Фиџи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република Фиџи
Republic of Fiji (енглески)

Matanitu ko Viti (фиџијски)

फ़िजी गणराज्य (језик?)

Застава

Грб

Крилатица: Rerevaka na Kalou ka Doka na Tui

Fear God and honour the Queen
(Плаши се Бога и поштуј Краљицу)

Химна: God Bless Fiji

Meda Dau Doka
Боже благослови Фиџи

МЕНИ

0:00

Главни град Сува

 Службени језик енглески, фиџијски, фиџијански хинди

Владавина

Председник Џорџ Конроте

Председник Владе Френк Баинимарама

Историја

Независност 10. октобар 1970 (од УК)

Географија

Површина

— укупно 18.274 km2 (155)

— вода (%) занемарљиво

Становништво

— 2012.[1] 858.038 (162)

— 2006. 905.949

— густина 46,95 ст./km2

Економија

Валута Фиџијски долар

— стоти део валуте 100 цента

Остале информације

Временска зона UTC

Интернет домен .fj

Позивни број +679

¹Пре 2011. пун назив државе био је Република Фиџи Острва.

Фиџи (енгл. Fiji, фиџ. хинд. फ़िजी, фиџ. Viti), званично Република Фиџи је острвска држава
у Океанији. Званични назив је Република Фиџи. Главни град је Сува. Налази се у јужном
делу Тихог океана, у појасу Меланезије[2], источно од Вануатуа, западно од Тонге и јужно
од Тувалуа. Фиџи је архипелаг који чини 322 острва и 522 острваца.

Садржај
[сакриј]

 1Географија
o 1.1Положај
o 1.2Геологија и рељеф
o 1.3Воде
 o 1.4Флора и фауна
o 1.5Клима
 2Становништво
 3Историја
 4Административна подела
 5Привреда
 6Референце
 7Спољашње везе

Географија[уреди]

Мапа Фиџија
Положај[уреди]
Фиџи је изолована острвска група у југозападном Пацифику. Налази се око 2.100 km
северно од Окланда на Новом Зеланду. Дужина обала износи 1.129 km. Архипелаг се
састоји од 332 острва укупне површине 18.333 km². Насељено је 110 острва.
Главна острва су Вити Леву (10.429 km²) и Вануа Леву (5.556 km²), која чине скоро 90%
површине земље. Већина фиџијанских острва су вулканског порекла, док су она мања
корална. На оба највећа острва постоје планински ланци. Највиши врх је Маунт
Викторија (Томанаиви) са 1.324 метра на острву Вити Леву. Друга већа острва
су Тавеуни (470 km²), Кедаву (411 km²), Гау и Коро (свако по 140 km²).

Овај одељак треба проширити.

Геологија и рељеф[уреди]
Овај одељак треба проширити.

Воде[уреди]
Овај одељак треба проширити.

Флора и фауна[уреди]
Овај одељак треба проширити.
Клима[уреди]
На Фиџију влада тропска врућа и влажна клима са температурама од 16 до 32 °C. У кишној
сезони (новембар до априла) овде владају тропски циклони јужног Пацифика. Статистички,
у 10 година, 2-3 снажна урагана нанесу велику штету Фиџију. У зимским месецима (мај до
октобра) југозападни ветрови доносе хладније време. У ово доба године има пуно
падавина на југоисточној обали острва Вити Леву. Преко две трећине површине Фиџија је
под шумом.

Становништво[уреди]
Становништво Фиџија (905.949) састоји се из 57% домородачког Фиџијског становништва и
око 37% дошљака из Индије. Од 1987. многи Индуси су напустили Фиџи. Године 1996. 58%
становника се опредељивало као хришћани, 34% као хиндуси и 7% као муслимани.
На два највећа острва живи око 87% становништва. По подацима из септембра 2007.
највећи градови Фиџија су: Насину (75.719), Сува (75.225), Лаутока (44.143)
и Лабаса(33.397).
Званични језици су енглески, фиџијанска варијанта хиндустанског језика и фиџијански -
један из групе аустронезијских језика. Округло 32% становништва је млађе од 14 година.
Стопа прираштаја становништва је 1,4% годишње. Због прекалоричне исхране
карактеристичне су болести попут дијабетеса и срчаних обољења.
Најомиљенији спорт на Фиџију је рагби.

Историја[уреди]
Острва су насељена од 1500. п. н. е. Миграције са приобаља јужне Кине су почеле око
3.000. године п. н. е, и преко Тајвана, Филипина и Нове Гвинеје стигле су и до Фиџија.
Острва је открио поморац Тасман 1643. а Кук је до њих допловио 1774. Британци су
заузели Фиџи 1874. Од 1879. досељавају се радници из Индије који су до недавно чинили
најбројнију етничку групу. Фиџи добија аутономију 1966. а независност 1970. Новију
историју Фиџија су обележили војни државни удари (два пута 1987, 2000, 2006).