ЕДУАРД ЛОЗЕ

ВЕРСКЕ
И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ
У ХРИСТОВО ВРЕМЕ

ПРАВОСЛАВЉЕ / БЕОГРАД
БИБЛИОТЕКА „ПРАВОСЛАВЉЕ'

КЊ. 37

Излази с благословом Његозе Светостгi

Патријарха српског Г Е Р М А Н А

Наслов оригинала:
UMWELT DES NEUEN TESTAMENTS von EDUARD
LOHSE

Из серије: Grundrisse zum Neuen Testament Das

Neue Testament Deutsch — Erganzungsreihe

Goifctfingen, Vandenhoećk & Ruprecht, 1971.

ЕДУАРД ЛОЗЕ
CBET НОВОГА ЗАВЕТА
C немачког превео
ђакон РАДОМИР РАКИТц проф.

Издаје „Православље" новинско-издавачка

установа Српске патријаршије Ул. Седми јул бр. 5,
11000 Београд

Рецензент

јеромонах др Иринеј Буловић Уредник

протојереј Милан Богдановић

Коректор: Б. Филиповић

Штампано јула 1986. г. у 2.000 примерака

Штампа ГРО „Просвета", Београд Ул. Ђуре

Ђаковића 21
Предговор аутора српском издању

Es ist mir eine grosse Freude, dass auf Initiative der

Theologischen Fakultat der Serbischen Orthodoxen Kirche eine
serbische TJebersetzung meines Buches »Die Umvoelt des Neuen
Testaments« angefertigt wurde. Gern habe ich zu diesem Vorhaben
meine Zustimmung gegeben, ist doch das Erforschen der unseren
Kirchen gemeinsamen Heiligen Schrift eine voichtige Quelle
unseres Bemuhens um das Verstehen und Zusammenwachsen
unserer Kir- chen und ihrer Traditionen.
So ist die vorliegende Uebersetzung fur mich ein schones
Zeichen der wachsenden okumenischen Verbun- denheit. Ich
wunsche ihr einen fruchtbaren Weg in der theologischen
Ausbildung der Serbischen Orthodoxen Kirche.

Hannover, den 5. Mai 1986. Dr. Eduard L o h s e

Landesbischof

Веома. ce радујем што )e, на иницијативу колега са

Теолошког факултета Српске православне цркве, приређен
српски превод моје књиге Свет Новога за- вета. Радо сам дао
свој пристанак за тај подухват зато што )е истраживање
Светога писма, тога заједничког блага за наше Цркве, важан
извор подстицаја у напо- рима око узајамнога разумевања и
зближавања међу нашим Црквама и њиховим традицијама.
Отуда је овај превод за мене леп знак растућег
екуменског повезивања. Ја му желим плодно тле у бо-
гословском образовању подмлатка Српске православне цркве.

Хановер, 5. маја 1986. Проф. др Едуард Л о з е,

евангелички епископ
 Напомена преводиоца

Рекламирајући једну велику енциклопедију издавач је исковао следећу

реченицу као неку врсту крилатице: „Не може човек све знати, али мора
знати где да нађе оно што не зна".
Читаоцу пружамо књигу која замењује многе томове енциклопе- дија.
Уместо да претура по овим дебелим књигама, читалац на једном месту
налази најважнију грађу која га упућује у проблематику ове врсте.
Познато је да нема савршеног превода. Писац је, према немач- ком
обичају, редовно употребљавао изразе „Јудеји", „Јудејство" и „јудејски", а не
„Јевреји, „Јеврејство" и „јеврејски". Преводилац се у велшсој мери држао
овога, али понегде је користио и нама ближе из- разе „Јевреји", „јеврејски“ и
сл. Навикли смо, наиме, да изразе „Јудеји", „јудејски" и др. употребљавамо у
вези са племеном Јудиним, највећим и најзначајнијим јеврејасим племеном.
Биће да су на немачку терминологију највише утицали радови
јеврејских писаца између другог века пре Хр. и другог века после Хр. и
касније. Рецимо, Јосиф Флавије (37-100. после Хр.) је написао дело „Јудејски
рат", мада је то био рат свих Јевреја против римске власти, итд. („Јудејски
рат“ је на наш језик превео др Душан Глумац. Књига је објављена 1967. у
издању београдске „Просвете").
Друго, ова књига је стручна и њен писац разликује израз „јели-
нистички" од „јелинског" (грчког), који не користи. Јелинском се на- зива
грчка култура и цивилизација од њених почетака до пред крај четвртог века
пре Хр. Захваљујући осв-ајањима Александра Великог (336—323. пре Хр.)
грчки језик је уједначен, а јелинска знања и умет- ности прелазе границе
Јеладе (Грчке) и продиру на Блиски исток и у земље око Средоземног мора.
Тако престаје „јелинство" и почиње „јелинизам" као благотворно укрштање
Истока и Запада. Касније јели- низам наставља да живи као најјаче
културно струјање и у Римском Царству. Најзначајнији центри јел^шизма су
били Александрија, Пергам(он) и др. Са поделом Римског Царства јелинизам
остаје угдав- ном на његовом истоку и јелинистичка култура неосетно
лрелази у ви- зантијску („крштени јелинизам").
Преводилац је слободан да истакне да књига ове врсте немд ни-
каквог вероисповедног обележја, јер је писана према строго научним
начелима. Он се нада да ће књига бити од користи професорима,
студентима и ученицима богословских школа Српске православне цркве. То
ће она бити и њеним свештеницима и народу. Штавише, преводилац
очекује да ће ову књиги прихватити професори и студенти богословских
установа и припадници других Цркава у нашој земљи, заједно са
оријенталистима, историчарима и осталим пријатељима до- брог стручног
штива из ових области.
На Духове, 1986. г.

скраћенице:
1 Мојс Прва књига Мојсијева,
ИНав Књига Исуса Навииа
Пс Псалам, Псалми
Ис Књига пророка Исаије
Дан Књига пророка Данила
Јез Књига пророка Језекиља
Ос Књига пророка Осије
1 Мак Мт Прва књига о Макавејима
Мк Ј1к, Јн Еванђеље по Матеју
Дап Еванђеље по Марку одн. Луки, Јовану
Дела апостолска
Рим 1 Тим Иосланица Римљанима
итд, итсл. Прва посланица Тимотеју
 Увод

„Кзда се 'испуии ®реме“, — тако пише апостол Павле, — „по- сла Бог
Оина ов-ога ijедпнороднога, који ije рођен од жене и беше покорен
Закону" (Гал. 4, 4). Rao што ice неки |суд иапуки до иви- це, тако је и
мера в:ремена била навршена када је Син Божји дошао у овет. JIiyrep је,
1516/17, у једном предавању, које је одр- жао ка Посланргцу Галатима,
приметио уз овај 'стих да није време учинило да буде послан Син, него
о!брнуто: послање Си1на је до- вело до 'иопуњења времена. Време у .шјем
је И'0у1С из Назарета проповедао и први гсут објављивао Еванђеље међу
Јеврејима и Грцима није се одлшсонало од сзих других 'веко«а људске
исто- рије тиме ,да су тадашњи људи на посебан начии били припрем-
љени за ову пропопед. Оно ije, пре свега, добило овоју карактери- стику
ооамм Догађајем о окојем Еванђељ.е извештава. Људи који су орешли
Христа,, који icy слушали Његове поруке и били чла- нови првих
црквених општина, били ioy људи као и ICBH други. Они су имали да
обављају своје дневне послове, живели су као мушкарци и жене, као деца
м стари, богаташи и сиромаси. Они су знали за бриге и патње, али и за
радо!сти и ерећу, питали су ое шта је смиоао живота и трагали за
коначним о1дговором на ово пиггање. Овај одгосвор даће Јеванђеље: Бог
је послао Оина свога, рођенога од жене, који је људоку (оудбу проживео
до амрти, „да би иакупио оне окоји icy под Законом, еда биамо примили
уш- нављење" |(Гал. 4, 5).
Иоус из Назарета је 1рођен у време владања цара Августа (Лк. 2, 1).
„У петнаестој шдини владавине кесара Тиверија, кад Понтије Пилат беше
1намесник у Јудеји, и Ирод четворовлаоник у Галилеји, а Филип брат
његов четворовласник у Итуреји и у Трахонитској, а Лисиније
четворовлааник у Авилини, :кад icy Ана и .Кајафа били првосвештеници"
(Лк. 3, 1), појави ice Јован Крети- тељ у пустињи и уокоро затим отпоче
јавно ироповедати Исуса Назарећани1на. Његова проповед, као и
пр1вобитна хришћанска проповед, није -садржавала објављивање
општих истна, које би се |без икакве везе m положајем слушалаца могле
даље прено- сити, него се он људима »обраћао у њиховим конкретним
живот- ним ситуациј.ама. Њихове бриге излагане ioy на њима
разумљивом
8

језиику; ка шихока ниташа даван одговор њима познатим речима. Како

јје Јеванђеље првпа гаут објављено у одређеном лтесту и у одређено време
нсторије, ради ваљаног скватања његоге поруке је неопходно проучавати
не ш^мо језике ко1ј'И(ма ое тада говорило: ј€вреј|ски, арамејши м грнки,
него и политичке прилике, услове жмвота и обинаје оних љ:уди, њихова
надања и очекивања, њихове представе и ехватања, колиоко год је то'
могуће увети у обзир. Уколико 'омо О' томе тачниј е обавештени, опде је
људе еретала хри- шћанека проловед и како се Бванђеље ехватало и даље
прено- сило!, утолико ће нам боље поћи за руком да 1садржај ове пропо-
веди преведемо са начина изражавања и представа ;старог света на језик
нашег времена.
СВет Новог завета нам пружа крајње шарену 1слику. У време
јелинизма Грци 'Су (сусретали (народе Старог Оријента, Исток и Запад icy
се 'сукобљавали, а њихове релиопи1ј:е и 1културе ступале у бливак додир.
Из богате ризнице овога (света антике на заходу овде ћемо обрадити еамо
оно што ije од неопходног значаја за схватање HotBor завета. Отуда :не
можемо у лојединостмлга зала- зити у грчку историју, као они у
културноисторијеке проблеме Бли- ског истхжа. Наш задатак ioe етропо
ограничава на то да лружимо известан доприное разумевању Новог
завета. Христос, њешви ученици и први хришћани били ру Јевреји. Али
ije Јеванђеље од- мах ирепшрачило границе Палестине и зашљо у
јјелинистичко- -римокм околни овет. Ова два подручја — Јудеј|СТво на
једној и је1лигаистичко-римоки :авет raa другој страгаи — не могу ее
оштро одвојити један од другог. Јер од времана Александра Великог и
Палестигаа је била изложена 10гаажним јели;ни1стич1ким утицајима, ко|ји
'су дошли јдо изражаја евуда у замљи и у .самом Јерусалиму. Пошто су
хришћагаоке заједгаице, осгаиване једна за другом на- около'
Средоземгаог мора, утлавном произашле из крушва јелигаи- стичких
синагога и њ^иховог иводручја, лрво хришћагаство је упо- знало грчко
наолеђе и његов даљи јелигаиетички раз:вој углаином пооредством
јелигаистичког Јудејотва. Уамегаа проповед Иеуш из Назарега није
забележегаа арамејскгам, гаего грчким речима, а по- слагаице ап. Павла
гаагаисагае icy гаа грчком језику, iraao и јеванђеља. Тиме и сам HOIBM
завет иружа сведО!чанство о крајње далекосеж- ном згаачају јелинизма
за Палестину, Блиски исток и читаво Средоземље. Описи Новог завета ioy
истовремено гаај;важгаи|ј|И из- вор за разумевање његове околине; oiran
1садрже тачно датоване податке о стању .ствари у Палестигаи и у
Римском цар1ству, а који се у лоређењу са 'сувременом литературом,
натписима и нелите- рарним документима, као и ica открићима
археолошје, могу бли- же опишти и дочарати.
 I Д ЕО

Јудејство у време Новог завета

I ГЛАВА

Политичка историја Јудејства

у јелинистичко време

Јудејетво је у време Нов-ог завета било нашедило овоју бурну

историју из прсђашњих вокова. Као и 1суоедни народи, и Јевреји су
повремено били под влашћ.у великих шла, које icy једна за дру- гом
владалс Блиским истоком и малим онародима повремено омо- гућавале
прилично миран жмвот, али ice понекад и насилгао ме- шал-е и настојале
да одреде начин њихова живота. Овака од овмх владајућих сила трајгао
је утинала на историју те земље и њених становника, тако да ее
последице тога ;јаано препознају у ново- заветно време. 0,туда ice стање у
коуом се Јудејство гаалазило у Христово време може адекватно онисати
icaMo наапрам те iiicro- ријоке нрошлО(СТи, KO'ja је на њега оотавила
свој печат.

1. Палестина под влашћу Персијанаца

Историја Јудеј;Ства почиње с временом вавилонског ролства. Деоет

пламена настањених на ееверу земље већ су била зап:ала у ронство 1
након разорења Самарије од стране Асираца 722. г. пре Хр. ЈудОју су
587. г. пре Хр. коначно освојили Вавилонци, 1кх>ји су разорили
Јерусалим и :више слојеве народа депортовали у Вави- лон. Пр10пнанм у
далеки овет, Јевреји icy и у Вавилону, будући заједно, ЈМОГЛИ да 1сачувају
веру у израиљског Бога. Премда им је било забрањено да и даље
одржавају храмовни култ, ипак су се чврсто држали Закона 'својега Бога
и испуњавали пролие о су- бопги и обрезању као знаке по којима се
Израиљ вазда осећао свесним 'свога избрања између ових народа. Тиме
tje клворен ду- ховни и мисаони 1ггредусл01в да ice по окончању
вавилоноке влада- вине могло изнова почети у земљи отаца.
Прекретница је дошла ica победничким походом перогјоког краља
Kkpa, који је 1анажним ударцима учинио крај гаововавилон- ском
царству. Године 539. пре Хр. он је ушао као гаобедник у Вавмлон и тиме
поетао владар не само над Месопотамијом него и над Сиријом и
Палестином. Према стравоим народима, који пот- падоше под њихову
власт, Пероијанци icy водили другачију по- лиггику гаего што tcy Је пре
њих водили Аоирци и Вавилонци. Ови
10
•,-Г’
су по ошо|јее>у земаља читаве народе 1ггресеља.вали или бар де-
nopToiBajiM више (олојеве; јовугде оу -наметали (овој 'култ као држав- ■ну
религмју. Међутмм, Пероијанци ;нису прсишЈШвали еити већа
просељења,, пити су захтевали да ice (овуда мома признати једоноа је-
дтшствепа државна религија. Они icy ое, штавише, о(слањали на затечене
локалне прилике и дозвољавали оообености топа народа, те оу они и даље
живели по ciBOijoj традицији, и на овај начин настојали да ове народе
придобију за ioe6e. У званичном саобра- ћајју персијема власт ice није
елужила 1авојим него арамејјоким је- зиком, којји је и у Оирији и у
Палестини (био веома рапгирен. Ова политшса Першјанаца пружала је и
Јудеј.ству могућност дараз- вије овој (оопствени живот уз изразиту
потлору власти. Одмах по оовојењу Вавилона ,краљ Кир је једним указом
наредио да ее Дом Божији у Јерусалиму HOIHOIBO оагради и по!врате
предмети које је Нав‘уходо!Н01Сор био однео из Храоиа ;(Јездра 6, 3—5).
Изгледа да у почетку сви Ј евреји који icy живели у ропству нису
искористили •ову дозв!олу да бм ее вратили у Отаџбину. А oiHaj део
јеврејског народа којји је !био oicrao у Палестжш жи!в©о је у окромним
усло- вима, па ice toa обновом Храма започело веома icinopo и муко-
трпно.
Јевроји који су 01стали у Меоопотами(ји дадоше у 5. веку ана- жни
лодстрек 'за изградњу евоје заједвице у Јерусалиму. По на- логу велик-ог
краља,, у Палестину icy дошли један за 'друшм Не- мија и Јездра не би ли
оредили прилике. Немија се icrapao да ■се Јеруоалим окружи ојачаним
зидо1ВМ1ма и од Јевреја је примио обећање под заклетвом да неће
‘Ступати у брак m припадницима иноплемених суседних народа. Јездра
је 1Ста»овнике учгто Закону и по налогу краља ставир га на шагу. Уз
овелику вероватноћу може се !Пре1ТПО!ставити да је овај Закон
01бухватао пет књига Мој- ■сијевих, тј. Пентатеух, у којима су била
окупљена и еређена стара предања Израиља. Будући да је за Јевреје
Закон био обавезан и да га је краљев1ски указ потврдио, сада је важио
израиљски занон као персијоки покрајински закон за Јерусалим и Јудеју.
Култ јудејске 'заједнице је стола стајао оод заштитом nepicHjicKe власти,
те је она м>отла неометено разозијати (овој живот према пропишма
'Закона.
Овакав рад је изазвао завист и злобу вдд 'суседа, а поеебно код
становника Самарије. На ееверу Палестине по асироко-м OIOBO- јењу
населише се 1странци, који се измешаше са пр-еосталим icra-
новништвом (2 Цар 17). Њихови нопомци оу, додуше, поштовали Јахвеа
изо Бо;га земље, који земљишту даје плодност и нанредак, али их Јевреји
нијсу признавали за праве Израиљце. Из тог раз- лога од њих се отцепила
Јеруеалимша заједница, коју су Немија и Јездра склонили да ое не
упушта у односе ica другим народимл, и с њима није општила ,нити
имала размену било које врсте. Ова оштра подела и велико
привилегисање Јерусалмма од стране цара створили су огорчење код
становника СДмаријс, што је водило до све већег отуђења између севера
и југа и коначно до толике по- деле просвинција Самарије и Јудеје. Докле
год је самарјанско ста- новништво поштовало Јахвеа као израиљ1скот
Бога оно је одла-
зило' у Јеруаалим, глшии прад ‘суседтае, шги њима непријатељски
рпаположене, лронинције, да би тамо11при;но1аил10 жртве и ВУКЖИЛО се у
Храму, Овакав разво(ј је, међутим, учинмо да се код Самар- јана !ј|авила
жеља ,да подивну овоје 'CoinicTBeiHo 1светиште, пиме би иостали
неза:вмони од Јерусалима.
Самарјани су, дакле, najinpe припадали јерусал1имакој кгултној
заједници; Јер само; таасо1 се може о.бјјаанити зашто Самарјани држе,
као и Јевреји, пет књига Мојсијевих за Овето (ШССМОЈ, а не и остале
делове старозаветнопканона, проронке опи.се ,и поетске ЈСЊИ- ге. Дакле,
мора ;да је но закључењу Пентатеуха, а пре него што су коначно
по)стављене канонске границе око осталих делова Старог завета дошло до
иоделе између Јевреја и Оамарјана. До- душе, јудејоки историчар Јооиф
мзвештава да icy Самар|јани тек под Александро1м Великим добили
дозволу да, подитну свој храм иа Гаризилху (Јудејше 1старине XIII, 74—
79), али биће да је из- градња њиховог :аветишта отпочела неко време
раније. Попгго је Перогјоко царство лред (авој пад било изложено
опољним иотре- сима, биће да је 'најрапије у ово време било могуће
издејствовати саглаано.ст цара за из1градњу оветога места Оамарјана.
Пуни по- носа Оамарјани истичу да ое у Закону Мој|ои|је®ом изразито
рпо- миње њихово овето брдо Гаризим, а не Јерусалим (5 Мој 11, 29; 27,
12).
Откако icy 'Самарјани по1оедовал:и овоје сопствено |Оветиште
између њих и Јевреја је владало грозно- нопријатељетво', да је најзад
дошло до ратних окршаја, и Јевреји 128. подине пре Хр. под Јованом
Хирканом еруше хр,ам на Гаризиму. Премда га Салгарјани 1ни.су могли
обновити, ОЈНИ (су ice ипак непоколебиво др- жали Гаризима као овога
<аветот места. Још дан-данас мала .са- лгарјанстаа заједница сваке
године на OIBOM меату .про1олавља Паеху према своме прастаром обичају.
У време Христово Јевреји и Оамарјани нису општили (Јн 4, 9). За
Јевреје су они били иноплеменици (Лк 17, 18). Реч Самар- јанин :се
употребљавала као погрдан израз за некога ко је <сма- тран настраним
(Јн 8, 48). Ако1 icy !јевреј!аки П0'кл01ници о празнику хтели прећм кроз
еамарјанску област, 'морали су рачунати са слхетњама и неиријатељским
испадима на путу (Лк 9, 51—56). Ga- марјани <су ее, додуше, нозивали на
праоце као евоје претке (Јн 4, 12), али Јевреји нису уважавали ошкве
аспирације. Христое ни- је навео по1Ступак Јеврејина, него
Самарјанина., као лример несе- бичне помоћи ботижњем (Лк 10, 30—37).
О Оамарјанину, а не о Ј евре.јину, прича ice да је по исцелењу од губе дао
хвалу Богу (Лк 17, 11-—19). Поеле почетнот оклевања (Мт 10, 5) p'aea
хриш- ћанека општина је одмах прев,азишла поделу, која је постојала
између Јевреја и Оама;рјана, и пренела Јеванђеље у Самарију (Дела ап. 8,
4—25). Оада је отп.ало старо tonopeo питање, да ли се треба молити на
Гаризилгу или у Јерусалиму ,(Ји 4, 20), „Јер Бог је дух, и који му ее имоле,
у духу и истини треба да се м<оле” (Јн 4, 24).
12

2. Палестина под Александром Великим и владавином Египта

У битки код Mice (333. пре Хр.) Александар Велики ,је по-бе- дж>
лерси|ј:аког цара Дарија III и тиме шби отворио пут преко Сирпје и
niainacTMHie за Впииат. Брзам продору македонске оиле пружен је
icoiial6 отпор. Скажна оетрвока тврђава Тсир у по-четку се одржала, али
је након -сед-момесечне опсаде мораша капитулира- ти; Газа се држала
два мосеца, па ije и овај град пао. Пошто је савладао ове ггрепреке,,
Алоксандар је могао' да маршује право за Египат дуж о1бале Средоземног
мора. Краљ се -шгје дуго задржа- вао ooBojeneM и запоседањем
унутрашњости земље, -него је оовај iioicao препустиО' -својњм
геиералима. Јудеја се лотчинила главпо- ко1мандујућ|ем Пармееију и не
покушавши да пружи отпор. Сама- рију, 1седиште перои|ј:с:кх>г
огувер1Н'ера, ошојили icy Пердика-с и ње- шви !ВО'јиици. Јев|р-еји .су
Јбили дубоко имзпресионирани ударпом онашм грчкзе војоке и бе-з
оклевања признали надмо-ћну силу но- вих гооподара. Пошто су се они
понашали мирно, и даље су мм била загаранто-вана права која су имали
под, п-ер1Смјском влада- вином. Јеруоалимока 0)пшти:на је моопла, -као
и до-тле, неометено обављати својј култ.
Ако -се м ом-еном владавин-е једва нешто 10поља изменило- у
правном положају јеврејоке заједнице, утолико се далеко-сежније
одразила промена, која је са уласком Грка наступила у читавој з-емљи.
Додуше, и пре оу, већ у раним |вр‘ем-енима, долазили у Па- лестину
поједгани грчки тршвци, купци и путници, али сада :су тршвгана и
начган живота Грка -нродрли у -еве -крајеве о-ве земље. Народи
Блгаоко-г гастока ioe отвориш-е гр-шсом утицају, начинима њгашвог
опхо-ђења, ЊИХОЈВОЈ -културга и духовном благу, тако да су потамци
1старих Феничана и Филистејаца занемарили свој језик, прихватили
грчки и тиме потпуно упловили у свет јелганизма да су изгубгали JCtBioj
1сонств0нм начган живота. 0‘Шиване су грчке -на- сеобгаве и градовга,
али су се Грци 1наетан>ивали и у лостојећим градовима. -Силом оавојена
тврђава Тир пононо ј-е насељена Гр- цима; град Самаргаја, која је била
пружила отпор, добила је ма- кедонске ‘становнике. Мно-ги градо-ви, не
|само да су добили грчка имена, стекоше и грчка градока права. Од тада
су Јевреји у Па- лестини живели у Hanoicp-едном 1суседству Грка, -кој:и
су учинили да ЊИХЈОВ ј-език пошвне олштеприхваћени језик. Ко није знао
шворити овим 'језиком важгао ј-е за вароваргана. Многи Јевреји су
научили јсзмк туђина, којим ice мначе шворило у 1свима земљама које је
ошојио- Алекаандар Велгаки у ев>оме походу, па icy у но-во- заветно
врем-е мнопи људи у Палести1нм разумели и говормли грчки. Ако се
имало по-сла са |Представ1ницима римске опсадне вла-сти, с њима ое
мопло шоразумевати ina грчком. Кад је ап. Павле био ухапшен у
Јерусалиму и тр-ебало да се оправда пред масом народа, бележе Дела
апо1столака, људи су били изненађени кад је шворио јеврејаки, одн. ар-
амеј-акм, a не грчки (Дап 22, 2). Очигледно да се бе:з тешкоћа мо-шо
разумети како један тако и други језик.
 13

Са језиовдм је у земљу дошла и јелипЕшст-ичка цииилизадија;

грчиси насељ-еници донеше оа -ообом и <ово(ј начин живота-, чега су се
чврсто држали. Наста-јале оу грчке грађевине, подизана 'су цо- зоришта
и noinuia јкугаатила у традовима, у гимиазиј|акма је негован спорт.
Грчки бон-тон -се одомаћио -будући да (се ири 'авеч,аним обедима лешло
за -сто (уп. Мк 14> 18. 22). Ужи-вало ое у галодосви- ма IBMOOKO разиијеие
леКаркже вештин-е Грка (IMK 5, 26). Као што су Гр-ци у разговору
[развгајали ток миоли и настојалм да путем наизменичне игре питања и
одгавора 1на,ђу решење ггроблема, та- ко -су -сада и Јевреји научмди да
дискутују и у ноучно1м разгово- ру иопитају и ip'aejacee истину божанске
воље. -Ови примери тто- казују како -су и JeiBpejin знали да ое лрилагоде
нснвим уоло1вима живота и у њима се онађу. 0и1М1натија, која ioe
осећала према гаад- моћној култури и цивилизацији Гр^ка у мнопим
јевре|Ј!С1ким круго- вима, ишла је толико дал-еко да је у 2. веку пре Хр.
у Јерусалмму било Јевреја крји ioy 'Саав1им озбиљно мислили да icy
оро!Д1ни Спар- танцима,, који су били чувени оа овојих 1беапреко1рних
закона. У 1. књизи Макавеја реч ј-е о јј-едном писму за које се тврди да
га је написао Ареус, шартанаки краљ, првооввштенику 0|ниасу; у њему
се вели да је у једром 'старом |Опи(су пронађено да оу Опартанци и
Јевреји ;бр'аћа и, ,на1водно-, потичу од рода Аврамсхва i(l Мак 12-, 21).
Овај разво-ј зацело је мо-гао дотле одвестм да и Јерусалим и Јудеја буду
потлуно1 јелииизирапи, као пгто је .био случај ica зем- љом Фееичана и
Филистејаца. Али од отаца предани Закон, на- писан на јевр-еј1с!вдм
јез’ику, о!ба!везивао је јудејј!ску заједницу да m- чува отару веру, према
Закону Moij'CMj-евом врнти [бошолужења и остане овеона чињенице да је
;Бог израиљ10ки изабрао’ овој народ између |ових народа.
Нагла (Смрт Александра В., који је 323. г. пре Хр. умро у 33. години
живота, им’ала ije за !Последицу да је брзо створено огромно царство -
стрмоглављеео- у полити-чке метеже. -Пошто- ioy се краљеве војоково-ђе -
авађале око наследства, разЈбијено- је једин- ство царства. Гув-ернер
Птоломеј еа резиден-ци|јом у Бгипту за- узео ј-е Палестину и најпре је
1потчинмо idBOjoj ,-власти. Ал-и је Ан- тигон, који је владао у Оирији,
oionopaBao П.толомОју пр-аво поседа Палестине и истрже му ij-e из руку
(315. пре Хр.). Кад ј-е Антигон игаак задобио чит.аво -старо персиј-око
царство, позавидели icy му остали некадашњи Ал-екса1ндро-ви гувернери
,на успеху и зај-еднич- ки ice окретош-е лротив њега. Птоломеју је у
међуврамену пошло за руком да поврати овоју власт <над Палестином и
јужним делом Сирије. Тиме је донета пр-есуда за наредних сто година. П-
але- стина, која је у icBOljoj историји тако често била јабука раздора међу
iB-еликим оилама у Егилту и у Месопотамији, налазила се под
владавином Египта,, вдји је тда био !Јелинизо®ана д-р-жава17 па је
јелинистички утицај у Палестини осгао 1овеједно онажан.
Као и Персијанци, и Александар В. и Птоломсји очигледно се ки|су
мешали у унутрашња питања јерусалимоке култне зајјед- нице. Вођство
Јудеја јје било у руци -првосвештеника, вдји ј-е њена важна питања
могао решавати и руководити уз дозволу јелини- стичких 'владара у
Египту. У Синедриону icy му при руци стајали
14

свештеницл и старци, опошавице утицајиих породица у Јерусали- му. Од

када (је 'noicroijana osa највиша јеврејска власт, не може се поузЈдано
установити. Можда би његово порекло мошо 1Потицати из inepicMjcKor
времена, али се јаоно сможе заоведочити тек у јелинисшчко време. У
првом веку пре Хр. свештеницима и стар- цима 'се, као трећа група,
прибројавају књижници. У овом оаотаву Сине:др|ИОн 'Се често опомиње
у Новом завету, пре овега, гариликом пр1И.поведа!ња о Опаштељевом
страдању (MIK 10, 33; 11, 27; 14, 43 и др.). Премда ое гаовремено
опомињу (само две гругае — ирвосве- штеници и књижници I(MK 11, 18;
14, 1 и др.), одн. главари све- штенички и старци (21, 45; 26, 3; 47 и др.)
— или се онаводе само врховни свештеници (главари овештенички) као
гаредставници Оинедриона (Мк 14, 55 и др.), — ипак ice мисли гаа
гаајвишу јевреј- оку 'власт која је већала гаод председшшгтвом
првосвештеника да би уредила ове 1Световне и духовгае гарилике, које
су се тицале јеврејског становништва. (Књижници су тумачи Закогаа).

3. Палестина под влашћу Сирије и макавејска ослободилачка

борба

После гарвог узалудног покунхаја пошло је за руком сириј- оком

краљу Антиоху 111 (223—187. пре Хр.) да крајем 3. и почет- ком 2. века
отрше Палестину од Ешпћана. ПтоломСји су се мо- ралои 1повућ;и и
земљу препусшти Сиријцима. Како су Јевреји благовремено 1 сагледали
да тас гаагиње у iKopracT Сиријаца, те се за време сукоба боргали гаа
њихо1вој страни, Сиријци су се после победе према њима блапонаклоно
гаонашали. Настојало се да се з'ацеле ратна разарања;, која је Јерусалим
пропатио за време борби, а гаоред дотадашњих права дате су и ове
привилегије: не- опходнм иредмети за 1култ у Храму плаћегаи icy газ
државне касе до одређене вмсгане, члан*0(вима Савега стараца и
књижницима загарантовано ije ослобођење од иорезе.
Па игаак, пргајатељоки одноои нису дуго трајали. Селевкмди, који
оу владали Сиријом:, бгали су оватрени 'поборници јелинизаци- је и
настојали icy да гаротежирањем јелинистгачке културе окупе различмте
народе icBora царства. Широми кругови Јевреја бгалм су пријемнгави за
оову полмтику, а штавише, међу 1свештенством у Јерусалиму било ije
пргалично гаристалмца јелганмзације. Првосве- штеник као гаоглавар
Јудеј1ства ммао је з:а дужно1Ст да се брине око онромђења у живот
закона и наредби ;сирмјског краља. По- што је он био' одговоран м за то
да се разрезане норезе редовно ynaahyiy, Сиријци <су ice могли њега
држати ако су желели захте- вати вгаше новца. Када је 175. пре Хр.
Антиох IV гареузео галаст у Оиргаји, у Јерусалиму је био
пр1васвеште1НИ1к Ониас, гаобожан човек, који је гаогауњавао Закон.
Ипак је он међу евештенмцима имао' противника, гаре (Свега, у (Своме
i6p;ariy Јосији и међу побор- нгацима јелинизације. Јосгаја је грецизирао
своје име у Јасон, по- нудио Сирм!јцгама знатну оуму новца, коју је
.требало 1скупмти по- вишењем гаореза, и гаостигао да је Онмас био
сврпнут е гаоложаја, а лично он гаостављен за првосвештеника. Омена
на положају
лрово1свештени:к1а je изиршша a да намоћнија (страна није пружала
отлор. Ониас је неколико година каоније убијан у АНТИОХЈИЈИ, н>е- гов
истоимени син избегао у Егинат и уз помоћ Птоломеја око- 160. пре Хр.
основао храм у ЈГеоитополису, у KojeiM је ino узоруна јерусалимеки Храм
заведен култ жртвовања и обављан до 73. г.. по Хр. Значај ошг оветишта.
ипак је оотао незнатан, понпо су се- епипатоки Јевреји и даље држали
Храма у Јерусалиму. Додуше, у Јерусалиму је Јаоон дозволио да ое
храмокни култ обавља пре- ма ороиисима Закона, али је енертично
подржавао разозој јелини- зације. Саграђона tje пимназмја, у којој ;су ice
наги младићи башили опортом; па и 1с:вештеници icy учествовали у
пгоме. Као Јевреји, стидели icy се mora обрезања, чему icy ее Грци
подрушвали, па су многи путем операције хтели отклонити обрезање i(l
Мак 1, 15) — поступак који ice још у време ап. Павла често сретао међу
Јоврејима ;(1 Кор 7, 18).(Кад (је Јасон провео у служби три огодине,
неогаи Менелај је поиудио велику ^суму новца, шриј|аком огсраљу — као
што је некад и JiaicoH урадио —, и он буде (постављен за npiBO-
свештеника уместо Јасона. Положај 1пр1во1своштеника је тако ,по- стао'
купокни предмет политикеЈ|
Римљани, који icy после појбедничке битке против Ханибала
учиниљи да ice на Оријенту осети њихов iBO(jiHH и политички ути- цај,
ставили icy се на 1страну Птоломеја у Егигау, а против Анти- оха у
Оирији. Антиох је био водио рат против Египта, али Је мо~ рао
обуставити свој подухват кад >су га Римљани зауставили. По- сле
неушшог BOijHor похода у Ешпту, у Јерусалиму .су се шириле гласине да
је Антиох поопинуо. Ову ОЈКОЛНОСТ Јаоон хтеде искори- стити, па, иако
збачен ica положаја, еилом отера, Мшелајја и са положајем
првосвештеника преузе власт ^над Јеруаалимром. Кад је Антиох чуо о
овим збивањима, ивтервенисао је пун бет и поново довео Менелаја на
стари положај. Па ошак, овај је могао задр- жати тај положај саомоо уз
помоћ Сиријаца, али зато се није могао- ни противити њима кад је
Антисх 169. пре Хр. попунио овоје ра- том иапражњене касе пљачком
јерусалимоког Храма: (скупоцени предмети Храма, жртвени олтар,
седмокраки св.ећњак и сто са хлебовима предложенија — ICBC је то
однето .у Антиохију (1 Мак 1, 20—24).
GBOM првом удар'цу задатом оветом месту ускоро ije уоледио и
други, још оштрији подух!ват. Јелинизација Јерусалима и Ју- деје, која
је, дО|Душе, наишла на извеотан отпор, али углавном знатно ухватила
корена, требало је да се (сада силом доврши и ти- ме укине (самостал1ни
живот јевреј|ске заједнице. ЗИДОЈВИ |јерусалим- ски 'су ерушени и на
брду древног Давидовог града, саграђена тврђава (Акра). Јудејима ,је нод
претњом омртне 1казне |било за- брањено да празнују суб(оту и обрезују
децу. Краљевски надзор- ници су ишли 1кроз иарод да мотре на
извршење OIBHX наредби. У Јеруоалиму је на месту олтара за. жртве
1паљенице подигнут па- ганскм олтар и ту жртвовано нај;вишем :Богу,
Зевсу toa Олимш (167. пре Хр.). Чак су свиње приношене на жртву. Ако је
за Грке овај преокрет могао да даје ути'са1к да ice у 'Овима огсултовима
ко- начно поштује један Бог, з:вао' ее он Јахве, Бал небеоки или Зевс,
 16

за Јевреје је -оио обеовећење овеггог меспа значило мерзо-ст зантуш-

ченија -(Дан 11, 31; 12, 11). У о®ом збиваЈву видео се зшк пошед- њег
времена, nia и 1касиије -ce (сталеа шворило о мерзости запуш- чекиј.а iKao
о допађају који ће ice деоити непо!оредно иред крај овопа еона (Мак 13,
14). Ови доопађаји изазвали icy крајње оиасну кризу за JeiBpejiCTBOi,
којима 'је крај био iKao надомаЈку. Алм се ве- рујућа заједница -нмј-е
дала |без противљења отршути од вере о.та- ца. Књига пророка Данила је
напМсана као утешии !Опм:с за по- тлачену заједницу; (прогони и гаатње
скваћепи icy каО' знаци гао- еледњег ©ремегаа, iiooije Божијим дејством
јуокоро треба да се гари- веде крају. Побожни Јевреји радије -су ice
предавали страдању и |Смрти iHero што су отказивали поолушнош
Закону (2 Мак 7).
CeoiCKo 1Стагао'В1нзиштвО' се чвршће држало вере отаца неголи
■мнооги градски становници, који су се излагали утицајима јелигаи-
стичке културе и цивилизације. У њиховим круговима :је растао отпор
гаротив сиријске (политике, који ice услед једног инцидегата, што ice
десио у малом еелу Модеин гаедалеко од Лиде, раапламсао у устанак
против туђигаоке власти. Кад су окраљевоши надзорници дошли м у ово
место да >би 1приморали Јевреје да гаригаоее гааган- оке жртве, стари
свепгге|ник Мататија (Mattathias) — 1старешина једње гаородице која -
се по своме гаретку гаазвала Хасмонеји — убио је једног Јеврајина, који
ice био шремао д-а жртвује гаа ои- тару, а гаретукао ,је и крал>ев|оког
службеника, ,кк>ји је гаодстицакз на жртвовање. Ово ije изаз-вало
нечувену сензацију. Мататија и његови 1Синови морадоше но(бећи м
гаовући ice у :брда Јудајске гау- стиње ;( 1 Мак 1, 15—28), где -се уашро
!окугшо табор ратоборних Јевреја. Из гауотиње су у почетку изводили
овде-онде мале про- доре рушећи гаашнаке храмове, који ;су (били
подигнуги 10вуда по земљи, или кажњавали отпале 'Сународнике. Пошто
је ускоро по- том умро icrapiM -авештеник Мататија, његов IOMH Јуда
гареузеО' је вођство бораца. Добио је надимак „Макавејац", -пгго
вероватно зна.чи „слигаан чекићу" (од арамејјског 1маккава = чекић), а
као ■одважног ратника пријатељи icy та гаоштовали, док icy противници
страховали. Јуда ниј-е хтео да ioe О10тане гари 1нез1натним гаартизан-
■оким подухв-атагма и гарепадима, него се уоудио да гаоведе веће на-
паде против Оиријаца. Отуда icy Сиријци били гариоиљени да ;се бране.
Краљ Антиох, који се на ишо!ку -борио гаротив Парћана, поалао је у
Палестину свога војсковођу Лисију. Јуда је гаротив њега имао угатеха, у
неколико борби |потукао Оиријце, гаобедшшки ушао у Јерусалим,
запоаео обесв-ећено' -авето м:е-сто и усгаоставио Законом пр01пи.оано -
поштовање израиљаког Бога. Киолева |(тј. де- цембра) 25, .шдине 164.
гаре Xip. Олтар је поново о(свећен и ‘са једним осмодгаевним гаразником
отпо-чела редовна бошолужења. Од тада ice Јевреји -оваке шдине сећају
овог допађај.а она Празник оовећења Храма (јеврејсски: chanrakka) (уп.
Јн 10, 22), када се па- ле (Оветла као з:н.ак да тама и мрак морају
нестати гаред 'свет- лошћу.
Сири(јци су игаак, iKao и р-аније, држали тврђаву у Јеруоалиму.
Пооле (неколико мањих ратничких гаодухвата Јуда ije гао-чео запо-
седати и саму тврђаву, чиме ј-е изазвао гароти-вудар •Оиријаца. На
 17

месло кршка Антиоха, који је био умро у иоходу стротив Парћана, владао
је војокотођа Лишје као старатељ стестунолетног краљевића и (регент
царстш, Ост је отпо.слао добро остремљену својкжу, којја је потукла
Јевреје и опкалила Јерусалим. У овом стритешњестом сто- ложају у
стомоћ Јуди и његовој дружисти достхле 'су овађе око престола кој е
избише у Сирији. Један |друпи вој:ако'вођа био је стокушао да потионе
Лстсстјју. Да би стротив њега имао слободсте руке, Лисијје је (СклопиО'
угосвор с Јеврејима: IOIH ИМ је дозволио неометано иоповедање њихо-ве
религије, а они су признали оириј- ску врхо.в!ну власт. При овом
'опоразуму је oicraao. Па и за време беакрајстих метежа у Сирији око
постуњавања стрестола ниједан сиријаки владар није довео у ститање
овај утовор.
Са овстм резултатм макавеј:ске 'борбе за (Слободу били ,су за-
довољни велстки делоави јеврејског нлрода, логотву кад је стосле
извеастог времеста могло да ice место' стр воовештеника поеово по-
пуни. Менелај, који ije свој сто;ложај био потпуно злоу.потребсто',
уклоњен је макавеј1ском реформом. Код 1сириј1оког краља Дстми- тр.ија,
који је 162. <г. стре Хр. приграбтто власт, стротеотшалм 'су јелинистлчки
настројени кругови Јерусалима износећи оптужбе да их ЈуДа угњетава.
Краљ им ije П01вер01ва0' и noicraiBCTO за стрво- свештеника човека сто
имену Алкима, који је, додуше, опадао у пријатеље јелинизације, 'али
стоти:ца10 из аронског рода. Пошто се сада култ мостао врстжти страма
строписима Заксста и неометено живети као Јеврејин, сматралст >су
(побожни (jeBpiejiciKH: chasi'dim), који ioy били пружали отпор столитици
оиле, да је Ст01стигнут цстљ њихове борбе. Били су 10премни да
стризнају од Сиријаца стостав- љеног стрво1овештени!ка као закоститг
стооиоца OIBIOT чина. Али 'Су Јуда м његови стријатељи били
неповерљиви према 'Оиријци1ма. Они нстсу желели само да уапоставе
исправно богоелужење него да ло1Стигну и столитичку независност,
:којом би ice једстно могла стећи онажна заштита од оирстјско-
јелиниетичког утмцаја.
Јуда ;се зато .супротставио првоов ештенику Алкиму, који је
стозвао у стомоћ Сиријце. Дошло је до окршаја оа строменљивстм
усстехом, и у њстма ije Јуда стао 160. г. пре Хр. Његове приегалице
Сиријци -су крваво 'прО'ГО;нстли, где стод icty их могли ухватити. Гру-
сте бораца стонукоше се у пустињу, а ста мест Јудино вођа је сто- стао
његов бр:а,т /онатаст. Иако' је његова BOijiciKa била 'мала, а сто- ложај
крајње тежак, инак му је стошло за руком да ice афирмише тиме што је
умео да вешто искористи трајне шађе око престола у Сстрији и шта ее
борсто час на једној, а час на другој странст уплетеној у овађст. Од ав'аке
етране знао је да стзвуче одређене ус- тупке и на овај начин је могао да
строшири територију која је стајала стод његовстм утстцајем: јужна
Самарија, чији ;становници су се држали Храма у Јоруоалиму, стотпала
је стод његову власт. Положај првосвештеника био је -непопуњен од
смрти Алкммове, који је умро крајем 160. г. стре Хр. Сада је Јонатану
уопело да добије сагласност Сиријаца и преузме тај положај (153. стре
Хр.). Човек који ое у рату морао често онечистити — додуше потиче од
сеоског свештеничког рода, али није био 'Садоковеког сторекла — по.стао
је првоовештешхк Израиља. Кругови побож!них, некад
18

учесиици у макавејском устаику, били цу дубоко потресеии овим

догађајем.
Кад је 143. пре Хр. Јотаатан ]био убијен преваром Оиријаца,
С.имон, трећи брат, преузе вођење борбе. Њему је пошло за ру- ком да и
за еебе задобије исти положај који tje Јонатан био сте- као. Он није био
само вој сковођа и поглавар Јевреја, него и њи- хов првоовештеник. Ако
Је Јонатан уопео да прошири овладану територију, Симон је имао уопеха
у борби против сиријске онса- де у јерусалимокој тврђави, која је била
лобеђена ;и ко1начно исте- рана. Пошто је |са|да Јерусалим био потпуно
101слобођен од туђин- ске власти, Симон је могао да оствари 1независност
игрема опољ- ном овету. Постигао је да су Сиријци признали Јеврејима
оолобо- ђење од пореза {142. оре Х:р.), и као први ковао овој новац. Поло-
жај првоовештеника, војсковође и вође Јевреја народ му је по- тврдио за
1наследн0' шраво 140. г., чиме ijc оонована династија Хаомонеја, коју icy
призгаалм и Римљани. Јудејска заједница је би- ла лостигла далекооежну
само1отално1ст' и под владавином Симо- HOBIOM у миру се развијала. Људи
су дахнули; хв!аљ=ена је владави - на Сим'Огаова као доба мира и icpefte:
„Чосвек је могао на миру о;брађив,ати земљу, а замља је давала лринос и
дрвета у гаољу плодове. Старци су седели иа улицама и разговарали о
заједнич- ком добру, а младићи ;се облачили са украсом ратне одеће.
Гра- дове је (СиМ'Сш) онабдео животним намирницама и опремио их
утврђењима, да је њсгово славно име шомињано до краја свста. Створио
је мир у земљи, а Израиљ је био веома радостан. Свако је седео* под
својом виновом љозом и под својом смоквом и нико их није галашио.
Нико их није више нападао у земљи, а краљеви су у то доба били
укроћени. Он је гаомопао гари свакој беди сво- га народа, био је пун
ревности за народ и опраштао је =оваком отпалом и злотвору. Украаио је
Светиште и увсћао број сасуда Светишта" (1 Мак 14, 8—15).
Симоново ;време се претерано хвали овим речи.ма Прве књиге о
Макавејима, а мир-ни услови живота се схватају као исиуњење
пророчшг обећања: свако ће седети под својом лозом и под шо- јом
.амокром,. a да га нико не уплаши (Мих 4, 4). Мудра влада- вигаа
CnMoraoiBa, његово' старање и његова ревгаост за Закон и Храм
огаисани су атрибутима Koijn се пригаисују Месији гари њего- вом
ишчекивању m крају времена. Па ипак, слика о њему ника- к-о није
изгледала так-о уверљмвом свима Јеврејима. Многи све- пггеници и
1побожни противили iqy се владавмгаи Хаамонеја уз ош- тро
'неодобравање, гаошто Хасм*01неји нису потицали ни из прво-
свеште:ничког рода ни од Давида, па ипак су првосвештеник-овом
положају присајединили гаол-ожај владара израиљ10ког. Већ гаод
Јонатаном мора да је долазило до сукоба између ових круг-ова побожних
и првосвештеника и његовмх лристалица, што је дотле одвело да ioe
:јед;на група ревнитеља Закона повукла у -пустињу да би на обалм
Мртвог мора проводила свој живот у беспрек-орној послушн-ости
Закону. Они ,ое никад :ниоу могли сагласити са гао- хвалом којом је
Прва књига Макавеја обасигаала владавину Си - монову.
 Симожжа владавионоа /је ашагло окончака кад је он 134. г. пао као
жртва уморства, које је аранжирао |један Птоломедев зет. Р1пак убмнЈИ
оаије ;пошло за руком да дође на Симонов положај. Владавина је прешла
на Симонова сина Јована Хиркана, што је било у складу tca народеом
одлуком, донетом још у време Си- мона.

4. Краљевина Хасмонеја

Пошто ;је пропао тгоследрњи покушај Оироијаца да утичу на развој

снтуациЈе у Палестини (128. г. пре Хр.), Јован Хиркан је добио ;сж>бодне
руке и завладао читавом земљом. Он је предузео ратве походе у околини
Јудеје, али их није водио с народном Boj.oKoiM, која се борила за
израиљеку веру, неш ica заврбованим плаћеницима који су тремно
чинили што год би им заповедио. Ако су ;још Јонатан и Симон могли да
прошире сферу утицаја Јевреја, и Хиркан је намеравао да прошири своју
власт. Године 128. уништеп је храм н;а Гаризиму и тиме Самарјанима
узето њихово свето место. У Идумеју, област старог Едома, учинио је
иродор, којиим је становништво насилно обраћено у Јудејство и њихова
земља стављена под јудејасу власт. Један поход против Самарије
завршио се исто тако успешно : јелинизирани град ос- војен је .и
разрушен 107. г. пре Хр.
Иако је политика Хирканова срећно протекла у његовим ратшоим
подузећима, ипак је наишао на мало разумевање у 'наро- ду а на
одбацивање у круговима лобожних. Они су намеравали да ов»ај живот
уреде према Закону Божјем и отуда су критико- вали аспирације за
влашћу Хаомонеја као световно делање вла- дајућих. Из група Јевреја
верних Закону, који су поднели мака- вејоки устанак, лроизашла је
заједница фарисеја. Ако оу им прво- битно Хаамонеји стајали ближе, сад
је наступило јако отуђење, те је Хирка1н тражио О'слонац не код
фарисеја, него код оних који су нашњали трезвсној реалној политици а
нису се хтели прикљу- чити јелинизму. Хиркан је iHajnpe био увиђаван
према фарисеј- ском охватању Закона, ,али се постепено одвојио' од њих
и при- ближио садукејима, који су били спремни да помогну њешве
напоре. Из лредања зкамо да је дошло до наглог прекида између Хиркана
и фарисеја. Кад је Oiii једном молио 'скупшт1ину фарисе- ја да му
отворено кажу ако би опазили да је негде застранио, у почетку га нико
није критикоовао :као да су били пуни похвала. Али тада се подигао
фармсеј ino имену Елеазар и од Хиркана 3ia- тражио да напусти
досто(јанств10 првосвештеника, пошто му je мајка у време Антиоха
Епифана била доспела у ропство: Жену би у ропству мотли евентуално
силовати, и отуда син једне такве мајке не би смео обављати ту
функцију, за коју се тражи највиши степен свештеничке чистоте. Хиркан
се због оваквог иступа раз- беснео, па је на њега гледао као на мишљење
које деле ови фа- рисеји, те је прекинуо >са њима. Прича истиче да
хаамонејски владар, по оцени побожних, није удовољио пропису Закона о
чи- стоти првосвештеника. Њему је био важнији положај војсковође
20

и владара 1над Јеврејипш неголи култоки оосао пршсив ештениаш!,

премда icy новчићи које је ковао ноаили наогаис „првоовештеник Јован
м заједница Јудеја", одн. ,Јпршовештеник Јован поглавар заједнице
Јудеја''.
По омрти оца његов оин Аристобул је приграб:И!0 власт. До- душе,
Хир!кан је одредио да после њета влада icynpyra, али је Аристобул бацио у
затвор мајку и (CBioija трм брата. Једано jie IOBO- ме брату Антигону
допустио да сиома удела у власти, рве доокле га код њега јниоу
ооулпБинили, па m ijie дао у!бити. Аристобул ое понашао као краљеви
малих оријенталних држава и за ;себе је као први јудеј|аки владар узео
краљевоку титулу. Наставио је са ратовима и иостигао уопехе у Галмлеји;
становништво оовоје- них територија присиљено је да ice обреже. Па
инак, нашлно обраћање у јудеј|Ств)0 није олужиљо вероким св;рхама,
;него потчи- њењу под краљевоку власт. Споља је иступао као пријатељ
Грка и у овоме је следмо примеру других оријенталних владара.
После краће владавине Аристобул је умро 103. пре Хр. Ње- гова
сулруга Салома Александра )оело|б)Сидила је браћу почившег краља из
затвора, пренела владавину најетаријем и оо'Стала ње- гова ioyinpyra.
Њови владар је евоје име Јонатан погрчио у Јанеј и назвао ое Александар
Јанеј. И он је водио многе ратове и, 'Као његови претходници, углавноим
је имао уопеха. П!Ошто је оовојио о-бласт на обали Средоземног мора, као
и предузео: продоре у источној Јорданији, ипак ice једва могао одржати у
еукобу са ја- чим царством Набатеја. Св)Ојим походима ујединио је
територију, чије пространство је отприлике одговарало величини Израела
и Јуде у време цара Ооломона; међутим, његово царетво1 није било добро
учвршћено. Пошто је !становништво огавојених крајева било протерано
или наоилно' јудаизирано, е-тално је долазило до не- мира, и !краљ је
често' морао јурити е једног краја земље на дру- ги да би угушио или
гапречио побуну. Понгго гае владавина Хасмо- неја таије могла оолањатм
на шире одобравање у сопственом таароду, oiHa је била галабо
заонована. Побожни су ice отвореш пр!Отивили таоагитици владара, којм
ije као војник, што је и био, истовремен)0 обављао службу
првогавештеника. Он ое није устезао да свирепошћу и беакрупулозношћу
опроведе гавоју вољу и да фарисеје и њихове нртасталице силам
таотчини. Напетаст је то- лико нараола да је дошло до оружаних сукоб,а.
Приповода се да је Јанеј заробио 800 устагшка, О1двео их у Јеруоалим и
лриковао на крст. Пред крето!вима је ’ca својим женама приредио
евечани пир и пред очима раопетих људи дао да гае таогубе њихове жене
и деца. Пошто још никад дотле ова гавирвпа казна омрти 'на крсту у
Израиљу није била примењивана, ова страшна огавета коју је
Алекоатадар Јатаеј применмо' на гавоје пр10тивнике „вешајући их живе“
(4 QpNah. I, 6), изазвала је запрепашћење и страх код на- рода. Додуше,
Јанеј је терором скршио отворени отпор, али је и даљга остала унутарња
резтастенција, на коју је наилазио у народу.
Кажу ;да је Алекаандар Јанеј на тмртггом кревету таветовао својој
жени Саломи Александри да ice излшри гаа фартасејима. По гамрти
кр,аљевој она је преузела владавину и обазриво и мудро
владала читавих девет годиш {76—67. шре Хр.) Пошто је као жена (мотла
бити краљица, али не и обављати 'Свештеничгсу слу- жбу, за
првосвештенигса је 1по1Стављен њен ICMH Хиркан II, нејаки и |(жабо
енергичан човегс. Оалома је поетигла шоразум m фарм- сејима, гсоји оу
,сада вршили угглисв на политичку 1судбину земљо. Књижници
фарисејске заједтшце ишстали icy чла!но!ви Синедриона, у гсаји icy дотле
улазили једино прво1Свеште!Ници и 1Старци, и овде су могли да изнесу
авоја мишљења и много шта 'опроведу. Они који icy из.бегли лред
насиљем Јанејевим !сада 'су смели вратити се дом;а. Кругови садукеја,
чије је мишљење биљо одлучујуће у Ве- лигсом 1савету Јудеја., ооећали су
се занемароним. Ga њима ое, и оа .овима који оу били незадо'вољни
владавином краљичином, по- везао њен млађи оин Аристобул II, који ije
анергично жудио да се домакне власти. С обзиром на ове налетости,
Салома је опрез- но држала дизгине и избегавала да отгточмње ратне
подухвате. Она ije вмше настојала да ојача мир да би на тај начин
постигла унутарњу каноолидацију земље. Њена владавика ое стога у
фари- сејогсом преД|ању хвали гсао благословено мирно доба. Каже се
да fje у |ГОдинама Симона (бен Шатаха;, гсоји ije за време краљице Са-
љоме Александре био најзначаЈнмји гсњижник, пала тагсо богата гсшпа
да су пшенична зр;на била велика ircao бубрези, зрна ј-ечма гсао
маслинове гсоштице, а гершле гсао златни динари.
Када је Салома Алекоандра умрла 67. г. пре Хр., правно је требало
да је у краљевокам престолу наследни њен спн Хиркан II, али му је брат
Аристобул II оопорио ово' достојанство. Дошло је до оружанмх icyrco6ia,
у шјима icy ;нздбили Арм:сто;булов;и војни- ци. Хиркана icy његови
ратнмци 0;ста.вили на цедилу и прешли на страну јачега. Отуда је морао
при1стати на шоразум, којим је првосвештеничгсо и краљевоко
доетојанство нрешло на Аристо- була. Па ипак, .сукоб тиме није окончан.
Јер шда ioe Антипатер, чији (је отац био :краље1вски намеоник у
Идумеји под Александром Хирканом, .ставио на етрану потионутог
Хиркана. Он tje на њихову страну довео набатеј'аког краља Арету,
обећавајући му позвратак градша које му је Анеј био преотео. Арета и
Антипатер умарши- рали icy са својим трупама и отпочели да запоседају
град. Ипак, пре (него што је могло доћи до одлуке, на 'сцену је ступила
над- моћна оила Рима, који је од тада требало да одређуј-е судбину
Блиског и.стока, а тиме и Палестине. Како је Помпеј надирао са својим
легионима, распукло се слабашно царство Селевкида и ин- гсорпорирано
у Римско царство као провинција Сирија. Обе ;стран- ке, које icy ice
бориле око власти у Јудеји, обратиле icy се Помле- ју не би ли за оебе
нешто задобиле. Али му ij.e народ ставио до знања да он сасвим укжне
краљесвство и ушостави 'стару влада- вину свештеника. Краљевина
Хасм-онеја ниј-е изгубила само шољну моћ, она није ни у Јудејогсом
наро1ду имала више приста- лица, гсоје ;би је мо(гле подулрети. Тиме је
њен гсрај неповратно дошао. И-пак ice По1мпеј није иреуралио да каже
своју реч, него се (најпре понашао ишчекујући, пре него што )е исао
судија доно- сио пресуду.
22

5. Палестина под римском влашћу

И једна и друпа 'Странка у сукобу у Јудсјм трудиле су се да за 'себе

■придоб.ију Помпејеву нанлоноет. Haij'npe ,је 1изглед!ало да Аристобул
има боље изгледе да свој.у (ствар загарши усиехом. Али како је Помпеј
одлагао одлуоку о Палестини, Арзистобул је изгу- био стрпљење и
покушао да војним махи1нацијама оеигура опста- нак овоје власти. Тада
ije Помпеј поотао 1не1поверљив и продро до Јеруоалима. Набатеји оу се
ловукли на миг Римљана. Аристо(бул и њешве лриеталице ушанчили еу се
у траду, али мм је отлор сломљен посше тромееечне опсаде. Помпеј је
ушао у Јерусалим и стулио у Храм, па је завирло и у Светињу над
светињама. Ме- ђутим, ништа није опљачкано из еветилишта, а
заповедио је да се одмах ошочне ic бо!гослужењем. Да ее лаганин чак
гаије задржао ни пред Светињом над шетињама, у које је једино
Првоевенгте- ник имао приступ, лобож/ншма је изглодало као етрашно
обесве- ћење Храма, што се могло ехватити као еуд Божмји над његовим
грешним народом. У поалмима Соломоногаим, к-оји су ускоро по- том
настали у фарисејеким крутвима, јаоно се алудира на те догађаје, који еу
ее збили приликам Помпејева оевојења Јеруса- лима: „У ,своме поносу
грешник је овном ерушио чврсте зидине, и ти то ниои !опречио. Страни
(нагани етупају у твој олтар, ступају у њега понооно у својој обући, јер су
оиновм Јерусалима обесве- тили еветиште Гоеподње, ерамотили у
безбожју жртве Божије" (Пс Сол. 2, 1—3). За тужбалицом еледи молба:
„Довољно је, Го- споде, да твоја рука почива над Јеруоалимом пред
навалом па- гана" (Пс Сол 2, 22).
I Го освојењу града Помпеј је средио' етање етвари у Пале- стини,
Аристобул је <са шаја два еина Алекоандром и Антигоном одведен у
заробљеништио у Рим, а Хиркан је поново постављеи у службу
првоевешгтаника. Постављене су нове границе: градоози у приморју 'Су
осамостаљени; ,јелиниетички градови у источној Јор- данији, који icy
били потчињени под Хасмонејима, удружили су се у савез слОбодних
градова, који ioe протезао од Дамаека на северу до Филаделфије
(данашњи Аман) 1на југу. OiB,aj савез тзв. Д,екапол'иса, тј. десет градова,
постојао је дуго времена и опоми- ње се у вшне махова у Новом завету
(Мк 5, 20; 7, 31; Мт 4, 25). Па и Самарији је дата еамостал!но!ст, те је
npisocB ештенику остала само она област која је припадала непосредно
јерусалимекој култној општини, Јудеја, унутрашњо1Ст Галилеје и Переје у
источ- ној Јорданији. Римјоки .провинцијеки намесник у Оирији, Габин,
је затим 57. г. пре Хр. поделио Пллвстииу на пет управних округа, који еу
1непоередно потпадали нровинцијском гаакмеснику. Јздеја је подељена
на ерезове: Јерусалим, Гацара и Јерихон; Га- лилеја је поетала оисруг
Сепфорис, а Переја одређена за округ Амант. Ово уређење је било добро
промишљено и имогло је да омогући миран разво.ј, да еве /јачи немири у
унутрашњости земље и ударм еа етране нису донели нове тешке потресе.
Ариетобул и његови оинови су отпочели да се опет мичу пошто су утекли
из римског ропства и повратили се у Палесшну. У Јерусалиму је
 23

много овета 'било незадокољно слабом владавином Хиркановом будући

охгмпатизери Аристобула. Ипак га је моћ римоког оружја спречавала да у
Палестини оствари iCBoje циљеве.
Тепжи сукоби око власти у Римском цар'ству одраззили су се и 'На
Палестину. У борби између Помпеја и Цезара Хи.ркан и његови људи су
били под влашћу Помиејевом, који је у руци држао источпи део царства.
Када је затим ЈДезар остао пободник и Помиеј убијсн у Егппту 48. г. пре
Хр., уопело је Хиркану и Антипатеру да брзо и icpehno приђу надмоћној
страни. Цезару у Египту су по1Слали у помоћ трупе _и лридобили њетову
наклб- иост. Цезар није еамо об1новио трад!иционал1на права јерусалим-
еке !култне општине, него ije уз то доделио и друге привилегије: град Јопа
поново је придодат управном подручју првосовештеника, Хиркан је
лотврђен у својој шужби ирвосвештеника и наимено- ван за етнарха и
савезника Римљана, Антипатер ie цримиО' на- следно римско грађанско
право и иоетављен за пр^окуратора (на.мс.снпка) Јудеје. Тиме је, поред
древнс службе првосве-Штсника, успостављена служба иамесника
(гувернерл), који је Риму елужио кло јемлц да ће се у овој покрајини
заступати интсрсси царства. Јудеја је о*лобођена обавезе да ее брине за
зимовање римских легија. Неометено вршење ботослужења било је
затарантовано не само за Храмовну општину, него и за оппггине при
еииагогама у царсггву, те се Јудејетво од 1сада налазило иод заштитом
Рим- скот цар1ства.
Антипатер је овим решењам имного ошажио евој положај. Оба
његова еина били еу му еувлад|ари, тиме што је на Фазаеља пренео
управу Јудејом, а :на Ирода Галилај.ом.. Ирод је у Гали- леји средио
дивљања тзв. разбојника, тј. националних јудејских партнзана и прито.м
наложио омртне казне не оеврћући се на мишљење Синедриона, који је у
етвари иимао највишу правну влает. Кад су због тота хтели да га позову у
Јерусалим на одго- вбрноет, пред Си:недрио1ном ее !појавио у пратњи
телесне ларде, т.е се нико није усудио да против њега ишта предузима.
Убисгвоим Цезара (44. пре Хр.) у Рнмоком паретву ev избили НОВЈГ
метежи. Хиркап' и Антипатер се испрва ставили на
етрану Цезаревих убица, али њиховд владавина није дуго трајала.
Октавијан и Антоније победили су их 42. г. ире Хр. у битки код Фнлшшја,
Пооле 1Победе Антоније је преузео влает над иеточним царсгвом и
резидирао еа египатскоим краљицом Клеопатр'Ом у Александрији.
Антипатер је пао као жртва атентата, а Хир.кана и оба сина
Антипатерова Антоније ije потврдио у њиховим функци- ј,амц, Хиркан је
и даље_:служио, као,. првоевештеник, ;а Ирод и Фа- заел су владали
земљо.м. Аитоније је стално боравио у Египту, па се за СЈЈрију и
Палестину .ни.је много бринур.
Тада 'Су ica истока упали Парћани, ica којима је у савезу ста- јао
Антигон, оин Арнстобула II. Дотле ее и он, као и њешв отац, узалуд
трудио да преузме влает, али је тек сада дошао на циљ својих жеља.
Парћани су заробили Хиркана и Фазаела. Фазаел се сам убир, Хиркан је
предат Антигону. Оп је своме стрицу од- еекаб уши, те је као оеакаћен
био неспО!Собан за прво свештени-
24

кову службу. АЈНТИГОН је онпа (себе узео ово |достојансгшо), ш у томе су

га ;потврд:или Пар'ћани. Уз шихову помоћ јје могао да три го- дине
!вла'да 'као првосвештеник и краљ Јудеја (40—37. г. пре Хр.). Хмркан и
Фазаел били scy већ 1иокључени — |једиш> је о'стао Ирод.
Ирод (је учинио оно шј)мудрије што ;се мотло у овој смтуаци- ји: он
ije пребегао Римљанима, код њих затражио заштиту и по- моћ против
Антигона и Парћана. Године 40. пре Хр. дошао је у Ршм и тамо етекао
поверење и унапређење од Антонија и Ок- тавијака. Пр званичној одлуци
Оешта, он ije шименован за краља јевреја, наравно шјпре за краља без
земље; јер у Палестини су били његови шјљући непријатељи, којима је тек
требало истрг- нути земљу. Из Сирије, одакле icy Римљани ускоро^
истерали Пар- ћане, продро је уз римску помоћ у Палестину, 37. г. пре
Хр. за- узео јеру1аалим и <ступио на кр,аљев1ски престо. Антигон је
доспео' у ронотво м буде погубљен. Тиме је осујећен последњи покушај
Хаамонеја да још једном приграбе власт. )Ирод је већ поеедовао
краљевину и више није до:звољавао да му се она ДОЕВОДИ у питање.
Као што ije Ирод уз римоку помоћ добио 'власт, пошло му je за
)руком да је том истом помоћи учврсти. Бж> је притворица и
'безобзиран, али и )Сме»о и вешт кад је требало доношти брза решења и
делати одлучно. Најпре је бто ш Антонијевој страшг, ко|ј.и је у Египту
владао источним делом царсгва, и покоревао ее његовим наредбама ш и
кад еу ишле против његових интереса. Тако се морао правити да му је
1овеједно када је Антоније покло- 1Нио Клеопатри, ш њену молбу,
примороке градове и Јерихон. Био је еувише мудар да би знао да под
овим околностима сачу- ва подршку риимског владара а тиме истакне и
евој пољожај. Кад је каоније Антоније шо пред Октавијаном, Ир'Од ice
морао лоста- рати да што је могуће лре уапостави добар одное према
новом императору. Отишао је Октавијану, који ice задржао' на Родосу,
јавно му признао да је дотле заступао Антонијеву страну, и у знак
предан01сти поклонио му овоју круну. Реч и гест нису ома- шили Ц1иљ.
Октавијан га је потврдио за краља Јудаја и повратио му (градове које је
Антоније :био отуђио за Клеопатру. На 'овај начин Ирод је стекао и
Авгусгшву наклоноет и зшо да је опретно •одржи. Мир, ус,по1стављен
владавином Августо(вом у Римском царству, Палестини је добро дошао.
Кошчно, земљу нису више узнемиравали грађански ратоови.
Противнике овоје владавине и свакога који би му евентуално
угрозио власт, Ирод је уклањао, не осврћући се на пријатељске или
родбиноке везе. Својим браком 'са Маријамном, која је по- тицала из
куће Хасмонеја, повезао се m 'старом краљев)оком куг ћом. С обзиром да
је потицао из Идумеје, 1Стално га је мучило да ш људи неће аматрати за
човека виооког рода. Стари Хир'кан је погубљен, премда збо-г
О1оакаћења више није могао бити прво- овештеник. Ирод лично није
био свештеничког л-орекла и зато није могао то ни поотати. Пошто је
шјпре по(ста:вио једног себи оданог човека, коначно је полустио
притиоку своје таште и кру- гова блиских Хасмонејима и ову службу
предао своме младом
 25

зету Аристобулу. Па ипак ее иије отараоио бриге да му Хасмо- неји -могу

!бити оиаони и потиснути m. Кад ij-e поеле годину дана Аристобул Убијен
v купатилу. (била је, додуше, јавна тајна да је Ирод^ат^ттао убице, 'али је
краљ иред јавношћу одглумио тугу због Првосвоштеникове омрти.
Љубосмора према Хаомон-ејима. била је 1на крају тако велика да је уб:ио
и своју супругу Маријам- ну и. 'Лск'0_ време затим и љене синове
Алексакдра и Аристобула. Св>оме прворођеном оину Антипатеру још је
ноклањао наклоност, али је пред смрт дао налог да ioe убмје као издајник
и :бунтов:ник. Подозрење је одређивало поступке Иродове,- са овом
сликом њего- вог карактера потпуно се шаже но!возаветно приповедање о
убм- ству витлојем1Ске деце (Мт 2, 6). Како је Ирод |стално био на оп-
рсзу да његовој власти с било које 'Стране не би претила опасност и није
презао ,да оштро и безобзирно интервенише, није <се он ни тога плашио
да убије сваког оног ко1ји му је као непријатељ цар- ства могао лостати
опасним.
У Иродовом цар^ству иису живели само Јевр'еји, него и пага- •ни,
првенствено у областима које дођоше под његову власт Октавија- новим
пок1ло1нима. Ирод није наставио политику Хаемонеја да се пагани
наеилно преобраћају у Јудејство, него је Грке и Јевреје- изједначио и као
краљ желео Јудејима бити Јудеј, а Грцима Грк. Окружио се о1бразованим
јелинистима и неговао грађевинску де- латност у прчким градовима, у
кој^има 'су нодизана кулатила, по- зорипгга, гимзназије и храмови.
Побожни Јевреји били оу запре- пашћееи што је јудејеки краљ своју
накло»01ст окренуо Грцигиа. Међутим, он ice 'старао да придобије и
Јевреје, јер је лроширио и президао Хр,ам те је дОбиО' изглед, који ije
имао у време Соломона. Приликом опсежних грађов*инских радова краљ
је настојао да се све уради по Закону. Оветиште је |брижљиво покривено
и нико није могао 3;авир'ити унутра. Па и у дијаспори Ирод је иступао
као заштитник Јудејства и неговао самостални живот општина при
оинатогама. Упркос овоме, није му попгло за руком да при- добије
наклоноет побожнмх (ортодоканих) Јевреја. Са своје строге владавинс и
терора, којим је гупшо овако комешање опозиције, остао је омражен код
велике већине народа.
Код јелинистичког дела становништва Ирод је наилазио на већу
благодарнос-т него код Јевреја. На месту разрушеног града Самарије
подигнут је нови град, који ;је у част Августа добио име Севастија (од
грчког севастос, латински: аугустус = узвишени). Ha обали мзора
подигнута је лука, коју icy бране, изграђене у мо- ру, пгштиле од пеока.
Град је украшен богатим грађевинама и опет доби име 'Свога виаоког
покршитеља: Кеоарија. У целој земљи подигнуте ;су јаке тв|рђаве. У
Јерусалиму је настала тврђава Антонија, управо на тргу код Храма;.
одавде је Ирод мошо да стално надзирава збивања кој;а су се одвијала у
Храму и око Хра'ма. Најјаче утрђење саградио ije на западној обали
Мртвог мора,- тврђава Масада лежала је окоро неоовојива високо на
брду. У јерихону је подигаб замак за своју зимаку резиденцију.__Озедо-
чанства ове грађевинске делатности могу се и дан-дана,с видети v з
емљшшгзв _ _3и' п плача остао' је од Иродовог Храма, а темељи
26

тврђ.аве Антоније и данас су сачувани. Иокопа;вања у Јерихону,

Кесарији, Масади и у другим местима тек су поводао изнела на светло
дана снажни градитељски замах. Ако су утврђене грађе- вине алужиле
ради обезбеђења њсгове владавине, Ирод је насто- јао да увећа овој углед
тиме што ije давао пооклоне 'Страним градо- вима да би ice тагмо у
њеагову част подизале грађевине. Пр1и ово- ме ее није двоумио што
негује и напанше култосве, и ту је посту- пао по узору на јелинистичке
владаре, који су се трудили да ;јавно заов1едоче евоју великодуншост.
Премда је овај краљ за зе.мљу много учмнио, Теврејима је шшк
рстао- туђиц. Наоод na ie. додушс, морао елушати, али су фарисеји
вршили најонажнији уплив на мисао и делање народа, Kogje гајио наду
на. блиокост Богом доведена преокрета. Крајем Иродбве владавинс
рођени су Јован Кр1ститељ и Исус Назарећа- нин (Мт 2, 1; Лк 1, 5). Пошто
је краљу пошло за руком да опрет- ношћу и лукавошћу вођену политику
афирмише током дуге вла- дав!И1не, наетојао је да пре iCBOje омрти
реши питање наследника. Дао је погубити тројицу синова, који
еу~дблазили у ббзир за на- слсдство. У тестаменту, који је краљ написао
напоередно иред шртЈЈЈцартво^.је поделио на тројицу еинова: Архелаја,
Ирода Ан- типу ,и Филида. Архела ј ;је требало да буде краљ и вледа
Јудејом, Самаријом и Идумејом. Антипа ;је добио Галилеју и Переју Ј у
Тра1нсјррдани1ји, а Фидаип транојорданоку (источну) област таа се- веру
царства. Ово решење могло је 5ити 1пуноважн10 тек када се у Риму изда
потребна иотврда. Зато еу три Иродрва сина по смр- ти очевој (4. г. нре
Хр.) кренули у еветсжу метрополу, оваки од њих с иамером да што је
могуће :више до|бити извуче за себе. Али еу Ј ерусалимљани иослали у
Рим изасланство које је требало д.а изрази жељу да се укине владавина
Иродијеваца и уопоетави самосталноет јерусалимске култне општине. На
ова збивања алу- дира ее код Луке 19, 12. 14: „Човек неки од племенита
рода оти- де у даљну земљу да прими себ;и царство, ла да ее врати ... А
његови грађани имрзели еу га, и поелаше за њим изасланство гово- рећи:
нећемо да он царује над нама." Август није услишио. >ову жељу него је
углавно1м но1Ступио по Иродовом тсстаменту. Антипа и Филип
наименовани ,су за тетр!архе, тј. мале кнезове,- Архелај кије добио титулу
краља, њего нижу титулу етнарха. За народ ове разлике у титулама,
шриродно, нису ништа значиле; владари су код њих влжили за краљеве,
те се и Архел;ај (Мт 2, 22) и Ирод Антипа (Мк 6, 14. 26; Мт 14, 9) у Новом
завету опомињу >као кра- љеви. Док су три Иродова сина боравила у
Риму, у земљи избише нереди. Римеке трупе, под командом Квинтшшја
Варуса, намесни- ка у Сирији, интервенишу и успо1Стављају ред и мир.
Због окру- тоети и еуровости њиховог иступа еада ее у станов1ништву
појанало антиримско расположење. По евоме ловратку три кнеза су
преузе- ла у поеед додељено им наследетво.
Најомраженији у становкиштву био је Архелај, који је владао тако
самовољно и уз брутаљну ,оуровост (Мт 2, 22) да_ еу подјарм- љени
П01даници још једном послали излаеланство Авогусту и на своју. невољу
се тако ефикаоно пожалили да су били услишени.
Архелај је уклоњен е положаја 6. г. TIO Хр. и протеран у Галилеју; његова
територија је етављена шод власт римоког намесника, који је наложио и
опровео општи попис 1Становништва у Оирији и Па- лестини. Отуда су у
време Христово Галилејом и севериом Транс- Јбрданијом владали
јудејски кнезови, а Оамаријом, Јудејом и Идумејом римаки гувернер
(намесник) (Лк 3, 1).
Гувернер је резидирао у Кесарији и тек повремено одлазио у
Јеруеалим, углавном на овелике јеврејоке нразнике пошто еу тада у град
долазили мнош Јенреји као поклонмци, и међу ожупљеним масама мотло
је доћи до бунтовних комешања, па је било до;бро да ое у таквим
случајевима буде на лицу места. Само1Стални жив!0т култне општине и
делатноет свештенства и Синедриона нису до- вођени у питање. _У
Храму нису поетављане императорове слике, а римске трупе су улазиле у
град без овојих застава. Пошто је највиша законска власт била у рукама
намесника, Синедрион је, додуше, могао да регулише П01сл01ве
јерусалимске ;култне општине, али не и да доноои извршну одлуку о
кмртнод казни (Јн 18, 31). У тврђави Антогаији била је стациогаирагаа
само једна мања јсдиница римских војника, која је 'била ојачана у време
великих празника или при огаасности од нелгира. Војници су
регрутовани из нејудејокот 'Становништва земље. Т.ако ice у Делима
агао;стол- ским 10, 1 спомиње незгаабожачки |Шпетан Корнелије, коуи
је ш службом био- у Kecapinjn, седишту гувергаеровом. Тамо је био о:д-
веден ап. Павле ради испитивања његова случаја, пошто је у Је-
русалиму био ухваћен (Дела 23, 23. 33).
У Христово време огаао римоки гувернер (памесник) службовао је
Понтије Пилат (26—36. г. по Хр.). Филон Александријоки изве- штава да
се његова управа оастојала из „подмићивања, 'наоиља, пљачкања,
злоетављања, вређања, непрестагаих гао!губљења без еуд- ског нроцеса,
сталне негаодносиве CBiipenotCTn" (legatio ad Gaium 302). Ога се гаије
оовртао «а вероко оеећање Јевреја и дао- је да се једне ноћи у
Јерусалиму догаесу римоке ратне заставе са 1слика1ма царевим. Так кад
су Јевреји' изјавили да ће -радије умр1ети гаетоли поднети вређање
Закогаа, издао је загаовест да ее заставе удаље из града. Велики неред
настаде када је Пилат узео новац из Хра- мовгае касе д:а би саградиО'
водовод до Јерусалима. Међутим, Пилат је еилом угушио у шрагау еваки
ошор. Када ije једага |самарјански npop'OiK 'био објааио ,да еу на
Гариз.иму iioKoiraaiHM евети 1са1оуди из Мојеијевог времена и на брду ее
окупила :в,елика маса 1света, Пи- лат је наредио војвсициима да
одмаршују м дрско туку гао људима. Неки еу убијени, други ухваћени,
остат.ак ое разбежао. Негодо- вање Самарјана је било тако велико да су
се обратили Вителију, легату у Сирији, и код њега уложили жалбе гаа
Пилата. Постигли су да је Пилат онозван и отишао у Рим да ее тамо
огаравда за своје лоступање.
Слика коју icy еувремегаи извештаји 01став!или о Понтију Пила- ту
потврђује ее у Новом завету. Кад -су једном галилај'Ски raO'KJio- ници
хтели да жртвују у Јерусалиму, он је међу њима нагаравио блњу од крви
(Дк 13, 1). Лица оеумњичена за преврат дао је затворити и убити (Мк 15,
7. 27). Окрутан и безобзиран, тешко да
28

се устезао да једнкхг Ј еврејтша, ОЕООЈИ му <је Си1недри10н изручио Kaio

ПОЈШТИЧКИ сумњив-от, после краћег сасл-ушања осуди на омрт. Тако је
умро и ИЈсус Назарећанин inp-ед капијама јерусалимским, од римског
гувернера предат кајпогрднијој (казни за коју је -стари свет знао.
У Гаиилеји g'e владао Ирод Антипа од 4. г. пре Хр. до 39. г. по Хр.
На Геонцсареткжом језеру јсаградио је резиденцију, којој је дао име
Тиверија у ча:ст владајућег цара (Јн 6, 1. 23; 21, 1). По- што ije град
подишут на терену некадашњег гробља и отуда лрема Зашну важио за
нечист, Јевреји верни Закону из.бегавали су да у њему отанују. Ирод
Антмпа се за то није бринуо, неопо је живот водио према евоме
нахођењу. Најпре је био ожењен ћсрком на- батејоког краља, али је -
ка;сније за жен-у узео Иродијаду, супругу свопа полубрата — иначе
једиог непознатог Ирода. Тиме се огре- шио о Закон, који, додуше,
допушта развод (5 Moij 24, 1—4), али забрањује да ice узме жена живопа
брата (3 Мој 18, 16; 20, 21). Иродијада је била унука краља Ирода и
Маријамне, ћерке Ари- стобулове, кој-е је Ирод, као и његову мајку, дао
погубити. Амби- циозна и славољубива жена постала је оупруга Ирода
Антипе, који је одбио овоју прву жену и вратио је њеном оцу, у
набатеј;ску краљевину. Из н-овог б-рака родила ее ћер!ка Саломија. На
ова збивања ооврће :се евангелист Марко 6, 17—29; 1само ioe ту греш-
ком опомиње Филип као први муж Иродијадин. Јован Кјрститељ је Ироду
у <брк окресао шегово недело; бачен је у затвор и даљ-е прогањан
разјарвним нелријатељетвом Иродијадиним и котаачно погубљен.
Брак ica Иродијадом доно је несрећу Ироду Анжпи. Разљуће- ни
набатеј|(жи кр;аљ заратио је ica овојим нешдашњим зетом и на- нео му
знатан пораз. Јошф о томе иавештава када каже да -су у поразу Иродове
во-ј|ске мтаопи Јевреји видели божатаски прет; јер Бог је од Ирода
тражио праведну казну за Јована КЈрститеља. „Овопа је — тааставља
изовештај — Ирод дао погубити, иако- је био праведан човек и Јевреј-е
1ПОд|стицао ... да ре крштавају; крш- тење ће онда бити угодтао Богу ако
га лримене за -отклањање извеоних погрешки, него- на исцелење тела,
пошто је душа већ очишћена праведним жив!отом. Пошто <су пак људи
са евих етрана ка њему хрлили, јер ice овако осећа уздишут таквим
госворима, Ир-од је почео да ioe боји да :би утицај таквог човека, по
чијем са- вету ое свако управља, мопао 'Створити лобуну, а отуда је
држао за 1саветно да га -учини нешкодљивим ;пре избијања такве
опасн<о- сти него да !би ;се касније при преокрету ства:ри морао да каје
са своје таеодлучн01сти. Због ов-е сумњ-е Јован ј-е бачен у оков, послан у
тврђаву Махер ... и та^мо по1сечен'' (Јуде;ј:аке старине XVIII, 116—119).
Проповед Крститеља jie, додуше, у овом излагању опи- •с.а;на у омиолу
јелини|стичке in.p-оп-оведи о врлинама, али је сенза- ционално дејотво
проповеди ипак тачтао забелелсено.
Христос ј-е био тшдаш-ж Ирода Ататипе. Кад је Ирод сазна-о о
проповедању Хр'исто1Вом, поми!слио је да је из мртвих устао Ј-ован
Крститељ којег је био погубио (Мк 6, 14—16). Изразио је жељу да лично
види тог чудотворца (Лк 9, 9). А Христос га је таазва-о
 29

лисицом (Лк 13, 32) и кренуо за Јеруоалим. Једиво Лукино Је- Б.а:нђеље
извештава да је Пилат, после првог саслушања послао Христа Ироду
Антипи, који је такође дошао за празник Пасхе у Јсрусалим, да би и он
заузео iCBOje гледиште (ЈГк 23, 6—16). Ово проширење историје
1страдања ипак нредставља легандарно обли- ковање прво1битно веома
кратке приче о еаслушању Христовом пред рнмеким гувернерам
(намеснимам). Kao што ое према Пс 2, 1 краљеви земаљ1аки 'буне и
кнезови ее еаветују против Јахвеа и његова Помазаника, тако према
Лукином опиеу р'и-моки гошодар и јудејоки кјнез стој е ту као еудије,
.пред које ice Хриетое доводи, док разјарени народ захтева његову осуду.
На крају је Ироду Антипи дошло .ка nponaicT то што му је супруга
завртела у главу д;а ее код Калигуле има потрудити не би ли добио
краљевоку тмтулу. Кнезов покушај је лрошао. Код Кали- г>7ле tce јавилО'
подозрење и Ирода Антипу отерао у Палију (39. г. по Хр.).
У оеверној области Трансјордашц е (источно од Јордана) вла- дао је
Филип. Он је ice6n саградио нову пр1еегоницу, коју је на- звао Кеоарија
Филипова (Мк 8, 27). Гениоаретско језеро ije било граница између његове
области и области Ирода Антипе. Граница ое даље протезала дуж
Јордана ка северу. У Канернауму ое нала- зкла мала гранична и
царинока поетаја .са Антишином етражоим, чцји се командант п-амиње
код Мт 8, 5—13; Лк 7, 1—10. Филип је био дрви јеврејеки владар који је
ковао новце m лином римоког цара. Пошто icy његови поданици малим
делом били Јевреји, није биото потребно да ice оеврће на њихов приговор
да ее не раде ели- ке људи. Филип је умро 34. г. по Хр. :не оетавившм
потомке.
Палестина је још једно кратко време била оод влашћу јудеј- ског
краља. Агрипа, унук краља Ирода, боравио је у Риму и знао како да овде
'Стекне Калигулину ,наклоно1ст. Калигула му је 37. г. по Хр. !Подарио ону
обл.аш којом је владао Филип, а две године каеније пренео је на њега
земљу Ирода Антипе поеланог у про- гонство. Године 41. по Хр. дата му
је владавина над Јудејом, Самаријом и Идумејом, те је овако још ј едиом
под овојом чиали- цом ујединио читаво царство којим је владао његов
деда. У ово време ©ребао је да избије велики суко!б. Кад је Калигула
з,ахте- вао да ее у јерусалимаком Храму по1стави његов кми, међу Јевре-
јима је настало јако негсдовшБе. Свет је већ .видео iviep3oiar запу-
шченија .на светом месту (Мк 13, 14). Када ije Калигула убијен 41. по Хр.„
његов наследник Клаудије није инсистирао да му се у јудејском Храму
указује божанско поштовање.
Ирод Агрипа ее издавао за .побожног Ј еврејина, који је био решен
да тачно иапуњава Закон. Стога icy га књижници и фари- сеји високо
ценили. Алм је овакав етав заузимао једмно према Јудејима, а према
јелинистичком становништву у своме цар;ству другачије је иступао. Овде
ее понашао као јелинистички кнез, ко- ји је настојао да као његов деда
увећа евој углед 1подизањем гра- ђевина !И задужбина. С једне стране,
допадао ее фариссјима, про- гонио је хришћанску заједницу у
Јерусалиму, погубио' је Ј.акова Зеведејева, а Петра бацио у затвор (Дап
12, 1—3); а ,с друге стра-
 29

лиоицом (Лк 13, 32) и кренуо за Јерусалим. Једино Лукино Је- ванђеље
извештава да је Пилат;, по'оле лрвог саолушања послао Христа Ироду
Антипи, који је татаође дошао за празник Пасхе у Јерусалим, да би и о.н
заузео овоје гледиште (Лк 23, 6—16). Ово проширење историје етрадања
ипак предетавња легендарно обли- ковање првобитно веома ;кратке
приче о саолушању Христовом пред римоким гувернером (намесником).
Као што ое према Пс 2, 1 краљеви земаљкжм буне и 1кнезоови се
.саветују против Јахвеа и његова Помазаника, тако према Лукиеом опису
рихмоки го!оподар и (јудејоки ;кнез отоје ту ка-о судије, пред које ice
Христо(с доводи, док разјарени народ захтева његову осуду.
На крају је Ироду Антипи дошло на пропаст то што му је супруга
завртела у главу д:а ;се код Калигуле има иотрудити не би ли до1&ио
краљевску титулу. Кнезов 'покушај је нропао. Код Кали- гуле се јавило
подозрење и Ирода Антипу отерао у Галију (39. г. по Хр.).
У северн-ој о1бласти Трансјорданије (источно од Јордана) вла- дао је
Филип. OIH је теби .саградио нову иреотоницу, коју је на- звао Кесарија
Филипова (Мк 8, 27). Генисаретско језеро је било граница између његове
области и области Ирода Антипе. Граница се даље нротез.ала дуж
Јордана ка северу. У Капернауму се нала- зила мала граничиа и
царинока постаја ,са Антипином (Стражом, чији ce командант помиње
код Мт 8, 5—13; Лк 7, 1—10. Филип је биО' први jeBpejicKM .владар 1коди
је ковао новце та ликом римског цара. Пошто су његов:и ноданици
малим делом били Јевреји, није било потребно да ioe ооврће на гвихов
приговор да ое не раде оли- ке људи. Филип је умро 34. г. по Хр. не
оставивши потомке.
Палестина -је Још једно кратко време била под влашћу јудеј- ског
краља. Агрипа, унук жраља Ирода, боравио је у Риму и знао како да овде
стекне Калигулину наклоност. Калигуља му је 37. г. но Хр. подарио' ону
област којом је владао Филип, а две године ка|сније пренео је на њега
земљу Ир|Ода Антине noicnaHor у про- гонство. Године 41. по Хр. дата
му је владавина над Јудејом, Самаријом и Идумејом, те је овако Још
једпом под овојом пали- цом ујединио читаво царство којим је владао
његов деда. У ово време вребао је да избије велики еукоб. Кад је Калигула
31ахте- вао да ое у јерусалммском Храму постави његов кмл, међу Јевре-
јима је настало Јако негодовање. Свет је већ видео мерзо1Ст зану-
шченија на 1свет10м месту (М:к 13, 14). Када је Калигула убијен 41. ITO
Хр., његов наследник Клаудије није ивсистирао да му се у јудејском
Храму указује божанско поштовање.
Ирод Агрипа ое издавао за побожног Јеврејина, који је био решен
да тачно иапуњава Закон. Стога ;су га књижници и фари- сеји виооко
ценили. Али је овакав став заузимао једино према Јудејима, а према
Јелгшистичком становнмштву у овоме царетву другачије Је иступао.
Овде се noiHamao као1 јелинистички кнез, ко- ји је настојао да као његов
деда увећа IOBIOJ углед 1подизањем гра- ђевина и задужбгага. С једне
стране, доиадао jce фарисејима, про- гонио је хришћанску заједницу у
Јерусалиму, погубио је Јакова ЗеведеЈева, а Петра бацпо у затвор (Дап
12, 1—3); а е друге стра-
30

не, дозвољав.ао је д,а Lvty ое у јелшшсггичкснј средини клањају као

богалипооланом кнезу и примао божанско поштовање указивано њему
таао ©ладару (Дап 12, 21—23). Кад је умро, владавина није пренета iHa
њеповог шна Агрипу, него је читава земља нринојена провинцији
Сирији, и њоме управљали римеки прокуратори (на- месници) који су
потнадали под гувернере у Сирији, а резиденцију и даље имали у
Кесарији.
Агрипа II је носле неколико гадина добио област IKO.JOLM је претходно
авладао Филип. Њему је дато и npaiBO да ,води надзор над ј
ерусалимским Хр,ам10м. Он је ово ираво искористио тиме што је
'положај првоовештеника попунио онако како му је одговарало тиме
изазвао нсзадовољство јерусалимског становништва. Не- годовање је
,проузро1ковао и тиме што је код сеое држао своју оестру Верекику (Дап
25, 13). Причало се да брат и сестра живе у крв>0'0мешничкој заједници.
У земљи jje расла мржња на Римљане, па је повремено дола- зило до
iHeLMnpa. Група зилота (ревнитеља) хтела је да насилно збаци страну
власт и код народа наилазмла на све веће одобра- вање, пошто га је
често изазивало непромишљено или и злока- мсрно понашање Римљана.
Од римаких ирокуратора, који су у то време управљали Палестином, у
HOIBOLM зав1ету двојица се лоимен- це опомињу. Од 52. г. ino Хр. ноложај
игрокуратора (гувернера) држао је Феликс. Он ае 'као о!слобођени роб
уздигао на овако висок 'положај, добивши га наклоношћу цара Клаудија.
Тацит о њему 1прича да је „са сваком авирепошћу и похотљивошћу кори-
стио краљевско право да би и друге чинио робовима" (Историје V, 9).
Друга од његове три супруге била tje јудејска принцеза Друсила, ћер^ка
Агрипе I, коју је отео од њеног мужа. Пред. Фе ликоом и Друсилом, према
Дели.ма ап. 24, 24, ап. 11авле се морао нравдати за време свога
притвора у Кесарији. Феликса је — веровашо око 60. г. по Хр., а могуће и
лре овог времена — сме- нио Порције Фест. Мад;а ije он, за разлику од
својих лретходника, био сасвим мислон и енергичан човек, није му
;пошло за руком да 'Омањи јаку напетост између Јевреја и Римљана. У
време њего- ве управе, која је ттрестала 62. г. по Хр., пад.а и носледње
тамно- вање 'ап. Павла, чије суђење је требало да се одржи у Риму (Дап
24, 27—26. 32).

6. Јудејски рат и устанак под Бар Кохбом

Безобзирно нонашање римске онсадне власти доозело је мрж- њу

јудејског становништва до самог врхунца. Кад је у Кесарији дошло до
антијуцејеких демонстрација јели:ни'Сшчког становни- штва, Јевреји су
затражили заштиту Римљана, давали icy новац, па ипак ниеу добили
ло'моћ, те су ее озлоједили због таквог пона- шања Римљана.
Среброљубље прокуратора Гесија Флора било је тако незајажљиво да је
66. по Хр. онљачкао еедалшаест таланата из Храмовне касе. Раздражени
Јевреји презреше намесника тиме што су ишли по Јерусали.му и
про10или :но!в,ац за „сиромашног" прокуратора. Гесије Флор се стога
разбеши и дозволи 'својим вој-
 31

ницисува да пљачкају ро гр.аду. Из Кесарије је позвао ј*ош две ко- хо*рте

(и од Јудеја захтевао да трупе овечаио уведу у град. Трез- вени кругови,
nipe 'овега првоевештеник и њего-ве присталице, -са- ветовали су да се
попусти и не од&ије овај необични захтев. На- род је тако био
нри'премље!н да донусти ову дубоку увреду. Кад су пак, по загговести.
римски војници били :поздр.ављени, ови, по налогу прокуратора, нису
отпоздравили Јеврејима. Ту више није било стеле — 'japoicT понижених је
избила. Брзо је заузет *округ око Храма, прокуратор ice пред устаницима
морао повући у Кеса- рију. У Јерусалиму је 01ст,ала оамо једна кохорта у
скажној тврђа- ви Антонији. Иначе, цео град ое !налазио у рукама
устаника.
Шта сад? Агрипа је гаастојао да увери Јевреје да је оружани
устанак гаротив Римљана бесмишен. Прноовештеник, свештенички
кругови, па и фариоеји, 'О-помињали ,су ;на попуштање. Али, рас-
нламсала оватра ice вије могла више угасити. Обустављено је сва-
коднекно жртковање у част римског имлератора и тжме је дат знак
отвореног бунта. Ни тврђава Антонија није могла одолети налету
устаника. Била је заузета, и тако је цео град бжо у рукама Јсвреја. Први
успех је рдушевио многе оне ко-ји icy у почетку оклев.али. Они други,
који су се гаогаашали сумњиво, или icy погуб- љени или ирисиљени да се
прикључе 1ПО!кр*ету. Прво1Свештеник, који је узалуд покушавао1 да
серечи зло дело*, убијен је.
Ржмљали, који су брзим развојем 'Ситуације изгубили главу, нису
више били њени гооподари. Ц е с т :и ј е, римоки намесник у Сирији,
надирао је са т;рупа*ма.. Али, не успевши да заузме Јеру- салжм, морао
је прекинути поход и на повратшом маршу у Сирију ои*о знатно потучен.
Славље Јудеја ije било велико, јер еу Римљани били нротерани из земље,
:а збацили су јарам стране власти. По- што ое очекивао противудар, у
највећој журби наоружавало се за одбрану. Од партизана требало је
створити ударну трупу, у Га- лилеји су изграђена чврста уноришта. За
рук)оводноца мера од- бране, које је требало предузети ;на северу земље,
у Галилеју је из Јерусалима гаослан Ј'0!сиф, млади свештеник.
Цар Нерон је опунолгоћио Веспазијана, евога најревгаоенијег
генерала, да против Јевреја гаоведе рат. Веспазијан је еа свој-им сином
Титом кренуо на PIICTOK. ОН је са великим енагама надирао из Антиохије,
а Тит је довео трупе из Египта. Н.агаад Римљана је најпре био усмерен на
Галилеју. Док је ударна војска маршовала, Јевреје је обузео !страх и онм
iae гаовукоше у тврђаве, те је равни- чарка земља без борбе гарешла у
руке Римљана. Јосиф ice еа сво- јим људима ушанчио у Јотагаати, али
гаије могао доћи до изра- жаја. Кад је отпор Јевреја окршен, гаоеле 47-
дневног опседања, зилотм icy захтсвали да еви браниоци сами себе
побију. Јоеиф је одби'0 ову глупоет и умео да ее спасе предавши се
Веегаазијану, коме гарорече да ће добити царску круну. Веспазијан му
локлони живот, а Јо!Сиф је од тада оетао у римаком главгаом штабу.
Тако је ога био сведок и касгаије историчар целог Јудејског рата. Јован
од Гишале, вођа зилота, са мањом групом је умакао у Јеруса- ЈШМ.
Годигае 67. по Хр. цела Галилеја је ногаово била у рукама Римљана.
32

Одлука се моршва (доиеии у Јеруоалиму. У граду су нреокла- дале

радикалне групе. Зилоти су се под Јоваиом од Гиптале доче- пали
Храмовне четврти, а оетали део града заиоеео је Оимон (бар Кохба.
Присталице обају вођа 'стајали icy непријатељски |једни на- сгграм
др'угих, а противници рата и .колебљивци тлачени су уз јак отпор. ’У о®о
време 'мора да је лрва хришћанока за1једница, која шгје учествовала у
устанаку, напустила град и иселила се у Пелу у Трансјорданији. У
међувремену <су Римљани мирно ишче- кивали развој ситуације у
Јерусалиму. Кад су којници 69. године по Хр. извикали Веспазијјаона за
цара, он ije отпутовао у Рим и в-ођење рата ирепустио овоме сину Титу.
На празнчж Пасхе 70. г., ради којег су мнопи поклоници дошлм у град,
Тит је ударио са четири летије и јаке испомоћне онаге и затворио град аа
њего- вим станданицима и поклоиицима. Пошто Јерусалим лежи на ви-
соравн'и и 1само је 'са севера преко равнице могућ приступ, напад је
лредузет оа те icrrptarae. Наочиглед страшне олује, у граду је из- био и
грмео грађански рат, уместо да ее Римљанима нружи за- је-днички
отиор. Међутим, далеко преимућнијој римској ратној техници,
ратоборност и храбр01ст бракилаца нису ice могли чеду- прети иа дуже
време.
На ову безизлазиу ситуацију указује <ое у стилизацији Хри- croiBor
гоовора о 'Суду у Лукгшом Јеванђељу: „А кад видите да је војска
оишолила Ј ерусалим, онда знајте да «ое приближило опусто- ше-ње
њетово” (Лк 21, 20). ,Јер ће доћи гаа тебе дагаи и окружи- ће те
гаепријатељи тв*оји оклолима и разбиће тебе и децу твоју и не- ће
оетавити камена на камену" (Л:к 19, 43—44). Јудејоки борци отпо^ра,
који icy паоти у заробљегаиштво, прикивани icy на крстове, који су
подизани на рововима око града да би тако уплашили брагаиоце.
Међутим, у граду су зилоти са гаеумањегаом строгошћу држа- ли
дизгигае у рукама и присиљавали ста:новгаике да истрају. Људи су се
уљуљкивали надом да ће Бог у ноеледњем часу интерв.ен;и- сати и
спасти овој ;народ. Чак и кад су пагагаи заузели опољно предворје Храма
и кад је требаото да ©е разруше град и унутарње предворје, ипак се
мислило да Бог гаеће оставити гаа милост и гаемилост ово свето место'
(Откр 11, 1).
Ипак, и 'агагажовање и гаада били су узалудни. Римљагаи су
пробили CBia три реда зидова, оиколили град и лродирали све да- ље
суо1чегаи ica огорчегаим отгаором бранилаца. Храм је изшрео у
поеледњим борбама. 'Тит још гаије гаи стигао да продре у Светињу над
оветшвама пре него што ее етропоштала. Сед;мокр1акм овећњак и сто за
хлсбове гаредложења узети еу за ратне трофеје да би ое каоније нооили у
тријумфалној паради, о чему још и дагаас све- дочи цртеж на Тито'вом
слав10луку у Риму. Матејево Јеванђеље огаомиње у евојој о1бради лриче о
кр!аљевакој свадби рушење Јеру- салима ватром: краљ, шеван што је
одбијен његов гаозив а његове слуге арамотно побијене, „гаоела 'Свеју
војску, погуби оне крвни- ке и запали њихов град" (Мт 27, 7). Последње
групе брапилаца, које су још покуптавале да пруже отпор, гаохватане icy:
Јован из Гишале и Симон бар Кохба доепеше у заробљеништво и беху од-
 33

ззедени у Рим ради тријумфалне параде. С падом Храма и града Јудејство

је мзгубило свој вшдњмш цаитар.
Овде-онде још Је нрулсан оотпор, мале групе устаншса повукле ;су
се у згчвршћене тврђаке. Најдуже се одржала поеада тврђаве Масада.
Римљани опколише осву тврђаву на виооном, ншристу- пачжж брду на
oiđaum Мртво-г мора. (Трагове римске онсаде и остатке јеврејоког
утврђења, у стилу грађевмна краља Ирода, не- давно су открили
израелокм археолози темељитим истраживањи- ма). Кад !су јудејеки
борци за олободу увидели да им је положај безнадежан, допеше одлуку да
себи одузму живот. Римљани, који одмах затим продреше у тврђаву, -
нађоше ј-едино мртваце. Само две жене, које icy ice са петоро деце биле
сакриле у подземном водо-воду, преживеше Kpiaj јудејоке о|д1бране. С
шдом Масаде, што је бмло 73. г. IIIO Хр. — можда тек 74. ino Хр. —
оломљен је и последши отпор. После победе Веспазијан је -средио ста-ње
етвари у |Пал-есгини. Јудеја је одвојена од Сирије и учињена царском
про- винцијјом, чи)ји је гувер-нер опет резидирао у Кеоарији. У земљи је
стационирана десета римска легија, која је подигла логор код Ј
еруаалима.
Јудејство је могл-о да гареживи ову етрашну катастрофу, јер еу у
њему живеле јаке снаге које су му омогућиле нови почетак. •Фарисеји icy
етајали у оштром -сукобу са 1С®ештенстовом које је било претежно
1садукејскм расположено1. А при разорењу Јерусалима побијени -су
1садукеји. OapneejiGKH по-крет ica !књижницима .на челу довео је до
оснивања јудејоких огантина, које су се поше кита- етрофе оиет окупиле,
и дао им 'свој лечат. Са Хр-амом gie нестао и окулт жртвовања. Али се
обожавање изр;аиљ1ак)ог Б-ога убудуће могло да оврши у !Оинагогама, у
чиј е бог10!служење -су преузетм и Д6Л01В-И бо!гослулсења у Храму.
У Јабнеу (Јамнија) заецдао је нови Синедрион, чији чланови више
1нису били свештеници и стар|ци, него једино -књижници. Римљани нису
дирали у права која су Јудеј-ству у оонови призна- вана, тако да су -
сошагоге убудуће oicraae под заштитом државних власти и -сада се молао
изнова развити жиовот заједница. Храмов- ни иодрез, који је био убиран
од сваког Јеврејина у Палестини и у дијаслори да би се покрили трошкови
култа у Јерусалиму, и даље је узипшн, али ее морао предавати Римљанима
као порез.
У 2. веку по Хр. палестмнско Јеврејство jje још једном учини- ло
локушај да збаци римски јарам (132—135. г. по Хр.). О збива- њима за
време устанка под Бар Кохбом није сачуван целовити опис. Друти
јудејски устанак није имао историчара. Појединачним кратким нодацима
који icy забележени код античких писаца не- давно су придодани налази
археолошких истраживача у Пале- СТИ1НИ. Откривени су трагови на
устанике, м-еђу iKOij-има писма и неколико писмених забележака, те ое
ток дотађаја мо-ж-е рексш- струисати са извеоном 1Сигур1ношћу.
Под владавином цара Адријана (117—138. по Хр.) дошло је до
изненадног устанка Јевреја. Вероватно icy 1повод дале две Адри- ја-нове
наредбе. На своме путу по Оријенту 130/131. г. по Хр. цар је давао налоге
за подизање .нових грађевина. Притом је запове-
34

дио да се ка рушевинама јерусалжмшог Хјрама сагради Јупитеров

Капитолинус. Затим Је у Једном декрету донео општу забрану
ка;стриран>а, чиме је !И1Сто'В(ремено забрањено и 'обрезање. Што је ка
оветом месту подишут наганоки храм и што је Израиљу ускра- ћен
њего!В знак еавеза изазвало је међу Јшрејима велико огор- чење.
Устаницима је ПОШЈБО за руком да у машонењу ока осло- боде Јудеју и
Јерусалим. Поново је залочет жртвени култ, кован је новац у з:нак
новоетечене само1Сталности и почело 'бројање го- дина нрема Ј едноЈ
iHOsoj ери, чији шчетак је падао (с првом годи- ном устанка. Вођу
устанка је по!здр1авио раби Акиба, најугледнији књ:ижевни'к тадањег
доба, као обећаног еина звезда у IV Moij 24, 17. Изгледало је као 1да је
наступило месијаноко доба. Пошто ју- дејоки хришћани, који живљаху у
Палестини, ниоу могли одо- брити меоијанаку аопирацију Бар Кохбе, њих
еу га и присталице му крваво прогонили. Ко ее (Нећкао да ее ојдрекне
Христа >као Меоије био је ухапшен; многи icy погубљени (Јустин,
Апологија 1, 31).
Римљани су полагано истушали 'Иротив устаника, који су из-
бегавали отворену битку у пољу, тражили еу их по еклоништима, мучили
их глађу и приеиљавали на предају. Моћ отпора јудејеких бораца почела
ije да noicreneeo јењава. У Вади Мурабаагу (Mu- rabba’at) пронађен је низ
докумената из времена Бар Кохбе, ме- ђу којима и пиамо ко,је је
написало овише устаничких вођа Јешуји бен Гилгола, команданту на
Мртв*ом мору. У њему ее каже да пагани надиру и стога ее могу њему
доћи. А у једном пиаму, које Бар Кохба упућује истом лримаоцу, прети му
да ће га бацити у око;ве ако не лрекине одноее са Галилејцима. М*ожда
ти Галилеј- ци нису хтели да учествују у устанку или се радило 1 о
непоузда- ним људима. Али је у оваком случају овођа устанка морао
енергач- но захтевати |безусловно иопуњење његових наредби. Уместо
ве- сеља, којим icy многи Јудеји 'били најпре поздравили устанак као
О'слобођење Израиља, наетупало је још веће разочарење.
Кад су Римљани корак по корак устанике притер^али уза зид, Бар
Кохба ее m овојим .верним приеташама ушанчио у Бет-Теру на Мртвом
мору. Римл>ани су О10вО!Јили и ову тврђаву, а Бар Кох- ба паде у борби.
Тиме је пропала нада да ће он као Месија уопоетавити доба епасења.
Пошто су неорећни догађаји очигледно показали да Бар Кохба не може
бити Помазакик Божији, каонија рабинока књижевност врло ретко
спомиње његојво име. Али ни(је приговарано да је хулио на Бога. Оваква
тужба ее у Јудеј:ству није изиосила против лажног Меоије, него тек онда
кад се ло> јудејском мишљењу доводи у сумњу истина да је Бог један
једини (Јн 5, 18; 10, 36).
На рушевинама Јерусалима О1снована је римока коловија, која је
добила име Aelia Capitolina; подигнут је и Јупитеров храм. У новом граду
становали су :само не-Јудеји, јер је Јудејима било- забрањено да одлазе у
њега. Ишуњени дубоком тугом, Јевреји су се сваке године сећали на 9. аб
(крај јула-ночетак 'авгуота) као* дан разрушења Јеруаалима и уништења
Храма. Онда им је у 4. веку дозвољено да у овај дан жалости дођу у град
и лриступе зи-
ду који је остао од Иродовот Храма -да би овде произнсли своје лсалобне
молигпве.
Јудејство је још једном иретрлело иајтеже губитке; многи
кшижиицји којји су помаг.али усташсак били су побијени. Легенда
говори да ije раби Акиба био страшно мучен и да иму је месо черечено
гвозденим чешљевима. Кад је затим дошао час када ова- ки Јеврејин
има да каже: „Чуј Израиљу, Гоопод, Бог «аш, једини је" (5 Мој 6, 4) као
израз свога иопосведања,, Акиба је реч „једи- ни" — како треба да буде у
молитви — отегао саовим дуго и упо- којио ое са овом речју на уонама.
Тако је BepHOicr Закону оачувао до последњег тренутка овога живота.
Чгарстииа, којом оу самрт- ници и таћеници стајали уз Закон,
шгширисала је и жжве и пома- гала им да се тешко рањене заједнице
опет око Закона окупе и чврсто одрже у вери отаца.
 II ГЛАВА

Религијски покрети и духовна струјања

у Јудејству у време Новог завета

а) Апокалиптика

1. Основна структура Апокалиптике

У тсхку ;CBqje историјс,, заталаоане превратпима, ратовима и бе-

дама, за Јудејство се еве наметллпвије опосташвало питање: када ће Бог
обистинити евоја обећања. Како еу божанска обећања о спасењу етајала
у противречпости према садашњиди пуној невоља и патњи, нада
лобожних није била управљена на унутарња исто- риј|ока збивања нело
на будући крај ^света, којим бм се све изме- нило. О OBOIM ишчекмвању
реч је у апокалиптичној књижевности, која је настала у времену од
почетка 2. ;прехришћанеког века до почетка 2, хришћанског века. Израз
„анокалиптика" доводи се у везу са првим речима Откривења Јовановог
и употребљава прву реч апокалипсис = открнвење да би означила како
апокалип- тичку књижевност тако и у њој изражене •предсггаве. У
књижевним документима апокалиптичког Јудејства не налази ое такав
рези- мирајући израз. Међутим,, у различитим књигама iKOje >су настале
у ово доба, изражена је и изложена нада управљетаа на крај, где се
примећује одређена основна структура, која ое одражава упр- кос
хгаогих разлика у дотичиом изразу.
Апокалиптика ’ не опиоује да ће се ток историје преокренути на
боље, него рачуна с тиме да ће се овај овет окончати m гроз- ним
страхо1М. А опасење наступа m новим оветом, који Бог успо- ставља, и
даје ое у део иобожнима у непролазној олави. 0;вај свет је осуђен на амрт
и пропаст, a онај свет неће знати за беду и про- извешће повратак
рајоког стања. „Највиши није створио' један Еон, него два" (4 Јездра 7,
50). Он ije измерио Еон на ваги, он је часове измермо мером и на број
избројао времена" .(4 Јездра 4, 36). Божијом интервенцијом ставља ее
тачка тсжу мсторије и ino- ставља почетак њепове вечне владав1ине.
Тако Данило види моћну фигуру, чија је глава од чистог злата, груди и
руке од оребра, стомак и крста од бронзе, бедра од гвожђа, а воге делом
од гво- жђа делом од туча. Одједном ее откотрља камен који нису пусти-
ли људи, према статуи, он погађа у ноге, обара је и тако је саме- ље да
гвожђе, туч, бронза, сребро и злато отпадају и ништа не остаје (Дан 2,
31—35). Ова 1слика ее тумачи у смислу да разни метали представљају
светска царства, која једно друго смењују од Нововавилонаца до
Александра Великог и доба јелинизма. Тиме
 37

штч) је 10Ш)јека у једну фигуру, цела светска историја ее доводи под

један ооглед и услед Н1аступају!ћих и ишчезавајућих великих царстава
утапа се у јединство, којем Бот ставља крај да 6и по- дигао iCiBOje
царство:, које никад неће ишчезнути, раз;биће ева цар- стш овога света,
а оно оамо о1стати у вечност |(Дан 2, 44).
Апокалмптика се непрестано занимаља проблемом: зашто је овај
овет 0|суђен на лропаст. У етрахотним дошђајима иеторије пренознаје се
Божија казна, ко|јом ice узвраћа за кривицу људи, не еамо живих него и
претходних поколења. Што се дуже раз- мишља о овом питању, утоотико
је орсежнмји одговор који се на- стоји дати. Последњи и најдубљи разлог
за ово, да је еуд наложен над овим Еоном, коначно ее види заснован и у
делу Адамовом када је преступио једну запоовест Божију која му је била
дана. Међутим, последице њеповог дела по1ГОДиле су еве његоове потом-
ке, а зло семе, настало у Адамоовом срцу, донело је овој иглод (4 Јездра 4,
30). Јер од еада еви људи имају умрети. Адам је, дакле, својом
непоелушношћу доиео ^омрт у 1свет и омањио подине оних који потичу
од њега (Оир. Варух 23, 4). Смртна судбина ипак није иаступила као
неотклоњива коб, не:го: „Пошто је Адам најпре сагрешио и евима донео
превремену смрт, то је и овако од њих, који од њега потичу, шаки
појединац личвао иавукао 1будућу пат- њу" (Варух 54, 15). Услед пада у
грех могли icy 'Сатана и њешва војека задобити овласт над светом. Са
оиим Еоном ствари стоје тако лоше, иопгго власти таме држе унраву у
њему. Зли анђели, потомци лалих небеских бића (1 Мој 6, 1—4) као
демогаи заводе луде на идолопоклонетво и рђава дела. Тамне чете, које
'стоварају злобу, где год могу, стоје нод заоовешћу против!гаик1а
Божијег, који ice зове Сатана, Аждаја, Анђео таме или Белиал (оди. Бели-
ор). Он тежи за 'влашћу над светом и своју војску оводи у битку против
побожних да би их лодстакао на отлад од Бога невољом у коју их баца и
коначно повео последњи и најопаснији напад против Светог Града.
Пошто зао усуд гаотиче већ од Адама, а Сатана са својим
демоноким моћима већ чини зло у OIBOIM овету, овај свет мора имати крај.
Он, ириродно; остаје Божија творевина; јер Бог је створио оба Еона, овај
који ће проћи и онај који долази. Али су грешни људи и ђаволске шле
донеле овоме овету нропаст, те се суд неолозиво .приближава. У
поеледње време људи ће изгубити онагу, међу њима ће беснети
застрашујуће болесш и оолабити их. Деца ће се рађаш са еедом KOICOM
'стараца, учеетаће број мртво- рођенмх, жене ће уопште престати да
рађају. Земља ће отказаш свој плод, узалуд ће се у пољима сејати семе,
киша неће више падати, те ће ice земља 01сушити, а вегетација
изумрети. Народ ће устати на иарод, ратови ће растрзаш
чО!вечоанс'гвО|, у лородицама ће очевм устати на оинове, браћа на
браћу и поделити ее, те ни- где више неће бита мира, а све ће опустеш и
пропасш. Када ко- начно и коеммчкм поредак изађе из састанака,
сазвежђа неће ви- ше ићи .овојим !путањама, а на небу ће ice видети
грозни знаци. Ове катастрофе, које ће ice брзо смењиваш, побожни ће
схвашти као болове, којима се најављује долазак новог света Божијег.
Бог
38

побед-сшосно настула лротнн злих шла, ма кш<о оне отрашно беонеле, да

бги на нрају тригјумфовао над Сатаном и њешким по- даницима.
Н епоколебиво је уверење гпобогжних да ће будући <овет доћи на
место гпролазног Еона; Бог им је |саопштио иремена, и они знају шта ће
се још морати деоити оа овим св,етом пре неш што дође крај. Отуда у
апокалиптици бројеви играју велику улогу. Ток евета ,ое одвија ,по
појединанним впохама, шје <се прорачуна- шју већ нрема мери овелике
светске недеље: по<сле 6000 година на- етупиће Сабат од 1000 година.
Отуда је пажња ограничена ina кра- так период, као што се, на пример,
види из ноло!Вмне броја седам — 3V-2 године (Дан 7, 25; 12, 7). У
Вавилону се знало за седаим сазвежђа поштовапих као божанства, која
ioy управљала током коомоса. Ових Седам >су отуда важили у Старом
завету за број свеобухватне пупоће. Често ое спомиње и број четири,-
четири годишња доба, четири стране овета, четири правца неба одређују
торедак тока сгвета. И бро<ј дванаест стоји у вези са сазвежђима:
година прође свој ход за дваеаест месеци, тако да је број 12 ва- лсио 1као
симбол савршенства. Ако је еадржајна одредба |бр<ојева већ била
забележена у уоменом нредању, које је у јудејство пре- шло из ориј
енталне околине, ипак 'апокалиптика сада придаје бројевима значај
есхатолошког очекивања Богг једино з^на меру, он је одредио колико ће
дуго невоља устрајати и колико ће по- божних морати патити и умрети
док не дође крај. Отуда је у ње- говој руци ток небескот збивања, чије
‘иоследње <стр:ахоте он пре- краћује да <би спасао изабране.
Кад невоша досегне свој врхунац, „појавиће ,се Божија вла- давина
над свом њетвам твореви<н<ом; тада ће доћи крај ђаво- лу а туга ће се
узети... Небеако ће устати са св>ога владарског престола и изаћи из
1св<о<га ‘светог обитавалишта, а нешдовањем и гневом због своје деце.
Тада ће се земљ,а продрмати, протрести до овојих крајева, и велики
брепови ће се анизити и потрести, a долине ће утонутм. Сунце неће
гвише давати <оветлости и претво- риће с<е у таму; рогови Месеца ће ioe
шомити, и он <ое лотпуно претвара у крв, а звездани круг доопеће у
пометњу. Море ће се повући до бездана, а водени извори иресушити и
реке укочити; највиши Бог ће <се узгдићи, који је једини вечан, и јавно
ће насту- пити да би казнио пагане и зшиштио све њихове идоле. Тада
ће бити срећа Израиљу... А Бог ће те узвисити и пустити да леб- диш на
звезданом небу, ка месту њ!Их<ов<а обитаавалишта. Тада ћеш озго
посматрати и видети своје непр1ијатеље на Земљи, пре- познаћеш их,
0!брадоваћш се и изрећи благоД|арност и иоповедити свога Творца"
(Вазнеоење Мојоијево 10, 1—10).
Када 0 даном Гооподњим дође крај евета патње, Нај;виши ће узети
престо Судиј.е; око њега ће <се окупити Небески суд и по- јавити
десетине хиљада анђела. Донеће ,се 1књиге, у којима су за1бележена сва
дела људи, из којих се може звидети шта је ко учинио, добро или злО', и
прибележиће се ко је одређен на живот а ко на смрт и проиаст, те се
после тога пресуда може изрећи и
 39

неопозиво извршити. Сви људи морију мзаћи пред >суд Божијз^ — ие

само Јевреји него и иагани, не icaMO живи нело и мртви.
0 васкрсењу мртвих у Јудејству се јаоно говори отприлике од краја
3. и почетка 2. века пре Хр. НаЈпре се оматрало да ће ваокрснути еамо
лраведници, којји еу умрли пре помола спасења, да би узели учешћа у
будућој слави (Лк 14, 14: васкреење пра- ведника). Међутим, у ксннтексту
еа очекивањем светоког суда убрзо затим је npiomnpeiHa идеја
ваокрсења, те ее шда мислило да неће само праведници устати у
блаженство, него ће се сви људи пробудити из смрти, да би нред
;Судијишим престолом ноло- жили рачуне. У међувремену .су душе

умрлих еачуване на једном небеском месту, а тела ночивају у гробовима.

На :Поеледњем суду „отвориће ее предворја, у којима су ■сачуване душе
правед- них, и оне ће изаћи, а те многе душе ће ее одједном појавити,
као јато једног ума" (оир. Варух 30, 2). Мртви најпре устају у обли- ку у
којем су некад живели ;на зе^мљи. O'Craje, дакле, (сачуван иден- титет
ваокрслог човека iaa онил! човеком који је некад живео, тако да он 'има
да пруж!и рачун за своја дела. Тек 1кад ее чује Судијина преоуда, врши се
нреображај: праведници ће заојати у небескоме ојају, а безбожни морају
.пропастм у подземни евет (сир. Варух 49—52).
Често ice сцена оуда тако представља да једино Бог оеди 'на
престолу и доноеи пресуду. У следу есхатолошкмх збивања, по
апокалиптичкој представи 1нмје оотребно да се појави месијанска
личност; јер Бог и нико други не држи суд и не успоставља нови свет. У
апо'калипти,ци се пак разлмчито замишља лично1Ст Спаси- теља, чије
црте, .наравно, јасно одступају пре свега од развијеног очекивања у
круговмма фарисеја, есхатолошкот владара, који ће, по узору на Давида,
иступити као цар израиљеки. Божији лосла- ник ће ее јавити е не,б'а да
би увео Нови Бон, протерао патњу, болест и смрт, победио Сатану и
'noiBpamo Рај.
Личност небеаког Сина човечјег први :пут ее опсжиње код Дан 7, 13.
Пошто је „Стари данима" (Ветхиј денми) заузео своје место на .престолу,
где ће донети неопозиву пресуду, на облацима небеским јавља ое не;ко
:као GMH човечји, који ее нриводи Староме данима. Овај му поклања
енагу, част м .власт, да му елуже сви на- роди, нације м |језици. Син
човечји се на крају одељка доводи у везу ica народом еветих Вишњега,
коме ее даје царство, власт и моћ (Дан 7, 27). Насупрот животињама, које
по Дан 7, 4—8 пред- стављају сукцеоивна светска царства, GHH човечји
одражава нарО)д Божији будућега Д01ба 10пасења, који неће проћи као
овм досадаш- њи народи и силе.
У еликовитим говорима Бнохове апокалипсе 37—71. Син чо- вечји
се први пут опомиње код Дан. 7, 13 наспрам Божијег народа и олисује
као е неба лришедши епаситељ и еудија. У ви- зионарском логледу
виделац поематра 1божанеког Судију на Пре- столу, старачке главе беле
као вуна. „И 'код њега беше један други, чији ј,е лик био као изишед
човека, а његов лик је био нун љупкости управо као лице аветих 1анђела"
(етиоп. Енох 46, 1). На питање виделаца, ко је овај, одшвара а;нђео који
му показује еве
40

TiajiHe: „Ом je Син човечр, који имаправичност, код којег правич- ност
обитава и који отокрива сва блага онога што је сакривено; јер Гоопод
/духош њега је изабрао, и његова ‘судба је пред Госно- дом духова све
надмашила праведношћу у вешвдстм. Овај Син чо- вечји, којег ш ®идеО',
учинмће да ее краљеви и моћни подигну са својих дивана и јаки са
својих престола.; он ће прекинути узде јаких ш 'окрншти зубе грепшика"
(етиоп. Енох 46, 3). Он ће као’ судиј.а обављати своју службу и совргнути
цареве земаљске га њи- хових 1престола, узети им власт и одржати суд
над св.има безбож- нима. Али он ће поступати као Спаоитељ да би
иекупмо лраведне,. превео у слободу заједницу изабранмх, са Својима
пр01Славио ме- сијаноки овечани обед (етиоп. Енох 62, 13—16) и еад
(Свима без- божнима завладао као нови краљ раја (етиоп. Енох 69, 26—
29).
Есхатолошко ишчекивање, које се изриче 1П01Следњег дана,
коначно је и неопозиво. Безбожнима и грешнима неће се више пружити
прилика да ioe обрате и напусте 'Овој зао ;пут. Бићс кри- вм на вечно
проклетство, из којег више нема бекства, и мораће остати у талви и
вечној муци, у коју ће бити бачени, у највећој удаљености од Бога.
Праведнмци ће пак ући у ©ечну заједницу са Богом и уживати у
бесконачној радости Раја. Сам Бог о^бита- ваће 'над њмма; отвара им ее
небеска 'Слава, више неће !бити пат- ње и болести, нити греха или чега
злога. У нендрушеноме миру ливаде ће ice зеленити и поља доносити
плод. Побожнм ћс живе- ти у неисказаној радости, која долази ica новим
кзветом Божијим.
К р ај старога света понекад се описује као да ће ое уништити у
страшноме пожару. На његово' место icryinajy ново небо и нова земља, о
којима је реч већ на крају књиге нророка Игаије (Ис 65, 17; 66, 22).
Свитање новог света замишља ее >као да ће се ЈерусалИхМ, Сион и
Света земља преобразити, тако да би из њих noicrao Рајоки врт. Или ее
OIBO предегавља као да нши овет већ. стоји принремљен на небу и да ће
ice на крају дана опустити на Земљу. НО'ВИ Јерусалим је иреегзиотентан
и онда ће у прекрас- ном сјају клупити на место’ (Ci'apora града. Бог g'e
већ гаградио- небески град када је донео одлуку да створи Рај. Адам је
смео да овај град поаматра ире пада у грех, а Аврам и Мојсије су смели
видети њешву слику (оир. Варух, 4, 2—6). Град, који се гради од
скупоценог гр;ађевинског материјала, украшава драгуљи- ма и учвршћује
огромни-м зидинама и гулахма, заузеће много већи простор него
Јеруаалим у рушевинама и на Божију заповост то- лико ће ice
проширити да ће имати места за све који припадају Израиљу у доба
опасења, и они ће омети да живе у месту бла- жених у дивноме (Сјају.
Ооновна (Струкгура апО'калип€е, која ое препознаје свуда у
појединачнмм опиоима по !нај шароликијој разнородно>сти слика и
израза, карактериаана је дуализмом: овај овет пролаз;и — онај долази.
Како се у патњама гадашн.01сти иећ наговештава пре- окрет, то не може
дуго потрајати :док се патњи не сгави тачка. и праведницима не поклони
блаженство. Макакве страхоте могле наступмти за заједницу но1божних,
не сиоже се посумњати у уве- penoicr да >се искупљење приближава.
 41

Она дуалистичка ооншна структура апоиалипсе не може се

објаснити као да је тек 1продужетак старозаветно-јудејкже тради- ције.
Зацело, у апокалаштици је у великој мери прихваћена старо- заветна
традиција да би се изразила (нада управљена па крај. О суду м
(искупљењу, о новом небу и ашвој земљи често је реч у пророчким
списима, пре (овега у опима који су настали у пост- егзилоко доба. На ове
мисли падовезују ое апокалиптичари, који. себе сматрају паоледницима
1Старозаветних пророка. Поред тога, њихово есхатолошко очекивање је
обојено мнопим цртама KOijo кису узете из Старог завета : 'Оуд неће бити
само за паганске народе, који живе на гра!ницам:а .Израиља, и не погађа
само Ју- деје, него ће се држати као икетоки суд жмвима и мртвима.
Мртви ће устати из цробо1ва, а онда опли'ћи или у вечоно прооклет- ство
или вечну радост. Прелаз са старог у шви Бон има OMOIC- мичке размере;
овај догађај тиче ice целог овета, неба и земље.
У персијоком царстну живели >су Јудеји и поклоници иранске
религије у ммрољубивом суседству једни с друапима, те су могли настати
многи додири. Иранску р1елигију каршстерише оштар дуа- лизам: добри
Бог стоји наспршм зло,г Бога, оводећи борбу јсдан с другим. Битка
између ових оил.а, која, се провлачи кроз сву историју света, води
постепено ка надмоћи добра над злом. На крају света мртви ће ice
пробудити за живот. Ватра ће пасти с неба и уништиће цео 10вет, ал,и ће
ави људи морати проћи кроз ватру. За једне ће то 'бити као ,купање у
топлом магеку, а за дрзпге- ће донети опаке муке, које ће ипак
произвести очишчујуће деј- ство, тако да ће се коначно ,ови људи
спаети. Али ће силе зла бити на крају побеђене и развлашћене.
Јудејство је изградило ошоовну структуру апокалиптике, тиме што
су узете иранеке представе и новезане ,са иоповедањем изра- иљокот
Бога 1као Гоопода шета; овоме Еону стоји 1насупрот онај: Бон. Мора се
издржати општа борба против сатанске власти. Мртви ће се подићи,
затим долази оуд и есхатолошко искупљење. Преузимање есхатолошких
представа из иранске релишје омогу- ћено је тиме што су у Јудејству
постојале претпоставке да се уз 1јом>оћ иранских погледа на нови начин
изрази 'Стара вер.а. За Јевреје Јахве није био гамо Го!спод евопа народа,
него и Гошод историје овију народа целога света. Иранске митсли ипак
нису ое- тале неизмењене, него су једино :на ошову вере у Јахвеа, којоЈ
су стављене iHa уолугу, 1садржајно преобликовање. О неком зло- ме Богу
који би се ставио ,насупрот доброме Богу као р:авнопр:ав- ни партнер,
Јудејство није 1могло говорити. Док Сатана в’ажи за отлалог анђела,
далеко мање моћи, ,која прашада Богу, Бог јесте и остаје Творац, који је
злим шлама допу'Стио одређено време када 'Смеју да чине .своја недела.
У његовој руци Је управа кад иролаз!ним и будућим 'оветом. Ова у
апокалиптици изражена сли- ка есхатолошког з;бивања разбила jie оквир
старијег гледишта, које је било сведено на границе Израиља. Јер
иризнајући свога Бога за Господа целог овета, Израиљ се није више
схватао caiviO' као заједница ј'едног народа, него ирвенствено као
заједница иза- браних, која је под влашћу Божијом и чија ће се
владавина от- крити целом евету.
42

Евхаристијско очекивање првих хришћана многострук-о је ис-

корсшстило апокалиптичке 1пред!став-е си ттојмове, које је Јудејство
било (изградило. Христос проповеда да се шрЈиближаш Царство Божије
(Мк 1, 15), али овом одлучношћу одбацује помисао да прорачунава
'времена и лета (Лк 17, 20). Отуда је ње/поова про- повед, за разлику од
апокалиптике, слободна од сваке законитости и наговешћује овитање
Божије владавине таао велику радоону всст. Прахришћанске заједнице
очекиовале су у блиској будућности по- јаву Гоопода ради оолобођења
Њен01вих и ради суда над целим светом. Овај Еон пролази (1 Кор 7, 31),
'Са ратом и невољом, тегобама и космичким потреоима, али наповешћује
«ое долазак Сина човечјег (Мк 13, 1—27). Као и у |јудејској
апокалиштици, б'ило да ije «оам Бог представљен као судија или се Син
опи!сује каО' од њега овлашћени извршилац суда, тако tce у
есхатолошком •очекивању :п|рахришћанства једанпут товори о
судијском престолу Божијем (Рим 14, 10), а друти пут о судијском
престолу Христо- вом (2 Кор 5, 10), а да при таме не постоји смисаона
разлика. Јер Оин човечји (Мсоија) дела по божанокој моћи и овоју службу
обавља по наредби Вишњега. Пошто нвиио не зна дана и часа краја (Мк
13, 32), ови морају бити 'стално опремни и будни. Шта- више, ica
Христом је већ нзстлла еова твар; јер ко је у Христу, тај је овде и сад је
HOBia твар (2 Кор 5, 17). Он ioe отуда више не поводи за оилама овО'Ш
овета (Рим 12, 2) и не оме ићи за муд- рошћу овога овета, којем реч О'
Крсту изгледа лудоот (1 Кор 1, 20); јер tce Христоо дао за iHanie гр;ехе„ да
би нас истрпао из са- дашњег злог Еона (Гал 1, 4). До.к ое у јудејској
апокалиптици може за1ми!слити прелаз m .старог на нови Еон, а да при
тоиме не посредује месијанска личноот, за есхатолопшу над.у хришћана
је њихова вера у разапетог и ваакрслог Месију, којег очекују као да
долази, апоолутно одлучујућа. Т.амо тде icy у хришћанским за- једницама
прихваћене апокалиптичке предотаве, испуњсне оу ес- хатолошким
новмм садржа.јм, да би послужиле расшамсавању хришћанске
проповеди.
Хришћани ое гаису :aaiMo надовезивали на о>ве или оне мисли из
јудејске апокалинтике, вего icy читали апокалиптичке списе и у њима
тумачили изражена обећањ.а у опасење откривено1 у Хрис- ту. Да би се
пак јасно разгрзничило m хришћанима, рабинско Јудејотво:, које ое
нооле оба веуопела устанка поново окупило у синагошке заједнице,
одустало је од апокалиптичкмх књига и од- бацило их. Ова подела је
изведена тшоо 0!штро да су апокалип- тичке књиге уништаване по
оинагогапма, па је веома мало апока- липтичких текстова тчувано* на
Ојригиналнсим јеврејском језику. Већина опи.т је дошла у преводима, у
којима су их хришћани читали и даље пренооили.

2. Апокалиптичка књижевност

Знање о предстојећој смени Еона и о плану који Бог има са оветом

об|јављено је апокалиптичарима путем тајног откривења. У оновима,
екстазама и визијама шгледавају се будућа збивања.
 43

Док .су старозаветни пророци трвеиствено речју примали поруку Божију

и !Пренооили је проповедањем, у апочсалиптици гаак за пре- ношење
божшжже 1наре'Д:бо !служе шика и гарича, ia гаотребнО' им је опширно
тумачење. Ако еу гаророци !некада непосредгао пропо- ведали људима
свопа времена, апо^калиптичари еасташтју своја књижевна дела, Своју
гаоруку ирекриваоу авелом Taijrae, да би она деловала лосебно
привлачно, и апокалиптичке ;књиге ;су издавали под именом неког
©елпшоог побожног човека из гарошло1сти. Иза имена Еноха, А.врама,
Јакова и друг.их екривају ice аноиимни пие- ци јудеј.ских апокалипси.
Онм .пуштају да готаоре ови Божији људи и проричу ток историје.
Описана, је иеторија од дана када је живео егарозаветни rapopoiK до
тр1е.нутка гаисања апокалиптичке књиге, као да је тај Божијм човек у
гаојединостма гарорекао њен ток. Као што ее ова пророчка визија до
оада тачно И1спуњавала (vaticinia ех eventu), тако ће ее 0!би1стинити и
друга гарорицања која се односе на лоследње догађаје. Зб!И1вања која
гаретаоде крају овог света 1сликају се у раз!ноли1ким визијама ;бО!гатом
|фантази;јом. Огаис смене еона ;и нове твари чини шареним крај
редоследа еце- на. Побожни људи Старог завета, којји icy ое rapieiMa
појимању апо- калиитичких књига удостојиши таквих виђења,
закључал1и еу и запечатили своје опиее да би ое отворили и оцрочмтали у
време невоље. Пошто ое 1са)дашњ:ица, у којој агаокалиптичари пишу, на-
лази у очекивању окорашњег краја, сада ее (садржај тих агаокалип-
тичких књита саогаштава заједници ,да би се она тешила у иоку- шењу.
Јер oiHa сада ово- еазнаје за будући крај и обећану славу.
Апокалиптички одељци налазе ее већ у некмм млађим ciapio-
заветним сгаи10и'ма, тако у књизи гаророка Захзарије и у глаивама 24—
27. књиге npopo'Ka Исаије, у најмлађем делу целе књиге пр. Исаије.
Најстарији апокалиптички епис дошао ,је до !нао под именом rapopoiKa
Данила. У евоме шровом делу она гариповеда о боравку Данила и
њешвих гаријатеља вер!них Закону на вавилон- ском двору (лл. 1—6); у
друшм делу огаисана еу гаророчка виђења која Данило има о догађајима
у гаоследње време (гл. 7—12). Ре- дослед великих оветских царстава,
представљених 'као четири жи- вотиње, заврчгаава ое владавином
Дијадоха и безбожном тирани- јом сиријског краља Антиоха IV, чије <се
мере управљене гаротив Јудејст!ва спомоињу у контексту |цророчких
изјава: „Њетове војске ће доћи и обесветити еветилиште и !кулу, укинути
свакодневну жртву и поставити мроку слмку запуштењ.а." (Дан 11, 31).
Исто- ријока збивања која су гаретходила макавејској гаобуни тачно се
огаисују у пој|едино:стима и етављају у OKBIMP коемичких догађаја. До
11, 39 књиге пр. Данила историјски ток ice 0!блачи у облик пророштава,
а 0!нда гаочиње лраво пророштво .- „Антиох ће гаасти у походу гаротив
Епипта“ (Дан 11, 40—45); А доиста, оиријски краљ Антгаох нгаје умро у
Егигату гааго на Иетоку 164. г. гаре Хр. Отуда, књига пророка Даонила
менра да је гааписана у времену између 167. и 164. г. гаре Хр. да би ее
заједници казало да гаатње неће још дуго трајати, Јер Бог ће
интервенисати и гаатњама icra- вити тачку. Вгаделцу се у сновима и
утварима саогаштава шта ће се догодити у последње време: „У rapBOij
години Валтазара, вави-
44

лоноког краља, имаше 'Данмло оан и утвару на овоме кревету; и он

забележи оан" (Дан 7, 1). Омиса-о тош шт,а ,је аагледао ви- делац iHJije у
отању да Ојдмах :саз,на м отуда му је нотребно ту- мачење: „Ја, Данигоо,
бејах запрепашћш, и ова визи.ја ме узне- мири. Приступих једноме од
оних који (стајаху онде и замолих га да ми еве танно опише. И он
швораше m мном и рече ми шта то знами“ (Дан 7, 15). Опие онопа што
ће доћи завршава се тгозивом да се устраје у патњама акоје имају крај:
„Благо ономе ко издржи" до екорог краја (Дан 12, 12). И док је књига
пророка Допила као један од најмлађих спиш још .унета у круг
канонских књиг.а Старог завета, од мноштва апокалипсм које су одмах
HOTOLM настале, ниједна није стекла канонски углед. Па ипак >су књиге, у
којима се побожиима 1сао<пштава тајно знање, у Јудејству биле увелико
раширене.
Под именоим Еноха шчуване 'С?у две књиге, једна на етиопском
(етиоп. Бн.) и друга на словенском језику (слов. Ен.). Етиопска Ено- хова
књига, која има за узор јеврејски или арлмејски оригинал, спада у
старозаветни канон етиопске Цркве и у њему је сачувана. Књига садржи
тсвим р:азноро1дни материј:ал и може се ематрати малом библиотеком, у
којој је удружено више списа. На ночетни швор ica опоменама (гл. 1—5)
надовезује ioe већи комплекс, у коме се извештава о паду анђела (1 Мој
6, 1—4) и њиховој судби, као и о путу Еноха кроз овет и подзамље (гл. 6—
36). Посебну целину представљају тзв. говори у сликама (гл. 37—71), који
пружају увид у предстојеће конанне до,гађаје. Пребачен са облака и
ветро- ва на крај неба, Енох види обитељи драведних и .посматра Сина
чо1вечјег, којег је Гошод духова одредио за Судију на светском суду и за
Спаситеља изабраних. Увек ;по један анђео тумаче Еноху значај визије. У
гл. 72—105. налазе ое астрономски одељци који roiBope о кретању
еазвежђа повезани на овизмјјама будућности и опоменама; главе 106—
108. завршавају читаву асњигу, чији разни одељци зацело нису
:напита,ни истовремено. Док поједини одељцл датирају из макавејшог

доба, најмлађи делови су на!стали тек под римском влашћу. Када су

еачињени швори у еликама не може се одредитм m 'Сигурноанћу. Из
чињснице да међу фрагментима Енохове књиге, пронађеш-гм међу
описима Кумранске заједнице, нема ни један да је из оликовмтих
швора., инак се не може за- кључити да је пригсазивање Сина човечјег
настало тек у хршпћан- ско дојба. Материјал прерађен у сликовитим
говорима треба, шта- више, у традиционалноисторијсжом погледу
сматрати да је нре- хришћанаког порекла. Ко!начна редакција целе
књиге, која са чи!сто јудејоким пр1едањима пов:езуј;е и коомолошке и
антропо- лонже традиције јудејског порекла, 1биће да је обављена једва
пре од времена рођења Исуса Христа. Да је књига била јако оми- љена,
пе ,оамо у Јудејству него и у раном хришћанству, показује и [један цитат
из Енохове апо1кал;ипсе у Јудиној посланици, ст. 14: „Али и за овакве
(наиме, за безбожне, лажне учитеље) пророкова Енох, 1седми од Адама,
говорећи: гле, иде Господ са хиљадама светих анђела својих, !да одржи
суд 'Над свима и да покори све безбожнмке за ава њихова безбожна дела
којима безбожност чи-
 45

нише и за ове ружне речи њихове које безбожни грешници гово- рише
против њела“ (уп. Бнох 1, 9).
Словенски Енох, писан но узору ка изгубљени оригинал на грчком
језику, у оадржајном ноглоду показује приличне додире са ети'Опском
Еноховом апокалипсом; од ове сигурно зависи и зато је нешто Ш1сније
настао. Бнох путује кроз седам небеса иод Бога прима саопштења о то!ку
етварања. Излагања књиге захва- тају од стварања човека до претње
скорог 'суда, и оиет се заврша- вају позивом на BepnoiCT и истрајност.
Грчки оригинал указује да је ICIIIIC састављон у дијаспори, мож;да у
Бгипту, срсдином 1. веока по Хр.
Под насловом „Вазнесење Мојсијево" на латинском је тчуван
фрагмент једне апакалипсе, која је лрв»обитно била еастављена на
јеврејоком, одн. арамејскзом. Она гшнавља шв>ор КЈОЈИ <је Мој- сије
одржао пре свога иреста1вљења пре!д :својим 1ниоледником Јошуом (И-
суоом Навмном) да би му предао moje завештање и предоказао 01двијање
израиљске и1сторије од оовојења Ханана нада- ље. Ако се преглед.
историје завршава у 'најави да ће дрски и безбожни краљ владати 34
године, а да 'ће после тога одмах доћи крај, тиме ое јасно алудира на
управо завршену владавину краља Ирода. Појавиће се неки човек по
имену Такш (вероватно = Уредитељ [Израиља]) из нлемена Левијевог и ica
својих седам синова поднетм мучеништво, а одмах потом предстоји
велики преокрет. Фрагмент се завршива опоменом Исусу Навину да са-
чува oiBaj говор. У изгубљеном последњем делу имора да се још
roiBopiHao о вазнесењу Мојсијевом. У Јудиној посланици наводи се једна
речсница из овог изгубљеног одељка: то је ст. 5, где је реч о борби
Михаила и Оатане око тела Мојсијевог.
Под именом Јездре напислн је један апокалишмчки спис, који жели
да одговори на мучно питање: зашто је Јерусалим пренуштен и орушен.
Латинска црква, која је прв-обитно на јев- рејском језику написану
'књигу сачувала у преводу, означава је као 4. Јездрину књигу. До овог
бројања дошло је тако што се старозаветне књиге Јездре и Немије
р.ачунају као 1. и 2. Јездри- на, а једна се апо1калиптичка књига, која
описује исгорију >култа у Јерусал.иму примењујући делове из Јездре и
Немије, води као 3. књига Јездрина. Вцд.елац 4. књиге Јездрине, који
треба да је иримио 'Своје откривпве у 30. години по вавилоноком разоре-
њу Јерусалима, дакле 557. пре Хр., извештава: „У 30. години после пада
града боравих ја Салатил (који се зове и Јездра) у Ва- вилону, и док сам
једном лежао ;на своме кревету, доспсх у ек- стазу и моје мисли дођоше
ми на срце, јер видех опустошен Сион, а вавилонске становнике у
изобиљу. Тад се мој дух сил,но узбуди, и у овоме страху иочех да
гово,рим“ (4. Јездра 3, 1—3). У судбини Јерусалима одразиле су се у
последњс враме тешке последице Адамовог пада. Али заштО' је Бог тако
јако ударио по овоме народу, а паганима и безбожнима је добро? Твар је
оста- рела и приближава се крају. Као што пљусак прође, а поједине
капљице још остану да падају, тако је и мера лрошлости далеко већа него
предстојећи рок, који се може упоредити са оних неко-
46

лико 'ПО'СЛ0дњих 1Ш'пи (4. Јездра 4, 49). Жетва је зрела, суд долази (4.
Јездра 5, 56—6, 6). Али после краја појавиће се вдхви свет, разлог за
радост и наду. Међутим, 10вима претходи :суд, од којег се боје и
побожии: ,,Шта ће нам тад помоћи што нам је обећана вечнош ако IKVJO
ЧИНИЛИ дела омрти? (4 Јездра 7, 119). „Јер, ах, док смо у животу чинили
грех нисмо миолили на патње ко?је нам предстоје поше (амрти!" :(4
Јездра 7, 126). „Заиста, нема никог рођеног од жене који није греижо,
никог од живих који није ира- вио пропусте" (4 Јездра 8. 35). Отуда Бот
има свако право да оштро истули и казни људе. Јер међу њима почев од
Адамовог пада нема праведнога,, нико није заслужио спасење.
На 'мисао 4. књиге Јездрине, која је настала нешто после 70. г. по
Христу, надовезује се сиријска Варухова. апокалипса. И овај опис :био је
првобитно писан на (јеврејаком, али је сачувап једино у сиријском
пр:еводу. Варуху, :сатруднику пророка ЈеремиЈе, нај- пре се предсказује
разорење Јерусалима; касније он на рушеви- иама града тужи над
његовом пропашћу. Најављује му ое близи- на !будућег :суда, који ће
задесити и пагане. :Као и у 4. Јездриној књизи, омртна ;судбина којој
иодлежу ICBM људи, доводи се у везу са Адамовим падом, чије су зле
поеледице задеоиле цело чове- чанство. Али са скорим крајем настај.ала
ije слава р:ај:ског доба, које ће се повратити. Пошто сириј1ака Варухова
апокалипса прет- поставља 4. књигу Јездрину, време њенсг настанка
може се по- ставити отприлике на прелаз са првог на други век
хришћанске ере.
Поред сиријске, постоји и грчка. Варухова апокалипса, која се може
датирати у 2. век ino Хр. Варух ije ојађен з;бо:г разорења Ј ерусалима,
њега теше, и IOIH се уводи у Божи,је тајне. Вођен анђелоком руком, он
путује кроз пет небеса, оме да озиди градозве блажеких и место
лроклетих и прима обећање да ће Бог при- хватити lOBoje.
У једном броју јудеј.окмх сштса, насталих у времену од 2.
прехришћанског века до почетка 2. овека по Хр., налазе се краћм и дужи
одељци у ошјима је примењен апокалиптички материјал. У
Завештањима дванаест патријараха уткани су поучни и парен-
тетични делови са местима аиокалиптичког садржаја. Сваки од 12
оингаш Јаковљевих пр;ед :смрт ^ожи говор, у којем синовима даје
упутства за будућност. Различита предања, која icy у ошови овог icimtfca,
овлаш је резимирала једна редакција, давши евему оквир. 0'ва предања
icy у хр'И'шћанс1К)0 доба још једном прерађена и тада оу она обећања за
будућност на појединим местима онаб- девена хри1столо!шким алузијама.
Историја OIBOT списа показује да је хришћанска Црква преузела
апокалиптичке књиге Јудејства и на хришћанкжи начин
интерпретирала, тако да су свуда тамо где су нађене додирне тачке унета
указивања на Христову проновед. Тако се, на пример, у Завету
Ве1Н'Ијамтшо1вом каже да је Јаков узвикнуо: „О, дете Јооифе, ти си
преодолео срце оца твога Ја- кова. И IOH па грљаше и љубљаше два сата
говорећи: Ишуниће се на теби пророштво неба (о Јагњету Божиј.ем и
Опаситељу све- та) да ће Невини бити предан за безб10жне и Без.грешни
умрети
 47

за грешнике (у крвм (Савеза, на спасење пагана м Израиља, и да ће

уништити Вслијара и њетве слуге)" (Зав. Вен. 3, 8). Речи у заградама
недостају у >јсдној краћој 'верзији текета, која /је сачува- на у
(јерменоком преводу, очигледно се своде на. руку једног хришћанског
прерађивача, ноји их је каоније придодао. Подража- вањем грчко-
римских оракулских |Књига Сибиле настали су јудеј- ски зборниди
сибилских мзрека, који су (Касније проапирени у хришћанском духу.
Поред многог другог иматеријала, употребље- не су ту — посебно у 3. ;и 4.
књизи — и ажжалиптичке традици- је ради описа есхатолошких
догађа!ја.
Ајиокалиптичким представама је најзад у великој мери упли-
висано веровање и мишљење Кумранске заједнице. У њеним ши- сима,
посебно у тзв. Ратном свитку, онисује ое борба која ће се водити у
по1Следње вр>еме између синова светла и синова таме. Михаил и његови
анђели боре се лротив Велиј,ала и његове во-ј- оке. У светлу овог сукоба
noiOMaTpa се у списима Куимранске за- једнице ;не само садашњост
него и прошлост, тако да се апока- липтички мотиви уаосе ммајући на
уму историју, као у Дама>с- ком спису, и туимачења старозаветних
пророчких књипа, што се доводи у везу са животом заједнице.
По питању у којем однооу icroije апокалиптичке књиге према
канонаким књигама Сгарог завета, обавештење даје легенда на крају 4.
књиге Јездрине (14, 18—48). Он се жалм да ije m разо- рењем Јерусалтта
слаљен Закон Божији, те шда нико не зна за Божија дела и ©ољу, и моли
за бллподат Оветога Духа да би уз његову помоћ могао> написати шта се
десило од почетка овета и шта је стајаљо забележено у Божијем Закону,
да би људи про- нашли прави пут у живот вечни. Пошто је Јездра
примио обећа- ње да ће му Бст пом1оћи, ои је у стању да уз ломоћ пет
писара у току од 40 дана напише деведеоет четири окњиге. „Кад се пак
наврши 40 дана, тада ми Вмшњи рече овако: Двадесет четири књиге,
које си најпре написао треба да објавиш да их читају достојни и
недостојни; последњих 70 треба да задржмш и предаш их једино
мудрацима твога народа. Јер у њима тече врело ра- зума, извор
омудрости, река 1науке (4 Јездра 14, 45—47). У апо- калмптичким
књигама треба да се разради оно што је у канон- ским |списим1а сваком
објављенО' као Божија воља и Закон, тако да се у апокалиптичко|ј
традицијм, као и у Светом писму, садрже воља и заповест Божија. Али у
апокалипеама се обраћа мудрИима који могу да схвате, да би им се
1Шопштили разум, мудрост и наука. Ако ј.е неко био удо1Стојен да добије
увид у Божији есха- толошки план, утолико је више био обавезан да
nioiCTyna по зна- њу, које му ј.е дато>, да прими утеху божанског бодрења,
да се врати са погрешног |пута и припрами за предстојећи крај држећи
се Божијих заповести. Зато апокалинтички с.писи имају за циљ опомену
побожној заједници и поислик на верну истрајност. Овом покли1ку желе
да оледују групе и заједнице, које су се оформиле и чвр>сто удружиле у
Јудејству током 2. и 1. прехришћанског века трагајући за правилним
схватањем Закона. и настојећи да га у дељо опроведу.
 48

■б. Групе и заједнице у палестинском Јудејству

1. Садукеји

Јудејоки историЈчар Ј-осиф .овојјим ј елинистичким читаодима

■описује групе и заједнице -које су inocrojiaaie у Јудејству ночетком првог
века no Хр., по узору на грчаке богословоке школе: „Iloicrro- је, напше, код
Јудеја три врсте философоких школа; једну чин-е фарисеји, другу
шдукеји, трећу, која живи npiejvia посебно ошт- рим правилима,
такозвани есени“ (Јудеј|Оки рат, II, 19). Оадукеје -су рабини стално
упоређивали са епикурејцима, чија се филосо- ф;ија била потпуно
оријентисала на овоземаљски живот. Пошто су садукеји нестали са падом
Јерусалима, у 70. г. по Хр., једва да су о њима 'Сачуване директне вести.
:Ga сигурношћу ice пак може ковстатовати да icy садукеји били ше друго
до филооофска шко- -ла, чији би назори мотли да се упореде са назорима
епикурсја- ца. А ко су пак били присталиде ове групе коју су звали
еадукеји ?
Назив „садукеји“ треба шакако довести у везу m именом Садок,
KO'jer је Соломон иоставио за првосв ештеника (1 Цар 2, 35) и од којег
10вештен!ици воде порекло као од свога началника. У замиоли коју изн0'си
Езекиљ у гл. 40—48 о будућности Изр-а- иља, -земље и Светишта, аино-
вима Садоковим је поверена свеште- шгчка служба (Ез. 40, 46; 43, 19; 44,
15; 48, 11). Садокити су за- тим одиграли одлучну улогу приликом
изградње постегзилске за- једниде и Kaio лепитимни (свештениди у
Јерусалиму в-ршили хра- мов-ну службу.
У немирима под владавином сиријског краља Антиоха IV ста- ра
садо1кистичка династија првосвештеника доживела ije неславни крај.
Гркофил Јасон потионуо је овога :б.рата Онијаса и почео не- товати
јелинизам. Макавејска по!буна се испречила све јачехм ути- цају
јелинизадије. А када ioy уокорО' затим Хаолгонеји ггреузсли
првосвештеникову олужбу, премда нису били садоковског порек- ла, ;при
јерусалимском Хр;аму било Ije и даље оинова Садокових, који 'су олужили
као свештеници. Хасмонеји су могли да тек онда на дуже владају ано icy
уаиосгав.или сњоанљив однос oa јеру- •салимаком овештеничком
ари1стократијом, кој:а је опет m своје стране могла тек онда вршити
утицај на политичка збивања а.ко би била у сарадњи са владараким
домом. Ha о:во, наравно, све свештанство није :било апремно 1. Један круг
свештенства верног 'Закону окупио се око Учитеља праведности и
удружио у групу, која је себи за циљ поставила мунотрпно иапуњавање
култних прописа Закона. Тако је дошло до 1КОнфликта m првосвештени-
ком, што је довело до тога да је осва зајсдница морала одступити 0)Д
Храма и населити се на западној обали Мртвог мора. Овде се окупила
Заједиица Савеза ;под вођством „синова Садокових, свештеника, који
чувају Савез“ (1 QS V, 2. 9). Од ових садокита разликују се ‘свештеници
који остадоше у Јерусалиму, даљ>е слу- жаху у Храму и одобраваху
шоразум са Хасмонејима.
Из кругова јерусалимоке аристократије произашла је заједни- .ца садукеја,
којој су лретежно припадали носиоци високих све-
 49
.штеничких функција и чланови утицајних јеврејокмх породица. Свој
подмладак шапитапзала је у конзерватшеом духу; али функ- ције и
положаји KOije оу садукеји држалм наго1Нили my их ,на 'праЈк:- тично
делање и реалјну процену аитуације. Стоопа оу били спремни да узимају у
обзир noicrojehe околности. Под владавином краљи- це Салосие
Александре њихоов утицај је знатно онао. Откад су фарисејски
књижници (били прммани у Оинедрион, 1садуке|ји еу, додуше, и даље
имали већину, али су ее увек морали освртати на ставове фарисеја. -
Садукеји су се crpoiro држали речи Закона и одбијали да ус- меном
предању, које qy фарисеји виоооко ценили, иризнају исти ранг као и
HHCHHOIM слову. И међу фарисејима ;била је неколи- цина књижника, који
еу имали да проучавају ,нитањ!а 'око тума- чења Закона и еходно
одлучују. Њихоазом трезвеном мишљењу одговарало је што нису
сверовали у анђеле и демоне (Дела 23, 8).
Пре (свега, нису онекивали да ће Поеледњег дана мртви уста- ти из
гробова. Питањем, ошје су, према Марку 12, 18—27, еаду- кеји
по!ставил1И Христу, хтели су показати да нема васкрсења мртвих. Једна
жена је имала 7 мужева једног за другим, од којих су ови умрли пре ње, и
најзад и oiHia. Да ли ће онда ова жена последњ-ег дана имати седам
мужева? Христо1с одбацује ову миеао као апсурдну. Јер кад онм устану
из мртвих, неће ее ни удавати ни женити; живог поолс смрти никако (се
не може упоредити са овоземаљ1ским стањем. Али надање у васкрс
мртвих се заонива у Закону Мојоијевом: Бог је Бог Аврамов и Бог
ИЈсаков и Бог Ја- ковљев (2 Мој 3, 6). Пошто Бог није Бог мртвих, него
Бог жи- вих, имена ових праотаца, чији је он Бог, јемче да ће мртви
устати.
Још етриктније од, фарисеја, са.дукејима је било стало до тага да ое
сабат (субота) држи крајње опрезно и да се не покуша- ва да се, рецимо,
отрцаном казуистиком пронађе овај мли онај излаз и тако заповест о
суботи обеснажи или заобиђе. Налагане казне морале су тачно
одговар:ати прописиима Закока, те је пред јудејоким судскм донета
амртна пресуда увек била извршавана каменовањем.
Политичка смотреност и спретно поступање, што су садукеји
показали jioni под Хаомонејима, омогућили >су им да и под Иро- дом и
римским намеоницима заузимају угледне ноложаје у Јеру- ■сал-иму.
Првосвештеници, које .су властодршци по(Стављ'али на овај положај,
увек су узимани из њихових кругова. Како <су се саду- кеји непрестанО'
трудили да овоје веровање окренуто овоземаљ- ■ском повежу ica ставом
отвореним npeivia свету, то ioy признавгали дотичну власт и настојали да
ублаже све веће врење у народу против Вимљаеа. Били су непријатељи
зилота, који позив/аху на активни отпор, али и против фарисеја, који су
у орцу били про- тив паганске владе. СтварнО' .пак, моћ и утица|ј
садукеја били су огранмчени, као што Јосиф дословце бележи: „Јер кад
год icy дољазили на положаје држали су се — мада невољно и уоиљено —
онога што кажу фарисеји, пошто их народ иначе не би трпео" '(Јудејске
старине XVIII, 17). Кад је избио устанак против Рим-
50

љана, узалуд су (покупиатали да спрече оружане обрачуне. Пад Ј

еруоалима занечаттао мм је еудбину. Пошто ,су приликом разо- рења
rpia^a и Храма 'Садукеји били јпобијени, обновом јудејеких заједница
руководили су једино фарисеји, који преживеше ката- строфу.

2. Фарисеји

Наз1И!В „фарисеј” биће да потиче од јеврејоког peruschim, одн.

арамејеког perisehajja = издвојени. Можда icy изд овај на- даомак најлре
ирикачили OIHM iaa етране, пошто ее нису дружили са околним светом да
би као света заједница Божија изоегавали додагр са оваком нечиештом.
Ово име је било овуда у употреби, нонгго је icacBHM тачно истицало
ошовну карактерм1сти,ку фарисеј- ског irDOKjpera. Фарисеји ,су отуда
исто толико мало били фиљо- оофока школа као и друге групе, које су
образоване у Јудејетву, како их је Јосиф хтео опиаати (Јудеј|Ски рат II,
119; Јудејеке старине XVIII, 11).
Почеци фа-рисејског покрета допиру у макавејоко доба иада је
тр;еб‘ало бранити јудејеку веру од јелинистичког отуђења. 1. Мак. 2, 42
спомиње „окуп побожних Јудеја, храбре људе из Изра- иља, ове такве који
icty iae добровољно1 предали Закону". Из ових кругова chasidim-a, тј.
по|божних, који icy на <себи поднели мака- вејеки устанак, произашли су
фарисеји као група Јудеја верних Закону, којима пред очима нису били
политички циљеви, него су једино били иопуњени ревновањем за Закон,
према којем би Из- раиљ требало да води iciBOij живот (1 Мак. 7, 13).
,Када ,су били установљени правгглно бошолужење и живот по Закону,
одвојили су се од Хаамопеја, чији циљ је био политичка шаст. Не cakVto
да је дошло до отуђења између њих и владарског дома, него, штавише,
под Алекшндром Јенејем изби крвави сукзоб ири којем првоовештеник
терором и погубљењем предводника одржа влает. Од тога времена
фаријсеји одусташе да лрименом оиле врше промену политичког стања,
него настојаху да ое побожним жи- Ботом, молитвом и постом, опреме за
пр.едстојећи преокрет, који ће Бог уопо'ставити. KaaHnjie су зато
одбиј:али и да предузимају нешто заједничко аа аилотима, ј;ер icy ае ови
опремали на устанак против римске опсадне аиле, да би борбом против
пагана изво- јевали меоијаеско доба.
Фарисеји icy били удружши у чв,рете заједнице, у којима су до
танчина могли извршавати заповести Закона. Сви чланови фарисејоке
заједнице имали icy за посебну обавезу да ic 1највећом б р ижљивошћу
пазе на прошгсе о култвој чистоти и на пропис о давању десетка.
Старозаветне заповести, које пр-опи^сују вотребну свештеничку чистоту,
требало је да иопуњавају не само свеште- кици и левити, него и еви
фарисеји,, и то аваког дана. Ко бм до- шао у додир ,оа нечиетим, аа
рецимо, лешом или мртвом живо- тињом, или имао телесгаи одлив, тај бм
изгубио култну чистоту. А да би је поеово добио, морао ice ,по1дврћи
купању ради очиш- ћења и у одређеним случајевима сачекати /да прође
нек/о време
 51
пре него што би понош важио за HMICTOT. Стога су фарисеји прали руке
пре сваког оброка (Мск 7, 3) да >.би чизсте руке могли подићи на
мо'литву и заједно обедовати. Међутим, нису назили само на чистоту
човека иего1 и на чистоту оудова, :Које >су користили. Ако је, рецжмо,
миш претрчао преко ташира или кост пала у бокал, наступила би
нечжстота. И бокали и чиније морали icy се зато држати чмстим (Мт 23,
25; Ј1к 11, 39). Заповест о давању дееетка од 1свега што ice ложање и
стекне, да :би од тога племе Лтијево, које није имало наследства у земљи,
могло живети и аносити тро- шкове око жртвовања у Храму (3 Мој 27,
30—33; 4 Мој 18, 21— 24 и др.), тадашње Јудејство није нооебно тачно
извршавало. Нејудејско станосвништво у земљи ice, природно, уоиште
ни.је за то бринуло и мнош Јеврејин tje био срећан ако је овде-онде мо-
гао да избегне даж!бине и тиме нешто нривреди за 'Оебе. Отуда није -
било (сигурно да ли је за .робу, -коју је продавао јудејски трговац, њен
произвођач 1Стварно дао десетак. Д,а би у 'Сваком случају (били
послушни слову Закоота, фарисеји нису давали де- сетак (оамо од
лрихода са земље него и од (свега што су стмцали куновм:ном. Они icy и
за зачине и зеле-н давали десетак и ништа нмсу изо'ста(вљали што ;би ое
могло подвести под ову заповест (Мт 23, 23; Лк 11, 42).
Поред ових обавеза, било ije и додатних дела 'као' добр|0вољан пост
дванут недељно — у понедељак и четвртак, па и по највећој жези, да би
<се кајали и молили за Израиљ и његов (сшс. У ново- заветној причи
фарисеј се зато не хвалише, него шомиње шта он доиста 1ЧИНМ: „Поетим
двапут у недељи, дај.ем де:сетак од свега што 'Стекнем" (Лк 18, 12). У
Талмуду је 'сачувана једна молитва састављена у 1. веку по Хр., коју
побожни Јеврејин треба да изшвара, а оасвим слмчно глаои као оне речи
фарисеја који је цариника спазио у Храму: „Благодарим ти, Гооподе
Боже мој, што си ми дао' удела код оних који седе у збориици, а не код
оних који седе по .сокацима; јер ја рано устајем, и они рано устају; ја
рано устајем ради речм Закона, а они рано устају ради једно- ставних
iCTBiapM. Ја ice трудим и примам паграду, и онм се труде и .не примају
награду. Ја трчим и они трче: ја трчим у живот будућег 1света, а они
трче у јаму пропасти" (вав. Талмуд, Berakot 286). Фариоеј је, дакле, све
што доживи и учини изражавао у речсима захвалности Боту, којима се
иотовремено одваја од дру- шх који не ©оде свој живот према Закону
тако1 као он.
Фарисејоктш заједницама су припадали поједини свештеници, а
пре овега лајици, занатлије, сељаци и тршвци, који су живели не само у
граду него и на селу, у Јудеји и Галилеји. Окупљали су i.ce на заједнмчке
оброке, ,јер оу тамо могли да боље држе запо- весш о чистота (Лк 7, 36;
11, 37 и др.). По могућству, фарисеј је куповао caavio- од овога
истомишљеника, јер је тада могао бити сигуран да је на роб-у пронисно
плаћен десетак. Заједници фари- сеја припадало jie по Јошфовом
извештају „преко 6.000" чла- нова (Јудејске 1старине XVIII, 42). Мада овај
број у односу на це- локупно Јудеј.ство није (био аарочито виоок, ипак је
утицај фари- сеја (овеједно био знатан. Њега врше углавном књижници,
који су
52

бмли у шђству фариссјсгахх заједиица, (Проучавали Закон Мојси- јев',

дискутошли о његовом тумачењу, тмзнавали усмену тради- цију и знали
да је доведу у нрави одно1С према пмсаном Закону. СвО(јил1 ставом
пружали су узор, прсма (шјем се ученик Закона имао да улравља, и зато
су уживали виооки углед у народу.
Од људи :КОји Закон нису познавали нити га извршавали фа-
рисеји 'Су се одвајали и избегавали контакт. Старозаветнтм изра- зом
„народ овс земље" (Јер 1, 18; 34, 19; 2 Цар 11, 14. 19; 15, 5 и др.)
презриво еу обележавали „овај народ који Закона не по- знаје" (Јн 7, 49)
и од њега се далеко држали. Пре овега, опоми- њали су на одстојање
ирама цариницима и грешницима и 'сма- трали за апсолутно нечувено
ако^ би неки побожни Јудеј с њима оео за сто (Мк 2, 14—17; Лк 15, 2).
Јер цариници су били у служ- би паганоке опшдне власти, која ije
изнајмљивала царинарнице онима који дају највише, и хтели су да на
овоме подаожају избију колико је год бил»0' могуће више, те су ое
беакрупулозно постав- љали изпад прописа само да би за ioe имали
користи. Пошто грешник који хоће да ice нреобрати мора да лружи
задовољење за све недело које је починио:, фариоеји оу |били мишљења
да се цариник не може покајати јер он уопште више не зна колико је
људи :преварио. За грешнике tcy важили не само људи који оу из зле
намере прекршили Божији 3'акон, него и такви који обављају неки позив
у којем безусловно иморају доћи у сукоб m Закоеом. Међу такве су
убрајали курве, пропалице, као и ове царинике, који су имали зајдничке
иослове е папа1нима. Сав живот и пона- шање фарисеја били ,су
управљени циљу да 'као пр:ава израиљ1ока зајодница следе Закон
Божији. Међу |ШН0нским књигама Старог завета, Законске књиге iqy
биле далеко најважнији део. Али закон- ски пропиои, по њиховом
мишљењу, нису били садржани једино у писаној речи, него- исто тако и у
уредбама које icy предане усме- ио и традицијом развијене, те је тако-,
поред Пиома, за фарисеје иступило „Предање старих" (Мк 7, 3) као
истоетшени сведок бо- жаноке воље. Спретним објашњењем фарисеји оу
наотој.али да avnrcao божапских зап-ов:ести колико год лтогуће
прилагоде 1садаш- њици :не би ли се пронашла ирактична решења ради
њиховог извршавања. Тако еу се трудили да прераде лрапиое о суботи и
приближе их етварности путем олакшавајућих одредаба*. тамо где је
поетојала акутна животна онасност, ту је изузетно могло да ое субота
обесвети да би ice помогло1 човеку у невољи. И под- ручје, у чијим
границлма ice 1суботом нешто могло ношти проши- рено је тиме што су
двориигга више ку!ћа проглашена за зајед- ничко подручје.
За веровање у васкрсење мртвих било је пак неких оенова у
најмлађим одељцима Отарог завета (Ис 24—27; Дан 12, 1—3), али се
поред тога човек мзорао ослањати на тумачење читавог Пиома како је
оредано у Предању и њиме развиј ено. Да мртвац може ,бити подигнут,
тада уопште није било оматрано немо1гућим (ср. Мк 6, 16; Лк 9, 9).
Међутим, фариоеји ,су развили очекивање у .васкрс мртвих у чврсто
фор1мули,сано учење, којим ,су ое разли- ковали од садукеја (Дела 23, 8),
и гајили снажну месијанску
 53

наду. Ако сс гаарод чистотом и светошћу припреми за његов до- лазак,

тада ће ое појавитп Мссм-ја као Давидов стш да би сакупио расута
племеиа Израиљева и ваапо-ставио Царство. Што' су они по-босжни
одлучви-је одбацивали власт хасмонејску, утолико више се њихово
очекивање управљ-ало у будућност, у -којој треба да се појави
Посмазаник од Давидова рода не ;би ли очистао Јерусалим од пагана,
све безбожнике бацио- на земљу и 'Преузео власт.
Пошто icy се фарисеји трудили да својј жив»от управе на предсто-
јеће месијанско до!ба и испуне правду, коју налаже Закон, настојали су
да не почине неки -преступ. Повукли >су „ограду око Закона" да не би
омашком 'направили ногр-ешан поступак. Из тога разлога они су већ н-
еко време нре 'Суботњег вечера отпочи- њали са одмором да би (се шд ма
којим околнО|Стима уз педантну опрезноет седхми дан посветили Богу
Израиљев'0м. Да би за гре- хе, кој-е 'Су и по-божни овде-онде чинили,
направили равнотелсу, фариоеји icy ое трудили ,да додатним но божним
01стварењима са- купе сувишна добра дела, која би се на крајњем суду
могла огла- аита за праведност. Сматрали су да у молитви и делању
поступају •по вољи Божијој, давали су милостињу за шромашне (Мт 6, 2),
само да би водили бО'Гоутодан живот.
Проповед и дела Исуса Назарећанина наишли су -код фари- оеја на
одлучан отпор. .Како би мог-ао И'сус, 'Који је у многом погледу био близак
1Становиш-тама фарисеја — као у очекивању ваакрсења и позивом на
покајлње и обраћење — држати зајед- ницу са цариницима и
грешницима (Мк 2, 15; Лука 7, 36—50; 15, 1 и др.), стављата -се изнад
прописа о суботи I(MK 2, 23—3, 6) и не бринути ое за заповест о чистоти
(Мк 7, 1—15). Исус .преба- цује фарисејима да оу у овом настојању -на
праводности лице- мери, који, додуше, имају на уму спољашње
извршавање Закона (Лк 11, 39—43 пар. Мт 23, 23—26), а не знају за
чиототу срца. Мада на све педантно дају дес-етак, они запостављају
одлучни захтев да Богу припадају лотпуно и непод-в*ојено. На основу
сво- га побожног живљења оеи иступају самбуверено, презиру изгу-
бљене и мисле да -пред Богом могу полагата in-раво на то да важе за
праведне (Лк 18, 9—14). Фарисеји су се решили да иступелро- тав Исуса,
јер је он престугшо Закон, и да га уклоне. -Ова одлука је остварена кад је
Исус дош-ао у Јерусалим. Макако да icy им погледи били различити, овде
су се разумели фарисејски и саду- кејоки чланови Синедриона да Исуса
објаве з-а кривог и као политачки сумшивог пророагаа изр-уче римском
намеснику.
Фарисеји су све до разорења Јерусалима вршили велики уплив у
Синедриону (Дела 5, 34—40; 23, 6—8). Кад ije мржња на- родна против
римоке власти толико нарасла да је дошло до оружаног устанка, ни
фарисеји нису више могли да онрече не- срећу. Многи од њих
придружили су се устаницима, а други се уздржаше. Премда је -
приличан број фариоеја у р:ату изгубио жи- вот, многи -су преживели
катастрофу, те је фарисејоки докрет извршио одлучујући уплив на
духовни карактер синагога после 70. г. ПО' Христу и овоје учење учинио
опште признатим.
54

3. Зилоти

Када ј.е 6. г. iiro Хр. 'јудејоки владар Архелај ;био кжмнут с вла- сти
и сами Римљаии преузели газиаст иад Јудејом, :наредили су да се све
стан101В!нмштво у еовој оро!винциј.и поазмше да >би >ое убуду- ће
гарема овом гаоиису могли убирати гаорези. Она наредба иза- зва
иегодовање и одлучан отпор у неким јудејоким круговима, гаосебно код
једне групе фарисеја, који ice одводише од оне фари- сејске заједнице
која није хтела да ее бави активном политиком, и Римљанима отказаше
поолушност услед ревновања за 3‘жон. Додуше, ови ревно>сници (грнки :
зилоти) у 'Овима нитањима учења и даље icy се олапали tca фарисејским
мишљењем, ]али одлучно наглашаваху да се „они уз велику жилавост
држе (олободе и једи- но Бога !призна'ју за свога Роопода и Ц;ара (Јошф,
Јудејоке стари- не XVIII, 23). Kk> ,ј-е признавао императора за Гошода и
њему плаћао' порезе, тај tje, по мишљењу зилота, гарекршио гарву загао-
вест Божју, која rapiO!imcyje да једино Бога треба пошто-вати.
Зилоти су одбиј‘али да ,се нриклоне власти римоког цара и да га
назову Кириос (— Гоопод). Нису били опремни, ка-о фарисеји, да
стрпљиво очекују будући меоијаеоки гаокрет, него су хтели да активним
делањем они лично одр-еде TOIK историје. Њмхов OiCiHii- валац Јуда
Макавејац учи!нио је гаочетком 1. века гао Хр. да „ве- лико 1мн1ошт!во
.народа отпадне гаредовођеио њиме" (Д-ела 5, 37). Јављали су ,се и други
месијански пророци (в. Дела 5, 36; 21, 38), који су овоје следбенике
водили у 1пустињу да би тамо доживели предивну зору краја времена.
Против надмоћне војне моћи Рим- љан:а они ни-су могли ступити у
отвор-ену битку, него су у тешко приступачном крају на источној падини
јудејокмх гора подиши склоништа, одакле еу отално вршили прегааде
галотив опсадне мо- ћи. У њиховим очима оптдне власти <су разбојници
и бандити, гаротив којих ice мора иступити -CBIO-M оштрином и
чвр>стин-ом. Код становништва Палесшне стицали icy све гаише
присталица, јер су се истицали ревновањем за Закон. Распламсавали -су
:непријатељ- ство према гааганима, непрестано изазив,али немир>е,
коначно гао- зваше на устанак и беху погонска снага у јудејском рату.
Разоре- њем Јерусалима и уништењем !гаоследњ>их груиа отпора, које су
>се још мало времена могле одрж>ати у земљи, зилотски покрет је
доживео -сгграшан крај.
Према Лк 6, 15; Дела 1, 13 у кругу Христогаих ученика нашао се
некадашњи присталица зилота, Симон. Христов рад м про1поовед
о>чигледно :су се разликовали од тежњи гаолитичког месијанизма. Јер
владав-шга Божија долази >без икакв!0г људско-г гатрудништва, него
једино' Божмјим делом (Мк 4, 26—29). Када је Псус упитан да ли ј>е
исправгао да се цару галаћа гаорез, он није одговорио' у омислу зшгота,
него ije рекао да цару треба дати царево, а Богу Божије (Мк 12, 17). Тако
се Исус није дао завести да постојећем политичком владару пр>изна
одблесак божаеског Д01стојанства, нити се сагласио са револуционарима,
који гарименом власти хтедоше да мењају уређење и :на >силу уопоставе
Царство Божје.
 00

4. Есени

Поред фарисеја и -садукеја, Јосиф јнаводи ш трећу трупу, која би

такође хтела да ice .иредстави као филооофака ишзола. Док се о
фарисејима и садукејима у Новом завету чешће говори, есени се нигде ие
опомињу. Оппгирније извештаје ммамо једино од Фи- лона
Александријоког (Qiaod loannis pro'bus liber siit 75—91) и Jo- сифа, Јуд.
рат, II, 119—'161; Јудеј>С!ке старине XVIII, 18—22). По- што су њихова
излагања обојена 1СОпственим .погледима писаца, она се морају читати
и критички иопитати ca извесном предос- трожношћу.
Есени су били самоеталан јудејски покрет, а живљаху повуче- није
неголи 1садукеји и фарисеји, и у велик0|ј мери одређиваху политички и
вероки живот. Њихово име веронатнО' произлази из арамејског облика
chasajja == „но|божни”, како icy их можда нај- пре назвали они са
етране. Претноставља :се да ое у њиховом имену истовромено садржм
индикација на есенско порекло; на- име, Јудеји верни закону н01ји на
ЈСВОЈИМ плећима поднеше мака- BcjiCKM устанак, зваху ее chasidim, јер
беху побожни људи, „који се драговољно предав1аху Закону” (1 Мак. 2,
42). Тако еу есени произашли из истих кругова :као и фариссји, од којих
се разлико- ваху још строжијом послушношћу Закону, а ову послушност
нису ублажавали никаквим олакшањем и никаквим уступком св:ако-
дневном начину живота. По извештајима Филона и Јосифа, њи- хов број
је изноого 4.000 лица. Углавном су жмвели по селима у Палестини, а неки
и у градовима. Удр>-живали .су ое у чврету за- једницу да би се
издвојили од сваке нечистоте. Живели су без- брачно. Уздржавали ,оу ice
од брака не из аокетоких побуда, које су Јудсјству биле стране, него су
избегавали однос m женом да не :би себе онечистили. Али ј>е било и
ожењених есена, који су ступ^али у брак тек посоте тр>огодишњег
иопитивања жене, пошто је било доказано да је могла рађати децу. Брак
је оклапан једино у циљу одржавања; за време трудноће уздржавали >qy
се од брач- ног општења. За IOBC есене важила је, дакле, безусловна
зановест да се сачува култна чистота целе заједницс и овију њених
чланова.
Есенска заједница је живела .под руководством настојатеља, чије
заповести је свако имао да извршава. ,Ко је хтео да |Ступи у заједницу
најпре је примао малу брадву, кецељу и белу хаљину. У томе се показује
високи значај који ј-е приписиван заповести о чистоти. Брадва tje
служила да се приликом обављања нужде измети закопају у јамици као
стопало дубокој. Кецеља је требало да шжрије срамотне делов:е д,а не би
увредили овети ојај Божији, тј. Сунце. А бела хаљина је ношена као
хаљина чистмх. Кандидат за нријем у заједнмцу мор:ао ј>е најпре
пробавши неко време као иокушеник. Када је ово време објављено
положешгм, припуштан је пр^ањима, да би учествовао у чистоти
друштва. Тек после још две године приман је у пуно чланство и смео је да
учествује у зај едничким о броцима.
Чланови друштва уносили >оу своју личну имовину у посед
заједнице, у којој су дељена сва добра. О њиховој примени одлу- чивали
су од друштва изабрани управитељи. Радни дан је почи-
56

њао рано; стре Сунчевог ■и-злааш, читањем (молитве. Затим <су ра- дилм
iHia пољ!И'М1а. За ручак су tce опет <сви окулљали, прали се хладном
водом, облачили беле хаљгше и заједно ручавали, а све- штеник >је на
почетку и на крају обеда читао молитву. Пооле но1дне су ооет радили ове
до увече када icy 'Ое ноново окупљали на обед. Строго пролисани радни
дан одржаван је с крајњом дис- циплином. Јело ;се 'оамо толжко колико
је било потребно да би чо1век био 10ит. Приликом о!бед1а у трпезарији
владала је тшшгаа, а повремено би товорио један за друшм у најстрожем
реду.
Сваки члан друштва приликом 1пријама био је свечано обаве- зиван
на чување лролиса. Пре него што неко „при заједничком обеду 'сме да се
лојави, мора да припадницима друштва положи строгу заклетову да ће
поштсжати Божанство, иапуњавати своје обавезе наспрам људи, из
оопственог лрохтева или на запО!вест, и никоме !не нанО10ити штету,
етално мрзети неправедне а правед- нима стајати ,при руци, као и да ће
показивати искреноет према свакоме, а посебно према
претпо'стављенима'' (Јосиф, Јуд. рат, II, 139). Друштво је било разврстано
у четири класе, које :су ме- ђуообно (биле етроло одвојене. Онај члан ;који
је каонмје ступио у заједницу био је од старијег толико удаљен да па није
смео до- дирнути. А ако га је додирнуо, долазило је до огаечишћења које-
се једино прањем могло отклонити. У најстрожијој послушиости
иопуњаван је пропис о суботи. Седмог дана није ice 1омео' обављати
никакав рад — ова јела била су лриирављека већ иретходног да- гаа. Чак
није било дозвољено да се у (суботу врши нужда да се субота не би
обесветила... Ако би ноко1 лрекрншо1 npoinM'Ce, о- чијем из1вршењу ее
брижљ;иво водило р!ачуна, изрицана је строга казна,. Те,шки пропусти
кажњавани оу тако што је кривац искљу- "шван из друштва.
О животу, прошгоима и књигама заједнице чланови нису амели
ништа одати опима са 'стране. А о којим се ,спи;сима ради- ло не
rOBiopn се у извештајима Јосифа и Филона. Што се тиче учења —
приповеда Јосиф — есени еу били уверени да бесмртна душа човекова
иотмче еа неба и ње;на еудбина је унапред одре- ђена. А тело је плотни
затвор душе. Поеле смрти она ће се осло- бодити окова тела; добре душе
ће ое винути на небо и доепети на место блажених, а оне зле ће ее
довести 1на казнено место да би ту примшле заслужену плату (Јуд. ;рат,
II, 154—158).
Иза овог јелинизирајућег описа есенских потледа појављује- се
учење које претпоставља судбином одређено порекло пута одређеног
чове,ку. Од Божијег избора зависи да ли човаков пут води у шасење или
пропаст. Тело пролази, а ботомдани дух отвара живот. 0:ве О'сновне црте
есевоког учења, које tje Јосиф само најавио, али не и опширно описао,
умногоме се ноклапају са поучним излагањима кумранских текстоза.
Вером и животом есена руководи шажна овоља, :не би ли били чиста
заједница Из- раиљева. Отуда треба ието тако схватити и њихово
изоштрено тумачеоње Закона, као и педантно испуњавање прописа о
чистоти.
По извештају Плинија Старијег, есени <су имали центар овоје
заједнице на обаЈш Мртвог мора (Hiistoria naturalis V 17). Макако
да 'су мало иступали у јавности, њихов начин живота ;је био при- меран и
cTeiKao .велико поштовање за свреме побуне против Рим- љнноа, у којој
су активно учестововали многи есени, 'неколицина у водећим
функцијама. Неустрашивом храброшћу ,су до кр.аја сачували верноет
Израиљевом Закону. Јошф хвали њихоово зала- гање, истичући њихов
презир смрти: „Ово њихово настројење толико се обелоданило у рату
против Римљана. Разапињани еу на ;вешала, мучени, спаљивани и
бодени, њихов ,пут је водио кроз све одаје за мучење, не би ли ioe
пржморали да хуле на Законо- давца или да окусе од забрањеног јела.
Али oicrame чвр1Сти, те ;на себе нису узели једно или друго, !нити овојжм
мучитељима упу- тили молећиву реч или пролили неку сузу. Под
бољовима су <се наамејано ругали сво!Јжм мучитељима, радооно
полагаху овој живот у уверењу да ће га опет пржмити" (Јуд. рат, II, 152).
У патњама и етрахотама рата нропала је и есенска заједница.
Слика, коју IGMO' до сада оцртали о есенима, приказана је по
извештајима Филона и Јошфа. Откако је откривен велики бро>ј свитака
у Кумрану, IMHOIM истраживачи застунали су мишљење да је Кумрашска
заједница била центар есенског друштва. За ову претл01ставку — mjy је
требало’ боље образљожити — швори у ствари виооки степен
вероватноће, премда се у сиисима Кумранске- заједнице нигде не
сусреће реч „есен".

5. Терапеути

Наеупрот есенжма, који су ©одили практичан живот, Филон ставља

терапеуте као заједницу која се била посветила созерца- тељном животу
(de vita contempla'tiva). Макако да је Филонов о.пис ;био обојен његовим
идсалима, он зацело садржи историјску срж. Терапеути :су им;али
насеобину сличну мавастиру на Маре- отском језеру недалеко од
Александрије. Њихово име значи „слуга" одн. „сужањ" (Божији). Одрицали
су ое сопствене имовине и беху icnpieMHM за једноклаван живот„ који ije
сваки члан заједни- це В1одио као усамљеник у јсдвој колиби, ту
проводећи дане у проучавању Писма и у медитирању. Тек после Сунчевог
заласка узимали су скроман дневни оброк. Једино1 'суботом сакупљаху се
сви чланови заједнице на богослужење. Посебно су празновали оваку
седму (суботу, уочи које су долазили на заједничка богослу- жења и
заједнички обед у белим хаљинама, а у |наставку су одржа- вали овету
.ноћну свечаност. И ова заједница је хтела д.а Закону буде неподељено
послушна и живи по његовим пропиоима. На терапеуте треба вероватно
гледати као на изданак есеноког покре- та, који се аамо1Стално развио у
египатској дијаспори. Црквени оци су каоније држали да је Филонов
извештај уствари опис ра- иих хришћаноких калуђера (Јевсевије,
Цроквена историја, II, 17). Мада није искључено да >су м>огле постојати
додирне тачке изме- ђу таквих јудејских заједница и почетака
хришћанско11’ монаштва, ипак нед01ста!ју поуздани подаци да би се
такве претпосшвке могле дошазати.
 58

6. Кумранска заједница

1. Преглед кумраноких текстова

Истарија проналаска дооад непознатих 'јудејских рукописа отпочела
,је тада icy 1947. г. бедуиии у Јудејкжој пустиши наишли па пећину, у
којој icy у више великих крчага били 'СШфивени ови- ци. Током .следећих
шдина вршена су ошнтензоинна истраживања у околини !нал’аза —
делимично шод руководством научнита, а то еу претежно чинили
бедуини. Претражене <су хиљаде пећина на пла- ниноким падинама, које
се опротежу од Јудејше пустиње до Мрт- вог мора. До 1956. г. у укупно 11
пећина откривени еу текетови и фрагменти текстова, а најонсежнији и
најзначај,нији у пећинагна 1. и 4. Да би ее дшоштво списа и листова
средило и обележило, уведено је да се iHajjnpe обележи пећина у којој је
дотичпи сви- так еочивао: 1Q, 2Q итд., затим ее дода .почетно шово
наелова списа: S = sorok hajjachad = Уетројство заједнице; pHab = pescher
Habaifcuk = Коментар на Авакума, итд. Археолошка ис- траживања, која
еу почела у времену од 1951. до 1956. г. у око- лини нећина, обелоданила
су важне резултате, те <се могу раза- знати обриси историје те 'заједнице,
у којој еу епиеи, нађени у пећинама, наетали или читани.
а) Археолошки налаз. — ,У близини пећине ожривене 1947. г. лежао
је, недалеко од Мртвог MOipa, мали брежуљак у рушеви- нама. На питање
да ли постоји веза између овог места назв,аног Chirbet Qumran и
рукописа могло би се на основу ископина једно- глаоно позитивно
одговорити. Откопана је насеобина, која је била средиште једне јудејске
заједнице. Главна кућа ioa торњем има размере од 30 X 37 м. Велика
лросторија за скупове, која је такође коришћена 3ia заједничке обеде,
једна суседна оотава ш посуђем од туча, употр ебљаваним у главној
трпезарији, просто- рија за грнчарију, питрница и радионице служиле су
целој за- једници. У наоељу се налазило неколико цистерни, пуњене киш-
ницОаМ путем водоводрих цеви које >су водиле са планине. Ова по-
стројења очигледно нису била од значаја 'само за !снабд:евање водом за
'Тгиће, него су нрзотала и м'о:гућност за прања и купања ради очмшћења.
Пошто у овом насељу није било нрооторија за смештај и шавање, сме се
претпо1Ставити д,а оу чланови заједнице ноћивали у пећинама, којих има
у великом броју недалеко одатле, а ;да су дању радшти у радионицама или
се тстајали у простори- јама за 'скупо-ве. Биће да оу неколико пећина, у
којима icy прона- ђени рукопиш, вероватно били воћни квартири чланова
за,јед- шгце. Али брижљиво упаковани овици у нећини 1 указују на то да
је овде смишљеео апремљено аклониште. А застрашујуће ве- лики број
текстова и фрагмената у пећини 4 допушта :претпо1Ста- вити да је ту
могла бити библиотска заједнице.
Према различитим новчићима, који су нађени у -наоељу, може се
1прилично тачно одредити време тада је ово О!снован!0. Најста- рији
новчићи потичу из времена Јована Хиртана (134—104. г. ,цре Хр.), дакле,
насеље је ооновано негде средином 2. века пре
 59

Христа или ухзморо затим. Према оведоиаетсгву других нађених

новчића, насеобина је коришћена током читавог једног столећа.
Земљотресом, којм према античкмм извештајима тре:ба датирати у 31.
годину пре Хри!ста (Јошф, Јудејоки рат I, 370), изазвана су велика
рушења, те <су једно време 1нуће биле неусељиве. Новци су опет започели
са шсадаавизном АрхелаЈа (4. г. irpe Хр. — 6. г. по Хр.) и били у оптицају
све до у 'време Јудејаког устанш против Римљана. Велике паљеовине
указују да ,је ово наоеље насилно сру- швно. Њега су 68. г. по Хр.
запосели Римљани када је Вешази- јан са својим трупама кренуо дуж
јорданске котлине ка Мртвом мору и земљу поново привео под римаку
управу. Вероватно је вест о приближавању Римљана побудила чланове
заједнице да велике свитке, откривене у пећинм 1, пажљиво упакују у
крчаге и сакр^ију, да би их по завршетку борби поново извадили. До тога
пак није дршло, Јер је заједница 1страдала у ратним догађајима. После
рата у Кумрану је једно време била омештена noicraja Де- сете римске
легије, а за време устанка под Бар Кохбом тамо су се још једном
учврстили јудејски устаници. После тога завршава се истормја ове
;нас&0|бине, која iraamcje као помила рушевина није привлачила
п'ажљу.
На источној страни наееобине било је велико гробље са више од
1.000 гробова, у којима су 'сахрањени умрли чланови заједнице. И
страживања обављена на извору слатке воде Аин Фешха дока- зала icy да
је овде држана стока, гајене урме, а у мањој мери об- рађивана земља, те
је заједница у OIBOM усамљеном крају могла да се сама брине за своје
окромно издржавање и живи независно од спољ-нот овета.
Археолошки налаз једногла|ано ограничава враме у којем су
написани пронађ,ени рукописи: од средине 2. века пре Хр. до 68. г. im>
Хр. живела је Кумранока заједница. Отуда не може посто- јати сумња у
то да кумранскм текстови нотачу од једне јудеј|ске заједнице, која је у
време Христово и током рано-г хришћанетва имала центар овога живота
у Кумрану.
б) Библијски текстови. — Међу рукопишма и фрагментама
пронађеним у кумранскнм пећинама налазе ice бројни библијски
текстови. У пећики 1 нађена icy два велика евитка књиге пророка
Псаије; један је сачуван у одличнам стању и садржи кжоро целу књигу
(1Q Jes.a), а други ije теже оштећен и по обиму заоетаје за прсв-им
свитком (1Q Jes.b). 0!ви рукО|Ниси icy цели миленијум година стар!ији од
дотле нај|Старијих познатих рукопи-са јеврејског Старог завета. Додуше,
у ова два овитка noicroje прилична одсту- пања како у начину писања
слова тако и у појединим речима, чиме се разликују од оне верзије текста
коју су каоније предали јудејски учењаци задужени за етарање око
чистоте библлј-ских књига (такозвани масорети); углавном текст Књиге
пророка Иса- ије у оба ова свитка иије сувише удаље-н од каанијег
маооретског текста. Код др-утих библијских pyKOiroica 'Ствари не стоје
тако, што доказује једна верзија књиге пророка Самуила, која се не
слаже ca маооретским текстом, него више са местимично знатно одсту-
пајућим грчким преводом званим Септуагинта (4Q Sam.a и
60

4Q Sam.b). Грчки превод ове књмге, дакле, звсије 1Својевољ1Н10 ишао

OBOIJ'HLM ШИСТВОКИМ оутевима., него сгшчива на једном .старијем је-
врејоком тексту, који касније није био иризнат за нормативни текст.
Пошто многи библијски рукониои и фраготеити пошедоча- вају рани
отадијум каонијег !маооретског текста, а други се од ње- га делимично
знатно разликују, значи да у време Кумранске заједнице 'још ни.је било
јединствене верзије текста библијских књига. Утврђивање једикотвеног
нормативног текстуалног облика предузели су у 1Ствари тек учењаци,
којп су после 70. г. по Хр. дали јеврејским заједницама онште обавезш
текст писане речи.
Додуше, питање: KOtje књиге треба признати као канонске коначно
су решили тек рабини крајем 1. века но Хр., али је за Култранску
знједницу круг 'канонокмх књига Старог завета већ био окоро закључен.
Међу бројним библијоким текстовима налазе се делови из !свих књига
старозаветног канона m једним изузетком: Књига о Бстири није
засведочена у Кумрану. Њено недоотајање 1Утоже иочивати на
случајтгости, али се може свести и на то да ова књига представља
свечани евитак за празник Пурим, па је могуће да Кумрапска заједница
није ув.ажавала оовај празник, те књила о Естири није ни читана.
Макако да icy библијски текстови из Кумрана поучни заупо-
знавањс нредања старозаветних 'списа и представљају постепено
постављање граница канона, још значајнији су небиблијски текото- ви
откривени у кумранским пећинама, јер преко њих упознајемо једну
јудејску заједницу која је разрадила учење О' нравом живо- ту ло Закону
и о;во учење опроводила у дело.
в) Јудејски текстови. — Од лжоштва у Култрану нађепих тек- етова
оада ћамо ухратко' описати најважније, да бисмо потом из ових
(створили олику о вери и животу заједнице. На -многим ме- стима свици
су оштећени,, те у токсту недостају поједина слова или се налазе и веће
иразнине. Ипак је шва разне начине могуће да се из 1смисаоног
контексга пошди шта недостаје. Такве допуне се у цитатима из
кумранских тексто!ва етављају у заграде.
Правилник заједнице (1QS) — често познат као Правилник оекте —
нетакнуто је сачуван у рукопмсу од 11 отубаца. Поред овога, у пећини 4
било је још 11 примерака, али од њих постоје само још мањи делови.
Правилник, који не представља књижевно јединство, већ ее састоји из
различитих делова, почиње са бого- службеним упутотвима и одредбама
за годишњи празник Обнове савеза (завета) (I, 1—III, 12). Следује лоучни
одељак о оба духа, који унрављају људоким животом, о духу истине и
духу покваре- ности (III, 13—IV, 26.) Затим се наводе правила за уређење
зајед- нице, као и низ казнених одредби за прекршај о Закон и поредак
(V, 1—IX, 25). На крају стоје улутства о молитви и псалам, у ко- Јем
молитве, хвалећи се и захваљујући, иаповедају Божију правду (IX, 26—XI,
22). Књига је, као сжоро и ови други сииси, написана на чистом
јеврејском, који је у заједшгци негован као језик Зако- на. Различити
садржаји, скупљени у овом Правилнику, треба да покажу 'како заједница
по Закону води свој живот. Утолико спис
 61

пружа прим-еран резжме упутстава за богослужбону праксу, згчење и

живот заједнице.
Уз овај Правилник зајецнице сачувана .су два краћа текста као
прилози. У тзв. Правилнику друштва (lQSa) дају се упутства за заједницу
Израиља на крају дана. Ту се наводе пропиои о васпи- тању чланова
заједнице, како ое сазива скупштина и коначно одре- ђује како
пршшком меаијаноког обеда тре;ба да изгледа поредак при седењу. У
Изрекама благослова (lQSb) палазе .се речи благо- слова за вернике,
пргоовештеника, свештенике и кнезове заједнице. Пиј.е извеано да ли су
om упутотва икада била у богослужбеној унотреби. Вероватно су служила
као литурги.ј;ока правила за пред- стојеће доба опасења.
Такозвани Дамаски спис откривен је још 1896. г. у Јездриној
синагоги у старом делу Каира. Један део описа ни)е наведен. По- што се
заједница назива заједницом Новог 'Савеза у земљи Дама- ска (Ам. 5, 27),
ознака ,,Дамаски <спи;с” .(CD) овуда је уобичајена. Реч је о једном
рукопиау А 1 од четири листа и!сеи!саних са обе стране (стуб. I—VIII) и о
једном рукопису А 2, који је нисала дру- га рука, исте величине (стуб.
IX—XVI), а уз то и рукопис В, чији текст је на обема странама 'једног
јединог листа (етуб. XIX—XX). Пошто ije у кумр.аноким пећинама 4, 5 и 6
пронађен читав низ фрагмената Дамаског 10пиаа, и њихо® .садржај
показује приличне додире оа ПравилшЖ'Ом за.једнице, мора да је
Дамаоки спие настао у Кумранекој заједници. У стубцима I—VIII 1Садржи
се дуги опо- мињући говор, који почетак и историју заједнице 'ставља у
опоежно тумачење иеторије Израиља, а строго објашњење Закона
образла- же заједницом. Овај говор, чији почетак није нотпуно сачуван,
прекида се на крају етубца VIII, али се наставља у рукопису В, који у
лочетку еаовим наралелно иде са текстом (стубаца VII/VIII. Стубци IX—
XVI садрже правне одредбе, у којјима је изложено ра- дикално схватање
Закона у бројним но(јед!иначним проиисима. Пошто CD за разлику од
1QS зна за ожењене чланове и претпо- ставља њихову 100пствену
имовину, очигледно је да од:редбе руко- писа 1QS и CD не в.аже за иету
групу. Заједница о којој говори CD живи заједно' у логорима, у којима се
пази на ието строго је- рархијеко устројство 'Свештенина, левита м
Израиљаца као и према 1QS. Међусобни одное (Ошиаа 1QS и CD није
лако одредити. Редак- ција CD ©ероватно је преузета каоније него
редакција рукописа 1QS. Али иако се вишеструко прави разлика између
ранијих и кае- нијих законских лропиеа, поједине реченице ипак моиу
одр1азити старији (стадијум неголи одговарајуће паралеле у 1QS.
Свитак Похвалних песама (јеврејокм: ходајот) (1QH) еадржи 18
стубаца. Ту долази још 66 утлавном малих ф'рагмената из пећине 1 и
'Дел(Ови из других рукогаиса истога дела из пећине 4. Облик и садржај
гаесама наслања се на старозаветне псалме. Молитељ ре- ДОВ1НО
почиње речима: „Хвалим Те, Росноде", онд:а оп.иеује невољу и беду из
које га је Бог опасао, вслича избављење, хвали прашо сазнање које је
подарено побожнима и Б'Огу упућује молбу за бла- годатно чување и
вођење. И овај Зборник не чини 1КњижевнО' је- динство. На некттм
местима епо;мињу се мучна иеку:ства и полаже
62

се ираво |да се дутем преданош учења поошлнзе оиаоење, те се ово

учење може вероватио лвестл на 1неку одређену личност, можда на
такозваног учитеља праведности (као iHnp. VII, 6—25). Напро- тив, у
другим пеамама налазе се у далеко већој мери реминисцен- ције ка
'.старозавеше фр'азе и шематизоване изразе, који описују типичне
1ситуације 1МОлитеља. У овим делшима се излаже пгга сва- ки побожни
чшек који пригаада заједници Сав:еза може и тре:ба да у захвалности
иоповеди Boiiy, тако да :ое овде оно „ја" може схва- тити у амислу да icy
ice чланови заједнице молили речжма ових пса- лама (тако нпр. XIII—
XVI) као захвалним пеамама и иоповестима, а при том је свако могао и
требао да са -самим OOIOOM гаовеже речи текога.
Борба iOMiraoiBa оветлости оротив оигаова таме изложеиа је у тзв.
Ратном свитку (1QM). Пооед овог 10вит,ка од 19 сгубаца, откривепи су
мањи фра;гменти друтих рукописа у леПини 4, који делимично дају
стар'иј!у верзију од тексггова из лећине 1. Овим н ;алазом је до- казано да
облмк Рашог свитка, какав се налази у 1QM, почива на старијим
традицијама и узорима, које icy биле прерађене и разви- јене. Борба,
која се мора издржаш у последње време, оажсује се сасшим
старозаветним фразама, где су гузети мотиви светог рата, који :су код
побожних оживели у макавејско доба. Дају се тачна упутства о
наоружању, раопореду и начину борбе, из чега произи- лази да је рат
стварна борба, чије раамере су, међутим, стављене у оквир
апокалиптичког последњег догађаја. Белиал и његова вој- ока (CToije на
једној стр.ани, а Михаил и његови анђели на другој, али Бот ће
извојевати спобаду. Опис рата лрекида ое богослужбе- ним текстовима.
молитвама захвалносш. химнама и свештеничким говорима. На
лојединим месшма су угаадљива лонављања, штави- ше .једна дужа
химна лонавља се у окоро дословеом дублету (XII, 7; XIX, 1). Из тога ое
види да су традиције разлинитог садржаја једна с другом лабаво
повезане, да би ое (стара традиција о светом израиљском рату
применила на борбену традицију где се синови светла налазе у сушбу та
шновима таме.
У Кумранској заједници <ae зштешивно бавило' проучавањем
Пиома, и то не само Закона, него и пророчких књига и лсалама. При
томе ay се трудили да текстове тако читају да qe њихов значај гариказан
за !садашњо1ог и искуства заједнице. Угараво сама по себи разумљива
места пр-ужала ioy могућност да мм ice лотури сакривени амиаао и
уогаоставе одгаоси та историјом заједнице. На гаример, Коментар на
књигу пророка Авакума (!QpHab.) узима стих по стмх 1. и 2. главе ове
1Староза»еше књиге и •поццегде додајје тумачење (јевр. пешер), што има
за циљ актуализовање пророчке речи. Ко- ментар не жели д,а гаружи
доприное расветљавању иеторијске оиту- ације, у iKojoj ^су се некад
шгаазФШи пророк и његови адресаш, него да стање есхатолошке
заједнице раоветли у светлу гаророчже пору- ке. Ако се' у књизи, као
негаријатељоки опоменут, халдејски народ тумачи као да су то Китејци,
(Kittaer) који ,су надирали с великом војном шлом:, то онда могу бити
или Селовкиди или Римљанм. Пошто се :каже да су жртвовали
застава.ма (VI, 3), биће да се ми- слило гаа Римљане. Писац Коментара
је, значи, писао тек под рим-
 63

ском влашћу и осврће се иа већ лређену историју заједнице. Учи- тељ

праведлоети, коме је Бог еодарио !благодат пророчког сазна- ња, био је
ирошњш ioa својјим следбеиици-ма, и тако је једна група сиромашних
морала ићи са њим у исељенмштво. Али у Јерушлиму влада сжегатеник
пош!бли који је, додуше, лриликом стуиања у слу- жбу назван именсш
Иетине, али је затим делао иеверео' против заповести ради богаћења (VIII,
8—11). Подробним тумачењем тек- ста треба да се предочи схватање
есхатологаког збиваша, у које је заједлица уклопљена и тиме да се
уздигне стварни, дротле шкри- вени .амисао пиоане речи.
На сличан начин 0!бјашњавају се и други библи|ј!0ки слиси и
дов*оде у склад са извеоним времееско-историјсжмм догађајима. У
коментарима на књиге пророка Исаије, JoiCM'je, Михеја, Наума и
СофрО(Нија и 1ка гасалам 37 налазе се свакојаке алузије на догађаје које
је заједница доживела, те се из овмх указивања могу пО'ГОдити датуми
његаог настагака и историје. Тако ;је у 4QpNah. I, 6f реч о томе да је ла;в
јарости ветнао живе људе, а тиме се гаравио осврт на ужасан постугаак
Александра Јагасја гарема гаротивницима. У опи- су 37. гасалма,, у којем
ое судбина праведника ставља наопрам судбигае без.божиика, тумачење
препозгааје оогаствено стање зајед- гаице и речи псалма повезује ;са
невољом, у коју ;су д»опали Учитељ праведно1Сти и његова заједница због
прогона од страгае безбожног свештеника.
Такозјвани Генесис-апокриф (агаокриф I Мојсијеве књиге) обра-
ђује 'Старозаветни текст шовим 1ошбодно, дајући га у ар.амејској
гаарафрази, а лри томе многа места знатгао гаропжрује и догерује.
Олисује се, рецимо, рођење Нојево и слика прекраони изглед де- тета у
разговору између Ламеха и жегае му Бат-Енога. У (Скл-огау прича о
Аврааму подро1бно се велича Сарина лепота, тиме што се једно за друшм
хвале њен лик, коса, очи, raoic, гаабрекли icrac, гру- ди, руке, шаке,
дланош, гарсти, ноге, бедра и њена мудрост, чиме је пружено изричито
поучно гари!ПО.вед1ање из историје о патријар- сима.
На једгаом једином ли'Сту, који је бгао у пећини 4, |Налази се мали
1акуп етарозаветних цитата, који е-у веров!атно гаа оонову ме- сијанског
очекивања заједнице били тражени (4Qtest.). Места у 5. Mojjic. 5, 28 и 18,
18ф гаовезани су у дупли цитат, !следе 4 Моје. 24, 15—17 и 5 Mojic. 33,
8—11, а крај чини Јос. 6, 26. Ов;ај документ Д0'казује да је у тадашњем
Јудејству било зб-оргаика цитата (сведо- чагастава), у којима icy
старозаветда места окупљена са одређене тачке гледишта, да би ice осви
цитати могли гаронаћи у свако доба и гаримегаити их у 'Согаствегаом
учењу и гаодучавању друшх.
На крају овог гарегледа указаћемо још и на опецифичне тек- стове.
У иећини 3 (нал!азио се Бакарни свитак, који (оадржи гаопис ризница и
гааводи места где их треба сакрити. Међутим, количина је толико велика
— укупно 200 тона у злату и сребру —, да ce сумња да је могао бити
толикм инвентар или да је бшто толико сакргавеног блага. Можда је овде
била реч о смештају свештенич- ког и краљевоког блага, представљена у
фантазиј|и народа као по- сед ста,р'Ог Израиља.
64

У пећини 11 пронађен је Свитак псалама, у којима оу, поред •41

библијска псалма, 7 небиблијских, а ту је и један прозни текст о
псалмском песништву Давидовом, за кога се ,каже да је ^апешо укупно
4.050 иоалама. Овај зборник жели да пр-ужи и пробе оводе уметности и
зато се не зауставља на границама канона.
На крају, сасвим својсггвено, пажњу привлачи мали фратмвнт
иапмсан тајним пиамо!м — из пећине 4 —, Шји заступа мишљење да
зодијачки знак, под којим је човек рођен,, одређује и то како ће се
изградити његова ;спољна појава — снажан или слабашан — и каиоо се
односи његов удео у светлу према уделу у тами (4Qory.). Ово обиље
тскстова указује m то да ice на учење заједнице не сме гледати као на
једну од самог почетка чвр-огу јединствену зајед- ницу, !него да је она
кроз историју доживљавала иамене и проши- рења, тиме што qy се
узимали у обзир различмти токови традиција и укомпонован разлмчити
материјал како би се он учинио подесним за тумачење Закона. Ако ije
задедница од почетка била надахнута •очекивањем да крај времена
неносредно пр^едотоји, то се посте- иено увлачила и идеја да ће
последње време дуго трајати (lQpHab. VII, 7). Али тиме је и већи значај
добило обликовање учења, што је заједници помотло ;да схвјати
измењану историјоку штуацију. Када будемо покушали да оцртамо слику
о веровању и учењу за- једнице, имаћемо на уму ову многослооеиитост
кумрансошх тек- стова.

'2. Веровање и учење Кумраноке заједнице

Настанак заједнице пада у време јерусалимсгог овештеничког

сословија, који icy тражили брижљиво иопуњавање Закона. По уставу
заједнице, ;св.ештеници су заузжмали прво место; па. и ме- сијанско
доба има овештену црту, јер ;се окреће доласку аве:ште- вичког
Помазаншка, који ће ;стајати на отрани краљевског Месије. У
коментарима на библијске списе стално ,се опомиње Учитељ
праведнснсти, Ооноватељ заједнице. Он ije био свештеник коме је Бог
п'0'Клонио дар иоправног схватања п тумачења Пиама (lQp Hab. II, 8—
19; VII, 4). Око њега се окупила група свештеника, левита и мирјана,
верних Зак'Ону, чији циљ је био чување чистоте и држање празничног
календара, за који су мислили да ije једино важећ|И. Док је у
Јерусал!иму календар обрачунаван према кре- тању Месеца, ови су хтели
да заведу сунчану годину која је бројала 12 месеци са по> 30 дана, као и
један додатни дан на свака 3 месеца. Тиме је постигнуто да је година
увек почињала истим недељни.м даном, оредом,- ови празници су увек
падали у исти недељни дан, никад у суботу. Оваквим схватањем, које је
служило стриктнијем светковању суботе, ова груиа се ипак није пробила.
Штавише, дошло је ДО' оштрог сукоба оа владајућим врхозним
свештеницима, којима оу пребацивали да не извршавају тачно прописе
Закока. Овај сукоб ica управитељствујућим Прво- свештеником, к-оји је
од тада ;још једино називан Свештеником пошбли, имао је за цоследицу
да је Учитељ праведности морао
 65

cta овојОдМ заједБМЦом ншгустагт Јерусалим и повући се у усамље-

ност пустатње на обали Мртвог мора.
За овог безбожног свештеника ice (прштоведа да Је у својој служби
био 1не»еран здповестима Божмјим. Када је 1Стулио у слу- жбу, „назван
ge имовом Истине. Али када fje у Израиљу, доспео на власт, поне oviy ое
срце и о« напусти Бога и поступаше не(вер)- но ради богаћења. Тако он
пљачкаше и скупљаше богатство од људи моћи који ice ражестише на
Бога. И бопатство наро.да пљачкаше, те је на себи гомилао грех
задуживања, а путевима страхота иђаше у овојој прљавој нечистоти"
(lQpHab. VIII, 9—13). Протагв Учитеља 1правед«01сти тражио је да ice
бори насилно, тиме што се „«а м-есту !свош 1прО!гонства и у времс
празника од- мора, у Дан измирења појавио код њих, да б:и их ухватио у
зам- ку и довео их у пад у време поста, у 'суботу њиховог одмора"
(lQpHab. IX, 6—8). Али са његоова злога посгупања и прогањања Учитеља
..праведн101сти оу.стигла га ј-е заслужена казна Божија бу- дући да је
нредан у рзже овојих непријатеља, „да би ice понизио мучењем и
уништењем" (lQHab. IX, 10). Ова указивања на без- божног свештеника
највише се слажу са догађ|а!јима који icy се збили у време Маокавеја
Јонатана. Пошто је он по смрти morn брата Јуде преузео вођење борбе
против Сиријаца, он је тада као први Хасмонејац узео на себе
првоовештеничко до1Сггајанство премда није нотицао из садокејске
породице. Његооза насилна политичка моћ 1бил:а је у оштрој
противречности са захтевима који ioy лостављши за чисТО|Ту
свештеника, а завршила ioe тиме да је лишен живота руком својих
непријатеља.
Међутим, остаје не^јаоно како је дошло до н.ази1ва Учитељ
праведности, ;ер -се иигде не налази неки наговештај. Он је из- вео
заједницу у пустињу, а овај пут је видео у пророчшј речи Исаије 40, 3: „У
пустињи приправите :пут Го1Сподњи, у степи по- равњај.те 1стазу Богу
нашаму”. Озва библијска порука цитира ce у 1QS VIII, 14 и затим тумачи
овако: „Ово је проучав,ање Закона, што је Бог заповедио да ,се чини
према овему што је откривано с времена на време и како icy нророци
открили духом својим" (1QS VIII, 15). Стога се 'за|једн:ица сматраља
новван10м |да припре- ми пут Гооподњи лроучавањем Закона и сходно
томе поолушним животом, и осећала ое ооиособљшом да разуме
пророчке речи и из њих схвати време.
Свештеничка заједница, којој није било могуће да у Кумрану
наставм храмовну олужбу и приноои жртве, очекивала је у буду- ћем
времену опасења успостављање нравилног култа. Одвајање од Храма
усхпште није имало за иоследицу да ј:е култ као такав одбачен, неш се
критика храћмовне -службе односила на ње-но тадањс вршење од
стране служашчих (свеште,ника у Јерусалиму. Под вођством
свештеника заједница је увек била -спремна на бор- бу, која се у
после1дње време морала водити, иобеднички издржа- ти м no'HOBO
иочети ic правим култом. Стога g'e читава заједнмца пазила «а
овештеничку чистоту, настојала је да избеше свако
о.нечишћење и да дневним прањем 1Стекне захтевану чистоту. Али само
драње није ,по;слушност Закону. „Они (наиме они који су се
66

онечмстили) не могу ice очистити ако ice не обрате од злобе; не- чисто је
<у 1свима онима кој)и престуиају Њетову реч" (1QS V, 13f). Преобраћење
значи повратак из шета злобе и лажм и окретање Boiry. Њега „тражити
(са оним срцам и овом душом), чинити шта је :до'бро и шта tje иоправно
пред Њиме као- нгго g'e заповедио преко Mojioep и овнх свОјјих олуга,
лророка; и све волети што је Он одабрао, и све мрзети што је Он
одбацио, држати ice (далеко од овакога зла, али -бити уз (Ова до(бра
дела, а вериост, праведност и право ЧИ1НИТИ у земљи" (1QS I, 1—6).
Заједница је живела у строгом уређењу како би могла водити борбу
'против синова таме. На врху лествице icy били синови Садоковм,
свенпоници, 1следили су левити, онда мноштво људи Савеза и коначно
они који су се .кандидовали за пријем у зајед- ницу. Ови icy морали да
најпре проведу неко време на проби, када још нису рмели да учествују у
заједеичком обеду. Када су ■провели две године о:аведочаван>а, ,.,онда
ice он Mopiao испитати по налогу многмх" (тј. 'акуашгоше) (1QS VI, 21).
„И ако му падне коцка да га уведу у заједницу, тада је требало упијсати
га у по- редак његовог ранг-степена међу њеповом браћом, за Закон и
пра- во и -чистоту и учешће његовог поседа" (1QS VI, 21). Тада се Moip'ao
,,'строго обавезати заклетвом да ће се преобратити Закону MojcejeBOLM
према 1авему како је он заповедио, од овег срца и све душе, овему ономе
што ije он открмо синовима Садоковим, све- штеницима, који пазе на
:Оавез м испиту!ју његову вољу, и мно- штву мужева њихова Савеза, који
су ice у заједници показали спремни на његову И1стину и на живот по
његовој вољи" (1QS V, 8—10). Своју личну Иимовину имао је да сада
донесе у лосед целе заједнице, чиаме је управљао надзорник,- он ije био
препу- штан чистоти цмногих, тј. имао је учествовати у прањиама зајед-
нице. Мисао о свештени.чкој чиетоти,, у којој заједница мора сгал- но
бити спремна, одређивал1а је сав живот њених чланова, те се нису
женили да ioe не би онечистили одношм са женом.
Свештекичка заједница ое окупљала на оброке, богоелужење и
ироучав1ање Писма. „Зај!едно треба да једу, заједно да изгова- рају
славословља и заједнички саветују. Свуда где је десет људи из Савета
заједнице мојра 1бити св-ештеник. А они треба да у скла- ду ica
рангчстепеном (седе пред њим, и у евакој нрилици питати га за савет. А
када поставе сто да једу, или ширу да пију, свеште- ник треба да
рашири руке и изрекне захвалнО'Ст над ттрвенцем хлеба и шире. И на
месту где је деоет људи не треба да недостаје чевек који у Закону
истражује даноноћцо-, непрестано, један за друшм" (1QS VI, 2—7).
У заједници је владала строга дисциплина, сваки члан је имао свој
ранг., и према њему се имао пона:шати. Али ко би се огрешио у
устројство заједнице, очекивао би оштре -казне. „Ако би се међу њима
нашао човек, који би |давао- погрешне податке о iCBOiMe по:седу
премда је знао тачне нодатке, он. ioe мора на годину дана одлучити из
чистоте амногих и назнити одузимањем једне четвртине његових оброка"
(1QS Vn. 9 24f). „А ко се глупаво веома глаово амеје, тај се кажњава са
тридесет дана" (1QS VII,
 67

14). Бити иакључен из з&једетице значило ije (велмку ;казну. Јер

иокључени није омео иише да учествује у заједкичком об.еду, а није
могао ки да нецде напољу јкупм храну, иде би ое онечистио додиром еа
светом лажи. Преостало би uvry да мукотрлно у степи тражи неки
(смештај све док га заједница не би поново прихва- тила.
Док icy фарисеји имали за циљ да Закон тако тумаче да су његове
одредбе б,ил:е прилагођене условима 10вакодневног живота, за
Кумраноку заједницу није било ко1мцромиеа и олакшања. Цео Зако(н
морао ое држати, ове захтеве Торе иапуњавати. Ово строго схватање
наложених заповести у Загсону довело је до- дугог низа Прописа о
суботи, наведених у Дамаском шису (CD X, 14—XI, 18), да се ока држи у
складу са заповешћу о њој (CD X, 14) почи- њу примедбом да ioe увече
пред почетак дана одмора не сме обављати никакав рад од времена „у
које је Сунчева лопта уда- љена 10Д катпије за 'Дужину њеноог пречника"
(CD X, 15). У суботу нико не оме да изговори глупу или празну реч (CD X,
17f). „Не оме се из IOBOT града даље ишетати од хиљаду лаката" (CD X,
21), док је нрема фари.оеј;ском гледишту суботнм ход смео изнооити две
хиљаде лаката. Ако сто1ка „падне у 'бунар или у јаму, она не сме да qe
извуче у суботу" (CD XI, 13ф). Али по Матеју 12, 11 и Луки 14, 5 Иоус
претло1ставља као признато да ice ов!ца која у су- бо.ту падне у ј.аму
icavne извадити, и из овога закључује: колико в-ише онда треба човеку
помоћи који ое налази у невољи.
Савез, шме се заједница обавезала на верност, јесте Мојрое- јев
савез или, како се он још у Дамаошм спису зове, Нови 1савез (CD VI, 19;
VIII, 21; XIX, 34; XX, 12). Ипак се тиме не мисли на неки други савез, који
'би ступио на место првога, него је нови савез управо овај твез који је
Бог оклопио т Израиљем на Си- нај.у, и који се сад у поаледње време
лоносво ставља на снагу. Ко 1Г0Д ое окрене од по^кварености и лажи и
постане члан заједни- це он се обраћа Закону Мојсејевом (1QS V, 8) и
бежи од CBeTa лажи, шме ни!су потпали icaovio папани, него и под
Израиљцима сви људи шји не лсиве по Закону неподељеног. Али истина
и светлост руководе заједкицом изабраних, чији се члан не гвдстаје
природним пореклом него једино одлучним обраћењем.
Супротстављањем светла и таме огатсуј.е се борбена ситуација, у
којој се заједница сматра стављеном. Нанољу су судбина сино- ва таме,
.војока Белијала (тј. есхатолошког супосшта) и бројни паганоки народи, о
којгама је Стари завет чосто говорио, Едомци, Моавци, Амонци,
Филистејци, Китејци !са Асура (1QM I, 1). Сино- ве еветло1Сти пак
помаже Михаил, .анђео чувар Божијег народа, и његова војска. Оштар
(сушб, који ioe мора избормти, свод.и се на поучно упућивање ш Божију
прапочетну одлуку. „Од Бога сазиа- ња долази овако постојаоње и
збивање" (1QS III, 15). „И он створи човека ради владавине !над шетом и
одреди му два духа, да у њему ходи до иредодређеног времека његовог
ооозива. То су ду- еи истине и покварености. На извору еветлости јесте
почетак истине, али из извора таме долази почетак покварености (1QS
III, 17—19). На једној страни је кнез оветла, у чијим рукама је
68

власт над :сви'М синовима праведности, који ходе путевмма свет-

Л01сти. На другој (страни анђео таме обавжа овоју власт -над свима
становима иокварености, 'који ходе путевима таме. Оба ова под- ручја
ипак :нису поеебно одвојена једно од другог, неого преко анђела „долази
заблуделост свију оигаова лраведности, и сав иш- хо'в грех, злочин, и
кривица и промашаји н>ихових дела пролазе кроз његову владавину у
складу :са тајнама Божијим, до њетовог времена" (1QS III, 21—23). Зле
силе „траже да шнове оветлости доведу у пад,. Али Израиљев Бог и
анђео његове и;стин:е помажу свима синовима светлости“ (1QS III, 24f).
Али и онда када човек чини дО'бра дела, он није умакао суко!бу, неш ice
још више мора сталво !оупр1отстав'љати лаж!и, !пок!варе»ост,и и тами.
Наовај се 1начин коначно истанчава ооука о оба духа, до краја дана у
срцу човековом боре се оба духа, дух истине и дух таме (1QS IV, 23).
Нико ое CTOira не може извући из борбе, па т побожни морају да се и
даље |боре. „У еразмери са учествовањем човековим у ис- тини и
праведности, он мрзи поквар.ено1ст, а у сразмери оа њего- вим
учествовањем у делу покварености, он иступа безбожно и презире
истмну" (1QS IV, 24). Тамо грми битка, све докле fe Бог не оконча. „Јер
Бог tje њих (духоове) ставио једног -поред друшг до одређеног времена и
до нове твари" (1QS IV, 25).
Супротстављање светла тами описује ice иа неколико места у
Старом завету (уи. 1. МоЈс. 1, 3—5. 14—19; Ам. 5, 18 и д;р.); ире- дање о
еветом рату, у којем се Бог Израиљев бори за свој народ, познато је од
давнина :и у доба Макавејаца поново оживљено. Противетављање двају
духова, међутим, нема узорке у Старом завету и у потоњој јудејокој
традицији. Али се ипак налазе оаоб- разне представе у иранокој
р!елигији у којој се светоки ток -схва- та као битка између добра и зла, ia
отпочела је од прапочетка и траЈе ове док не дође дан када ће ice
1око:нчати победом доброг Бога над злим богом. Добри дух ствара добар
лоредак, а зли подстиче на то да се чини оно покварено, тако да се по
поступа- њу људи, који iqy сходно томе подељени на два табора,, може
в;и- дети којој страни припадају. Као што су иранске мисли утмцале на
јудејску апокалиштику, биће да је тако и дуалистичко учење о борби
духа истине и духа покварености 'СТБЈОрено преузимањем иранских
погледа. Сигур!Но tce не може помишљати да icy иран- ски хмотиви
непооредно утицали на Кумранску заједницу, али је зацело лреко
непознатих по!ср1е1д,ника у јуде:ј1ско,ј дијаопори у Ме- оопотамији
могло доћи до .преузимања иранских маиоли. Алм оне нису остале
неизмењене, него су уклопљене у веру у Израиљевог Бога као Творца и
Управитеља историје, ,који ije ове створио и тако одредио супротност
ових духова, чему ће једном 1ставити та- чку. Такво дуалистичко учење
1служи томе да се искаже Божија свс.моћ и и:стовремено објаони суко1б
који заједница мора да воју- је еве до последњег дана. При томе се
дуализам описује као су- 'протност, која је, с једне стране, дана Божијим
превременим са- ветОхМ, а с друге стране, шокаткад реализује у одлуци
оваког поје- динца, ,KOijy он доноси у великој бици са о!бама духовима.
 69

С једне стране, Бог уираозља човекшим оутем да би се овај за њега

одлучи-о. А ic друге стране, увек се наглашава да Закон захтева
послушност човеко!ву, да се он обрати, крене правим пу- тем ч
иопуњавања заповести, јер је управо он одговоран за овоја дела. Да
чоозек не може опстати пред Богом побо^жеи дасио уви- ђају ч
изражавају у молитви Богу: „Припадам опакоме човечан- ству, маси
покваренош ме:са. Моји греси, моји пресгупи, моји пропусти са свом
поквареношћу мојег срца прмпадају маои црва и оних iooijn ходају у
тами. Јер ниједан чшек не одређује пут и ниједан чоовек iHe управља
овојим кораком; оамо је код Бога пра- ведност, из његове руке долази
саврше!ни живот и његовим зна- њем све је настало. Свачиме што
noiCTOijM о« улравља пО‘ сво'јој замисли, и без њега се :ништа не
дешава. Али за хмене када по- клекном., Божији благодатни дарови јеоу
моја помоћ за ова вре- мена. И када посрћем збО!г зави1сти меса, iMOtja
праведност постоји у вечност због Божмје :праведн01сти" (1QS XI, 9—12).
Прмхватање изгубљеног човека дешава се једино Божијом благодаћу
којеш га он спасава и ставља на прави иут: „Шта је творевина од
иловаче (тј. човек) да би чинила чудесна дела? Оиа ije у греху од, мајчине
утробе до у 'CrapoiCT у греху неверности. И g'a сазнах да код чове- ка
нема праведноети, али живот човечији није на чврстњм теме- љшма, јер
дух, који му је Бог iCTBOpuiO', треба да учини 1саврше.ним живот
синова људских, не би ли сви они пренознали њелова дела у сили његове
1славе и иунину њ:еговог 'Мило(срђа над овима оино- вима њешвог
благоволења" >(1Q-H IV, 29—33).
У »0(вим р'ечаницама описује се прошлост човекова, који је сачињен
од иловаче, као амесо подложно пролазности и отуда је слабашан и
немоћан. Али је истовремено овојом кривицом одво- јен од Бога, јер код
човека нема праведности — он је починио покварено и безбожно дело.
Божија благодат га спасава и при- ближава себи, што значи: уводи га у
заједницу Савеза, где при- нада вО|ј:сци свих оветих. Тако се безбожни
опасава једино Божи- јом ммлошћу, ,/sola gratia“ чини „instificatio impii”.
А окада је оправдан,, тада Је доведен на прави пут и отада оепоообљен
да живи /по Закону м иопуњава њешве прописе. Оправдање грешни-
ка, о чему швори Кумранока заједница, не значи, дакле, отрани- чавање
Закона као јсдиног пута опасења, који се даје у наслеђе онима што чине
дела наложена Мо(јсејевим Законом. Божија благодат и милоорђе јача
слабашног човека да би могао изврша- вати Закон и ооведочавати се у
по:слушности. Стах „праведник ће живети својом верношћу" (Авакум 2,
4) тумачи се зато овако: „Њетав 'амисао се односи .на све извршитеље
Зашна у дому Јуди- ном, које ће Бог мзбавити Суднице због њихова
труда и верноста Учитељу праведноста" (lQpHab. VIII, 1—3). Закон како
га је протумачио Учитељ праведноста држаће њешва заједница таме што
у непоколебивој верно;сти следи своме Учитељу и оснивачу и при томе Је
убеђена да ће задобити будуће опасење. Међутам, о ваокрсењу мртвих
не говори tce у кумраноким текстовима. Уто- лико се разликује учење
заједнице од иотоње традиције, како су је изложили фарисеји. Али она
очекује свит.ај месијаншог доба
70

у толико блиској будућности -да међувреме једва да има неки значај и

све ice своди на то да «се увек -буде опреман за тај буду- ћи дан.
Есхатолошка нада заједнице еводи се m то „да долазе про- рок и
помазанмци Аронови и Израиљеви" (1QS IX, 11). Дажле, на крају дана
треба да «се појаве три лично1сти: тјпре прор1ок, жзоји најављујје
месијанско доба, затим oi5a Пјомазаника. Ј.едан норед другоопа су
свештеничш и цароки Мосија, духовни и шетовни руководилац
Заједнице опаса, како је то -већ најављено у пророч- кој речи Захарије
(глава 4), када лророк вмди две маслиее које су тада протумачене као
поеиазаници. Док ће ее цар појавити по узору на Давида и владати
народом, овештенички ио-мазаник има задатак да ое лостара за нистоту
есхатолошке заједнице. Њему следује прво место, како се то констатује у
опису месијанског обе- да у Правилннку заједницс. „(Нико !не оме)
(0Btoijy руку (пружмти) према првини хлеба и (шире) нре овештеника, јер
(он треба) да изговори благосло® над првином хлеба и шире. (И он треба)
да најпре (пружи) -своју руку ка хлебу, а онда (треба) да они изто- воре
(благосло1в)., цела заједница, сва(ко саобр-азно) aeroiBOM до- стојанству”
(lQSa II, 18—21). Оправдање за 01чекивање двају по- мазаника налази ее
у Валамовој пророчкој речи (4 Moijic. 24, 17): „Изаћи ће звезда из Јакова
ш устаће палица из Израиља" (4 Qtest. 12).
Знање и сазнање побожних саопштава божанско 0;Ткривење, као
што вели молитељ: „Из извора његова еазнања он је (Бог) упалио
еветлост, да је моје око спазило његова чуда и светло мо- га срца тајну
п«0!Стал‘Ога" (1QS XI, 3). „На оно вечно погледало је моје око, дубоко
сазтње, коЈе је људима шкривено-, знање и паметне ,мисли, еакривене
од људи" (1QS XI, 6). Отуда: „Слављен буди, Боже мој, који на сазнање
отвараш срце слуге твога" (1QS XI, 15). „Т,и ои иредао (све еазнање" (1QS
XI, 17). Међутим, сазгаа- ње ее не одгаоеи, ,као у ггаоеису, ка коамичке
односе и ми.толошке спекулације о небеској домовигаи човековој, ко«ј,и
Је прогнан у затвор материје. Дуализам еветла и таме не схвата ее као
ф-и- зичко-емииријска ;сугаротвост духовгае .супстанце и земаљеке
љуш- туре, 'него он опгасује б-орбу у коју је у евету 'Стављегаа заједница,
која је вергаа Зашну. Зато ее еваки човек мора одлучити да по- слуша
зов на обраћење. Постигне ли он о-нај преокрет, врати ли се Закону
Мојеејеву, ои ступа гаа страну оветла и Божијом благо- даћу поегиже
право сазнање. Он сазнаје да је Бог творац и го- шодар,- 'Схвати ли
његову вољу како је -садржана у Закону, он ра- зуме да је чов'ек
изгубљен пред Богом и доживљава благодатно милосрђе Божије. Пошто
ће се на живо-ту човека показати који дух њиме управља, дух истине
или локварегаости, то право знање мора да се изрази у поступању и
icrora еви који припадају зајед- ници морају „чгасгити своје знање
ттстином заповести Божијих и уложити своју снагу ради усавршавања
својих путеш" (1QS I, 12).
Ако се ;по1Сматрају вера и жгавот Кумранске заједнице, каш се
даду извести газ разгаих списа, BeoiMa висок отепен вероватгаоће
говорга за претпоставку да се овде ради о Есенској заједници. На-
 71

сеобина лежи иа обали Мрт.вог aviopa, као што је то засведочено за

есене. Заједкиц10м руководе свештеници, она обавља дневна прања -да
би увек била у свеште1Ничко1ј чистоти. Строго су се мздвајали од
осталога овета да би као заједница светих водили живот по Закону. Ко
,је хтео ступити у заједницу втрао је најпре провести неко време на
про1би пре него што би i6no примљен и обавезајућом заклетвом
припуштан чистоти заједнице и обедном општењу. Нико 1није
п01седовао личну Иимовину, и имали су зајед- ницу добара. Заједница је
била разврстана у јаоно издвојене кла- се, спроводила строто васпитање
и од.рицала се брака да не би дошло до онечишћења. Како је по
Јо1сифовом извештају било и ожењених есена поред заједнице ко.ја је
упражњавала безбрач- ност, Дамаоки спис претпоогавља једну групу,
теоја стоји доста близу Кумранске заједнице, али жнви у логорима,
допушта брач- ност и извесну личну имовину (Својим члановима. Ако се
назив ,,Есен" сусреће у кумраноким текстовима, разлот се може потра-
жити у томе да Је овај назив био припиеан заједници од оних са стране.
Оама заједница .је себе схватала за пр'ави Израиљ, као оне свете и
изабране, окојима су објављене тајне Божије.

3. Кумрански текстови и Нови завет

Док ice у Новом завету стално извештава о непоореднам су- срету

Христа и пр.вих хришћана, с једне етране, и садукеја и фа- рисеја, с
друге стране, 1ништа ,ое не каже о неком .сукобу са при- падницима
Кумранске заједнице или са Есенима прам1да је за- једница издвојено
живела на обали Мртвог мора, мора да је узор њихове побожности и
њиховог учења вршио извеену еманирајућу моћ, тако да су се ми'Сли,
развијене у Кумрану, рашириле изван граница заједнице и прихватиле у
тадањем Јудејству. Отуда није чудно што ice алузије и додири оа
по1јмовима и представама кумраноких текстоова не налазе само у
разним апокалиптичким списима, него што веровање и учењ.е
Кумранже заједнице (садржм и MiHore црте које локазују упадљиве
сличности .са проповеђу и животом раног хришћанства. 0 :ви односи не
могу се евести на утицад хришћаноке мисли на Кумранску зајед|ницу.
Али се зацело на многим 'местима Но.вог завета може претпоставитм да
су се први хришћани користили митоним благом из Кумрана прили- ком
надовезивања или оповрпавања.
I Тсдалеко од Кумрашоа, на обали p-eice Јордана, наступио је св.
Јован Крститељ, проповедао и обављао крштење покајања (ун. Мат. 1,
4). И у Кумрану се знало да само спољно прање није у стању да
иопостави 4MCT0iTy човска, него да је иотребно обра- ћење не би ли <се
дримила окрушеним срцем (уп. 1QS III, 4—9; V, 13). Пророкова реч у
Исаији 40, 3 играла је важну улогу у Кумрану, као и у проповеди св.
Јована: у пустињи се скупљасве- та заједница (1QS VIII, 13—16; IX, 19ф;
Мк 1, 3). Међутим, док се она у Кумрану скупља у строгој организацији
око Закона и одлучује себе од осталога света, Јован не оснива неку
заједницу која треб:а да живи према тачно прописаном законском
правил-
72

нлку, него све позива да се преобрате и опреме за долазак онога који

треба да дође. Пошто je њетва делатност упућена једино на најављивање
онога који ће бити већи од њега, то .нису неопходна прања моја треба
понављати, јер у једном крштењу долази до очишћења и припреме за
месијански преокрет.
Хри с т о с у авојој проповеди позива на прео1браћење и учиО'
радикализовању божанске заттвости, чијем безуслотаном захтеву човек
не може умаћи (ул. Мат 5, 21—48). Преобраћање је у Хри- сто-вој
1гропо1веди ипак потпуно другачије схваћено него у Кум- рану: пошто се
приближава Царство Божије, noniTo се Божија строга ©оља и
истовремено његово потелоњено милосрђе непосред- но тиче људи, отуда
је важно да се човек преобрати и поверује (Мк 1, 15; Лк 11, 32; 13, 1—5;
15, 7. 10 и др.). Радикално схваће- ној заповести Божзијој одгошра
нечувено милоорђе, које се саоп- штава људима у опраштању грехова и
:води га у послушност за- повесш Божијој. Како је Христова последња
вечера, коју је са ученицима одржао 'пред своју смрт, по 'аиноптичарима
пасхални обед (IMK 14, 12—25), а по мзлатњу Јова'новом један' дан раније
(Јн 18, 28,- 19, 14. 36), р'азличито се претпостављало да је Христос
хМожда одржао вечеру према 0|бреду Кумраноке заједнице. Али ije ипак
апоолутно ,нез1ам:исливо да 6IH неко у Јерусалиму, гдејепас- хално јагње
мораљо да се коље у Храму, могао прославити ираз- ник по календару
Кумранске заједнице. У Јерусалиму је бно ва снази једино званични
календар како га је одређивало храмовио свештенство. А Христос није
отишао у Кумран нет у Јерусалим и 0'чигледно ice није много бривуо за
календарске ^проблеме, који су многе јудејеке кругове јако занимали. Он
не зна као они но- божјни из Кзшрана за добро промишљену законоку
:казуи,стику, која обрађује тачне прописе за 10ваки М)0иући случај
(тако, на пример, у опширним оуботњим заповестима CD X, 14—XI, 18),
него он објављује Божију вољу као евој добри дар, који треба да човона
оелободи за љу бав и да је овај у захвалности прихвати (ул. нпр. цитате о
суботи Мк 2, 27; 3, 4; Мт 12, 11; Лк 14, 5). Како Христос не учи
казуистичко цепкање Зашна, не noicrmjn ни нодела на еинове светла и
оинове таме, нема напуштања евет,а и одвајања од људи. Он се,
штавише, обраћа шима људмма и поста- је друт цариника и грешнииа.
Док је у Кумрану налог: волети све оинове светла., а мрзети све смнове
таме (1QS I, 9), Исус улу- ћује своје ученике да воле и непријатеље своје и
моле за .npom- нитеље (уп. Мт 5, 43). Јер Божије милоорђе и љубав не
знају за границе.
Као и Кумранска заје1дниц;а, и први хришћани -сматрају себе
Божијим народом пошедњег времена., сиромасима, светима за које важе
обећања Писма. Они се 1називају „изабранмцима блат- вољења"
(Божмјег) (1QS VIII, 6). „еинови његовог (Бож1ијег) бла- твољења" (1QH IV,
32), „ICMHOBM твога блатвољења" (1QH XI, 9), „СИНОЈВИ блатвољења
(Божијег) (Лк 2, 14). Пошто је крајње вре- ме, може се тда разумети
крајњи (слшсао онога што је Бог хтео рећи овојим изабраницима речима
npoipO'Ka (ул. 1QH VII; 1. Кор 10, 11). Међутим, спасење се не очекује
;више од будућно1Сти као
 73

у Кулирану, него је већ откривено у поеллњу Христовом. Хриш- ћлнска

заједница која исхговеда Христа из Hiasapera као распетог и васкрелог
Меоију, њренела >је иа њега разне ешгтете поштотања, које је Јудејетво
иоковало као израз своје иаде иа до>ба месијан- скот спасења. Ако су у
Кумрану очекивани пророк, месијанаки цар и 'месијански
нрвосвештеник (ун. 1QS IX, 11; lQSa II, П—21 и др.), то за хришћане
спостоји само један Полгазаник Божнји који imije само Меаија цар, него
и Пророк и свештсник свога нар10да. Али он се (није јавио у олави и
култној чистоти, него је као пре- зрени и осуђени прикован за стуб
ор^ама и умро срамном смрћу за наше грехе (1 Кор 15, 3—5). 0:6ед
Гооподњи хришћанске за- једнице не прославља се као радња ко,ј!ом
руководе свештеници (1QS VI, 2—5; lQSa II, 17—21) него продужавање
обеда са Хри- стом. Хришћанска заједница слави уопомену на смрт
Христову, исповеда га као васкр1Слот Го1опода и од њега прилта
онроштај гре- ха (1. Кор 11, 23—26; Мк 14, 22—25). Да би уредила живот
оп- штине, 1П'але!Стинока Црква се у мнопим кнварилга прикључила
уз»о- ру који јој пружала Кумранска заједница. Изгледа да је имала
добровољно прихваћену заједницу добара (Дела 2, 44; 4, 34; 5, 1—11), а
заблуделу .браћу она је слично Кумранокој заједници предо!строжним
ваопитањем упућмвала на прави пут. Ко није хтео да олед!и оиромени
био је позиван на одговорност пред све- доцима и на крају пред целом
оппггином (Мт 18, 15—17; 1QS V, 25—VI, 1). Али се хришћанска
ошнтина није одвО|јила од света строголт законитошћу него је
Јеванђсље врљо брзо распростирала по свету.
Да жикот верника може опстати једино у бор;би противе Са- тане и
оиота таме апостол Павле објашњава изразима који су били створени у
Кумрану. Треба опасати оружје праведно^сти (Рим 6, 12; 13, 12—14).
Борба која се мора извојевати управљена је не само npiOTHB ОПОЉ.НОГ
непријатеља, него се у новеку боре тељо и дух, а тело би хтело : да
преовлада (Гал 5, 16—24). По учењу Кум- ранске заједнице, оба духа, дух
истине и дух по!квар€но!сти, у међуооб|ној су борби, па човек мора
одлучити којој страни ће нрићи и који ће дух њиме руков-одити (1QS IV,
23—25). Човек је тељо и у својој слабо1СТи непрестано изложен
искушењима. Код ап. Павла два духа не стоје насупрот један другом,
него су то те- ло и дух, ic једне стране човек који се узда у самога себе, а
с дру- ге стране чоеек који живи једино од Божијег дела на крсту. Ипак,
0'сновна структура ове борбе, како је она изложена у кум- ранским т-
екстовима и шд ап. Павла показује еасвим оличне црте. Јер и овде, као'
и тамо, два иодручја људоког ноетојања стављена су једно наенрам
другог, у којима човековом судбином одређује она сила која је њмме
1прео!владала. Ал;и на деоиој страни налази се он када прихвати пресуду
коју Бог над њиме изговори, и живи по праведности коју Бог поклања
0'нима који lOBioje поверење став- љају у њега. У Кумрану се као и код
'ап. Павла учи о оправдању једино из благодати. Међутим, док 0!ва
благодат по ехватању по- божних Јудејаца тек етавља новека у етање да
он упозна и из- вршава Божији закон, по ап. Павлу оправдање оелобађа
човека
74

од Закнжа и чини га слугом И.оуса Христа. Прсма 'кумранским

текстовима, онравдање из [благодати обавезује HOiBeiKa да се д.ржм
целог 3aKOiHa, тако „sola gratia” одговара oiHOMe „sola lege” (само
закон), пошто без Закоовса не може бити правог однооа према Богу пити
опасеља. Напротив, ап. Павле у Крклу види крај Зако- на (Рим 10, 4).
Отуда се Божија благодат може примити једино у вери, посл1ушно
прихватити дело Божгије, ксијим нас он ставља у прави однос тако да уз
„sola gratia” (само благо.дат) неопходно иде ,,sola fiđe” (еамо вера) (yir.
различито тумачење Авакума 2, 4 у Кумрану и код ап. Па;вла lQpHab
VIII, 1—3; Рим 1, 17; 3, 21—31; Гал 3, 6).
Угаадљиве тачке додира са многим исказима кумранаких тек- става
налазе ое још и у Јовановом Јеванђељу и Јоовановим посла- ницама.
Овде, као и у Кумрану, реч је о одлуци између оветла и таме, истмне и
лажи. Истина није само предмет сазнања, него ie трсба стгроводити у
живот. Ко се држи Бога смн је светла. Међу- тим, док су о®о у Кумрану
чланови заједнице Оа.веза ко(ји се држе истине у чвр1стој послушности
према Закону, по IV Јеванђељу то су верујући, који као синови светлости
сгоје на страни истине (јн 12, 35). Јер као светлост овету, истин.а није
нико друти до једино Христос (Јов 8, 12; 9, 5; 14, 6). О неком Погаоанику
Божи- (јем, којм је оишао са неба, у учењу Кумраноке заједшгце нема ни
помена.
Кумрански текстови осветљавају нредставе и погледе по ко- јима су
мислили, веровали и надалм ice они побожни и Закону верни JeBipeJn у
Христово и апо1отол;око доба. Њиховим изразима и појмовима често icy
се елужили Христое и ирви хјришћани да би П10и<азали да Јеванђеље
даје коначни одговор на питања по- стављена у круговивта побожних,
који очекиваху доба апасења. Оовај одшвор ijie могао, 1нарав®о, да у
више неш у једном ногледу другачцје гласи неш што се био очекивао. На
овај начин, кум- раноки текстови о!Светљавају позадину од које рана
хришћанска проновед јаоно и глаоно одудара.

7. Књижници

За истО'рију Јудејства у јелинистичко доб.а од великог значаја је био

сталеж књижника (они који су тумачили Закон, па је овај израз бољи
неш одомаћени израз књижевници код Вука Ка- раџића). Они су
меродавно одређивали шта су то различите групе кој;е се образоваше у
2. веку пре Хр., садукеје, фарисеје, есене и Кумраноку заједницу. Али
почеци нроуча;вања Пиома (то су књи- жници јер проучавају Књигу-
Пиомо) допиру 1много даље уназад. Првобитно је то био задатак
овештеника да проучавају и преносе Божију реч. Јездра, који је noiCT-
егзилако Јеврејство привезао за Закон, био је евештеник и писац (Ј
ездра 7, 11). Пореклом био је овештеник, али за иисца аматран је онај
који је знао писање и био у 'Служби краљев.оког чиновника. Изричитоим
дозволом пер- оијоког цара, Јездра је обавез^ао јерусалимску заједницу
на Закон,
 7D

да je у предању познат као „књмжник, вешт у Закону Мојеејеву, кој-и

даде Гоолод, Бог Израмљев" јЈездра 7, б). Каснија традиција ИЗБ01Д;И од
њега и мужева Велике шиашге, коју кажу да је Јездра ооновао,
непрекимути ред књижника (Mischna Aboit I, 1). За лтужеве Велике
сииагоге тврди ое да су предавали Закон буду- ћим поколењима и
шчпџжилм. моет од пророш до књижника. Међутмм, подаци о
појединим књижнициама аачувани су тек од 2. предхришћаноког
столећа, дајпре о једном човеку са грчким мменом, Антигону од Сокхоа
(Abot I, 3). Под 'владавином Алек- сандра Јанеја и крал>1ице Саламе
Александре деловао је Оимон бен Ш;атах. Из Хриотова доба и доба
Н1рвих хришћана поименце је познат читав (низ угледних учењака.
Стварање 'сталежа књижнмка мора да је резултат сусрета и сукоба
и раопри са јелинизмом. Ако се хтело стати на пут снаж- ном утицају
грчког духа самО!сталном настанам у Закону, ту старо свештеничко
учење 'није више било довољно. Штавише, мо)р.ало се лослужити
методама и духовном онремом Грка да би се про- учавало Писмо и оно
струнно тумачило, а од Грка icy научили како треба водити школсиш
разговор постављањсм питања и про- тившитања не би ли се добио
заједничкм одговор. Као што- су се Грци позиваош на ауторитет учитеља
и сачували ланац њихових имена у фил010офским школама, тако се м
међу јудејским књиж- ницима бројала позната имена оних који су се
прикључили Јез- дри и мужевима Велике синагоге.
Пошто су швижнили Иамали за циљ чување иредања, објаш- њеље и
примену Светог пиама, иазмвани су „лЈудримд, уч;итељима Закона или
мајсторима". Како 3;акон регулише ;ава подручја жи- вота, они су
морали да одлучују не еамо пто тооотошким него ш по правним
питањима, као нпр. ко^лико у поје1дино'стим,а важи забрана рада у
гсуботу, -како треба склопити брачни ушвор, како обавити развод брака,
како окунити њиву или кућу, итд. Великом задатку, наје icy ови учењаци
имали да 1обаве стајао је у позадини велЈгки углед који су они уживали у
народу. У круг књижника није се улазило рођењем или по1реклом, нето
једино знањем и умењем. Мсђу њима је било ноједи1Них свештани-ка и
чланова угледних породица, али и људи из 1свију слојева народа,
тртовци, занатлије и чак прозелити (нреобр,аћеници). Сваки учењак
лично је аносио бригу о своме издржавању, живећи о(д овојих руку. Тако
је и аи. Павле нрагаио шаторе да би био независан од црквене општине
(1 Сол 2, 9; 2 Оол 3, 8; 1 Кор 4, 12; 9, 6—23 и Др.).
Ко је ж^елео да буде књижник морао је проћи кроз дуги и
темељити студијум. О.ко једног чув:ееог учитеља оисупљао се круг
ученика. Када се ученик кандидовао за пријем у школу тог учи- теља,
овај га је иопитивао и одлучивао о пријему или о одбијању. Ученик би
тада стулао у животну заједницу са учитељем, лратио га на путовањима,
слушао како је решавао про^блеме и плтао учитеља да би од њега учио.
Учитељ је своје учење лзлагао седе- ћи (Мт 5, 1), а ученик је седео поред
њешвих ногу (Дела 23, 3) и упознавао се са обиљем преданог материјала,
и bomTCTBiaM тра- диције да би је могао примењивати. Студијум је
углавном био на
76

принцмпу поиављ.ања и памћења онога што се предавало. У шгеол-

сгеснм разшвору учеиик је питао учитеља да би његовим потпита- њем
био доведен на ишраван пут приеећања и размишљања. На пр.во
питање ('Нпр. Лк 10( 25) учмтељ даје да се размишља о сле- дећем: Кагео
читаш, шта налазиш у Писму (Лк 10, 26)? Када ученик изнесе оно што
зна (Лк 10, 27), учитељ би одговорио да је тачно \pereao (Лк 10, 28).
Даљжм питањем ученика изражава се опширна поугеа m 'Стране
учитеља, која <се геоначно' завршава пи- тањем којјим ученик долази до
сагледав:ања неизбежног закључка (Лк 10, 37). Тколсгеим разопоавором
голори и Христос у више м;а- геота 'Оа својим ученицима или cia другим
људима геоји му упућују питања. Али ice Христоз одно1С према његовим
ученицима р;азли- к}7је од 1садуке|јоких учењачгеих одноеа према
њиховим ученицима тиаме што OiBM њепови ученици од ночетка нису
тражили да буду примљени у геруг ученигеа, него ,да их је еам Исус
позвао' да герену за њим и да их је, за разлику од књижнигеа, учио
нечувеном си- лом (Мге 1, 22; Мт 7, 29 и :др.).
Агео ije ученик уопешно окончао своје стгудије, учитељ би га пр-
отлашавао за ученигеа, (полатањем руку и заређивањем. Тиме је |био
увођен за члана традиције, геоји се сшодио све до Мојееја, и од тада је
могао да као учитељ Јоамостално одговара на питања и да доли правду.
Rao „мајетор" о<сло,вљ'аван је почаагом тнтулом „рави" (Мт 23, 7) и омео
је HOICMTJI дугачки отртач учењака (Мк 12, 38), у синагош је имао
почасно место <ка катедри (столици) Мојсејевој (Мк 12, 39). Народ га је с
иошто<вањем поздрављао (Мк 12, 38) и био је опремаи да иослуша
његову реч. Прича се да је у 2. хришћ. веку р. Меир поеетио једном
јудеј<оку заједницу у Малој Азији када се приближило евреме нразнигеа
Пурима. По- што ое овог дана чита <авмтак из Књиге о Јестири, a та
јудејска општина ни<је имала свитак књиге, то je рабин сео и из сећања
написао Књигу о Јестири и пр10читао овитак (Вавил. Талмуд, MegilLa
186). Такво знање било је у народу признато и уважа- вано.
У Христсхво авреме делали су Хилел и Шамлј, двојица најиста-
кнутијих учењака међу књижницима. Хилел је из вавилонске ди- јаопоре
био дошао у Палестину и ту је геао сиромашни надничар зарађивао свој
хлеб да би могао студирати. Једног хладног зим- ског дана еије могао
довољно зарадити да би могао уплатити улазницу у зборагацу, понео се
на прозор да би одатле могао пра- тити предавање, оовде с.е укочмо од
зиме и у том положају нашли су га друш ђаци. Он је био веома
ревностан у студирању. Као учитељ и његова школа, били су у оукобу са
Шамајем и његовим ученицима. У томе сукобу Химелова решења била су
по правилу блажа него Шамајева. Д<ок је Ш;амај одобравао развод
бр:ака ако се жена огрешила о морал и браас, Хилел је, напротив, учио
да чо<век сме отпустити жену кад год је ипиао да је због нечега уко- ри
— па макар из разлога што лонте кува —, јер по њему је нај- важније да
је раставно пиомо нравошажно сачињено. Хилелу је такође полазило за
ругеом да донесе одлуку о дотле нерешивом проблему. Док оу се према
старозаветном пропису у 'суботној го-
дини гасили ши дупоии (5. Mejic. 15, 9), било је скоро немогуће да се
пред суботну годину 'Нађе неко који би хтоо да иозајми новац. Овде је
Хилел пронашао излаз рекавши да верујући нред судија- ма овога места
може пиомено шјаовити да његов зајам не подле- же пропису о суботној
години. Оваквим решењем одрадба Закона је стварно заобиђша, али је
створена могућност да ice |ф;инаксије доведу у ред. Стота је Хилел
велинан, јер је уредиО' ову методу названу ,;прозбо'л“ на опште добро.
Из Хилелове школе произиппао је Гамалиел, чије је мишље- ње под
Делима апостолс.ким 5, 34—39 у Синедриону уживало ве- лики углед. Он
је по Делима 22, 3 'био учитељ ан. Павла и био поштонан у јудејској
традицији као један од најпобожнијих учи- тељ;а. Обнову јудејокмх
општина меродавео је уредио Р. (= раби) Јоханан б. Закај. Он је био
омирен човек и о њему предање вели да у животу ни четири лакта нигје
ишао без Торе и молитвених привеза, да никад у животу ниј:е ешш нре
њега ушао у зборницу, никад нмје спавао у зборници, нико' га није срео
доишнот него у изучавању, нико други до он није отварао врата својим
учени- цхима, никад сније нешто pC'Kato што није био чуо од овога
учитеља, и никада није рекао да је време да се напусти зборница
(Вакилон- ски Талмуд, сука 28 а). КЈада су Римљани опсели Јерусалим,
он је доопео ван града на тај начин што оу га два ученика изнела као
мртваца. Пошто их је стража иропустила, Римљани су га преузели и дали
му дозволу да у Јабне-у (Јамоноија) oiciHyje носву шиолу. Одавде је
учехве Закона ра1Снро1Стир;ано по заједницама у схинагогама; овде се
опет окупљао Синедрион, који ce сада са;сто- јао иокључиво од
књижнмка, и оаветоовао и одлучииао о 'Овима ноолов.има кој|И се
тицаху Јудеј;ства. Тиме је хилелски пра!вац књ-ижника постао
мерода,в;ан за иреориј ентацију до које је дошло У Јудејству по разорењу
Јерушлима нри иродужењу и стварању фарисеј.ске традиције.
Најзначајнији .учитељ на почетку 2. века беше р. Акиба, око којег се
окупио велики број ученика, са којима је изучавао тума- чење Светог
писма. Када је Бар Кохба дигао устанак на Римља- не, поздравио га је р.
Акиба као обећаног сина Звезде. После слома пО|буне погубљен је са
многим другима и овај чувени учи- тељ. Премда се варао у мишљењу да
је Бар Кохба Месија, успо- .мена иа њега Је остала у звеликом угледу и у
каснијем Јудејству. Као и Акибу, и друге књижнике погубили су
Римљани, међу њима чувеног р. Јишмаела, који је такође био старешина
једне велике школе и донео правила за објашњење библијског текста,
која су за даљи егзегетаки рад (стекла OIOHOBHM значај. Премда ^су школе
књижника у доба Бар Кохбе претрпеле страшне губитке, Јудејство је
преживело и ову катастрофу. Сада ое приступило еку- пљању обиља
преданог материјала, ње,шв'!ам сређивдњу и рези- лтирању у
трактактима Мишне. Р. Јехуда, услед велинот аутори- тета који
уживаше; назван једноетаазно рав!и, свима силама него- ваше овај
посао, те је крајем 2. века дошло до његовог окончања и од тада је поред
слосва Писма забележено и тумачење Закона, чије одредбе су стекле
норлтатхтвни значај за живот заједнице.
78

в) Јеврејство у дијаспори

1. Јеврејска дијаспора у јелинистичком свету

Центар Јудеј.слва је би'С> и оетао Јер.у1салим. Овде је био Храм,

овде је вршена овакодневна 1алужба жртвовања, овде су проолављани
велики празници, аоодим поводом су многи покшони- ци хиташи у
'Свети опрад. У земљи обећаној Израиљу налази се Ју- дејац у 'OBojotj
Ботом подареној доииовини, а изван Израиљске земље OIH је у туђини, у
нечистој земљи (1 Сам 26, 19; Ам 7, 17), у расејању међу народима.
Међутим, у Христово време и у време првих хришћана LMIHODO оаише
Јудејаца је живело у дијаопори неш у земљи Израиља. Више узрока
допринело је да 'Су они терани у иностранство, те се овуда oioo
Средозам1ног мора могло наићи на јудеј|Оке заједнице. Неки Јудејци су
кренули у исељенипггво д-уж велмошх саобраћај'Ница да би ое населили
у тршвачким местима и луиким градовима. Многе је љута беда отерала
са опњишта, јер су борбе, које су беснеле у 2. и 1. веку пре Христа у
Палестини, донеле са ообом беду и невољу. Од eeoiOKor 'становнм штва
убиран ije неопходни порез. Рецимо, под асир1ском влашћу морало се
овој 'властм положити трећина прихода од жита, половина од вина и
уља (1 Мак 10, 30), а Римљ,ани су касније захтевали четвр- тину убира
од жита {Јошф, Јудејске старине XIV, 203). Услед оваквих тешбних
времена сиромангто је толико норасло- да су многи Јудејци више волели
да напусте своју земљу и да на дру- гом ме;сту потраж:е своју срећу.
Многи људи су рато-вима бацани тамо-aiMO и као ратни заробљеници
одвођани у стране земље. Тако 'су још у раније в'раме Јудејци |дошли у
Бгинат — делом као најам!ници, делом као заробљенмци. Када еу
Римљани заузели Блмаки исток, јудејскм заробљеници одвођени су у
Италију и у Рим. Алм је Јудејство у дијаопори нарасло и тиме што су
муее прикључили мнош и Нејудејци; ооим тога, број Јуд.еја повећавао се
много брже него број другог 'становништва, јер је богатство у деци
важило за благослов Божији, а Јудејцима је било строго за,бр:ањено да
децу дају другтм породицама.
Веосиа велики број Јудеј|а живео је у Вавилоеу <ове од време- на
расељења. У Сирији icy се населили мвош Јудејци због трго- вине и
'Caoiopahaja. Нал,азили еу се и у Малој Азији и северној Аф|рици. У
Ешпту је број Јудејаца MSHOIOMO милион душа (Филон, in Flacouim. 43, од
којих је велики број живео у Александрији. Али је и у мањим местмма
било јудејскмх опшшна; штавише, у римкжој војној колонији Филини
налазила ice јудејака богомоља (Дела 16, 13). Јосиф пише поносно: ,„У
свету се не може лако наћи неко место у којем не живи ошај народ и
које није у његовој власти. То је разлог што су Египат и Киринеја, који су
пали у њи- хове руке, и мвош други градови подржавали обичаје ових,
на посеба.н начин су потчињени великом јату Јудејаца и са њима
постају моћни живећи орема прастарим обичајима Јудејаца. У Египту
имају грађанска пра;ва, а велики дец Александрије шта- више је
поеебно усггупљен овом народу; они имају оопственог
 79

предстојкитаа, моји завршаш њихоове поелове, оређује њихову трго-

В1ину и '0пуно!МО1ћује њихове угогворе -и опоразуме, као да је само<сташн
владар” (ЈУ!Д- старине XIV, 115—117). Цени се да је број Јудеј;аца, ко(ји
оу у време цара Августа живели у Римоком царству, износио 4V2
милиона,, од чега V2 до 3А милионса у Па- лестини, што је чинило неких
7% целокувоног 1стан'0®ништва у Им- перији. Број Јевреја у дмојасоори
далеко је надмашио број Јевреја у отаџбини.
I Гравл која је цезар одобрио Јеврејима у целом Римском цар|Ошу
помогла су опстанку и ширењу Јудејетва. Јевреји су били ошобођени
војне обавезе, није требало да ioe у 'Оуботу !јав- љају на оуду и властима,
а општине оу могле да незавионо регу- лишу овоје поелоне. Ов,аки
Јеврејин је измиривао евој допринос Храму, плаћајући најмање пола
шекела годишње као хр;амовни порез (= дупла драхма = 1,30 златна
марка — изное који над- ничар заради за два дана; уп. Мт 17, 24—27;
20, 2. 9). Ко ,је уз то био у (стању добровољно је ушглаћивао и (веће
износе. За поклони- чке празнике мгаоги Јудејци iqy кретажг у
Јерусалим, ,те је и у дијаапори очувана зеомља ica 'матицом и Ов1еггим
градом. Обратно, из Јеруоалима се настоЈало на неговању контакта ica
(јудејскимоп- штинама у дијаопори (Дела 9, 2; 28, 21).
Јеврејство у јелинистичком свету морало ее привикнути на
друпачију околмиу. И у Палестини ije од времена Александра Бе- ликог
на делу био знатан утицај јелинизма, који је Јудејце под- стакао да од
Грка уче, али и накшрам њих и;стакну поеебан начин евога живота по
Зако1ну. Међутим, у дИјаопори Јудејство је још у јачој мери дошло у
додир са грчком културом и цивилизацијом. Не аамо што оу 'Синагоге
грађене у гриком етилу и преузимане животне навике Грка, па ее ишло у
'позориште и учеетвовало на спортоким такмичењима, иа ее брзо
изгубиО' јеврејскм језик, одн. арамеј1ски матерњи ;језик, и елужмло се
'Само још језиком Грка. Где год је било могуће Јевреји >су (стицали
грађанство јелинисти- чкмх градова (Дела 21, 39) у којима живљаху, или
настојаху да стекну право римоког грађанства. Према Делима 16, 37; 22,
25 —29, Јшрејин из Дијаопоре, из nepica у Киликији ап. Павле мо- же ice
похвалити да /је рођен као римски грађанин. Да би се укло- пили у
околни свет који је говорио1 гр1чки, Јевреји ,су радо узи- мали грчка или
латинска имена, којја -qy, што је могуће ближе, звучала као шихова
јеврејска, одн. ар;амеј1ска. Ко ее звао Јошуа /Иеус 'назвао ее Јаоон (Рим
16, 21; Дела, 17, 5—7.9); од Силе је постао 'Оилван (Дела 15, 22, 27. 32 и
др.; 1 Сол 1, 1; 2 Сол 1, 1; 2 Кор 1, 19; 1 Петр 5, 12); од Савла Павле.
Јудејска дијаапора била је много отв-оренија према грчком духу од
Јевреја у Палестини. Многи Јевреји су подлегали поми- сли да ће ^се они
и Грци једном окупити у једну једину заједницу, у којој ће ее остварити
јединство чосв'ечанст,ва лод једним Бошм. Међутмм, збивања у
макавејско доба, када је Јудејство бранило живот но Закону против
јелини.стичког отуђивања, одразила су се не само на Јешреје у
Палестини него и на целу дијаспору, у тој мери да је Јудејставо поново
почело да помишља на свој поеебни
-80

иачмн живота и да се ради Зашнза јааније ограиЈичм од нејудејске

средине. Ако су се послужили филооофаким иојмогаинш Грка да бм уз
њихшу noLMofe израиљску ,веру јааније мзражш и нејудеј- сксим овету,
то се и1Стовр;емено хтело оаведочити и у то да !ое и У дијаспори с
добри.м разлозима чвркж} држи отачког наслеђа. Бог Израмља o'e
Творац целога овета, чији JIOTOIC гоогшдари васеље- ном, а њи!.ме
створена деља — тако се каже наслањањем на ого- јичке ммсли —
указују на његову овемоћ, те ое из ивдсматрања природе може
закључити да ј-е Бог 1над њо>м и у њој (Рим 1, 20). Пошто људи ло Боиу
живе, крећу се и ј:есу (Дела 17, 28), мора се разумним сазнањем доћ.и и
до схватања ,да је Бог нада овим и у <свему. Он хоће да људи воде
разуман жив>от, а шом захтеву да- је најдубљи израз у Мојсијевом
Зако(ну, 'чије 01др-едбе |јудеј!ска дијаспора на лрсвом меоту схвата и
тултачи као етичка упутства. При томе се настоји да се божаноке
заповести доведу у -склад са моралном обавезом човековом, како је о
овој учиља грчка фиљо- софија.
Утицад грчког језика и грчког духа, чему се изложило Јудеј- ство
дијаспоре, учинило је да азера и жисвот Грка н,и;су остали не-
измењени. Док ice у Палестини есхатолошка нада управила на васкрсење
мртвих, у дијасшри је нртгхваћена до.бр|0 поз1ната грч- ка мисао о
бесмртности душе. У дијаопори су есхатологи-ја, а носебно меоијанако
очекмвање занемарени; јер како би се у ту- ђим земљама номишљало на
долазак неког Меоије, који усностав- ља сјај народа Израиљевог? У
предљи план учења у синашш ис- тупа етика, ко;ја појединцу даје
упутства за одшворни живот и делање. Култни и ритуални проииеи
Закона тумачени су уз ломоћ алегоријске методе као мор'алне заловести,
те је Закон Израиља објашњакан као збир етичких лрописа. Тежиљо се
истаћи да ко- начно и ф'ил/01софе треба .ехватити као ученике
Мојсејеве, од којег су овм онм учили. Јудејска агронаганда је отуда
опремила Јиноге реченице 'које је лрепиаала грчким лиоцима, да би
показала так- ве :подударно1сти. Читане оу ор-акуле оибшга, које icy у
старом •свету биле веоама раширене, и уношене у збирке тајних изрека
јудејеких реченица. Сибила прориче :судбу овета од његова почет- ка
ДО' -садашњости, али на крају из,риче претње и об-ећања за бли- ску
будућност, прекорева 'паганске народе претећим речима због њихове
грешноети и оозива на локајање и обраћење, те оваквим новим
разумевањем оракула Сибила ностаје пророк јудејског учења. Јудеј:ска
послов!ична мудро:ст :стављена је у стихове, те оу они могли да за Грке
звуче као познати. Тиме што се морална ноука, како је нроизношена у
Јудејству, претакала у њоучну пе- сму и наводила да је Фокилид, ле.сник
мз 6. ;века пре Хр., сасга- вио О'во дело, настојало ,се јелинистичкој
1Среди!ни учинити појм- љивим као да грчка мудроет и израиљска
мудрост ло,ти'чу из јед- ног и истог корена.
ЖИБОТ и ботоелужење јеврејских општина били су залажени у 'нејудејској
1Средини. Скупљање у синагоги, у којој је читано Све- то лиамо, читане молитве
и гшалми, и тповремено држане пропо- Јведи, изгледало је Јеврејима као
састанак фшшсофа шји би пре-
 81

тресали лоследња питања живота. Поред овага, вера Језр&ја из- двајала
се азорекжш обасиијеиим тајном у исгорији израиљоког народа и
традицијом дастајиом иоштовања. Окк> синагоге се по- некад окунљао
шавим значајан круг људи, који су ослудшивали учење Закона. Мнош од
њих icy ошак оматрали да су захтевом за обрезање били ометени да
пређу у Јудејетво, да постану про- зелити и обавежу се за држаље
читавог Закона укључујући и у ритуалне нрониее. Њима ioe хтело изаћи
у оуорет тиме што је тражено да И10пуња(ва|ју најважнијо заповести —
пре :овега, про- писе о -суботи и јелима, окао и морални савети — и
иоповедање вере у 'једнога Бога. Ко ice >на то о1бавези1вао важио је за
богобо- јажљивога (Дела 13, 43. 50; 16, 14; 17, 4 и др.). Мада је он
npaiBHO оотајао паганин, ипак ije лабавом везом лрипадао синагоги.
Често се следећа генерација одлучивала да потпуно пређе у Јудејство.
Током 1. в>еаса по Хр. било је уо>б|Ичајено да ice пријем нрозелита
обави не ;само 01брези;вањем него и погружавањем, којим је пага- нину
адстрањивана 'култна нечистота. Ово тзв. прозелитско крш- тење
схватано је као правни акт, којим је у лрисуству оведока вршен прслаз у
Јудејотво, те је прозелит од тада у оваком погле- ду важио за
JeiBpejMiHa. Taico >су расле |јудеј:аке заједнице у дија- спари, јер оу у
мнопим местима добијале новодошавше из неју- дејског
|Стано',вништва. Строгим монотеизмам, палемиком иротив
идолапакланства паганаког, исоје је зацело многима било сум- њиво, и
моралном сн;агом живота по Закону Јуде,ј;Ство је шажно вршило
деј;ство на квоју околину. Плански орг.ан1изован мисио1нар- ски рад
ипак да је једва шро1В1ађен (али уп. Мт 23, 15); Јудеј^ство је више
животом зајодница по оинагогама и шиорењем од уста до уста посшало
познато широким круговима старога света.
Наопрам нривлачне 1стране Јудејства стаји и изразито нера-
сположење према њему, кпје је обузело многе људе у мање-више оштром
облику. Јудејац се није уклапао у дотичном др'уштву, те је у мнагим
случајекима 1важио као странац. Обичаји и навике Јудејаца, пре >свеш.
њихова суботка пракса, сматрани су чудно- ватним, а понекад и
исмевани. Причало ice да се држе (сујеверј.а и обављају тајанствене
радње, а ,није ое устезало ни од њиховог клеветања. Подомех, кајим се
>на многим местима увесељавало о страном и необичном начину живота
Јевреја, могао је, штавише, довести до крв.а.вих разрачунавања. Тако је
за владе Калигуле у Александрији дошло до тешких иапада паганског
станов1Ништва, које је држало цареву страну против Јевреја, пошто ани
ни у ком случају нису хтели да иоштују цара као божанску појаву. Сигаа-
гоге еу пљачкане, паљене, Јевреји убијани, а римоки пр01куратор HHije
пооредовао. Тек са изгаенадном омрћу Кал,итуле прогону је дошао крај,
и цар Клаудије је потврдио јудеј;ака права. Зато по- ложај Јудеј.ства у
дијаспори није увек био једв01ста)ван. Ј еврејин се морао снаћи у
туђЈинм, а у њој се доиста гаије могао о;сећати као код куће. Хтео је да
се отвори грчком духу не би ли се мо-гао поалужити његовом опремом
ради оправдања предагае >вере, али се није могљо шати (Смело
заборавити да је Израиљ народ Бога свога и мора бити веран овојем
предодређењу.
82

Кара1ктери1<лмча.н пример повезаности грчке популарне фило-

оофије са наслеђем јудејског живота .пк> Зажону пружа IV књига о
Макавејима, која је настала у (Време Христовог рођења у јевреј- ској
'дијаопорји — у Александрији илм Оирији, одн. у Малој Азији. Аутор
жели да држи предавање канво се, 'иначе, могло чути онде- -онде по
смнакогама, и као тему овојих излагања наводи да разум треба да влада
!над афактима. Отога евоју тезу запониње речима: „Саовнм ije
филогофокм говор 'који ћу вам одржати на питање да ли је побожни
разум 1самогооподар над назгонима. Отуда вам с правом могу дати
еавет да пажљиво 'мотрите на ову ф:илооофију ,л (1 Мак 1, 1). Одмах на
почетку изноои се да је Јудеј€тво права философија, таја указује пут
врлинама. Зато се најпре дају пој- мовна тумачења: „Разум је, дакле,
интелект, који уз правилно- расуђивање 1бира живот мудрости. А
мудро!Ст је оазнање божан- сжих и људаких ствари и њихових ошова"
(1, 15). Врлина значи да ice живот води према Закону. „У сваком елучају,
^OBIOK који ходи ino Закону присиљава, па и онда када треба да ;буде
сребро- љубив, на таме месту овој -соп-ствени живот" (2, 9).
Са овима општепрмхваћенима излагањ1има зацртан је само оквир
за стварно през-ентирање ауторово: „На многим примерима овде-онде
могао бих овам показати да је побожшои разум самого- сподар шгона.
Али у 1најбољем случају верујем да га могу дока- зати поштеном
мушкошћу оних који ради врлине нретрлеше смрт, Елеазара, седмо(рице
браће и њихове мајке,- јер почпто ови нису пазили на болове све до
смрти, показ:али icy да разум има снагу над нагонима" (1, 7—9). Затим
се онширно 1Прича о истрај- но1сти Јевреја верних Закону, ,који под
Антиохом Епифаном ради- је ноднеше омр.т него да изневере Закон, а
при овом приповедању наиж^роко ice износи раније предање, као оно у
2 Мак б—7. Седа Елеазара доводе пр-ед жраља, 'Шји му шориче да ije
философ, јер' он мора јости оно пгго му природа пружа. Ако као
Јеврејин неће да додирне нечиста јшга, то је сасвим глупаво понашање.
Елаазар одговара да јесте и oicraje поолушан Закону. „Ти се рупаш
нашоЈ философији, као да је недовољно разумног расуђивања што ми
њоме живимо. Разумности 'Нас учи, да ми гооподаримо свима по-
хотама и пожудама; она нас вежба у мужевности, те ми сваки бол
добровољно ПОДН01СИМО; у праведности нас она вашитава, те ми у
св1им променљивмм распсложењима уравнотежено поступа- мо; у
побожн01сти нас она поупава, те ми једино Бога, који јесте, поштујемо са
њему подобним сјајем. Стога ми не једемо ништа нечисто. Јер премда
верујемо да је Закон етвар Божија, ипак зна- мо да Творац света као
законодавац ло природи саосећа с нама. Оно што је сродно нашој души,
то нам Он дозвољава да једемо; али нам је забранио уживање одвратног
меса" (5, 22—26). Тиме је живог по Закону описан као филошфија,
држање проииса о- јелима по!кушано је да се учини јаоним путем
разумнот расуђи- вања тако да и не-Јудеј не би отказао своје уважење
овоме ставу.
У 4. књизи о Макавејима јаано се види како се јудеј|ака дија- спора
поново освестила да је Израиљ одвојен од незнабожаца и стога се не оме
иретопити у грчкој средини, него мора да у сва- ко доба буде послушан
Закону, који му је његов Бог дао. Управо
 83

ову послушност синагопа је иастојала учинити разумљивол! неју- дејкжој

срединм, објашњавајући је опомоћу философске терсчино- логије, а тиме
је Јудејство ошЈСивала као праву философију, у којо|ј ice не уче 1с.амо
идеали врлиие и истрајно1Сти него се они и у животу осведочују.

2. Септуагинта

Да би се )јудеј|ске заједнице у јелинакоме свету мо-гле држати

Закона, реч Божија се морала пресвести са јеврејског на грчки језжс.
Наиме, мтоги Јевроји били .су заборавили јеврејоки, одн. арамеј|Оки
језик и отуда били приморани да им се Закон објаш- њава «а грчком.
Биће да је јеврејски текст најпре уамено прево- ђен по синаготама, али
је одмах потом настао пиом^ени превод. Према предању, овај посао су
пропратили чудеони догађаји, а тиме се хтео истаћи његов велики
значај. Ово предање је изло- жено у тзв. Аристејевој по)сланици, у опиоу
с краја 2. века пре Хр., а 1касније је по1НО'вЉ'ено и код других
јелинистчко-јудејскмх атишца. Каже се да је краљу Птоломеју II
Филаделфу (284—247. пре Хр.) његов библиотекар Димитрије екренуо
пажњу да у би- блиотеци не постоји грчки превод јудејског Закона, те је
краљ сместа предузео мере каоко би се попунила оова празнина. Он је
nocuiao порукзу првосвештенику у Јерусалиму и замолио да 72 учењака,
из еваког израиљеког ллемена по шест, уз^му на себе задатак да преведу
Закон .на грчки за његову^ библиотеку. Прво- овештеник је удо1вол>1ио
краљевој жељи: 72 учењака примљена су у Алекоандрији уз високе
почасти и на острву Фаро:су, пред Александријом, бацише ее на noicao.
Увече евакога дана Ш:став- љали :су оно што је авакм од њих урадио и
упоређиовањам се са- глашавали како текст треба да Д01словце глаеи.
noicae 72 дана rioiaao је био завршен: Закон је био преведен на грчки и
прочм- тан пр-ед јудејкжом заједницом. Радо1ст је била велика, а
дивљење због тачно^стм и 1побО'Ж!нооти прево!да неподељено1, те су
сви из- јавили: „Пошто је превод обављен на тачан, побожан и саевим
исправан начин, то је на месту да се он сачува у овој верзији и да не
дође до измена" (Аристејево писмо 310). Према опзој причи, грчкм
превод је добио свој тзив, тиме што је број 72 заокружен на 70 (на
латинском: Септуагинта). Зато се грчки превод Сгарог завета и сада
назив,а Септуагинта.
Нспорецив је карактер овог извештаја, који треба да исгакне
достој,ан1ство Закоиа, према којем су живеле јудеј!ске заједнице у
|ј'.елинакоме овету. Штавише, један лаганаки владар осведочио се у
његову узвишеност и чини ове да се сачини грчка верзија и она уврсти у
његову библиотеку. Уколико се одбаце ове црте, ипак се у овом
приповедању налазе извесне историј'Ски тачне посггавке. Биће да је
јеврејоким заједницама у Египту неопходно био потребан грчки итревод
Закона. Да би се овом делу отворила врата у авим заједницама, биће да
су се ове заједнице повезале са Јерусалимом и молиле за помоћ на
остварењу овог подухвата. Па и време које се овде наводи — прва
половина 3. века пре
84

Хр. — мотло 'би бмпм тачно. Египатски Јевреји могли ру без теш- коћа
да шобраћају ,са Јер-усалимоги, поруке су ишле тамо-амо, како је то
кећ било моогуће у времеиу када су Палестином влада- л:и Птоломеји из
Епиита, а (јудејоки живот у заједницама уживао широку самоуправу.
Коеачно, трвба имати iHa уму да Аристејева иослаиица го:вори једино о
тфеводу Закона, а ие и других делова Старог завета. Петокњижје
(Пентатеух) био је и остаје за Јудеј- •ство најважтаији део Пиама, којим
треба разумети еве остале књиге. Стота биће да :је најпре 'преведено пет
књига Мојсејевих у јелинистичкој дијаопори Епипта уз сарадњу
палестинских уче- њака.
Остали делови Старог завета новремено оу превођени на грч- ки
језик. Речник и стил, па и тачност и ноузданост превода, уоп- ште не
стоје свугде на истој BIHCMHM. ДОК је Пентатеух одлично преведен,
преводи пророчких текстова, као на нример књиге нро- poiKa Исаије,
иопали су мање срећно, а грчка верзија швиге про- рока Данила ире
претставља опис неголи превод пошто за јелин- ско Јудејство још није
било јашо повучена граница канона. У Септуагинту су унете и друге
књиге, настале у 2. и 1. веку пре Хр„ тако да је број сниса у грчком
Старом завету већи од јеврејског канона. Све у овему, у грчкој Библији
шма 9 књига вмше него у јеврејокој Библији, а то су: књига о Јудити,
књига о Товиту, че- тири књиге о Макавејима, књига Сирахова, као и
Премудрости и Псалми Соломонови. Ту опадају Јо'Ш неке прераде, одн.
допуне старозаветних описа: Јездре на грчком, Ода, књиге Верухове,
Посланице Јеремијине, Сузане, Бела и аждаје и неколико проши- рења
уз књигу о Јестири. Један део шиса потиче из јеврејско-г пратекста, али
јс друпи део оригинално сачињен на грчком, као што је 4. књига о
Макавејима. Пошто icy онда Грчка и Римска црква својој Библији
придодале неколико књига Септуашнте, које превазилазе оквир
јеврејског Старог завета, то еу Цркве Реформације признале каноноким
;једино оне описе који су били у јевреј:ско|ј Библији. Књиге, које ее
пор1ед ових налазе у Септу- агинти, обележене су као „апокрифи", „то
<су књиге које нису исте важности као Свето писмо, а ипак оу корионе
и добре за читање” (М. Лутер). (У Православној цркви неке од њих се
сма- трају „друшканонским", јер ое читају у цркви :као паримије. Сле-
деће „девтероканоноке” кн>иге су у цр!квеносло-венској Библији: II—III
Јездрина, Товита, Премудрости Соломонове, Премудрости Исуса сина
Сирахова, Варух, Посланмца Јеремијина, I—III Мака- вејска. — нрим.
прев.).
Преводом Старог завета на грчки 'језик поједине грчке речи су, на
основу јеврејскмх израза, приммле нови садржај. Ако су Грци под речју
„докса" схватали „изглед", „мишљење", сада је реч „докса” под утицајш
јеврејског Qabod употребље.на на мно- гим местима у значењу „сјај",
„олава". Јеврејском речју „panim” обележава се она страиа окренута
гледаоцу, те та реч не оз:на- чава само лице човека него и „лице земље"
(1 Mojic 2, 6 и др.) или „лице олтара" (1 Цар 8, 22. 31 и др.). Под утицајем
јевреј- ског идиома растешут је садржај значења грчке речи „прооо-
 85

олан", те ое лримењује у преноанш! амислу, на ону страну пред- мет

окрвнуту логледу. Пошто су у је:вр-е'ј;С!ком језику придеви
употребљаванм у миого мањој мери неголи у грчком, уместо њих се често
користи придодана именица у генитиву како би се при- казала ближа о-
знака. Пошто је овај идиом много-страно приме- њен у Септуагинти,
настали оу јеврејизирани изрази као „улица праведно'Сти" (= права
улица) (Пс 23, 3). У јеврејском се често имеиицама додају наставци д,а
би се навео однос,- њих углавном у Селтуатинти замењују личне
заменице „мој", „твој", „његов" итд. Зато се кују идиоми, који у грчком
'језику, додуше, нису немогући, али ниоу уобичајени. У јеврејокој
речници глагол по правилу стоји на почетку, а реченични делови ниоу
постављени у сређене сиктагме, него -.су прикачени један за други
једино са „и" — „и". Овај облик реченица углавном остаје неизмењен у
грчком преводу; отуда се веома често ставља одмах на почетку
реченице, а појединачни искази лабаво сс повезују свезом „и". Овом
језику, који -је таротуран приликом читања библиј'ских оде- љака у
синагога(ма, одговарао је изразито библијкжи карактер, који је
многоструко упли1ви:сао и слободно тариповедање и тума- чење
старозаветних прича. Како новозаветни писци цитирају и ту- маче
Стари завет око-ро саовим тар-ема Оелтуагинти, утицај Сеп-
туагинтиног г.рчког језика осећа се и на многим местима Новог завета -
— не само у свези са стар-озаветним цитатима него и у ду- жим
одељцима, у иоојима се зацело гавори у библиј|аким идио- мима д.а би
се изразила нарочита вредноет и1апричаног догађаја (в. нпр.
приповедање о детињ-ству Јована Крститеља и Х-риста, Лк 1—2).
Ако је, с једне стр,ане, на грчки језик Селтуагинте утицаоиз- ворник
јеврејоког Старог завета, с др^уге .стране, очевидно је на- стојање
нреводилаца да ое нО'Служе те-рмин-ологијOLM како би се грчким читао-
цима учинио схватљивим значај библиј|Оког га-вора. Где год је било
могуће настојало се да се антропоморфизми не примељују на Бога него
да се упо':оли лошчан по'јам о Богу. Уместо о Бо-жијој руци, говори се о
његовој моћи (ИНав 4, 24), а овамогућство Божије подвлачи се тиме што
се „Јахве Саваот" преводи са „Кирио^с Пантократор". Бог је у овојо;ј
узвиш.ено1Сти далеко од људоког метежа, те <се Мојсеју не појављује сам
Бог него његов анђео (2 Moljc 4, 24). Кад је Бо-г код неоагориве кули- не
шстао за име Божије одговорено му је: „Ја ћу бити онај који ћу бити" (2
Mojc 3, 14). У Сетатуагинти ice ова Божија ознакапре- води са „Ја сам
онај каји јесам", чиме <ое Бог описује као исти- нито и нај!више <биће,
како <се он таредставља у грчком мишљењу. Он је Творац и Гошодар
целог света, који овојом речи обзнанује овоју (Вољу и својим Законом
своиима људима саапшта-ва сво-ј-у за- повест да би их привео
морално'М делању. Ко њему следи наћи ће пут за стицање врлине, ореће
и мира, како то протаовед и учење ближе разјашњавају према
најмлађим деловима Септуагинте (4 Мак).
Језик и порука Сентуашнте припр-емили су пут раном хриш-
ћанетву, којим је могло учинити тародор у јелинистички свет.
86

Грчки Стари завет био g'e Библија хришћашооких оаиптина, које су брзо
настале у ва1рошима Римоког царства. Један Бог, који це- ломе свету
обзнањује овоју вољу и овоју заповест преко Израиља, открио се у Христу
као Отац. На ј.ез1ику, створеном грч-ким пре- водом Старог завета,
држана је хришћанока проио®ед најпре по синагогама, а затим и међу
не-Јеврејима. Пошто су се хришћани служили Септуагантом 'Као овојом
Библијом и из ње почели да наводе цитате за истину Јеванђеља, Јевреји
оу се ове више и ви- ше уираво од ње удаљавали. П:ри тоиме <се
појачала текдеиција, чији почеци су ice опажали већ у раније доба.
Наиме, било је по- кушаја да се |Пружи грчки прев-од етарозаветних
текст.ова, који би 1Још тачније и досло1нни|је изразио његснв језик и
оадржај. Сеп- туапинта б:и на многам местима пружила добродошли
осл-онац за њихову аргументацију, тако ипр. када ,се код, Mic 7, 14
каже да ће млада жена затруднети и родити сина, у грчком се
улотребљава реч „девојка", те хришћани из овога могу извести доказ
Оветог пиома за чудеоно порекло Христов-о (Мт 1, 23). Да би се дооко-
чило овом преводу, у јудејским круго1вима извршен је нови пре- вод који
је хтео да ропаки лодржава сваку фразу јевреј:ског јези- ка у грчком
језику-, не ооврћући се на то да је тиме насталакрај- ње чудновата грчка
говорна конструкција. Превод прозелите (пеобраћеника) Аквиле — по
рабикској традицији, ученика раби- на Акибе — око 130. г. по Хр.
наишао је на изразито одобравање учењака у Палестини. Поред
Аквилиног, наотао :је још један ггрев10д — Теодотионов. Он се трудио да
говори разумљивим грчким језиком, а 'Септуагинту је р1ев1идирао више
се наслањајући на јеврејоки текст. И његов провод користили оу
хришћани, а ње- гов нревод књиге пророка Данила углаганом је имао
предност над верзијом Септуаганте. Крајем 2. и почетком 3. века по Хр.
дао је Симах свој превод Старог завета на грчки језик; у њему се при-
мећује утицај рабинског тумачоња. Историја настанка ових пре- вода
јаоно посказује да је јеврејсжа дијаспора у јелиниотичком свету, уколико
није прешла у хришћанство, у 2. веку по Хр. до- спела под утицај и
надзор рабина, који оу од тада одређивали како треба схватити реч
Писма и како да изгледа учење у смна- гоги.

3. Филон Алекса.ндријски

Дела Фмлона АлекоандрИјоког сведоче о амиолил1ачкој онази овог

јеврејоког учењака. Мало се зна о његовом жмвоту. Рођен око 25. г. пре
Хр., живот је провео као повучени омудрац у Алек- сандрији, а ипак није
отказао кад је Јеврејима у Александрији било потребно његово
пожртвовано залагање. Кад је у Алекоан- дрији дошло до прогона Јевреја
од стране лаганског становни- штва, што је доотуштао прокуратор
(намесшж) Флак (Flaccus), Јевреји су одлучили да цару Калигули пошаљу
изасланство на чи- јем челу је био Филон и он је у Виму водио прешворе
(39/40. по Хр.). Ово путовање лично је описао (legatio ad Gaium), али у
својим опиаима није саопштио друге лодатке из овога живота.
 87

Као и јелшгистичка синагога, и Фмлон се у сво.јем мишљоњу и

делању трудио да помоћу филооофоких размишљања заонује разумоко
онравдање Јудојства. Највећи део његових списа загаима се објашњењем
Закона, првенствено Књиге поетања и Књиге из- ласка (1. и 2. Мојсејеве),
уз које пружа опширгаа објашњења и размишљања. Филон није
систематски изложио своје мисли, него је своје представе развијао увек у
наслањању на старозаветне тек- стове. Из мноштва његових излагања
ипак се прапознаје једин- ствена оонокна конструкција, чи!је се мисли
водиље етално понав- љају. За Филона израиљеш Закон има
неприкосеовени ауторитет, а истовремено он је најдубље проникнуо у
наслеђе грчке фило- софије и настојао да је доведе у склад са Мојеејевњм
Законом. QH говори о божанственом Платону и често се позива на његове
мисли, он познаје грчке трагичаре и јелинску понуларну филосо- фију и
њоме се користи на многим меетима. При о1бјанш>ењу Пентатеуха
Филон се држи грчког библијеког текста, који тумачи уз помоћ
алегоријске методе, која је, пре свега, била развијена у стојичкој
филооофиј|и и већ лре Филона коришћена у јудејској библијској егзегези.
Стојичка школа је, с једне стране, хтела Да се држи старих митоова и
бајш о боговима, али, с друге страгае, пружала рационалио објашњење
ових прича, да би од мита, који у неку руку представљају тело, издвојила
његосву душу, тј. истакла његов етичш значај. Алешријоко објашњење
полази од претпоставке да текст према овојој стварној садржини
намерава рећи нешто друго него што на први поглед изгледа, те се његов
рационални омисао може уздићи оамо путем тумачења, које разоткрива
ствар,ни смисао текста. Тако и Филон жели разлучити душу текста од
његовог сноданог изгледа.
Алегоријоко тумачење Старог завета повремено примењивали су и
писци новозаветних списа, да би ка овај начин показали да се неко
место у Старом завету нен01средно односи на хришћагаску заједницу.
Тако ан. Павле цитира 5. Мојс 25, 4: „Не вежи уста волу док врше”, да би
постало питање: да ли се то Бог стара за волове? Не, одговара Апо!стол,
ваистину ово није речено ради животиња, које при раду треба да
добијају храгау, него много више нас ради”. Одатле се изводи закључак
,да ономе који стоји у служби Јеванђеља парохија мора загарантовати
издржавање (1 Кор 9, 9). А у Посланици Галатима АЈПОСТОЛ алудира на
причу о двема Авраамовжм женама и даље вели да причу о Агари и
Сари треба разумети алегориј!ски: Агара ica :овојим оином озна- чава
ропство, а Сара са Исаком слободу, у коју је верујући по- зван (Гал 4,
21—31). Тамо цде се упошљаова ал;егориј|ако схватање текста у Новом
завету, користи се метода тумачења кој.а је у јелигаском Јудедству бил,а
гаашироко позната, а лооебно је Филон веома често користио.
Законоке књиге Филон описује, помоћу алегоријског објаш- њења.,
као изванредно морално учење, нрема којем људи опоме- нути у
Геносису, треба да пружају психолопже и етичке савете. На пример,
приповедање о стварању показује да Адам одр.ажава разум, а да
звериње земадаско и птице небеске представљају афе-
88

кте, а Еш стоји нашрам разума као чулно!Ст. Змија као символ ужжвања
и љубави приводи лрве људе једио друвом. Када Аврам најпре са Агаром
рађа смна пре него нпч> са Саром добија по- томство, то значи да се
човек мора најоре позабавити са пропев- дети-чним наукама ор е него
што се може окренути истини и стећи истину као њен иајлвшпм плод.
Жмовот Јосифш представља поли- тички образац и (показује како
мудрац треба да се опходи у др- жаиној управи, дајући пример паметног
делања. Као што се притшведања из Генеаиса могу на оовај начин
објаснити рационал- но, тако се и законски пропиои тумаче
алеогориј(оки и тиме но»ка- зује њихосв очмгледни етички оадржај.
Би.блиј'Ока наредба да жр- тва мора бити без мане значи: „Наћи ћеш да
оно_крајње бриж- љиво прегледање жи1вопгиње теби символички
најављује обавезу д,а побољшаш овоје морално понашање; ,та Закон није
дат за бесловесне животиње, иего за бића обдарена умом и расуђива-
њем. Стога се не сме оовртати на проиис да жртвене животиње не емеју
имати веку ману, него на оне који жртвују да они не би имали неки
афе!кт" (de speciaKbus legibus I, 260).
Тако Закон учи шта према божаноком устројству одговара
човековом бићу. КЈао што сабат иружа прилику да се дан одмора
иокористи за филооофако размишљање, тако и поједине запове- сти
о;дговарају ономе што ирирода налаже. Стога Mojoej није учио ништа
друго него оно што и грчки фило;софи; штавише, о:н је доиста њихов
учмтељ, од којег су сви они учили. Зато Је- врејин не треба да се сггиди
када усред иноверне ередине живи по Закону. Наиме, он је у правом
|омислу речи коомополита; он ослушкује природни закон, који је Мојееј
најјјасније изложио. Ако је Moj'cej пре Закона изложио отварање света,
из овола про(излази да Закон одговара природи и отуда пружа наредбе,
које су за све људе апсолутно важеће.
Израиљоко ишоведање једнош Вога Филон надази и у уче- њима
филошфа: У савезу са овима он полемише иротив паган- скот
нолитеизма и идолопоклонства. Један Бог стоји наспрам света као
1највише Добро. О њему ое може говорити једино у апо- фатичнми
(негативним) иоказима, те се његово стварно Биће не може описати,
него једино наговештавајуће обележити. Он је не- видљив, неиаменљив,
самоовојан је, слободан је од људскмх са- грешења. Он је аноолутно
Добро и Лепо, у њему је свако зами- сливо еавршенство. Филон, дакле,
користи нлатонске мисли ради обраде овојег учења о Богу: „У ствари,
једино Бог светкује праз- нико; јер он ј,едино сме да се радује, он једино
сме да буде весео и радостан., он једино има мир без икакве борбе; он је
без туге и без страха и савршено слободан од зала, 'никоме не
подражава, без болова је, без замора, пун чистог блаженства, његово је
Биће потнуно савршено, штавише, лично Бог је врхунац,, крајња тачка
и граница блажен;ства, њему нико други није потребан ради њего- вог
повећања, штавише, евима појсдиначним бићима допушта удео на
врелу Лепоте, на самом себм; ове оно лепо у овету никад не би било
такво да није било сачињено прем,а истински лепом: источнику,
нествореном, непрољазном" (de Cherubin 86).
 Бог стоји високо над оветам и међубићима, одн. ипостааоха ствара
везу са људима еа замљи. Мишо о платоиоким идејама повезује ое са
јудејокмм представама о анђелским бићима, када се каже да ije Бог пре
оакивања света .створио обрасце свију ства- ри. Преж) сила, које
произлазе из Бога, он је делатан у свету. Као освапсве силе имеиују се
мудр01ст, дух, доброта и моћ, али првенствено Логос. Он је идеја, која у
себи обухвата еве друге- идеје, Послани:к и Заменик Божији у свету,
његоово средство и обј.авитељ, крјим је Бог створио овет, одржаова га и
њиме управ- ља. Али Логос није на делу једино као Божија сила, која
долази људима, каго је истоврамено ходатај људи код Бога, њихов прво-
свенггеник и заступа их пред њим. Тако је Бог у апсолутном сми- слу
међубиће између Бога и људи.
Стварање је уоледило тиме што1 је Бог Логооом и божаноким.
силама безо1бличну и бе1сквалитетн.у, безживотну и неуређену ма-
терију, реализовао, већ пО|Отојећи прао1браз. Материја је -својом б
езживотношћу а'П1солуша антитеза Богу; она је1 мртва и ни- штавна.
Са^мо кроз божаноког Лопоса могла је да ое твар оформи. Старање
човека об:ављено је начин што је Бог нагјире отворио' прачовека, који је
као одраз истиноког Бића био ПО' Божмјој слици. Ако се исказ у 1 Мојс
1, 26 однош на .прачовека, то се 1 MojiC 2, 7 однош на земаљжог човека
који је наЈстао као репро- дукциј.а пралмка. Небеоки човек до!био је
обличје према слици Божијој, а земаљ1ски чО|В>ек је тек оформљен. Он
је почмнио гре- хопад и истеран из Paija, а небе10ки човек као чиста и
савршена идеја човекоова борави у Бога.
Човек, отуда, icrrojM између два овета. Његова душа иотмче од Бога
и припада небеокој о.таџбини, а његово тело је створено од нролазне
материје; обухвата душу као у некој тамници и опет ће ишчезнути. Тело
је узрок созију зала, греха и слабости људоких, а душа је божанског
порекла и треба да се поврати Бо- гу. Зато човек има задатак да
прошетли овоју душу, да откаже афектима и ножудама и морално се
усавршава. Природно, он из својих личних усилија неће моћи да
ностигне овај циљ. Међутим, помоћ Божија прмтиче трудбени1ку и
ојачава г.а да би могао во- дити живот пун врлина.
Припадност Богу, у шта је верујући убеђен, истиноки мудрац
доживљава у ове већој мери, тнме што ое разрешасва свега земаљ- ког и
непосредно доживљава гледање Бога. Према Платону, нај- виша
степеница коју мудрац може постићи јесте интуитивнО' гледање,
ентузијазам који ,се може опи;сати као оааијено1Ст и иопу- њеност
небеском љубављу. Филон ce 'Надовезује на ову ммсао и изражава је
позивајући ce на 1 Мојс 12, 1. Бог је Авраму запо- ведио да се исели из
ciBOijie отаџб;и1не и из дома оца овога, у земљу коју ће му показати.
Овде Фило1Н примећује: „Када, дакле, душо, дође чежња да постанеш
н.аоледница божанских до;бара, онда не напуштај једино „земљу”, тело>,
„родбину", чулност и „дом очев;,т Логое (тј. овде: ум ко;ји се изражава
речима), него бежи од. себе саме, сличгао суманутима и побеснелима, и
као Ко- риванта, екстатична и иопуњена пророчким одушевљењем.
Јерово
90

је наслеђе душе, к-оја по себи иије свише богоодушевљена, него

раопламоаваиа небеаком љу.башву, коју води и ка себи уздиже о«,ај
истиноки Постојећи, док joij истина претходи и ове склања са пута да би
она ишла утабаном стазом (Qms шшш đivinaruTn heres 69). Као што је
Филон могао да унутрашњу по1везаност бића са Богом опише
појмо1В(има филооофске традицмје, на другим местима он се ослања на
релишје мистерија и може рећи: „Ова учења, о ви поовећени, који сте
чиста уха, примите као заиста свете тајне у ваншм душама и не
иоћаакајте их неком непошеће- ном, -него их сачувајте и држите код
себе као ризницу, у којој не почивају злато и сребро, пропадљиве ствари
— него од свих по- седника оно најлепше, сазнање о Почетку (овета) и о
ИЈСТИНИ м треће о изданку oi6a O'Bora. Али кад оретнете посвећенога,
држите се њега и хитно na замолите да вам не скрије »еко ново тајно
унење које зна, све док вас у њему јаоно не по.учим. Јер и ја, који сам
преко Божијег пријатеља Мојсеја по1Све:ћен у велика •тајна учења,
!ишак се нисам преммшљао када сам касније упознао и схватио
пр'Орока Ј еремију, да он није само посзвећен, него и значајни јерофант
(овештенооткроштељ), да код њега идем у школу" (de Cherubin 48).
Језик којим Филон овде говори не сме ,ое погрешно разумети. Јер
OIH неће да говори о екстатичним доживљајима као таквима, нити хоће
да од Јудеј|ства ство!ри релипију хмистерија. Када погде- где каже да
божанским одушевљењем узвише.н аазнаје свете тајне и божанока
посвећења, он се користи фразом која је била свој- ствена јелиноком
свету, да ’бм је употребио у преносном смислу. Истиноко посвећење
доживљава се проучавањем Закогна и Проро- ка, а екстатичким
доживљајима дају се ономе који подарено му сазнање схвата као дар
Божији.
Филонова побожност има изразито и1ндивидуалијстички карак- тер;
он представља Израиљ као заједницу мудрих. У 'Кругу сина- гога Филон
је остао усамљени мислилац, чије дело није имало ишроки одјек, пошто је
одмах пооле његове .амрти и Јудејство у дијаспори нотпало под
рабински утицај. Али су Филонове ммоли извршиле онажно дејство на
рано хришћанство у Александрији. Хришћани су се користили
Филоновом терммнологијом, а поееб- но су МОГЛ1И прихватити
пред|Ставу о Логооу д,а би је применили приликом стварања савоје
Христолошје. На тај начин Филон је са своје странс постао приправитељ
пута хришћанске теологије, која је сачувала и предавала њешве аписе.
Без Филона се не може замислити теологија 'Св. Климента Ал OKcairд риј
ског и Оригена, јер од овог великог јудејоког филооофа и теолога
хршпћани су научили како ce библијска вера може филооофскм
обр'азложити не б|И ли се објаснила као иапуњење аваке челсње за
истином и врлином.

4. Јосиф Флавије
Јооиф, који је потицао из палестинског Јудејства, а касније живео у
дијаспори, желео је да својим књигама пружи јелинским читаоцима
оправдање Јудејства и врбује их за израиљоку веру.
 91

При овоме, <с једне стране, до изра-за долази палестиноко преда- ње, по
коме се, наравно, може препознати да се и у П'алестини утицај јелинства
јаоно осећао. А с друге стране, јелинском терми- нологијом излаже се
Јудејство да б;и она за иноверну заједницу представљала ствар по себи
разумљиву.
Јосиф ни издалека није тако аамо.сталан мислилац као Фи- лон
АлександрЈ!јски. Али зато његова излагања о сувременом Јудејству могу
утолико више важити као израз оних раширених представа и .погледа у
крутоозима оинагога.
Свој животни пут описао је сам Јосиф у аутобиографији. Рођен око
37. г. по Хр. као свештенички син у Јерусалиму, упо- знао је једну за
друшм групе фарисеја, садукеја и еоена, будући да је свакој припадао
извеоно време. Пошто је затим лровео три године код једгаог
иЈапоаника по имену Бан (Barmius) и делио ње- гов претешки живот,
вратмо се са oiaaaviiHaecT година у Јерусалмм, прикључио се
фарисејима и почео да делује у јавном животу. Кад је избио устанак
Јенреја против Римљана, Јосиф је, додуше, саветовао понуштање, али је
ипак учествовао у побуни и послан у Галилеју као заповеднмк. Пошто је
при ошојењу Јотапате до- спео у римско ропство, пошло му је за руком
да задобије накло- ност, ла је цели рат -преживео у пратњи римоких
војско-вођа, отишао у Рим, ту се !настанмо и прихватио се књижевне
делатно- сти ради 'Опасења части овојег побеђбног и несхваћеног
наро.да.
Ускоро по завршетку рата Јооиф је написао „Историју јудеј- скот
рата", која излаже догађаје од времена Антиоха IV до оево- јења и
разорења Јеруеалима. Дело је прво1бш1но било написано на арамејоком,
а з.атим преледено на грнки и крајем седамдесе- тих година предано
Веопазијану. О.но треба да покаже да су не- дав!ну несрећу Јевреја
проузроко-вали зилоти (реганитељи) својим неамотреним онхођењем.
Године 93/94. по Хр. Јооиф је објавио историју Израиља под насловом
„Јудејјоке стар^ине". Првих десет књига приповедају, позивајући се на
отарозаветне књиге, историју Израиља од стварања света до
вав1илоноког расејања. За потоње време Јосиф је имао на располагању
мало извора, те је период поеле расејања (егзила) изложен саовим
укратко. Затим се опшир- но говори о макавејском добу, о којем су
макавеј1ске књиге пружале изобиље материјала. Посебно исцрпно
оцртава се у књ. 15—17 владавина Иродова ; лооледње три књиге доводе
историју до избијања јудејоког рата. Са овим историјеким извештајима
Јосиф је најважнији сведок оних збивања у Палестини у првом
ирехришћанском и првом хришћанском веку, чије исцрпно изла- гање
— по вредности извора, наравно, не на увек истој висини — пружа
изобилна саопштења о Јудејству у вр-еме Христово и у време првих
хришћана. Апологетска црта Јооифових сочинснија карактерише на
крају и његову књигу „Contra Apionem” (Против Аписша), У њој Јосиф
одбацује раширене пришворе и сумње на Јевреје, уомерујући пажњу на
велику старост и отмене обичаје Јевреја, чија држава није б'ила
монархија, нити олигархија или демократија, него теократмја, у којој би
сами Бог требало да
92

буде гоеподар у свима подручјима људаког живота (Contra Apio- пеш II,
16).
Јооиф пжпе као јелиноки литерата, а желео би да инсистира како
би се уважавао као историчар у грчком говорпом свету. Тако он, према
навици, отпочиње сво)у „Историју јудејског рата” предшвором, у кој-ем
укратко објашњава задатак, истиче поузда- HO'CT њешве
историографијје и сво.је дело енергично препоручује: „Рат Јевреја
против Римљана, најважЈнији рат не само у наше доба него и међу
свима ратовима, који су — како чусмо — изби- јали између градова и
народа, неки већ опмпали. Међутим, так- ви делимице догађајима
уопште нису ни присуствовали., него су од глаоина оакупљали глупе и
противречне приче и прерађивали их на софистички начин. Неш су
делимице били п,ри1сутни, али да би лаокали Римљанима, или из мржње
лрема Јеврејима фал- сификовали су те догађаје. Зато се њихови списи
'Састоје делом из лаокања и не пружају исто^ријску исшону. Отуда ја,
Јосиф, оин Матије, из Ј ерусалима, овсштеник, који сам се лично на
иочетку рата борио против Вимљана, а даљем развоју морао да невољно
присуствујем, донех одлуку да људи!ма који живе под римском влашћу
пружим извештај на грчком јсзику о томе што сам већ раније дао не-
Грцима у унутрашњости” (Јуд. рат I, 1—3). У на- ставку Јосиф ашширно
излаже методске принципе овога рада, У којем неће ништа друго чинити
него ствари тако описивати како су се збив.але. Отприлике у исто време
предговором уводи своју књигу и јеванђелист Лука, тиме што у неколико
речи наводи за- датак, тему и изворе овојег изљагања и именује циљ који
би опис догађаја у време Христово и почетака Цркве требало да Јеван-
ђеље постигне код добронамерног читаоца (Лк 1, 1—4). Таквим уводом
аутор сматра да излаже литерарно дело, когје је истога ранга као и дела
првих књижевника јелинскога света.
Јооиф је хтео' да код нејеврејских читалаца побуди разуме- вање
Јудејства и овима оправда јудејсш начин живота. Биће Бо- га, који је
творац читавог овета, описује се изразима који су уо1би- чај.ени код
Грка,- он се назива делотворцем, оцем и прапочетком свију ствари.
Његова узвишеност може ое описати једино апо- фатичним., негативним
исказима: Он је без потреба, нестворен, неизменљив, неразрушив.
Пошто се Божије обиталиште не може свесги на питање: где је Бог,
одгосвара се: „Ви сте шуда у ономе што је Божије” (Јудејже старине, V,
109). Отуда Јосиф и не го- вори о узнесењу на небо Бноха или Илије,
него уместо овога каже да су они отишли Божанству и поетали
»еовидљиви. Као Творац, Бог је оживотворио мртву материју, тиме што
ју је по- сматрао и из четири елемонта створио читав коамое.
Старозавет- »о-јудејоко веровање у :стварање изражава се, дакле, грчком
тер(м:инологијом,. да би се у иантеистичш формулисаним иска- зима
забележило исповедање у једнога Бога, који је Гооподар свију ствари.
Ј елинизацијом религиозног језика увлачи се у приповедање
старозаветних прича рационалјни елемент. Када ice, на пример, каже да
оу Филистејци збот отмице Ковчега завета доживели
 93

миого беда, Ј-ошф, да би објаонио оова збивања, расуђјује „да за

објашњење овога ништа друго :не може доћи у обзир до једино природа,
која како за тела, тако и за земљу и растиње и за све што из ње настаје,
доводи до таквих измена према цикпусу вре- мена" (Јудојоке старине
XV, 299). Иако остаје нерешено како одговорити на ово питање, ипак је
очмгледно да ое догађаји из живота са Грцима објаане ланчаном
реакцијом природних узрока.
Премда Јооиф није био самосталии филоеоф, ипак му је било стало
до тога да се пред овојим читаоцима прикаже као школован и образован
човек. Он им представља групе фарисеја, садукеја и есена као
философске школе, а за фарисеје приме- ћује — којима се заувек
прикључио — да они имају велику срод- ноет са философ[оком пжолом
стојика (Vita 12). У сттвари, не мо- же бити говора о таквим однооима
или сличностима, осим ако се изузме да су стојици, као и фарисеји,
придавали етици вели- ки значај и од људи захтевали праведан и
врлински живот. Шта- више, и јудејока слободна странка зилота влжила
је за Јосифа као филооофкжа школа (Јудејске старине XVIII, 23), премда
је њихо!ва политичка делатност била далеко од философског раз-
мишљања.
Тамо где се — као што се нашироко депхавалО' у Јудејству — У
будућно!Ст упућена нада описује грчким представама о бесмр- тности
душе, нелта више проетора за жива есхатолошка ишчеки- вања. Стога је
Јооиф морао свој извештај о наступању па сцену ов. Јована Крститеља
тако конструисати да ни реч није казана да он најјављује некога иза
себе, нето се Јован назива племенитим човеком, који је учио Јевреје „да
теже за врлином, вежбају се у праведности и богопош.товању'' (Јуд.
старине XVIII, 117). Ако су Јевреји хтели да Грцима објлсне своју веру и
да код римских власти не изазову подозрење, онда нису омели говорити
о Меоији, На место надања упућеног на израиљску будућност дошло је
иш- чекивање будуће судбине појединца и његове бесмртне душе.
Мада је Јооиф могао нешто знати о почетку Хришћанске цркве, или
је можда доиста знао, он о томе ништа не вели. Је- дино у контексту
извештаја о насилној омрти брата Господњег Јакова он спОдМиње да је
овај и од Јевреја цењени праведник био „брат Исуса, названо1г Христос"
(Јуд. старине XX, 200). Додуше, хришћани су, који су касније ширили
Јосифове описе, и на неким другим меотмма унели алузије на Исуоа
Христа, али се ове до1пу- не могу јасно препознати као каснији додаци
који не нотичуиз руке Јосифове.
Јудејство у јелинској дијаспори умело је да се, с једне стра- не,
одрж^и отвореним према грчком мишљењу, а с друге стране је остало
верно Библији. Местимично се, наравно, дешавало да су мале јеврејоке
групе потпадале утицају средине. Тако су и у јудејске кругове продирали
аотролошја и магијаке представе, a у Малој Азији је постојала мала група
поштовалаца суботе, која је иотовремено лоштовала Бога Сабатија
(Sabazios). Макако да и утицаји друшх религија .нису остали пред
вратима шнагоге,
94

ипак је Јудејство у читавој дијаопори до1казивало задивљујућу

чвр1сти!ну и компакжост. Додуше, људи су се отвар.али грчк-ој култури
и духовном овету, али Је учешће у паганоким култовима ув*ек аматраио
немогућим за Јеврејина. Није се прихватало објаш- њење
прооветитељско^г разума да се коначно у свима релипијама обожава
један и исти Бог. Јевреји оу ое, штавише, и у дијаопо- ри у KOijoj су
прихватали гр'чки језик, одлучно држали исповедања израиљоког Бога.
Бмли су спремни да ради тога поднесу презир и протон, пошто су знали
да је истина на њиховој страни. Као што је Mojicej био учитељ филошфа,
тако је и Израиљ учитељ народа, пооведочујући 'им једног Бога, који је
вечан и своју реч говори преко Закона, а који је преко Израиља дат
целоме свету.
 III ГЛАВА

Јеврејски живот и јеврејско веровање

у време Новог завета

Мшсако да tje разнолика и шарека слика група и покрета унутар

Јудеј(стиа у време Ноовог заовета, шхак ое .јасно могу разаз- нати
изовесне црте жшвота и зверовања Јовреја коде (су биле зајед- нинке и
које су их разликовлле од нејеврејске средине. Испове- дање деднога
Бога., који је Гоопод овета и цар овота народа, тре- бало је да се
обелодањује у поолушности његовој вољи. Отуда је учење Јудеј|ства
инсистирало на ошваривању њепа у свакодне- вици, и нмје развијено у
опекулативном теолошком систему него у приМ'еии Затаона по шима
животним пмтањима. Премда је уну- тар Јудејстова било и различитих
потледа о томе на кзоји начин у по1једино!оти треба тумачити Закон и
њега се држати, илак су ови Јевреји били једцоглашо уверенм да је Закон
дат као Божи- ја овета воља његоовом народу, који је Он издвојио од
овију на- рода. У Храму и смнатогама проелављано је његово име и
обдазв- љивана његопва воља; веровање у једнош Боопа, коди неће напу-
стити своје, и надање у будуће избављење гајили су сви Јевреји, било да
су живели у Палестини или у дијашори, било' да су у безбедрим ,или у
мукотрпним условима живота. 1

1. Социјални услови Јевреја у Палестини и у дијаспори

Римској политици, спровођеној у свима провинцијама Цар- ства,

одговарало је да врховна власт буде у рукама Римљана, али се у
осталом није мењало постојеће политичко и правно стање. Отуда је у
Палестини јеврејска држава остала под влашћу краља Ирода; и када
је у 6. години по Хр. на место јудејског владара дошао римзски
прокуратор, Оинедрион је и даље обављао своју службу као најјвиша
јеврејска власт. Највиша правна власт била је у рукама римског
намесника (прокуратора), а водећим круговима у Јерусалиму
преостао је уплив на Храмовни култ и на формирање јеврејског
живота. Првосвештеник и врховни свештеници одређивали су, као и
раније, ток богослужбених радњи у Храму, а староседелачке
породице могле су као и раније учествовати у политичким
збивањима и водити економски ста-
'96

билан живот. Једино се морало пазити да се не изазове римска власт

неопрезним поступцима. Али за народне масе једва да се променом
власти нешто изменило у њиховом свакодневном жи- воту.
Јевреји у дијаспори уживали су привилегије које им је по- ,дарио
цезар, те су свуда у Римском царству неометено зидали синагоге,
вршили (бопослужење и унутар своје заједнице насто- јали на држању
Закона. Мада су Јевреји својом послушношћу Закону били издвојени из
своје средине, ипак се у социјалном погледу од ње нису разликовали. У
снажним јеврејским колони- јама, које живљаху у великим градовима,
Александрији, Анти- охији и Риму, били су заступљени сви позиви којих
је било: занатлије, ситни трговци, али и глумци и просјаци.
Привредни услови живота, у којима су Јевреји живели у отаџбини,
били су сасвим скромни. Имућни су били једино мали кругови више кл-
асе у Јерусалиму и велепосед!ни!ци у Галилеји. Пошто су делови
галилејског брдовитог појаса били првобитно краљевока земља, и у
јелинисгшпко доба многа имања припадоше не-Јевреј:има ;који су често1
живели у иностранству и (овој посед обрађивали преко управитеља.
Јеврејско становништво у земљи зарађивало је за живот бавећи се
пољопривредом, занатима и ситном трговином. Пољопривреда је
углавном била заступљена у равницама у северном делу земље, а у мањем
опсегу у околини Јерусалима. Велики део Јудеје био је у то доба као и
данас пустара, те је пут од Јерусалима за Јерихон водио преко пустог,
ненасељеног подручја (Лк 10, 27—35). Суре деонице Јудеје омо- гућавале
су сточарство због пашњака, у Генисаретском језеру негован је риболов, а
у Јорданској долини успевали су вино- градарство и производња смокви.
Сељачко становништво могло је да напорним радом осигура скроман
живот. У суштини ништа боље нису пролазили ни занатлије: ткачи,
ваљари, кројачи, ко- - вачи, столари и грнчари. Многи позиви беху
презрени, као штав- љачи коже, пошто су се морали стално
онечишћавати (Дела 10, 6), или порезници, јер су стајали у служби
паганских власти и деловали издајнички. Услед великих грађевина, које је
Ирод био подигао у Јерусалиму и у другим местима, многи људи су нашли
посао. Па ипак је било беспослених, то се онај који је изгубио посао морао
бојати за будућност (Лк 16, 1—8). Сиромаштва и просјачења било је на све
стране. У Јерусалиму је било пијаца за свакојаку робу, доношену у
престоницу. На овај начин Јеру- салим је нешто процветао. Није ни чудо
што се за његово ста- новништво говорило да је ослонљиво када је била
реч о Закону, али није ослонљиво у трговини и у занатству. Путеви који су
водили кроз земљу бивали су несигурни због разбојника који су препадали
трговце и пљачкали их. Бедни услови живота, у којима се игалажаху
многи сељаци, трговци и занатлије, подстакли су многе Јевреје да се иселе
из отаџбине и у туђини потраже своју срећу.
Јеврејска породица је живела у малој кући, која се већином
•састојала од једне једине просторије без прозора (Лк 15, 8).
 97

Једино се ризница могла издвојити (Мт 6, 6). Ноћу је читава лородица

спавала на једном једином лежају. Као глава патри- јархално уређене
породице, отац је требало да се стара не само за спољно благостање
свију њених чланова, него и да синове подучава Закону. Деца су имала
да поштују њега и мајку. По- ложај жене није био раван мушкарцу. Ући
у брак значило је у Јудејству испунити божанску заповест — при
стварању света — ,да се људи плоде и напуне земљу (1 Мојс 1, 28), што се
схватало као божанско оснивање брака. По правилу, |брак је склапан у
младости; муж се углавном женио у старости између 18. и 24 године, а
невеста често нцје :била старија од 12. до 14. године. Са прооидбом, до
ошје је долазило правним шо!разумом са оцем невесте, закључење брака
већ је било пуноважно-. Ако >би жених умро inpe брака, невеста би
важмла за удовицу. До^ раокидазња просидбе могло је доћи једино
путем разводног писма. Приликом закључења брака жених је морао
положити тзв. свадбени допри- нос, којим ije за жену била обезбеђена
извеана сума новца, што јој је касније уручивано у случају смрти мужа
или после развода. По 5. Мојс 24, 1, једино је мушкарцу било дозвољено
да раски- не брак, а том приликом је жени уручивао разводно писмо, ако
би на њој нашао нешто срамотно. Овај писмени документ је садржавао
имена мушкарца и жене, датум и изричиту изјаву мушкарца да је овиме
његова жена слободна и може ступити у нови брак. Још два мушкарца
морали су као сведоци ставити своје потписе. По питању када је
довољан разлог за развод бра- ка мишљења учитеља Закона била су
подељена. Док је Шамајева школа видела овај разлог и када је жена била
неверна мужу, Хилелова школа је заступала гледиште:, да кад год, се
мунжар- цу нешто не свиђа код супруге већ постоји нешто срамотно а
тиме и разлог за развод. У пракси, наравнб, мушкарцима није било
могуће да својевољно раскину брак, јер су били у обавези да разозедееој
жеонеи оикоплате |Проп:исани венчани доиринос, и да приликом
ступања у нови брак положе још један такав допри- HOIC. Из овога
разљопа долазиљо је и др иолшттије, која је, иако по ста!розавет!ним
прописима долустмва, била ретко' у круговима 6oiimHx људи.
Жена је била потчињена својем мужу, али у јавности није могла да у
суду иступи као сведок или да богослужи. У Храмов- ном кругу жене су
смеле ићи све до женског предворја, а на богослужењу по синагогама
могле су само да слушају, али не и да активно учествују. Жене су,
додуше, биле обавезне да се држе прописа Закона, али нису морале да
пазе на вршење свију прописа нити да проучавају Закон. Зато је сасвим
појмљиво што je р. Јехуда рекао у 2. веку по Хр. да Јеврејин има да
дневно каже три стиха славословља: „Нека је благословен Онај који ме
пије створио као незнабошца. Нека је благословен Онај који ме није
створио као жену. Нека је благословен Онај који ме пије створио као
необразованог (наиме у Закону). (Јер се каже у Ис 40, 17): „Сви су
незнабошци ништа пред Њим. (Нека је благословен) Онај који ме није
створио као жену. Јер жена није
98

обавезна на заповести. (Нека је благословен) Онај који ме није створио

као необразованог. Јер необразовани не боји се греха" (Tosephta Berakot
VII, 18).
Као жене и деца, морали су и робови испуњавати само за- конске
забране, али не и све заповести. Јеврејским робовима господар је морао
дати слободу у суботној години, тј. најкасније по истеку седам година.
Пошто је јеврејског роба Закон правно штитио, незнабожачки, пагански
робови су настојали као робови јеврејских господара да и они стекну
исту заштиту Закона тиме што су прелазили у мојсијевску веру и
постајали преобраћеници (прозелити). Пошто је у Палестини било мало
богатога света, број робова није био велшки. Ако су Јевреји докшеиали у
роп- ство незнабожачких господара, њихови замљаци по вери и крви
трудили су се да их што пре искупе. Тако су многи Јевреји, који су као
ратни заробљеници одвођени у стране земље, ослобађани иосле извесног
времена. Они су затим углавном остајали у дија- спори; неки су се пак
враћали у своју отаџбину, па је у Јеруса- лиму постојала синагога
либертина, тј. слободњака (Дела 6, 9).

2. Храмовни култ у Јерусалиму

Храм у Светом граду у Христово време ништа није био из- губио КУД
iCBora виооког значаја, који му је у историји Израиља одувек припадао.
Да би сачувао његову светост, рагагалио се велики мака !веј|оки устанак
против преовладавања јјелинистичког туђинског утицаја. Па и групе
побожних, који су се у потоње време старали око строгог држања
Закона, настојале су да се Храмовни култ врши тачно према прописима
Закона. Али, док је фарисејима пошло за руком да се садукејско
свештенство углаином морало управљати према њихопим погледима,
заједница пак која се окупила око Учмтеља П'раведности иије могла да
спро- веде овоје схватање Зак)01на, те ,је морала да од:е из Јерусалима.
Под владавином краља Ирода Храм је потпуно обновљен и
Храмовии круг двоструко проширен, тиме што је добијен одго- варајуће
већи простор подизањем заштитних зидова. За овај подухват нису
штеђена средства и много је уложено. Пошто су радови почели у 20/19.
г. пре Хр., нови Храм је био освећен додуше после десет година, али још
десетине година градило се на овом огромном делу, који је био завршен
тек пред почетак устанка против Римљана, у 64. г. по Хр. „Ко није видео
грађе- вину Иродову, никад није видео нешто лепо", гласила је једна
пословица. И када је Христос са својим ученицима стајао пред њим —
пишу јеванђелисти — указивали су му пуни дивљења на величину
грађевине: „Учитељу, гле какво камење и каква грађе- вина!" (Мк 13, 1).
И заиста, Храм је давао упечлтљив утиеак. Ко год је ишао горе у
Јерусалим, још из далека је могао спазити Храм на ви- сини, како се он
појављује као брег под снегом у својем божан- ственом сјају. Чим би се
прошла градска капија и дошло у
 99

Храмовни круг, најпре би се улазило у спољно предворје, у које су смели

залазити и незнабошци (пагани). Ово предворје било је окружено зидом
на чијој унутарњој страни су водили покри- вени ходници од стубова око
читавог Храмовног трга. Трем од стубова, на источној страни назван је
Соломоновим, јер се гово- рило да га је саградио још цар Соломон. (Јн
10, 23,- Дела 3, 11). У спољном предворју одигравала се шаролика слика,
чему су већ доприносили неопходни свакодневни жртвени култ и посете
силних поклоника о празницима. Пошто Јевреји, који из далека
долажаху у Храм, нису могли довести са собом и жртвену живо- тињу,
морало им се обезбедити да пред светим местом купе животињу без
мане, коју су онда прршосили на жртву. Унутар Храмовног круга од
давнина је важила тирска новчаница; али како поклоници нису могли
имати овај новац, морали су да своје новчиће размену у важећу
Храмовну новчаницу. Зато су мењачи новца седели у предворјима
Храма с дозволом званич- ног свештенства,- продавци су једино нудили
голубове да би и сиромаси могли бар малу жртву принети на олтар (Мк
11, 15— 19; Јн 2, 13—17).
Спољно предворје било је изнутра подељено преградама, са
упозорењима на таблицама на грчком и латинском језику: „Нико страног
порекла не сме заћи иза преграда и ограде око Храма. Ако се у томе
ухвати, лично је крив за смртну пресуду која ће уследити." На ово
упозорење брижљиво је мотрила и римска опсадна војска и избегавала
да на било који начин по-

1. Светиња над светијњама

2. Жртвеник у Светињи
3. Женско предворје
4. Предворје за Израиљце

вреди то свето место. На улазној капији у унутрашње предворје (читај:

Светиња) били су многи просјаци, у нади на скромну милостињу од
посетилаца Храма (Дела 3, 2). У источни део унутрашњег предворја
смеле су да улазе и Јеврејке, док је за- падни део био одређен само са
Јевреје мушкарце, пошто су
100

само они смели да учествују у култу. У оном трему који је окруживао

жеиско предво.рје биле су омештеие каоиде (корвани; кнед Вука „хазна")
за прилоге (Мк 12, 41—44). Пред Храмом (читај: Светињом над
светињама) био је Кадиони олтар, непре- стано упаљени седмокраки
свећњак и сто са хлебовима пред- ложења, на који ije сваке суботе
1Стављано 12 ноеих хлебова. У Светињу над светињама, која је од
осталих делова Храма била одвојена непровидним завесама, улазио је
једино Првосвештеник када је на Велики дан измирења обављао чин
измирења за цели Израиљ. Ковчег завета, што је некада овде стајао,
изгубљен је када су Вавилонци разрушили Јерусалим г. 587. пре Хр.
Када је две генерације касније саграђен нови Храм, место где је Ков- чег
почивао остало је празно. Зато је од тога времена јарчевом крвљу, којег
је П рво овештенмк !приноси10 на Вел-ики дан измирења за грехе
Израиља,. уместо Ковчег завета шкропљен камен на ко- јем је некад
стајао Ковчег.
У Храму је свештенство обављало своју службу са Прво-
свештеником на челу. Упркос свију омаловажавања која је прво-
свештенички положај доживљавао на политичкој позорници у 2. и 3.
веку, његов углед је ипак очуван. Он је као председник Си- недриона
стајао на челу читавог Јудејства, он је једини смео да обави култне
радње на Велики дан измирења да би прибавио опроштај за грехе
народа. Једино на овај дан у години морао је да служи; па ипак је било
уобичајено да у Храму служи и субо- том, на празник младог месеца и на
три поклоничка празника. Свакодневно је о његовом трошку приношена
жртва за јело, што је обављао овлашћени свештеник. Колико је високо
пошто- вано достојанство првосвештеника у очима свију Јевреја
сведочи Филон Александријски када пише: „Првосвештеник је, додуше,
посматран заједно са другима, само мало, а постаје много када је ту сам,
(он, наиме, постаје) читава судница, читав савет, читав народ, велика
маса света, целокупни род људски, штавише још и више, ако треба рећи
истину, нека врста посредног бића из- међу Бога и човека (de somniis II,
188).
Под Првосвештеником су били врховни свештеници, који су као и
он потицали из угледних садукејских јерусалимских поро- дица. Као
заменик Првоавештени-ка деловао је старешиш, Храма, који је вршио
надзор над култом и имао полицијску власт у читавом подручју Храма.
Старешине појединих свештеничких чреда, надзорници Храма и
директор ризнице стално су живели У Јерусалиму и истовремено
заузимали утицајне положаје при Храму и у граду.
Велики број свештеника живео је са својим породицама из- ван
Јерусалима у мањим местима. Били су подељени у 24 тзв, чреде од којих
је свака служила по недељу дана. Када је прошла та недеља, ову групу је
смењивала следећа и она се враћала дома, а исто тако и левити који су
са свештеницима имали да се брину по не-дељу дана за певање -
по.јединих служби у Храму (Лк 10, 31).
 101

Свештеник је морао да покаже своје беспрекорно свеште- шичко

порекло и омео се женити caiMO једиом жеиом од чисто израиљске
крви. У складу са прописима Закона морао је бити без телесне мане и
није смео да ритуалним онечишћењем као додиром мртваца или
животиње или телесног измета постане неподоба за култну радњу.
Свештеници су коцком одлучивали које радње има да обави сваки
понаособ (Лк 1, 8). Још пре сви- тања дана гласник је снажним гласом
викао.- „Свештеници, при- ступите овојој олужби". Прича ее да се краљ
Ирод Агрипа, који је од 41. 'до 44. по Хр., као (јудејокм владар, управљао
целом Палестином, налазио на путу и на одстојању од три персијске миље
— то jie округло 16,5 км — чуо глас весников и у знак признања послао
му поклоне. Чим би свештеници чули позив, хитали су да би се
припремили за тачно обављање култа. Свако- дневно је паљена кадилна
жртва, која се састојала од скупоце- них зачина, и специјалитета и,
иначе, давала пријатан мирис; а свакога дана прииошено ije јаогње од
годину даиа без мане .на великом жртвеиом олтару. Поред тога, било је
много приватних жртви појединих Јевреја, које су они доносили у знак
своје за- хвалности Богу (Лк 2, 24).
На велике празнике многе поворке поклоника долазиле су у
Јерусалим, м њихоов број често прелазио 25.000 градоких отанов-^ ника.
За све њих наћи смештај било је једино могуће што су грађани Ј
ерусалима морали пружати бесплатно го стопримство; Јерусалим је
важио за огоосед целога Израиља. Ко је овде изго- варао своју молитву,
примао би посебно обећање: „он је — каже се касније у Мидрашу на
псалме (Midr. Ps. 91) (7) — као човек који се моли пред престолом славе,-
јер тамо је капија неба и отворена врата за услишене молитве."
У пролеће је прослављан празник Пасхе за успомену на ослобођење
Израиља из ропства у Египту. Свака породица или поклоничка група
морала се припремити веома брижљиво (Лк 14, 12). Просторија у којој се
припремала Пасха морала се пре- гледати да нема нечег квасног, пошто
се сав квасац уклањао; јер се у оно време лри излаоку из Египта јело
бесквасно (2. Мојс 12, 1—28; 1 Кор 5, 6—8). Просторија је морала бити до-
вољно велика да би се свима учесницима омогућило да обед узимају
лежећи и препусте се радости празника. У Храм је до- ношено
једногодишње мушко јагње без мане, клано је у уну- трашњем предворју,
а затим печено и припремано брижљиво се држећи законских прописа.
Ове припреме за пасхални обед обав- љане су током поподнева 14.
нисана, а морале су се завршити до увече. Када је оа заллоком Сунца —
као и увек по јеврејкжом календару — отпочињао нови дан, у кругу
породице држани су пасхална служба и пасхални обед.
О току свечаности извештава нас Мишнин трактат Песахим.
Додуше, његове одредбе забележене су тек у 2. веку по Хр., али ток
празника биће да у Христово време није изгледао битно другачије него
што је описан у Мишни. Опис почиње благосло-
 102

вом ;кој;и изговара домаћии ;вад дрвим бокалом вина, и узима се

иредјело, од зелене салате и горке траве. Тада се износи оброк, али још се
не једе. Припрема се други бокал вина, али се још не пије; сада почиње
стварна пасхална служба, на којој отац одговара на питање свога сина.
Тако син каже: „По чему се рзликује ова ноћ од свију других ноћи? Јер
свију других ноћи једемо квасно и бесквасно, у овој ноћи само бесквасно.
Свију других н*оћи једемо меоо- печено, динстоазано и куваоно; у OBOIJ
ноћи само печено, итд." На то се објашњава указивањем на судбину
Израиља приликом изласка из Египта, зашто јела пас- халног празника
одступају од уобичајене навике. Једе се бес- квасни хлеб, јер је Израиљ
морао тако хитно да напусти Египат, те није имало времено да се тесту
дода квасац. Горке траве једу се за успомену на то да су Египћани
загорчавали живот њихо- вих отаца. у Егинту. А ;ва Празник оме да се
узима једино печено месо. На овај начин прославља се Празник Пасхе ; јер
,,у 1авакој генерацији човек је обавезан да себе тако посматра као да је
изишао из Египта, јер се каже: „Ово је за оно што им је учинио Господ
када сам излазио из Мисира" (2 Мојс 13, 8). Стога омо у обавези да
захваљујемо, лрослављамо, величамо, хвалимо, уздижемо, благосиљамо,
опевамо онога који је учинио ова чуда нашим оцима и свима нама, који
нас је извео из роп- ства у слободу, из невоље у радост, из жалости у
празник, из таме у велику светлост и из подјармљености у искупљење. И
ми ћемо му започети певањем Алилуја" (Mischna Pesachim X, 5).
Као похвална пеема следи затим први део такозваног Ха- лела, тј.
јпсалам lll Јодн. 113—114). У нжтакку се пије друпи бокал. Тек сада се
држи главни обед, који почиње молитвохм стола домаћина над
бесквасним хлебом и горким травама. Мо- литва стола над трећим
бокалом окончава свечану гозбу. На крају читаве свечаности пева се
други део тзв. Халела, тј. псалам 114 (одн. 115) до пс. 118 (Мк 14, 26);
говори се и славослов над четвртим боиалом, који се пружа за пиће.
Оквир пр'1Шоведања, којег се држе оиноптички јеванђелисти извештав-
ајући О' Послед- њој (Тајној) вечери Христовој са ученицима претпоставља
ток јеврејске пасхалне свечаности (Мк 14, 12—17. 26). Из овог тео- лошког
тумачења, које се придаје установи евхаристије, не следи безусловно да се
речи Последње вечере, које су преданс у нај- старије време Хришћанске
цркве без каснијс додатог оквира приповедања (1 Кор 11, 23—25), морају
разумети у контексту пасхалне прославе.
Када је 70. г. по Хр. разрушен Јерусалим, нису се више могла клати
м лрштрематм паохшгна јагњад. Од тота времена празник Пасхе Јевреји
у целом свету прослављају без пасхалног јагњета. Али остаје жива нада да
ће једном доћи дан када се пасхална јагњад могу поново доносити у
обновљени Храм и у Светом граду прослављати овај празник. Као што је
Бог некад ослободио свој народ из ропства, он ће га спасавати и у будућ-
но'сти. Ову иаду -изражатаа узвик, којим ,ое лрослава завршава: „Идуће
године у Јерусалиму."
 103

На 50 дана по празнику Пасхе пада празник Педесетнице {Дела 2. 1;

20, 16; 1 Rop 16, 8), који је слављен као принос орви- на, првих плодова
са поља ношених у Храм „из захвалности за лрошавше време у које нисмо
морали окусити невоље недоста- така и глади, него штавише, живесмо у
плодној години, и за будуће време јер смо се за њега постарали резервама
и сред- ствима, испуњени најбољом надом на економска добра" (Филон, de
specialibus legibus II, 187). Настојало се да се овај празник споји са
израиљском историјом, тиме што је давање Закона на Синају датираео
гаа Недесетницу. Овај садржај Празника гавд- живео је разрушење
Ј.е|русалима и сачуван је ове до дан-данас.
У јесен пада Празник сеница (Јн 7, 2). У свечаној литији вршен је
опход о.ко олтара, 'изража1вана захвалност на жетви и дару воде. Оедам
дана жив.ело се у магаим колибама ради успомене на разлог празновања
— путовање Израиља кроз пус- тињу. Ако и ове радње нису више могле да
се обаве при Храму ггосле 70. године по Хр., свуда су се могле подићи
колибице- -сенице и тако и даље светковати Празник сеница.
Поред ова три гаоклоиичка празника, проелављаних при је-
русалимском Храму, од великог значаја за народ био је, пре свега, Велики
дан измирења, који пада у јесен. Првосвештеник је свршавао у 3. Мојс 16
прописани чин измирења, тиме што је иајгаре жртв-овао .једног јарца за
откупљење сво-јих 1С01лствених 1рехова, а затим је други јарац натоварен
гресима народа проте- ран у пустињу (Јевр 7, 1—10, 18). После 70. године
и овај чин није могао да се више обавља, те је од тада Велики дан изми-
рења одржаван као Дага преобраћења, када народ гаости (Дела 27, 9) и
исповеда своје грехе.
За сво Јудејство Храм је био свето место; при којем Је сва- кодневно
вршена служба жртвовања и којем су на велике покло- ничке празнике
хрлиле хиљаде поклоника. И јудејска прва хриш- ћанска заједница и даље
се држала Храма као места молитве Богу (Мт 5, 23; 17, 24—27; Ј1к 24, 13;
Дела 2, 46; 3, 1—10 И др.). Времена тешке невоље нису омела да је
богослужење из дана у дан гарогаисгао одржавано. За време римске
оп.саде Јерусалима до последњег тренутка приношене су веома савесно
свекодневне жртве. Када је велелепгаа грађевина гаостала у пламену,
Јудејство је изгубило свој видљиви центар. Да је могло да преживи ову
катастрофу било је могуће из разлога што његов религиозни живот гаије
био везан само за Храмоовгаи култ, гаего је овоју снагу црпео и из других
извора.
Прича се да је одмах по разорењу Јерусалима чувени уче- њак рави
Јоханан бен Закај са својим учеником Јошуа посетио рушевине. Кад су
видсли да је Св. над 1светиња;ма, у којој <су иску- пљивани преси лежала
у пгуту, рави Јоханага је рекао да ни,је по- требгао да <се због топа
растуже, јер имају измирење од исте вред- ностм каО' и оно раиије ако' се
приносе дела љубави, јер стоји нагаи- сано: „Метаи је љубав лтала, а не
жртве" (Ос 6, 6) (Abot Rabbi Nathan 4). Шта опада у дела љубави и таако
ова испуњавати кал<е Закон, чије заповести ice уче у синагоги.
104

3. Синагога

Почеци синагоге нису јасни. Може се претпоставити да су Јевреји,

који су по разорењу Јерусалима 587. г. пре Хр. били пресељени у Вавилон
и тамо морали живети у исељеништву, по- дигли домове где су могли
чути реч и заповест Божију. Међу- тим, за ово недоетагју поуздани
подаци. Прва аигурнија пведо- чанства потичу из 3. прехришћанског
века,- тада је већ било синагога у египатској дијаспори. У 2. веку пре Хр.
спомиње се једна синагога у Антиохији. Почетак синагоге треба тражити
у дијаопорм, где .су живели Јеврејм расејани међу иноверним на-
родима. Далеко од Отаџбмне, морали су оеби створити место где би се
окупљали на богослужења. Установа синагоге продирала је не само у
дијаспори, него сасвим брзо и у Палестини, те је у Христово време.
постојала синагога у сваком насељу где су жи- вели Јевреји. У већим
градовима, као што су Јерусалим, а и Александрија, Рим или Антиохија,
било је неколико синагога, v којима су држана богослужења, проучаван
Закон и подучавана деца. Повезаност Закона и синагоге била је
Јеврејима у новоза- ветно време толико појмљива да се мислило да су
синагоге оду- век постојале. Отуда се у Делима апостолским могло рећи
да Мојсеј од старих времена у сваком месту има проповеднике где се у
синагогама чита сваке' суботе (Дела 15, 21).
Зграда синагоге, у којој се окупљала заједница, углавном је била
продужена, четвороугла кућа, оријентисана према Јеруса- лиму. На
њеном улазу стајали су крчази са водом, да би сваки посетилац синагоге
могао обавити ритуално прање. Зборница за молитву била је једноставна
и скромна. У једном удубљењу у зиду чувани су свици Торе, који су
изношени за време богослу- жења. У сгарије време коришћен је покретнм
дрвензи орман, а касније је са оне стране зграде која је била окренута
Јерусалиму ормар за Тору био чврсто уграђен. На богослужењу је
угледним људима било уступано посебно место. Учењаци су седели на
Мојсејевој столици (Мт 23, 2), окренути народу, а леђима ормару за Тору,
те је свако могао да их види. У многим синагогама под. је био украшен
мозаиком са орнаментима, зодијачким знацима или чак библијским
мотивима. При ископавањима у Дура-Евро- посу, вароши на западној
обали Еуфрата, откопана је синагога саграђена и украшена у 3. веку по
Хр. Зидови ове синагоге пре- кривени су читавим циклусом слика из
библијске историје. Ово сликарство било је под оријенталним, римским и
западним ути- цајима, и доказује да се Јудејство дијаспоре није у себе
закљу- чало наспрам културе његове иноверне средине. Па и у палес-
тинским синагогама, као нпр. у Вет-Алфи, представљене су жи- вотиње и
људи. Дакле, Јудејство уопште није свуда и у свима временима тако
схватало библијску забрану сликања (2 Мојс 20, 4) да би било ускраћено
свако представљање живих бића. Тамо где су слике малане требало је да
послуже на прославља- ње делања Божијег у историји, који је свој народ
Израиљ тако дивно водио, па ће њиме и у будућности руководити.
 105

Синагога је служила локалној јеврејској општини, која је имала да се

брине за њено издржавање. Управљање спољним пословањем било је
углавном у рукама одбора од три члана. Од службеника синагоге били су
само старешина и служитељ. Архисинагог, биран од најугледнијих људи
општине, био је одго- воран за вођење богослужења и пазио на то да се
ток собрања регулисано одвија (Лк 13, 14). Он је одређивао оне који 6и
вршили улогу предводника у молитви и читању, и позивао по- добне
присутне вернике да одрже проповед (Дела 13, 15). Служи- тељ синагоге
је доносио свитак Светог писма (Лк 4, 20) и морао да моли да они
чланови заједнице које је старешина синагоге изабрао за молитву, невање
и пропоовед, иопуне овоју дужност. Често му је поверавано подучаваље
деце. Ако је над појединим чла- новима, који су се огрешили о Закон,
биле наложене казне као, рецимо, шибање (2 Кор 11, 24), њих је
извршавао служитељ сина- гоге. Такве казне изрицао је колегиум од три
судије ако је неко у поновљеном случају свесно прекршио Тору, рецимо,
да је гру- бо занемаривао прописе о чистоти. Број шиба није смео бити
већи од 39 да се ни на који начин не би прекорачила одредба у 5 Мојс 25,
3, где се наводи 40 шиба. Милостињу коју су тра- жили чланови заједнице
(Мт 6, 1), скупљали су за то посебно- одређена лица. Свештеници м
КШИЖЈНИЦИ у општини нмсу жма- ли неку посебиу функцију, ina ипак се
радо слушало предавање рабина или би се присутан свештеник молио да
изрекне речи благослова. Да би се у синагоги могло одржати богослужење,
морало је бити присутно барем десет мушкараца.
Богослужење у синагоги служило је исповедању једног Бога,
молитви, читању Светог писма и подучавању о вољи Божијој. Исповедање
Бога Израиљевог и благослов свештеников имали су и у Храмовном
богослужењу своје стално место. По разорењу, ове светиње, у синагоги је
будно чувана успомена на Храм. У њој је постављан седмокраки свећњак
као што је првобитно ста- јао у Храму. Народ се хмолио за она времена
када су у Храму редовно приношене жртве (Дела 3, 1), и Бог је преклињан
да обнови Храм. Синагога је стога названа „светиња у малом" (Јез 11, 16),
дом молитве, који је чувао место за обнову Храма. На богослужења се
скупљало суботом, а и радним данима, посебно у понедељак и четвртак, и
на велике празнике.
Ток богослужења, које је у основним цртама остало исто од
Христовог времена до данас, рашчлањава се у два дела: први јаче
литургијоки њаглашен ш други лоучни део. Најпре се из- говара „Чуј,
Израиљу", што Јеврејин свако јутро и вече рецитује као исповедање
једног Бога израиљског. Ово исповедање се са- стоји из три одељка из
Светог писма, чије су тачно разграниче- ње конално утврдили књижници
после 70. ог. по Хр., а које је rapeMia почетку овог лрвог одељка названо
Шема „Чуј": „Чуј, Израиљу, Господ, наш Бог, јесте један Господ. И ти љуби
Госпо- да, Бога твога, од toBera орца, од све душе и овом снагом ICBOJ'OIM. И
ове речи које ти данас налажем треба да су ти написане у срцу, и ти
треба да их утиснеш својој деци и да о њима говориш
106

када седиш у твоме дому и када идеш путем, када легнеш и уста- јеш.
Завежи их као опомену на своју руку и носи ради памћења на челу.
Напиши их на надвратку свога дома и на своје капије" (5 Мојс 6, 4—9).
Ове одредбе схваћене су као дословна заповест.- Ради рецитовања Шема
и ради молитве привезивани су специ- ј.алеи молитвени кајиши на челу и
на рушма, а на вратима учвр- шћивана је једна футрола (јеврејски:
mezuza), у коју је затваран мали 1ов,итак са текстом Шема. По-сле ових
стихова из 5. Мојс 6, 4—9 долази одељак из 5 Мојс 11, 13—21, који
садржи обећање божанског благослова за земљу и наново изражава
подстицај да се ове речи испишу на доврацима дома и на капијама. Речи
из у- Moijc 15, 37—41 гаине закључак и подвлаче пропис да Израиљци
себи направе ресе по скутовима хаљина својих да б:и се опоми- њали
заповести Божијих: „Ја сам Господ Бог ваш који сам вас извео из земље
египатске, да вам будем Бог — ја Господ Бог ваш" (4 Мојс 15, 41).
На „Чуј, Израиљу", чије рецитовање започиње и завршава се
1славосл'о®ним изрекама, наставља се тзв. осамнаестомолитво- слов,
KoijiH се састоји од 18 прозби, а једним делом •авопа текста биће да је
био утврђен већ у Христово време (2 Мак 1, 24—29). Предан је у две
верзије, валилонској која је од јеврејских зајед- ница у Месопотамији
стекла општи значај у Јудејству, и у стари- јој, палестинској, чији је текст
пронађен крајем прошлог века у једној скромној каирској синагоги.
Премда се обе верзије слажу у основној садржини, у појединостима
одударају једна од друге, посебио у томе што ее у в1акилонокој рецеезији
налазе поједине допуне и проширења.
Главни део молитве уоквирен је са по три похвалне изреке: Прве три
и последње три изреке позивају да се прославља Бог (следећи наводи су
сасвим према старијој палестинској верзији): „Благословен да си, Господе,
Боже наш и Боже отаца наших, Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог
Јаковљев, велики, моћни и плодоносни Боже, највиши Боже, Творче неба
и земље, наш шти- те и штите отаца наших, наше поверење у свима
поколењима. Благословен буди Ти, штите Авраамов" (1. благосиљање). „Ти
си xep>oij, Kojin понижава вишке. Моћгаи, и Онај који :и!апра:вља на-
силнике, вечно Живи, Васкрситељ мртвих, који даје да ветар дува и роса
пада, који се стара за живе и мртве оживљава. Нека би га:ам у трсну ока
притекла гаомоћ. Благоеловш да ои ти, Гое- поде, који мртве оживљаваш"
(2. благосиљање). „Ти си свети, страшно је Твоје име, и нема бога поред
Тебе. Благословен да си Ти, Господе, Боже свети" (3. благосиљање).
Ове реченице изговара предстојник у молитви, а заједница после
сваке изреке одговара са „Амин", тј. „Тако је", и себи присваја оно што се
говори у молитви (1 Кор 14, 16). Дванаест нрозби, које чине главни део
молитве, с једне стране се односе на потребе свакодневнице, а с друге
стране, на месијанско доба, које треба да призове Божију самилост:
„Опрости нам, Оче наш, јер ми смо се огрешили о Тебе. Покриј и
одстрани наша сагре- шења из Твојих очију, јер велико је Твоје милосрђе.
Благословен
 107

да си, Господе, који много опрашташ" (6. благосиљање). „Благо- слови

нам, Господе Боже иаш, ову годину иа добро у iCBiaKoj нрсти њеног
растиња и брзо нам призови годину времена нашег ис- купљења. И дај
росу и кишу земљи и насити свет из ризница Твојег добра. И подари
благослов на дело наших руку. Благо- словен да си, Господе, који
благосиљаш године (9. благосиљање). Кад је крајем 1- века по Хр.
коначно обављено одвајање Цркве од синагоге, 12. благосиљање је добило
следећу верзију: „Нека не буде наде отпалима, а ти мудро искорени дрску
владавину (= Рим) у наше време. И нека би у једном тренутку пропали
на- зарени (= јудеохришћански) и миними (= јудејски јеретици), били
избрисани из Књиге живота и не буду забележени са пра- ведним.
Благословен да си, Господе, који савија дрске." Од када је ово
проклетство хришћана изговарано на богослужењу у си- нагоги, они су
били коначно искључени из јудејских заједница и 6,ил>о им ускраћеио да
залазе у синагоге (Лк 6, 22; Јн 9, 22; 12, 42; 16, 2). На 13. благосиљање,
које призива Божију самилост не преобраћенике (прозелите), наставља се
прозба за долазак ес- хатолошког спасења: „Смилуј се, Господе Боже
наш, у своме великом милосрђу на Израиљ, Твој народ, и на Јерусалим,
Твој град, и на Сион, обитавалиште Твоје славе. и на овај Храм и на Твоје
обитавалиште и на Царство дома Давидова, Твојег пра- ведног Месије.
Благословен да си, Господе, Боже Давидов, који сазда Јерусалим" (14.
благосиљање).
Три благосиљања, чији је садржај уопштен, налазе се на крају
молитое. Између два пооледња олавословља долази све- штенички
благослов на основу 4 Мојс 6, 24—26. Ако је на бого- служењу у синагоги
био присутан свештеник, он је делио овај благослов. Ако пак иије било
свештеника, благослов је изговарао један члан заједнице у облику прозбе
упућене Богу. Присутни опет одговарају са Амин. Тада се завршава
молитва последњим благословом: „Подари свој мир на Твој народ Израиљ
и на Твој град и на Твоје наслеђе и све нас благослови за свагда. Благо-
словен да си Ти, Господе, који ствараш мир."
Поучни део богослужења обухвата читања и тумачења Светог песма.
За читања из Торе, тј. пет књига Мојсејевих као најваж- нијег дела
Старог завета, постепено се изградио одређени редо- след, према којем
еу одељци Закона (јеврејоки: параше) лодељени на читаву годину. Сваки
Јеврејин смео је да иступи напред и чита из Писма. Било је забрањено да
се чита напамет, јер се верзија Закона није смела изменити ни под којим
условима. По- што народ није могао без даљег разумети стари јеврејски
језик, било је неопходно да се библијски текст преведе на арамејски
DO'BOpHM језик. Поред читаоца стајао- је тумач који је реченицу по
реченицу Торе преводио :на арамејски. Ови арамејски преводи, де-
лимично буквални, а делимично парафразирани, у усменом пре- дању
добијају чвршћи облик. Ови тзв. таргуми (тј. ирезоди [прево- ди
библијоких књига]) у овом писменом облику иотичу, до^душе, тек од 5.
века по Х.р., али је пи>саном фикоирању претходио дуги ироцес уомене
традиције. Претпоставити је да је (већ у Христово
108

вр-еме поетојала мање-више општеприхватљмва верзија арамеј.ок-ог

превода библијског текста. Тако> кпр. Мк 4, 12 наводи један стих из
пророка Иеаије 6, 9 ид. чији крај тексга не одговара тексту јев- рејске
Библије неш тексггу 'Таргума. У Старом завету реч је о пот- пуној
заслепљено^сти народа: „да очима не швдии ушима не чује, да му срце не
прогледа и не зацели се". Али Марко 4, 12 гласи као и таргумски превод
пророкове речи: „да гледају и не виде, слушају и не разумеју, само ако се
не би обратили и било им опроштено". Дакле, овде је могућност
обраћења, које може води- ти и опроштају, апсолутно не затворено него
још и отворено. Из овота додира између Мк 4, 12 и таргумоке верзије
пророковог сме се закључити да тек касније забележени арамејски
превод почива на старом предању, које на овоме стиху сигурно води у
Христово време.
После читања из Закона било је још једно читање, из про- рочних
књига. Редослед пророчких текстова у новозаветно време још није био
утврђен, па је чтец (читалац) могао да изабере одељак по својој вољи.
Пошто се са овим другим читањем из Пиома завршавало бошолужење,
читаве из књипа пророка на- звано је „хафтаре" (= отпуст). Наравно, на
чтеније из Писма могла се надовезати проповед, јер сваком мушком
члану зајед- нице било је допуштено да проповеда. Христос је користио
ово право у синагогама, како то представља Лк 4, 16—30 у сликови- том
опису богослужења у назаретској синагоги. Исус устаје да чита. Пружа му
се свитак пророка Исаије, он га отвара, чита стихове из Ис. 61, почев од
1. стиха. Савија свитак, даје га слу- житељу синагоге и седа. У седећем
ставу проповедник држи по- учну лекцију, а све очи присутних упућене
су на њега. На општс чуђење, проповед садржи само једну изазовну
реченицу: „Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим" (Лк 4, 21).
Биће да се проповед често састојала само из описног објаш- њења, у
која су уплитана и друга библијска места. Примере ту- мачења из стиха у
стих пружају библијски коментари нађени међу кумранским списима. У
рабинској литератури наилазимо на разнородне проповеди у синагогама.
Тако се нпр. приповеда о равину Нехорају, који је живео средином 2.
века по Хр., да је једном држао ову проповед: „Једна Израиљка хођаше
кроз Црвено море, а дете јој беше о руци и плакаше. Она испружи своју
руку и одабра јабуку или бадем усред мора и даде му је." Ово сликовито
улепшавање приче о преласку Израиља кроз Цр- вено море оправдава се
указивањем на реч псалхмопевца: „Каже ice у пс. 106, 9: /Проведе их
преко брзака као преко шшњака. Као што у пашњаку ништа не
недостаје, тако ништа не недостаје 1ни у брзацима. То је оно што је
Motjcej рекао: ,И ових 40 го- дина бијаше с тобом Господ Бог твој, и
ништа ти није недоста- јало. Јер било је хпотребно да само нешто
спомену и већ им је било остварено" (Мидраш Равина на књигу Изласка
XXI). Егзе- геза је улепшавана анегдотама, причама и сликовитим
описима. Објашњења Закона обогаћивана су повезивањем са другим биб-
лијским цитатима или указањима на догађаје из живота значај-
 109

них књижника. Велики ииз (ггредања io тумачењу Писма, скупље- них уз

поједине књ:ите, нашло је овоју опсисмену форму у тзв. Мидрашима (тј.
студијама, одн. тумачењима). Прве мидраше за- бележили су равини у 2.
в. по Хр., а потоњих векова настаде богата литература ове врсте. У
јелинистичким синагогама повре- мено :су држака м вештачки ерочена
оредавања, у која -су уно- шене разнолике фразе из јелинске популарне
философије.
Као место поуке, синагога је истовремено била место шко- ловања ш
зато је чешће називана и зборницом (нжолом). Каткад је иста просторија
служила и за богослужење и за наставу, а понекад је noipe^ оинагоге била
посебгаа з'бор1гаица (школа). Учитељ је обучавао децу у читању Закона и
уводио их у његово разуме- вање. Поред основне школе, одвијало ое и
обучавање књижника, што је такође било у синагоги, одн. у Зборници.
Тамо је књиж- •ник 'својим ученицима прено|аио 'BMIOOIK^ умешност
тумачења Зако- на. Синагога је сачињавала центар живота заједнице, па
су управо овде одржавана саветовања о комуналним радовима и
разматрана сва друга питања која icy се тицала жгавота општигае.

4. Свето писмо, Закон и Предање

Јасно се морао утврдити канон списа, из којих се за јудејску

заједницу могла сазнати божанска воља. Најкасније у 4. веку пре Хр.
биће да је завршена редакција пет књига Мојсејевих, јер самарјанска
заједница, која се одвојила од јеврејске култне заједнице у Јерусалиму, са
овом је и даље имала заједнички Пентатеух (Петокњижије) као Свето
писмо, те његово коначно утврђивање морало је уследити пре одвајања
Самарјана од Јуде- 3*а. У Јудејетву Тора |(Петокњижије) ужика
непорецгави аутори- тет, а њена светост и достојанство неупоредиви су.
Према гле- дишту које касније развише рабини, она важи као пре-
егзистен- тна, она је код Бога постојала пре стварања света. Остале
књиге Старог завета по рангу стоје иза Торе. Док је она већ била на-
писана на небу, пре него што је без садејства човековог била предана
Мојсеју, остале књиге су написали људи уз помоћ бо- жанског надахнућа.
Зато Закону очигледно доликује највиши ранг, а сви други списи једино
од њега примају свој ауторитет, пошто им канонски углед потиче само на
основу њихове саглас- ности са Тором.
У Зборнику пророчких књига рабини праве разлику између Првих м
Последњих гаророка. У Прве нророке убрајају се исто- ријске књиге:
Исуса Навина, Судија, обе Самуилове и обе књиге о царевима. Последњи
пророци обухватају списе великих проро- ка: Исаије, Јеремгаја и
Језекиља, као и 12 малих пророка од Амоса до Малахије. Зборник
пророчких књига био је закључен већ у 2. в. пре Хр. Јер када је настала
књига пророка Данила, она се већ више није могла уврстити међу
пророке; штавише, стављена је у ред са књигама Јездре и Немије и са
хроничар- ским историјским списима — на крај Старог завета. У прологу
112

<се .ни на приносе (Miifuma, Беза I, 7). Даље се из уолштееог може

закључити на посебно или се из понављања одређене речи на другом
месту у Библији, ово место позива упомоћ приликом тумачења првога. Од
значаја је било гледиште да се сваки биб- лијски одељак, који стоји уз
неки други библијски, мора њиме објаснити. Ако се нпр. у 4 Мојс 25, 1
спомиње: „Кад се Израиљ настани у Оитиму, народ поче да љубавише са
кћерима моав- ским", постављало се питање ко је навео Израиљце на
прељубо- чинство. Одговор се налази призивањем у помоћ контекста: По-
што је у 4 Мојс 22—24 реч о Валааму, који је био подстакнут да прокуне
Израиљце наведене на прељубу, у Валааму су видели кривца који их је
наводио на прељубу (Мидраш, Sifre numeri, п. 131). Наведени на прељубу
(Мидраш, в. горе). Егзегетска прави- ла, која је Хилел свео на седам
правила, а у потоњим временима даље изграђена, .а у 2. в.е1ку ло Xip.
њих бен Јишмаел проширио на 13 одредаба. При овоме се брижљиво
пратило да се приликом тумачења Писма не превиди ни најмања
напомена. Чак ни јота, као ни најмање <алшо или нека цртица m којом
ое украоиљо то слово 1ниј<е се омело занемарити (Мт 5, 18). Ако се пак
јевреј- ска реч !пи'Сала m неиим додатком консонантиим као носи- оцем
вокала, и то није било лако превидети. Јер управо обраћа- њем пажње на
финесе Писма књижник изоштрава свој поглед ,да би препознао
сакривени смисао Торе и натабао на његов значај за садашњост.
Алегоријско тумачење Писма, које је у јелинистичком хришћанству
примењивано у великој мери, знали су додуше, и рабини и повремено га
користили, али га ипак доста ређе 1Примењивал<и »его што је |бмо случај
у <јолинској си- нагоги.
Примери за рабинску методу тумачења Писма налазе се и Новом
завету. Христос из Торе доказује садукејима, који су порицали васкрсење
мртвих, да Бог васкрсава мртве; јер Бог је Бог Авраамов, Исаков и
Јаковљев и стога не може бити Бог мртвих, него живих (Мк 12, 26).
Закључивање од мањега на веће често примењује ап. Павле, као нпр. кад
у Рим 5, 15 аргумен- тује: „Јер ако преступом једнога (Адама) помреше
многи (сви људи), много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на
многе (свима људима) благодаћу једнога човека Исуса Христа." Правило
да се два библијска текста у којима се јавља иста реч међусобно
објашњавају, у основи је аргументација у Рим 4, 3—8: Аврааму је његова
вера урачуната у правду (1 Мојс 15, 6), а то управо значи: „Благо човеку
којему Бог не урачунава грехе" (Пс 32, 2), те оправдање из вере обавезно
треба разумети као опроштај греха. А принцип да се мора пазити и на
најмање финесе библијског начина израза наглашава повремено и Апо-
стол, као и рабини. Тако, у Гал 3, 16 он указује да у Писму није случајно
реч о Аврааму и његовом потомству, јер се при томе употребљава израз
„семе" у једнини уместо у множини, тиме се управо наглашава да се ту
мисли на једног потомка, наиме, Христа Господа.
 113

Тумачење Писма није било од значаја само за истицање стварног

значаја Закона, него и за даљи развој Хагаде. Хагада се од Хашке,
упутстава за 'правилан живот oro Закону, у теме разликује што оиа
обухната све нехалакашко тумачење Писма, дакле, не само поучно
приповедање и украшавање, него и описе садржаја вере и вадања, који
се не одно!се на заповести Закона. За снажно изображење есхатолошке
наде заслужни су Хагада, као и мнотостране верзије библијоких прича у
каснијем нредању. Када ice, на пример, каже |да је Мојсеј образован у
свеукупној мудрости египатској (Дела 7, 22), тада Хагада превазилази
биб- лијски текст, који о томе управо ништа не приповеда. Или се знају
имена египатских мађионичара који иступају пред Мојсе- јем, премда их
Стари завет не именује (2 Тим 3, 8; в. CDV, 18 ид.). У 4 Мојс 20, 7—13
извештава се о чуду са извором, које је учинио Мојсеј у пустињи, а 4 Мојс
21, 16—18 затим каже да је народ после дугог лутања дошао до једног
извора, о чему се примећује: ,,То је изисхр о којам је Го:спод регао
Мој.сеју: Скупи народ, даћу му воду". Из ових краћих података Хагада
испреда величанствену причу: извор до к-ојег је Израшв стигао у пустињу
ишао је за њима све док су они лутали пустињом, с њима сила- зио у
долине и са њима дизао се и на висину (1 Кор 10, 4). По- стунак
предавнња Знкона Мојсеју на Синају у атрижњ едачком предању хвали се
високим речима, када се каже да је Закон посредовањем анђела примио
Мојсеј, а на овај начин се истиче .достојанство Торе (Дела 7, 53; Гал 3, 19).
Око живота и смрти великих људи уплићу се легендарна приповедања, те
се на при- мер говори како су се по смрти Мојсејевој Михаил и Сатана
препирали око његова тела (Јуда 9). У 1 Цар 17, 1 каже се да ће суша и
неплодност све дотле потрајати докле год Бог буде говорио пророку Илији,
а у 1 Цар 18, 1 на ово се надовезује.- „Али после много времена, треће
године, дође реч Господња Илији." У гаонијем пришжедању о Илији овај
временоки >податак се прецизира и каже да је глад у време пророка
Илије трајала три и по године — половина броја седам (Лк 4, 25; Јк 5, 17).
Хагада пружа сликовите примере како изгледа живот по Закону, и
на овај начин допуњава Халаку, којој доликује без- условно првенство, јер
је у њој изложена заповест Закона. По- што се у животу увек постављају
нова питања, о којима треба размислити и на њих дати одговор, никада
није могло престати проучавање Закхша и нгарење газуистике, .која је за
:све замисливе случајеве развијала законске одредбе.’ Материјал Предања,
у којем је разлагано и даље преношено тумачење Закона, стално је растао,
те га није било' лако сагледати. Првобитно је целокупно Предање
преношеео> усмеео, а |један велики део проучавања Уче- њака састојао
се у томе да се у памћење утисне тај предани материјал. Док је Кумранска
заједница верна Закону настојала да сачини белешке Халаке развијене из
њеног проучавања Писма, •фарисејски кругови осташе при томе да
писмено не фиксирају усмено предавану Тору. У првој половини 2. века
по Хр„ међу- тим, почело се на скупљању, прочишћавању, бележењу
преобим-
114

не и све богатије халакашке традиције. Овај процес сређивања

изискивао је неко врехие, па је тек у 2. половини 2. века по Хр. настала
Мишна. као зборниж важеће Хал1аке, а њена коначна редакција је
предузета под р. Јехуда-ха-Насијем крајем 2. века по Хр. Реч „Мишна"
означава учење које треба научити понав- љањем. Материјал је забележен
у 63 трактата, а ови су сређени у 6 одељака (јевреј!0ки: седарим),
‘који понекад резимирају
садржајно сродне трактате.
Први одељак зове се „сетве". Његови трактати се првен- ствено
односе на пољопривреду, оцену висине десетка на плодо- ве, и др. Од
посебног значаја је први трактат „Беракот", у коме се третира: када и
којим поводом треба читати молитве и изго- варати сло!вопој1не изреке у
знак захвалности Богу. У други оде- љак, са прописима о „празницима",
спадају тако важни трак- тати као „субота", „песахим" (тј. празник Пасхе)
и „Сука" (тј. Празник сеница). У првом одељку, који сажима разноразне
од- редбе о „женама", темељито се обрађују питања у вези закљу- чења
1бр1ака, еваДбеног донриноса, развода или који је ^поетупак при
браколомству. При томе се не прави разлика између оветов- ног и
духовног права, него пошто Божији Закон обухвата сва подручја судског
живота, из њега се изводе упутства за светко- вање празника и вршење
богослужења као и прописи према ко- јима треба регулисати свакодневни
живот. Отуда није ни чудо што се у четвртом одељку обрађују „одштете",
које се тичу ствари и лица, питања грађанског права, правне праксе и
изри- цања казни. Пети одељак обрађује „свете ствари", тј. разне жртве и
њихово приношење у Храму. Премда је Свето место било сру- шено,
рабини су истанчано дискутовали о култу и његовом врше- њу, да би увек
били спремни да поново започну Храмовни култ у пуној сагласности са
прописима Торе. Култни прописи одре- ђују свдржај и шестог одељка,
чији је !Н1адкасло1в „чистота". Када је неки суд чист, а када ненист, шта
треба радити 'када се појави лепра, како треба градити купатила да би
била култно чиста, и на шта пазити при прању руку — све се то излаже у
појединос- тима. Богатство материјала, сажетог у трактатима Мишне,
није сређено по струкама, него се свуда у излагањима може ооетити да су
израсла из усменог предања. Уз то је овде блага мисаона веза, а понекад
нема везе између појединих делова.
Као пример казуистичке аргумштације Мишне, пде ice насто- ји да
,ое сваки случај који може исжрсн-ути дзду тачња упутства, на- вешћемо
неколико реченица из трактата „субота". Библијској заповести да се
човек седмог дана одмара било је неопходно тачније тумачење: како се
треба одмарати и шта има да важи за рад који се у сваком случају мора
изоставити. Тако се каже-. „Кројач не сме својом иглом замахнути пред
само смркавање (тј. пред почетак празновања суботе) да не би заборавио
и за- махнуо. (То би 'био рвд у суботу). Писар не icuvie посешути својим
пером, а не сме се бискати одело од бува. (У суботу се не смеју убијати
животиње). И не сме се читати при светлу лампе. (Па- љење светла био би
рад)" (I, 3). Међутим, не постоји једноглас-
 115
но мжнљење по овњма питањима, те пкшекад школе учењака умују
различито: „Школа Шамајева каже: Не смеју се (уочи суботе) мешати
'мастило, и боје, т мекиње (пгш елуже за храну стоци), јер га има
довољно (времена) да се размешају по дану. Али Хилелова школа
објављује ово за дозвољено” (I, 5). Разноразни потпрописи, које
поставише рабини у вези рада суботом, скуп- љени су у неколико
упутстава у виду спискова. Следећи списак представља најважније од
ових набрајања: „Забрањени главни радови јесу четрдесет мање један: ко
сеје и оре, и жање и веже сеопље; врше и веје си пребира; ко меље, iceje и
меси и пече; ко стриже .вуну, бели је и гребена, и боји и преде; ко тка и
новуче дка 'ко/нца (на разбоју) и два конца onalja и два оконца раздваја;
ко калем замотава и одмотава, и два убода зашије и поцепа да би зашио
два убода; ко гони срну, убије је и скине кожу; ко је посоли и њену кожу
уштави преструже је и исече, ко напише два слова и обрише их да би
поново написао два слова, ко гради и сруши; ко (ватру) угаси и запали је;
ко удари чекићем; ко са једног терена носи на други. То су главни
радови, четрдесет мање један" (VII, 2). Овима одредбама требала су у
појединос- тима још тачнија образложења, mja би епр. с обзиром на рад;,
који се обавља гашењем свеће, овако гласила: „Ако неко угаси лампу (што
би као рад могло значити преступ о суботну забра- ну), јер '.се боји не-
Јевреја, раз1бојкика, злога духа (ношто зле као и разбојнике светло
привлачи) и када то уради да би бо- лесник спавао, он нема кривице
(упркос прекршаја). Али (ако то учини) да би штедео лампу и уље, крив је.
Али р. Јозе про- глашава га слободним кривице у свим (случајевима)
осим у пи- тању фитиља., јер он (тим-е) лрзшрема угаљ" (II, 5). Ло1следњом
констатацијом мисли се да он одмах поново гаси фитиљ да би му
насталим угљенисањем на крају фитиља било лакше при поновном
паљењу.
Поред Мишне, у којој су сакупљена важећа упутства, на- стао је
иаралелии зборник са ставовима учењака, који нису ушли у Мишну. Ово
дело је добило назив Тосефта, тј. додатак, одн. допуна. Међутим,
Тосефта представља потпутно самостално дело, које садржи делове који
се или уопште не садрже у Мишни или пружа ставове који се мање-више
осетно разликују од ставова у Мишни. Дакле, у Тосефти је сложен
одговарајући материјал из учењачких дискусија 1. и 2. века по Хр., који
Мишну допуњава, објашњава, противречи јој или пружа вари- јанте,
тако да се у овом зборнику налазе многа стара предања, која ипак нису
општеприхваћена.
Са кодификовањем важеће Халаке, како је било предузето у
Мишни, ипак није било решено питање како треба схватити законске
прописе. Штавише, дискусија се и даље водила, јер се бавило безбројним
појединачним проблемима око тумачења Закона, што су рабини
претресали од 3. до 5. века по Хр. на- слањајући се на сумњиве ставове у
Мишни. Тако је нпр. списак од 39 суботом забрањених радош допуњен до
у најмање поје-ди- ности, па се уз сваки главни рад навело по шест под-
радова.
116

На овај начин је надовезана густа, једва још прегледна мрежа нових

одредаба. Али учењачка размишљања обогаћена су мно- гим хагадским
материјалом, који садржи поучно тумачење Пис- ма, анегдоте о
доживљајима у животу чувених учењака и много- бројна занимљива
приповедања. Овај опсежни материјал сређен је као Гемара (тј. изучени
знанствени материјал) понекад са појединим реченицама трактата из
Мишне као њихов коментар. Да би се ова многослојевита нредања
забележила, коначно је у
5. .веку по Хр. Hiaicrato Талмуд (тј. угчење), >а имамо ш у две раз- личите
верзије. Најпре је у школама Палестине добио свој ко- качтаи о1блик, тзв.
Палесгински талмуд (тшзође ,наз.ва!н Јеруоалим- ски талмуд). Ова
верзија је у суштини краћа од зборника забе- леженог крајем 5. и
почетком 6. века по Хр., који је настао у школама Месопотамије. Тзв.
Вавилонски талмуд, који се одли- кује богатством и обиљем трздиција
опризиат 'ј>е свугде у свет- ском Јудејству као важећа верзија
рабитасжог учења. Као Т.алмуд, како се једноставно звао, он је овуда
увек био’ изучаван, објаш- њаван, а касније раширен у уметничким
штампаним издањима.
Мноштво од 613 појединачких ставки, у које је разврстана Тора у
рабинском учењу — 248 заповести од 365 забрана — једва да је могло
бити прегледно. Отуда је схватљиво да је чувеног Шамаја један
незнабожац замолио за обавештење, ко- лико Закона Јевреји уствари
имају. Шамај је дао овај одговор: „Два, усмена и писмена Тора". Али кад
је потом Хилел имао да одговори на исто питање и један му паганин
рекао да ће постати прозелит под условом да га научи целој Тори докле
год стоји таа једној таози, Хилел је одгшорио: „Оно што теби таије драго
не чини другоме, то је цела Тора, а остало је објашњење" (Вавил. талмуд,
Schabbat 31a). У писаном и у усменом преданом Закону, који је тумачен у
многе појединачне одредбе, садржи се обавезујућа воља Вожија,
коикретизована у многослрукости појединачних одредаба. Закон, који је
Бог створио већ пре уста- новљења света, има вечни значај. Сам Бог
свакодневно проучава Тору (Петокњижије — Закота). И lairao Мекзија
јед.ном дође, ота неће донети неки нови Закон, него ће са својима
истраживати у Закону и обезбедити му универзални значај и признање.
Стога једино путем Закона човек може задобити и искусити заједницу са
Богом. Јер, „ако двојица седе и баве се речима Закона, ту је Шекина (тј.
Бог) међу њима" (Мишна Абот III, 2).

5. Бог и човек

Јудејство не згаа гаи за ршрађану до!пмати!ку гаити за ©ероштове-

дање које би садржавало сажето учење о Богу. Говорити о Богу за
Јудејство значи говорити о његовом Закону, преко којег су објављени
Божија воља и заповест. Зато се Израиљу не говори у систематски
развијеном учењу о Богу него више о тумачењу Закона, ко је његов Бог и
шта он од Израиља захтева. Ма шта
 117

Јеврејин свакодневно доживи, то он схвата као дар Божији. Ако искуси

нешто добро, он има разлог за радост, или ако узима јело и пиће, он
произноси кратку молитву захвалности. При томе се за поједине случајеве
констатује како би ове кратке молитве требало да гласе. Ако ужива
плодове са дрвета, он има да каже: „Благословен да си, Господе, цару
света, који дајеш плод дрвета!" А ако се једу земаљски плодови или хлеб
већи него што је једна маслинка, онда његова реч хвале гласи: „Бла-
гословен да си, Господе, царе света, који дајеш земаљски плод!" Ако ли се
попије вина више од напрстка, треба казати: „Благо- словен да си,
Господе, царе света, који дајеш плод лозе!" (Мишна Беракот VI. 1). Овим
речима Јеврејин исповеда једног Бога као господара света, који је
створио земљу и људе, одржа- ва их и својим дарима збрињава.
Пошто је Бог своју вољу објавио у речи, поред ОБе речи не постоји
други извор откривења. Ипак се приповеда о многим чудеоватим
догађајима, који су ice збили у историји а зби- вају и у садашњости, али
<се у њиховој оцени и даље остаје опрезним. Историја Израиља је
величанствено украшена, тако нпр. приповедање о прелазу преко
Црвеног мора — Израиљ је пролазио кроз стрмо1 засечене зидове од воде
— или пре- давање Закона на Синају — непрегледне поворке анђела су
суделовале. Побожни и праведни мужеви могли су да посебном силом
чине чуда. Тако се нпр. говори о чувеном учењаку Рабану Гамлиелу II
(Rabban Gamliol), који је живео крајем 1. и почет- ком 2. века по Хр., да
се једном возио чамцем. Дигла се бура, па се раби уплашио и видео своју
каз:ну у томе што је помопао да се екскомуникација баци на његовог
противника р. Елиезера бен Хирканоса. У молитви Богу он исповеди да
то није учинио ради своје славе, него искључиво на славу Божију, да у
Израиљу не би долазило до већих сукоба. На ову молитву умири се море
(Вавил. талмуд, Baba Mezia 596; уп. напротив Мк 4, 35—41). Чешће се
извештава како 'су болесници лечени <на чудесан начин. Рецимо, Јосиф
описује изгоњење демона, што је чинио неки Елеазар у присуству
Веспазијана, његових синова, официра и других војника, а што је он,
Јосиф, лично посматрао: „Исце- љење се догодило на овај начин: Он
(Елеазар) под носем оп- седнутога држи један прстен, у којем је корен, о
чему говори Соломон, даде па болеонику да га оовај удахњује и тако
извлачи злог духа из носа. Опседнути се сместа онесвестио, а Елеазар је
заклео духа изповарајуће име CoaoiMOHOBO' и њиме оачињене изреке да
се никад више не врати у тог човека. Али да би присутнима доказао да
он заиста поседује такву моћ, Елеазар је недалеко одатле поставио крчаг
или корито напуњено водом и заповедио зломе духу да при изласку из
човека ово преврне и тако увери гледаоце да је напустио човека. Ово се,
у ствари, и догоди, и тако се показаше Соломонова мудрост и разбори-
тост" (Јуд. старине VIII, 46—49; уп. напротив Мк 1, 23—28; 5, 1—20 и
др.).

i
118

Мада су легендама, исплетеним око прошлих збивања и живота

великих Божијих мужева, чуда заузимала своје одређено место, рабини су
уздржано судили о њима. Њихова могућност и стварност није довођена у
сумњу, али она никад нису признава- на за поуздани доказ у споргош
питањима учења, која је тре- бало решавати искључиво по Закону и
његовом тумачењу. Чудо добија значај тек онда ако се оно може изложити
према егзе- гези Писма. Додуше од будућег месијанског времена очекује
се да буде испуњено чудесним делањем Божијим, али се Месија не
замишља као чудотворац. Он не мора да покаже своје досто- јанство
чудима него испуњењем Писма.
Ко је Бог и шта он захтева од људи, може се дакле, према јудејском
уверењу сазнати само из његове речи, из које Израиљ зна да он као цар
света влада над свима људима. Али пагани не знају његов Закон, и отуда
су заплетени у идолопоклонству и неморалу. Против њихових богова и
идола упућује се оштра ■полемика, а понекад злОбнза ирони.ја. Њихови
килови icy нетоостојећи, па су у сваком случају утвара демона (1 Кор 8, 4;
10, 20; Откр 9, 20 ид.). Једино је израиљски Бог прави Бог, о чијој
светости се говори € inyiHo поштосвања. Име Божије није се изпооварало да
се не би изазвала нека злоупотреба или оскрнављење. Пошто се знањем
неког имена на опасан начин може прибавити моћ или омађијати, нико
ни издалека не сме повредити светост Божи- јег имена. Име Божије (Ihwh
= Јахве) у кумранским текстови- ма углавном се пише icrrapoj евреј'ским
ишсмом или означава са четири тачке, а у најстаријим рукописима
Септуагинте Ihwh такође је забележено старојеврејским словима. Ако је
библијски текст читан, то се уместо имена Бог стално говорило „Господ".
Само једном у години при служби на Велики дан измирења
Првосвештеник је смео да каже реч Бог. Тада су свештеници око њега са
страхопоштовањем падали на под, али је певање Храмовних хорова било
толико снажно и гласно, те нико није могао да чује глас Првосвештеника.
Пошто се име Божије брижљиво избегавало, то (су кориш- ћени
многи описи. Веома често се каже „Свети, да је благосло- вен", или
„Највиши", „Вечни", „Свемогући“, „Узвишени“, „Гос- под неба“ и др.
Биране су и друге ознаке да би се на наговешта- јан начин указало на
Б'Ога. Тако ое ипр. |ГоворилО' о небеоима а мислило се на Бога. Царство
небеско, које се често спомиње у Матејшом Ј еванђељу, отуда ,не значм
ништа друго др Царство Божмје: И када ое каже да ће се и анђели иа
небу радовати када се грешник покаје (Лк 15, 7. 10), ту је реч о Божијој
ра- дости. Када Исус поставља питање књижницама: да ли је Јова- ново
крштење од неба или од људи, то каже ово: „или од Бога — или једино од
људи" (Мк 11, 30). Често се спомиње реч „сила" да би се указало на Бога,
тако кад се нпр. каже да ће Син човечији седети с деоне отране 'Силе (Мк
14, 62). У таргуми- ма, који у преводу на арамејски дају старозаветни
текст, на много места „Реч" (нзаиме, Божија) замењује Божије име. Често
се говори о „обитавању" (Бога) одн. о „Имену". Уобичајени опи-
 119

си Божмјег имеиа eacTOije се, нва крају, м у томе што >се употреб- љавају
пасивни облици да би се обележило Божије делање. Овај начин
изражавања налази се и на многим местима Новог завета, као нпр. када
се у Блаженствима обећава жалоснима да ће бити утешени (= Бог ће их
утешити), шаднима ће се Ш1сититм (= Бог ће их наситити), и милостива
да ће бити помиловани (~ Бог ће се на њих смиловати) (Мт 5, 3—10; Лк б,
20—23).
Као Свети, који влада целим светом, Бог је далеко одвојен од људи.
Пошто он на небу престолује као Цар, коме се сме прикучити у понизној
оданојсти, не 'кшке tce да се Бог лично радује, него се то тако изражава
као да ће бити радост пред Оцем на небу (Мк 18, 14), одн. да ће нред
анђелима Божијим бити радост (Лк 15, 10). >Бог ступа у везу еа еветом не
директно, него само преко међубића и гласника. С неба одјекује његов
глас ако треба прогласити посебну поруку (Мк 1, 11; 9, 7 и др.). Али се
углавном служи анђелима, хоји стоје око њеповог пре- стола и као
служитељи чекају на његов миг. Из војски анђела посебно се истичу седам
арханђела. Гаврило је преносилац бо- жанске благовести (Лк 1, 19. 26) а
Михаил је борац, који ратује за Божији народ (Дан 10, 13. 21; Откр 12, 7;
Јуда 9). Белике анђелске поворке подељене су у групе и класе те су стално
спремни за дејства. Према народном веровању, постоји анђео чувар не
само за израиљски народ, него и за сваког појединца, који га води и пред
Богом заступа (Мт 18, 10). Његов изглед сличан је изгледу човека којег
штити, да су они толико слични да се могу заменити (Дела 12, 13—15).
Наспрам Бога и његових анђела стоје Сатана и његова вој- •ска.
Додуше, на Сатану се не гледа као на Богу једнаког, него као на отпалог
анђела, који предводи силе таме, мада је његова моћ ипак претећа. Он
влада добро организованим царством (Мк 3, 24) и преко демона и
мрачних сила врши своју моћ као владар света (Јн 12, 31 и др.), одн. бога
овог света (2 Кор 4, 4). Он предводи војске злих духова, који спопадају
људе и подстичу невоље и болести (в. нпр. Мк 5, 1—20). Макако да је
њихов по- четак био крајње грозан, ипак они не могу довести у опасност
Божије господарење. Он јесте и остаје Господ, који је свет створио,
управља његовим кретањем до краја и од свију људи захтева да положе
рачуне.
Мисао на Божији будући Суд одређује веровање и делање побожних
Јсвреја, који из Закона знају (Свога Бота, шта има да ураде овде на
Земљи, а о чему ће бити испитивани на Суду. Човеку је стављено у
задатак да слуша Бога и извршава његову вољу; као> слуга остаје душом
и телом одговоран Господу своме. Ову одгО'В01рноет човекову рабини
описују у једној еликовитој причи: Неки краљ је поседовао диван воћњак,
пред којим јс поставио два стражара, један хром а други слеп. Једног
дана рече хроми слепоме: У башти видим лепе плодове, да узјашем чта
тебе и да их донесемо и поједемо. Тада је хроми еео гаа слепога, донеше
плодове и поједоше их. После неколико дана дође власник воћњака и
обојицу запита: где су они лепи плодо-
120

ви? Хроми одговори да нема ноге не би ли ходио. А слепи рече да нема

очију не би ли видео. Шта је тад урадио власник баште? Он поседе хромог
на слепог и заједно их казни. Наравоученије ове приче гласи: „Исто тако
поступа и Свети, благословен да је Он; Он приводи душу и ставља. је у
тело, и онда их заједно кажњава" (Вавил. талмуд, Sanheđrin 91 a/b).
Пошто се пресуда изриче само на основу дела, побожни су се
старалм да у овоме животу и делању етекну захтевану пра- ведност, која
би се на Суду констатовала и признала. Не само испуњењем заповести,
него и вршењем добровољних дела љуба- ви, као и давањем милостиње,
стичу се заслуге, које пред Судом Божијим могу имати уважења. Отуда је
Јеврејин радостан кад год има прилику да чини добро: гладне нахранити,
жедне на- појити, болесне и затворенике посетити (Мт 25, 31—46),
жалосне тешити и мртве сахранити. По учењу фарисеја, чија гледишта су
одређивала владајуће мишљење, људима уопште није било могуће да живе
и праведно поступају, Закон испуњавају и тако опстану пред Богом. Ап.
Павле, имајући на уму своју јудејску прошлост, каже да је по законској
правди био без мане (Фил 3, 6), а фарисеј у својој хмолитви не указује без
поноса на дела која је учинио (Лк 18, 9—14).
Премда је Адамовим делом на све људе дошла смртна судба, ипак
им је остала слободна воља и слобода одговорности. Јер „Адам је једиао и
сам за себе повод; а сви ми оовакзо за се;бе постали смо Адам" (Сир.
Варух 54, 19). Адамов преступ стално се, дакле, понавља у кривици
сваког човека стављеног у битку, коју мора докрајчити за добро а против
зла. По учењу Кумран- ске заједнице, мора се борити против лажи за
истину, против таме за светлост, при чему се појединац у некој
судбинској од- редби налази или под духом истине или под духом
покварености. У фарисејским крутовима развијено је учење о рђавом и
добром нагону. Док је рђави нагон својствен човеку од његова рођења,
добри нагон почиње да делује тек у 13. години старости када он као
барнмизва (тј. син заповести) поседује неопходно познашње Закона, да би
могао делати на евоју о.дговорно1СТ. Силом доброг нагона он је сада у
стању да се бори против Злога и савлада греш- ну похоту. Рђави нагон
„говори данас човеку: чиш! ово, а сутра: чини оно, док на крају не каже:
клањај се другим боговима" (Вавил. талмуд, Shabbat 1056). Али томе се
треба одупрети, јер једино је онај моћан који савладава свој нагон
(Мишна Абот IV, 1).
Док је у Кумранској заједници заступано радикализовано схватање
Закона, према којем се треба држати свију заповести и 'наредби, рабини
'су били гледишта да се заслуге обрачунавају наопрам висине преступа.
Ако најзад заслуте претешу, пресуда ће гласити на лраведност. Р. Акиба
ge ово схватање сликовито су- мирао: „Све се д.аје као залог и екида
мрежа над овиима живима. Рад- ња је отворена и тршвац даје кредит,
таблица је .подигнута и рука пише, а овако ко жели да позајми долази и
позајмљује,- за-
 121

купци сваког дана непрестано иду наоколо и наплаћују (своја требовања)

од људи њиховим знањем или без њиховог знања, јер они имају
(признанице), на које се (могу) ослонити; Суд је суд истине, и све је
спремно за гозбу" (Абот III, 16). Код Бога се, дакле, води књига о људским
делима, а Бог разашиље своје анђеле као своје опуномоћенике да би
прикупили дугове. Ако на крају укупни биланс буде позитиван,
праведнима се отвара улаз на гозбу у будућој Божијој владавини.
Пошто ни побожни не може потпуно умаћи опасности да овде-онде
прекрши заповести Божије или непромишљено дело, потребно је да се за
преступе сппвори измирење, да би на овај начин стекао изравњање за
прегрешења. Само се она дела могу наравњати која су омашком
почињена; умишљајни преступ не може се намирити (4 Мојс, 22—31). У
Мишни је наведен списак разних могућности за измирење подарених
човеку: „Жртве за грехе и кривице због свесно почињених греха доводе
измирењу; смрт и Дан измирења у свези су са преобраћењем.
Преобраћење искупљује од лаких преступа о заповести и о забрани. За
теже преступе преобраћење одлаже до Дана измирења" (Јома VIII, 8).
Дакле, најпре се указује на култ, жртве и Дан измирења. Доду- ше, после
разрушења Храма култ се више није могао обављати, али то не значи да
је Израиљу затворен пут за измирење. Отуда се одлучујући значај
придаје преобраћењу, којим се човек окре- ће од погрешног делања и
враћа Богу. Р. Елиезер дао је савет да човек треба да се преобрати на
један сат пред своју смрт. Али када га ученици упиташе, како човек
може знати којег ће дашпа умрети, учитељ је узвратио: „Утшгико више
мора ее данас преобразити, јер можда ће сутра умрети. Резултат је,
дакле, да све своје дане проведе у преобраћењу" (Вавил. талмуд,
Schabbat 153a). Последња и највећа могућност измирења дана је човеку
његовом смрћу. Чак разбојник, са својих недела осуђен на смрт, може
стећи искупљење, ако на месту искупљења пре каменовања удовољи
позиву да исповеди своје грехе и каже: „Нека је моја смрт измирење за
све моје грехе" (Мишна Санхедрин VI, 2). Као што човек својим
страдањем, које прихвата као прост Божији, већ за живота може окајати
заслужену казну за своје грехе, у толико већој мери може он смрћу
окајати кривицу, да би на крају „цео Израиљ имао удела у будућем свету
(Мишна Санхед- рин X, 1).
Како ствари стоје када исто тако мора да пати праведник, који
није учинио никакав прекршај? На ово питање, које су још Јовови
пријатељи опсежно разматрали а ипак нису знали решити, одговара се
да праведници по основу замене подносе патње за Израиљ. Ово учење
најјасније је изражено када се го- вори о мученицима у крви, који за
време Макавејског устанка положише своје животе: „Они су истовремено
постали замена за грехом (упрљану дупгу) народа. Крвљу оних побожних
и њихо- вом смрћу, која им је послужила измирењу, божански промисао-
је спаоао раније тешко притешњсни Израиљ" (4 Мак 17, 22). На- самрти
побожни моли, остајући до последњег издиханија веран
122

Закону: „Буди милостив своме народу, нека ти буде довољна казна коју
смо ми поднели. Нека ми моја крв послужи на очиш- ђење, и као замену
за њихову душу узми моју душу" (4 Мак 6, 28 ид.). Измирење, које
праведни постижу својим невиним патњама и умирањем. на добро је
целом народу. Пошто — како то сажето изрази р. Ами (Ammi) (око 300. г.
по Хр.) — нема смрти без греха нити патње без кривице (Вавил. талмуд,
Schabbat 55a), то невино умирање праведника може бити на добро
целом Израиљу.
Милостиви Бог уопште није непознат Јудејству. Кумранска
заједница, рецимо, зна да побожни живи једино из милости Божије, чија
се благодат у томе показује да он приводи човека под Закон, према којем
има да живи. Фарисејско-рабинско учење види израз Божије љубави у
томе да је он дао Закон на Синају, чиме је своме народу отворио
могућност да чини добра дела, стиче заслуге и постиже праведност. На
Суду ће се заслуге чо- векове ставити на један тас ваге, а преступи на
други. Ако се иопостави да не превагују ни заслуге ни лре!сту)пи, Бог ће
мало додати на страну заслуга не би ли се тај тас нагнуо на корист
човекову. Како поступа милостиви Бог описаће касније р. Зекира (око
300. г. по Хр.) у причи која упадљиво подсећа на Христову причу о
рздницима у вмнограду (Мт 20, 1—6), али истовремено у одлучној тачки
најупадљивије од ње м одудара. Када је обда- рени књижник р. Бун бен
Хија (Bun ben Chijja) умро у 28. годи- ни живота, р. Зекира је покушао
да у посмртном слову реши загонетку ове ране смрти. „Са чиме се може
упоредити р. Бун бен Хија? То је као са краљем који је најмио многе
раднике. Али је тамо био један радник веома заслужан са свога рада.
Шта је краљ урадио? Он га узе са собом и хођаше са њим по дугим и
кратким путевима. Увече дођоше они рвдшгци да траже своју надницу.
Он овоме даде, као и онима, пуну надницу. Тада гунђаху радници и
рекоше: Ми смо радили цели дан, а овај је радио само два сата, и он му
је дао пуну дневницу као и нама. Краљ им рече: Овај је за два сата више
урадио него што сте ви урадили цели дан. Тако је р. Бун за 28 година
толико урад.И'0 за Тору што неки вредан ученмк не би iMorao научити за
100 година (Палест. талмуд Беракот II, 5ц) Бог обрачунава не према
бесплатно дарујућој доброти, него више према тачном односу учинка и
награде. Ко живи према Зако.ну може да има поверење у Закон; јер
праведнопгћу, iKoja се стиче Законом, отво- рен је пут у живот.

6. Будуће сппсење

У Молитви од 18. прозби, коју сваки Јеврејин свакодневно изговара,

Бо1гу се управља молба да се слшлује на Израиљ и на Царство дома
Давидова, праведног Месије. „Удри у велики тром- пет ради наше
слободе и подигни барјак ради сакупљања наших изгнаника... Поново
доведи судије наше као и раније, и наше
 123

већнике као на почетку, и буди Цар над нама, једино Ти" (10. и 11.
благосиљање). Премда Израиљ исповеда једнога Бога, који је цар и
Господар света, његова владавина је још сакривена од света и народи је
не признају. Отуда се нада побожних управља у будућност, када ће се
пред целим светом обзнанити Божија блистава владавина, и он вапије
Богу: „Нека Твоја слава буде видљива и Тво1ја узвишена вељелепност
препозната ... И сада што пре објави славу своју и не оклевај са ониме
што си обећао" (Сир. Варух 21, 23. 25).
У Јудејству су заступљене сасвим различите представе о остварењу
будућег спасења. Долазак времена спасења представ- љано је час као
чудесно дело Божије, а час као дело једног Помазаника, који ће се
појавити и делати по Божијем налогу. С обзиром на есхатолошку наду,
не прописује му се никакво одређено гледиште, те није ни констатовано
јединствено учење о последњим стварима, него су многоструко изражена
ишчеки- вања неповезано стајала једно поред другог.
У време Господа Христа и у време првих хришћана живо је
негована нада у многим структурама јеврејског народа да ће се
Помазаник ускоро појавити. Увек је било људи у којима су њихови
следбеници видели будућег Меоију. Делаап. 5, 36 и д, спо- мињу два
таква 'псевдо-мвсијанока локретанеки Тевда се дигао, за којим је ишло
oiKo 400 људи, 'али „он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и
пропадоше." После њега дође Јуда Галилејац „и одвуче доста људи са
собом у пропаст, али он погибе и сви који га слушаху разасуше се". Када
је ап. Павле био заробљен У Јерусалиму, њега је према Делима ап. 21, 38
испитивао римски центурион, — који га узе у заштиту —, да ли он није
онај Египћанин који је недавно пре тога био подбунио 4.000 људи зилота
и одвео их у пустињу.
Владајуће гледиште о месијанском преокрету изграђивано је у
фарисејским редовима. Они су у Хасмонејском царству, као и под
страном римском влашћу, доживели тешка разочарења. У своје време
Бог ће по Давидовом примеру уздићи помазанога владара, да он
ослободи Израиљ и поведе га у дивну славу,- он ће Давиду подићи клицу
праведну (Јер 23, 5; 33, 15; Зах 3, 8; 6, 2), а из корена Јесејева промзаћи
ће rapoicraic (Ис 11, 10). Али су се људи, пре свега, еећали божансжиг
обећања данога преко пророка Натана породу Давидовом: Бог неће
ускратити своју благодат потомцима Давргдовим, него ће његовом дому
и царству дати трајност и његов престо учврстити на вечита вре- мена.
(2 Сам 7, 12—16). На ово Божије обећање надовезивала се нада, помоћу
које се скренуо поглед са мукотрпне садашњи- це и управио у будућност,
у којој ће се остварити божанска бла- годатна дела.
Ово ишчекивање најјасније је изражено у Соломоновим псал- мима,
насталим у фарисејској средини половином 1. века по Хр. Пре него што
је разрађена шира слика о будућем добу Месијином, изражава се
исповедање у Бога Израиљевог: „Госпо-
124

де, Ти си лично наш цар увек и вечито" (Пс Сол 17, 1). Имајући гхред
собом велику патњу, која је спопала народ Помпејевим освојењем
Јерусалима, Бог се подсећа на своје старо обећање: „Ти, Господе, изабрао
си Давида за цара израиљског, и Ти си му се заклео за његово семе да
пред Тобом не би престало његово царство" (17, 4). Ако би се због греха
народних безбожни могли дићи на Израиљ, ипак Божије обећање остаје
на снази. Отуда му се упућује прозба: „Погледај, Господе, и нека им се
подигне цар, син Давидов, у оно време које си Ти изабрао. Боже, да он
влада слугом Твојим Израиљохм" (17, 21). Ако се убудуће владар назива
именом великога цара Давида, тиме се указује да ће се ионунити
Натаново пророштво. Као што је некад Бог наоружао и ојачао Давида,
он ће и есхатолошког ослободиоца опасати силом како би он очистио
Јерусалим од незнабожаца, размецао грешнике гвозденим штапом и
уништио незнабошце речју уста својих. Јер „Он не допушта да нелравда
надаље обитава у њиховој средини, и нико не сме код њих оби- тавати —
од оних који знају за зло" (17, 27). Он ће владати као „праведни цар,
поучаван од Бога, над њима, и у његово време међу њима неће бити
неправде јер сви су свети, и њихов цар је помазажик Господњи (17, 32).
Ако се овде мзразито на- глашава да ће будућег владара израиљског Бог
поучавати, у томе се препознаје да слику Месије малају они верни
Закону, како је Посланик Божији и очекиван: да је послушан Божијој
заповести, да би познавао његову вољу и учинио Закон једином
омерницом свога делања. На кра;ју опширног месијанског описа опет се
вапије: „Нека би Бог учинио да његова благодат хитро дође на Израиљ,-
нека би нас спасао од нечистоте несветих непријатеља. Сам Господ је
иаш Цар увек и вавек" (17, 45 и д..).
Нада да ће Давидов син ослободити народ свој, да пага- нима треба
окренути леђа услед њиховог незнабоштва, казнити неправду и погибељ
1оклонити ica очију (4 Јездра 12, 32), толико је била негована да су титулу
„Син Давидов" рабини могли потпуно употребити као ознаку Месије, а да
при томе није била ближа ознака. Ово ишчекивање преживело је
катастрофу разорења Јерусалима и остаде саставни део молитава
упућених Богу да Он подигне изданак Давидов и објави својег
Помазаника.
Поред овог преовладавајућег гледишта о доласку Месије, заступљена
су и друга гледишта, која ову слику делимично до- пуњују, али јој
делимично и противрече. Често се говорило како ће Месији претходити
Претеча, који је најавио и припремио његов долазак. Углавном се пророк
Илија помиње као припре- митељ пута о своме другом доласку (Мал 3, 23
и д. [4, 5 и д.]), а у Кумрану се говорило једино о доласку есхатолошког
Про- рока (1 QS IX, 11). Личност спасиоца, који долази иза гласника,
представљена је и као есхатолошки свештеник, који ће окупити народ
ослобођен греха и нечи1Стоте. Његова делатноет се не опи- сује према
узору на Давида нити према узору на неког пророка, него као доба
повраћеног Раја. Тада ће се одбацити онај мач који прети Адаму,
светима ће се дати да једу од дрвета живота,
 125

сила зла ће се отклонити а Велијар бити свезан, те ће до краја последњег

времена неузнамирено живети у рајској радости, и Господ ће на својима
возљубљеним показати благовољење све до у вечност (Test. levi 18).
Док је у есхатолошком очекивању Кумранске заједнице пред- става
о месијанском Првосвештенику била повезана са предста- вом о
цараком По^мазанику, .кзод многах JieBpeja је посгојала пред- става да
ће Божији Помазаник, који ће се појавити последњих дана, бити у
правом омислу пророк, одн. да ће Мојсеј поново доћи. Пророк који
долази у свет (Јн 6, 14; в. и Јн 1, 21) поја- виће се као испуњење
обећања у 5 Мојс 18, 15: „Пророка као што сам ја (наиме, Мојсеј)
подигнуће ти Господ, Бог твој, изме- ђу твоје браће, њега слушајте."
Апокалиптички описи прелаза са овог пролазног еона на онај
будући свет Божији, спомињу или уопште не спомињу Месију, или
говоре о Сину човечијем, који је већ у Бога при- премљен да на крају
дана сиђе на небеским облацима, одржи суд и праведнике одведе у
блаженство. Овде се спаситељ не замишља као нека земаљска иојава од
преузвишене светости, него као надземаљска појава која ће доћи из
небескога света.
Питање када ће доћи Царство постављано је свуда у Јудеј- ству и
тражени знаци по којима се може очитати да ли је ме- сијанско доба на
помолу (Лк 17, 20). На ово питање рабини су одговарали да строгим
држањем Закона Израиљ може убрзати долазак будућег спасења. Ако би
се цео Израиљ истински пока- јао, дошло би искупљење преко Месије.
Пошто се на дан осло- бођења ипак чекало, многи су претпостављали да
ће Месија остати сасвим сакривен и можда га нико неће препознати (Јн
7, 27); други су говорили да је он већ био рођен и појавио се
непрепознатив. У таквим ставовима изражавана су разочарења у смислу
да историја и присуство знакова месијанског времена неће за собом
оставити ничег видљивог. Међутим, у Јудејству је остала жива нада да
ће се на крају Бог смиловати на свој народ и погледати на његову
невољу.
Макако да су гледишта о Месији и о времену спасења била
различита, свима им је заједничко да ће Богом Помазани на- ступити
као владар и судија, који ће подићи смерност Израиља, растерати
незнабошце и основати Царство славе. Али нигде се не говори о
страдајућем Месији, који ће због греха народних узети на се понижење
и смрт. Тамо где је однос човека према Богу одређен једино Законом, где
се пита за законску правду и изван Закона не зна за други пут ка
спасењу, нема места за неког страдајућег Месију, који на се узима
кривицу других. Тек када су страшни догађаји за врехме Јудејског рата
(66—70. г. по Хр.) и устанка под Бар Кохбом (132—135. по Хр.) лешко
по- годили Јудејство, и када је пропало ишчекивање да ће се Месија
ускоро појавити — овде-онде се и на то мислило да Помазаник Божији
мора страдати и умрети. Поред Месије сина Давидовог, повремено је
спомињан Месија син Јосифов, који као ратник
126

мора шдити теаике бор!бе и пада у оуиоОбу. Једиа каонија легенда

прича да је р. Јошуа син Левијев, из 3. века по Хр. сусрео једном
пророка Илију и питао га када ће доћи Месија. На ово је пророк
одговорио да овог треба лично питати, а наћи ће га на капији Рима, где
седи међу болесним сиромасима. Они одвезују ране од ленре сви једним
потезом и поново их повезују, али их он дааку (појединачно одвија и
повезује, јер мисли: „Можда ће ме затр',ажити iHia другом месту, и зато
:не оме бити одлагања" (Вавил. талмуд, Санхедрин 98a). Сав у болестима,
Месија који седи међу беднима, прикрившо, клоји етгреман за овај час
за који га Бог позива. Ни у овим речима које говоре о Месији
оптерећеним (бедом не вели ое да он лати због туђих греха. Он је, пак, са
целим Израиљем ступио у заједницу патње, а Израиљ стрпљиво чека
искупљење.
Хришћанска заједница, која проповеда распетог и васкрслог Исуса
као Месију, пренела је на Господа све титуле достојанства, које су
неповезано етаЈјале једна поред друге у есхатолошком ишчекивању
Јудејства. Он се не назива једино Христос (= Ме- сија) и Син Давидов,
него и Првосвештеник, Пророк и Син чо- вечији. Не у месијанском
надању Јудејства, које је пружало широку слику представа, него тек у
хришћанском исповедању спојена су различита обележја о Месији у
једно јединство. При томе су оне најснажније прерађене и садржајно
уобличене с обзиром на распеће, са којим се без изузетка доводе у везу;
јер све оне служе томе да опишу јединствену узвишеност пони- женог
Месије, који је умро за наше грехе по Писму (1 Кор 15, 3)- Јудејство у
мноштву својих месијанских слика није знало за Помазаника Божијег,
који ће бити пријатељ порезника и грешника и који умире због
сагрешења света. А хришћани верују у распетога и васкрслога Месију
као у живога Господа. У Јудеј- ству се о вери у Месију ипак никад не
говори; вера као пове- рење у истину речи Божије пре је добро дело у
животу побож- них поред других дела. О личности Месије не дају се
стога ближа размишљања. Наиме, есхатолошко ишчекивање се управ-
ља не на личност Месије, него на месијанско доба које ће он произвести,
и на дело које ће по Божијем налогу он обавити. Кад се буде јавио,
започеће слава и сјај, које ће Бог својим дејствОхМ дати за удео својем
народу. Месија ће на тај начин поетати извршилац, а не и OI.CHOB, смисао
и садржај спасењ:а.
Старије ишчекивање земаљког месијанског цара и апокалип- тичко
надање, које се управља према смени еона, првобитно не стоје у
међусобном односу. Међутим, када се касније поставило питање, како се
ове различите представе односе једна према другој, покушало се наћи
помирење на овај начин: Најпре ће се појавити давидски Месија,
ослободиће Јерусалим и владати, али ће му 'владавина бити огршшчена
и чинити тек почетак есхатолоожог збивања. Поеле њоследње навале
непријатељских сила овај Еон ће проћи, мртви ће се пробудити и Син
човечији ће судити свима људима, да би могао настати нови свет Божији
и једни ући у живот, а други у вечну ,смрт. На овај начин на-
 127

стала је представа Месијанског међуцарства, које ће претходити крају

овог света и будућој Божијој владавини. Према 4. Јездри- ној књ. 7, 29 и
д., Месија ће владати 400 година па ће умрети као и сви који људским
духом дишу. Када цели свет буде про- вео седам дана у ћутању
правремена, мртви ће устати и одржаће се Последњи суд. Време Месије
на земљи представља тако само предстепеницу славе, која ће наступити
после краја старог Еона. Трајање Међуцарстока различито је навођено у
јудејокој аиокалигп- тици. Где год се налази број 1000, он је схватан у
смислу свет- ске .недеље, према кзојој историја овета траје 6000 година,
а по- следњих хиљаду година владаће светска субота. Ово ишчекивање
Месијанског међуцарства ушло је у христијанизираном облику у
Откривење Јованово (20, 1—10). До тога је могло доћи утолико пре што
је према првобитној хришћанској проповеди Христос н.азиван ,и
1месијан1аким Царам и Оин-ом човечијим, и овако !бу- дуће ишчекивање
било је повезано једино с његовим именом.
У тешким борбама у макавејско до.ба постављало се мучно питање,
,да лм у рату из1говнули 1правед;ници Moiry -имати учешће у будућем
спасењу. Одговор је нађен у томе, што ће поједини побожни из
израиљске историје и мученици у крви бити подиг- нути из смрти да би
доживели пуно блаженство (2 Мак 7). На- против, грешници ће остати у
смрти: „Грешникова пропаст је- вечита и на њега се не мисли када Он
(наиме Бог) посети по- божне. То је судбина грешника за сву вечност;
али они који се боје Господа устаће на вечни живот, и њихов живот
(протиче) у оветло1сти а (он) никад неће пресахнути" (Ос :Сол 3, 11 и д,).
Па ипак је идеја васкрсења проширена у контексту будућег светског
суда описаног у апокалиптици до те мере да неће само праведници
устати у блаженство, него ће се сви људи пробудити из смрти да би
поднели рачуне пред судијском столицом Божи- јом. У Етиопском Еноху
22 каже се да ће сви мртви из подземља, праведни и безбожни,
ваокрснути на еуд. Једино ее изузимају уби- јени грешници, који су
својом смрћу већ поднели довољно ис- купљење за своју кривицу, и
отуда није потребно да се још једном јављају на суду. Сликовити говори
Етиопске Енохове апо- калипсе (гл. 37—71), визије Јездрине апокалипсе
и Сиријска Варухова апокалипса (30, 1—5; 50, 2—51, 3), претпостављају
оп- ште васкрсење свих мртвих. Када се после смрти тело положи у гроб,
душа човекова се доводи на једно небеско место, у којем обитава у
међуодаји. Али на Последњем суду извадиће се тела из гробова и душе ће
се с њима поново сјединити.
Као што су садукеји одбацивали веру у васкрсење мртвих, учење
Кумранске заједнице заступало је старији облик есхато- лошког
ишчекивања, повезано са Божијом победом и спасењем, и које ће се
дати у удео синовима светлости, али се о неком васкрсењу омртвих
нигде изразито не товори. Надање се креће у правцу да ће синови
истине „имати изобиље мира, докле год трају дани, и плодност семена са
свима вечитим благословима и вечну радост у непрестаном животу и
венац славе са прекрас- ном одором у вечној еветлоети" (QSIV, 7 и д.).
Мада се не
128

третира питање: какво ће после смрти бити учешће у спасењу, молитељ

ипак исповеда: „Славим Те, Господе! Јер ти си спасао моју душу из јаме,
и из по1дземљ'а .бездана уздигао си ме на вечну висину" (1 QH III, 19 и
д.). Када су затим по разорењу Јеруоалима 70. г. оо Хр. једино
фарисејски кжижници проуча- вали учење синагоге, нада у васкрс
мртвих ушла је у вероиспо- ведање које је сваки Јеврејин имао да
прихвати када је величао израиљског Бога, васкрситеља мртвих.
После суда за све оне који ће ући у блаженство отпочеће вечни
живот који је !ПОнекад замишљон као и1нтешив[нији проду- жетак
земаљскога живота, коме се сада одузимају муке и нево- ље. На
овечаним 'Гозбама јешће се и игшм (Етиоп. Енох 62, 14 и др.) а болест и
невоља icy отерани (4 Јездра 8, 53). Вечни живот траје, за разлику од
овоземаљског, без ограничења временског трајања, пошто је срушена
владавина смрти (Сир. Варух 21, 22 и д.). Ни греха неће више бити
пошто се угасио рђави нагон, који у човеку престаје његовом смрћу.
Према другим описима, вечни живот никако се не може поредити са
земаљским, јер су тада уклоњени услови под којима људи воде своје
земаљско битисање. У будућем свету — кажу повремено рабини — нема
јела ни пића, нема рађања ни расаде, нема куповине или про- даје, нема
злобе нити непријатељства или борбе, него ће ту пра- ведници седети са
крунама на главама и наслађивати се у сјају Шекине (тј. Бола) (Вавил.
талмуд, Беракот 170).
У јелинском Јудејству је под грчким утицајем нашироко прихваћена
вера у бесмртност душе, па је и нада у вечни живот стекла други
значај. Његов почетак није сада неопходно повезан са васкрсењем
мртвих, него ©ечни живот отпочиње у оном тре- нутку када се бесмртна
душа раставља од тела и уздиже у не- пролазност. Непосредно после
смрти откуцава сат за суд и од- мазду, када ће се одлучити да ли ће
приступ у вечни живот бити отворен или затворен.
Разним представама о спасењу и разним представама наде у вечни
живот заједничко је то што ће дар Бога, који је једино вечан, допасти у
удео људима у оном свету. Вера и начин живо- та побожног човека,
послушност Закону, одн. врлински живот, јесу припреме за стицање
'будућег опасоноовог дар,а вечно-г живота.