II Д Е О

Јелинистичко-римски свет Новог завета

IГЛАВА

Политика и друштво у Римском царству

у првом веку по Христу
Скоро неизмерно царство, које је Александар Велики био окупио
на својим освајачким походима, распало се одмах после ране смрти овог
младог македонског цара. Међутим, трајни ути- цај грчког језика и
животних навика с несметаном снагом остао је видан у покрајинама
којима су владали Дијадоси, који су Александрово наслеђе међусобно
поделили. Сиријом и Египтом владали су јелинистички краљеви, народ
је научио језик Грка и прилагођавао се на њихове обичаје и начине
опхођења. Када су затим Римљани однели победу у тешким сукобима са
Картаги- ном, они су од средине 2. прехришћанског века у све већој мери
скренули своју пажњу Грчкој и Оријенту. У сусрету са Јелин- ством
преузели су уметност и науку Грка, и уз своје политичке успехе
проширивали своје подручје моћи. У 1. веку пре Хр. Сирија и Палестина
су потчињени римској управи, те је од сада цео Исток Средоземља био
подвргнут римској власти. На овај начин су свуда кренули стопама Грка.
Сматрали су својом оба- везом да се брину за одржавање задобијеног
наслеђа, које је постојањем моћног Римског царства ојачавало и ширено
као јелинско-римска култура и цивилизација.

2. Римско царство под владавином цезара

Пошто је коначно Цезару пошло за руком да надвлада своје

противнике и приграби власт у своје руке, убијен је управо у тренутку
квда је хтео да отпочне самовладу (44. пре Хр.). Међу- тим, Цезареве
убице могле су само кратко време остати на влас- ти. Октавијан и
Антоније, који су се удружили у борби против Цезаревих убица,
учинише крај њиховој владавини. Победници поделише царство:
Антоније преузе владавину на Истоку, живео је у Александрији са
краљицом Клеопатром, одакле је одређивао судбину Сирије и
Палестине,- Октавијан је владао у Риму Ита- лијом и западним деловима
царства. Овај договор ипак није био трајан, јер је ускоро дошло до
раздора међу њима. У рату који
130
су повели један против другог победио је Октавијан. Кад је у поморомој
бипки код Аицијума (Aotium) иодлегла Антонијева флота (31. г. пре Хр.),
судбина му је била запечаћена. Од тада је Октавијан остао једини владар
пространог Римског царства.
Италија и провинције тешко су пострадале услед многих ратова и
сукоба. Многе породице су растурене, а мушкарци по- слани у војску у
далеке земље. Становништво је доживело велике губитке,
пољопривреда и трговина замрли. И најзабаченији кра- јеви царства
осећали су ове потресе. Морало се савијати пред оним који је тог
тренутка био на власти. Иако је долазило до наглог преокрета морало се
припазити да се што пре стекне наклоност новог владара. Тако је
јудејском краљу Ироду одмах пошло за руком да уочи сваку промену
политичког стања и прелази ioa једне таа другу страну кад лод му ,је -
изгледало iHOTpeOnO'. После ових муко:рпних година код
ста1Новииштва читавот царства беше дубока чежња за миром. У
Италији и у провинцијама са толико наде је ишчекиван нови владар,
којем би коначно пошло за руком да угаси ратни плам.
Октавијан је успоставио управо овај мир за којим су сви чезнули.
Њему је као победнику над АнтонијехМ припала не- ограничена власт.
Лошто је као војсковођа могао гарантовати опстанак мира, он је и као
император задржао команду над војском. У јавности је иступао као
заштитник римске традиције. Премда је он био једини врховни
командант војске, пазио је на то шта ће рећи Сенат, којем је повратио
стара права. Они не- -Римљани који у време Цезарево беху ушли у Сенат
искључени су да би се уздигао углед ове највише власти. Октавијанов
поло- жај ојачан је тиме што је његов поочим Цезар, по одлуци Сената,
већ био увршћен међу богове. Од тада се Октавијан прозва аииам
божагаског Цезара, Imperator Caesar Divi Filius. Ma- да је на снагу
повраћен стари римски устав, фактички је вла- дарска власт била једино
у Октавијану. Када је он г. 27. пре Хр. у јавном државном чину положио
сва посебна овлашћења, која су му била поверена и ова предао Сенату, да
би се успоста- вио стари ред, Сенат га је замолио да задржи свој положај
не би ли очувао мир и даље се старао за благостање државе. Потом је
Октавијан од Сената поново примио она овлашћења која је управо био
положио. На овај начин је настао нови облик влада- вине. Додуше, Сенат
је остао највиша власт Рима, али је Окта- вијан био први грађанин
државе, чијом је судбином руководио као Princeps. Уз своје име додао је
титулу Augustus и тиме иста- као јединствено достојанство свога
положаја; дотле је ова ознака (= Узв1ишени) била уп'0требљ1а1вагаа жао
надимак богава. П,а игаак, Октавијан се чувао да се не разиђе са римском
традицијом, која је правила строгу разлику између богова и људи, али
тиме што се дао назвати Августом недвосмислено је ставио до знања да је
његов властодржачки положај од неупоредиве висине.
Пошто је 12. г. пре Хр. на основу народног гласања на Августа
пренета највиша авештездичгаа служба pontifex maximus-a,. још једном
је гародужен списак гаочасти гаада га је Сенат 2. r.
 131

ире Х'р. назвао pater patriae. Пун лоиоса Август истиче у једном
извештају о своме дотадањем раду, који је поднео непосредно пред своју
смрт, осврћући се на своју политику, да су му ове титуле од Сената
додељене са његове храбрости и благости, ње- гове праведности и
побожности. По упливу моћи све је надма- шио, али по делокругу
власти он ништа више није имао од других кји су му у сваком послу
били колеге.
Од 27. до 23. г. пре Хр. Август је одлучио да му се из године у годину
преноси Конзулат. Премда је поред себе имао другог конзула, он је сам
водио управу. Касније је његов поло- жај био толико учвршћен да је
Конзулат делао само повремено. Војска му је остала верна пошто су
војници, регрутовани већи- ном из Италије, једино од Цезара могли
очекивати плату, и уна- пређење, а официри, који потицаху из римског
племства, могли су рачунати да преко Августа досегну успон и успех.
Наравно, он је морао да се стара за високе трошкове, што је изискивало
издржавање стајаће војске по позиву. Ово је могао поднети, јер је после
по1беде над Антонијем и Клеопатром приграбио Египат у 'овој лични
посед. Талоо је он надалеко био uiiajбогатији чошек у Империји, али је
сва своја велика финансијска средства улагао на добро државе. Он није
сносио бригу једино за одржавање трупа, него је из Египта довлачио
жито да би га делио римском пролетармјату, ксхји је хлебоеи и играма
(panem et circenses) одр- жаван у добром расположењу и у свако доба био
на лицу места како би 1кшиц:ао Цезару кад год је потребно, да
прослшља светко- вине које би он назначавао, и да га обожава.
Август је преместао легије на границе царства да би штити- ле
угрожене крајеве. У Риму је остала једино преторијанска гарда, која је
имала да се брине за ред и за заштиту цезара. Провинцијама су
управљали прокуратори (намесници); при томе је јелинистичким
градовима на Истоку царства остављена широ- ка самоуправа у њиховим
пословима према традиционалном град- ском праву. Сенат је имао
право надзора над старим провинци- јама, а имао је и право да
наименује намеснике и да по правилу пошаље проконзула у неку
провинцију по истеку његовог ман- дата од једне године.
Тако се у Делима ап. 18, 22 извештава да је лроконзул Галио стигао
у Коринт да би преузео службу намесника Ахаје (51. г. по Хр.). Напротив.
новозадобијене покрајине, као Египат, нису потпадале под Сенат него су
,као царске лровинције биле непосредно потчињене цезару, који је
једино одлучивао ко ће службовата као његов намесник. У велики савез
царства спадале су и савезничке кнежевине које су завгасиле од Рима.
Тако је Ирод могао владати у Палестини једино дозволом Рима; када је
умро, његов тестамент морао је Август потврдити да би могао ступити
таа снагу. Ако се таеки кнез у земљи која је завтпсила од Рима 1није тако
таонашао како ice од њега очекивало, могао је бити уклоњен са
положаја, а његова покрајина је бивала потчи- њена надзору римског
прокуратора-намесника.
132

Мудра и умерена политика, којом је Август владао својом земљом,

наилазила је на скоро опште одобравање. После дуго- годишњих ратних
страхота, коначно се свуда настанио мир, а Гимљани нгасу кретали у
даља оовајања, непо су лргаонули гаа обезбеђењу овојег опстшжа и на
ојачању граиица. У целам цар- ству Август је слављен као владар мира.
Тако се каже у једном натагасу у 9. г. пре Хр. у месту Приене, у Малој
Азији, да се хтело да почетак године пада на цезаров рођендан; божанско
провиђење донело је, наиме, животу људи највише испуњење
„поклонивши нам Августа, испунивши га силом ради добра људи,
шаљући па кама и нашим .потомцима као СпааителЈа који треба да
ошнча рат и >аве дшеде у ред”. Радо1С1на вест, гаро- изашла од његове
благословене владавине, имала је на почетку вест о рођењу владара:
„Рођендан Божији био је за свет поче- так радосних вести (грчки:
Еванђеље), које су дошле ради њега". Тамо где је такво обожавање
указивано у оријенталним провин- цијама царства, то се допадало
Августу, али није повлачило за ообом одговарајуће пшнтовање гаа
Западу шги i6ap у Раиму. ,По- пгго је желео mia буде гаризнат за владара
.мира, који с мудрошћу и добротом унапређује добро људи, он је
понекад поклањао уво многим оптужбама, које су до њега допирале
одавде или оданде, из пространог царства и интервенисао би да би
помогао под- јармљеним народностима, казнио кривце или сменио
безобзирне намеснике и владаре.
Свугде у царству подизани су нови градови, грађевине, хра- мови,
позоришта, водоводи и друге јавне установе, а пре свега, изграђени нови
путеви. Војна полиција обезбеђивала је римске путеве по угроженим
местима па се без бриге од пљачкашких препада могло брзо путовати из
једног места у друго,- водене путеве штитила је цезарева флота, тако да
путовања бродом гусари нису угрожавали. Услед тога, цветали су
привреда и трго- вина и прошириле се далеко преко граница царства све
до Атлантика, Источгаог мора w Африке. РИМСКЈО тграво грађанства
протегнуто је изван Италије и на заслужне становнике по про-
винцијама. Сваки грађанин царства смео је слободно путовати по свету;
једино је на границама провинција наплаћивана не- ■знатиа такш.
Стагао1В1ттгшу читавог царства .гаружан 'је оеећај безбедности и,
коначно, човеку нису претиле опасности за живот и имовину.
Истовремено са спољним јачањем царства Август је настојао да
спроведе унутрашњу реформу. Своју победу над Антонијем истицао је
као тријумф старих римских врлина над отуђењем под оријенталним
упливом. Сад је покушао да спречи распад обичаја, што се у Риму свугде
опажало, да би своју вредност повратиле храброст и праведност,
опомињање на васпитање и обичаје. Из тежње ка уживању многи
Римљани су живели без- брачно, а многи бракови нису имали деце;
разводи су били свакодневна појава, велики број робова и робиња
представљао је опасност за морал. Да би се предупредио овакав развој
ствари, доношени су закони у заштиту римске породице: сви мушкарци
 133

између 20 и 60 година старости и све жене између 20 и 50 го- дина

обавезно су морали живети брачно. У циљу неговања поро- дице,
наређено је да безбрачни не могу наслеђивати, ожењени а без деце
могли су наслеђивати половину, а очеви са много деце имали су
предност приликом ступања у службу. Па ипак ове мере нису постигле
свој циљ, пошто су људи настојали да законске уредбе изврдају на
свакојаке начине. Бракови су само наизглед закључивави, пад морала
гаије се могао зауставити, те се није могла постићи темељита промена.
Ова слика моралног стања јелинско-римског света, забележена у Рим 1,
18—32, оцр- тана је, додуше, дречавим бојама, али свакако да одговара
ствар- ном стању ствари.
Преуређење царства, до којег је дошло током дуге мирне
владавине Августове, толико је очврсло до краја живота му, да је
продужило да живи и после његове смрти. Када је Август умро 14. г. по
Хр. у старости од 76 година, владу је преузео његов посинак Тиберије,
искусни војсковођа и трезвени полити- чар, а већ зашао у 56. годину.
Увођење Принципата показало се тако добрим да је Тиберије без
противљења Сената могао ступити на престо. Уствари, Август није хтео
да га изабере за свога наследника, али када су пропале друге
ком|бинације, ипак је то учмгаио. Тиберије је прошао кроз мтаога
разочарења и зато је делао скровито. Своје обавезе строго и савесно је
испуњавао, плаискм и свр1оисходно, 1наста'вљајући полмтику свога
претходника, као управитељ добијеног тааслеђа, али му је при томе
нед1остајао стваралачки д.ух, који је Августа -оопо&обљавж за његово'
дело. Са своје скромности и извесне несигурности, Тиберије није имао
смисла за опхођење с људима и себи је створио многе неприја- теље. У
време његове владавине већ уређена управа царства на- ставила је
својим путем. Под његовом владавином Понтије Пилат је постављен за
прокуратора (намесника) у Јудеји и у Самарији (26—36. г. по Хр.), Јован
Крститељ се појавио у Палестини (Лк 3, 1), а Исус Назарећанин је делао у
Палестини све док га у Јерусалиму Јевреји нису предали намеснику да
буде осуђен на смрт и погубљење срамотном казном распећа.
Послс Тиберија дошао је Калигула, који је приликом пре- узимања
власти имага оамо 25 подитаа (37. г. гао Хр.). 3:а разлику од свога
претходника, он се понашао као јелински владар а окружио се
поквареним младим јелинистичким кнезовима, међу којима се налазио
и Ирод Агрипа, који је наклоношћу Калигуле стекао уплив и власт у
Палестини. Његов расипнички живот су- мануто стремљење за
божанским узвишењем владарског поло- жаја ометали су Калигули да
обавља своју службу. Он није пре- зао да од Јевреја затражи да у
јерусалимеком Храму поставе његову статуу. Међутим, спровођење ове
намере избегнуто је његовом наглом смрћу. Током само неколико
година своје влада- вине он је себи створио толико непријатеља да је
пуч на дворцу свргао његов режим (41. г. по Хр.).
Преторијанска (дворска) гарда извикала је за цезара Клауди- /а (41—
54. г. по Хр.), ујака Калигулиног, речитог човека, који
134

је настојао да влада савесно. Он је водио широку коресподен- цију са

функционерима у провинцијама царства да би се обавес- тио о локалном
стању ствари и утицао на њихов развој. У једном опширном писму, које
је послано граду Александрији, дозвољава ■се да се на разним тргсшима
града подишу (статуе шегове лич- ности и његове породице, и тада
наставља: „Не одобравам име- •новање једног првосвештеника за мене и
за градњу храмова; јер не желим да код својих савременика изазовем
саблазан, и моје је мишљење да су светишта и слична места једино
приви- легија богова, која им припада у сва времена." Пошто је у Алек-
сандрији дошло до сукоба између јеврејског и нејеврејског ста-
новништва, Клаудије спомиње Александријце, „да се према Јевре- јима
понашате стрпљиво и пријатељски, који су од давнина жи- вели у
истоме граду, и не срамотите ниједан њихов обред ради обожења ваших
богова, него им дозволите да се својих обичаја држе као iy ареме
божаномог Августа, које 'оам ја, сасл,ушавши обе стране, такође
санкционисао,- с друге стране, изричито запо- ведам Јевројима да се не
залажу за више привилетија пеш што су их имали .. . Ако одустанете од
ових ствари и решите да живите у међусобној трпељивости и
љубазности, са своје стране показаћу доброжелатељну бригу за град, као
што су је показивали моји претходници (Папирус Лондон 1912).
Додуше, у овом указу Клаудија очигледно руководи тежња да буде
правичан према обема странама, али је у Риму иступио против Јевреја,
јер је међу њима било дошло до сукоба: Суетон извештава: „Јевреје је
протерао из Рима, пошто су они подбада- ии неким Хрестусом, стално
стварали неред" (Claudius 25). Из ове нејасно забележене вести произлази
да је због Христове про- поведи долазило до сукоба међу Јеврејима.
Извештај погрешно наводи често употребљавано робовско име Хрестус,
сматрајући га одговорним кривцем. Уствари, биће да је проповед о
распетом из Назарета као о Христу, Месији израиљском, била разлог за
настанак немира, што је Клаудије на брзу руку узео за повод да Јевреје
протера из главног града. Можда нису сви припадни- ци јеврејске
заједнице, који су живели у овој светској метропо- ли, морали напустити
Рим, али им је сигурно било забрањено одржавање богослужења и
скупова по синагогама. Овом наред- бом били су погођени и
јудеохришћани (Дела 18, 2). У Неро- ново време Клаудијев едикт био је
опозван, па су Јевреји могли да се врате у Рим.
Клаудија је 54. г. по Хр. отровала његова жена Агрипина, која га је
хтела уклонити да би својег сина Нерона довела на престо, сина из првог
брака којег је Клаудије усвојио. Смена на власти прошла је без немира.
Како је нови владар имао тек 17 година, државне послове су најпре
водили преторијански пре- фекти и философ Сенека, један од
најбогатијих и најугледнијих људи у Риму. Године њиховог регентства
срећно су протекле, Али када је .Нерон лично преузео власт, луштене су
све уставе. Он је волео да јавно иступа као уметник, понашао се као
прија- тељ ii нешватељ грчке културе и настојано да своју владарску
виоосг
 135

•обуче у божакски cj'aj. Не трепнувши, уклања оне људе асоји би cviy

могли сметати. На његов подстрек, дошло је до првог гоњења хришћана
у Риму. Пошто ее догодио страшни пожар, у којем су спаљене многе
куће (64. г. по Хр.), пронео се глас да је пожар избио на Неронову
заповест. Да би ту сумњу са себе уклонио, он је фажио кривце, тиме што
се задржао огаод хришћаиа и осу- дио на смрт све оне који су ухваћени.
„Приликом погубљења, пише Тадит, њима ое још и стодсмевало, јер су
облачени у животињске коже, а растрзавали су их дивљи пси. Други су
прикивани иа крст или, одређени ња омр-т у пламену паљени, кад
падне помрчина, као ноћне бакље. За ову приредбу Нерон је дао свој
парк и истовремено организовао циркуску игру, на којој се у народу
појављивао у оделу кочијаша или стајао на тркачким колима" (Анали
XV, 44). Па и у својој породици Нерон је убијао и тако се окрутно
понашао да је дошло до завере против њега и он себи узео живот (68. г.
по Хр.). Његов нагао крај многи су поздравили клицањем; а други су
остали без даха и претпостављали да његова смрт не може бити
истинита и да он још живи на неком скривеном месту. Тако је настало
очеки- вање да ће се он повратити са Истока на челу војске Парћана, одн.
да ће се из смрти пробудити у нови живот. Ове, у народу раширене
представе, одражавају оне црте којима је у Откривењу Јовановом
насликана фигура животиње из подземља, која ће се појавитм као цар
страве последњег времена (Откр. 13, 1—18; 17, 12—17).
Смрћу Нероновом окончана је владавина јулијско-клаудијског
дома. У Шпанији су војници узвикивали Галбу за цезара, у Риму су
преторијевци хтели да Ото дође на власт, у Германији су легије објавиле
Вителија за наследника Нероновог. Ниједан од ове двојице није стекао
признање у целом царству, те је претила опасност избијања новог
грађанског рата. Пошло је за руком Веспазијану, који је са iciBojiMM
легијама боравио у Палестини и од њих извикан за владара, да дође на
власт и да, ослањајући се на војску, створи мир и ред (69. г. по Хр.).
Веспазијан је наставио са обновом Принципата, који ,је у 1Стаиавио
Авгугг и осигурао наслеђе за своје синове. Када је умро 79. г. по Хр. царем
је постао његов син Тит, освајач Јерусалима, а 81. године наследио га је
његов брат Домицијан (81—96. г. по Хр.). Доми- цијан је наглашавао да је
његова владарска моћ неограничена, захтевао је да се светост његове
личности јавно истиче и радо је слушао када је народ њега и његову
супругу поздрављао у Амфитеатру на дан велике свечаности повиком:
„Поздрав нашем господару и нашој господарици" (Суетон, Домицијан
13). Пре свега, он је захтешо шепу иослушност његовим заповестма.
Додуше, угушивао је сваки наговештај противљења, али није могао
спречити да се нерасположење и непријатељство појачава- ју. Наиме,
Римљани нису желели да за владара имају тиранина, него су чезнули за
човеком, који би као слуга државе водио владу. Када је Доммцијин, 96. г.
inao мао жртва, завере, оконча- на је владавина флавијске династије.
Премда су многе супрот-
136

ности и затегнутости, до којих је стално долазило током 1. века по

Христу, снажно продрмале Рим, ипак се царство учврш- ћено Августом
показало постојаним. У провинцијама је одговор- но радила римска
администрација, а нису је јаче погађала зби- вања у главном граду.
По смрти Домицијановој наступио је преокрет, јер је Сенат изабрао
за цара човека који је потицао из старе римске поро- дице и одговарао
узору владара оданог стојичком мишљењу. Са Нервом (96—98. г. по Хр.)
наступа низ цезара који су се подврг- ли учењу филооофа и 'настојали да
ово учење остваре «а добрО' заједнице. Стојички владарски идеал узео је
маха, према којем онај најбољи треба да влада и своју службу води као
слуга оп- штих интераоа. Нерва је уовојио геверала Тра/ана, кор је
преузеО' власт као његов наследник 98. године и обављао је до 117.
године по Хр. Поступком усвајања обезбеђено је да из круга кандидата
могу доћи у обзир нцјваљанији и изабрати се за вла- даре. Трајан се
трудио да хуманост дође до изражаја. Када су у Малој Азгоји хришћани
гоњени зб>ог своје вере, и када је цар> питан како поступати према
њима, саветовао је да се треба уз- држати и да их не треба службено
испитивати. Ако пак дође до оптужбе против њих, ствар се мора
испитивати; анонимна потказивања не треба узети у обзир. Ко се јавно
одрекне вере и жртвује боговима треба да буде помилован; друге треба
оштро казнити (Плиније Млађи, Писма X, 96). Крајем владавине Тра-
јанове на истоку царства избио је устанак Јевреја, који је, пре свега, у
Египту довео до жртава и коначно био угушен.
После Трајана дошао је АдриЏн (117—138. г. по Хр.), који је себе
сматрао космополитом. Он је по царству много путовао. радо је боравио
у Грчкој, свуда је дизао грађевине и бринуо се за добрабит провинција.
3ai6ipiaiHOM «астриран>а, којом је и обре- зање било укинуто, и наредбом да
се на месту рушевина јеру- салимског Храма подигне светиште за
Јупитера Капитолинуса још једном је разбуђен одлучан отпор Јевреја,
који је довео' до устанка под Бар Кохбом (132—135. г. ио Хр). Од 138—161.
г. владао је АнтонпЏ Пије, уважаван од целог становништва цар- ства. Не
мање било је уважавање према Марку Аурелију, фило- софу на царском
престолу (161—180. г.). Надахнут чежњом за истином и стално запослен
питањима из философије, он је на- стојао да одржи мир и прошири
благостање царства. Ипак, није могло а да 'се «е лати мача да би
одбраиио границе ца1рства од напада са Истока и Севера.
Са Марком Аурелијем завршен је низ владара који су се- владали
по стојичким мислима о хуманости и настојали да остану верни овоме
идеалу. Додуше, није пошло за руком да се мир свуда одржи
неокрњеним; унутрашњи и спољни сукоби учинили су рат неопходним.
Али под влашћу хумано настројених цезара царству је било досуђено
још извесно срећно доба. Границе су биле заштићене, те је унутрашња
изградња могла напредовати, а јелинско-римска култура несметано се
развијати.
 137
2. Социјални односи у Римском царству у 1. веку по Хр.

Римско царство је било космополитанска заједница у чијим се

границама, оружјем проширеним и обезбеђеним, могла не- ометано
развијати јелинско-римска култура, која је из грчког и римског наслеђа
срасла у једну јединствену целину. Свуда на Истоку и далеко на Западу
царства говорио се и разумевао грчки језик, који је од времена
Александра Великог постао заједнички језик општења у Средоземљу.
Развмјањем и из!весним упр.ошћ|еН)ам атичког дијалекта, како се он
говорио у Атини у време траги- чара и Платова, iHacraio је тзв. коини (тј.
oinnmi) .дијалект грчког језика, који је служио за опште споразумевање.
Он се није свуда писао и говорио тачно граматички, а увучене су
поједине речи из оријенталних језика и из латинског. Али се свако
трудио да што 'oojb'e овлада грчким и тиме себе сврста међу Грке, а не у
варваре. На варваре се, наиме, гледало са потцењивањем пошто је њихов
језик подсећао на ређање неразумљивих гласова (вар- -вар); свако је
желео, макар и скромно, да учествује у развоју грчке културе.
Јелинска култура имала је своје обитавалиште у градовима, где су се
укрштали трговина и саобраћај, па су се људи могли итекако обогатити.
Сваки град се упињао да се одликује од дру- гих градова својим
грађевинама, да према грчком грађевинском стилу створи отворене
тргове, подигне храмове, постави водо- воде, изгради купатила,
позоришта и игралишта. Добростојећи грађани улагали су баснословну
суму новца на добро града и могли су да на једном стубу у главној улици
поставе своју статуу, Богатство им је дозвољавало да се дању забављају
као гледаоци у позоришту или на утакмицама. Такмичења, од старине
прире- ђивана у грчким градовима, одржавала су се и у римско доба. За
мтаоге таммичаре опорт је постао позив, и својим победама код публике
,су ужмвали углед (приређујући јој одушеиљење. У Риму је маса народа
често хитала у велики Амфитеатар Колосеума да би пооматрали битке
гладијатора или дивљих жикотиња, и ужи- вали у оваквом животу.
Језик Грка био је у употреби не само у Египту, Палестини и Сирији,
него и у Риму. Преко грчких насеобина, које вековима постојаху у јужној
Италији, одавно је њихова култура дошла у ову земљу. Али тек кад су
Римљани покорили Грчку и у Рим довели многобројно робље, које је
говорило кини-дијалект, грчки језик је чак и у главном граду себи
обезбедио место. Римљани су били свесни да је Грчка, политички
слабија, њих културно превазилазила, и .отварали се о-ном ботатом
културном благу, које им је пристизало из Грчке. Читана је њихова
књижевност и на- стојало icse подражавати њихову уметност
inecrainrrBa да 'би ice она применила на историјски материјал и
животне начине Римљана.
Многобројна приватна писма, настала у јелинско време, све- доче о
широкој распрострањености кини-дијалекта на Истоку и на Западу.
Писана су на папирусу, материјалу за писање, којим
138
је Египат снабдевао цело царство. Писмо је углавном било крат- ко, па је
могло да се забележи на једном једином листу папи- руса, који је синда
icai&rjaiH и затваран лечатом. На 'полеђини листа писало је име
примаоца и његова адреса. На почетку пис- ма именује се пошиљалац и
адресати (примаоци) и додаје по- здрав, којим се примаоцу жели свако
добро. На крају писма стоји једна фраза, која се тиче здравља читаоца.
Главни део садржи само неколико реченица, са неколико саопштења,
као нпр. једно писмо из 25. г. по Хр. из Египта: „Теон поздравља
високопоштованог Тирана много пута. Доносилац овог писма, Хераклид,
брат је мој, због чега те преклињем свом силом својом да га узмеш под
своју заштиту. Ја сам и твог брата писмено молио да га најави код тебе.
Учинићеш ми највећу љубазност ако му допустиш да окуси твоју
дарежљивост, Пре свега, молим те да те прати здравље и најбољи успех
и заштита од штетног врача. Збогом Тирону Диикету (тј. једном
чиновнику)." Кратка приватна писма углавном су својеручно писана.
Богати људи су углавном имали писара, који је по диктату правио
белешке на воштаним таблицама, па затим разрађивао писмо и доносио
га на потпис. Важне делове он је диктирао од речи до речи, јер је била
битна тачност формулације (ср. Рим 16, 22), а крај је својеручно писао
одн. потписао. (Гал 6, 11).
Државна пошта служила је једино за службене послове, али су се
путницима могла дати писма да их понесу са собом, што би допринело
допреми писма у место опредељења (Рим 16, 1) Добро изграђеним
путевима путник би углавном ишао пешке, богатији људи и трговци
путовали су коли.ма — фијакером. Пу- товања бродом морала су
престати зими због опасних бура, а то је било од средине новембра до
средине марта, али већ ра- није у јесен могли су бродови да услед
изненадних бура доспеју у опасност (2 Кор 11, 25; Дела 27, 14—44).
Римска. управа, којој су били потчињени сви делови царства,
признавана је локалним властима извесну самосталност. Међутим,
римски намесник морао је вршити надзор над њима и у свако доба
могао је интервенисати ако је сматрао да то треба чинити. Није се ретко
дешавало да су римски чиновници користили свој положај да Ди ое
бескрупуловмо о|богатили за овреме евоје служ- бе у некој пртинци.ји.
Често им 'је поотазило за руком да ice кући врате пуног џепа,- понекад је
против њих подизана оптужба, па су морали полагати одговорност пред
римским судовима. Врховну духовну власт држао је цар, који је преко
намесника и чиновника iMonao да за сваку провинцију издаје наредбе и у
своје руке узме суђења, која није било лако решити на лицу места. Ако
је римски грађанин био негде на суђењу, он је у свако доба могао да
апелује на цара и захтева да се правни спор реши у Риму (Дела 25, 6—12).
Морало се удовољити овој жељи, и суђење је било преношено на
римски суд, који је пот- падао под непосредни надзор цезара.
Да би се добили тачни подаци о опорезивању домородачког
•становништва, у појединим деловима царства предузимао се по-
 139

пис становништва, када су становници пружали податке о својем

грађанству и о своме иметку, Када је 6. г. по Хр. јудејски кнез Архелај
био лишен положаја и Јудеја потчињена римском на- меснику,
Квириније, римски заповедник у Сирији, наредио је да се у Сирији и у
Палестини спроведе општи nomnc (Јосиф, Јудејске старине XVII, 355;
XVIII 1—10. 26). На тај начин дошло је до немира међу јеврејским
становништвом, што су подстицале националистичке групе. Римљани
су интервенисали, па су наред- бе намесника биле испуњене. Могуће је
да је овај попис могао бити сироведен и таа подручјтама која су и
таадаље ©стаиса под влашћу Иродових синова. Па и у Еуфрату издани су
огласи за опорезивање становништва. Међутим, до ових мера није
дошло у исто време, а о Августовој наредби да се у целом царству оба- ви
попис у одређено време (Лк 2, 1) ништа се не зна.
Производњом и привредом у највећој мери бавили су се робови.
Роб није важио за особу, него за ствар, којом је госпо- дар могао
располагати по нахођењу. Могао је да га прода или купи, да га казни
или с њим поступа како би хтео. Долазило је преко римског права и до
неких ограничења, којима су за- брањивана најдубља поступања. Само
су судије моше одлучити да ли се роб може осудити на борбу са
животињама,- установље- на је канцеларија где су се робови могли
жалити на злостављања. Па ипак је њихов правни положај остао крајње
ограничен. Мада роб није смео ступати у брак, ипак се ћутке прелазило
ако би роб и робиња живели у брачној заједници да се не би насилно
одвојили. На разне начине се робовима омогућивало да скупе извесну
суму новца којом би располагали. Али неограничена правна власт
господарева овиме није била умањена.
Број робова био је приличан, пошто су многи ратни зароб- љеници
довођени у Рим и ©вде гародавани. Цеиа Једтаог роба била je ниска, па
су богатији људи држали велики број робова, који су на стотине радили
на њиховим латифундијама, радионицама и трговинама. Ко је желео да
има угледа, морао је да има бар једно туце робова. Ако је њихов број у
почетку услед ратова био повећан, он се све више повећавао рађањем;
робовска деца су важила такође за робове. Њихова вредност је важила
такође за робове. Вредност је оцењивана према телесном здрављу и спо-
собности за рад. Робови који су својим господарима верно слу- жили,
углавном су награђииатаи осло!&ађањем, или им је давана могућност да
уштеде извесну суму новца којом би ое искупили. Откуп се често
обављао тако што је таоаац етављан у xpaiM неког бога, и, онда, .ало|бода
даривана у таме Божије, тиме што су храмовни свештеници суму новца
њима поверену изручивали дотадашњем господару. О овом откупу
издавано је уверење, које је ово пуштање на слободу и писмено
посведочило. У тексту ових уверења, која се нпр. у великом броју налазе
у Храму Питијиног Апола у Делфију, стално је констатовано да је
власник роба — поименце су навођена оба имена — продао овог за
толико и толико мина, да он цео свој живот буде слободан и ради шта
жели. Ослобођеник је по избору могао вратити се у своју отаџ-
140

бину или остати у земљи у којој се налазио. Пошто се у Риму често

дешавало да је робовима поклањана слобода, знатно се изменио састав
града. Ако је господар био римски грађанин, и ослобођеник је добио
римско право грађанства. Многи су стекли велико богатство и уплив у
граду и заузели угледне положаје.
Стојичким учењем, према којем су сви људи божанске при- роде,
преовладало је мишљење да је и роб човек и заслужује човечан третман,
Међутим, ни стојички философи нису испити- вали могућност да укину
установу ропства, јер се очигледно није могло замислити како би
опстали привреда и јавни живот без робова. Поред овога, опште
ослобађање робова вероватно би значило да би многи људи од данас до
сутра били бачени у беду и лрогпаст. Зато нигде кије постакљено
'питање о ооновним правима робова. Отуда је роб био >на (милости или
немилости својег .гоаподара. Ако је мопао' да >се овоме додвори, било
му је до!бро; ако је изазвао бес свога гооподара, иморао се бојати. Није се
често догађало да су робови бежали и покушавали да се на своју руку
дограбе слободе (Филимону 10—16). Одбегли роб мо- гао је да у храму
нађе азил или да покуша да се изгуби у вели- ком праду и ту да
трошењем и крађом саставља крај са краје-м. Ако би био ухваћен,
безусловно је враћан своме господару. А тада су га очекивале оштре
казне.
У животу на дому и у породици дошло је до многих про- мена услед
разнородних утицаја, који су стремили од јелинског света ка Риму.
Првобитно је римска породица била уређена стро- го патријархално:
отац је био старешина и једино је он одлучи- вао. О ступању у брак, до
којег је долазило углавном у млађим годинама, одлучивали су очеви,
после чега је 0'бављан свечани акт пред сведоцима, пред којим је невеста
предавана под власт мужа. Старо уређење се ипак изменило из темеља,
јер је био уобичајен шглаони брак, 'који је 'оклаиан без већих
формалнос- ти и зато се могао лако разрешити. При овоме је жена у
основи имала иста права као муж, па је и она имала могућност да са своје
стране тражи развод. Лабљењем морала, што' ее ширило у Риму, често је
долазило до браколомства, па су мужеви ишли са д.роцама, водили
љубав оа дечацима иа грчки вачин, па се људи нису устезали да се хвале
овим начином живота. Луксуз и благостање, што продираху са
богатством, допринели су да је остао стари римоки морал, па су се
Рилтљани упирали да у сва- KOIM погледу подражавају Грцима.
Према грчком узору уређено је и васпитање деце. Од сада у Риму
није било довољно строго војно образовање ранијих вре- мена, него се
одрасли дечак морао упознати са духовним светом Грка. Пошто није
било јавних школа, саме породице морале су да се старају око васпитања
својих синова. Један роб је имао обавезу да из дана у дан надгледа
дечака, да га прати на на- ставу, да га брани на путу, да пази на његово
лепо понашање и да га по потреби изудара. Овај роб је назван педагог —
не у смислу васпитача, него пре у смислу настажчика (Гал. 3, 24), који
 141

је имао да једино пази да му се поверени дечак пристојно по- наша.

Учитељи су имали за задатак да га васпитају и упућују у живот. Међу
грчким ауторима, са којима се дечак упознао, на првом месту је био
Хомер; поред увода у књижевност, него- вани су музика и гимнастика.
Пооебан значај у васпитању при- даван је реторици, коју су још Грци
развили у високу уметност. Што је више занемаривана стваралачка
философија, утолико је више неговано говорништво. Пошто у јелинско
доба једва да је била тема о некој великој политици, поглед је био
10Ж!ренут пи- тањима свакодневице, цветању права или радовању због
успелог формашног говора, који не мора да има в^ажан оадржај. Римља-
ни су изучавали реторику Грка и знали су да се њоме послуже поготово
на судским расправама, али и у циљу вршења утицаја на политичка
збивања. Говори и списи Цицеронови дају о овоме богато сведочанство.
Он је знао да искористи богато наслеђе Грка и управи оштро оружје,
одговарајуће речи против политич- ког противника и својим говорима
изврши уплив на јавне одлуке.
И на пољу науке Римљани су били ученици Грка. Они су били
стекли основна сазнања у математици, надовезани на по- четке
астрономије, како се била развила у Вавилону, и објашња- вали иретање
сазвезђа и уређење космоса. Медицииа је била достигла процват, па су
спретност и уметност грчких лекара били свуда уважавани и цењени.
Грци су пропутовали стране земље, описали обичајје и животне уелове,
проучавали врете животињ- ског света и бавили се ботаником и
зоологијом. Они су бриж- љиво преводилм дела класичиих аулора,
аналмзирали текстозе филолоиисом тачношћу и изучавали сам језик.
Римљанм су обра- ћали пажњу на уметност и науку, који су у јелинском
свету достигли висок ниво, мада је римски смисао био више управљен
на практичну страну; па ипак нису смели да негују слободно
истраживање. Додуше, они су преузели јелинску уметност и на-
довезали се на иачин градње Грагаа, али нису зкали како да добију
услове под којима је једино могуће неометано развијање духа. Тако је
сачувано већ постојеће духовно наследство, али са- знања Грка, како у
философији тако и у природним наукама, још дуго времена нису била
гаревазиђена.

3. Култ царева

На Истоку су владари од старина сматрани и поштовани као

синови богова. Из руке Божанства краљ је примао закон, којим влада
над својим нарадом, ета му на оанову норекла и по- дарене му божанске
моћи припада неограничена власт и моћ. Његовом службом непосредно
руководе богови, и она је зато неприкосновена. У цнру се показује
божансгво људима, јер се оно преко њега и у њему људима обелодањује
и с њима ступа у везу.
Грци нису делили ове представе, које су на Истоку биле веома
раширене. Јер у својој слободарској настројености они
142

не знају за висост владара, којем морају да служе сви поданици као

робови,- а богови, које су поштовали, нису били одвојени од људи оштро
повученим границама. Значајни људи могу да се из човечанске сфере
уздигну у божанску сферу и да се као хероји пребаце у заједницу богова.
Ако су изванредни људи могли да се приме у заједницу богова, онда су
обратно и богови могли да узму људски облик на земљи. Колико су ове
представе биле живе и раширене у јелинско доба произлази из
извештаја Дела апостолских о боравку ап. Павла и Варнаве у Листри.
Кад је ап. Павле излечио једног болесника, који је од детињства био
хром, многи људи видеше како тај излечени скочи и поче трча- ти, и
повикаше: „Богови посташе као људи и сиђоше ка нама" (Дела 14, 11),
Под утицајем чуда они су се уверили у епифанију богова. Како је ап.
Павле водио реч, прозваше га Хермес, вес- ником богоока, а Варгааву,
који је ћутао, Зевсом (Дела 14, 12).
Победничким походима Александра Великог, који му војску
одведоше кроз земље Истока, Грци су се сусрели са оријентал- ним
представама божанског краљевства, тј. са краљем као о богу. Када је
македонски краљ посетио чувени оракел бога Амона у оази, 'Оиова, да
би .се раопитао за 'будућност, њега је Првоовеш- теник ословио као сина
Амоновог, што је према грчком схватању исто значило што и син Зевса.
Ово узвишавање Александру се не само допало, него је од тада себе
сматрао сином највишега бога. Када је потом изненада умро, овај
неочекивани крај изгле- дао је у очима његових савременика још
величанственијим. По- што је краљ сахрањем у граду који је краљ
основао, у Алексан- дрији, њему је као осниваоцу града и као ономе међу
богове уздигнутоме сину Амоновоме успостављен култ са посебним
свеш- тенством. Њега су почели да култски обожавају не само у Египту
него и у другим местима, па су у Малој Азији, па чак и у Атини,
подизани храмови непобедивоме богу. Додуше, Грцима је од вајкада
значмло да ice богоки могу појавити на земљи и да бо- жански људи
могу учинити чудесна дела, али све дотле док се нису ислањали владару
као епифанмји Бооканства.
Дијадоси, који су међу собом разделили наследство Алек- сандра
Великог, настојали су да и за себе задобију божанско достојанство које је
било придавано Великоме краљу. Колико су Птоломеји обожавани, а
они су се одмах по смрти Алек- сандротаој постарали за установљење
његовог култа, свед0'чи тро- језички њатпис на каманој розети из 196. г.
ире Хр. Бираним речима хвали се Птоломеј V као онај који је „Египту
донео ред . .., који је усрећио живот људи, жива слика Зевсзва, син
Хелиосов, вечито живи Птоломеј, љубимац Пта, бог на земљи, оиај ко!Ји
је, потичући iKiao бот од бога и од богиње ... донео слободу Египту, који
је свима дао њихово право, градио храмо- ве и олтаре, и подигао оне
којима је била потребна помоћ и тако показао смисао доброчинитељног
бога". У Селевкидском царству, у којем су живеле разне националности,
религиозно уздизање служило је учвршћењу државотворности, што је
тре- бало да ое очува службеним неговањем владарског култа. Ди-
 143

митрију Лолиоркиту, македонском краљу, упућене су речи; „Здра- во,

сине силнога Бога, Посејдонов сине и сине Афродите! Други богови су
толико удаљени или немају уши или не постоје или не питају за нас. Але
тебе видимо телесно присутна, не дрвеног ни каменог, него истински
постојећег. Стога ти се молимо." Из ових сведочанстава о владарском
култу, како је он установљен и негован у јелинистичким царствима из
државнополитичких интереса, проистиче општа чежња за миром, који
би омогућио срећан и безбедан живот. Владар који би могао да удовољи
овој чежњи поздрављан је као божанска појава.
Уколико је становништво Римског царства током дугих гра-
ђанских ратова у 1. веку пре Хр. морало да пати од последица борби,
утолико се јаче изражавала жеља за скорим крајем рато- ва. Ова нада је
добила снажна крила када је Октавијану и Анто- нију пошло за руком да
побију цезароубице и међу собом поделе владавину над царством (41/40.
атре Хр.). У ово време је римски песник Виргилије написао чувену
четврту еклогу, у којој је мит- ским језиком изразио ту чежњу људи. При
том је надовезао на рапшрено оријентално ишчекивање да ће се с неба
појавити послано дете које ће започети ново доба, у којем ће владати
мир и срећа.

,,Он ће живети као Бог м омотрити хероје превресмена како ходају

међу боговима; њега ће запрепашћено посматрати. Мир доноси он
свету, владајући њиме силом Оца.

У њего!в01м царству мира дивно ће бити:

Долазиће кући козе забреклих вимена,
Лавови неће више престрашити стада срна на паши,
Чак ће из колевке избити венац ласкавих цветова.
Нестаће и змија, нестаће и отровне травке;
Асирске ливаде ће у изобиљу давати балсам."

Ова рајска стања наступиће појавом детета, чије се рођење стога

поздравља клицањем:

„Напред, Јупитерово изданче, ти драго божанско детенце. Већ је на

домаку време, прихвати се узвишеног достојанстваГ Гле, снажни
терет света се повија и кврџи,
Земље и морска пространства истовремено и дубине неба, Гле, како
се све весели златном добу, које предстоји."

Када се ова чежња, да ће наступити истински мир, остварила под

владавином Октавијана, она је у многим местима источног Царства
поздрављена као чудо божанске појаве, мада је на Истоку од старине
срећан владар поштован као спаситељ. Ово достојанство је повремено
већ приписивано Цезару када је стајао на врхунцу своје моћи. Тако је по
одлуци народа, донетој 48. г. пре Хр. у Ефесу, назван „бог на земљи
пореклом од Ареса и
144

Афродите и општи спаситељ за живот људски". У Риму нису го- ворили

тако високо о њему, али је већ 42. пре Хр. Сенат одлучио ,да мртвог
Цезара унесе међу бопове као Divus Juliuis. Мада је на Октавијана,
његовог усвојеног сина, пао одсјај овог јединстве- ног достојанства, којим
се поштовала успомена на Цезара, он је деловао као мудри политичар
умерено и опрезно, те није захте- вао да се поштује као јелински
богокраљ. Будући да је ипак доз- волио да му Сенат тренесе надим^ак
Август, недвО1СМ1иален)0 је ст.авио до знања да је његов noao'^iaij од
неупоредиве висине. Његово дело је слављено у оријенталним
провинцијама, служећи се несумњиво традиционално митолошким
језиком, обележавају- ћи га као Спаситеља и избавитеља посланог
људима и истичући његов рођекдан као почетак радоших вести, које ће
доћи цело- ме свету. Август је дозволио да супу се у М;алОЈ Азији
подижу храмови, али под условом да се посвећују њему и богињи Роми,
да би на овај начин Источно царство тесније повезано са Римом.
Када је 14. г. по Хр. Август умро, било је ван сумње да ће га сместа
унети међу богове. Одмах су се нашли сведоци који рекоше да су видели
како је преминули владар отишао на небо. Августов наследник је
неговао успомену на њега култним пошто- вањем, али је ипак одбио да
ово поштовање доживи и за свога живота. Када је Тиберију из Шпаније
изнета молба да се импе- ратору и њеповој мајци може саградитм храм,
одбацио је ову глупост из разлога што је OIH смрта« човек, а да божанске
по- части припадају Августу, истинском спаситељу човечанства. Ова- ко
је одлучио и Клаудије.
Калигула и Нерон пустили су пак ове уставе. Калигула је на
новчићима имао лик са круном и зрацима бога Сунца (Хели- оса), а
Нерон је био представљан као Аполо. Међутим, понаша- ње ове двојице
цезара, да се угледају на јелинске богокраљеве, наилазило је на одлучан
отпор у римским круговима. Римској традицији далеко је више
одговарала скептична иронија, којом је цар Веспазијан на самрти
подсмешљиао рекао: „Тешко мени, сигуно ћу постати бог". Али његов
син Домицијан, који је вла- дао крајем 1. века по Хр., био је другачијег
мишљења. Издавао је наредбе као божанске заповести јер је службена
писма почи- њао речима: „Наш Господ и Бог заповеда да се следеће
уради" (Sueton, Domitian 13), и захтеваше да га сви, који су с њим гово-
рили или му писали, поздрављају овим узвишеним ословљава- њем. Ко
би се томе супротставио, достигао би га његов бес. Tawo је IOH погубдао
конзула Флавија Клеменоа, ,својег рођака, а његову супругу Домицилу
послао у прогонство због безбоштва. Њихова кривица се очигледно
састојала у томе што су се нећка- ли да цара признају за бога. Домицијан
j'e свуда у царству по- стављао цареке отатуе, а у Ефесу је оодигао
огроман храм са статуом цара натприродне величине. Овај развој
предвиђен j'e у Откривењу Јовановом. Док је већина становника у Малој
Азији могла да без двоумљења буде опремна да владара култно ,по-
штује, пошто је била навикла да у њему види појаву Божанства, за
хришћане је било апсолутно искључено да Господ свих госпо-
 145

да и само један Цар свију царева (Откр. 17, 14; 19, 16), којег једино треба
поштовати и молити му се.
Култ царева, који се све више ширио у Римском царству,
првенствено је служио политичким циљевима. Многим народнос- ти.иа,
који живљаху у њихоззом цар'Ству, Римљани нису епречава- ли да
пуштују своје традиционалне богове, па су дозволили сло- бодно делање
старим религијама. Поштовање владаоца било је на првом месту знак
политичке оданости, која је изражавана у култским радњама. Пошто су
Јевреји били стари народ са рели- гајом достојном поштовања, од њих
гаије захтевагао да узимају удела у култу владара. Уместо овога, све до
избијања Јудејског рата, у Храмгу је .свакодрнекно прииошена жртва за
цара. Али и гаооле Јудејоког рата сачу|вагаа оу нраиа игааче дата
Јеврејима. У почетку су римске власти овде-онде и хришћане сматрале
Јеврејима или их држале за неку јеврејску секту. Али када се Јевреји и
хришћани ускоро разиђоше, хришћани су изгубили могућност да се
користе правима која су имале синагоге. Прем- да су они признавали
државне власти као Богом установљени поредак, ипак нису могли узети
учешће у култном поштовању владара, па је стално долазило до
конфликта, прогона и тешких патњи Цркве, све док се под царем
Константином цезар при- клонио пред Христом.
 II Г Л А В А

Религијски покрети и духовна струјања

у јелинско-римском свету у време Новог завета

1. Богови Грка и Римљапа

Богови поштовани од Грка, отсловљују силе и моћи које делују у

природи. По:сејдон влада над морем и cmapa таласе, Аполо шаље
1болести и даје оздрављења, Афродита по1дстиче љу- баав и симболише
лшго.гу. У зеленим пајевњма, иа изворима и ре- кама, у тминама
шумсоким обшшају богови м богиње, од њих по- тичу плодност и
благослови, али и суша и казна. Поред Божан- става, која остварују ред и
закон, noicrojn и бот Дионисије, који долази у шуштању и вихору, и TDO
томе га познају његов-и пошто- ваони. У изоблиној пуноћи он раздаје
дарове природе, па вино не цможе нестати пошто истиче из неисцрпног
извора. Док icy еа Оријенту божагаства тосподарила гаад судбинсм,
богови Грка ;су њој потчињени и од људи се једино тиме разликују што
су беамртни и раополажу далеко' већом моћи од њих.
Заједнице и градо!ви људи имају своја посебна |божанства. Богиња
Атина штити град Атину, Артемију иоштују у Ефесу (Дела 19, 28).
Међутим, они .нису везани шмо за један град, па тако Грци с®уда
1поштују оне богове о којима приповеда Хоцмеров еп. У њихову славу
!под.изани су велелепгаи храмови оа отатуама богова. Лутем кипа
Божанство се отвремењује и ступа у везу са људима, на начин да од
кипова лотичу тајгаи мигови или значајна упутства. На Оријенту -ау
богови прдстављагаи као огромне живо- тињаке фигуре, које изазивају
страх, док 'Су богови Грка чистн, прави људи. На Оријенту је 'кип
божанотва icraj'ao у најоветијем делу Храма, где су нриступали једино
'поовећенм свештеници. Грци ;пак гаиау знали за такву оштру деобу.
Углавном огаи нису имали издвојен :авештенички 1сталеж, па су
овештегаичке функци- је обављали поједини за ово одређени чланови
заједнице, и за сваког Грка .светиште ije било отворено,- те је пред кип
божан- ства увек могао присггу.пати и иоклонити му се.
Воља богова одр-еђује да град и заједница живе по добро-
заснованоме поретку. 0.ки се бргану да се оачува закогаитост жи- вота, и
будно прате да се огаа не прекрши. ЈГакомислено посгупа огаај који 'би
се у неодмереном погаосу поиграо против богова и у гордости видео
границе, које су постављене амртноме човеку.
 147
Зато је Хибрис сткарна грешка,, којом чавек може сагрешити код
Божансгва, и аа коју га казна одмах 1сустиже. Поштоваље, које доликује
богокима, изражава се учествовааем у култним триредбама, које су
утврђене традицијом и обичарпма. Ни код Грка 'Ни код Римљана, 'није
био неки недељгаи дан одмора и гараз- новања као субота 'код јевреја.
Мсђутим, током целе године био је позамашан 6poij гаразника, па је
било довољно прилике да се чоеек одмори од посда и поштује богове.
Велики празници, које су Грци светковали, у част богова, били су
повезагаи са играма, приређиваним у равномерним интервалима, и
цела Грчка је уче- ствовала. Надчузвшије qy биле ОлимпијСке игре,
приређиване сва- ке четврте године, да :би се жртвовало боговима и да
ice покличе за апортски уапех. Ко ra је стекао уживао је ошите
уважавање.
Сваке друге године гсод Коринта су .триређиване истмијске игре,
које су такође привлачиле многе учеснике и гледаоце (1 Кор 9, 24—27).
Храм Божанству лодизан је углавном на висинм, изнад града или
високо гаа брдима. При храму су приношене жртве намењене боговима,
оовећиване као лрмноси. Утроба закланих животиња сгааљивана је «а
олтару, а угаотребљиве делове добијали су све- штеници или су
продавани као обично меоо. Једва се могло добити имесо које на некм
гаачин нијје било у авези ca култом., пошто ау од оваке ваклане
животиње бар .најмануи делови бивали спаљивани за Божагаство. У
храмовним просторијама често су приређивани нултни оброци, на које
су гаозивани сродгаици и при- јатељи, који — како аведоче многи
лапируси —, често писмено моле да се у одређени час нађу у дому
Божијем гаа веселој гоз- би. Велики део друпгшеног и весељачког
живота одвијао се тако у Храму и при Храму >(1 Кбр 20, 20 ид. 25—28).
Жртве, паљене за богове, олужиле icy на испуњење постављене
обавезе, али је требаото да утичу на богове да cjдбину људи срећно воде
иши да отклоне неорећу и пропаст града. У стара времена једно време
жртиовагаи icy и људи да би се умилостивили богови. Кааније су на
њихово место дошле животиње, ета ипак се у некгам грчким градоиима
очувао обичај да се жртвовањем човека постиже изм;ирење. Аиоо је ова
жртва помирења требало да оосшпне уапех, анда је требало да се у 'Смрт
иде добровољно. Зато су у ову iCBpxy тражени сгаромашни људи, којима
је предо- чавано да ће целу годину дана гаајлепше живети о трошку
града, па су кљукани гаајбољом храном. Овај мамац побудио би овог или
оног, који је водио бедага живот, да се улусти у овакву трговину и себе
да за јарца сагрешења, који је, после подигау дана про- ведене у
изобиљу, иморао жртвовати свој жгавот ради искупљења заједнице (1
Кор 4, 13).
Римљани су већ од старине изједначавали своје богове са грчкима,
па је Јупитер гаснстао Зевс, Јуно Хера, Вегаус Афродита, Меркур Хермес,
Нептун Пооејдон, итд. Старије римоко предање није знало за митове о
боговима. Али када су Римљани успоста- ВИЈГИ везу својих богова са
грчким боговима, преузели 'су и мито- ве, сачињене у свем шарегаилу у
Грчкој, па icy њихови богови.
148
•који чувају свето;Ст и неповредивост уотаљеног поретка, на овај
начин добили сваки своју историју.
Пошто је култ био и остао ствар држаазо, ради чи(јег благо- стања
је извршаваи, по најтачгаијем календаржоси распореду, ■и званичка
лида су ice старала око његовог неговања. Додуше, под јаким утицајем,
који је допирао из јелинистичког и источног свега у Рим, током 1. века
пре Хр. зснатно је нестала брижљивост, с којом су исправљани култни
протиои, али се :под владом Августа на то поново по-чело гледати асао
да се негује предана религија. Олет су дизани многобро1јни храмови, а
овештеничка служба је HOIHOIBO уздигнута у части да :би ice од отуђења,
које је долазило 1иро1оветитељ1ек1им јелини;стичким мишљењем и
падом обичаја (морала), очувало римшсо наслеђе уважавањем богова и
испуњавањем обагаеза њима доличним. Наравно, успех ове поли- тике
могао је бити краткотрајан, пошто су се већ далекосежно већ били
иаменили животни став и нагаин живота Рњмљааа да би се 1сад могло
повратити на сгаре обичаје. Утицај страних култова, који са Оријента
допреше у Рим, показао се тако оилним да се вшне иије могао оотидауш.
И у јелиноко-римско доба брижљиво је извршавана култна служба
у Храму, мада се често могао чути подомех понашању богова, ‘па и сумња
је често долазила до израза. Макако да је ослабила вера у богове, ипак су
у њихову част дизане имшозантне грађевине у Италији и у Грчко1ј, на
Блиском исгаку и у Северној Африци. Остао ‘је неумањен значај
приписиван божанаким ораку- лима и гааредбама. Пажљиво је
посматран лет птица да би се из тога ишчитали предзнаци; при клању
жртвених живогшња разгле- дана је yrpoi6a не би ли се из ње добила
упутства за одређивање будућносгги; пре важнмх одлука, пре кретања
на пут или отпочи- њања 'важног посла хтело се 1сазиати шта је воља
богова. Ако при првом покушају није пошло за руком да се добије [јадао
и пози- тавно објашњење, имотле *су се још једном клати жртвене
живо- тиње и 'поновити гледање по утроби. Ко;д одређених светалишта
бож.ансткима су се могла упулита и питања и из оракула сазната шта је
божанока воља. Грци су од старина поовећивали Алолов оракел у
Делфима, тде би се даештеницима обраћали с молбом за обавешгење, а
ови ,су износили та ггитања Питији, евештеници, ,која је седела на
златиом трононгцу и видовњачком силом про- дирала у суштану
Божијих наредаба. Многи љуцм су тражили обавештење у личним
бригама, помоћ у болеста, или савет при тешкоћама у кући и у
породици, али ioy Питији по1Стављана и политичка шгтања. Пре него
што 'су доношени закони, у Делфима је често добијано брижљ(гаво
одвагано 0‘бавештење, да би се посту- ■хшло по БОЉИ Божијој.
Храм у Делфжма ношо је натпис „познај самог себе". Ова реченица
је била ту да би човека подсећала 'На постављену му границу и
опомињ.ала да се >не уздиже изнад себе и у лакомисле- ној гордости не
би препознао моћ богова. Човек треба м мора да буде свестан што ;је
могуће више тота да је амртан и да му з’е од- ређена кратка временска
мера. Додуше, у јелинистичко доба стара
 149

релипија је згаатно из11Тјбила у онази, али је остало апсолутно бо

жанско питање о ономе божигаском, које одређује основ сваког
постојања. Мада гаије познато да ли јс замста на (једном 01лтару у Атини
стајао гаатпис „непознатом богу” (Дела 17, 23), ипак су многи тр^ажили
одговор на питање о непознативоме богу. Нада- леко је у богу Сунца
Хелиосу гледано 1бо>жанство, које свачим управља, док >су филоеофи
говорили о једноме богу, чмја се вла- давигаа препозгааје у природи.
Поред култа старих бошва и све изразитијег монотеизма, било ije читаво
мноштво иаро1даких лред- сталва о гантервенисању божаноких сила и
тајанствених моћи, које угрожавају човекову судбину. Много јаче од
званичгаег култа богава, ово гаародгао веровање одређивалО' је живот
људи у јели- нистичко-римско доба.

2. Народно веровање и представа о судбини

У староме овету бмло је веома рапгирено веровање да се чу-

деониам догађањима може добити :божа1гаска помоћ. Култ бога
лекаретва Аоклешгја, коме су се мгаоги обраћали за помоћ и исце- лоње,
већ у icrapO' доба поштован је у многмм местагма Средозем- ља, ina ije
поеле ве'лмке куге, која је захватила Атину 420/19. г. пре Хр., заведен и у
овом ,гр,аду. Символ Асклепија била је змија; првобитно је гаак noranOBiara
у Тесалији 1као хтонијоки змијски бог. Његово средшиње аветилиште
било је у Епидаурусу, где су у јелигаско доба гаодипн,уте велике
грађевине. Код Храма су биле простране 'сале са лежиштима, где qy ,се
болеоници, одмарали и у 'Сну задобили исцељење. Хроми су
'проходавали, неми прогова- ралм, слепи прогледавали. Чудеони
доживљаји и лекарска пракса доношли су многима оздр1ављење, за пгга
icy затим своју захвал- HOICT исказивали светилишту, поклањањем или
давањем прилога. Асклепије је слављен као бог лекарства, кор људима
притиче у гаомоћ и узима их у заштмлу.
Чудежа догаађања могу потећи и од оних људи ко.ји су об- дарени
специјалном (Силом и зраче божагаском шатом. Куд год они пролазе,
тамо цветају гаоља, болесгамци оздрављају и збива се нештО' изузетно.
Када је Веспазијан одмах по стугаању на власт дошао у Александрију,
један 1Слепац га ije замолио да му пљувач- ком накаваш огаи, а, један
хро'мм да му гаогау дотакне својом петом. Прмповеда се да је цар
удовољмо овој 'молби и на паћееике излио своју исцелитељну моћ, те су
ови оздравили од овојих немоћи (Суетон, Весгаасиан, 7). Филоеоф
Аполоније из Тијане, који је у 1. веку по Хр. прошао Малу Азију и учио,
слављен је као чудо- творац, који је згаао 'како да гаомопне људима
паћеници1ма и лечи болеане. Приповеда ce да 'је једгаом у Атиии један
'младић, ЧИЈЈИ ,је начин живота био толико раопуиан и разуздан па су о
томе пева- не уличне гаесме, — спушао предавање философово. Кад ije
'°'ваЈ младић гарснуо у глаоан, бестидан кикот, Апологаије га је погледао
и рекао: „Не 'Пр-иступант оиде таг, него зао дух, који те је обу- зео".
Прича даље 'следи: „А он је био заиста обузст, о чему се није знало; он се
омејао када ое иико није смејао, плакао без раз-
150

лога, певао и разговарао сам са дабом. Људи оу мислили да је за то крива

његова необуздана младост, да њиме управља зли демон, а у своме
преступу шгледао ije ,као ошиј.ен. Али када na је сада Аполоније
иогледао оштрије и гнеиније, демон ј.е узникнуо као лрошаник и
1паћеник и замолио да '.капусгги младића и нгакад не спошда човека.
Кад је шк Аполоније с њиме говорио као неки љутити гоаподар са
својим бесшдно злим слугам и зашоведио му да изађе на зидело, овај је
узви^шуо: „Ооорићу онај кип тамо" и ЈПјаказа на једну .статуу код
цараке хале. Доиста, ошј тточе да се љуља и — преврну се. Каква
страхота! Какво запр епашћење! Ro би могао то онисати?! Али младић
тротрља очи као из бунила, погледа према Сунцу, беше збуњен, пошто у
ње.га беху ушрте све очи. Али се од тога дана нише није лонашао тако
дивље и нсобуздано, него се његова здрава нрмрода поново пројавила
као после употребе неког лека" (Филостат, Живот Апоотонијја IV, 20).
Као што ова прича показује, чудно понашање младшћа своди се, према
општеприхваћеном [мшнљењу, на дејство демана, који се као дуси
надчовечанаке анаге уплићу у живот људи. Они могу да према људима
буду добро раоположеш! и њима помажу; али по- стоје и (безбројни зли
дуси, који хоће да људима нанеау нгтету и да их .подјарме. Над њ^има
моћ има егзорциста, који силом изванредног лрозрења и даром лечења
може истерати оове зле ду- хове. Његов успех људи в-хтде својим очима,
јер демон по изласку преврће статуу, а младић од њетта ослобођен, стоји
пред њима здрав, док су сведоци овог догађаја испуњени
запрепашћујућим дивљењем {Мк 1, 23—28; 5, 1—20 ид. ).
ПоштО' су животни ход и 'судбина човекова завиоили од над-
земаљских сила, неопходно је да ice тачније иапита њихов значај. Зато се
поаматрају звезде, не би ли се из њ>ихо>вог кретања схва- тили закони
макрокозма, а одатле извукли закључци за сагледа- вање одредби
л1И1крокјоам,а. Јер ооно што треба да се деси човеку стоји написано на
звезда vca. Знања која су Вавилоњани имали о кретању звезда, Грци су
прихватили и продубиоти својим матема- тичким 'сазнашима. У
јелигаисшчко доба шукам стечена сазнања повезивана оу са MIHOTHM
народким нредставама и магијоким рад- њама, па је кастала шаролика
тешавина астрологије. Ако су њену уметност могли да упражњавају
једино образовани, који су се разумели у прорачуне, ишк ice и међу
њима нашлО' мното прори- цатеља, који су тврдили да за кезнатну
надокнаду из звезда могу рећи будућгаоот. 'Са1стављан ј.е хоро1скоп да
би се добила обавеште- ња о судбини,- људи су гаастојали да избегну
одређене им дане који шгсу обећавали орећу, а да ттакористе случајеве
који су стајали под до(бром звездом. Оујевергаи .страх гонио је људе да
пуни крајње бриге гледају према небу, јер су себе 'Оматрали
изложегаим .коомичмим (силама и властима, ш су се у бојажљивом
страху морали окретати према силама и властима, уП'0вгааваш њихове
закогае и ових ое брижљиво држати, да би ice запгштали од несреће и
ошааноста и мудро правели ане дане и часове који су стајали у
наклоности небеоких сила. Астролошка знања ширена су по књигама,
којима се могао послужита овакм учени човек
 151
ако је имао да оддучи ио важном питању или да ice такне тешког посла.
На при-мер, у |једном астролонжом савету каже ice: „Сатурн у троуглу
према Maipcy значи несрећу. Јуиштер у троуглу према Марсу или у
конјукцији са Мароом проузроокује неморал и брако- ломсггво; ако још
поред њих стоји Меркур, из тога произилазе расипност и
|Сладо(страшћ.е. Ако- Мерку.р стсији у конјукцији са Јупитером или у
троуглу, то проузрокује повољне радње и посло- ве . .. ако се Mapic
пој.аш у троуглу ica OBIILM ИЛИ m Оатурном, то доноси ллику срећу, и он
ће учинити велике заслуге" (Рарутш Tebtunis 276).
Под утицајем .сазнања, стечених у астролошји и географији,
измењена је слика овета. Ако Је раније .сматрано да је земља рав- на
плоча, иад којом не,бо прави евод као звоно, сада се на замљу гледа као
гаа кугл,у окружену ica еедам .планетних ефера и непо- кретним небом.
Душе људи дижу ice у небеоки свод у тренушу кад се у смрти одвоје од
гела. Тело o'craje на земљи, а душа се диже у небеске иисине, у којјгама
ice прочишћава и уса®ршав.а. Пред- става да се из звезда може добити
о.бавештење о судби одређеној души добиј.ала је и у Риму |аве јачи
утицај. Додуше, inoeTojao је неки стари указ којим су из Рима
протераки звсздочатци, али су се цезари држили овог уназа оамо 1
уколико су забрањивали непозванима да питају звезде о својој судби и
будућности, а исто- времено 'су ice раопитивали за оудбину и састављали
хороокоп, не би ли добили зшутства која обећавају срећу.
Чаробњаштвом и магијом тражмло ое да се изоврши утицај на ток
судбине. Сновима ije придаван велики значај; чов.ек је мо- рао бити на
огарезу од злих духова и оила, које 'наноее несрећу да не би ,пао као
жр,тва њиховог дављања. Изсвршење многих лрогаиса и стзвљање
.амулета, ирји терају демоне, и не дозво- љавају им гариступ, служиле су
да одпнају неорећг,. Тајанствене чаробњачке речи, које ice до!бијале у
сиази страношћу говора и честим .тонављањам требало је да, ic једне
.стране, отерају зле ду- хове и њихово дејетво, а да, ic друге 1стране,
доведу срећу. Мно- штво слогова повезивано ije у дуге, .једва
изшворљиве .ковашице, а речима из етраних језина лриписивано је
изванредно дејство. У Египту, у замљи у којој је од даинина
чаробњаштво било посебно развијено, (сударила су се предања из разких
језика и религија, па су она утолико милије прихшаћана и апајана,
пошто се на овај начи« фразама и формулама, изговараним ради
достишућа одре- ђених циљева, 'могло приписати тајнама обавијено
значење. У овај шарени аплет чаробњачких изрека с носебном љубављу
уношене оу поједане речи и имена из старозаветиог предања, гаа су и
нејудеј|Оки чаробњаци призивали Бога А®рамо1Вог, Иоакојвог и
Јаковљевог, да би себи О'0игурали његову ломоћ. На овај начин они су
заобилазили 1Старозаветну заповест да ее и Божије име не .сме
злоупотребљавати нити употребљавати у чаробњачке оврхе (2 Мојс 20, 7;
5 Мојс 5, 11 и др.). Тако се, на гаротмер, у једном дугом тексту, који
садржи гаравила за чаробњаке, каже: „Против демонаке обузетости
испрабаео је чаробњачко средство Пибехиса. Узми уља од незрелих
галодова поред биљке мастигије и лотосове
152

сржи и то кувај ica мајора-ном (необојеиим) и изговарај: „Јоел,

Осартиоми, Емори, Теохипооит, Ситемеох, Ооте, Јое, Мимиисо- тлотф,
Фероотм, АЕЕИОЈО, .Еохарифта, изиђи из н. А ову
заштитну формулу напиши на калајисану таблицу: „Јаео, Абрао- тиох,
Фта, Месенпсиниао', Феох, Јаео, Харскж", и обвси ,је око оно- га који
пати: она је страшило за шаког демона којег се он боји. Онда се ти
поетаии наанрам и закуни n a . . . А овако гласи закли- њање: Заклињем
те Богом Јевреја Исусом, Јабе, Јае, Абраота, Аје, Тота,, Ела, Еле, Аеона, Еје,
Јибаеха, Абармаоа, Јабирау, Абор- маса, Јабарау, Абелбел, Лона, Абра,
Мароја, Бракион, ти који се јављаш у ватри, ти IKOJ'MICMуоред гајева и анега
и магле, Танетису: нека сиђе ТВОЈ' неумољиви анђео и уђе у затвор овог
створења којим наоколо ленршају демони, Koj'e је бог клворио у овоме
светом рају. Јер ја се молим еветом богу, оспањајући ice на Амо-
нипоентахо . . . " (Париски чаробњачки папирус 3007—3029). Еги- патока
имена богова, старозаветни називи и у1краша!вање речима, из КОЈ'ИХ не
1проистичу одређена значења, овде су иовезани у чу- дновато ткање,
које би у (својем мноштву и обиљу пређе, из које се састоји, требало да у
шш околносгама садржи одтоварајућу чаробњачжу реч, KOIJ'OIM би ее
могли вршити моћ над дусима и утицај над судбином људи.
Коамополитанока ширина, која је зладала у грапицама Рим- аког
царсгва, препуштала је људима које ће богове они призивати и KOj'e ће
верско убеђење прихватити, па <j'e тииме inaj сдинцу остав- љан
слободан простор, који он за себе 'може попушгти. Мање- -више јаоно
оформљену представу о судбини, често повезивану са су|Ј'еверним
мишљсњ:има, мног.и су уовајали. Свако се надао да ће му се подарити
радоона 'судбина и тражио да уочи знаке по 'коме ће добро доћи у део
н.ему и њешвима сродницима.
Сви су били болно СВ0СНИ да је живот људ|ски краткога века.
Неки 'су из овог сагледавања извлачили закључак да човек мора
уживати у озакоме дану када сунце сија, јер гвећ сутра може доћи
изненаднм крај. Друге је испуњавала 'CKenica, а мнош су живели мање-
више безбрижно не 'шуштгјући се у дубока размишљања. Мишљења су
се разилазлла по питању шта ће се догодити човеку после смрти. У
народу је и даље живело старо гледиште да мртви одлазе у тамно
Подземље, где своје битисање воде као сенке. Уверење да ће бесмртна
душа тек у бесмртном свету развити стварно ншначење било је широко
рашрострањено. Зато је дан смрти важио за .рођендан вечности, јер дух
напушта тело и враћа сс у божански овет. Према народвом .схватању,
душа умрлог бора- вила је Ј'ОШ три .дана у близишс: rpoi6a пре еего што
је ишчезнула у висину (Јн 11, 39). Али м;ноги људи су сумњал 1и у
ишчекивање неког живота после амрти и (јаано и глаано говораху да
нема оног света и да је амрћу постављен неопозив крај. Разноврсност
пред- става одражавају натпиои на гробовима, чије речи, уклесане у
камену, треба да [Сачувају уапомену на преминулог, а живот опо- мену
на р.азмишљање. Ради сећања на мртве, његова породица и пријатељи
оокупљали icy се у одређене датуме, на пример, на ро- ђендан или дан
омрти праминулог. Имућнији људи су још за свога

t
i
 153

живота оснивали фондове, из којих би се ,касније иоплићивали обеди

на уопомену. Јер мртвима је требала пажња, која им је- нооведочатана
неговањам гробова и чаоном успоменом.

3. Религије мистерија.

Сујеверје и иредстава о ^судбини, чежања за чудима, астроло- гија

и магија, које су у јелинско доба имале »бројне следбенике,, иапомињу
да су људи били захваћни дубоком бригом и жигвотном несигурношћу.
Човек, у опашости од сила и демона, од болести и непредвиђених
удараца оудбине, живео је у неизвесности и страху и осећао се потчињен
надмоћним властима, (нашрам ко- јих се није могао' одупретм.
Онакојакгам чинима и мерама предо- строжности он ije желео да се
наоружа и заштити како би одолео судбини. Потребан је био одговор на
нитање како се :може умзћи суморној пропасти и ослободити од страха.
Овај одговор са своје стране пружале icy религије мисгерија, које су
људима обећашале спасење, нудећи им исцелитељну моћ која би се
одупрла страда- њу, па чак и смрти. Говори се о мистеријама из разлога.
што оу вероке 'заједнице, 01иупљше ради одређених култних радњи,
строго ћутале о њиховом 'садржају и значењу, м ништа се није смело из-
дати некам непо1свећеном. Ушед брижљиво чуване Аркандисци- гашне
имамо веома О1окуд.не податке, па ипак овде-онде нагове- штаји и
указивања дају оодлогу за опишвање суштине и амисла релишје
мкстерија.
У јелинистичко доба на читавом оредоземнол! подручју раши-
рили су се оријентални .култови: култ Озириса и 'Изисе из Ешпта,
поштовање Адо1ниса одомаћен у Оирији, фришј|Оки култ Атиса и
Кибеле, и .Митрин култ из Персије. Када ау се 'Судариле различите
,релити|је, онда ,су дотична божанства •'глашшм изје^дначавана. Ма
како да је називан највиши бог, нод разним именима призи- ван је :један
једини Гошод овета, па се оне ршишје које су н>и- хови следбешгци
пренели у друге земље, нису непријатељски од- носиле једна према
другој, него толераитно. Ово је скроз дону- штало да се човек могао
истовремено нрижључити више религи- озним заједницама, да би на
'многоструки гаачин могао доћи у додир ica божанском силом и њоме
био иапуњен. Мистеријске заједнице 'Сгвар1ане icy шо(бодном одлуком
њихових чланова, па су у њих примани и шободњаци и р'01бови, Грци и
туђини, муш- карци и жене, без обзира на различити социјални
положај, пошто су се осећали уједињени поштовањрам култног
Божамства. Мада су култни митови појединих релишја и мисгерија
били различи- тог порекла и мада су се богослужења устројавала на
различити начин, ипак се препозгаају ооновне црте, које icy, не
гаарушавајући извеоне оообаности, биле заједничке свиота
мистеријоктм заједни- цама.
У култној радњм представља се .судбина Божвгаства, коју
иоповедају вергаици. У центру бого1олужења стоји драма, а не реч, која
се довршава у проноведи. На свечана чинодејства мистериј-

#
154

ске заједнице допуштено је само ономе ко је прошао кроз .посве- ћење, а

сви други се искључују. Мада се у оинови авакоме човеоку може
подарити поавећење, 1без обзира из којег је сталежа или 'народа, ипак
.су у неким мистеријама изузети они људа који не испуњавају неке
услоозе. На пример, у Елевсису светишту нису припуштани они варвари
који иису знаши грчки језж, нити пак убице, Ко је био уведен у тајне,
издво!Јен је тиме из масе .неиоове- ћених. Њему icy повераване свете
формуле или символички знаци, nocvioihy ко1Ј;их се мистичари могу
међуообно препознати. До1душе, формула поавећења је у по1Јединмм
мистериј|Оким религмјама раз- личито изграђена, али им је заједничка
представа да се у посве- ћењу извр^шава преиород човеков за
6eCMpTHOicT.
Док је стара грчка релишја сматрала да еу богови олободни од
патњи и 'Смрти, божанства мистериј.аких религија онају за патњу и
умирање. Као што вегетација у природи расте и процве- тава у пролеће,
а у јеоен одумире, тако и божанегво пролази пут промене од постајања
ка нестајању. Оно мора да поднесе страда- ња, али оно их подаоаи да би
се уздигло у нови живот. Учеству- јући у култној драми у судбини
божанетва, мистичари се у овој судбини надахњују божановом силом.
Ндама се на богослужењу довикује:
„Бог даде опасење. Ви његови мистичари будите утешени,-
И вама ће од ваших невоља доћи удео спасења”.

Ову литуршјоку фразу забележио је Фирмик Матерн, ко,ји се пред

обраћењем у хришћанство оштром полемиком окреће против заблуда
паганских релишја. Пошто је статуа богова — иише он — оборена на
леђа на поомртниим »оеилима и ожаљена, у тамну просторију уноси се
оветиљка. Овештеници помажу по овима који оу тужно нарицали, и
OBiHMa им тихим мумљањем шапућу позив у радоет због епасења,
iiooje је дошло Божанству а тек сада се еаошитава његовим верницима"
(22, 1—3). Избављење коуе они примају даје непролазно дејство, те еви
којима долази у удео више не Mioiry бити изгубљени, што ће увек бити
случај. Зато мистичар може бити еигуран да ће од тада живети под
заштитом Божанства и бити обдарен бесмртном моћи.
Пошто култни мит, који се изражава .у богослужбеном чину,
одсликава збијање у природм од !ПОСтанка до 1не!станка, од живота
до емрти, он се не односи 1на одређени историјски догађај него
предочава неку увеж вредећу истину. Његова еадржмна „никад се није
деоила, ;ал1и је постојећа” |(3алуст, О боговима и о овету 4) и у
различито 'Сачуваној верзији преноои се на основу авојепре- дисторије
коју је имала авета прича о појединим миетери>)10ким религијама.
Мистерије 1нису биле стране Грцима, који су се у в.ре- ме јелинизма
упознали са религијама Оријента. Дионисијев бог био им је одавно познат
као божинство, које се доживљава у она- жном шуму, обухвата дубине и
вгиоине живота м авоје вернике доводи до вртогланице и уздаже до
екстазе. Њешв култ је већ у 2. веку по Хр. стигао у Италију, али је овде
наишао ‘на снажни римски отпор. Следбсницима је пребацЈшано:
„Ништа
 155

не сматрати грехом, .било је за њих на(ј'више ботослужење. М>тн-

ка.рци су лрорицали мао малоумнм, са шоомимнитим покрстима тела,
жене icy у ношњи баннттиики разбарушеие косе јуриле са рас-
пламсаним бакљама у Тибар, бакље загњуривале у воду и извла- чиле их
ооново упаљене, јер је у њима био оумпор са кречњаком. Говорило се да
су богоки обузели људе" (Livius, ab urbe соп- dita XXXIX, 13).
Од етарине у Елевсису су одржаване мистеријске прославе. Култни
мит прича да је Кора, кћи Деметере, болиње 1биљног рас- тиња, отета од
Хада, владара Подземљем. Мсђутим, Зевс се сми- ловао, и буде
договорено да Кора проведе осам месеци код своје мајке над Земљом, и
четири месеца у Подзамљу. Дакле, мит одражава рашћење и у 1апеван>е,
као и жетву нлодо'ва, |КОји се скуп- љају и чувају у подземгаим
оклоништама. У трапању за изтубље- ном ћерком — приповеда се даље
— дубоко ожалошћена мајка дошла је у Елевсис. Из захвалности за
гаријатељски пријем, који јој је тамо пригарављан, о.на је краља
Елавшса научила гајењу жита и пооветала га у овете тајне. Mracrepraje,
које актуализују митско збивање у култном чину, обећавају огаима који
учествују у овом чину, да ће у огаом свету имата опасење и бољу
судбину. Мишљење Грка о вредности ми1стери.ја било је, наравно, свуда
прихваћено, што јаано икжазује критички суд Диогенов. Када су од њега
Атињани тражили да му се обаве света гаоовећења и предочили му да ће
у Хаду (Паклу) поовећени имата нредност гаад CB'iiM.a друтима, он је
одвратоо да је то омешно. Јер, агасолутно, бесмислица је да jce тако
угледгаи Људи као што :су победоиосгаи спартагасзси краљ Агешлај и
чувени тебанаки iBOј аковођа Егаами- нондас, који 'нису били
посвећегаи, морали да ваљају у блату, док ниткови, само зато што оу
1биши посвећени, могу обитавати гаа острвима блажегаих (Диоген,
Лаертије VI, 39).
Египатаког порекла је култ Изисе-Озириса, одн. Сераписа., који је био
гаашироко расгарострањен. Овај мит је заоведочен у различитим
верзијама, а најјаагаије ra је онисао Плутарх у својем спису о Изгааи м
Озмргасу. Према свом Gimioy„ Озмрис је некад Еладао као ботокраљ
>на Нилу, ,али је његов брат Тифон оковао против њега заверу и
смишгао лузсавство. Пошто је тајно измерио тело Озириса и нрема њему
наиравио леп, ботато украшен ков- чег, Тмфон обећа на јадгаом .пиру да
ће овај ковчег поклонити ономе који би га кад леггае потпуно погаунио.
О-вим обећањем он је подстрекао Озириса да лепне у ковчет. Једва да је
овај легао, а завер:еници ice устремгаше, затворише ковчвг, лреЈшше га
врућим оловом, однеше га на реку и бацише у воду. Изгас, сестра и
жегаа убијегаога, тужно је тражила мртвог Озиргаса, и ко 1начно га нађе
код Библоса, отвори ковчег, баци поглед 'на леш, пољуби гаи плакаше.
Кад је Тифон сазнао о овоме, он је ноћу иокомадао леш .на четрнаест
парчади и разбацао их. .Међутгам, Изис прона- ђе ове комаде и састави
их, па је Озирис могао да оде у Подзем- ље и тамо завлада као бог. Његов
тон Хорус крете против ненри- јатеља и победи Тифогаа. Изгас је, каже
се на крају мита, донела на свет као недоношче Хипократа, зачевши га са
Озиргасом,
156

с којим је општила и по његовој смрти. Отуда се она представља и

поштује као мајка са дететом.
У култко1Ј служби мистичари наричући излазе да би потра- жили
мртвог Озириса. Клицање се разлеже узвицима: „Нашли смо па". Сада је
>крај жалости, јер је омрт 'прешла у живот. Ози- рис је владао у
Подземљу као судија мртзих, пред чији престо ови мртви мора да
иступе. Као што је Озирисов леш донет на реку, тако iwopa и сваки
мртвац да се преко Нила довезс у цар- ство мртвих. У јеливистичко
време, ш псдстрек Птоламеја, име Озириса је претворенга у Серанис, да
би оиим именом било' озна- чено највише божанство, којем су се
истовремено амолили Егип- ћани и Грци. Бог Серапис изједначен је са
Зевсом, оцем богова и људи, и слављен као спаситељ и избавитељ, KOIJ’H
шомаже свима људима. Поред њега стоји Изис као божанска мајка, чији
је углед толико порастао да је noicreneHO превазишао значај :бога, иошто-
вана је као лепо биће 10вију богова и признавана као једигаа боги- ња,
која аве у ice6n >садржи.
Једна химна Изиси, божанско>ј мајци, велича (је као помоћ- ницу
људи на свим гаутетима њихова живота, „Ти света, noiCTOjaraa
ошштељице људског рода, која си увек миљоордна да ;би оживела
смртне, олатку нежност мајке гаоказујеш сиромашнима у њиховој
патњи. Ни један дан и ни једна ноћ, па гаи један кратки тренутак, не
прође 1без твојих доброчинстава, да ти не закриљујеш људе на води и по
оувом, одагнаваш животне буре и иружаш своју дареж- љиву руку,
којом растерујеш нераоплетиво усукане конце судбине, непогоду
судбине чипгиш д.а умине м обуздаваш штетно кретање сазвежђа. Тебе
поштују небеока., а уважавају .подземаЉ'ака тела, ти чиниш >да се
окреће небеска грађевина, да Сунце сија, управ- љаш светом, а Тартара
газиш ногама. Теби одговарају сазвежђа, враћају >се годишња доба,
милују :б01гови, служе елементи. На TiBoj миг дувају ветрови, дарују
облаци, клија семе, расту клице. Пред твојом свемоћи подрхтава јато
птица, које по небу крстари, дивљач што по горама лута, змије које се у
земљу скрмвају, жи- вотиње што пливају по мору. Ја сам пак сувише
галабог духа да бих теби певао хвалу и >сувиш.е незгаатне моћи да бих
принео жртву. Не стоји ми на располагању пуноћа језика да бих иаказао
шта осећам о твојој слави, а гаемам гаи хиљадуструка уста и то- лико
јеаика, иити вечну реку неуморног ггавора. Дакле, све што само
побгажан, иначе сиромашан, човек иможе, и ја ћу се потру- дити да
доетигнем. Твоје божанско лице и твгаје овето величан- ство вечито ћу
чувати у тајној одаји мојих груди и држати је пред својим очима".
(Апулије, Мехаморфозе XI, 25).
Божагаака мајка, која се чествује у литиј,ама и у богослужбе- ним
свечано>стима, символисанО' 'јо пред.стављала ходатајство под које се
човек ставља пред гааладима судбине. Пошто ј.е њен углед био веома
раапрострањен и њена сзгаш. 1авуда величана, у сукобу ре- лигија, до
којег ,је дошло у позној агатици, хришћанслзо је могото да гареузме неке
црте из Изиснрелигије. Онима који припадају Бо- жанакој мајци
1свепггегаикдгави>кујеутешнеречи: „Нека би ,судб.ина
 157

пошла својим путем и за свој бес и овирепост гаотражила друту

прилику. Јер над онима, -чији је живот божанство гааше богиње узело у
овоју служ!бу, непријатељока судбигаа нема моћи". (Апу- лије,
Метаморфозе, XI, 15).
Ко жели да буде посвећен у мистерије Изисе, најпре добија кратку
.гаоуку, мора се шодвући бањи очишћења и десет дана не оме да једе
меш и пије вино, ше док се десетог дана увече не обави гаоовећење.
Новајлију облаче у .платнену хаљину и на за- ласжу .Сунца воде у свету
просторију. Додуше, >сама култна радња, услед запо!вести о ћутању,
коју на се узимају сви посвећегаи, гаи- где .није оиишна, али је
алудирајућим речима, које оу очигледно зналцима довољно швориле,
ипак у Метам)01рфозама Апулијевмм онај доживљајј, кнже: „дошао сам
на праницу смрти м icrynwo сам на праг Просерпене, пугавао сам кроз
ове елементе, и онда се повратио у .гаоноћ, видео како Сунце сија у
блештавој светло- сти, „боговима горе и доле приближавао сам се лицам
ка лицу и молио им се из најприсније близине". (Апулије, Метармофозе,
XI, 23). Дакле, при .гаотећењу, силазак у Доњи авет и залазак у висину,
,па смрт и живот, бивају измерени, а косм,ичким ходом првносе се
мистичару божаноке силе. Следећег јутра по завршетку свечане радње,
обучен у дванаестосгруку icrony (одору) он ступа пред народ и ноказује
м.у ое у украсу Сунчевог рађања. Посвеће- њем, он рођен у божанако
биће, иапуњен силом и окружен бље- штавом оветлошћу. У служби
Изиое он .има да од тог тренутка извршава њене наредбе и морално
поступа да би у своје лреме Aiorao опстати .пред оудијом мртвих,
Озириоом. Пошто оу Изис- -мгастерије поовећене у тајне божанске
мајисе биле повезане са моралном збиљом, оне су имале велику
привлачну онагу.
У Палестини и Сирији одомаћен је култ Адониса, који изра- жава
мистерију смрти и живота. Жене које су носиле хаљину Афродитину,
сејале су у судове, покриване танким слојем земље, семење биљака које
су брзо ницале. На крововима кућа ове ћасе су излагане сунцу, па су
биљчице израсле и одмах затим венуле. Тиме је сликовито
представљано расцветавање и смрт бога.
Из Фригије потиче култ Кибеле и Дтиса, где се у делири- јуму и
екстази има божански доживљај. Ове црте Атиоовог култа, који се
најпре распростро у Малој Азији, а одатле по целом средоземном
подручју, показује сличности са поштовањем Дио- нисија, које при
јелинизацији Атисовог култа није остало без утицаја за његов даљи
развој. Кибела, која је првобитно обита- вала у брдима, представља се
као велика богомајка како седи на престолу окружена са два лава са
стране. Мит о култу, који приповеда о сусрету богиње са пастиром
Атисом, сачуван је у различитим верзијама. Према традицији коју
бележи Овид (Fasti IV, 323), Кибела је у шумама срела легаог младића
Атиса, њиме је била очарана и хтела да га љубашву придобије за себе.
Али кад је затим Атис наишао на чаробну нимфу Загаритис, у коју се
158
заљубио и прекршио завет, коју је био дао богињи, Кибелу је обузео
вињајући гнев и она је убила нимфу. Атис је бачен у лудило, кастрирао
је себе уз образложење да је тиме примио за- служну награду да буде
претворен у смреку, која као Кибелино дрво симболише мртвог Атиса.
Међутим, он није остао мртав, него је пробуђен у нови живот, како седи
поред Кибеле на пре- столу, како у лављем четвороспрегу иде у бесну
победничку вожњу.
Култ Атиса и Кибеле је светкован у оша.мућеном заносу мистичара
(поклоника), који су у екстази били захваћани божан- ском силом и на
богослужењу узвикивали речи: „Из бубња сам јео, из кимвала пио, а
тајне религије темељито сам изучио, одн. постао сам поклоник Атиса"
(Firmicus Matemus 18, 1). Навођени су инструменти, јер је путем њих
произвођено екстатично стање, у којем је делириум захватао поклонике
и давао им да доживе сакраменталну свечаност. Поред светих обеда, које
су поклоници држали, био је и неки чудни обед посвећења. Копана је
дубока јама, у коју је силазИо један свештеник, а преко тога стављана је
пробушена даска, на којима је клан бик, тако да је његова крв капљала
кроз рупу. Свештеник у јами је допуштао да крв цури на његово тело и
сркао је у оебе. Када је са животињом било готово, она је одвлачена да би
изашао свештеник, кога је, потпуио иопрсканог крвљу, iMiaca уз клицање
.поздрављала као по- ново рођеног (Pruđentius, Peristephaaaon X, 1011—
1050). Он је у дубини јаме доживео на себи смртну судбину Божанства и
на себе узео божанске моћи, које су му у својину предавале спасе- ње и
живот.
О борби и победи Митрине религије обавештавају нас њени
поклоници из Персије, а посебно у другом и у трећем веку после Хр.,
којих је много било у Римском царству. Само у Грчкој, где се из старина
одупирало свему ономе што је долазило из Пер- сије, Митрин култ није
се могао одомаћити. Митра, који је обо- жаван као бог светлости, стално
је представљан као борац, који убија бика, иао победоносни херој који
има светлост на овојој страни и растерује таму. Многи војници
придружише се култу Митре и раширише ra до свих граница Царства,
па и у Немач- кој. За разлику од других мистеријских религија, у
мистерије Митрине могли су се посветити само они који су као ратници
Божији били обележени усијаним гвожђем на челу. Примани су неком
тајном крштења, и тада су могли узети учешће у светим оброцима, ради
којих се заједница окупљала. Пошто су се по- борници Митрини старали
за победу светлости, под обавезом су да се држе моралних прописа.
Овако мора после смрти одговарата на божанском суду нред којим се
одмеравају његова дела, пре него што се вернима отвори улаз у сшет
светлосги. Наглашавањем битке, која се мора издржати против таме а на
победу светлости, као и моралним прописима који се налажу свима
вернима, рели-
 159

гија Митрина извршила је снажну привлачну снагу и ступила у оштар

конфликт са хришћанством које се ширило, што се у
4. веку завршило са победом хришћанства. У многим местима су над
Митршшм оветингпима п01дигнуте хришћанске цркве' у знак тријумфа
Христа над Митром.
У време настанка хришћанства у целом Римском царству било је
мистеријских заједница. Митра је поштован у Триру, на Рајни и на
Дунаву и свугде, где су римске легије распеле своје логоре. Изис је
поштована у Риму, у Италији и у Грчкој, као и у Малој Азији. Култ
Атиса и Кибеле имао је приврженике у Риму, Шпанији и Галији, али и у
Великој Британији и Африци. На питање, како човек може наћи
заштиту од злих сила и спаси- тељну момоћ Божапсхва, мистерије су
давале одговор тме што нису произносиле спасење разрађеним учењем,
него култним рад- њама којима су само посвећени смели присуствовати.
Ове представе Митрине религије утицале су на приличан број
младих хришћанских заједница тиме што су се, делимично несвесно,
богослужбене радње хришћанске заједнице тумачиле према обрасцу
мистерија, а делимично свесно ове радње повези- вале са погледима
мистеријских религија. Као што поклоник мистеријске релмгије
суделу.је у култној драми и тиме повезан са култним божанством, тако
је тумачен и смисао хришћанског кр'нггења. Ко је у Христа Јфштен
кршташа се у његову смрт у Еаскрсоње, татоо да силама бесмртности он
и даље иде. Зато ап. Павле мора да се стално осврће против овог
гледишта, јер је хришћанин већ ваокранут у неизгубљени живот (Рим 6,
1—5), или као да је у крштењу и причешћу добијен световни спас, да се
њему само оно стави на располагање, да чини или пропуст да не чини
шта се год њему свиђа (1 Кор 10, 1—13). Пошто се мислило да се између
мистагога који дели посвећење и покло- нику који ово посвећење прима
успоставља трајна веза, мислили су и неки хришћани да је новокрштени
стављен у сличан однос са својим крститељем у смислу даривања
спасења, тако да се он с поносом може похиалити имегаом овојег
крсттеља (1 Кор 1, 12). Такве представе су се можда овде-онде омашком
утрпале; међу- тим, на другим местима с великом гордошћу позивало се
да је у хришћанском богослужењу подарена моћ исцелења као њихово
расположиво добро. Ап. Павле се веома оштро окреће против ових
мишљења и истиче да ни крштење ни причешће — што је претпоставка
код мистерија — не преносе овосветски дар спасе- ња, него да хришћане
потчињавају власти Христовој, да би у своје време васкрсли и с њиме се
сјединили. Док се посвећење у мистерију поклоника повезивало са
судбином природног бо- жанства да би поклонику даривало божанску
животну моћ, дотле је хришћаихтн крштењем повезан оа једним и тмме
заувек обав- љеним догађајем смрти и васкрса Христовог, коме има да
сле- дује као 'Овоме Господу у животу сво<ме.
160
4. Популарна философија

Када је ап. Павле на Ареопагу у Атини Грцима проповедао ■0

Христу, наишао је — према Делима апостолским (17, 18) — на
епикурејску и стојичку философију. Ова сцена, коју детаљно описује
писац Дела, утолико је тачно представљена, што су обе ове школе онда
меродавно усмеравале философски разговор. При таме је гл,авио
тежиште философоких разматрања било при одмеравању иракличиих
питања, која потребују одговор на дела- ње човека у свету. Чврсто
стајање уза град којем је грађанин био свесно одан, напуштено је у
јелинистичко време. Јер, побе- доносним походом Александра Великог
политичка историја вели- ких градова већ је била приспела крају, и
настало светско цар- ство, у којем се развијала грчка култура. Из тога
разлога, фило- оофија није видела нред ообом задатке тако би се питала
о ис- правном политичком делању у градском управном систему, него је
морала имати на уму да претреса дубокосежну промену у животу која је
наступила крајем грчког полиса и ширењем јели- низма. Она је морала
показати сваком појединцу који се није сматрао чланом заједнице, а
којој се свесно приклањао, како треба да води свој живот.
Имајући на уму нову политичку ситуацију. каква је била у
јелинистичко време, Епикур (око 324—270. пре Хр.), саветује народу да се
повлачи из јавног живота и живи у мирном приват- ном обитавалишту,
пошто се ништа боље не може учинити до уживати у своме животу. Под
тим уживањем схвата се стање човековог пријатног расположења, које се
стиче онда када се задобије права мудрост, и силом које се у овакој
смтуацији налази и чини оно право. Пошто претерано задовољство ово
стање може узнемирити или отклонити, важно је да се мудрим
промишљањем иотита шта изабрати а чета се клонити, а с иута
■склонити све оно што може натрунити уравнотежени душевни живот.
Испуњење смисла живота човек не задобија у оностраном душевном
човековом животу него у овостраном животу или се и то пропушта. Како
сваки појединац може пронаћи и живети такав усредсређени живот,
свако има право на то да стреми овоме циљу, не обзирући се на
заједницу. Епикур не оспорава да постоје богови, али не мисли да они на
неки начин упливишу живот људи, те ови не треба да се брину за
богове.
Философово учење наставили су му ученици, а с обзиром на
једноставност и јасност многи су га прихватили. Али оно је наишло и на
противљење, јер није знало изразити свој став р политичком животу, ,а
било је усредсређено искључиво на орећу коју ће појединац стећи у
своме животу. У полемици против епикурејаца, они су сматрани као
људи што желе овоземаљску радост без освртања на овоземаљски живот.
Реч „епикурејац" важила је код Јевреја као погрдна реч, приписивана
онима који ни'су придавали зиачај — као ни садукеји — васкрееау
мртвих, и отуда мислили да је смисао живота у овоземаљском постојању.
 161

За разлику од епикурејаца, циници су прежрали свако жи- воотно

уживање. Диоген у бурету опружа о®еиглед1ан иример како се новек
може ооећати звдовољиим без игде ичега.
Као циници, и стојици су одбацивали мишљење да тежња за
уживањем води давању животног смисла. Ипак су заступали блажу
етику од циника и изводили је из својег учења о природи, које су већ
били развили Зенон (око 336—263. пре Хр.) и Клеант (око 331—232 пре
Хр.). Током векова стојичко учење је претрпе- ло извесне измене. Млађа
Стоја, чији су учитељи делали у 1. и у 2. веку по Хр., одликују се од
старије и средње Стоје пре ■овега у таме што је посебно истицала
предгаост етике. При томе је, ипак, чврсто задржан опој етике са
погледом иа св.ет и при- роду.
Стојичко учење noiaMarpa цели свет као једну велику целину.
Басељегаа је испуњена божаиским JIOiroooiM и њетовом силом, чије се
управљање опажа на делима космоса. Божанству, које се може назвати
традиционалним именом Зевс, Клеант у својој чувеној химни узвикује
овакав славоспој:

„Зевсе који си највиши међу бесмртнима, многоименити

владару васељене,
Почетак природе, који све законито управљаш,
буди ми поздрављен! Тебе призивати доликује свима смртнима.
Јер они потичу од твога рода. Само си људима
дао језик између слзега онога што живи и миче ое на земљи.
Теби слава, а твоја сила треба да је увек песма моја.
Спремно ти је послушан свет, који око Земље кружи, следује за
тобом куд год га водиш, моћној вољи послушан."

Божанство, које влада васељеном, шаље ум да он води људе, и чини

да им схватања правилно обликују живот. Ко опажа •сређени соој
космош тај ће ice удружити у слављењу Божанства:

„Јер никакав ленши позив ниј-е подарен ботошма и људима, него

достојно величати вечни закон васељене."

Стоја се не дотиче традиционалне религије али митове тума- чи

алегоријском методом, да би у традиције унела своје панте- истичко
учење о природи и етику која одатле происходи. Док божанска моћ
струји кроз космос, човек узима учешће на њеноме бићу, тиме што он
страхопоштовано посматра поредак у природи, ■сазнаје њене законе и
ових се држи.
Отуда човек треба да себе сматра за члана свеобухватне при- роде
тиме што настоји да живи у складу са њом. Божански Логос, који свуда
делује, дели се на многе рађајуће духовне силе, 'које као излив једног
Божанства стваралачки делују на свакоме месту. Оне држе човека тако
да је он целога живота свестан законитости, чиме схвата где припада и
шта се тражи од њега. За Стоју, раз- лике међу људима нису згаачајне,
пошто сви људи — било да •су богати или сиромашни, роб или
слободњак, Грк или Варварин,
162

мушкарац или жена — суделују у космичком поретку. Стојички идеал

хуманости јесте космополитански и налаже човечно посту- пање према
великом и малом. Додуше, није разматрано како да се уклоне постојеће
социјалне разлике, али пажњу, коју је оба- везно указати свакоме човеку
— треба указивати и робу. Човек је природом одређен за заједницу, тако
да на брак, породицу и државу има гледати као на поље где ће показати
и испунити своје задатке. Оснкжи :прлиа, које регулише заједнички
живот људи, истовремено су ишчитавање из природних закона
природе, тако да се из пр1иродног закона, к*оји -свакоме даје његово,
ИЗЈВОДИ конкретни правни поредак. Стојички мудрац остварује идеал да

се води живот који одговара поретку природе, јер он је уну- тарње

независан од свега што људе веже у свету.
Пошто се не брине за поседовање материјалних добара, он
бо1гатство, иметак или иородицу не лматра својим, и гаије иого- ђен ако
га спопадну болести и жалост. Пошто га ништа не може ганути, судбина
може чинити са њим шта год хоће, јер све оно што му се догоди он
прихвата као додељену божанску вољу, и тако се потчињава вођењу
Божанства из чије руке све прима. У овој унутрашњој слободи, која се не
може обуздати никиквим спољашњим дошђајима, пмудрац је снреман
да одоли свему што му се наметне. А ако би једног дана добио осећај да
му се приближио крај, он ће се без роптања и горчине раз- двојити од
живота. Као што је у непоколебаном миру стекао и сачувао душевнм
мир, тако он може и гаред омрт истгугаити мирно и прибрано.
Практична усмереност стојичке философије, која учи човека да у
сагласности са природом препозна свој животни задатак, показује
додирне тачке са гледиштем циника, у смислу да човек мора живети
скромно и без потреба. Циничко и стојичко учење ослањају се на
киничко-стојичку философију, коју су путујући философи нудили као
животну помоћ. Људима се предочава онде где су дотле отказивали или
погрешно поступали да би се позвали на размишљање и понудио им
чврсти морал, према чијим прописима морају ускладити свој живот.
Ово учење није развијано у тешко разумљтавгам тазлагањмма, него у
живахном супротстављању ставова не би ли се и онај прости слушалац
подстакао да размишља и уверио у исправност аргументације.
Предавање (грчки: диатриви) је протицало углавном тако да се
неизмерно изнооио један став наспрам даругог, да би се из овог
сучељавања извео обавезујући закључак. Овај облик киничко- -стојичке
диатриви-је, који одражава усмену реч, углавном је посведочен у
поучним предавањима Епиктета (око 50—138. по Хр.), у којима су често
понављана питања за којима непосредно следује одговор: „Неко је
поставио питање: како се можемо уверити да Бог посматра свако наше
дело. На ово ће Епиктет: Зар не верујеш да васељена представља
јединство? — Па сва- како. — Даље, зар не верујеш да овоземаљско стоји
у наизменич- ном дејствовању. са оним небеским? — Свакако. — Да, јер
како би, иначе, било тако уређено осим на једну заповест Божију?
 163

Када он заповеди биљкама да цветају, оне цветају; када заповеди да

проклијају, оне клијају; када треба да донесу род, чине то ... итд."
(Разговори I, 14, 1—3).
Епиктет је као фригијски роб доспео у Рим, где су га гос- подари
слали у школу стојичара. Подучавање у философији Епиктет сматра
преломним догађајем у своме животу, који је по зиачају далеко
прошзилазж) његово ослобођење из ропства, што је касније подарено. У
својим предавањима, која је записи- вао његов ученик Ариан, Епиктет
покушава да својим слушаоци- ма објасни да себе схватају као створења
Божанства које управља природом и свој живот воде сходно томе. Из
овога става да смо живот и његово назначење примили из Божије руке,
Епиктет за- кључује да за човека ништа није толико важно колико да
сазна шта је у његовој моћи а шта не. Све спољашње — тело, посед,
углед, социјални положај, итд. — није дато човеку на распола- гање, те
он мора узети само оно што му је досуђено. Али у њего- вој моћи је да
лично одређује своје размишљање и жудњу, своје делање и поступа 1ње.
Што вшне се он у овоме осећа слободнтм и независним, утолико ће бити
срећнији. Мала књижица коју је Ариан саставио из речи Вшисгета,
'почиње прганципнјелним рече- ницама: „Од онога што постоји, једно је
у нашој власти, а оно друго није у нашој власти. У нашој власти су
расуђивање, нагон за делањем, жеља, клонење, једном речју, све што је
наш зада- так; нису у нашој власти тело, имовина, части, службе, једном
речју, све што није наш задатак. Оно што је у .нашој власти по природи
је слободно, не може се обуздати, нити омести; оно што није у нашој
власти слабашно је, неслободно, ометено — туђе власништво. Увек
мисли на ово: Ако оно што је по природи неслободно држиш за
слободно, а туђе власништво за своје соп- ствено, наићи ћеш на
препреке, доспети у тугу и збрку, преба- цивати богоовмма и људома.
Али ако на оно што теби припада гледаш као на своје власништво, а на
туђе власништво управо као на такво, туђе власништво, та нико те неће
присиљавати, нико те неће моћи омести, ти нећеш никог прекоревати,
ништа нећеш чинити против своје воље, нико ти не сме причинити
штету, нећеш имати непријатеља, неће ти се ништа доготи што би ти
наудило" (Приручник, чл. 1).
Зато се човек мора упињати да стекне ону унутрашњу не- зависност
у којој ће наћи истинску слободу. Својим потчињава- њем Божанству
њему полази за руком да умртви афекте који рађају лажну пожуду и
хватају у мреже зависности. Мудрац је стекао сазнање добра и зла и да
зато поседује слободу на пра- вилно одлучивање, па је у стању
избегавати зло и морално по- ступати. Он види да га руководи задатак
служења људима и сва- ког тренутка је спреман да ЖИБОТ и сву њему
поверену имовину поврати Божанству. Док човеково Ја улази у
космички поредак, оно се уздиже у свемир, којем и припада.
Трезвена етика и космополитска ширина стојичког учења
изгледала је Римљшшма посебно привлачном и корисном. Њихов
практични смисао прихватио је мисли Стоје да би се уз њихову
164
помоћ дао нови импулс задатку Римљана. Римско царство описа- но је
као остварење једне космополитанске заједнице, у којој сваки човек
треба да схвати и испуни њему постављени задатак као божански налог.
Учење о природном закону могло се пове- зати са правном мисли и
правном праксом Римљана, и овима је дало мисаону основицу са које се
могло полазити. Отуда су Римљани преуобличили стојичке мисли у
политички практична питања, како .су развијана нпр. у Цицероновим
еписи.ма. Фило- соф Сенека владао је неколико година као старатељ
цара Нерона, а у 2. веку по Христу продро је идеал да најраднији човек
треба да постане владар и буде слуга свима. Са Марком Аурелијем, на
царски престо дошао је човек који је сав свој рад пропраћао критичким
размишљањима не би ли се осведочио да се држи исправног става и
спроводи га у живот.
Пошто мудрац свој живот схвата као богослужење, за њега
философија добија управо религиозни значај; јер она у свакој невољи
теши човека и пружа поуздање, те Сенека похвалним речима описује
њену корист: „Философија формира и гради дух, огаа уређује живот, она
одређује делаање, показује шта чинити а шта пропустити, она седи на
кормилу и спроводи животни брод кроза све опасности. Без философије
нико не може живети без страха и брига... Философирати се мора! Било
да нас дело- вање судбине окива неумољивим законом, било да је Бог као
управитељ универзума све утврдио, било да случајност неплански
покреће људски живот и бацака га тамо-амо — философија мора бити
наша заштитница. Она ће нас бодрити да се, упркос суд- бине,
добровољно покоравамо Богу. Она ће нас учити да удес узмемо на себе"
(Писма 16).
Стојичке мисли продрле су и у јелинистичко Јеврејство, по- што се
у Божанству које управља природом може препознати Творац и Бог
Израиљев, а природни закон, који налаже свима људима моралне
обавезе, покушава довести у везу са Мојсејевим закоиом. А из
јелинистичкмх синалога <су ттонеке спојичке пред- ставе прешле у рано
хришћанство. У говору на Ареопагу ап. Павле се изричито позива на
једну реченицу: да људи имају учешће у божанској ирироди и да су
отуда божанског рода (Дела 17, 28). Бог, који је све створио и народима
устројио по- редак, свима људима је ставио на срце да га траже. Али ово
трагање постиже циљ тиме што се уклања незнање и људима пружа
право сазнање о делању Божијем. Посматра ли створена дела, он ће на
основу праћења закона природе схватити да њима Бог управља и отуда и
живот човеков усмерава. Па и ап. Павле се надовезује на ову мисао, али
јој даје супротан заокрет, јер не аргументише у смислу природног
богосазнања, него, напротив, вели: Пошто су сви људи могли познати
Бога, али му одбили заслужену славу, сви су они без извињења (ср. Рим 1,
19—23).
У раним хришћанским исповедним реченицама вере одзва- њају
стојичке примесе, када се каже да је све од Бога, кроз њега и у њему (Рим
11, 36; ср. 1 Кор 8, 6; Еф 4, 6). Као што мудрац може сматрати за безначајно
да ли је неко роб или слободњак,
 165

Грк или Варварин, и мислити да је слобода заснована само у унутарњој

независности, тако и ап. Павле може рећи да апсолут- но није важно то
да ли је неко слуга или господар. Међутим, слобода хришћанинова не
потиче од унутарње непоколебивости, чврстине, него је то слобода оних
које је Христос позвао у сло- боду (1 Кор 7, 17—24; Гал 5, 1—13 и др.).
Апостол се често служи методом аргументисања циничко-стојичке
диатриви-је тиме што брзим наизменичним говором и противговором
развија ток мисли (нпр. 1 Кор 7, 17—24). У П01сланици ап. Јажова указује
се на пример из природе (Јак 3, 1—5). Као што се коњима ставља узда да
би били послушни и лађе воде крмама, „тако је" — на основу ових
поређења — „и језик мали уд и може много рећи" (Јак 3, 5). Правшга која
оиомињу на разборито животно поиаша- ње примана су у хришћанском
подучавању, а јављају се у тзв. породичним таблицама (савети сваком
појединачном члану поро- дице: оцу, мајци, деци) (нпр. Кол 3, 18—4, 1),
као и у исказима који подстичу да се државне власти признају као од
Бога дате ради законитог поретка и да се оне слушају (нпр. Рим 13, 1—7).
Поред епикурејаца и значајног покрета Стоје, било је и дру- гих
богословских школа које су упливисале духовни живот позне антике.
Питагорејскс миели осећале су се у учењу застушном од чувеног
путујућег проповедника Аполонија из Тијане, Он је под- стицао аскетски
гаачшн живота, пропонедао покајање малим и ве- ликим, карао све који
вођаху распуштен живот и истицао да богове треба верно поштовати,
одржавати храмове и приносити жртве. Додуше, живот светога, мисли
он, не би требало да за све представља обавезујућу норму, али им треба
пружати под- стрек и охрабрење. Многи су у Аполонију видели
отелотворење божанске моћи, која се и у чудима очевидно
посведочавала, па су ускоро колале легенде о његовом животу, које су,
како их је забележмо Фил-острат, износиле његоиа чудотгаориа дела.
Путу- јући проповедници као Аполоније ишли су свуда по свету. Многи
су бшш захваћеки истинском ревношћу да преобраћају друге. Међутим,
неки су износили овоје учење са жељом да из њега стекну материјалну
добит и обезбеде животна средства. Да не би био замењиван за такве
људе, ап. Павле у I Посланици Солу- њанима нарочито истиче да он дела
силом Духа Светога, да од људи није тражио славу за себе и да је радио
својим рукама да икоме ње б.и био на терету (1 Оол 1, 1—2, 13).
Платонове мисли о космосу и његово схватање човека и бе- смртне
душе биле су углавном заједничко добро образованих, што сведочи мали
спис под насловом „О свету", приписан Арис- тотелу, а потиче из 1. века
по Хр. Непознати писац развија гле- диште о Божијем стварању света; он
„престолује н.а гаајвишем месту, али његова моћ прожима цели космос...
он је без не- воље, без натње и без оваког телесзног напрезања.
Престолујући у Непокретноме, он све покреће својом моћи и то кружи
где год он пожели, у различитим облицима и бићима." Платонско
виђење света прихватили су и мнсги образовани Јевреји, па су га
учитавали у библијске текстове и на тај начин покушавали
166

да своје веровање повежу са философијом, па је Филон Алек-

сандријски могао говорити ништа мање него о божанском Пла- тону.
Представа да је овај свет одслика божанске праслике била је у
јелинистичкој (синапош, а и у рансхм хргашћагаству, повезана са
библијском вером у стварање (нпр. Кол 1, 15; 2, 17; Јевр 8, 5; 10, 1 и д.).
Платкзноко мишљење повсиди и лозамашни слташ- тељски рад
Плутархов (око 50—120. по Хр.), који је студирањем у Атини и дугим
путовањима сгекао велико знање. ICao свеште- ник делфијског Апола,
окреће се против раширеног сујеверја и подстиче на исправно
богопоштовање тиме што мисли великог философа настоји повезати са
поштовањем богова и чувањем исправне религије. Пошто је човеку
постављен задатак да тежи добру, образовани ће у страхопоштованом
ставу према преданој религији схватити да духовно продре у народне
религиозне пред- ставе м развија моршшрст из<ведену из филооофаког
размиш- љања.
Напори философа да дођу у позитивни однос са религијом наишли
су код многих савреманика на ирогаичну критику. У 2. веку гао Хр.
Лутшјан из СаЕмостате иокавао је заједљив^ ругалицу о религији и о
поштовању богова. Додуше, његова философска мишљења не иду даље
од познатих ставова и не показују само- сталну мислилачку шагу.
Међутим, његови извештаји садржс обиље културних и сувремених му
историјских података, а гово- ре језиком скептичара који се не да
уверити у традиционалне религиозне погледе, па и хришћане, које
повремено сусреће, држи за представнике неког чудног сујеверја.
 III ГЛАВА

Г носис
1. Основна структура гносиса

Феномен гносиса је још у старој Цркви био увелико оспора- т-ан.

Свети оци су оштро полемисали против геос-тика, пропове- дали против
учења које је порицало свет, против митолошких спекулација и
првенствеио либертинистичке етике. Њима је пре- бацивано да су Бопа
Старот завета одвајали од Оца Исуса Христа и фалсифижжали
хришћанску проповед. Гношс је личио на завежљај јеретичких група,
које су као таиве морале ;бити одлу- чене од велике Цркве. Стога је дуго
времена гносис сматран за једну интерну хришћанску појаву, као да је
настала из сусрета раног хришћанства са јелинистичким светом, и да
спада у исто- рију хришћанских секти. Међутим, такво схватање се
изменило када су се почеци хришћаноке Цркве игочели оагледавати у
коитексту историје религија. Тада се показало да се на гносис ниуком
случају не може гледати као на творевину у оквиру раие хришћаеаке
Цркве, већ да гноеис нредставља дубоко раз- гранати но1крет у
јелинистичком свету, да је примио утицаје раз- личитих религија и
духовних покрета, да се ширио пре и после првобитног хришћанства, да
је потом на разноразне начине сту- пио у везу са хришћанским
елементима, па се тако образовао већи број гностичких заједница.
Религијско-историјским испитивањима слика о гносису је с једне
стране јаонија, али са друге постала знатно компликованнја. Морало се
поставити питање, па ка,ко је дошло до тош да су нран- оке
BiaiBHnOtirace, епипатске и 1стардааветш> [јеврејоке представе мог- ле се
сјединити ica смислима грчке филооофиј у једну чудно- вату творевину,
iKOj.a на све етратае овстлуца у разним боја- ма. Разни утицаји могли су
се спојити из разлога што их је у цеЈшни одржавало одређено гледиште
иа постојање. Основна дуалистичка нит, која се протеже свуда у
представама и иска- зима гностичких кругова указује, додуше, на везу са
иранским схватањима; међутим, негирањем света и тежњом за спасењем
истинског човека изражава се ново схватање живота, које про- цењује
свет као нешто туђе, тражећи пут ка спасењу којим ће ■се душа
повратити својем одавно ишчезлом правом обитавалишту.
 168

Проблем гностичког схватања човековог постојања у новијој

литератури добро је расветљен, пошто су откривени дотле не- познати
текстови, а већ позната предања могла се тачније раз- јаснити помоћу
исцрпних анализа. При овоме је пажња била по- себно усредсређена на
разноразне појаве на терену и на пери- ферији античког Јеврејства, које
ниуком случају није било једна јединствена величина, како је то доцније
хтело да представи фарисејско-рабинско учење. У сваком случају, данас
је ван сваке сумње да је у комплексни феномен гносиса ушао
незанемарљиви део јеврејских традиција, које се знатно разликују од
јеврејске ортодоксности у развоју. Па ипак, макако се истраживање упи-
њало да расветли порекло гносиса, још се нису могла стећи по- уздона
.сазнања о његопвом настанку; лгноги проблеми — као нпр. гностички
мит о гаокупљењу — и 'сада су, као и раније, жесгоко оспоравани. Па
ипак, данас је општепризнато да је гносис пре- хришћанског порекла, да
је као широки покрет паралелно текао са раним хришћаиством и с њиме
се многоструко повезивао. Поред из старина познатих текстова, у којима
Свети оци поле- мишу против гностичких учења и при томе наводе из
њих дели- мичне цитате, у новије доба (1945/46) на сцену су ступила
важна открића проналаском у месту Наг-Хамади (Горњи Египат) једне
велике гностичке библиотеке. Апокрифна јеванђеља, поучни спи- си,
писма и апокалипсе показују како су хришћански гностици у Египту
покушали да пруже гностичко тумачење Јеванђеља и да право сазнање
прикажу као пут ка спасењу. Додуше, овде је без изузетма реч о
хришћааским огогаима, који гае могу пружити непосредно обавештење о
врсти хришћанског гносиса. Међутим, изобиље текстова омогућава да се
стекне дубок увид у свет гнос- тичких заједница, које нам се од сада
обраћају оригиналним речима, а не кроз призму полемичких цитата
навођених од Све- тих отаца. Утолико нам пронађени текстови у Наг-
Хамади-ју могу по најважнијим питањима ооветлити вишеслојевиту
иојаву гноси- са. Па ипак, при његовом описивању треба, као и раније,
бити опрезан јер постоји само мали број литерарних сведочанстава о
прехришћанском гносису, и отуда се његови почеци могу докучи- ти одн.
реконструисати само са великом предострожношћу.
Ако бисмо хтели да при овом стању истраживања изложимо што је
могуће тачнији приказ основне структуре гнониса, треба да лгођемо од
питања: шта је то ггаосис, како ога сам себе схвата? Реч „гносис" значи
„сазнање". Међутим, овде се не подразумева, као у грчкој философији,
неки поглед који се стиче научним испитивањем и критичким
размишљањем. Не мисли се ни на право знање, које би, као што је случај
у јеврејској апокалип- тици, пружало увид у склопове божанског плана
спасења, или као у Кумранској заједници значило истинско сазнање
божан- оког закона. Налме, згаање се добија откривењем, које човеку
пренош богосазнање. Прома дефиницији валентинијанског шостика
Теодота, појам гносиса садржи следеће:
 169

„Ко см0 били, шта лостасмо;

где смо били, у шта бисмо бачени;
камо хитамо, од чега се искупљујемо;
шта је рођење, шта поновно рођење"

(Excerpta ех Theodoto 78)

Паралелни поредак реченица указује на дуалистички карак- тер

гносиса. Прва два пара описују кретање надоле, које се савр- шава од
првобитне постојбине људи ка свету у који су били бачени. Напротив,
последња два пара постављају питање како се ослободити, а овим
ослобођењем људи се спасавају из заробље- ништва и приводе спасењу.
Ако им ово сазнање не буде доде- љено они морају пропасти, јер нити су
свесни свога ропства, нити he моћи да препознају пут у ослобођење. „Ко
има сазнање- -— овако тзв. Јеванђеље Истине из Наг-Хамади-ја описује
појам гносиса — зна одакле је дошао и куда иде. Он то зна као неко KIO је
био иијан а отарашава се пијанства,, врића се себи и вас- поставља себе"
(22, 13—20).
Ово сазнање прожима човека тиме што га обузима предмет
сазнања, тј. сами Бог. Бог је као непознативи апсолутно недо- стижан и
npma њему не води ди1ректни пут. Али он крчи пут од себе према души,
и она га спознаје у екстатичком гледању. Тиме што њој притом одједном
постаје јасно њено стање у свету, она увиђа да је заробљена у материји.
Али то знање истовреме- но је оспособљава да крене на пут кући, у
божански свет, којем од исшни припада. Зато из овог сазнања слсдује
кегативии став према свету, сазданом од материје, и опако и
непријатељски расположивом према божанској светлосној моћи, која
тиња у човеку.
У јелинистичко-римском свету на великој цени је било оно-
необично што се сусретало у религиозним традицијама Оријента. У
аоиховим представама настојала ое нрепознати божанска наука, па су се
зато раширених руку прихватале многе митолошке тра- диције, из којих
ое трудило ошажати Божијс опсривење. Та на- клоност према
непознатом подстицајном говору у великој мери је одредила језик
гносиса. Митови препричавани у гностичким круговима представљаху
вештачку творевину, у којима су пове- зани комадићи различитог
порекла да би се откривење сазнања учинило што привлачнијим.
Требало је да митови разјасне зашто' је овај свет оватав катав је, зашто ое
човек талази у овом положају у којем сада живи и како му се најзад
може указати пут спасења. Пошто су разне садржине, прихваћене у
гностич- ком покрету, биле у служби задатка да се расветли садржина
сазнања, то је стапањем настало заиста нешто ново — језик гносиса.
Унутрашња зависност света може се схватити само ако се расветли
његов насташк. 0 овоме геооис говори прилишм omica космогоније, која
сс, додуше, што се тиче појединости, може
 170

представити на разне начине, али ипак стално пројављује понов- љиве

основне црте. Стварање је обављено тако што је из божан- ске сфере
чистог света светлости један део његов пао у доње регионе и спојио се са
материјом. Пошто је свет настао неким падом, он није стварно него
страно дело Божанства, а тим делом управљају непријатељске силе. Зато,
по гностичком мишљењу, космос није онај добри Божији поредак и не
може се као код стојика, на створеижм делима очмтати, у измислу д,а у
њима и над њима обитава сами Бог. Штавише космос је у мрежи мрака,
предан пропадању, он је у затвору, у чијим предворјима су и делови
светлости. Док према стојицима, божански промисао уре- ђује и управља
целим светом, тиме што се воља Божија изврша- ва како над великим
тако и над малим, дотле је за гносис закон света она присиљавајућа сила
која жели да све потчини под своју власт.
У мит о стварању делимично су унете старозаветне јеврејске
представе, али су претрпеле темељиту измену. Јер у стварању све није
постаљо веома добро, jetp је овет зао. Пра-човек отворвн на почетку, није
својом кривицом доспео у положај у којем се људи сада налазе, него је
судбинским падом доспео у свет и у њему задржан. Силе, које бдију над
.оветом, 'аашладале су .човека, опиле га и успавале да би заборавио да
води порекло из небес- ког завичаја и не зна одакле потиче. Опис
стварања врхуни —- а у томе се сасвим подудара са старозаветним
извештајем — у пргаповедању о судби човековој, који се налази у
непријатељ- ски рааположеном свету. Буде ли он топа свесгган, већ је
учињен први корак за повратак у завичај, а он се може обавити само ако
леђа окрене свету.
Са оваквим схватањем стварања, веома је сужено и гледиште на
човека. Јер, мит, који приповеда о самом почетку, осветљава садашње
стање човеково на начин што му се предочава одакле потиче и куда је
бачен. А пошто у човеку и даље тиња божанска искра, све зависи од тога
да ли ова искра може поново засјати или ће утрнути. Космичке силе
витално су заинтересоване да човека не ослободе од ропства, сна,
опијености и самозаборава, јер ако би се делови светлости опет одузели
од космоса, он би морао да се распадне, јер материја није ништа друго до
тама. Зато силе желе да душу, KOija управо оачињава личност човекову,
оставе у стању ©шамућеиости, 1как)о не би оазнала ни норекло ни своју
будућност.
Божанска искра у човековој души не може се сопственом снагом
ослободити из овог ропства. У тзв. Насенској песми — химни гностичке
заједнице Насена — описује се очајнички напор душе да пронађе излаз:

„Сада она носи круну и гледа у светлост;

сада се она срозава у беду;
сада она плаче и опет се радује;
сада она плаче и истовремено смеје;
 171
сада се она поново рађа; и
безизлазно затвара лавиринт
муке, коб лутајућу."

(Св. Иполит, Refutatio omnium haeresium V, 10, 2).

Страх, брига и чежња излишни су после ослобођења. Пошто се врата

(слободи могу само тако отворити ако Бог покаже опут у за- вичај, то
сазнање не обухвата само знање о рођењу, него, пре овега, и о HOHOIBHOM
рођењу.
У 1соти!рио>логији одговара ое на питање: шта је спасење. По- што
Бог, коди из orpoiMHe даљинс престолује над светом, и божан- ска
суштина, која обитава у души човековој, припадају једно друтом на
основу природне сродности, душа мора да се поново витне у горњи свет,
оа којег је некад опала. Док се у мистеријским релитијама чином
noiCBefeeaa дарује божанока снага као гаран- тија беамртности, по
гностичком сжватању поновно рођење значи ваопостављање
првобитног стања. Дакле, човек не добија спасење као у мистеријама, да
би гиу оно у суштини значило нешто ново, него се враћа ономе што је
прво|битно :био и што је екривено у њему увек постојало. Да би ice до
тога дошло, човека треба про- дрмати из сна и огаијености, те му мора
постати јаснО' да му је свет туђин, OIBO 'сазнање човек стичс познвом
који му долази као божанско откривоње.
Овај 'позив који чини да се човек 1поново оовести овојег небеаког
порекла сликовито је оппсан у тзв. Бисерној пеоми То- .миних аката
(108—113). Пеама говори о једном краљевском сину који прерушен
одлази у Бгипат д,а би тамо таронашао драгоцеки бисер, 'али је у страној
земљи заборавио овоје порекло и амео са ума свој задатак. На тај начин
онисуј е се судбина душе која је заопала у свету и више не зна одакле је
и какво јој је одређење. Бисерна поома даље говори: Када су родитељи
краљевића са бо- лом сазкали шта се дјргодило њиховом детету у
туђини, пишу му ниомо саO'BOMпоруком: „Пробуди се из ана и ночуј речи
нашег гоиома. Коме то служиш у своме сужањству? Опомени се бисера
ради којег ш отишао у Египат." Неки орао је пр:едао шиомо кра-
љевићу, који се буди из ана чувши орлО'во грактање и ленршање
крила. Ове речи су имале оолобађајућу 'моћ: „Речи мој'ег писма
нагаисане су онако како icy ми лсжале на срцу. Опоменух се да сам
краљеаски син и да моја слобода чезне за 'Својом природом. Сетих се
бисера због којег сам био по1Слан у Египат." Сада му полази за руком да
отме бисер од страшне аждаје, која га је чу- вала, креће кући и са
бмсером се орећњо ,враћа родитељима.
Дакле, опасење ее стиче повратко!М у лрапочетак, при чему
акривено божаноно језгро бива оолобођено и враћено своме ствар- ном
предодређењу. Сазнање пробуђено позивем не значи са.мо то да човек
постане овестан овојег таоложаја, већ истовремено даје споеобност како
да се надмудре чувари затвора и крене пут зави- чаја. Гносис предонава
човеку да он не спада у овај свет и од њега тражи да се отараси овога
света. Ово отуђивање од света
172
може се потам иопољитм у смиолу да гностик окрене леђа овету и у
аокези откаже свему ономе што цели кжет пружа; или ово отуђење
доводи до тога да онај човек који је -стекао право сазна- ње доапева до
гледишта да ништа у челку ов(де ужива не лиоже наудити његовом
правом Ја. Дакле, нрезирање -св-ета м-оже иза- звати либертинистички
ста-в, који се по(наша и-о оринципу да је дозвољено аве што нам се
допада, п-ошто се ништа о-возсмаљско не може таннути гностаново-г Ја,
које опада у -божан-оку -сферу.
У шостичким систамима, формираним ток-ом времена, на
различите начине onnicaHO је саопштавање нозива, који ч-овека уводи у
сазгаање. Тај пови-в ко-ји догаире из б-ожанске сфере и до- сеже чове,ка
онде где се он за-држава у -овету, до-спева до њега гаоруком, будећом
речјју и указује му -пут у небески завичај. До-н-о- силац ове вести може
;бити и једна 10пасгатељна личгао-ст, која исходи од Б-ога, као
нрсрушена упушта се у услове људског жи- вота, а због њонс пресвлаке
не прспознају је космички оаматрачи, и она људима преноси шаооношу
блановест. У хришћанско-гно- стичком учењу Исус Христос је И-
скугаитељ, који људима доноси божанску проповед, Он је -сишао у
људском облику да га силници овога света не би превремегао приметали,
али он .нијс био лрави човек и зато није узео на -ceoe оградања и смрт. Не
може се са сигургаошћу одгочворити гаа питање: да ли ј-е већ
лрехришћански гнооис знао за Иокунитеља. Пошто ;се позив за -оиаоење
може преносити гаа разне начине, шостички мит ,је у оонови отворен за -
прихватање -јед-не 'опаоитељ-не лично-ста. Међутим, њему гаије
безуслонно поггребан небеаки Спаоитсљ, јер и позив, као вест о спасењу,
може бити непосредно -шажан, Сгога гаије иокључено да је јаоно -о-
цртана личност Искупитеља могла ;настата тек путем јаког хришћанског
утицаја, који је довео до стварања хришћан- ско-гно1стачког система. Јев-
рејствО' је згаало за мудрост као по- средгаика и садржај Откривења, а
ко-д Филогаа Алекоандријоког и Логое је иазван м-еђубићем између Бо-
га и љу-ди. Ови мотави не- сумњиво су ушшвисали THOICMIC И дрпригаосили
да ое представом о небеском Искупитељу сликовито гарикаже сми-сао о
божанском от- 1фивењу.
Гностичкм -мит се не бави одоеђеном истормјом, како се огаа
излаже у хришћанској проповеди, гаего -изгаоси за свагда важећу истану,
која је гаити историјски пријемчи;ва, гаити усмерена гаа не-' ки крај до
ко-јег ће зацело доћи у последњем исшријоком допа- ђају. Истииито-ст
1мита уочагаа се у расветљавању људског посто- јања, ко-је се преноси
сазнањем. Отуда је немигаовио м-орало доћи до разлаза између гнооиса и
хришћанства у раној Цркви. Да ли се Исуе из Назарета омео -схватити као
митско биће, иетршуто из света и и-сторије, да није по-стао човек -нити
рашет гаа крсту? Да ли је грех првога чов-ека или нека зла судбина
донела смрт- ност свима људима? Да ли твар падом није више Божи-је
дело? Или је она произашла из стваралачке речи Бога, који непостојеће
позива у тостој-еће? Да ли у човеку тања искра светлоста, која природвим
сро-дствол1 игрипада Бо-гу и отуда *мора бита позвана у овоје раније
својство, или ое искупљење саврпгава у опраштању
 173

греха, чиме настаје нова твар у Христу? Да ли ће се душе људи вратити у

своју небеоку пост<0|јбину или ће Бог мртве подићи и оне своје
сјодинити са Христом? Да ли се гносиоом (суштински отвара опилљиво
опасење, које iKao непропадиви посед остаје гностицима без обзира шта
они чивили, или се опасење дожив- љава icaMo кроз веру, која упоредо
стоји уз онсаду и љубав? Духов- на [битка, коју је хришћинство морало
водити не би ли одговорило на ова питања, појдсггакло је Цркву да
јасније дефииише овоје учење о стварању, човеку и 1апа!сењу, како би
се 'супротставмла шостичком учењу.

2. Corpus Hermeticus као сведок прехришћанског гносиса

Гностичка мисао је изложена у зборнику од 18 трактата, са- браних

у тзв. Corpius Hermeticum. Грчки бот Хермес значи „тро- струко велики"
(— трисмегистос =) и Јпоређује се ,оа египатоклм богом Тотом. Хермес,
којег Грци назива.ју Божијим весником, а у јелмнистичко доба важио за
бог.а мудрост, наступа ;као откро- витељ, људима донош 'божа1ноку
науку и уводи их у оазгаање. По- дучавање се ,врши углаином |Путем
диј,алога између човека и Бога, и то гаа тај начин да човек пита, а Бог му
одговара тајном наста- вом, која се аме нреносити (само од уста до уста.
,,'Корпус Херметикум" не нредставља јединствону литерарну
целину, јер је тих 18 трактата писало више аутора, и њихови ста- BO'BM
ое не подударају увек. Додуше, већина делова ових трактата написана ,је
тек између 100. и 200. тодине ло Хр., али у њима забележегаа нредања
била су већ дуго времена раније лредмет усменог предања. У њима има
трагова иранске, вавилонске, еги- гаатске ш грчке религије; гарихватали
ioy фиљософаке мисши Пла- тона, питагорејаца и стојика, а -на
лојединим местима очигледно су :под утицајем старозаветких
јеврејских представа. Међутим, ова шаролика слика 1иигде нема додира
са хришћанаком проповеди. Утолико „Корпус Херметикум" представља
изванредно згаачајан и гаоучан пример гностичког погледа на авет,
који још није био иопрепле|Тан oa хришћанским учењем.
Збирка почиње трактатом Поимагадреса, који значајем својег
садржаја далеко надмашује ове друге 1сигисе. Име Поимандрес ве-
роватно потиче из еги;патоког језика и првобитно је значило
„ботооазнање", па је потом грец1Изир.ано, и означава посредника
откривења. Први трактат „Корпус Херметикума" садржи у сму- шеном
излагању шостичко учење о коамолошр, антрогаологаји и
сотириолотији, користећи разнолика митолошка шредања сакуп- љена
у циљу описа лостагака света, 'стварања човека и избављења његовот из
сужањст за.
На самом почетку се посредник откриавења гаредставља лри-
маоцу овим речима: „Ја icaM Поимаидрас, дух највише Силе" (2). Њему
се упућују молбе: „Хоћу да улознам Постојеће :и схватим Његову
природу, хоћу да сазнам Бога" (3). Овој жељи је удово- љено и о почетку
света говори 'Се најпре митољошки. Бо,г је свет-
174

лост, „али из светлости... изишла је авета реч над лриродом, а

неломешена ватра најпре је из1била из влажне природе нагоре у
ваеиоиу; то је било лако и оштро и истовремено делотворно, а ваздух
који бијаше лак следио је огњеиоме даху; он се дизао изнад замље и
изнад воде, аве торе до ватре, тако да је изгледало да ваздух виои са
н>ега. Међутим, земља и вода осгаше на својем месту, помешашаи једио
са другим, тако да ее зсмља 'није могла разликовати од воде. Њих је
псккретала ватрена реч, jooija је кад њима чујно почиваша" (5). Бог на
небсаким виоинама нустио је из себе „још једног духа sao Творца света,
који је бог ватре и ду- ховног дисања и сгворио седам управитеља, који у
круговима обухватају истинаки коамос" (9). Они гоаподаре светом, што
зна- чи да одређују (судбину којој је свет подложан. Творац света, који је
испод Највишсг Бога, чини да 1Створена дела вечно круже. Таквом
ротацијом дошло је до етварања живих бића; ваздух је насељен птицама,
вода рибама, а земља је произвела животиње и четвороношце, змије,
гммзавце, дивље и питоме животиње. Зато је цели KOICMOC дело Т-ворца
1авета (тј. деммјурга) и потчињен одре- ђеној му судбини.
Стварање човака описано је овечано звучним речима, које
подсећају на изнеоне додирне тачке ica библијаким исказима: „Али дух,
који је свстлост и живот, отац овега, ств>орио је себи сличног човека
кој-ег је заволео као овог сопственог сина; i6wo је веома леп будући
слика Оца, па је Бог заволео савоје iconcTBeHio обличје. Њему је нредао
целу твар" (12). Првобитни човек погледао је де- ло Творца, али га је
поглед на ову стварашчку делатност учинио љубоморним, те је хтео да и
он делује делотворно. Управитељм коомоса залолели су га и сваки од
њих даши му да оуделује у сваком од њихових положаја. Тада се збио
једаш догађај који ће одредити судбину ових људи: „И он, -шји имађаше
1сву власт над светам омртних бића и бесловесних животиња, 1сагну се
преко хармоније (сфера), проби њен омотач и доњој природи показа
лепи Божији лик. Када .природа угледа њега, који је у себи са- државао
бесконачну лепоту, ову власт управмтеља и обличје Бо- жије, она ее
наомеши у љубави, јер је изванредно' лши лик чове- KOIB опазила у
огледалу на води и у еенци гаа земљм. Ка|да је он у води приметио исти
онај лик који ice налазио у (доњој) природи, допаде му се и пожели да
тамо обитава. Али исговремено са њетовом жељом дошло (је до њеног
иапуњења, па се он на1Станио у ,бесло1веони лик. Међутим, природа је
(тиме) нримила вољенога и овег га обмотала, те се оки шојише и
зашолмше једно друго" (14). Тако се збио пад првопа чо(века, који је из
порњег света сву- чен у доиБи овет и ica ириродом ушао у неразориву
везу. Са њом је родио земаљаког човека, шји ое услед тога, додуше,
разликује од ,ЈВМХ живих бића, али ije ипак по1дложан емрти: „Због овога
је човек, наоупрот овима живим бићима гаа замљи, двоструко биће,
додуше теотом смртан, а беомртан преко суштаственог човека. Ма.са је
беомртан и поседује силу да (влада отима и 1свачим, он ипак умире и
подлеже 1суд(бинм. Иако је иостављен изнад хармо- није (сфера), он је у
оквиру те хармонмје постао роб. Премда је био мунгко-женског пола,
јер је потицао од 1мушко-женског оца и
 175

мада је патио од иеоаиице као и отац му, њи.ме овладава (похота за

љу;бшљу и шакањам)" (15).
Од тада људи, као и живоггиње, живе као муж и жена. ЈЊима је
Бот дао заповест да ое множе, заповест која јвоно подсећа на
приповедање о ств!арању овета: „Растите и множите ое, ова твар и 'Сва
створења" (18). Сходао овој божанокој речи, „icse се умно- жило у овојој
врсти" (19). Дакле, мит о стварању и пвду човеко- вом осветљава садање
стање човеково, чије тело је изпрађено из мртве материје, а божаиска
срж ije небеаког иорекла. Онај ко на основу откривења позна самог себе,
моћи ће се уздизати ка добру и апеда у изабране. Али онај ко је
заљубљен у тело' и 'иматерију остаће као луталица у тами и доживеће
омрт гаа (овоме телу. Ако чосвек :схвати ко је и шта треба да буде,
отказаће >страстима и а:фектима и 01Слобо:д;ити свега онога што
прикива за тело и тииме за свет.
Правим сазмањт истовре.мсно се стиче правилно мишљење о
једино могућем шуту који 1ВОДи у спасење. После 1амрти тело се
поиово раапада у материју, тако да тада престају и чулви покре- ти тела.
Али душа која може кренуш у аебеску пастојбину, до- живеће
пречишћавање приликом уапињања; у авакој сфери кроз коју лролази
душа оставља ионешто пгго јој је сметало: најпре опогобност да расте
или да се амањује, затим аклоност ка злу, онда в;арљиву похоту која
иичему не води, затим чежњу за го- сподарењем, даље безбожну
омелост, шредумишљај:ну дрскост, затим грешну чежњу за богаћењем и,
најзад, лодмуклу лаж. Оалобођена авих ових страсти, душа ступа у осму
сферу, која је изеад седам сфера, ослушкује |сл:авопој ових тамо:шњих
сила и душа, које заједно величају Оца. Душа је доспела на cmoj циљ: „да
буде обожена" (26).
Знање о бићу човека, пропадивост коомоса и пут ка искуп- љењу,
буде жељу код оних који су дошли до сазнања да шропо- всдају гносис.
Из тог разлога прималац откривења мора разгла- шавати лепоту
побожно1Сти и 1саз:нања: „Ви на земљи рођеви људи који сте се одали
'Пијанству, опавању и незнању Бола, отрезните се, врестаните да живите
распуано, будући да сте омађијани безум- ним аном... 3:ашто сте ice ви на
земљи рођени ирапустили смрти, а имали сте моћ да постанете
судеоници беамртвости? Покајте се ви 1који icre ходали у заблуди и
одржавали заједништво ica незна- њем! 0слобо1дите се мрачве
оветло1Сти, суделујте у беомртноети, клоните се пропадивости" (27). Ко
је стекао божавско сазнање нека другима буде путовођа да Љ ИМ као
знал.ац указао пут апасењу и показао „како и на који начин ће се
(опасти" (29).
Трактат Поимандрес, >као и друш аписи „Корпус Херметику- ма",
гавори о култним радњама и богослужбени.м светковинама. Не говори
се о некој заједници или оиштвни, већ у први план иступа учење о
божанском сазнању. Ко то учење слуша и лрихва- та, треба и лично
може извући потребне закључке. Премда „Кор- пус Херметикум"
уопште не опомиње неку релшжјску групу, ипак се пвоотичко' сазнање
може сасвим ловезати и са облицима вер- ске заједнице, који се
делимично преносе као традиционални, а
176

делилгачно облшсују иа нш начин. Отуда се шостичке нредставе на разне

начине баве сгнарањам култних односа или гареузимају хришћанске црте, ina
тако гаастају огашташс које иастаје да шо- •стичким митом цревазиђу
Јеованђеље. Међутим, гаостичке мисли могу се јед!НО!Ставгао 1ширм.ти
проповедањам, иајим се гараши ошрт на интелектуални ииво оних жојима се
доноси наука у сгаагатељ- ITO'M саз1нан>у. На тај начмн, казидатељна
литература очигледно :шје угаућена одређеним фуповима окунљеним на
'боагослуже- њтама, него жели да читаоце продрма и позове на пут 1апасења.
О.ановне теме, начете у лрвом традстату, стално су присуше и у
другим трактатима,, понављане у .разним варијацијама. Из ни- за ових
списа истиче се 13. трактат, који ое баии поновним ро- ђењем човека.
При томе се не мисли 'на неки сакраментални чин, него једино на
богосазнање. На почетку је постављена теза: нико се не може апасти !без
поновног рођења (1). Зато је неопходно да се изучи учење о поновном
рођењу, које разрешава од обмане космоса. Препорођени доживљава
чудоону измену, он је „Божији син, icee у свему, састо;ј,ећи ое мз ових
1сила" (2). Процес поновног рођења, што је обожење, не опажа се
телеони-м очима, већ ое збива као потпуни преображај у мистичко-
екстатичном гледању. Преображај је толико темељит да препорођени
може рећи да је постао друга личност (3). Путем у обновљење корача се
авесном ■одлуком да се овојим етрастима каже не. Ове страети — њих 12
на броју — деловале су кроз смртно тело и чулне пориве, који •су ice
трудили да дутаа остане у њиховом затвору. Али где је са- знање KOije као
богосавнање ооветљава човеково стање и указује му повратак Богу, ту је
дошао крај незнању (8). Сгекне ли се гносис, негаравда 01дстугаа и човек
бива праведан. Ово значи да се на њему ои са њиме збила физичка
гаромена којом бива обо- жен. Десет врлина које он задобија истерују
дванаест порока, те човек ностаје бог, шн Једнога (14). Гностик ћуш о овој
чудесној тајни како' ово не би профанисао. Али ће они прозорљиви
наслу- тити шта му се дотодило' новим рођењем, које га води у право
богослужење и шовесну жртву, принету у захвалној молитви (18).
У списима „Корпус Херметикум" јаано icy дефиниаани појам и
садржина шошса. Сазнање ice не етиче сопственим духовним трудом и
напором већ долазм откргавењем Бога, који хоће да га његови сазнају.
Стога је лноСис по својој суштини сазнање Бога, што се не може поетићи
ф'ило!софоким размишљањем, већ се савршава гареображајем целог
човека, који бива иопуњен бгажин- ском силом, а она ее опаја ica
латентном божанскам гаскром и чо- века води у истилски живот.

3. Ширење гносиса у првом веку по Христу

И само Овето пиамо Новога завега шедочи да је постојао

гарехришћанаки гносис и д,а је већ био веома раапрострањен. Тиме је
лружен један важан религијско-историЈжи датум, пошто су књиге Новог
завета насталс у друтој половини 1. века, одн. мањи делови гаочетком 2.
века. Отуда, када се у овим тачно
 177

датујућтам доогаумантима нађу .појодини ооирти на тностичке лред-

ставе или ое полемише са лностииким гледиштима, онда имамо
сипурну нолазну тачку за времвнско одређивањс нно!стичких мо- тива,
који су затим у 2. веку по Хр. јасније изражени ,у пностич- ким
заједницама, оонованим на тервну ране Цркве.
У Делима апостолаким извештава се да је хришћанака про- повед
одмах по1оле осиивања првих олштина !била ширена у Са- марији и да
су се апостоли тамо сукобили са једним мађиони- чарем по имену Симон,
који се бавио чаробњаштвом и заводио Самарјане говорећи им да је он
великм човек (Дела 8, 9). Његово проповедање је имало изванредан
ушех, јер „њега сви ■пажљиво ■слушаху, и мало и Јелико, говорећи: Ово
је велика сила Божија” (Дела 8, 10). .Према Делима .апостол!ским, Оимон
је био чаро&њак, па будући одушсвљон тиме да 'Су хришћани могли
чинитм изван- редне знаке и чуда, он им се тридружио (Дела 8, 9—24). У
овом приповедању, како га излажу Дела .апостолока, уочава се изсвеони
■сукоб који се одвијао између шо1стичког учења и хрмшћанског
лроповедања. Јер тврђење да је неко 'велика :сила Бож 1ија не мо- же ice
једноставно узети као изјава М1ингљења јједног аугађионичара, него
пре као аспирација да је он носилац божанаког оакривења. Полемички
теткстави којима ое у 2. овеку но Хр. овети оци Ју- стин, Иринеј и
Тертулмјан боре лротив оимоновског пносиш по- казују, с једне стране,
да је овај GKMOH, који је делао у Сам:ариј:и, зачетник једног покрета и
стекао присталице не само у Палести- ни него убрзо и у Риму, а ic друге
сгране, описују изричито гностички карактер овог учења. Ако сметнемо
ш ума различите врсте, до којих је дошло током времена, у свим
описиима се исти- че строго дуалистички карактер симоновског
пносиш, Божанска еноја, ?= мисао) ирвобитно је била женско начело
поред Оца васељене. Међутим, доцније .је дошела у заробљвништво
демон- оких шла, па се селила из једног женсмог тела у друго, док нај-
зад није доапела у тело Јелене која се иалазила у јаиној .кући у Тиру.
Њена беда је слика заробљене људске душе, која ije непо- вратно
изгубила апас ако јој не притемне помоћ са 1стране. Тада се .врховни Бог
1омилова, лично пилази да би је cnaciao, и тотако што је у Симону
засјала 1божанака моћ, која 'је у особи Јелене ослободила еноју м поново
је приведа њеном не&еаком .назначе- њу. Мада се не може поуздано
.рећи, у којој сразмери се црте симоноваког гнооиса могу :свести 1на
и1СТОријског Ои.мона из Сама- рије, ипак и оскудни подаци у Делима
апостолским истмчу гно- стички карактер његовог учења. Симоповони
покрет гаије случајно настао у Самарији, где је могло доћи до опајања
разнородцих религиЈско-историјспаих утицаја ш јеврејакмм предањи-
ма, omi предањима iKoja, строго мерена, гаису била у окладу са
јеврејском ортодоксијом, па су ice у 1самарјаноким општинама мотла
олобод- није развијати. Пример симоноваког ш01Сиоа јаано показује да
је у настанку гностичког учења имала удела једгаа не безначајна
компо.нента представа, које су ioe формирале на периферији Ју- дејства.
Па ипак, не бисмо смели тврдити да разгранатани гно- стички покрет
има једно једино порекло, у Самарији, јер i'e
178

гшжлтечки систем мнотсхслојевит, да би се његов настанак могао овести

тек иа једку покрај-ину, штавише, на једног оотгвача, Па inrnaiK ice из
Ш|јстарцјих извештаја о Симону може сгећи слика о једном p'aHinjiaM
облику прехришћаноког гноаиса, ко.ји је оместа морао доћи у оштар
сукоб са хришћанством.
Гностичка 1схватан>а ;имала су утцаја на разне покрсгитељскс
покрете, којих је било на сириј1око-палестиноком npoicTopy. Свето
Јеванђеље но Јовану nipe-тгоставља да су поред Христових аносто- ла
делали и ученици Јоиаша |Крститеља и да ;'е долазмло до извес- не
конкуренције између огаих двеју група. Ако ice изричито нагла- шава да
Јоваш лично није био Светлост, непо сведок Светлости која је у Хријсту
Исусу дошла у 10вет (Јн 1, 6—8. 15), онда се о-ва танстатација
недвоомислено окреће против извесних кругова који су у шмом
Крститељу желели видети есхатолошког спаситеља. У контекст ових
покрститељсжих заједница 1Ш,ада и секта манде- јаца, чији остаци још и
данас живе у групама <вд укупно 5.000 присталица на дољем Еуфрату и
Тигру. Њихови свети списи на- учно 'су обрађени тек пре 65 шдина и
раопламсали icy дугу дис- куси!ју, која ни данданас но важним ставкама
није пружила по- уздане резултате.
Назив секте изведен је из речи ,,манда" = гносис и отуда значи
„шостосци". Оама заједн-ица се углаином иазива као и оиријоки
хришћани, „назореји", и тиме упућује на закључак да је у овојој
историји била у додиру m (сирнСјгашм хришћанством. Књиге су јој
забележене у 7. и 8. веку по Хр. пошто су се под владавином
'мухамеданаца морали приказати свети описм ако би нека релипиозна
заједница желела да буде званично призната. Међутим, у њима
забележена предања била оу мно1Ш' старијсг порежла, а колика им јје
старина не може се у појединостима поуздано разјаснити.
Мандејско учење говори о томе да Бог, велики живот, оби- тава у
царству светлости. Г1од њиме су многобројиа међубића или утре (Uthra),
која имају посредничку улогу између Бога и људи. Најважнија од њих је
Хибил-Цива, чешће звана Манда д'Хамје, што значи исто што и гнооис
живота. Док Руа и плане- те, које владају оветом, желе спречити људима
д.а дођу до сазна- ња и настоје да их држе у заробљеништву заблуде,
Манда д’Хаије догаош им право сазннње, помоћу којег постају свесни
својег положаја и могу кренути путем слободе. За путовшве у небеаку
отаџбину дунга је опремљена прањима и крштењем којим прима
оовећење. Крштење, мшропомазање и причешће обављају ее у
заједници не ;0и ли се душе ојачале и оопогобиле за небеоко
путешествије, јер се шасење може ностићи одлучним отказивањем
[авету.
Поред Манде д'Хаије, у мандејским описима појављује се и име
Јована Крститеља нао посредника сазмања које води опасењу. Тачније
акализе текстова, који опомињу Јована Крститеља, ипак показују да је
његова личност у Једном каснијем стадију била уклопљена у предање. У
време владавине гиухамеданаца мандејци су морали показати не само
свете списе него и приказати једног
 179

пророка и при TOLMC се иозвали аа св. Јована, којег су познавали из

хришћанске проповеди. Ни иод којим условима мандејци нису могли
.бити 1Сматрани као поани потомци неке прупе, чији би оонивач могао
бити лично' Јован Крститељ. Међутим, историја зајеинице може се
пратити ше до њенот настанка у области Јор- дана уколико би се из
њених описа имогл-е истаћи ошотане карак- TepiBe црте. Претпоставља
се да ge иандејока секта 'на!стала на пе- риферији Јудејства, и шада у
једну од разних група каје су же- леле да прањима и крштењем очисте м
окупе свету општину. Крајем 1. или почетком 2. века пзо Xip. она се
иселила, у Месопо- тамију, тамо се настанила, па се кроз ■векове
одржала и до данас. Кроз .тако |дугу историју она је гарижватала разне
утмцаје. Hagnpe јој је учење било формирагао у омислу п»01стичког
погледа на свет, затим је под утицајем (Сиријоког хришћанства настао
ритуал крштења, а у арапоко доба имандејоко учење допуњено је таквим
идејама какве су биле потребне да би се одупрло у раапрама m
мухаимедаицима. Одстраиимо ли сада различите слојеве коди су -се
TO’KOM векова таложили на првобитну ошовицу мандејских култ- них
чинова и њихове симболике, оида ice саовим опрсзно’ може рећи да
настанак мавдејаца пада отприлике у исто1 време када и почеци
хришћагаства. Митологија, коју ,је магадејока тра1диција све у 'већ0'ј
мери постепено :изграђивала, може се само уз велику резервишност
упоређивати m гаовозаветгаим текстовима. Уколико се у њима изричите
гностичке ммсли могу пооведочити друшма временски поуздано
датовагаим текстовима, њихова дубока стари- на може се тврдити ica
извесном сигурношћу.
(Орви хришћагаи, који су проповедали Јевагађеље у Палестини и
Огарији, а убрзо затим га у другим деловима света, говорили су језиком
својег времена. Зато icy убрзо прихватани и тностичкм мотиви, како би
се иокористили за разјашњење хришћалске про- поведи. Зато !је понављано
изговарана мисао да овим оветом вла- дају демогаоке силе и да у њему
дављају мрачне снаге, желећи да успоставе иепремостиви јаз између
Бота и људи (ор. нпр. Рим 8, 38 м 9; 2 Кор 4, 4; Јн 12, 31; 14, 30; 16, 11). Да не
би пре времена био гаримећен од гоопадара космоса, Опааитељ је морао
да тајгао и гаеупадљиво дође на овај авет ; „јер да су га поз1иали, »е би
разапели Гошода славе" (1 Кор 2, 8), пошто су упрагво таме оами себи
изрекли :суд. Да је над авима људима до1суђегаа омрт, у Новом завету
(Нигде се гае повезује са судбинским ладом npiBora човека, већ је грех
дошао услед треха, и по своме посто- јању, као и по авојим последицама
он заувек оста,је кривица cm- ког човека (Рим 5, 12—21). Зато ое опасење
не може, иао у ггао- сису, сводита гаа природгао (сродство Бога и човека,
ко,је тежи ка сједињењу у будућгаостга, него се слО'бода даргава јединО'
опрошта- јјем грехова, обећагаим Христа ради.
У IHCKMM ранохргашћагаским огаштанама гаостичко самосазна- ње
(броо се повезало са хришћанском свешћу о (слободи а изра- жавано у
гордом осећању огаих који су обузети и понесени Ду- хом. Егатузијазам
те врсте оретамо гаајпре у коринтској црквшој општгани, коју је основао
ев. апостол Павле, а у којој Су ганевма
180

шци 1&ИЛИ мишљењ1а да оу Духом већ дожи!вели (савршесиство, па је

доба опасења већ шрисутио (1 Кор 4, 8), да из тајии крште- ња 'и
причешћа тече оаеиацргана моћ (1 Кор 10, 1—13) и да стога не треба
више очекииати неко будуће савршенство које би дошло ваакрсењам
сиртвих (1 Кор, 15, 12). У своме претеривању засту- пали icy мишљење да
хршшћанока слобода уотгште не зиа за огра- шичења и да /је апсолутно
ове дозвољено (1 Кор 6, 12; 10, 23). Ма шта ЧШГИЈШ или доживљавали са
телом ^свеједно jje, јер све завиои од Духа (1 Кор 6, 12—20). Наоуирот
томе, ав. аш. Павле натлашава да тек шредстоји будуће усавршадааље
(опасеље), а да се слобода може шроживеш оамо у шоолушности и да је
зато тело овојина самога Гоапода (1 Кор 6, 13).
Као у коринтокој црквеној општини, већ рано је и у другим
местима било |0личних ентузијасшчких (појава. Додуше, у рас- правама
које /ов. ап. Павле води са оваквим ставовима, иишде се не уочава
тгостојање 1Једног формиранот шосшчког мита; међу- тим, оно гордо
аамосазеање, 'којим се одваја од овета, сматра- јући га неважним, а
једгшо виооко цене дејства Духа, ипак указују на основна обележја која
ће се мало каоније одразити и у лите- рарним оведочанствима
пностичких група. Стога ije дозвољено да како занесењаке мз -Коринта
таиоо и оне из ошштине у Филшшма окарактеришемо као рани облик
хришћаноког шносиса. Ако неки надувеви на 1глашавај.у разум
верујући да га имају (1 Кор 8, 1), они други, опет, шрезиру ове што је
земаљако предајући се раз- вратним радњама, „јер је 'њмхов бог трбух, а
|Слава у (сраму њи- хову, па они земаљаки мисте" ,(Фил 3, 19).
Па и у Малој Азији шоказују се мањс-више анажни утицаји
гностичког погледа на шет и животног става еа хришћанске ош- штине.
У Коло!Си делују учитељи, који обећакају зашггиту од не- пријатељаких
елемената овога овета (Кол 2, 8. 20). Ти елеменш света представљани су
као моћна ангелона бића, која не аамо што одређују коомички поредак,
него ушрављају судбЈшом оваког чо- века. Услед тога — тако ice
покушало шредочити хришћанима — с њима ое може ступити у
шравшган однос само акО’ у култном поштовању грихватамо паложене
прошисе. Ово значи да се мо- рају тачно поштовати одређена овета
времека — праз.ник, млади месец и ^субота (Кол 2, 16) — и да се имају
избегавати одређена јела и пића, иначе строго забрањена (Кол 2, 21). Ово
учење по- казује посебну ловезаност коамолошких спекулација са
јеврејским пооштреним законоким прошиоима и доказује да је не caiMo
у Палестини и Сирији него и у Малој Азији био значајан јеврејски
допринос приликом стварања разних облика гаостичког схватања света.
Крајем 1. века шо Хр. хришћанске општмне у Малој Азији још су
биле онажно изложене утицају гаостичких схватања. Па- стирске
пославице оштрим тоиом побијају заблудна у гења оних који оу
тврдили да је „васкрсење већ било" (2 Тим 2, 18), па се имају одрећи
света, не женити ice и уздржнвати неких јела (1 Тим 4, 3). У Откривењу
Јовановом опомиње се груша николаита (Откр 2, 6, 16), која је очигледно
била уверепа да је познавала
 181

Сатанине дубине (Откр 2, 24), па се из топа сазнања изводила слобода,

без гриже савести јести меоо жртвоиано идолимаа и блуд- ничити (Откр
2, 14). На тај качин је шоетичш гледиште спојено са лмбертинистичпшм
етиком — типично обележје шоси>са, које је дошло на видело и у
нолем1изиран>у Јудине пооланице нротив оних [који 1ПгОг.ане тело,
хуле на оно што не знаду и ходе по^сво- [јим жељама и безбожностима
(Јуда 8. 10. 18).
Јованово Јеванђеље ;и његове посланице чине окажан фронт против
шостичког фалшфикосвања Јеванђеља. Пошто icy ови .опи- си /настали
(вероватно у 'Оирији, они нотврђуђу да је iKipaj.em 1. века и овде опносис
био ра1спрострањен, па. су му ое хришћанске општи- «е морале
:сунротстављати. Одлучно ое устаје против шостичког презирања твари
и тела., и тв|р'ди да је IGBC по'Стало Логооом и да је Лого1С (Реч) noicrao
тело (Јн 1, 1—3. 14). То што ice космос налази у тами није п01следица
неког судбином условљеиог случаја, непо погрешке што су прихгватили
оветлост (Јн 1, 5. 10). У -Првоуј Јованово1ј поотаници, саоветује ice
црквеној општини да је ,;св.аки дух који призна!је да /је Исус Христос
дошао у телу од Бога" (1 Јн
4, 2). Ова реченица је угарављегаа против докетске христолопије, која
ирезире евет, гаа зато не жели довести Хри)ста у везу са светом. Против
гледишта да је Христос дошао у овет преобучон, а не истиноки у
људском телу, с гаајвећам одлучношћу се тврди да је Хршстос лостао
прави човек, ,„дошао водоим и .крвљу" (1 Јн
5, 6), гаа оу зато ши ноји њему припадају гаовезани као браћа у љуба.ви.
Т.ако ije но1возаветни!М апис1има поуз1дано доказано да ice у дру-
гој половигаи 1. века пносис но разним гаитањмма суиообио са
хришћанском наукам. Настанак симоновкжог учења у 'СЈамарији, које је
иначе брзо допрло до Рима, гаочеци мандеј1оког покрети- тељкжог
гаокрета, појаве занеоењачке охолости у хришћагаским општинама у
Коринту и у Филигшма; раапра са шостичким уче- н.1ем у Малој Азији
и у Сири1ји — ове се то збивало још у 1. веку по Хр. Премда о настанку
првих хришћаиаких општигаа у Египту подаци нису шчувани, ипак се с
великом в.ероватноћом може гаретпоставити да је ранохришћанока
проповед већ у другој гаоло- вигаи 1. века ло Хр. допрла у Еопигаат. У 2.
веку гао- Хр. тамо је постојао читав гаиз хришћанско-пно1стичких група.
При томе се веома тешко мотла установити разлика између шостичког
учења и И1оправног иогаоведања вере. Чињеницу да су разграничења још
дуго времена била разводњена ио1оведочава богата библиотека
хри1Шћаиск)о-шо1Стич1Сих текстова, 1пронађ0них у месту iHar-Хама-
ди 1945/46. г. Прахришћаиако гаредање, како је 'сачувано у шоје- диним
речима Гооподњжм, у Томином Јеванђ.е1љу ije иа особит начнн
повезано m иаричитим шо1стички1м гаешрањом стварања и света.
Изреке и приче Христове гаа неким местима су изгаете у облгаку који је
веома близак схватањима у .аигаоптичкмм јеванђе- љима. Па ииак је
цела збирка стављена под мото: „Онај ко нађе гарави смисао ових речи
неће окушти смрт". Гно.стичке мисли се стављају у Христова уста када он
говори о небеском гаореклу душа, у које ће сс вратити. „Благо вама
усамљенима и изабра-
182

нима, јер ћете наћи царстшо; па из њега м шо-шгаете (и) тамо ћете се
(стога) пошратти" (Изр. 49). Или се гаа ти:пич1но шо1СТички на- чин
наглашава да иапрашно 'охватање донош сазнање: ваакрсење мртвих већ
се догодило. „Ученици му рекоше: 'Када ће боои ваак!р'Сен>е адртвих и
асада ће доћи нови свет? Он им рече: Оно што очекујете (већ) је дошло,
али ви то не огпажате" ;(Изр. 51). Спаситељ и спасени 1биће јадно:
„Hicyic рече: ко пије ш мојих усга по-ста'ће као што icaM ја. А ija ћу
постати оно што је он; и њему ће се открити оно сакривено" (Изр. 108).
Да се шост.ичка релипиоано ст може живет у истмншом и у
дубоком веровању и у там 1ами!сму изража'в,ати ое, оаа упечатљив
начин локазује једна збирка химни из 2. 'века по Хр. под наоло- шм „Оде
Ооломонше". У једној од оиих necaiMia молитељ изра- жава захвалност на
даропаноме иакушљвњу, по1везују1ћи староза- ветне ,идио1ме са
шостчким гледиштем, наиме, да се oiHaij опа- сенм облачи у 'светлоано
тело над којим тама нема 'моћи, а он ое уздиже у непролазну заједницу
овета гаветло(сти;

„Руке icBoje ло|дигох увис ради

благодати Гоопо(дн>е, јер он
сниде окове е мене, и мој
Помоћник подиже ме евојој
благадати и 1апасењу.
Смааснух таму m себе и обукох се
у оветлост.
А па мојој дупш нлсташе уди, у
којима нема болестц туговања
или |болова.
А посебно ми беше од помоћи савет Гооподњи и
његова нвпро:лаз1на заједница.
И ја бејах уздигнут у
аветло1Сг и прођох пред
његоним лицем.
Приступих му близу хвалећи га и
исповедајући.
Он учини да ми срце узаври, и
оно се нађе у мојим уст<ма и
пређе на моје уше.
А велика радоет бејаше -на лицу мојему
уолед гледања Гоопода и његовог славопоја.
Алилуја!”

(Ода 21)

У сусрету ica шосиоам морало се одлучити како ће ice хриш- ћанска

проповед најлрикладниј е изразити. Да би се Јеванђел>е ,каО' одговор
1на отворена човекова питања о (омислу његавог живо- та и о
1спааитељном иакушвењу учинило разума1>1иви1)им морало се
проповедати користећи њнма познат речник и представе. Али управо
лријемом 0'вих термина и представа није никако омело
 183

доћм до садржајне иром.ене шги чнк до ф^алсификовања хришћан- -

оке проповеди. ^Како је Јеврбјину род мопао бити само Јеврејин, а Грку
Грк, а да ое ири томе ;не доводе у опвитање истана и сло- бода
Јеванђеља, IHOCTO је то бмло веома тешко у појединостима изразити, а
могло се одлучмти тек после 1Д(упог ш понешд капор- иог
размишљан>а. Изазов шооиса старој Цркви зазстевао је од ње
интеизтшни -напор да би Христову поруку могла правоилно проту-
мачити, ijep је она упућееа свима људима — Јеврејима и Грцима.
 Закључак
Људи који icy живели у «реме Новвог завета бмли су у бри- гама и
на1дањ1има, сумњама и ишче1К1ишањи1ма, асао и IOBM људи
свакодиевице. Јеареји су живели ио Зашну, којег су се .многи држали
неумољиво строго^ док icy други 'Настој.а1Ли да се прила- годе грчком
мишљењу. Без обзира гаа мног01струкост трупа и пра- ваца, наквих ije
било у палестигаоком Јудејству, и у дијаапори, св.е оу оне биле
јединствене у .уверењу да 'је Израиљу noiBepeH Закон мао божански
блајгодатни дар, да би му указао на пут у живот. Нада, којим су
очекишли будуће мешјамоко до!ба, огаекивала је оствар'ење у
наста1вљ:ан>у и у гаад1В!ишавању онога нхто Израиљ већ шда
доживљава покоравањем Бож1и1јим уредбама. Јер и Ме- сија би живео
по Закогау и руководио заједаицом која ice сгаасава. по његавим
упутствмма. Пошто ice он, у окладу са Законом, мора легитимисати као
иомазаник Бож1ији да :би започео то дело сгаа- сења, Јевреји су аматрали
да гао овим знаковима могу разбирати неварљиво делање Божије.
И Грци су гаостављали питање: шта је спасење? Мноштво ду-
ховних и религиозгаих представа и покрета. у јелинистичко-рим- оком
овету показује 'слику како .су људи старога шета испитвали шта ije
крајњи амисао 'Њиховог живота. Пут, иа којем су мислили да ће га гааћи,
'била је мудрост. Философи су разммшљањем поку- шавали да је
raoTKipeHe како би ово|ј живот уамеравали лрема норми мудрости. Али
у мистеријокгам заједаицама и у шостичвки настројенгам круго:вима та
мудрост се ехтатала као мистично-ек- статичгаи доживљај, који гарежо
божаноког откривења обузима човека гареобраћајући га у нови жмвот,
уздишут изгаад преступа у виоине небесске |светлости. Сазнање и
увићавиост, пшји нас уче како да сиватимо Бога и овет, човека и њепову
судбину — треба да отворе приступ 'Спасењу и духовном оздрављењу.
„Јевреји знаке ишту, а Грци гаремудр01сти траже — пише св. ап.
Павле — а мм гароноведамо Христа разапетога, Јеврејима саблазан, а
Грцима безумље" (1 Кор 1, 22). Људима старога овета ништа није било
лакше него људима наишх дана да проповед о распетом Христу прихвате
за иститагату. Проповед о крсту за
186

Јевреје је изгледала као лровогсација, да апоолутно противречи Закону,

те је треба прихватити ucaio саблазан. А Грке је таква лро- повед sviopaaa
узнемиравати као беомишегаа противречност. Међу- тжм, божагаока
мудрост 1другачМ|је изгледа гаего што rje људи гаред- стављају; његова
мо>ћ гао излази гаа видело неким знацима који би им потврдили о;но
што icy већ зншги. Једиио речју о крсту, пропооведагаам Јевреј|има и
Грцима, започиње опас и оветаст сти- ма огаима iKOijin ту реч гаримају
вером. Раапети и васкрсли Хри- стос гароповеда се (Стога као Божија
сила и Божија премудрост, јер је гаривидгаа „лудост Божија” — гарекш
ап. Павлу — за свагда мудрија од л>уди, а слабост Божија јача од њих (1
Кор 1, 25).