otvorio vrata i usč ao unutra.
Njegovi planovi su nestali. Uskoro čć e i devojka.

31
***
Maisa je lezč ala budna i oslusč kivala sč umove oko sebe. ČČ ula je
da gospođa Rejnolds tesč ko disč e, zvuk i korake u hodniku.
Verovatno jedna od sestara ide u obilazak.
Tesč ila je ta pomisao. Večć se bila navikla na bolničč ki protokol,
a Danijel je ubedio da ne treba ničč eg da se plasč i, jer je uvek bilo
nekoga u blizini.
ČČ ula je da su se korači zaustavili ispred njenih vrata. Trudila
se da ne misli da je to njen gonilač iz kosč mamog sna, večć da je to
jedna od dezč urnih sestara koja obilazi svoje pačijente. Kada su se
vrata otvorila i zatvorila, Maisa je primorala sebe da otvori očč i.
Najpre je pomislila da se javi, ali posč to je znala da čć e joj se
javiti zč enski glas, odustala je od toga. Mora sama da savlada strah.
Soba je bila tamna i videla je beli mantil koji joj se polako
priblizč avao. Osetila je da je panika gusč i. Mantil je bio na osobi
koja je bila suvisč e visoka i krupna za jednu zč enu. To je bio
musč karač, to je bio njen gonilač čč iji lik nikada nije videla i koji je
uvek dolazio kada je u sobi bilo tamno.
Znala je da je ponovo nastupila mora i svim silama se trudila
da se probudi. Međutim, osoba u belom mantilu je stajala pored
njenog kreveta i upravo je uzimala njen jastuk. Maisa je htela da
vrisč ti, ali je on spustio ruku na njena usta.
- Pa, ti si budna! Zar ti nisu dali pilulu za spavanje?
Njegov glas je bio promukao i zvučč ao joj je poznato. Maisa je
počč ela da se koprča, ali bila je veoma slaba.
- Samo napred! Pokusč aj da se izvučč esč . Volim da osetim tvoje
telo uz moje.
Maisa je bila preplasč ena. Osečć ala je da joj ponestaje vazduha.
- Ne volim sč to ovo radim ovako brzo, ali ne mogu dugo da
ostanem.
Svi njeni nokti su bili uredno odrezani tako da nije mogla da
ga ogrebe. Jastuk je bio preko njenog liča i jedan deo njegovog
tela je prekrio njeno. Zahvatilo je očč ajanje. Umrečć e i nisč ta je ne

32
mozč e spasti. Pomislila je na Danijela pre nego sč to je nastupila
tama.

***
- Za ime boga, zasč to niko nije zvao mene?
- Niko vas nije pozvao, jer vi niste rođak te devojke. Niste čč ak
ni njen psihijatar.
Emili je posmatrala Danijela kako nervozno sč eta po
kančelariji.
- Ja sam jedina osoba u koju ona ima poverenja. Ona ne treba
da bude u samiči.
- Sudečć i po onom sč to čč ujem, nočć as je ovde bila ludniča.
Sigurno su se svi trudili da sč to pre prekinu njihove krike, pa se
niko nije setio da vas pozove. Konačč no su stavili Maisu u sobu 71
da ne mozč e da povredi sebe.
- SČ ta je sa gospođom Rejnolds?
- Kod nje je sve po starom, sč to i nije basč dobro.
- SČ ta mozč e da bude uzrok svemu tome?
- Maisa sada nečć e nisč ta da kazč e. Sigurno je imala napad
halučinačija i počč ela je da vrisč ti. Ili je gospođa Rejnolds počč ela
prva da vrisč ti. To ne znamo.
- Nesč to je moralo da bude neposredan povod.
- Mozč da je Maisa bolesnija nego sč to iko od nas mozč e da
zamisli. Da li čć ete da pokusč ate da razgovarate s njom?
- Naravno da hočć u!
- Onda treba josč nesč to da znate.
- SČ ta?
- Doktor Hanter čć e je poslati u bolniču Hejvud. Sredio je da se
to uradi prekosutra.
- Na osnovu čč ega?
- Da ona predstavlja opasnost za samu sebe. Ne sečć a se svog
ranijeg zč ivota i nije sposobna da se stara o sebi dok se toga ne

33
seti. Posle svega sč to se dogodilo prosč le nočć i, lako čć e ubediti
sudiju.
- Doktor Henson se nečć e slozč iti s tim.
- On nije u gradu. Vračć a se tek sledečć e nedelje. Doktor Dzč ejks
vrsč i njegovu duzč nost. On se nečć e protiviti doktoru Hanteru.
- Ko je Maisin advokat?
- Neki čč ovek iz javnog pravobranilasč tva.
Danijel je znao da je advokat samo deo protokola i da Maisa
nema nikakve sč anse da ostane ovde. Nije imala rođaka, koji bi
mogao da stane u njenu odbranu i preuzme odgovornost za nju.
- Osečć ačć e se kao da je napadamo sa svih strana. Sav njen
dosadasč nji oporavak nečć e nisč ta vredeti.
- Treba da mi otključč ate sobu 71.
- Ako bude mirna dvadeset čč etiri sata, doktor Hanter čć e je
premestiti u sobu 73.
- Basč u vreme kada treba da čč uje da odlazi iz ove bolniče.

** *
Maisa je brojala tačč ke na plafonu. Ovo je mesto gde ludi ljudi
zavrsč avaju, mislila je. Dobro je sč to joj nisu navukli luđačč ku
kosč ulju. Ovo je soba gde čć e je smestiti kada bude uznemirena.
Kada neko pokusč a sledečć i put da je ubije, moračć e da ostane
mirna.
Svi su je napustili. ČČ ak ni Danijel nije dosč ao da je vidi. Josč
uvek je brojala tačč ke na plafonu kada je čč ula da se njena vrata
otključč avaju.
- Maisa!
Iznenada je osetila stid kada je prepoznala Danijelov glas.
Nije zč elela da je vidi ovakvu.
- Kad bi ovde bila stoliča, ja bih vam ponudila da sednete.
- Maisa, nisam znao sč ta se dogodilo prosč le nočć i. Dosč ao sam
čč im sam čč uo.

34
Ona je neprestano zvala njega, sve vreme dok joj nisu dali
umirujučć e sredstvo. Sigurno su mu to rekli.
- Sve je u redu, Danijele. Vi imate svojih obaveza.
Ona je i dalje gledala u plafon, ali je primetila da je on klekao
pored nje.
- Maisa, sč ta se dogodilo? - pitao je saosečć ajnim glasom.
- Sigurna sam da je to zapisano u kartonu.
- Ja zč elim da mi vi to kazč ete.
- Da li znate koliko ima tačč aka na plafonu?
- Da li čć emo se igrati?
- Zasč to da ne? To čć e mi ispuniti vreme do sledečć eg pokusč aja
ubistva.
Danijel je osetio hladnočć u oko srča. Nije znao da li treba da je
zagrli ili da je rečč ima utesč i.
- Kazč ite mi sč ta se dogodilo. Ne mogu vam pomočć i ako ne
znam tačč no sč ta se dogodilo.
- Niko mi ne veruje u ono sč to govorim, a nočć as je neko zaista
pokusč ao da me ubije. To je bio čč ovek koji me proganja u morama.
Usč ao je u moju sobu i pokusč ao je da me udavi jastukom. Na sebi je
imao beli mantil. Basč kada sam počč ela da gubim svest, gospođa
Rejnolds je počč ela da vrisč ti. Mislim da ga je to uplasč ilo i da je zbog
toga pobegao. Kada sam dosč la do daha počč ela sam da vrisč tim i
onda su mi dali injekčiju od koje sam odmah zaspala. Kada sam se
probudila, bila sam u ovoj sobi.
Danijel je znao da pačijenti neprestano govore da neko
pokusč ava da ih ubije, ali Maisa nije bila paranoid. Uvek je mogla
da napravi razliku između more i stvarnosti.
Maisa je znala da joj nikada nečć e poverovati da je govorila
istinu.
- SČ ta je potrebno da kazč em i da izađem odavde? Da li da
kazč em da je to bila samo nočć na mora i da mi je zč ao zbog svega sč to
se dogodilo? Da li da kazč em da sam zč elela da privučč em njihovu
pazč nju? Ja moram da izađem odavde. Samo mi kazč ite sč ta treba da
kazč em.
- Treba da mi kazč ete istinu.

35
- To me nečć e osloboditi ovoga - pokazala je rukom oko sebe.
- Da li mi verujete da se ovo sč to ste mi sada ispričč ali zaista
dogodilo?
Maisa nije zč elela da odgovori.
- Da li imate neku ideju zasč to bi neko pokusč ao ponovo da vas
ubije?
- ČČ ovek koji me je polumrtvu ostavio na parkingu verovatno
misli da sam odavno umrla. Ludost je pomisliti da je on taj koji je
dosč ao da dovrsč i svoj posao.
- Razmisč ljao sam o tome.
Maisa je osetila tračč ak nade.
- Ali sva ulazna vrata su bila zaključč ana. Svaki čč lan bolničč kog
osoblja ima ključč od svakih vrata u slučč aju da se dogodi pozč ar ili
nesč to sličč no, ali tesč ko da bi neko drugi mogao dočć i do ključč a.
Mislim da niko nije video nekog stranča prosč le nočć i u nasč oj
zgradi.
- Niko nije ni gledao. Uostalom, samo sam ja pokusč ala da im
ispričč am sč ta se dogodilo, ali niko nije hteo da me slusč a.
- Ja vas slusč am.
- SČ ta očč ekujete od mene? Ovde svi misle da sam luda. Niko
nije ozbiljno shvatio ono sč to sam govorila. Laksč e je prihvatiti
čč injeniču da sam halučinirala nego da provere da li sam govorila
istinu.
Nastala je kratka pauza. Maisa je duboko uzdahnula.
- Slusč ajte, stalo mi je jedino da izađem odavde.
- Ako budete mirni, pre nego sč to padne večč e bičć ete u svojoj
sobi.
- Ne zč elim da se vratim u svoju sobu, jer čć e on znati gde mozč e
da me nađe. Onda čć u radije ostati ovde. Potrebna su mu dva
ključč a da bi usč ao u ovu prostoriju.
- Zar niste rekli da vam je jedino stalo do toga da izađete
odavde?
- Da, ali sam mislila da izađem iz ove bolniče. Da odem iz
ovog grada. Danijele, da li mozč ete da mi to sredite? - Sklopila je

36
ruke kao da ga moli. - To je sve sč to trazč im od vas. Molim vas,
pomozite mi. - Suze su joj potekle niz liče.
Danijel je mogao da podnese njen gnev, ali ne i njene suze.
Ispruzč io je ruke i privukao je sebi. Ona je drhtala u njegovom
zagrljaju. Milovao je njenu kosu i proklinjao sve sč to je dovelo u
ovo stanje. Bio je ljut na samog sebe zbog uzbuđenja koje je
osečć ao pri dodiru njenog tela.
- Maisa, zč elim da vam pomognem, ali to nije toliko lako kao
sč to vi mislite. Zbog spečifičč nosti vasč eg slučč aja, vi ste ostali duzč e
nego sč to je to uobičč ajeno. Ali kada je postalo očč igledno da ova
bolniča ne mozč e da doprinese vasč em oporavku, odlučč eno je da
idete u drugu bolniču.
- Nečć u da idem u bolniču. ZČ elim samo da izađem odavde.
- Nazč alost, ne mozč ete. Legalno, vi ste josč uvek pod kontrolom
drzč ave. Odlučč eno je da prekosutra odete u drugu bolniču.
ČČ uo je da joj je zastao dah kada je izgovorio poslednju
rečč eniču.
- Ako odem u tu bolniču, da li čć u ostati duzč e od nedelju dana?
Danijel je čć utao i ona je znala odgovor. - Duzč e od meseč dana?
Mozč da dva?
- Verovatno sč est meseči do godinu dana.
- Ne! To je osuda!
- Maisa, morate ostati mirni. Kada vam budu postavljali
pitanja, morate smireno i trezveno da odgovarate na njih.
- Ne znam sč ta bih vam odgovorila. Ja se ne sečć am svoje
prosč losti. Ne mogu čč ak ni svoje puno ime i prezime da im kazč em.
A sč ta čć e se dogoditi ako me pitaju u vezi sa onim sč to se dogodilo
nočć as?
- To čć e vas prvo pitati.
- Nemam nikakvih sč ansi.
- Maisa, sve čć e biti u redu.
- Kakva je to bolniča?
- To nije najbolje mesto na svetu, ali čć e brinuti o vama. -
Danijel nije smeo da joj kazč e istinu.

37
- I posle nekog vremena čć e se ponovo pojaviti moj gonilač i
ubičć e me - odmahnula je glavom i odmakla se od njega. - Molim
vas, ostavite me samu.
Nije mogla visč e da podnese njegovo prisustvo. Nije mogla sa
njim da razgovara o svojoj sumornoj budučć nosti.
- Ne smete da se predate. Morate se boriti. Morate da
pokusč ate da ih ubedite u ono sč to osečć ate.
- Pokusč ačć u. Rečć i čć u im da ne znam ko sam, odakle sam, ni
kakav je bio moj raniji zč ivot. Rečć i čć u im da mi je rečč eno da sam
bila prostitutka i da je neko pokusč ao da me ubije zbog toga, ali se
ja toga ne sečć am. Rečć i čć u im da ako me puste, pronačć i čć u sebi
posč ten posao i da se nečć u baviti ilegalnim aktivnostima. Sigurna
sam da čć e mi poverovati. Naročč ito posle onog sč to se dogodilo
prosč le nočć i. Molim vas, idite. Veoma čenim sve sč to ste uradili za
mene, ali sada mije potrebno da budem sama.
Iako je zč eleo da ostane, da je uzme u zagrljaj i utesč i, shvatio
je njenu zč elju da bude sama.
- Vratičć u se večč eras.
Poslednja osoba koju je zč eleo da moli za pomočć je doktor
Hanter. Međutim, u ovom trenutku on je bio jedina nada. Hantera
je nasč ao u kafeteriji na petom spratu.
- Doktore Hanter, zč eleo bih da razgovaram sa vama.
Po njegovom izrazu liča Danijel je zaključč io da Hanteru nije
ni najmanje do razgovora, jer je znao o čč emu čć e Danijel da povede
razgovor.
- ZČ eleo bih da povučč ete odluku da Maisa ode u drugu bolniču.
- Njoj je mesto tamo.
- Zbog čč ega zč elite da ode, kada je postigla toliki napredak?
- Da li napretkom nazivate i ono sč to se dogodilo prosč le nočć i?
Očč ito je, Barkine, da ste vi toliko obuzeti tom pačijentkinjom da
niste u stanju objektivno da sagledate situačiju. Neprestano
dovodite moj autoritet u pitanje i blokirali ste moje pokusč aje da
joj pomočć u lekova vratimo memoriju. Na taj načč in se devojka
nečć e oporaviti. Postačć e sve visč e zavisna od vas. ZČ elim da visč e ne
bude pod vasč im utičajem. Naročč ito posle onoga sč to se dogodilo

38
prosč le nočć i. Danijel se trudio da kontrolisč e svoj bes. Glas mu je
bio miran, a samo su sjajne očč i odavale njegova osečć anja.
- Značč i, priznajete da sč aljete pačijenta u drugu institučiju
samo zbog toga sč to vam se ne sviđam.
- Priznajem da mi se ne dopadate, ali vama nedostaje
objektivnost. Vi ste suvisč e emotivni da biste koristili bilo kom
pačijentu na sedmom spratu. Ali posč to moji pretpostavljeni ne
misle tako, nisč ta se ne mozč e promeniti, sem da jednog pačijenta
zasč titim od vasč eg utičaja.
- I sami znate da čć u o ovome razgovarati sa doktorom
Hensonom kada se vrati.
- Siguran sam da hočć ete. U međuvremenu, taj pačijent visč e
nečć e biti ovde.
Iako nije očč ekivao pomočć od Hantera, nije očč ekivao ni
otvoreno neprijateljstvo. Psihijatar je bio spreman da uradi sve,
jer je to smatrao ličč nim uspehom.
Danijel nije imao mnogo izbora. Iako je nameravao da
razgovara sa doktorom Dzč ejksom, znao je da čć e taj razgovor biti
samo formalnost. On nije bio u nadlezč nosti da nesč to promeni, niti
je bio upoznat sa ovim slučč ajem da bi zč eleo da pomogne.
Predlozč io bi Danijelu da se povučč e.
Danijel nije zč eleo da se povučč e i prizna poraz. Morao je da
prizna da ne mozč e da utičč e na Maisinu budučć nost. Nije mogao da
predvidi kakav čć e utičaj imati druga bolniča na nju.
Zatvorio je očč i i nalegao se na naslon stoliče. Zasč to lazč e
samog sebe? Sasvim sigurno je znao kako čć e se Maisa osečć ati u
bolniči, kao sč to je znao da čć e sunče sutra ujutru da izađe na
istoku.
Bičć e uplasč ena novom okolinom, zatim čć e joj neprestano
davati lekove, a to ne samo da čć e zaustaviti njen napredak, večć čć e
je vratiti na ono na čč emu je bila. Njegova Maisa čć e biti uplasč ena,
plakačć e i trazč ičć e pomočć koja verovatno nikada nečć e dočć i.
A sč ta ako je njena pričč a o čč oveku iz njene more istinita?
Priznao je da je pričč a usiljena, ali postoji mogučć nost da je neko
dosč ao do ključč a i da je pokusč ao ponovo da je ubije.

39
Postoji mogučć nost da udalji Maisu iz bolniče dok se doktor
Henson ne vrati. Doktor Henson čć e ga sigurno podrzč ati i slozč ičć e
se sa tim da puste Maisu ako joj Danijel nađe adekvatan smesč taj.
Ali to značč i da čć e sigurno izgubiti posao. Bez obzira kakva ga
je motivačija naterala da to uradi, udaljavanje pačijenta iz bolniče
automatski značč i otkaz.
Kakva ga je to sila primorala da učč ini tako nesč to? Da on samo
ne zč eli da vidi da je njen zč ivot unisč ten? Ne, morao je da prizna da
su ga njena dva tamna oka potpuno osvojila. Toliko je bio
opčč injen njima da je bio spreman da izgubi posao zbog toga.

***
Do večč eri Maisa je večć bila u svojoj sobi, ali nije mogla da
zaspi. Pokusč ala je da ubedi sebe da musč karač iz njenih mora nije
toliko nesmotren da dve nočć i uzastopno pokusč a da je ubije. Ali to
je bila mala uteha.
Njen gonilač je pokazao veliku nemarnost time sč to je dosč ao
na sedmi sprat da je ubije iako je mnogo ljudi bilo u blizini. To
isto mozč e da se dogodi i večč eras.
Znala je da nečć e močć i čelu nočć da ostane budna, ali se trudila
da to bude sč to duzč e. Ako bude budna i na oprezu, močć i čć e da
suzbije paniku koja je pretila da je potpuno obuzme.
Ako ovoga puta njen gonilač bude dosč ao, ona čć e načć i načč ina
da ga zadrzč i u sobi dok njen vrisak ne privučč e pazč nju nekog od
bolničč kog osoblja. Ako bi prezč ivela susret s njim i dokazala da on
zaista postoji, mozč da bi je pustili iz bolniče.
Nočć se večć bila spustila i polako se sve smirivalo. Njeno uho
je belezč ilo svaki zvuk bez obzira da li je dolazio spolja ili iznutra.
Gospođa Rejnolds, koja joj je prosč le nočć i spasla zč ivot, nemirno je
spavala. Mala je mogučć nost da čć e je ona ponovo spasti, ako njen
gonilač bude dosč ao.
ČČ ak joj ni Danijel nije verovao. Uostalom, ona je bila samo
pačijent za njega, pačijent koji veruje da je njena mora stvarnost.
Zbog njegove sumnje u ono sč to je rekla počč ela je i sama da

40
preispituje svoje sečć anje. U toku danasč njeg dana je čč esto pitala
samu sebe da li se sve to zaista dogodilo.
Iako je bila veoma slaba, ipak je mogla da razlikuje stvarnost
od more. A njen napadačč je bio stvarnost.
Postoji josč nesč to sč to je stvarno i sa čč im se mora suočč iti, a to
su njena osečć anja prema Danijelu Barkinu. On je ostavio, a ona je
verovala da je ona njemu vazč na ne samo kao pačijent, večć i kao
ličč nost. Sada je jasno mogla da vidi koliko se prevarila.
Neki neobičč an zvuk koji je dopro iz hodnika zaokupio je
njenu pazč nju. Neko je isč ao hodnikom i priblizč avao se njenim
vratima. Lezč ala je potpuno budna i napeto je isč ččekivala sč ta čć e se
dogoditi.
Vrata njene sobe su se otvorila i neko je usč ao unutra. Polako
je prilazio njenom krevetu. Maisa se trudila da smiri otkučaje
srča. Ako bi sada vrisnula, uplasč ila bi ga. Morala je josč malo da
sačč eka.
Dok joj se priblizč avao, videla je da na sebi nema beli mantil i
to je ono sč to je iznenadilo.
- Maisa, da li ste budni? To sam ja, Danijel.
Osetila je ogromno olaksč anje. Nekoliko puta je duboko
uzdahnula, a zatim je sela na krevet.
- Da li je ovo neka nova sč ok terapija? Kako se usuđujete da se
ovako usč unjate u moju sobu, posle svega sč to se dogodilo prosč le
nočć i? Da li ste zč eleli da se uverite da li čć u da vrisč tim ako me
provočirate?
Danijel je znao da je ovo najgori načč in da joj priđe, ali druge
mogučć nosti nije bilo.
- Maisa, budite tihi i slusč ajte me.
- Sutra između devet i deset mozč ete da razgovarate sa
mnom. Sada izlazite iz moje sobe!
- Ako ne budete govorili tisč e, stavičć u vam ruku preko usta.
Maisa je otvorila usta, ali se njegova ruka odmah nasč la na
njenim usnama.
- Nemojte me primoravati da radim ovo. Obečć ajte mi da čć ete
govoriti sč apatom i skloničć u ruku.

41
Nekoliko trenutaka je razmisč ljala, a zatim je nevoljno
klimnula glavom.
- Odlučč io sam da vam pomognem da pobegnete odavde i
zbog toga nemamo vremena za razgovor.
- Zasč to to radite? ČČ ak i ne verujete da je neko pokusč ao da me
ubije. Zasč to zč elite da mi pomognete da pobegnem?
- Zbog toga sč to se brinem za vas i ono sč to vam se mozč e
dogoditi. Ne treba da idete u drugu bolniču i siguran sam da čć e se
doktor Henson slozč iti sa mnom. Nazč alost, on sada nije tu i ne
mozč e nam pomočć i. ZČ elim da vas sklonim odavde dok se on ne
vrati.
Iako je bila zabrinuta za ovo sč to joj se mozč e dogoditi, video je
da se brine i za njega.
- Ne smem da dozvolim da imate problema zbog mene.
- Za pet minuta čć emo oboje biti izvan bolniče. Vi nemate
mogučć nost izbora.
Ona je josč uvek oklevala. Zelela je da napusti bolniču zbog
vlastite sigurnosti, ali se plasč ila poslediča za Danijela.
- Maisa, ako za nekoliko trenutaka ne krenemo, nečć emo
imati sč anse da pobegnemo.
- Ne mogu ičć i samo u spavačć iči.
- Ja sam se za sve pobrinuo. Samo radite ono sč to vam kazč em i
sve čć e biti u redu.
- Vi me nečć ete ostaviti, zar ne?
- Sve vreme čć u biti s vama. Da li ste spremni?
Ustala je iz kreveta i krenula za njim. Iako nije znala mnogo o
njemu, bila je uverena da je u ovom trenutku on jedina osoba koja
joj je zč elela dobro.

42
U hodniku je sijala samo jedna sijaliča u toku nočć i i sve je bilo
mirno. Ali uvek se moglo dogoditi nesč to nepredviđeno.
- ZČ elim da idete ispred mene i da uvek budete u najtamnijim
delovima hodnika. Hodajte sč to je mogučć e tisč e. Ja čć u ičć i odmah iza
vas. Kada budemo dosč li do vrata koja vode ka stepenisč tu, stanite
sa strane dok ih ne otključč am. Ako neko naiđe, ja čć u razgovarati
sa tom osobom.
Maisa je bila bosa, jer su jedine papučč e koje je imala pravile
buku dok hoda i zbog toga ih je ostavila u sobi. Iako je znala da
njena budučć nost zavisi od uspeha ovog bekstva, bila je svesna
slike koju je Danijel imao o njoj.
U jednom trenutku je osetila njegovu ruku na svom struku i
prosto je uneo u jednu sobu čč ija su vrata bila poluotvorena.
Danijel nije usč ao za njom. Primetila je da u sobi ima dva kreveta i
da u jednom spava neki musč karač.
- Danijele, da li ste nasč li ono sč to ste trazč ili?
Maisa je prepoznala glas jedne sestre iz nočć ne smene.
- Ne, ali se sečć am da mi je to ostalo u mojoj kančelariji. Samo
sam bio u obilasku.
- Da li vam je potrebna pomočć ?
- Mislim da nije, jer je sve veoma mirno.
- Posle onog sč to se dogodilo prosč le nočć i, zasluzč ili smo mir.
Idem da proverim pačijenta u sobi 73. Ne zč elim da se ponovi ono
vrisč tanje.
Maisa je osetila ogromno razočč aranje. Njihovo bekstvo je
otkriveno.
- Večć sam proverio. Moram da priznam da je to jedan od
razloga sč to sam dosč ao. Bio sam zabrinut za Maisu. Obe
pačijentkinje spavaju mirno. Ne treba da brinete.

43
- Dobro, nečć u ih uznemiravati. Ne zč elim da neku od njih dve
probudim. Hajde da popijete kafu sa mnom.
- Hvala, ali izasč ao bih na terasu. Nočć je tako lepa.
Maisa je čč ula da se Danijel udaljava. Posle nekoliko trenutaka
on je usč ao kod nje. Ovog puta su stigli do izlaznih vrata. Kada su
bili na stepeničama, Danijel je poveo prema jednim vratima gde
je bilo spremisč te za kofe i sanitarni materijal.
Iz jedne kese u uglu je izvadio kisč ni mantil, maramu i
bolničč ku obučć u.
- Vi ste sve to dobro isplanirali.
- Podsetite me da vam ispričč am sč ta sam sve radio kao mladičć .
Maisa se brzo obukla i obula. I mantil i obučć a su joj bili veliki.
- Sičć i čć emo stepeničama, jer ih osoblje veoma retko koristi -
odgovorio je Danijel, a zatim pogledao Maisu i njene tamne očč i. -
Vasč e izrazč ajne očč i se ne mogu zaboraviti, prema tome - iz dzč epa je
izvadio tamne naočč are - stavite ovo.
Maisa je bila iznenađena toplinom njegovog glasa. Izasč li su
na stepenisč te i krenuh.
- Ako sretnemo nekoga, osmehnite se i nastavite da silazite.
Sreli su dva čč lana bolničč kog osoblja. Prvi put se Danijel javio
mladoj zč eni, a drugi put nije nisč ta rekao, jer su sreli nekog
musč karča sa tamnom bradom.
- Bolniča ima parking garazč u i moj auto je tamo. Treba da
prođemo kroz ovu prostoriju, pa da skrenemo desno, zatim da
pređemo drugi hodnik i tamo se nalazi lift koji vodi u
čč etvorospratnu garazč u. Moj auto se nalazi na drugom spratu. To
je „čč iroki“ tamnozelene boje. Ako se razdvojimo...
- Ne mogu... - Nije znala sč ta da radi ako ostane sama.
- Mozč ete. Sada treba da me uhvatite pod ruku i da se
pretvarate da uzč ivate u mom drusč tvu.
- Trebalo bi da to dobro radim, jer mi je to bila profesija -
iako se trudila da se nasč ali, Maisa je drhtala.
- Prestanite da drhtite.
Danijel je otvorio vrata i krenuli su.

44
***
ČČ ovek sa tamnom bradom je čč ekao da musč karač i zč ena siđu
sprat nizč e. To je josč jedan romantičč ni sastanak na stepenisč tu.
Gunđao je sč to ga zadrzč avaju, jer mu pauza prolazi. ČČ im su oni
sisč li, on je krenuo na sedmi sprat.
Nikada nije imao srečć e. Bez obzira koliko se trudio da nesč to
dobro uradi, uvek je negde napravio gresč ku. Prosč le nočć i je bio
siguran da čć e uspeti. Da ona stara zč ena nije počč ela da vrisč ti, on bi
sigurno ubio devojku.
Morao je da ostavi posao nedovrsč en i da se sakrije u toalet
koji se nalazio odmah pored sobe 73. Ali sudečć i po onome sč to je
čč uo, niko nije poverovao u devojčč inu pričč u. Večč eras čć e da uradi
sve kao sinočć , ali čć e imati visč e srečć e.
ČČ ovek u farmerkama i mlada sestra su mozč da usporili
njegovu akčiju, ali ga nisu zaustavili.

***
Maisa i Danijel su večć presč li pola hodnika kada su začč uli glas.
- Danijele, sč ta radisč ovde u ovo doba nočć i?
Dejmon Manigen im je dolazio u susret. Danijel je spustio
blag poljubač na Maisin obraz, a zatim prosč aptao:
- Kada budete prolazili pored ovog čč oveka, okrenite glavu,
jer vas je on večć video. Nastavite hodnikom prema garazč i i ne
zaboravite, drugi sprat, „čč iroki“ tamnozelene boje.
Maisa najpre nije mogla uopsč te da se pokrene, a zatim je kao
u snu krenula hodnikom. Nije videla Dejmonov radoznali pogled,
večć se trudila da sč to bolje sledi Danijelova uputstva.
Danijel je polako koračč ao, čč ekajučć i da mu se Dejmon
pridruzč i. Bilo mu je drago sč to je Maisa uspesč no stigla do garazč e.
- SČ ta ti radisč ovde? - upitao je Dejmona.
- Upravo smo doveli josč jednu devojku. Prokletstvo! Tako
malo je trebalo da uhvatimo ubiču.

45
- Da li ste mu bili na tragu ili ste slučč ajno imali srečć e?
- Mi smo stalno na njegovom tragu, ali nikako ne uspevamo
da ga uhvatimo. Znamo njegovu krvnu grupu, boju kose, fizičč ku
građu, mesta na kojima se krečć e, ali ne znamo njegovo ime i broj
telefona. A ja čć u i to saznati pre nego sč to josč nekoga ubije.
- ZČ elim ti uspesč an lov, Dejmone!
- Nisi mi rekao zasč to si ovde tako kasno.
- Imao sam sastanak.
- S onom devojkom, zar ne?
- Da.
- Krajnje je vreme - rekao je Dejmon sa osmehom na liču. -
Tvoja bivsč a zč ena Ajrin se ponovo udala i razvela, a ti josč uvek lečč isč
svoje rane.
- Govorisč kao pravi nezč enja.
Dejmonovo pominjanje njegove bivsč e zč ene ga je samo
iznenadilo. Nikakvo drugo osečć anje nije izazvalo u njemu.
- I sam bi trebalo da se vezč esč za neku zč enu.
- Jedina osoba za koju zč elim da se vezč em je onaj nitkov, koji
ubija neduzč ne ljude. Josč ove nedelje čć u da ispitam Aman.
Danijel je podigao ruku u znak protesta, ali je Dejmon
nastavio:
- Znam! Znam sč ta hočć esč da kazč esč , da čć u da je uznemirim i
dozč ivečć e traume i tako dalje. Iskreno rečč eno, Danijele, to me ni
najmanje ne interesuje. ZČ elim bilo kakvu informačiju, jer su
ljudski zč ivoti ugrozč eni.
Danijel je slegnuo ramenima. Sada mu je bilo svejedno.
Njegova pačijentkinja je sedela u autu.
- Videčć emo! ZČ elim ti da uhvatisč ubiču.
- Sigurno čć u ga uhvatiti! Dvojiča prijatelja su se rastali.
- Najgore je prosč lo - rekao je kada je seo u auto. - Za minut
smo van bolniče.
- Danijele, ovo je ludost.
- Ne, nije. To je basč ono sč to je trebalo da uradimo. Imate
poverenja u mene, zar ne?

46
Klimnula je glavom. - Ali sam zabrinuta za vas.
- Ja čć u se snačć i bez obzira sč ta se dogodi.
Kada su se nasč li u saobračć ajnoj guzč vi Ričč monda, Danijel je
odahnuo.
- Pa, uspeli smo.
- SČ ta čć emo sada?
- Negde gde čć emo provesti nočć .
- Gde?
- Planirao sam da vas odvedem kučć i.
- ČČ ijoj kučć i?
- Mojoj. Tamo čć ete biti na sigurnom.
- Zar se vasč a porodiča nečć e protiviti?
- Ja zč ivim sam. Ali posč to sam o svemu razmisč ljao, zaključč io
sam da čć e, kada budu javili poličiji, moj dom biti prvo mesto na
kome čć e vas trazč iti.
- Zasč to ste se upleli u sve ovo?
- Zato sč to ste vi vredni toga. Izabrao sam načč in da vam
pomognem i apsolutno sam svestan poslediča. Ali da odgovorim
na vasč e pitanje, bičć emo kod jednog prijatelja. On ne zč ivi u
najboljem delu grada, ali tim pre nas poličija tamo nečć e trazč iti, a u
Berta mozč emo imati poverenja.
- Bert je ime vasč eg prijatelja, zar ne?
- Da. On i ja smo odrasli zajedno. Između ostalog, on je i
slikar.
- Onda čć emo i njega uplesti u sve ovo.
- Njemu čć e se to dopasti.
- Da li čć ete me tamo ostaviti samu?
Maisa je znala da njen glas odaje očč ajanje koje je osetila pri
pomisli da Danijel nečć e biti s njom.
- Nečć u. Ostačć u sa vama sve dok se ovo ne sredi, a kasnije čć u
vam načć i pristojan posao i pristojno mesto za stanovanje.
- Hvala vam, Danijele.
- Molim.

47
Oboje su bili svesni da njihov odnos visč e nije psiholog-
pačijent, večć odnos između zč ene i musč karča koji su se u ovom
slučč aju nasč li zajedno. Josč uvek je neizvesno kako čć e se na kraju
sve zavrsč iti.

***
Danijel je pokučao na Bertova vrata, ali posč to nije bilo
odgovora, Danijel je otvorio vrata i glasno ga pozvao.
- Mozč da nije tu - rekla je Maisa.
- Verovatnije je da spava.
U tom trenutku se pojavio čč ovek srednje visine, duge smeđe
kose i dugih brkova.
- Zar nas nečć esč pozvati unutra? - upitao je Danijel.
Bert im je rukom pokazao da uđu unutra.
- Da sam znao da moj prijatelj dolazi sa svojom prijateljičom
napravio bih veliko spremanje. Za ovu posetu postoji vazč an
razlog, zar ne?
- Potrebna mi je tvoja pomočć .
Bert je pazč ljivo posmatrao mladu zč enu koja je sela na sofu.
Očč i su joj bile zatvorene i na liču joj se video umor.
- U čč emu je problem?
- Maisa je pačijent u nasč oj bolniči i nočć as sam je ukrao.
- Mislio sam da si prestao da se bavisč kriminalnim poslovima
- nasmejao se Bert.
- Hočć e da je proglase nenormalnom i da je prebače u drugu
bolniču, a ona je sasvim zdrava.
- A ti si njen spasilač! Kako je to romantičč no!
- Da li bi mogla da ostane ovde nekoliko dana? Kada se glavni
sč ef bolniče vrati, ja čć u je legalno osloboditi.
- Naravno da mozč e da ostane. Mislim da čć u uzč ivati u njenom
drusč tvu. Njeno upečč atljivo liče je inspiračija za umetnika.
- Da li mozč e da ostane ovde ili imasč neku posebnu sobu?

48
- Postoji jedna posebna soba u kojoj mozč esč i ti da spavasč . U
njoj ima dva kreveta.
- Odličč no. Sada mozč esč da se vratisč i nastavisč da spavasč . Ja čć u
se pobrinuti za sve ostalo.
- Ne mogu da nastavim da spavam, jer mislim da je vreme da
krenem. Črtam neke portrete. U frizč ideru sigurno ima hrane.
Videčć emo se kasnije.

** *
Glavna sestra nočć ne smene na sedmom spratu je bila veoma
iritirana kada joj je Danijel javio sč ta je uradio.
- Zbog toga čć ete biti otpusč teni - upozorila ga je.
- Znam.
- Ako je odmah vratite, niko nečć e znati sč ta se dogodilo.
- Hvala vam, ali ja sam uradio basč ono sč to je moralo da se
uradi i nisam se predomislio. Samo rečite ostalima da čć u
razgovarati sa doktorom Hensonom kada se bude vratio.
Posle razgovora, Danijel se istusč irao i preneo Maisu u sobu
koju je Bert odredio za njih, a zatim sam legao na drugi krevet.
Ujutru kada se probudio, pogledao je prema krevetu u kome je
trebalo ona da bude, ali nje nije bilo tamo.
ČČ uo je glasove iz kuhinje i krenuo je tamo. Maisa i Bert su
sedeli za malim kuhinjskim stolom i prijateljski razgovarali.
- Da li ja osečć am miris kafe? Maisa se okrenula prema njemu
i sč iroko se osmehnula.
- Danijele! Sedite! Odmah čć u vam doneti kafu.
- Posč to visč e nismo u bolniči, nema potrebe da govorimo
jedno drugom vi.
- Odličč no!
- Da li si dobro spavala?
- Veoma dobro.
- Maisa mi je pričč ala o sebi - rekao je Bert. - Da li si
razmisč ljao da i Dejmon učč estvuje u ovom slučč aju?

49
- On je večć upleten u čeo slučč aj.
- Ko je Dejmon? - upitala je Maisa.
- Dejmon je onaj čč ovek sa kojim sam sinočć razgovarao u
hodniku. On je jedan od poličajača koji su te nasč li i doneli one
nočć i kada su pokusč ali da te ubiju.
- Zar ti Danijel nikada nije pričč ao o svom detinjstvu? - upitao
je Bert Maisu.
Ona je odmahnula glavom.
- Danijel, Dejmon i ja smo bih tri musč ketara. Svi za jednog,
jedan za sve. Dejmon je postao poličajač, Danijel psiholog, a ja
umetnik... Između ostalog.
Nekoliko trenutaka su u tisč ini pili kafu.
- Sviđaju mi se tvoje slike - rekla je Maisa Bertu. - U svoje
slike veoma mnogo unosisč sebe i samo na osnovu slika se mozč e
dočć i do objektivnog misč ljenja o tvojoj ličč nosti. Bert i Danijel su je
iznenađeno posmatrali, a zatim se Bert obratio Danijelu.
- Sada mi je jasno zasč to si je ukrao iz bolniče. Ja bih sada
posč ao na spavanje.
- Samo nesč to da te pitam pre nego sč to odesč . Da li postoji neki
deo garderobe koji bi mogao da mi pozajmisč ?
- Donečć u ti neke stvari, pa izaberi sama. Ti si toliko mrsč ava
da čć e sve da ti bude sč iroko, ali to je bolje nego taj mantil.
- Mislim da bi trebalo da odemo u kupovinu - predlozč io je
Danijel.
- Ne, ne bih zč elela da me uhvate i odnesu u bolniču.
Bert joj je doneo farmerke i kosč ulju.
- Rukave kosč ulje i nogaviče mozč esč da zavrnesč , a ovim kaisč em
čć esč da pričč vrstisč farmerke.
- Odličč no. Idem odmah da se presvučč eni.
- Kako nisam pre shvatio da je njoj potrebno nesč to drugo, a
ne bolničč ka odečć a? - rekao je Danijel kada je Maisa otisč la u drugu
sobu.
- Mozč da zato sč to zč elisč da u njoj vidisč samo svog pačijenta.
Mislim da treba da prestanesč da se borisč , jer si večć izgubio.

50
Te večč eri Maisa je legla pre njih, ali se posle izvesnog
vremena probudila i čč ula je Danijela da nervozno sč eta.
Pretpostavljala je da je i on zbunjen svojim osečć anjima kao i ona.
Mozč da se kaje sč to je zbog nje izgubio posao.
Ni ona sama nije mogla da definisč e svoja osečć anja. Nije
mogla sa sigurnosč čću da tvrdi da ga voli, ali je znala da je fizičč ki
privlačč i i da ga zč eli.
Danijel je prestao nervozno da sč eta i usč ao je u sobu u kojoj su
spavali.
- Da li si budna?
- Jesam. Uključč i svetlo, ako ti je potrebno.
Nije uključč io svetlo, večč je otisč ao i seo na svoj krevet.
- ZČ eleo sam da ti kazč em da mozč e da prođe mnogo vremena
pre nego sč to saznasč ko si.
- Ono sč to zč elim da mi kazč esč je da ne počč nem da se nadam da
sam ono sč to nisam.
- ZČ elim samo da budesč realna. Maisa je osetila da joj je zastao
dah, jer je Danijel u tom trenutku skinuo kosč ulju i videla je
njegovo lepo građeno telo.
- Da li time zč elisč da mi kazč esč da moram da prihvatim čč injeniču
da sam bila prijateljiča nočć i? Ti si ubeđen da sam to bila, zar ne? I
bez obzira sč ta kazč esč , to menja tvoje misč ljenje o meni.
Danijel je legao u krevet i pokrio se.
- Večć sam ti rekao da mi nije vazč no sč ta si bila, večć sč ta čć esč
postati.
- ZČ elisč da budesč Pigmalion koji čć e da izvaja kip zč ene prema
svojim zamislima, basč onakvu kakvu zč eli.
- Ne zč elim da te menjam, Maisa.
- SČ ta onda zč elisč ?

51
To je veoma jednostavno, mislio je Danijel. ZČ eleo je da lezč i s
njom u istom krevetu i da je drzč i u naručč ju. ZČ eleo je da je učč ini
srečć nom, da se osečć a sigurnom i da zauvek ostane sa njom. To je
u isto vreme veoma jednostavno, a ipak i veoma komplikovano.
- Ne znam, ali znam da ne zč elim da ti nanesem bol.
- Zar do sada nisi shvatio da čć emo i ti i ja biti povređeni?
Danijel je gledao u plafon i čć utao.

** *
Sledečć e večč eri Bert je posmatrao Maisu kako brisč e pod.
- Pod ne mora da bude toliko čč ist.
- Ali brisanje poda pomazč e i tebi i meni. Pod čć e biti čč ist, a
moje ruke čć e ojačč ati.
- Čela kučć a se blista! Varasč se ako mislisč da na taj načč in treba
da mi uzvratisč gostoprimstvo.
- Uvek sam bila zahvalna.
- U redu! Doneo sam ti nesč to. - Pokazao joj je jedan uvijen
paketičć . - Mislim da treba da prestanesč da spavasč u mojoj majiči.
Maisa je otvorila omot i ugledala ruzč ičč astu spavačć iču.
Zagrlila je Berta i poljubila ga u obraz.
- Ti si divan! Hvala!
- Tu ima i donjeg rublja, jedna bluza i jedan sč orč. Mislim da
čć e ti sve dobro stajati.
- Veoma si me obradovao. Gledajučć i u njeno srečć no liče,
Bertu je bilo zč ao sč to je on nije upoznao pre Danijela.
- Da li je ovo modna revija? - upitao je Danijel, gledajučć i u
njih.
- Bert mi je kupio nekoliko odevnih predmeta - rekla je Maisa
srečć nim glasom.
Bert je pogledao Danijela, ali je njegov izraz liča i dalje bio
isti.
- Idem da radim - rekao je Bert i izasč ao.

52
- Bert je divan, zar ne? - upitala je Maisa, gledajučć i Danijela i
pitajučć i se zasč to je toliko ozbiljan.
- Maisa, Bert je čč udak!
Nije bila sigurna da ga je dobro čč ula. - Molim?
Danijel je sklopio očč i. Visč e nije mogao da izdrzč i ljubomoru
koju je osečć ao. Uvek kada bi Maisa pogledala, dodirnula ili
zadirkivala Berta, on je bio ljubomoran.
- Rekao sam da je Bert čč udak. Najpre ga je zbunjeno gledala,
a zatim se uozbiljila i rekla:
- Razumem.
Bespomočć no je stajala i gledala čč oveka, koji je imao losč e
misč ljenje o njoj. To je bio čč ovek kome je uvek do sada bezgraničč no
verovala.
Danijel je video da su je njegove rečč i povredile. Pokajao se
sč to ih je izgovorio.
- Izvini - rekao je i krenuo prema njoj.
Ona je načč inila korak unatrag.
- Idem da legnem.
- Maisa!
- Laku nočć !
Polako ga je zaobisč la, otisč la u kupatilo i tek kada je legla u
krevet dozvolila je da joj poteku suze.
Danijel je sedeo u dnevnoj sobi i gledao kroz prozor u uličč nu
svetiljku. Nikada se do sada nije ovako ponasč ao. Nije mu trebalo
mnogo da shvati da ga je ljubomora sasvim zaslepela. Ovo sč to je
večč eras uradio bilo je previsč e.
Sčena u kuhinji je bila potpuno nevina i mogao je imati
potpuno poverenje u Berta. Međutim, Danijel je sebi dozvolio da
se ponasč a detinjasto. Ovakav intenzitet ljubomore nije osetio od
svoje dvadeset sedme godine kada je saznao da mu je zč ena
neverna.
Pogled koji mu je Maisa uputila kada je shvatila sč ta je zč eleo
da joj kazč e bio je pun boli. Niko ne mozč e da se pretvara da je
toliko povređen. A on je bio uzrok tome. Ustao je i počč eo
nervozno da sč eta gore-dole.

53
- Danijele!
Zastao je, podigao pogled i ugledao Maisu na vratima.
- Danijele, mislim da nisam zasluzč ila tvoju uvredu.
Na sebi je imala ruzč ičč astu spavačć iču, koja je ističala blage
obline njenog tela. Bila je tako nezč na, zč enstvena i pozč eljna.
Danijel je uzdahnuo i zatvorio očč i.
- Ne, nisi. Ali to je moj problem, a ne tvoj.
- ZČ elim da čč ujem izvinjenje. Nije bilo fer sa moje strane sč to ti
nisam pruzč ila priliku da mi sve objasnisč .
- ZČ ao mi je! Veoma mi je zč ao! - Krenuo je prema njoj. Ona je i
dalje stajala na svom mestu. - Nisi mi dala povoda da ti kazč em
tako nesč to.
Stajao je ispred nje i bio je spreman da je uzme u naručč je. -
Bio sam ljubomoran.
Znao je da joj jedino istina mozč e olaksč ati bol. Ona se
nasmejala.
- Kako mozč esč to da kazč esč ?
Uzeo je u naručč je i privukao blizč e sebi.
- To je istina. Bio sam ljubomoran.
- Ne razumem, ali zč elela bih josč izvesno vreme da ostanem u
tvom zagrljaju.
Maisa ga je zagrlila. Osečć ala je toplinu njegovog tela i njegove
usne su joj bile u kosi. Odjednom, Danijel je podigao u naručč je i
odneo je u krevet, a zatim je legao pored nje i njenu glavu stavio
na svoje grudi.
- Spavaj, malena - prosč aputao je. Maisa je osečć ala da je
obuzima umor.
U ovom trenutku nije mogla da razmisč lja o onome sč to se
dogodilo između njih. Bilo joj je najvazč nije da je on pored nje i da
se ona osečć a sigurnom u njegovom zagrljaju.

54
***
Sledečć eg jutra kada se Maisa probudila, Danijel visč e nije bio
pored nje. Ustala je i usč la u dnevnu sobu. Samo je Bert bio tamo.
- Ti si zaista rano ustao - zadirkivala ga je.
Bert je pogledao na sat. - Ti si kasno ustala. Ja treba da idem.
Da li čć esč močć i izvesno vreme da budesč sama u kučć i?
- Gde je Danijel?
- Jutros je zvao bolniču i rekli su mu da u deset sati treba da
bude tamo.
- Kladim se da znam sč ta čć e da mu kazč u.
- Sve čć e biti u redu. Danijel nikada ne gubi.
- Volela bih da sam i ja tako sigurna kao i ti.
- Veruj mi, devojčč iče.
Maisa je bila veoma nervozna dok Danijel nije stigao. Kada je
videla da se zeleni „čč iroki“ parkirao ispred Bertove kučć e,
primorala je sebe da sedne na sofu i da sačč eka da joj Danijel sve
kazč e.
- Maisa!
Danijel je stao na ulazna vrata i zagledao se u nju. Posč to je
dan bio topao, ona je bila u sč orču i majiči. Primorala je sebe da
mu se osmehne.
- Očč ekujem te.
- Vidim.
Prisč ao joj je i seo pored nje.
- Sve je u redu, Maisa. Sve je bilo mnogo bolje nego sč to sam
očč ekivao.
- Ispričč aj mi sč ta se dogodilo.
- Visč e ne morasč da se vračć asč u bolniču. Slobodna si i mozč esč
da započč nesč novi zč ivot.
- A ti?
Očč ekivao je da je vest obraduje, a ona se zabrinula za njega.
- Nisu me otpustili. Samo su me suspendovali na tri meseča.

55
- Nije trebalo da ti dozvolim da mi pomognesč .
Danijel nije znao sč ta da kazč e. Nemo je gledao.
- Nisu me otpustili, jer znaju da sam uradio ono sč to je bilo
najbolje u datoj situačiji. SČ tavisč e, posč tuju me zbog toga. Svega
nekoliko ljudi zna sč ta sam zaista uradio, a ostalima čć e biti rečč eno
da sam na produzč enom odmoru, a ja se tako i osečć am.
- A ja sam slobodna.
- Potpuno si slobodna. Doktor Henson se slozč io da ti visč e nije
potrebna bolničč ka nega.
Sastanak je zaista prosč ao bolje nego sč to je Danijel očč ekivao.
Svaki čč lan koji je na neki načč in učč estvovao u Maisinom oporavku
je dao objektivnu sliku o njenom stanju.
Na kraju je i sam doktor Henson izlozč io svoje misč ljenje i na
osnovu svega sč to je rečč eno dosč lo se do zaključč ka da Maisa ne
treba da se vračć a u bolniču. Danijel je morao biti suspendovan
bez obzira na motivačiju svog postupka, jer se nije pridrzč avao
bolničč kih pravila.
„SČ ta planirate da uradite sa Maisom?“ pitala ga je Emili kada
su svi otisč li.
„Pomočć i čć u joj da pronađe mesto gde čć e da zč ivi i da se snađe.“
„Kakav čć e biti vasč dalji odnos?“
„Hanter je u pravu kada je rekao da sam ja izgubio osečć aj za
objektivnost u Maisinom slučč aju. Njoj je potreban novi psiholog.“
„Vi ste svesni kakva je njena prosč lost. Mozč e da okrečć e ljude
oko malog prsta.“
„Znam.“
„Budite oprezni.“
Dok je sedeo pored Maise, pitao se da li je mogučć e da bude
oprezan. Maisa je čć utala, jer je razmisč ljala o novonastaloj situačiji.
Sada je bila na slobodi, ali nije imala novač, nije imala posao, nije
imala stan, a nije bila ni dovoljno jaka da bi mogla negde da se
zaposli. Bilo je lepo biti na slobodi, ali sada su nastali novi
problemi.

56
- Da li čć e Bert imati nesč to protiv ako ovde ostanem do sutra
ujutru? - upitala je Maisa.
Danijel je razmisč ljao koji bi načč in bio najbolji da joj objasni
svoj plan.
- Maisa, ja znam da ti zč elisč da budesč samostalna, ali josč uvek
nisi dovoljno jaka da bi počč ela da radisč .
- Zaposličć u se u robnoj kučć i.
- Ne bi uspela da izdrzč isč taj posao nijedan dan. Stajanje bi te
potpuno isčrpelo. Ti treba josč uvek da se oporavljasč od povreda i
od visč emesečč nog lezč anja. Dozvoli mi da ti kazč em sč ta ja mislim da
treba da radisč .
- Mogla bih da se vratim svom starom poslu. Onda ne bih
morala mnogo da stojim - rekla je gorko.
- Molim te, saslusč aj me.
Danijel je zagrlio i ona je spustila glavu na njegovo rame.
- Ja imam dvosoban stan i zč eleo bih da izvesno vreme budesč
tamo. Naravno, i ja čć u biti tamo. Tamo bi imala mir koji ti je
neophodan i u slučč aju da ti bude potrebna pomočć , ja bih mogao
da ti pomognem.
- Večć ti mnogo dugujem i ne bih zč elela da se josč zaduzč ujem.
On je ignorisao to sč to je ona rekla.
- Kada bude sve sigurno, ti čć esč biti dovoljno jaka da mozč esč da
nađesč posao.
- Kako to mislisč kada sve bude sigurno?
Instinktivno, Danijel je privukao blizč e sebi kao da zč eli da je
zasč titi.
- ČČ ovek koji je pokusč ao da te ubije josč uvek je na slobodi.
Poličija ne bi volela da mu ti ponovo postanesč meta.
Osetio je da je zadrhtala.
- Maisa, ja čć u te sč tititi. Dejmon me uverava da čć e ga poličija
uskoro uhvatiti, jer su mu na tragu. Kroz nekoliko nedelja čć e ga
uhvatiti, a ti čć esč tada biti dovoljno jaka da mozč esč da radisč . U
međuvremenu morasč da budesč na sigurnom mestu kada ja nisam
sa tobom. Ričč mond je veliki grad, ali ako slučč ajno sretnesč tog
manijaka i ako te prepozna...

57
- Prepoznao me je čč ak i u tamnoj sobi bolniče.
Danijel je čć utao.
- Znam da ti josč uvek mislisč da je to bila mora - rekla je
rezignirano.
- U svakom slučč aju, ne smemo nisč ta da rizikujemo.
- Zasč to ti je toliko stalo da me zasč titisč ?
- Zato sč to to zč elim. ZČ elim da se kao moj pačijent potpuno
oporavisč .
- Da li to radisč zaista zbog toga ili se plasč isč da bih ja mogla da
nastavim sa svojim starim poslom kada visč e ne bih bila sa tobom?
- Iskreno rečč eno, to bi me zabrinulo.
- Dobro je da znamo na čč emu smo.
- Maisa, ja samo znam da mi je veoma stalo do tebe i da zč elim
da se potpuno oporavisč pre nego sč to se sama suočč isč sa svetom.
Danijel je sagnuo glavu i Maisa je zatvorila očč i, očč ekujučć i josč
jedan bratski poljubač u čč elo. Međutim, njegove usne su se nasč le
na njenim i poljubač je najpre bio nezč an, a zatim strastan.
Iznenada, Danijel je odgurnuo kao opečč en.
- Maisa, izvini, nisam ovo planirao.
- Zasč to nisi?
Danijel je mislio da izgleda kao da je musč karač prvi put
poljubio. Odmahnuo je glavom, jer nije znao sč ta da kazč e.
- Razumem - rekla je tuzč no. - Psiholog ne ljubi svoje
pačijente, posebno ne one tvoje profesije.
Ustala je i okrenula glavu da on ne bi video tugu u njenim
očč ima.
- Brzo čć u biti spremna i mozč emo da krenemo kada ti budesč
zč eleo. Uradičć u onako kako ti zč elisč , ali čč im budem bila spremna da
se brinem sama o sebi, otičć i čć u iz tvog zč ivota. Tada nečć esč biti
izlozč en iskusč enjima.

58
Maisa je mislila da je Danijelov stan raj. Bio je velik i u njemu
je bilo mnogo lepih i skupočenih stvari.
- ZČ elela bih da zaradim to sč to čć u ovde zč iveti.
- Kako?
- Na taj načč in sč to čć u da kuvam i da spremam stan.
- Vazč i.
- Da li si očč ekivao josč neku ponudu? Videla je na njegovom
liču da ga je ovo pitanje naljutilo.
- Prestani s tim, Maisa.
Bio je to detinjasti postupak, ali bila je povređena njegovim
nepoverenjem.
- Izvini.
- U redu. Sutra čć emo ičć i da kupimo namirniče, a večč eras bih
voleo da te izvedem na večč eru. Sada idemo da kupimo garderobu
za tebe.
- To ne bih volela.
- Kada se budesč zaposlila, vratičć esč mi novač. Ja radim ovo
zato sč to to zč elim i voleo bih da to shvatisč .
- Jednog dana moračć esč to da mi objasnisč .
Dok su bili u robnoj kučć i, Danijel je budno pazio na svaku
njenu reakčiju.
- Kako izgleda vratiti se ponovo među svet?
- Osečć ala sam se potpuno normalno - odgovorila je nakon
duzč eg razmisč ljanja.
- Da li ti se nesč to učč inilo poznatim?
- ČČ ini mi se da sam videla mnogo mesta kao sč to je ovo.
- To je tipičč na robna kučć a. To je dobar počč etak.
- Kada čć u se setiti svega?

59
- Potreban ti je neko sa kim mozč esč da razgovarasč o svim
sitničama u vezi sa prosč losč čću.
- Da li čć esč to biti ti?
- Ja sam jedna od tih sitniča.
- Značč i, potreban mi je neko koga do sada uopsč te nisam
poznavala.
- Jedna moja prijateljiča je takođe psiholog i ako zč elisč ona čć e
te primiti.
- Da li mislisč da čć e mi to pomočć i?
- Nečć e ti naneti zlo.
- Uradičć u sve sč to čć e mi na neki načč in pomočć i da se setim
prosč losti.

** *
- Značč i, vi ste Maisa - SČ arlot je pazč ljivo posmatrala mladu
zč enu koja je sedela ispred nje.
- Mozč da i nisam.
SČ arlot je odmah razumela Danijelovo interesovanje za ovu
lepu devojku. I Maisa je posmatrala SČ arlot. Očč ekivala je da njen
psiholog bude neko stariji, neko ko čć e se materinski postaviti
prema njoj.
Nije očč ekivala gračioznu i inteligentnu, relativno mladu zč enu.
Pitala se u kakvoj su vezi SČ arlot i Danijel. Ta dva psihologa su
veoma odgovarala jedno drugom. Između njih nije bilo misterija,
niti maglovite prosč losti koja bi ih delila.
- Da li ste ikada imali slučč aj kao sč to je moj?
- Nisam.
- Da li ste spremni za nov izazov?
- Uvek.
- Da li mislite da mi mozč ete pomočć i?
- Da li zč elite da vam pomognem?
- Svakako. U stvari, ne znam - dodala je malo kasnije.

60
- Hajde da razgovaramo o razlozima zbog kojih biste voleli
da se setite svoje prosč losti.

- To nije tesč ko. Mozč da mi se nečć e dopasti ono sč to saznam o


sebi i ranijem zč ivotu.
- Da li time mislite na ono sč to ste ranije radili?
- Ne znam. Znam samo da me prosč lost plasč i i da nečć u imati
strpljenja kao vi.
- Ja se mogu prilagoditi vasč em tempu.
- Onda čć u vam ispričč ati sve sč to znam o sebi.
- U redu.

** *
Prijateljski odnos koji je ranije bio glavna karakteristika
Danijelovog i Maisinog druzč enja potpuno je nestao od trenutka
kada su se uselili u Danijelov stan.
Maisa je bila zahvalna Danijelu za sve sč to je uradio za nju.
ČČ istila je stan i kuvala kao sč to mu je bila obečć ala, ali se uvek
povlačč ila u svoju sobu kada je mislila da mu je potreban mir.
Retko ga je nesč to pitala ili razgovarala sa njim.
Danijel je neprestano nagađao sč ta je njoj potrebno.
Predlagao joj je da čč ita određene knjige, kupio joj je posebnu mini
liniju da je drzč i u svojoj sobi, čč esto je izvodio na mesta gde je
mislio da bi zč elela da ide.
Na povrsč ini je sve bilo u redu, ali nije mogao da zna sč ta ona
misli ili osečć a. Prosč lo je večć dve nedelje otkako su u njegovom
stanu i Maisa se fizičč ki skoro potpuno oporavila. Nije bila mrsč ava
kao ranije, manje je spavala u toku dana i ređe je imala nočć ne
more.
I sama Maisa je osečć ala da je u odličč nom fizičč kom stanju, ali
su je mučč ili problemi u vezi sa prosč losč čću. Nije mogla mnogo
stvari da se seti i zbog toga je postajala nestrpljiva.

61
Jednog dana Danijel je zč urio kučć i da kazč e Maisi dobre vesti.
Dejmon mu je javio da su uhvatili ubiču nekoliko devojaka. Ako
budu imali srečć e, taj čč ovek čć e im dati podatke o Maisi.
Kada je usč ao u stan Maisa nije bila ni u dnevnoj sobi ni u
kuhinji. Otisč ao je do njene sobe i pokučao na vrata, ali odgovora
nije bilo. Posč to je Maisa ponekad bila kod njihove gazdariče,
Danijel je sisč ao kod nje i upitao za Maisu.
- Nisam je videla čelo posle podne. Poslednji put kada sam je
videla, otisč la je niz uliču.
- Kada je to bilo?
- Oko jedanaest sati!
Danijel je izasč ao na uliču i pogledao levo i desno. Ako bude
trazč io Maisu po uličama Ričč monda, to čć e izgledati kao da trazč i
iglu u plastu sena. Ono sč to je pogorsč alo situačiju je bila oluja koja
se spremala. Nebo je večć bilo sivo.
Seo je u auto i krenuo, ali se posle sat vremena vratio.
Govorio je sebi da je nemogučć e da Maisa ponovo sretne čč oveka
koji je pokusč ao dva puta da je ubije. Mozč da joj se vratilo sečć anje i
mozč da je otisč la da potrazč i stare poznanike.
Bio je potpuno bespomočć an. Vratio se u stan, seo u dnevnu
sobu i čč ekao.

***
Iako su Maisa i Danijel svake večč eri isč li u duzč e sč etnje, to ipak
nije bilo dovoljno da Maisa ima snage da ode do nočć nog bara
„Odiseja“. Adresu je nasč la u telefonskom imeniku i kada je izasč la
iz stana, raspitala se u kom pravču je to mesto.
Sada je stajala u baru i dok je posmatrala okolinu i dekor
prostorije, pokusč avala je da se nečč ega seti, ali uzalud. Nisč ta nije
prepoznavala.
- Ja sam bila ovde. Nađena sam ovde - mrmljala je sebi.
Izasč la je iz bara i uputila se prema parkiralisč tu. Međutim, sve
to nije imalo nikakvog efekta. Osetila je da počč inje da pada kisč a.

62
Krenula je prvom uličom pazč ljivo posmatrajučć i kučć e. Ali bivala je
sve visč e isčrpljena, a takođe je bila i izgubljena.
Kisč a je postajala sve jačč a, a Maisa je bila sve visč e zbunjena.
Visč e nije znala kako da se vrati u Danijelov stan. Počč ela je da
osečć a paniku. Kada je stigla do kraja uliče, skrenula je desno. Bila
je toliko isčrpljena da se naslonila na znak. Posle nekoliko
trenutaka je primetila da je to znak za autobusku staniču.
Autobus je ubrzo i stigao.
Usč la je potpuno isčrpljena i sela je na prvo slobodno sedisč te.
Nije se obazirala na ljubopitljive poglede ostalih putnika. Posle
deset minuta vozč nje nasč la se u poznatom delu grada. Kada je
sisč la, brzo je pronasč la uliču u kojoj je Danijelov stan.
- Maisa, do vraga, gde si bila? - upitao je Danijel kada je usč la u
stan.
Maisa je drhtala od hladnočć e, jer je odečć a na njoj bila
potpuno mokra, i od besa u Danijelovim očč ima. Bez ijedne rečč i se
uputila u svoju sobu.
- Samo malo - govorio je Danijel idučć i za njom. - Moračć esč da
mi odgovorisč na pitanje.
Uzela je čč istu odečć u i otisč la u kupatilo. Posč to je napunila kadu
toplom vodom, legla je u nju i tek posle nekoliko trenutaka osetila
toplotu. Kada se malo ugrejala, obukla se i otisč la u svoju sobu.
Legla je na krevet i uvila se u čć ebe. Danijel je bio pored nje.
- Izađi iz moje sobe, molim te. Danijel je video umor u njenim
očč ima, ali je i dalje bio ljut.
- Ako si umorna, onda si sama zbog toga kriva. SČ ta si radila
napolju? Zar ti nisam rekao da ne izlazisč bez mene?
- Isč la sam u „Odiseju“. Zar se ne sečć asč da je to moje omiljeno
mesto? To je ono sč to si očč ekivao da čč ujesč , zar ne? Pa, ovog puta
ispunila su ti se očč ekivanja.
Maisa je zatvorila očč i i naslonila glavu na jastuk.
- Maisa, mogli su da te ubiju. Draga, zasč to si isč la tamo? Zar
nisi znala koliko je to opasno mesto?
- Isč la sam da pronađem sebe.
- I, da li si nesč to saznala?

63
- Ne, ja nikada nisam bila tamo.
Poslednju rečč eniču je izgovorila veoma tiho, jer je večć počč ela
da tone u san. Danijel je uzeo stoliču i seo pored njenog kreveta.

64
Kada se Maisa probudila Danijel je josč uvek sedeo pored nje.
- Zar si josč uvek ovde?
- Zabrinut sam za tebe.
- Zasč to? Zar si zabrinut za moj moral?
- Do vraga, Maisa! Zabrinut sam za tvoje zdravlje i zč ivot.
Isuvisč e mi je stalo do tebe da bih zč eleo nesč to da rizikujem. Veoma
mi je stalo do tebe.
- Zaista?
Danijel je nezč no podigao sa kreveta i stavio je u svoje krilo.
Maisi je zastao dah od njegovog dodira. ZČ udela je za njegovim
dodirom, za njegovim poljupčima, za njegovim telom.
- Maisa, ti si tako lepa i ja te zč elim.
- Zar nisi znao da sam tvoja?
Počč ela je polako da otkopčč ava njegovu kosč ulju. Danijel je
toliko zč eleo da je skoro zaboravio sč ta je najbolje za njeno telo koje
se josč uvek nije oporavilo. Ali, na srečć u, razum je nadvladao
osečć anja.
- Ne mozč emo... - govorio je.
- Ne zč elim to da čč ujem.
Maisine usne su se spustile na njegov vrat, a zatim na
njegove grudi.
- Maisa, nemoj visč e. Ti si josč uvek veoma slaba.
- Ne, nisam. To samo ti mislisč . I josč uvek ne znasč ko sam.
- Ali to čć emo saznati - rekao je odlučč no Danijel.
- SČ ta čć e biti ako saznam da se nalazim u poličijskom dosijeu
kao kriminalač ili prostitutka? Da li čć esč onda zč eleti da me
dodirnesč ?

65
Maisa je ustala i otisč la do prozora. Bila je razočč arana
njegovim odbijanjem.
- Ni ti, a ni ja ne znamo sč ta čć emo onda osečć ati. Da li si ikada
razmisč ljala o tome da u tvojoj prosč losti postoji neko kome bi ti
zč elela da se vratisč ?
- Zasč to neprestano pretpostavljasč da čć e nas rastaviti nesč to
sč to budemo otkrili iz moje prosč losti? Zasč to mislisč da čć esč postati
nevazč an za mene?
- To je sasvim mogučć e.
- Volela bih da znam ko je bila ona - rekla je ogorčč eno.
- Okome govorisč ?
- O zč eni zbog koje si postao tako oprezan.
- Moja prosč lost nema nikakve veze s ovim.
- Mislim da tvoja prosč lost ima visč e utičaja na nas, nego moja.
- Mozč da u tvojoj prosč losti postoji neko ko te čč eka.
Maisa je iznenada shvatila da ne zna nisč ta o Danijelovoj
prosč losti. Mozč da zbog svega sč to je do sada dozč iveo, Danijel nečć e
dozvoliti drugoj zč eni da zagospodari njegovim srčem.
- A ako ne postoji niko, kakav čć esč izgovor imati onda?
- Znam da si nestrpljiva sč to pre da saznasč svoju prosč lost,
mila. I ja sam.
- ZČ elela bih da sada ostanem sama.
- U redu. Idem da spremim večč eru.

** *
Posle večč ere dok je Danijel kuvao katu, Maisa je stajala pored
prozora i posmatrala saobračć aj na uliči.
- Ja nikada nisam bila ovde, u ovom gradu. Nikada.
Zatvorila je očč i i setila se čč amča na obali mora i bistre plave
vode. Nedaleko od čč amča je bila manja kučć a od belog kamena.
- Maisa?

66
- Sečć am se vode, morske obale, čč amča i kučć e od belog
kamena. Sečć am se da sam tamo bila srečć na. Ali ne zč elim da se
tamo vratim, zč elim samo da znam.
- Mozč da čć esč zč eleti da se vratisč .
- ZČ elim tebe, Danijele. Jedino sč to me mozč e naterati da te
ostavim je čč injeniča da ti ne zč elisč mene.
- Hajde da popijemo kafu.
U tom trenutku su začč uli zvono na vratima. To je bio Dejmon.
- Izvoli, uđi.
- Nemam vremena. Uhvatili smo manijaka koji je ubijao zč ene
i potrebna nam je Maisa da ga identifikuje.
- Ona se ne sečć a nikakvih detalja. Kako mozč esč očč ekivati od
nje da prepozna ubiču? I, ako to bude imalo negativan utičaj na
nju, zaboravičć e da smo prijatelji. Upozoravam te.
- Zar ti je toliko stalo do nje?
- Jeste.
- Molim te da ipak dođete u poličijsku staniču u čilju nasč e
istrage.
Međutim, zč eljeni efekat nije postignut. Maisa nije mogla da
prepozna ubiču.
- Moj gonilač iz more je visč i i nekako drugačč iji.
Dejmon se samo osmehnuo i rekao im da mogu da idu.
- Sada visč e ne postoji opasnost da čć e te napasti - rekao joj je
Danijel dok su se vozili kučć i. - Znam da si razočč ana sč to se nisi
setila, ali bar mozč esč slobodno da se krečć esč . U jednom trenutku
svetla automoibila su obasjala jednu visoku figuru i Maisa se
instinktivno trgla osečć ajučć i strah. ČČ ovek se odmah sklonio i josč
visč e navukao kapu na liče. Videla se samo njegova črna brada.
Okrenula se da ga bolje pogleda, međutim, bio je mrak i nisč ta nije
videla.
- Veoma si zamisč ljena - rekao je Danijel kada su stigli kučć i.
- Razmisč ljam kako malo znam o tebi. Nikada mi nisi pričč ao o
svom zč ivotu.
- Bert ti je pričč ao o nasč em zajedničč kom zč ivotu.

67
- Da li imasč porodiču?
- Ja sam bio jedino dete. Majka mi je umrla kada sam bio
mali, a otač nesč to kasnije. U toku sč kolovanja sam dobio stipendiju
i tako sam zavrsč io psihologiju i zaposlio se.
Posč to je izvesno vreme vladala tisč ina, Maisa je shvatila da
mora da ga podstakne da joj nesč to kazč e o sebi.
- Kako si upoznao svoju bivsč u zč enu?
- Upoznao sam je na igranči. Ona je bila jedina kčć erka
bogatog oča, a ja sam po njenom misč ljenju bio nesč to posebno za
nju. Ja sam tek bio zavrsč io studije i bio sam pripravnik. Dva
meseča kasnije smo se venčč ali, ali vrlo brzo sam shvatio da ne
mogu da joj pruzč im ono sč to je zč elela. Ona je nastavila da zč ivi kao i
ranije. Mislio sam da ako rodi dete, mogla bi da se smiri, ali ona
nije zč elela dete, a i ako bi ga rodila, ne bih smeo da garantujem da
je dete moje.
Maisa nije mogla da zamisli da neka zč ena mozč e da odbije da
rodi Danijelovo dete. Nije mogla da nađe rečč i utehe.
- U stvari, njen otač me je upozorio na to. Rekao je da njegova
kčć erka nikada nečć e biti srečć na sa mnom. Kada smo se razveli on
je ostao moj prijatelj. Ajrin se josč dva puta udavala. Poslednji put
se udala za milionera i mislim da čć e novač da je odrzč i u tom
braku.
- Ne čč udim se sč to si toliko ogorčč en.
- To je prosč lost.
- Ti mozč esč tako mnogo da pruzč isč i trebalo bi da nađesč zč enu
koja to mozč e da ti uzvrati.
Ispruzč io je ruku i uhvatio njenu.
- Zasč to se nismo sreli u nekim drugim okolnostima?
Danijel je shvatio da josč uvek ne zč eli da vodi ljubav sa
Maisom, ali da mu je tesč ko da bude u njenoj blizini, a da je ne
dodiruje. Zbog toga je iznajmio josč jedan stan koji je bio pored
njegovog i u koji je preselio njene stvari.
Maisi se jednom učč inilo da je videla čč oveka sa črnom
bradom, ali posč to je bila na uliči, gde je bilo mnogo ljudi, ubedila
je sebe da je to previdela.

68
Međutim, jedno večč e kada je Danijel dopratio do njenog
stana i kada je otvorila vrata, videla je da je stan u potpunom
haosu. Sve je bilo ispreturano, sve fioke povađene, knjige i stvari
su bile razbačane svuda.
Danijel je odmah pozvao Dejmona i ubrzo su dosč li i drugi
poličajči. Međutim, nisč ta nisu otkrili.
- Da li ste sigurni da ovo nije uradio neko od vasč ih prijatelja?
- pitao je Dejmon Maisu.
- Kojih prijatelja?
- Onih za koje tvrdite da ste ih zaboravili.
Maisa je znala da je Dejmon ne voli i da je ubeđen da je
običč na prostitutka. Zbog njegove poslednje primedbe se samo
okrenula i otisč la.

***
ČČ ovek sa črnom bradom nije bio iznenađen kada je video da
je poličija stigla. Sedeo je u kafičć u preko puta Danijelovog i
Maisinog stana i kroz prozor posmatrao sve sč to se moglo videti.
Kako je zgodno sč to devojka koju toliko zč eli da ubije stanuje u
neposrednoj blizini njegovog omiljenog kafičć a. Večć je skoro
izgubio nadu da čć e je pronačć i, a ona mu je bila na dohvat ruke.
Uskoro čć e zavrsč iti posao koji je započč eo.
- Donesite mi josč jedno pivo - rekao je konobaru.

69
Kao i uvek, mora je počč injala tako sč to je Maisa lezč ala u nekoj
maloj, mračč noj prostoriji i gledala u vrata na kojima bi se pojavio
njen gonilač. Ovog puta je bio obučč en u črno i na glavi je imao
kapu koja je sakrivala njegove očč i.
Polako se priblizč avao Maisi, a ona je osečć ala sve večć i strah.
- Molim vas, nemojte me povrediti - molila je Maisa.
Njegov odgovor je bio podrugljiv i činičč an smeh, a zatim bi je
vređao i nazivao pogrdnim imenima.
Običč no bi se u tom trenutku probudila. Međutim, ovog puta
san se nastavio.
ČČ ovek se nadneo nad njom i Maisa je gledala u njegovo liče.
Njegove očč i su bile smeđe boje, ali črvene i sjajne od alkohola.
Brada mu je bila zapusč tena, jer se duzč e vreme nije brijao.
Osečć ajučć i uzč as, posmatrala je kako joj prilazi.
U tom trenutku kriknula je i sela na krevet. Drhtala je i
grčč evito stezala pokrivačč . Pogledala je oko sebe i videla da je
potpuno sama. Do sada je uvek ubeđivala sebe da taj čč ovek
postoji u njenoj mori. Međutim, sada je znala da ga je videla one
nočć i kada su se ona i Danijel vračć ali iz poličijske staniče.
Legla je ponovo, ali visč e nije mogla da spava. Ustala je,
istusč irala se i doručč kovala jogurt i sok od narandzč e. Najpre je
razmisč ljala sč ta da radi tako rano, a zatim je odlučč ila da ode u
perioniču koja je radila i danju i nočć u i da opere rublje.
Znala je da čć e Danijel biti zabrinut ako ode, a ne javi mu se,
ali posč to je bilo veoma rano, nije zč elela da ga budi. Napisala je gde
je otisč la i papir je gurnula kroz otvor između vrata i praga.
Kada je stigla u perioniču, bila je srečć na, jer tamo sem zč ene
koja je naplačć ivala nije bilo nikoga.

70
- Ne znam zasč to je perioniča i nočć u otvorena kada su je
mnogo puta opljačč kali - govorila je zč ena.
Maisa je slusč ala i učč tivo se smesč kala. ZČ ena je očč igledno
mislila da je njen posao dosadan i jedva je čč ekala priliku da
razgovara sa nekom musč terijom. Stavila je rublje u masč inu, zatim
usula deterdzč ent i uključč ila masč inu.
U tom trenutku su se otvorila vrata i začč uo se prigusč en
musč ki glas.
- Idite u drugi deo sobe.
Maisa se okrenula i ugledala visokog i krupnog musč karča u
majiči i farmerkama. Na glavi je imao masku i zbog toga mu je
glas bio prigusč en. Ono sč to je uzč asnulo Maisu, bila je čč injeniča da
je čč ovek imao u ruči revolver koji je bio uperen u Maisine grudi.
Maisa nije mogla da načč ini nijedan pokret. Naslonila se na
masč inu i sč irom otvorenih očč iju je gledala u krupnog musč karča.
- Izlazite napolje - rekla je zč ena koja je radila u perioniči.
- Umuknite ili čć ete uskoro biti mrtvi - rekao je napadačč . -
Hajde, devojko, uradi kako sam ti rekao.
Maisa je primorala sebe da ode u drugi deo prostorije.
- To je večć bolje. Sada mi dajte sav novač koji imate.
Maisa je kod sebe imala samo toliko novča da plati pranje i
susč enje vesč a.
- Ja imam samo sitnisč - rekla je Maisa.
- To je veoma losč e za tebe, dusč o. Veoma losč e.
- Evo, uzmite sve sč to imam. Imam svega deset dolara.
- U redu, sada moje dame, lezč ite na pod i nisč ta vam se nečć e
dogoditi.
Međutim, Maisa je samo bespomočć no gledala u napadačč a,
nemočć na da bilo sč ta uradi.
- Da li ti je potrebna pomočć , dusč o? Mogu da ti pomognem.
Njegov glas joj je bio veoma poznat. Počč ela je da se nada da
sve ovo sanja i da čć e se uskoro probuditi.
- Uradite kako vam kazč e - rekla je zč ena. - On je dobio ono sč to
je trazč io. Samo lezč ite na pod i nečć e vas povrediti.

71
ZČ ena je večć legla na pod. Maisina kolena su večć drhtala.
Primorala je sebe da legne na pod.
- Samo budite mirni. On čć e odmah otičć i.
Maisa je zatvorila očč i i legla na pod koji je bio hladan i uverio
je da je sve ovo stvarnost i da ona ovo ne sanja. U prostoriji je
vladao neobičč an mir. ČČ ula je da čč ovek zatezč e okidačč revolvera i
znala je da čć e uskoro da puča.
SČ to je najčč udnije, nije bila ni najmanje uplasč ena, samo veoma
tuzč na. Njen zč ivot čć e se okončč ati na podu javne perioniče. Nikada
nečć e saznati kakav je to osečć aj biti u Danijelovom naručč ju i voditi
ljubav s njim.
Kada je čč ula pučanj, očč ekivala je da čć e osetiti bol, ali nije
osetila nisč ta. Podigla je glavu i ugledala Danijela i napadačč a da se
bore. Napadačč je ispustio revolver.
Danijelovo prisustvo nije imalo nikakvog utičaja na Maisu. Za
nju ovo josč uvek nije bila stvarnost. Kao u transu je uzela revolver
sa poda i uperila ga u svog napadačč a, koji se josč uvek borio sa
Danijelom.
- Prestanite ili čć u da pučam - rekla je čč vrstim glasom.
Basč u tom trenutku Danijel je uspeo da savlada napadačč a i
okrenuo se prema Maisi. Napadačč je to iskoristio i odgurnuo
Danijela. U borbi maska mu je spala sa glave i Maisa je
prepoznala črnobradog musč karča iz njenih mora.
Maisa je mirno nategla revolver i nanisč anila u črnobradog.
On je ustao i počč eo da bezč i, ali ga je Maisina ruka sa revolverom
mirno pratila i prst joj je večć bio spreman da povučč e oroz. Kada je
povukla oroz, nije se začč uo pučanj. Pokusč ala je ponovo i opet
nisč ta.
- Maisa, spusti revolver. Danijelov glas kao da je probudio iz
transa. Sa uzč asom je gledala u revolver, a zatim ga je odbačila kao
da je opekao. Nije mogla da poveruje da je zč elela da ubije čč oveka.
Danijel joj je prisč ao i zagrlio je.
- Spasao si mi zč ivot.
- Sve je u redu, devojčč iče.

72
ZČ ena koja je radila u perioniči odmah je pozvala poličiju. Oni
su veoma brzo stigli.
- Da li je neka od vas dve videla napadačč a da bi mogla da ga
opisč e? - upitao je poličajač.
- Ja sam ga videla - rekla je Maisa.
- Da li si sigurna? - sumnjičč avo je upitao Danijel.
- Ja sam ga i ranije videla. On je pokusč ao da me ubije pre
sedam meseči, kao sč to je i danas pokusč ao da me ubije.
- Gospođiče, ovo je pljačč ka, a ne pokusč aj ubistva - rekao joj je
poličajač.
- Ne, tu gresč ite. On nije zč eleo novač. On je pre izvesnog
vremena provalio u moj stan i od tada me je pratio sa namerom
da me ubije.
- Zasč to bi zč eleo da vas ubije?
- Ne znam. Kamo srečć e da znam.
- Zbog toga si pokusč ala da ubijesč ti njega - dodao je Danijel.
- Zar ste pokusč ali da ga ubijete? - upitao je poličajač.
- Pokusč ala sam da pučam, ali u revolveru visč e nije bilo
metaka.
- Gde ste naučč ili da rukujete revolverom?
- Ne znam.
- Bilo bi najbolje da pođete sa nama u poličijsku staniču i da
nam date izjavu.
- Narednik Manigen čć e vam dati sve potrebne detalje -
ponovo se umesč ao Danijel. - A mi idemo kučć i.
- Ja čć u vam poslati čč isto rublje, samo mi ostavite adresu -
rekla je zč ena.
- Hvala vam.

** *
Bertova kučć a je izgledala isto kao i ranije. Razlika je bila
samo u tome sč to su ovog puta dosč li po danu.
- Josč jedna poseta, zar ne? - upitao je Bert zevajučć i.

73
Rukom im je pokazao da uđu unutra. Ispričč ali su mu sč ta se
dogodilo u perioniči.
- On večć zna gde Maisa stanuje, pa bi mogao ponovo da
pokusč a da je ubije, zbog toga smo odlučč ili da izvesno vreme
budemo ovde.
- U redu! Maisa, da li ti zaista ne znasč zbog čč ega je sve to?
- Ne. Volela bih kad bih znala.
- Da li bi mogla da mi opisč esč njegovo liče? Mogao bih da ga
načrtam i to bi pomoglo Dejmonu da ga uhvati.
- To je dobra ideja - slozč io se Danijel.
Sat vremena kasnije portret je bio gotov. Toliko je bio veran
originalu da je Maisa, posč to je rekla da je dobro urađen, odbila da
josč jednom pogleda u njega.
- Odmah čć u da ga fotokopiram i postavičć u nekoliko slika na
javnim mestima. Mozč e da se dogodi da ga neko prepozna.
Kada je Bert otisč ao, Maisa i Danijel su ostali sami.
- Mislim da sam ovde potpuno sigurna i da ti mozč esč da se
vratisč u stan.
- Ne bih zč eleo da te ostavim samu. Maisa je odlučč ila da ode u
basč tu i da tamo provede ostali deo dana. Kada se Bert vratio, ona
je josč uvek bila u basč ti. Danijel je sve vreme sedeo i gledao u nju.
- Vidim jednog musč karča zaljubljenog u jednu zč enu i jednu
zč enu zaljubljenu u jednog musč karča - rekao je Bert, gledajučć i čč as
u Danijela, čč as u Maisu koja se posvetila ovečć u. - Musč karač ne
dozvoljava zč eni da mu se priblizč i, jer se plasč i da ponovo ima
poverenja u zč ene posč to ga je ranije jedna zč ena razočč arala. Vidim
da postoji mogučć nost da bude srečć an, ali ta srečć a mu polako
izmičč e iz ruku, jer je zč eni potreban danas, a ne sutra, dok je njena
prosč lost maglovita, a ne kada se sve razjasni.
Danijel je čć utao, jer nije znao sč ta da kazč e.
- Dosč ao sam da se presvučč eni - nastavio je Bert. - Sada idem
na juzč ni trg, a večč eras čć u biti u baru. Vračć am se kučć i tek ujutru.
Videčć emo se tek onda.

74
***
Kada je Maisa večć bila isčrpljena, odlučč ila je da uđe unutra.
Bila je iznenađena kada je videla da je Danijel u kuhinji i da
sprema hranu. Bilo je večć popodne, i to je bio kasni ručč ak ili rana
večč era.
- Bio je Bert i doneo je tvoju garderobu. Mogla bi da se
istusč irasč i presvučč esč i onda bismo zajedno ručč ali.
- Zasč to se toliko brinesč i starasč o meni?
- Zato sč to te volim.
- Kako mozč esč to da kazč esč ?
- To je istina.
- Ali ti me ne poznajesč .
- Znam sve ono sč to je potrebno da znam. Volim te bez obzira
na sve.
- SČ ta ako se ispostavi da sam prijateljiča nočć i?
- To mi nije vazč no.
- Pokusč ala sam da ubijem čč oveka.
- Za to si imala razloga. On je pokusč ao da ubije tebe - ispruzč io
je ruke prema njoj. - Volim te, Maisa, i zč elim da vodim ljubav sa
tobom, bez obzira na sve ostalo.
- SČ ta ako imam muzč a ili ljubavnika?
- O tome čć emo razmisč ljati kada sve saznamo.
Danijel je uzeo u naručč je i poneo u spavačć u sobu, a zatim je
spustio na krevet.
- Da li znasč da sam skoro svake nočć i masč tao da vodim ljubav
s tobom? Da li znasč koliko mi je bilo tesč ko da budem toliko blizu
tebe, a toliko daleko?
- Da li znasč da sam ja svake nočć i masč tala o tome kako dolazisč
i govorisč mi da me volisč i da zč elisč da vodisč ljubav sa mnom?
- Sada čć e nam se konačč no ostvariti snovi.

75
- Nisam bila deviča.
- Ali nemasč ni mnogo iskustva.
- ČČ ovek koji je pokusč ao da me ubije je verovao da sam
uličč arka.
- U tom slučč aju to nije isti čč ovek koji je ubijao i druge zč ene.
Dejmon je siguran da je tog čč oveka uhvatio. Izgleda da je čč ovek
koji je pokusč ao tebe da ubije josč uvek na slobodi. Pretpostavimo
da te je obukao i nasč minkao kao prostitutku, a zatim te
polumrtvu ostavio na mestu gde je stvarni ubiča ostavljao svoje
zč rtve.
- Samo sč to ja nisam umrla. Ali niko nije prijavio moj
nestanak.
Maisa je zatvorila očč i i pokusč ala nečč eg da se seti. Sečć ala se
samo okeana, čč amča i kučć e od belog kamena, ali sada se setila i
pučnjave iz revolvera. Međutim, nije se sečć ala da su nekom
nanosili bol.
- Sada se sečć am da sam izvesno vreme pučala iz pisč tolja, ali
se ne sečć am zasč to.
- To objasč njava tvoje profesionalno rukovanje revolverom.
- Ali zasč to?
- Mozč da su te obučč avali za taj posao.
- Nisam radila sa oruzč jem.
- Onda zbog samoodbrane. Mozč da si zč ivela u nesigurnom
delu grada.
- ZČ ivela sam pored mora. Sada se sečć am da je kučć a bila u
sč panskom stilu, da smo imali veliko dvorisč te i farmu narandzč i. To
značč i da sam sa Floride.
- Mozč da.

76
- Mislim da si u pravu. Danijele, bez obzira ko sam i odakle
sam, to nečć e stajati između nas. SČ ta mislisč , koliko dugo čć u morati
da budem ovde? - nastavila je posle kračć eg čć utanja.
- Ne znam. Da li čć esč močć i josč malo da izdrzč isč ?
Odmahnula je glavom. - Poličija ne veruje u moju pričč u.
Mozč da nikada nečć e uhvatiti čč oveka koji je...
- Odmah čć u da pozovem Dejmona i da razgovaram s njim. Ako
ne budem zaista siguran da se trude da ga uhvate, dačć u otkaz
i otičć i čć emo iz Ričč monda.
- To ne dolazi u obzir. Nečć u da dozvolim da zbog mene
izgubisč posao. Večć si toliko mnogo zč rtvovao zbog mene. Otičć i čć u
sama.
- Ja to ne bih dozvolio.
- Da li znasč sč ta čć esč saznati? Da li mozč esč da garantujesč sč ta čć esč
tada osečć ati?
- Ne postoje garančije. Postoji samo ljubav, davanje i
rizikovanje. Zar ne mozč esč pod tim uslovima da zč ivisč sa mnom?
- ZČ ivečć u pod svim uslovima, samo da budem s tobom.

** *
Bila je skoro ponočć kada je Danijel čč uo da se Bert vratio.
Maisa je čč vrsto spavala, ali je Danijel bio budan i očč ekivao je
Bertov povratak. Ustao je, obukao se i usč ao u kuhinju.
- Mislio sam da čć esč tek ujutru dočć i kučć i - rekao je u znak
pozdrava.
- Nadao sam se da si budan. Imam dobre vesti u vezi sa
Maisinim napadačč em.
- Ispričč aj mi novosti.
- Originalni črtezč sam zadrzč ao za sebe. Posč to je bio dobro
urađen, stavio sam ga među ostale slike koje sam izlozč io za
prodaju.
- I?

77
- Dok sam bio na juzč nom trgu, niko nije obratio posebnu
pazč nju na njega, a onda sam otisč ao ispred bara i tamo izlozč io sve
slike. Posle sat vremena naisč ao je jedan čč ovek i zagledao se u
portret. Ja sam ga pitao da li poznaje čč oveka na sliči, a on mi je
potvrdno odgovorio. Rekao sam mu da me je čč ovek na sliči
zamolio da mu uradim portret, ali da sam izgubio njegovu adresu
i da ne mogu da mu isporučč im portret.
- Da li ti je poverovao?
- Rekao mi je da se čč ovek na sliči zove Teri Sans i rekao mi je
kako da stignem do mesta na kome zč ivi. Teri zč ivi nekoliko
blokova dalje od nočć nog bara „Odiseja“.
Danijel ga je zaprepasč čćeno gledao.
- Rekao mi je da je Teri zaista nitkov i da mu duguje novač.
Kada je ovaj otisč ao da trazč i svoj novač, Teri je potegao nozč na
njega. Rekao je josč da Terija zbog nečč eg veoma losč eg trazč i poličija
na Floridi.
- Zasč to ga taj čč ovek nije prijavio poličiji?
- Posč tenje među nitkovima. I on sam se bavio nezakonitim
poslovima i mogao bi da ode u zatvor.
- Moramo da pozovemo Dejmona.
- Da li bi mogao da prepoznasč Terija?
- Mogao bih.
- Ja sam večć pozivao Dejmona, ali nije bio kod kučć e, a ni u
poličijskoj staniči. ZČ ena koja tamo radije rekla da ga očč ekuju tek
sutra posle podne.
Nisu smeli da čč ekaju. Teri je mogao da pobegne i nikada ne bi
saznali Maisin identitet. Osim toga, ako bi sada uspeo da pobegne,
Maisin zč ivot bi i dalje bio u opasnosti.
- Ne zč elim da čč ekam Dejmona - rekao je Danijel i počč eo
nervozno da sč eta gore-dole. - SČ ta ako Teri čč uje da neko ima
njegovu sliku i odlučč i da napusti grad?
Bert je klimnuo glavom.
- Sutra ujutru bismo mogli da krenemo i da pokusč amo da ga
uhvatimo. Prozori na mom kombiju su zatamnjeni. Mozč emo da
budemo u njemu i posmatramo čeo kraj, a da nas niko ne vidi.

78
Teri zč ivi u kučć i. Ja čć u otičć i pod nekim izgovorom i kučačć u na
njegova vrata. Kada se on pojavi, ti ga dobro pogledaj i ako je to
on, mozč emo njegovu kučć u da drzč imo pod prismotrom dok se
Dejmon ne vrati.
- Ne zč elim da se Mazč esč opasnosti. Ja čć u to da uradim.
- Ali tebe je večć video i prepoznačć e te. Ja sam stranač za
njega.
- U pravu si. Onda čć emo samo njegovu kučć u drzč ati pod
prismotrom dok se Dejmon ne vrati, a ja ga mogu prepoznati ako
bude izlazio iz kučć e.
- Ne slazč em se s tim.
- Zasč to?
- Znasč i sam kakvo misč ljenje ima Dejmon o Maisi. Ako mu
kazč emo da si se ti sukobio sa Terijem u perioniči, on čć e da se
zainteresuje za slučč aj, ali ako mu kazč emo da je to čč ovek čč iji smo
lik načrtali prema Maisinom opisu, on nečć e biti impresioniran.
Zbog toga mislim da ne treba da gubimo vreme.
- Dejmon nije objektivan.
- On ti zč eli dobro. I ja takođe.
- Ali ti to ispoljavasč na drugi načč in.
- Ja znam gde Maisa pripada, kome. Pripada tebi. Mislim da
njoj ne treba nisč ta da govorimo o nasč em planu, jer čć e se protiviti.
- Kako da ti zahvalim za sve ovo?
- I ti si meni pomogao.

** *
Kada je Maisa ustala bilo je večć kasno jutro. Danijel i Bert su
bili u kuhinji. Kada je Maisa usč la u kuhinju, obojiča su pogledali u
nju i zatim su je duzč e posmatrali.
- Zasč to me tako gledate? - upitala je ona.
- Zato sč to lepa zč ena ne dolazi svaki dan u moju kučć u -
odgovorio je Bert. Danijelov pogled je bio pun nezč nosti. Maisa mu

79
se samo toplo osmehnula. Posč to su popili kafu, ona je počč ela da
doručč kuje.
- Zasč to vi ne jedete?
- Mi smo večć doručč kovali i izvesno vreme čć emo biti odsutni.
- To je zbog mene, zar ne?
- Maisa, izgleda da imamo neki trag i Bert i ja idemo da
proverimo.
Danijelov glas je bio sasvim miran kao da joj kazč e da ide da
kupi novine u oblizč njem kiosku.
- Kakav trag?
- Neko je prepoznao portret i mislimo da znamo gde se tvoj
napadačč nalazi.
- Gde?
- Nedaleko od nočć nog bara „Odiseja“.
Danijel je ustao, seo pored Maise i zagrlio je. - Ne treba da se
plasč isč , mila. Sve čć e biti u redu.
- Danijele, nemoj da idesč . Zovi poličiju. Neka idu oni.
- Znam sč ta radimo. Dejmon čć e tek posle podne biti u
poličijskoj staniči i tek onda čć emo ga zvati.
- Molim vas, nemojte da idete.
- Maisa, ne mozč emo čč itav zč ivot da zč ivimo na ovaj načč in. ČČ ak i
ako tvoj napadačč ne da nikakve podatke o tebi, mora da bude
uhvačć en. Ako ni zbog čč ega drugog, onda zbog pljačč ke perioniče.
- On sigurno zna ko sam ja. SČ ta čć e biti ako saznamo nesč to...
- Nečć emo - prekinuo je Danijel.
- I ti i Bert mozč ete da budete ubijeni.
- Nečć emo. Mi sada idemo, a ti zaključč aj vrata za nama.
Vratičć emo se pre nego sč to nas budesč očč ekivala.
Maisino liče je bilo potpuno bledo.
- Molim vas.
Njih dvojiča su večć ustali i bili su kod izlaznih vrata.
- Daj mi jedan poljubač i zaključč aj vrata. Vratičć emo se čč im
sve sredimo.

80
Bert je večć bio napolju dok su se Danijel i Maisa pozdravljali.
Maisa je stajala i gledala za njihovim kombijem, a zatim se vratila
unutra i zaključč ala vrata.
Razmisč ljala je sč ta bi mogla da uradi da bi im pomogla. Mogla
je da uzme ključč eve od „čč irokija“, ali nije znala put do „Odiseje“.
Nije imala prijatelje koje bi mogla da pozove da joj pomognu. Bila
je potpuno sama.
Međutim, Bert i Danijel su imali josč jednog prijatelja, a to je
bio Dejmon. Maisa je znala da Dejmon ima najgore misč ljenje o
njoj i nije zč elela da joj se ponovo podsmeva, ali je znala da bi
Dejmon pomogao Bertu i Danijelu. On joj je bio jedina nada.
Odmah je pozvala poličijsku staniču, ali joj je rečč eno da čć e on
dočć i tek posle podne. Trebalo joj je nekoliko minuta da poličajku
ubedi da mora da pronađe Dejmona, jer je u pitanju zč ivot ili smrt
njegovih najboljih prijatelja, a zatim je dala broj telefona koji
Dejmon treba da pozove.
Nervozno je sč etala gore-dole, nestrpljivo očč ekujučć i Dejmonov
poziv. Nimalo ljubazno i bez pozdrava je upitao Dejmon:
- U kakvoj si nevolji sada? Dejmon je igrao tenis sa
prijateljima i nije zč eleo da ga neko uznemirava. Zbog toga nije
njene molbe shvatao ozbiljno, ali kada je počč ela da ga preklinje
odlučč io je da joj pomogne.
Najpre joj je rekao da ostane mirna, jer nikada nije voleo
histeričč ne zč ene.
Maisa mu je rekla da joj nije vazč no kakvo on misč ljenje ima o
njoj, večć da pomogne Danijelu i Bertu. Dejmon je pitao da li bi
mogla da mu opisč e Bertov kombi i da li zna broj registarske
tabliče, a ona je rekla da bi ga prepoznala kada bi ga videla.
Dejmon joj je rekao da uskoro dolaze po nju i da ih sačč eka
ispred kučć e i da čć e svi zajedno ičć i da potrazč e i pomognu Danijelu i
Bertu.
Maisa je spustila slusč aliču i uzdahnula. Učč inila je nemogučć e.
Ubedila je Dejmona da joj poveruje. Petnaestak minuta kasnije
Dejmon i njegov partner su kolima zastali ispred Bertove kučć e.

81
Maisa je odmah izasč la, zaključč ala vrata i sela u njihov auto. Videla
je da su njih dvojiča josč uvek u teniskoj opremi.
- Ne znam sa koje strane bara se nalaze - rekla je.
- Obojiča se veoma trude da te zasč tite - rekao je Dejmon sa
izvesnom dozom sarkazma.
- To je tačč no, ali znam da vi to ne odobravate. Ali, nemojte
sada da mislite na mene, večć na njih. Kako čć emo ih pronačć i?
- Kruzč ičć emo uličama u blizini bara, a ti dobro gledaj i ako
spazisč Bertov kombi, odmah kazč i.
Iznenada, Maisa je zatvorila očč i i počč ele su da se redaju slike.
Danijel protiv napadačč a, čč ovek sa maskom na liču je uperio
revolver u Danijela, ali to nije Danijel, nego jedan stariji
musč karač, srednje visine i prosede kose.
- Ne! - viknula je glasno.
- Maisa! - pozvao je Dejmon.
Sada se slika promenila. Videla je črnobradog koji se nadneo
nad njom. Ona je bila vezana za krevet. Črnobradi je nazivao
pogrdnim imenima. Zatim je neko vukao po zemlji preko
parkinga.
„Molim vas, ostavite me!“ čč ula je sopstveni glas. „Ubili ste
mog oča. Ko čć e vam platiti otkup?“
„Tvoj otač nije mrtav“, čč ula je nečč iji glas, ali ona je znala da je
njen otač mrtav. Onda je nastala tama.
- Maisa, otvori očč i - čč ula je Dejmonov glas. - Potrebna nam je
tvoja pomočć . Da li se sečć asč nečč ega u vezi sa Bertovim kombijem?
- Bertov kombi je svetloplave boje sa tamnim staklima.
- Mislio sam da se ničč ega ne sečć asč .
- ZČ elela sam da pođem sa vama, to jest, morala sam ovde da
dođem.
Očč ekivala je da Dejmon bude ljut, ali on se samo osmehnuo.
- Kada budemo stigli, ti ostani u autu - rekao joj je.
- Dejmone, pogledaj onaj kombi! - rekao je njegov partner.
- Maisa, da li ti ovaj kraj izgleda poznat?
Pazč ljivo je pogledala kučć e, ali to je za nju bio nepoznat kraj.

82
- Ne, ne sečć am se.
Stali su nedaleko od kombija.
- Do vraga, gde su Bert i Danijel? Mozč da piju kafu sa tim
tipom. - Dejmon se okrenuo prema svom partneru.
- SČ ta mislisč u kojoj su kučć i?
U tom trenutku su primetili da se jedna vrata na kučć i
otvaraju i da iz njih izlazi Bert. Smejao se kao da je razgovarao sa
prijateljem. Iza njega je isč ao črnobradi. Bert je slegnuo ramenima
kao da je pogresč io.
- Da li je to taj? - upitao je Dejmon.
- Jeste.
- Ovo čć e biti lako. ČČ im Bert bude usč ao u kombi, ja čć u otičć i da
uhapsim tog tipa. Ti ostajesč ovde. Da li si me razumela?
Maisa je bila toliko uplasč ena da je samo klimnula glavom. U
tom trenutku su se otvorila vrata na kombiju i Danijel je izasč ao
na trotoar.
- Danijele, on čć e te ubiti! - viknula je histeričč no.
- Maisa!
„Maisa, nemoj da trčč isč niz one stepeniče.“
„Nečć u, tata. Mama mi je to isto rekla. Zato čć u biti pazč ljiva dok
silazim stepeničama.“
Iznenada, pred njom se ukazala slika njene kučć e. Jedan
musč karač je zagrlio.
„Hataro, ja josč uvek nisam spremna za brak.“
Onda se začč ula pučnjava. Ona je drzč ala revolver u ruči i
gađala u metu.
- Maisa!
To je bio Danijelov glas. Otvorila je očč i.
- Danijele, da li si dobro?
- Jesam.
- Da li je i Bert dobro?
- Tu sam, Maisa.
- SČ ta se dogodilo?

83
- Teri Sans je izvadio pisč tolj i Dejmon ga je pogodio pre nego
sč to je uspeo da puča.
- Da, njegovo ime je Teri Sans. Dobro je sč to je mrtav.
- Visč e ti ne mozč e naneti zlo i najgore je prosč lo, Maisa.
- Danijele, mozč esč i dalje da me zovesč Maisa, jer moje ime je
Maisa Gosvami.

84
- Maisa Gosvami - ponovio je Danijel.
- Da, kčć erka Adovija Gosvamija koga je ubio Teri Sans.
- Ne morasč da govorisč o svemu sada, jer znam da je to mnogo
za tebe.
- Moj otač je mrtav... mrtav... - promučala je i zavrtela glavom.
- Danijele, da li je Maisa dobro? - pitao je Dejmon.
- Jeste.
- Moračć e da da izjavu. Maisa, da li mozč esč da nam kazč esč ko si i
odakle si?
- Mogu. Ja sam Maisa Gosvami iz Dejtona Bičč a na Floridi.
Dejmon je zapanjeno gledao.
- Dejmone, o čč emu se radi?
- Zar ti ne čč itasč novine, Danijele? Da li si, Maisa, zaista
sigurna da si to ti? Da li ipak nisi malo zbunjena?
- Sasvim sam sigurna.
- Kako to da si ovde?
- Josč uvek vam ne mogu rečć i sve detalje, jer se josč uvek
prisečć am nekih stvari. Da li mi mozč ete dati josč malo vremena?
- Svakako. Danijele, vodi je odavde pre nego sč to novinari
stignu. Kada budu saznali ko je, imačć e dovoljno materijala za
svoje rubrike.
Danijel je bio zbunjen, ali je znao da ovo nije pravo vreme da
pita za objasč njenje.
- Izvesno vreme čć emo biti kod Berta.
- ZČ elim da u pet sati dođete u poličijsku staniču i da onda da
izjavu.
Maisa je bila veoma isčrpljena i umorna. Bert i Danijel su joj
pomogli da uđe u kombi i otisč li su kod Berta.

85
- Maisa!
Danijel je usč ao u njihovu sobu i video Maisu kako lezč i na
krevetu i gleda u plafon.
- Budna sam - osmehnula se. - Posle duzč eg vremena sam
potpuno budna.
Danijel je seo na krevet pored nje, ali se trudio da je ne
dodirne.
- Da li mislisč da si spremna da idesč u poličijsku staniču?
- Jesam, i basč bih o tome govorila.
- Da li zč elisč da mi ispričč asč pre nego sč to pođemo?
- Ne, ali bih zč elela da vodimo ljubav.
- Ja mislim da to nije dobra ideja.
- To sč to se moje pamčć enje vratilo ne menja nasč odnos. Ja te
josč uvek volim i volim samo tebe.
Danijel je čć utao.
- Zar mi josč uvek ne verujesč ?
- Naravno da ti verujem. Ali, u tvom zč ivotu je postojao drugi
musč karač pre mene. SČ ta čć e se sada dogoditi sa njim? Kome on
sada pripada?
- Verena sam sa čč ovekom koji se zove Hataro.
- Razumem.
- Hataro je radio sa mojim očem. Moj otač je imao veliku
firmu, a Hataro je bio njegov pomočć nik. Ja sam rasla kao pod
staklenim zvonom. Sve vreme sam isč la u privatne sč kole i bila sam
veoma stidljiva. Retko sam izlazila i zaista nisam mnogo znala o
musč karčima.
- Sada mi je večć mnogo jasnije.
- Sve ljude koje sam poznavala, upoznala sam preko svog
oča. On je divan čč ovek, ali je staromodan. Ja sam mu bila sve i
trudio se da mi pruzč i najbolje i zasč titi od ruzč ne strane zč ivota.
Zbog toga je on zč eleo da mi izabere muzč a, sč to je čč est običč aj kod
Indijača. Sredio je sve da se Hataro i ja upoznamo i da se kasnije
venčč amo.

86
- Ovo je dvadeset prvi vek. Nije mogučć e da ti njega nisi
volela.
- Tada sam mislila da ga volim, ali mi je sada jasno da ga
nikada nisam volela. On je privlačč an i inteligentan i ubedila sam
sebe da čć e biti idealan muzč .
- Koliko dugo ste bili vereni?
- Mnogo duzč e nego sč to su Hataro i moj otač pretpostavljali da
čć e veridba trajati. Ja nikako nisam mogla da se odlučč im za datum
venčč anja.
- Zasč to?
- Zato sč to sam mislila da između ljudi koji se vole i zč ele da se
venčč aju mora da postoji neko jačč e osečć anje od onog koje je
postojalo između Hatara i mene. On je bio veoma dobar prema
meni, uvek me je sč titio, ali između nas nikada nije bilo strasti.
Konačč no sam mu rekla zbog čč ega ne zč elim da se udam, a njemu je
bilo drago sč to je to samo zbog toga. Rekao je da to i nije tako
vazč no... ZČ eleo je da mi pokazč e da nisam u pravu.
- Ne morasč da mi govorisč o tome.
- Ja mislim da moram. Vodili smo ljubav samo jednom.
Ubedio me je da čć e mi pokazati kako izgleda strast ako mu
dozvolim da me odvede u krevet. Posle toga nisam mogla da
podnesem njegov dodir.
- Da li si raskinula veridbu?
- Nisam, jer sam mislila da je to moja gresč ka. On je i dalje
zč eleo da se ozč eni sa mnom i ja sam ubedila samu sebe da visč e
nikada nečć u sresti tako strpljivog čč oveka punog razumevanja.
- To značč i da si josč uvek verena. - Visč e od sedam meseči se
Hataro i ja nismo videli. Mozč da se on u međuvremenu ozč enio.
Nadam se da jeste.
- To mozč esč sada da kazč esč , ali kako čć esč se osečć ati kada ga
sretnesč ?
- Moja se osečć anja nečć e promeniti. Sada zč elim da me volisč .
Zar ti prosč la nočć nisč ta ne značč i?

87
Danijel je znao da mu je prosč la nočć bila najvazč nija od svih do
sada. Zbog toga je pristao da vode ljubav pre nego sč to su krenuli u
staniču.

***
U poličijsku staniču su stigli deset minuta kasnije od
dogovorenog termina. Tamo je bio i Bert, jer je trebalo da i on da
izjavu u vezi sa onim sč to se dogodilo. SČ arlot Evans je takođe bila
tamo. Dejmon ih je uveo u kančelariju gde su bila josč dva
poličajča.
- Maisa, da li bi zč elela nesč to da popijesč ? - pitao je Dejmon.
Maisa je odmahnula glavom. Danijel je sedeo pored nje i
drzč ao je za ruku.
- Da li si nervozna?
Klimnula je glavom. - Jesam, jer mi nečć e biti lako dok budem
sve to pričč ala. Zbog toga zč elim da tu pričč u ispričč am samo jednom.
Da li me razumesč ? - pitala je Danijela.
- Naravno.
- Maisa, kada budesč bila spremna, kazč i da uključč im diktafon.
- Spremna sam. Moje ime je Maisa Gosvami, imam dvadeset
jednu godinu. Ja sam jedina kčć erka Adovija Gosvamija koga je
ubio čč ovek po imenu Teri Sans.
Maisa je malo zastala, pa pogledala u Dejmona.
- Ne znam koliko treba da vam ispričč am. Da li da počč nem od
kidnapovanja?
- Kidnapovanja! - ponovio je ljutito Danijel.
- Danijele, budi miran i pusti je neka sama pričč a. Maisa,
ispričč aj nam nesč to o svom zč ivotu pre kidnapovanja.
- Odrasla sam u Dejtona Bičč u. Moja majka je umrla kada sam
imala sedam godina. Isč la sam u privatnu sč kolu za devojke i
kasnije u privatan koledzč . Da li je to dovoljno?
- Jeste. Sada nam ispričč aj o kidnapovanju.

88
Nekoliko trenutaka je čć utala i svi su znali da prikuplja snagu
da ispričč a najtezč i deo svog zč ivota.
- Josč dok sam bila mala navikla sam se na pomisao da postoji
mogučć nost da mozč e neko da me kidnapuje. Kod kučć e smo imali
telesnu gardu i uvek kada bih nekuda isč la jedan telohranitelj bi
isč ao sa mnom. Kada sam odrasla, mrzela sam to sč to su mi
aktivnosti bile ograničč ene i nisam volela sč to uvek imam
telohranitelja. Rekla sam oču da zč elim da budem sama. Otač je
pristao, ali samo pod uslovom da naučč im da pučam iz pisč tolja.
Morala sam da mu obečć am da hočć u i da čć u uvek sa sobom da
nosim revolver.
Maisin otač je unajmio čč oveka koji se zove Klif Stivens. On je
bio poznat po tome sč to je imao privatnu sč kolu u kojoj je učč io zč ene
da se same brane i učč io ih je da pučaju iz pisč tolja.
Klif Stivens je bio bivsč i poličajač, i zbog toga Maisin otač nije
proveravao njegovu prosč lost. Maisa je isč la na čč asove gađanja da
bi zadovoljila oča.
Poslednjeg čč asa Maisa je zamolila svog oča da dođe i da je
posmatra dok bude gađala u metu. Nadala se da otač, kad vidi
kako prečizno pogađa metu, visč e nečć e biti zabrinut za nju. Bila je
veoma dobar strelač. Klif je čč esto govorio da je njegov najbolji
učč enik. Otač joj je rekao da čć e dočć i ako bude mogao.
Kada je dosč la na čč as, nikog drugog nije bilo da vezč ba osim
nje. Trebalo je da joj to izgleda čč udno, ali nije na to obračć ala
pazč nju.
ČČ ekala je da se pojavi njen otač, ali posč to on nije dosč ao, Klif
joj je predlozč io da počč nu sa čč asom. Izvesno vreme je pučala i Klif
je hvalio njenu prečiznost. Njoj se čč inilo da je on nervozan, ali
posč to se trudila da uvek pogodi čilj, nije mnogo obračć ala pazč nju
na Klifovo ponasč anje.
Posč to je to bio poslednji čč as Klif joj je rekao da čć e dobiti
diplomu i da treba da pođe s njim u njegovu kančelariju. Maisa je
bila veoma ponosna na svoj uspeh i zč elela je sč to pre da svoju
srečć u podeli sa svojim očem.

89
Klif i Maisa su usč li u kančelariju i on joj je rekao da potpisč e da
je primila diplomu. Kada se nagnula da potpisč e, Klif je udario u
potiljak.
Maisina kosa je bila veoma duga i posč to je bila skupljena na
potiljku, Maisa nije pala u ne svest kao sč to je Klif očč ekivao. Ipak,
pala je na pod i on je uhvatio za ruke i vezao ih je.
Maisa je pokusč ala da pruzč i otpor, ali je Klif josč jednom
udario. Međutim, ni to je nije onesvestilo i počč ela je da vrisč ti.
U tom trenutku u prostoriju je usč ao njen otač i nastala je
borba između njega i Klifa. Klif je udario Maisinog oča pisč toljem i
ovaj je pao na pod. Maisa je pokusč ala da dopuzč e do svog oča, jer
je lezč ao nepokretan, ali Klif je ponovo udario i izgubila je svest.
Maisa je prekinula pričč u, jer je počč ela da ječa. Danijel je
zagrlio, zč elečć i da je utesč i.
- Nastavi, Maisa - rekao je Dejmon.
Maisa je duboko uzdahnula i nastavila. Kada je dosč la k svesti,
osečć ala je jake bolove i nije mogla da se pomeri. Telo joj je bilo
čč udno zgrčč eno i nije znala gde se nalazi. Kasnije je saznala da je u
prtljazč niku auta. Dugo je mislila da je zč iva sahranjena, jer je jedva
disala. Neprestano je gubila svest i dolazila k svesti.
- Prokletstvo! - viknuo je Danijel besno.
- Danijele, molim te da se smirisč .
- Nastavi, Maisa!
Maisa je rekla da kada je dosč la k sebi, nalazila se u sobi nekog
motela. Klif je bio tamo i josč jedna zč ena. ZČ ena joj je masirala noge
da bi krv normalno čirkulisala. Usta su joj bila začč epljena i bila je
vezana za krevet. Rekli su joj da čć e je za izvesno vreme odvezati
ako bude bila dobra. Maisa je osečć ala jake bolove i bila je zč edna i
gladna. Nisu joj davali nisč ta ni da jede, ni da pije, jer su se plasč ili
da čć e počč eti da vrisč ti ako joj oslobode usta.
Maisa je mislila da je najgore prosč lo, međutim, prevarila se.
Klif je ponovo stavio u prtljazč nik auta i izvinio joj se zbog toga.
ČČ ak joj je i jastuk stavio pod glavu.

90
Maisa je mislila da se nalazi u paklu. Klif je s vremena na
vreme stajao i otvarao prtljazč nik da bi Maisa imala vazduha. Kada
je ponovo dosč la svesti, bila je u nekoj maloj i mračč noj sobi.
Klif i josč jedan musč karač su stajali pored njenog kreveta. Taj
drugi čč ovek je bio Teri Sans. Zatim je dosč la zč ena i naterala je
nesč to da popije. Maisa je povračć ala i Teri je udario. Klif je
pokusč ao da ga zaustavi, ali Teri je uzč ivao da drugima zadaje bol.
Teri je imao mnogo sč ansi da Maisi zadaje bol i uvek ih je
koristio. Rekao joj je da čć e je ubiti golim rukama ako ne bude
sarađivala. Onda su joj rekli da zč ele da snime njen glas na traku i
da traku posč alju Maisinom oču. Maisa nisč ta nije razumela i rekla
je da je Klif udario njenog oča. Teri je ponovo udario.
„Ako je tvoj stari mrtav, onda čć emo traku da posč aljemo tvom
lepom momku, ali snimičć emo tvoj glas.“
- Da li su snimili tvoj glas? - pitao je Dejmon.
Maisa je klimnula glavom.
- SČ ta si rekla?
„Govori Maisa Gosvami. Ja sam na sigurnom i dobro se
osečć am. Molim vas da uradite kao sč to vam kazč u i ostačć u u ovom
stanju.“
- SČ ta se onda dogodilo?
- Davali su mi pilule za spavanje. Kada sam se prvi put
probudila, Klif i zč ena su josč uvek bili tu, ali kasnije je bio samo
Teri.
- Koliko dugo?
- Veoma dugo. U počč etku sam ga jedva viđala. Dolazio je
samo uvečč e i hranio me. Kada bih se zagrčnula, on bi se smejao.
Dok je bila u toj mračč noj sobi, Maisa je uvek bila zč edna. Skoro
nije dobijala nisč ta da pije i bila je nemočć na od pilula za spavanje
tako da je jedva mogla da se pokrene.
Jedne nočć i Teri je dosč ao u njenu sobu veoma ljut i počč eo je da
je naziva pogrdnim imenima. Rekao joj je da su Klif i ona zč ena
ubijeni dok su pokusč avali da uzmu novač za otkup. Počč eo je da je
tučč e.

91
Maisa je pokusč ala da se brani, ali on je josč visč e udarao. Na
kraju je shvatila sč ta je nameravao da uradi. Hteo je da je siluje, ali
nije uspeo.
Posle toga je uvek bio nasilan. Dolazio je pijan. Mrzeo je zč ene.
Rekao je da postoji jedan ubiča zč ena i da mu zbog toga treba dati
odlikovanje.
Jedne nočć i je doneo odvratnu odečć u i naredio joj da je obučč e.
Dok se ona oblačč ila, on je doneo sč minku i kada je bila obučč ena
počč eo je da je sč minka. Na kraju joj je vezao maramu oko vrata.
Rekao joj je da čč ovek koji ubija zč ene, ubija svoje zč rtve na taj
načč in da ih zadavi maramom kao sč to je ta oko Maisinog vrata.
Marama je bila tako čč vrsto vezana da je Maisa jedva mogla da
disč e. Teri joj je rekao da joj je nabavio musč teriju. Ponovo je vezao
Maisu, ali je bio toliko pijan da nije pričč vrstio kanap kao pre.
Kada je otisč ao, Maisa je počč ela da odvezuje kanap. ČČ inilo joj
se da to traje večč no, ali je konačč no uspela. Odvezala je maramu i
krenula napolje. Posč to je bila vezana, vrata sobe nisu bila
zaključč ana. Međutim, bila je veoma slaba i stalno je posrtala.
Kada se nasč la napolju, čč ula je zvuk automobila. Maisa se
sakrila iza drveta i kada je Teri usč ao u kučć u, počč ela je da drhti, ali
je bila suvisč e slaba i neprestano je padala.
Teri je večć bio u potrazi za njom. Kada je ugledao počč eo je da
trčč i za njom. Kada su bih u senči, udario je i Maisa je izgubila
svest.
- Posle toga, jedino čč ega se sečć am je da sam se probudila u
bolniči i da se pojavio Danijel - zavrsč ila je Maisa svoju pričč u.
- Maisa, sč ta si ti sve prezč ivela! - rekao je Danijel i čč vrsto je
zagrlio.
- Gospodo, sč ta mislite? - upitao je Dejmon svoje kolege.
- Delovi pričč e se slazč u, ali je njen izgled malo drugačč iji.
- Hajde da izađemo i ostavimo Maisu da se malo pribere.
- Mislim da je vreme da dovedemo ličč no Gosvamija.
Maisa se polako izvukla iz Danijelovog zagrljaja i zapanjeno
pogledala poličajče.

92
- Maisa, da li si spremna da čč ujesč jednu dobru vest? - pitao je
Dejmon.
Klimnula je glavom.
- Kada je Maisa Gosvami kidnapovana, njen otač je bio
napadnut i pretučč en od kidnapera, ali nije mrtav. Adovio Gosvami
je zč iv.
- Teri mi je rekao da je moj otač mrtav.
- To je bio samo jedan od načč ina da te mučč i.
- Ne mogu da verujem.
- Vladalo je misč ljenje da je Gosvamijeva kčć erka mrtva.
Uprkos upozorenju otmičč ara on je obavestio poličiju. Kada je
Stivens otisč ao da podigne otkupninu, jedna zč ena je bila s njim.
Poličija je mislila da je to Maisa Gosvami. Klif je obečć ao da čć e je
ostaviti kada bude uzeo otkup. Poličija ga je pratila i on je postao
sumnjičč av. Počč eo je brzo da vozi. Udario je u ogradu mosta i oba
putnika su poginula. Auto se zapalio i oboje su izgoreli, tako da
nije moglo da dođe do obdukčije.
- Da li ste mu javili da sam zč iva?
- Ne, nismo. To čć emo mu javiti tek kada budemo sasvim
sigurni da ste vi njegova kčć erka - rekao je jedan poličajač.
- Gospođiče Gosvami, mislim da mozč ete da očč ekujete posetu
svoga oča večč eras - dodao je njegov kolega.
- Maisa, gde čć esč da budesč ? - pitao je Dejmon.
- Danijele, gde čć emo da budemo?
- Idemo u moj stan. Tamo čć emo da čč ekamo.
- To je dobra ideja. U tom trenutku je ustao Bert, dosč ao do
Maise i zagrlio je.
- Ti si zaista nesč to posebno.
- I ti si.
Prisč la joj je i SČ arlot.
- Da nije bilo vas, ja se mozč da nikada ne bih setila - rekla joj
je Maisa.
- Maisa, vi ste sami uspeli. Ja sam vas samo podrzč ala.
- Danijele, kako se ti osečć asč ?

93
- Mnogo stvari ne razumem.
- Kao sč ta, na primer?
- Zasč to je Maisin otač mislio da je njegovoj kčć erki potreban
telohranitelj? Zasč to je bilo potrebno da je toliko čč uvaju?
- Da zč ivisč na Floridi, znao bi. Gosvami poseduje veliku
kompaniju koja ima filijale po čeloj Američi.
- Maisa je jedina nasledniča njegove imperije.
Danijel je čć utao, a liče mu je postalo ozbiljno. Bert ga je
razumeo.
- Danijele, ne značč i da je ona kao Ajrin.
- Ne, Ajrin nikad nije bila toliko bogata.
- Znasč i sam sč ta sam mislio. Iako su obe iz bogatih porodiča,
Maisa je sasvim drugačč ija od Ajrin. Nije lakomislena i
nepouzdana.

** *
- Dobro je biti kod kučć e - rekla je Maisa.
- Da - kazao je Danijel tuzč nim glasom. - Gde je dom za Maisu
Gosvami? Da li mogu nesč to da ti donesem da pojedesč ? Mislim da
ima sira.
- Danijele, moram nesč to da znam. On je upitno pogledao.
- Da li sve ono sč to mi se dogodilo ima nekog utičaja na tvoja
osečć anja? Znam da su neke stvari bile zaista odvratne.
Danijel je zagrlio.
- Naravno da ima veze. Shvatio sam koliko si mi dragočena.
Pravo je čč udo kako si ostala zč iva.
Danijel je poljubio, a zatim je blago odgurnuo.
- Idem da napravim sendvičč e.
- Onda, sč ta nije u redu? Kazč i mi zasč to si tako dalek? Ako se
tvoje ponasč anje nije promenilo zbog onog sč to mi se dogodilo,
zbog čč ega je onda?
- Rečć i čć u ti kasnije. Hajde prvo da jedemo, pa čć emo onda da
razgovaramo.

94
- Ne! Hočć u sad da mi kazč esč .
- Ne zč elim sada da razgovaramo, Maisa. Tvoj otač uskoro
dolazi i treba da se radujesč tom susretu!
- Sada!
- Da li si navikla da dobijasč sve sč to pozč elisč ?
- Molim?
- Da li si navikla da dobijasč sve sč to pozč elisč ? Da li su svi
skakali na svaki tvoj mig? Ja to nečć u raditi.
- Naravno da nečć esč . Ti si tvrdoglav i radisč samo ono sč to ti je
volja. Kada se budemo venčč ali, potrudičć u se da to promenim. Ili
da li ti uopsč te zč elisč da se ozč enisč sa mnom?
- Ovo nije pravo vreme da razgovaramo o braku.
- Zar me visč e ne zč elisč ?
- Naravno da te zč elim, ali ne mogu da poverujem da čć e se sve
srečć no zavrsč iti.
- Danijele, ja te volim.
- Ti volisč načč in na koji sam se ja ponasč ao prema tebi, ali to ti
visč e nečć e biti potrebno. Mozč da čć e ti biti potreban neko ko čć e močć i
da se uklopi u tvoj stil zč ivota. Ja ne mogu.
- Razumem. Značč i, ponovo nemasč poverenja u mene. Radije
si prihvatio čč injeniču da sam prostitutka, ali kada si saznao da
sam bogata, to je promenilo tvoje misč ljenje.
- To nije tako jednostavno.
- Ja mislim da jeste.
- U poslednjih nekoliko meseči ti si dozč ivela veliki stres. Sada
ti je potrebno vreme da o svemu razmislisč i da budesč sigurna u
ono sč to zč elisč .
- Ti si taj koji nije siguran sč ta zč eli. Takav si bio od samog
počč etka.
- Maisa!
- Ti meni ne mozč esč da oprostisč sč to sam bogata, pa ni ja tebi
nečć u oprostiti neke stvari. Nečć u ti oprostiti sč to mislisč da sam
nesč to sč to nisam. Ja nisam sebičč na kao tvoja bivsč a zč ena. Ja sam
Maisa, onakva kakvu si me upoznao.

95
Krenula je prema izlaznim vratima.
- Kuda idesč ?
- U moj stan da se spakujem. Ne brini, nečć u otičć i bez
pozdrava.
- Ne zč elim da se rastanemo na ovakav načč in. Tebi je potrebno
vreme.
- Ne, tebi je potrebno vreme. A meni si potreban ti, a to je basč
ono sč to ti nisi spreman da mi dasč .

** *
Posč to su se Maisa i njen otač pozdravili, Maisa je predstavila
Danijela.
- Tata, ovo je Danijel Barkin, čč ovek koji je toliko učč inio za
mene. Danijele, ovo je moj otač, Adovio Gosvami. A ovo je Hataro.
- Pitao sam se da li čć esč me uopsč te primetiti - rekao je Hataro.
Rukovao se sa Danijelom, a zatim je zagrlio Maisu. - Zar nečć u
dobiti poljubač? I ja sam patio takođe.
Maisa ga je poljubila u obraz. Danijel je okrenuo glavu, jer
nije mogao da ih gleda.
- Gospodine Gosvami, čč ime mogu da vas ponudim?
- Nisč ta, hvala. ZČ elim samo da odvedeni kčć erku kučć i.
- Izvinite, Hataro i ja moramo da razgovaramo nasamo -
rekla je Maisa i povela Hatara u drugu sobu.
- Barkine!
- Izvolite, gospodine Gosvami. Danijel je znao sč ta čć e da čč uje.
- Ja razumem da ste vi i moja kčć erka bili veoma bliski.
- To je tačč no.
- I vi ste zaljubljeni u moju kčć erku, zar ne?
- Jesam.
- Da li vi znate da je ona verena i da treba da se uda?
- Znam.
- SČ ta nameravate?

96
Danijel josč nikada do sada nije znao i nije bio siguran sč ta je
najbolje da uradi.
- Stavi mozč ete da ponudite, Barkine? Maisa je uvek imala sve
sč to je pozč elela. Ona nije spremna za drugačč iji zč ivot. Kad bi se
udala za vas, ne bi bila srečć na.
Danijel je ove iste rečč i čč uo i pre mnogo godina, samo sč to mu
je Ajrinin otač sa visč e ljubaznosti to isto rekao.
- Ne zč elim da mislite da sam nezahvalan - nastavio je
Gosvami - ali boričć u se za ono sč to je najbolje za moju kčć erku. Ne
zč elim da zahvalnost utičč e na njenu srečć u. Ja zč elim da ona bude
srečć na, jer je ona sve sč to imam.
- Onda nam je to zajedničč ko.
Adovio je iznenađeno pogledao Danijela. U tom trenutku u
sobu je usč la Maisa.
- Da li si spremna da krenemo? - pitao je Adovio.
Maisa je posmatrala Danijelov izraz liča, ali je on bio
bezizrazč ajan. ZČ elela je da ostane, ali je Danijel morao da zna sč ta
zč eli.
- Ona nikuda ne ide, Gosvami. Ostaje ovde i uskoro čć e se
udati za mene.
Maisa je osetila suze radosniče.
- Pogledajte je! Kako mozč ete da koristite njenu zbunjenost?
Kako se usuđujete da u ovakvom stanju trazč ite nesč to od nje?
Maisa, ti čć esč odmah ičć i sa mnom kučć i! Tamo čć esč imati dovoljno
vremena da razmislisč o svemu.
- Ovo treba da resč imo samo vasč a kčć erka i ja.
- Ti znasč da sam ja pod emočionalnim stresom - obratila se
Maisa Danijelu.
- Znam.
- I znasč da je moj otač veoma bogat i da sam oduvek radila
samo ono sč to sam zč elela.
Danijel se nasmejao.
- I znasč da mogu da budem isto tako tvrdoglava kao i ti. I da
ne postoje nikakve garančije.

97
- Mogu da ti garantujem da čć u uvek da te volim - rekao je
Danijel. - Mogu da ti garantujem da čć u od sada uvek imati
poverenja u tebe. Mogu da ti garantujem da čć u se truditi da
ostatak zč ivota provedem pored tebe, pokusč avajučć i da te usrečć im.
Maisa mu je prisč la i zagrlila ga.
- Neka sam proklet! - uzviknuo je Gosvami. - Maisa, da li ti
mene volisč ?
- Naravno, tata, da te volim.
- SČ ta čć e biti sa Hatarom?
- Rekla sam mu da raskidam veridbu i mislim da on visč e zč ali
za izgubljenom imperijom nego za mnom.
- On je bio dobar prema tebi.
- To nije nikakva zamena za ljubav. Sada zč elim da ostanem
sama sa Danijelom, a ti mozč esč da počč nesč da pravisč spisak gostiju
za svadbu. Ja te volim, tata, ali ja visč e nisam tvoja devojčč iča. Ja
sam zč ena i znam sč ta hočć u. - I hočć esč njega.
- Basč njega.
- ČČ ini mi se da sam te ponovo izgubio.
- Mozč da si nesč to izgubio, ali si nesč to i dobio.

** *
- Danijele! Danijele! Tvoj je red da umirisč bebu. Maisa je
blago prodrmala Danijela.
- Nadao sam se da si zaboravila da je moj red.
- Večć se pet puta budila, a ja sam tri puta ustajala.
- Znam, i ja sam je čč uo kako plačč e.
- Da sam znala da čć e beba da nasledi tvoj temperament,
razmislila bih bolje. SČ ta mislisč , ako je budemo ignorisali, da li čć e
zaspati?
Iz druge sobe se začč uo plačč . Danijel je polako ustao i otisč ao u
drugu sobu. Kada je beba zaspala, on se vratio.
- Volim da se budim sa tobom - rekla je Maisa.
- U poslednje vreme za to imasč mnogo prilika.

98
Danijel je nezč no zagrlio i oni su utonuli u san.

Kraj

99