Sadrzaj 10 a 13 16 ay 19 2 a1 22 24 25 25 28 29 30 33 34 35 37 44 44 45 46 47 47 48 49 50 Mihailo To8ié: Umesto predgovora Zapisi osnivata Momtilo Baljak: Grada od koje se prave snovi Jovan Ristié: Cega se sve ne seéam i zasto Zoran Ratkovié: 35 godina kasnije Mihailo To8ié: Proslava uprkos wiasu Momiéilo Baljak: On je ,kriv” za sve Mihailo Tosié: Dadov i svet oko nas Drugi o nama Jovan Cirilov: Sta su za mene dadovei Milo¥ Jevtié: Dadov je proi zakoraéio u svet Miodrag Simentié: Pokretadi novog i savremenog u pozoristu Borka Paviéevié: Svi su oni andjeli Vasilije Tapuskovié: Enciklopedija pozorista Mihailo Bleti¢: Uspeh se zove Dadov Ognjen Lakiéevié: Aplauz za amatere Borislav T. Andelié: Pomak ka novom Ksenija Sukuljevié Markovié: 0 Dadowu i Ceci Dejan Pentié-Poljanski: Iz seéanja jednog gledaoca Dusan €. Jovanovié: Dadouski duh Reé umetnitkih direktora Mihailo ToSié (Dr Radoslav Lazi sa rediteljem Mihailom Tosiéem) Zoran Ratkovié (1965 ~ 1966) Slobodan Z. Jovanovié: Uspomene sa prizvukom tuge Oliver Viktorovié: Ah, ta divna stvorenja Dusan C, Jovanovié: ,Moj” Dadov Razgovor Dadov je preziveo Slobodan Suljagié: Kvantitet daje kvalitet Dr Mihajlo Nedeljkovié: Dobar dan, ovde Dadow St SI 52 53 54 53 57 57 58 58 59 6 62 63 63 65 67 67 68 69 70 75: 7 79 81 87 88 89 90 90 on 92 Goran Golovko: Jedna Zelja i jedno seéanje Aleksandar Volié: Glumac i reditelj Kokan Mladenovié: Ka teatru igre Darijan Mihajlovié: Seéanje na Dadov Predrag Stoimenovié: Nju Milenium Upravnici i predsednici Saveta Doma omladine Vraéar Jovan Zidvere (1958 ~ 1962) Dragutin Grdanitki: Euridika Mihailo To8ié (1964 ~ 1970) Zoran Milosevié: Zasto sve lepo kratko traje ? Mijat Pekovié: Evo mene opet Mladen Vujovié: Od kraja ka poéetku Vladimir Mijovié: Dobrodosli u Dadov! Moméilo Baljak (1962 — 1966) Nikola Karaklajié: Seéam se Euridike Netko bese Miloge Zutiéu Milosav Mirkovié: Netko bese Milose Zutiéu Moméilo Baljak: Odbrana grada Ivan Jankovié: Moj veliki inkvizitor Srboljub Milin: Celavae slusa Zoran Ratkovié: Ostalo je éutanje Jovan Ristié: Oklop za ranjivos Mihailo Todié: Majstor umetnigkog govora Dadovei govore Dr Milan Bunjevac: Tri kocke u glavi Srboljub Milin: Prva ,dadovska” nagrada Tesko je biti Srbin, ali kasno! Jelisaveta Sablié: Proba kao [jubavni sastanak Mirjana Radojlovié Ratkovié: Jos wek Zorica Jovanovié Mihajlovié: Onaj miris parfema Ivan Jankovié: Stuarali smo nov vrednosni sistem Vladimir Vuékovié: Muzitki wod na klaviru92 94 95 97 97 98 100 101 102 104 105 105 107 108 108, 10 0 an ng 14 us, us, 116 16 119 120 aaa 122, 122 123, 124 125 125, 126 127 128, 128 Bogdan Tirnanié: Ispovest tehnitkog direktora Zarko Ruvidié: Doneo sam Mrozekove tekstove Dorde Ristié: BRAMS moje mladosti Svetlana Bojkovié: Kuéa iz moga sna Ksenija Sukuljevié Markovié: Dadov - ~ wezda vodilja u buduéem Zivotu Predrag Ejdus: Radioniea maste i lepote ‘Milan Kravljanac: BruderSaft sa Alekom Ginisom Momiilo Stani8ié: Koliko imate kilovata? Nikola Ban: Reé za svaku pritiku Gade je Ban? Tu je Ban! “lata Numanagié: U tom Dadovu Branko Popovié: Nikada neéu znati Boba Stefanovié: Moja usna harmonika Vladimir Putnik: Groznica éeturtkom uvete Slavenko Saletovié: Na insistiranje g. Vlade Mijoviéa Lokiea Srefanovié: Kako da ne! Feda Stojanovié: Mogao sam da budem advokat Slobodan Jovano petnaest godina Mirjana Karanovié: Prvo veliko iskustvo Ivan Bekjarev: Dadov i ja Mladen Andrejevié: Presudno iskustvo u mom Hivotu Bratislav Ljubis Ljiljane Dara Déokié: Ono sto nismo nalazili nigde drugde Ljiljana Dukié: A vrata Zuta Drasko Brajovié: Dragi, ludi kamen Dragoslav Simié: U tri noéu, pesice, uzbrdo... Dragoslava Vitolié Dokovié i Dusan Dokovié: Bitanga i princeza Ljuba Ninkovié: Na sunéanoj strani ulice Vladimir Aleksié: Mrak pozorisne sale Zinaida Dedakin: Sve je to jo uvek Zivo i tako preda mnom stoji Gordana Jablanovié: Iznenadenje Slobodan Nikoli¢: 1974. Milan Tomié: Dve grupe Gudi Katarina Jozwiak-Dragovié: Lod, 1979, zima Ljiljana Todorovié: Jedan od lepo zatvorenih Zivotnih krugova Alisa Stojanovié: Mt iz centra Borde Brankovié: Kapetan Koéa ~ surf, please! Misko Milojevié: Druzenje koje se ne prekida Boba: Ostao sam Dan kada su vladale 129 130 131 132 133 133, 134 134 135, 136 137 138 138 139 139 140 140 agi 142 342 142 143 143 45 146 146 147 149 150 at 151 158 153 154 155 155 157 ‘Nebojia lié: Miris Dadova Dr Mihajlo Nedeljkovié: 15 godina kasnije, dobar dan, ovde Dadov ponovo?! Bogdan Glogovae: Sta je za mene bio Dadov Jug Radivojevié: U ribljem mesecu Milica Mihajlovié: Ostaju prijatelistva Srdan Tomovié: Nevidljivi oreo! Milutin Dapéevié: Posle nekog vremena Milena Pavlovié: Covek koji se smejao Ivan Medenica: Predgovor za neke buduée memoare Irena Ristié: Diletanti ili obnavijanje pozorista Anja Sua: Ko jednom dode u Dadov Marko Stojanovié: Eh, Dadove, Dadove! Jana Savié: Moj Dadov Vladimir Marinkovié: Zovem se Vladimir Aleksandar Simié: Nama se dogadala predstava Milo’ Samolov: Mesto za beZanje Srdan Karanovié: Dadov- dream team Vanja E jdus: Cesto se pitam Veliko Jovanovié: Beogradski Smek Vladimir Vukiéevié: Due replike - za podetak Filip Grinvald: Seéanje na Dadov Aleksandar Veljanovié: Sreéan rodendan i dobro more Goran Jefti¢: U vracarskom trouglu Marija Karan: Jednom Dadov, uvek Dadov Marko Zivié: Akrostih Dr Aleksandar S, Jankovié: Vreme post- modernizma i ratova (1993- 1996) Darja Vujo i Jelena Velkovski: Tesko mi je da ne plaéem Vladan Durkovié: Kako sam postato Deda ‘Nikola Jovanovié: Ostuaren san Ivana Balaé: Bajka Milo§ Bikovié: Sluéajno sam postao Ahil Ivan Zekié: Dadov i ~ tacka! Dejan Mladenovié: Ka teatru igre Milorad St. Ilié: Skola glume, govora i Zivota Mejking of Interyjui sa Glanovima Dadova svih generacija prilikom snimanja dokumentarnog filma Tamo gde snovi podinju, povodom 50-godi8njice rada pozoi 'a Dadov, snimljeni decembra 2007. godine 159 Jug Radivojevié160 163 165 167 369 a 175 178 180 183, 187 190 394 198 198 201 202 203 206 207 209 au aut 212 219, 216 216 218 218 Srdan Karanovié Slobodan Suljagié Vladimir Putnik Slavenko Saletovié Goran Jeftié Darijan Mihajlovié Jelisaveta Sablié Kokan Mladenovié Ivan Medenica Radovan Knezevié Nenad Stojmenov Dara DZokié Svetlana Bojkovié Aleksandar Volié Jana Savié Alisa Stojanovié Zelimir Oreskovié Slobodan Pajié Vladimir Vuckovié Predrag Stojmenovi Sveéanost u Starom Dvoru Gorica Mojovié Jovan Cirilov Kokan Mladenovié Vladimir Marinkovié Milena Zivanovié Goran Jevtié Zoran Alimpié Vladimir Mijovié Indeksi Mladen Vujovié: Uhvatiti neuhvatijivo Indeks predstava Indeks imena Indeks po funkejjama Likovna reSenja PogovorTzdavati Omladinsko pozori’te Dadov INTERPRINT Graficko izdavatko preduzece d.0.0, Beograd Zaizdavate ‘Vladimir Mijovié Slobodan Tasié Priredio Mihailo Todié Likovna oprema Borde Ristié Lektor Mirjana Paunovié Stampa Interprint, Beograd Tiraé 1000 primeraka Publikacija sadrZi tekstove teatrologa, novinara, krititara, osnivaéa pozorista Dadov (Dramski atelje Doma omladine Vraéar) i lanova u periodu 1958 - 2008. godine Deo ,, Making Off" donosi intervjue sa snimanja dokumentarnog dugometraimnog filma -Tamo gde podinju snovi’, u produkeiji Dadova, 2007. godine -Hepiend u Starom Dvoru* predstavija transkript sa svetanosti povodom uruéenja Odluke Gradske Skupitine Beograda od 29. februara 2008. godine kojom je Dadov proglasen gradskom ustanovom kulture ISSBN 1234567890Mihailo ToSié i Glanovi Dadova 1958 - 2008. Zapisi povodom 50 godina rada Beograd, 2008.Uéinimo nesto dok nam se pruza prilika! Ne desava se svakog dana da smo mi nekom potrebni. Drugi bi to ucinili isto tako dobro, ako ne i bolje Ovaj poziv sto smo ga maloéas éuli upuéen je, pre bi se reklo, citavom Govecanstvu. Ali sad, na ovom mestu, mi predstavljamo éovetanstvo, pa bilo nam to po volji ili ne. Iskoristimo to, pre nego Sto bude prekasno. Hajde da bar jedanput dostojno predstavljamo ovu pasminu u koju nas je zla kob strpala. Semjuel Beket: Cekajuéi Godoa, 1949. godine Posle smo branili Dadov od onih koji nisu hteli da nam dozole da od njega napravimo ono éime bismo se danas ponosili. Posle smo branili Dadov i od onih koji su hteli da ga pretvore u sve drugo, samo ne u pozoriste. Posle smo branili Dadov i demonstracijama. Ustvari, stalno smo branili Dadov od onih koji nikada, ni sa jednog posla, nisu ilu tri noéu pesice, uzbrdo. Dragoslav Simié, 1993. godine ‘ola veka rada jednog alternativnog pozorista kao &to je Dadov nije mali dogadaj u skromnoj istoriji novije srp- ske kulture i civilizacije, Televizija je vrSnjak koji takode sla- vi isti jubilej ove godine, a beogradska profesionalna pozo- rita su tek koju godinu starija (Atelje 212, roden 1956. go- dine). Na pamet nam ne pada da se poredimo sa bilo kim pre svega zato Sto je Dadov, u suStini, decenijama usamljen 1 svojim stremljenjima, neka vrsta ostrva, izolovan i u do- broj meri nepoznat najsiroj javnosti. Svoju tezu 0 posebnoj pozicifi Dadova u na’em pozo- ritnom Zivotn potkrepiéemo nekolikim éinjenicama. U protellih pet decenija izvedeno je 200 premijera i ‘yeéi broj repriza. Neke predstave imale su preko 70 votlenja, a njihov vek je trajao vige sezona. Tako dolazimo i do jednog od najznaéajnijih atributa ovog pozorista: reperto- pertoara, saradnju sa vecim brojem reditelja i umetnickih s radnika, uvid u domaée i strano stvaralatvo, narutivanje tekstova, simultani rad na viSe predstava tokom sezone, sva- Kodnevne probe, neprekidni, viSedecenijski napor da se predstave odrZavaju najmanje jedanput ili dva puta nedeljno do ostvarenja davno postavljenog cilia igranja svake veteri. Uz mnoge druge osobenosti ovog pozorisnog podu- hivata koji bi se mogao nazvati nekom vrstom zanosa viseg reda treba istaéi dva izuzetno vaéna detalja: prvi, predstave Dadova decenijama prati verna i teatarski veoma razlitito orijentisana publika (gotovo sve predstave su igrane pred punom dvoranom!) i drugi, gotovo sva najslavnifa imena sa- dasnje mlade i srednje generacije srpskog glumita potekla su upravo iz Dadova. Namera da se, povodom jubileja, ostvari neka vrsta tea~ tarske, teatroloske, kulturoloske, socioloske pa i emnopsiho- Joke i antropogeografske analize morala je ostati u domenu Dela iz hiljadu razloga. (Dadovski smisao za humor nam na- Jaze da upravo ovde citiramo anegdotu o dolasku vladike u se- lo koji nije bio propraéen zvonjavom sa tornja mesne crkve. | jutiti vladika upita lokalnog sveStenika za razlog takvog por stupka, a ovaj mu, skrueno uzdisuéi, odgovori: Vase Preo- sveStenstvo, ima hiljadu razloga, ali prvi je ~ nemamo zvono!).-Nedostatkom zvona’, ili potrebnog nauénog ili ma- kar strugnog materijala o radu Dadova, mogu se objasniti struktura i sadrZaj zbornika koji je pred éitaocem. Nada da postoje pisani radovi o ovom pozoristu, kao i famozni legat u Muzeju pozorisne umetnostio kojem se u Dadovu pritalo godinama raspriila se u pepeo i prah. Premijere i rad Dadova pratii su omladinski listovi Susret, Student i Mladost, beogradske rubrike dnevnih be- ogradskih listova i, u nekoliko sluéajeva, pozorigna kritika Politike i NIN-a. Pisac ovih redova nikada neée zaboraviti telefonski razgovor sa kulturnom rubrikom nageg najstari- jeg lista, septembra 1965. godine, poste velikog uspeha na Svetskom festivalu u Monaku sa Izbiradicom i komplime- nata koje nam je uputio niko drugi do jedan od najvetih po- zoriSnih umetnika tog vremena, slavni Zan Vilar, upravnik ‘TP. Sa druge strane Zice stigle su ove reti: Koji, BRE, Da~ dov ! Koji Vilar ! U prolazu, zbog savremenog tempa Zivota, u Dadovu je bilo misljenja da bi o nama trebalo da govore DRUGI. (Prva asocijacija po slignosti bila je ona Sartrova: Pakao, to su drugi!) Gradanska pristonost nalaze da se i ova mo- guénost valjano razmotr. Pri pokusaju da obezbedimo rele~ vantne tekstove pokazalo se da ak i neki koji bi bili obave- mi da iznesu svoja seéanja na umetnidke koncepte po koji- ma su vodili ovo pozoriste u pojedinim periodima njegovog rada nisu bili spremni da to uéine. O razlozima ovakvog sta- ‘va moZemo samo da nagadamo, Prihvatili smo jedan, even- tualni: preokupiranost novim poslovima w Zivotu. Ipak, iz razloga na koje smo ukazali na potetku ovog predgovora, neminovno je bilo sliku o radu ovog pozorista ispuniti i nekom vrstom samoanalize koja i predstavija sustinu ovog zbornika. U njemu ée pajivi éitalae naéi, pored misljenja struénjaka, i tekstove osnivata, kao i uspomene dlanova po- zorista svih generacija u proteklih pola veka, Citalac ée morati sam da se potrudi da odgonetne u_ emu se sastoji duh Dadova i dadovaca, da nasluti koje su mogle biti pobude pri osnivanju (kao i sve dobre stvari, ni ova nije mogha bez zavere i zanosa, pobune i borbe za pravo na slobodu misljenja i &injenja, protiv birokratskih klasi ‘kacija i pritisaka, vezivanja za samoproklamovanu doktrinu i pozorisni stav) i kako je ova grupa liudi stvarala pozoriste, grupa od nekoliko stotina Ijudi, uprkos teskoéama koje se ‘moraju pomenuti: od ugovornog odnosa da bi se obezbedi la sredstva za rad (5 premijera, 80 repriza), do pripajanja drugim ustanovama lokalne sredine, predloga 0 ukidanju (radi smanjenja glavobolje malih moénika 21), stalnog na- pora politiékih organizacija da stave Dadov pod svoju kon- ‘rolu, do borbe za obnovu rada u repertoarskom smista kra- jem osamdesetih XX-og veka, sporog i mukotrpnog pretva- ranja u pozorisni centar sa svakodnevnim predstavama, sa- radnje sa buduéim profesionaleima ~ studentima Fakulteta dramskih umetnosti, radanja Akademske scene koja ée pruditi Sansu mladim profesionalcima, Skole glume i govo- ra za raze uzraste ~ od najmladih do kandidata za buduée profesionalne glumee i reditelje, pisce i seenografe, kosti- mografe i autore muzike, ‘Treba reéi da ovu ediejju dopunjava i dokumentarni film Tamo gde poéinju snovi u produkeiji Dadova, 2007. godine, kao i da treba ostaviti otvorenom moguénost da ée Jubilej biti obelezen i novim izdanjima snimaka koncerata ‘koji €e biti odrZani tokom proslave. Bilo kako bilo, sluéeéi se razlititim metodama i po- stupcima, dosli smo do tekstova za ovaj zbornik. Na njegovim stranicama éitalac ée naéi misljenja po- znatih teatarskih i kulturnih poslenika na elu sa Jovanom Cirilovim i Borkom Paviéevié, pozorisnih kritigara, kustosa Pozorisnog muzeja, Getvorice osnivaéa (od kojih su dvojiea, ‘Momiilo Baljak i Zoran Ratkovié, preminuli 1999. odnosno 2002, godine), jednog broja bivsih upravnika i umetnigkih rukovodilaca, umetnigkih saradnika, intervjue, seéanja i iz- jave dlanova svih generacija od 1958. do danas, Smatramo za potrebno da zahvalimo svima koji su omoguéili nastanak ovog izdanja - od Skupstine grada do autora tekstova i ekipe koja je radila na knjizi Uvereni smo da ée sledeti tom hronike Dadova, u po- vodu proslave 100-godisnjice postojanja i rada, biti bogat i lepiu svakom smistu! Mihailo Tosi¢, jun 2008. Duh Dadova 1958-2008 - 6Zapisi osnivaca 7+ Duh Dadova 1958-2008.Momiéilo Baljak Grada od koje se prave snovi Krajem pedesetih godina omladinski Beograd silovito otkri- va svoje stvaralatke potencijale i traZi nove oblike i nove pro- store kulturnog delovanja i urbane zabave. Klasiéna kultur- no-umetnigka drustva socrealisti¢kog tipa i manje-vige fol- Klomog usmerenja postaju nedovoljno priviaéna mesta 2a generacije sve obrazovanije omladinske populacije Zeline slozenifih i kvalitetnijih kulturnih standarda i kontakta sa svetom. Sa potpuno novom repertoarskom politikom koja po pravilu prevazilazi konvencionalne amaterske okvire ide- monstrira visoke profesionalne domete prodiru ,Branko Kr- smanovie” i ,Ivo Lola Ribar” i njegovo Omladinsko pozo- ri8te, Nova filmska estetika rada se u Kino-klubu: ,Beograd U danasnjoj Petoj beogradskoj gimnazifji svira se diez, U du- hu tih nastojanja, a sa Zeljom da pruZi prvu skromnu mo- guénost za multidiseiplinarno umetniéko delovanje, roden je 1958. godine Dom omladine Vraéar i njegov najslavniji deo = Pororite Dadov (Dramski atelje Doma omladine Vratar). Uspomene sadréane u ovom zborniku otkrige na naj- bolji nagin intelektualne, kreativne i emotivne motive nje- govih pokretata i sledbenika tokom tri i po decenije uspeSnog delovanja u kultunom Zivotu grada, a spiskovi svih lanova od osnivanja do danas sve bogatstvo individu- alnih vrednosti koje su ugradene u ovu osobenu instituciju kulture, mladosti i onog Sto se s pravom moze nazvati naj- Moméito Balak 9 - Duh Dadova 1958-2008. boljom reprezentacijom beogradskog duha koji je obelezen znanjem, talentom, radozaloSéu, entuzijazmom i kosmo- politizmom. I nije ret samo o Pozoristu i njegovim delatni- cima koji iz generacije u generaciju daju toj profesiji vrhun- ske predstavnike i najveée avezde, vet i o drugim profesio- naleima iz oblasti kulture i umetnosti~ muziéarima, likov- nim umetnicima, novinarima i drugim medijskim struénja- ima, Pedantnifi statistigari sigurno bi utvrdili da se radijus profesionalnih usmerenja dadovaca prostire znatno Sire od oblasti umetnostiijavnog kulturnog delovanja. Koliko prav- nika, ekonomista, lekara, arhitekata, menadzera, polititara i drugih javnih liénosti! Dovolino da se zaokruze skoro sve sfere Zivota na najyi8em struénom nivou. Na spiskovima se, naravno, neGe nati svi oni koji su nas podriavali, pratili i voleli. Neka na ovom mestu ostane zabelezeno da mozda ne bi bilo Doma omladine Vraéar da se polet i entuzijazam mladih ljudi poteklih iz dve legendar- ne vratarske Skole ~ Cetmnaeste i Klasitne gimnazije - nisu steéno spojili sa za one prilike vrlo liberalnim politigkim okruzenjem u vraéarskoj opstini. Tako je, s retkim izuzeci- ma, bilo i kasnije. Dadov je postao kulturni ponos Vratara, izgraden mu je pravi dom poste napustanja skromne privat- ne zgrade u Molerovoj 33, tako drage svima koji su udestvo- vali u poéecima. Pored osnivaéa Dadova (Zoran Ratkovié, Mihailo ToSié, Jovan Ristié, Moméilo Baljak), u ovoj hroni- ci treba zabelediti imena bivsih predsednika opstine Vratar, Dunje Viahovié, Milinka Séepanoviéa i Rajka Madkoviéa, zatim Milorada Savigevi¢a, Rajka Daniloviéa i Milije Migovi¢a, u tijem je kontinuitetu delovanja na elu vratar- ske omladinske organizacije ostvarena ideja 0 Domu. Na- rayno, i prvog zvaniénog upravnika Doma Jovana Zidverea. 0 &vrstoj povezanosti vraéarskih politifara i ,kulturnjaka” govori i podatak da je Dom istisnuo komitet omladine iz zgrade u Molerovo} 33 vet nakon dve godine sustanarstva. Komiitet je morao da se zadovolji kubinjom i devojatkom sobom u jednoj privatnoj zgradi u ulici Bovidara Adzije, pa je ceo prostor od 150 m2 pripao Domu. To se moglo dogo- diti samo na Vrataru. Dadoy i Euridika dva imena koja neraskidivo idujedno uz drugo u prvim godinama postojanja Doma omladi- ne Vraéar. Hronika Pozorista koju ispisujemo ne bi bila pot- puna bez svih onih koji su tih godina nastupali u predivnoj basti i podrumu zgrade u Molerovoj 33. Muziéko-estradna scena Doma omladine Vra¢ar bila je idealna dopuna moder- nom pozorisnom koneeptu Dadova, a muzitari esto wesni- ci pozorignih predstava. Buridika je dosla na Vratar da bi se pridrudila Orfeju u leto 1962. godine (,Orfeun scena pod Satorom cirkusa Adria” na vraéarskom platou na ome su nastupile najpoznatije estradne i varijetske zvezde toga vremena). Nova formula zabave u Euridici sa najkvali- tetnijim dezom (pokretaéi Vlatko Stankovié i Saka Ra- dojti®), prvim beogradskim rokerima (,Zlatni deéaci” i Boba Stefanovié koje je promovi omladinac Nikola Kara Kigjié), a zatim i mnogim drugim talentovanim muzitarima koji su u Domu omladine Vraéar imali svoju scemu i prostor za veibanje ubrzo su pomratili slavu klasiénih beogradskih igranki (KoSarkaski stadion .Crvene avezde", ,Lazarac’, -Botidarac*, ,Lola, ,Kod tri kostura’), Veteri u Euridici imale su posebne programe, sedelo se za stolovima, karte su danima unapred bile rasprodate. Tradieija se nastavila i u novojzgradi Dadova w ulici Dure Salaja, Buridika je ostala da spava u basti u Molerovo} (na zadovoljstvo okolnih stanara), a scena Dadova nastavila je da bude buéni i veseli dom no- vim omladinskim grupama. Kroz sve ove godine nije bilo prestiéne rok grupe koja nije prosla kroz Dadov i njegovu Mi- ni rok scent, Priga bi, naravno, bila nepotpuna bez Lokice Stefanovié, koja je u tajne igre i pokreta uputila mnoge gene- racije devojaka ba na ovoj sceni, a u Giju se Skolu mozete upisati u Dadovu i danas bez obzira na godine, Starim da- dovcima odobrava se penzionerski popust. jubilejima se pominju zaslnini. Dadav je, pored eenergije koju je obnavijao u sebi, bio i este pouzdan oslonae amaterskog pokreta ut Srbiji, davao mu je svezinu, stvarao animatore koji su rasadivali ideje i organizovali nove pozo- rine nukleuse u drugim beogradskim opStinama, a i Sire w Srbijii nekadasnjoj Jugoslavifi. lz Dadova je roden BRAMS (Beogradska revija amaterskih malih scena), ugledna pozo- rina manifestacija nastala pre BITEF-a, koja je Siroko otva- éuvena rala vrata jugoslovenskoj i svetskoj pozori8noj avangardi, Moida ima malo istine u tome da su dadovei hteli da na svom terenu potuku zagtebatki IFSK (Internacionalni festi- val studentskih kazalista) u plemenitoj borbi za novo pozo- riste, Bilo kako bilo, BRAMS nam je dovodio avangardne Slovence, uvek vesele Sarajlije, visokokvalitetne zagrebatke sgrupe kakav je bio SEK (Studentsko eksperimentalno kaza- lite) i mnoge druge da se druzimo i negujemo pozorisno i judsko ,bratstvo-jedinstvo". I opet éemo, gim se ukaie pri lika, kai dadovei za koje pozorigne granice nikad neée po- stojati. Taj program niko ne moze da sprei BAP je posebno poglavlje vezano 2a scenu Dadova. Pozori8ni festival beogradskih amatera odrzava se ovde go- dinama kao Zivi dokaz.vitalnost i visokog kvaliteta beograd- skog amaterskog pozorista u Gijem je okviru i Dadov zado- bio svoju slavu, Odavde su beogradske pozorisne reprezen- tacije odlazile na Hvar, u Trebinje, Kulu, na zvaniéne repu- Dbligke i savezne amaterske pozorine festivale. Deo nebroje- nih trofeja osvojili su mnogi lanovi Dadova. Hvala pokoj- nom Isaku Amaru, Milo’u Jevtiéu, Miodragu Simentiéu i drugima iz Saveza amatera Srbije na dugogodisnjoj sarad- nji, Hvala i svima drugima éija éete imena naéi na stra ma ove publikacije i koji su uéestvovali, Pored Olimpijade, Dadov je za Beogradane ono mesto gde je (bilo) vazno uéestvovati, zar ne! 1993. ae Jovan Ristié Cega se Sve ne secam 1zasto Kad se okupe dadovski veterani i kada se razveze priéa o pi vim danima Dadova, imam utisak da se svega secam i da mi |jesve kristalno jasno. Anegdote, judi, probe i predstave, pu- tovanja, sedenje po kafanama, festivali, susreti, svade i odusevljenja - sve je tu. A posle, kada ostanem sam i kada pokuSam ponovo da rekonstruigem prve dane, mnoga pita- nja ostaju bez odgovora. Vise se ne seéam tako jasno. Jovan Ristié Duh Dadova 1958-2008 - 10Pre svega, ne seéam se zaSto smo osnovali Dadov. Ko- jije to protest bio (a bio je), protiv koga, Sta smo hteli da do- kazemo (a neSto smo hteli), kome? Danas mogu da smislim munoge razloge i pametne odgovore, ali se me seéam nijed- nog odgovora koga smo tada imali Ne seam se Sta nas je drZalo zajedno. Danas je lepo reéi da je to bila ideja, zanesenost, privréenost teatru. Ali ne mogu da se setim Sta je to zaista bilo tada. A dr2ali smo se zajedno. Bili smo zavereniéki povezani, Mazohistitki smo se odricali mnogih stvari zarad tog naseg malog za- brana, Ne seéam se ni Sta je to &to je odréalo tako strog i do- sledan profesionalan odnos svih anova Dadova prema svom teatru, Materijalna stimulacija sigurno nije, medijska popularnost isto nije (Dadov se rodio sa televizijom iste go- dine), prestié nije, uspeh nije (nisu nas svi i uvek gledali bla- gonaklono), jednostavno se ne seéam. Ne seéam se zato smo se opredelili da od svog malog teatra pravimo titav pokret. ZaSto smo pozvali ostale da nam se pridruze u stvaranju malih, eksperimentalnih ama- terskih scena (BRAMS je godinu dana stariji od BITEF-a, a alternativni teatar kao izraz.nije postojao). Ne seéam se zaSto smo se svadali (a svadali smo se esto). Tada su potrzane velike i tekke revi, argumenti su pljustali, davane su ostavke, demonstrativno se odlazilo i dolazilo, stvarani su novi teatrii male scene kao dokazivanje i samodokazivanje. Bilo je burno i uzbudljivo, ali ja ne mo- gu da se setim zasto. Ne se¢am se ni zaSto je oko Dadova uvek bilo toliko mnogo judi Koji su teatar pre svega voleli, a tek poste toga bili i aktivni uéesnici u stvaranju predstave. Novinari, pisci, tehnitari, muziari, slikari, kritigari, Skup koji je svoju pri- padnost Dadovu vise oseéao nego Sto je mogao definisati Skup koji se medusobno drZao i poste odlaska iz. Dadova, Samo ne znam za8to, ili ne mogu da se setim. Ne mogu da se setim nijednog jedinog razloga Sto me i danas Dadoy privlaéi, i zasto ovako mator dozvoljavam da me sadaSnje generacije dadovaca uvlaée u amaterske avan- ture. Sigurno je da mi to prija, da to volim, da mi odgovara Zoran Ratkovié 11: Duh Dadova 1958-2008 status veterana, da sam pofastvovan painjom, ali ne mogu da se setim zasto. Mnogo stvari ne mogu da se setim. Ali sam jedno si- ‘guran. Tridesetpet godina Dadova je i mojih tridesetpet go- dina Rivota. I motda je to jedini odgovor na sve ono Sto ne mogu dase setim. 1993. Zoran Ratkovié 35 godina kasnije Nema vide kuéice u Ricinom dvoristu u Molerovoj uliei, gde smo dayne 1958. godine Toske, Rica, Mole i ja sastavili dve dramske sekcije, XIV i Klasiéne gimnazije, i ,saginili” Dram- ski atelje Doma omladine Vratar, uz blagoslov Mikija Sa- videviéa, Sefa vratarske omladine, i Joce Zidverca, .bosa” Doma omladine. Ricina kuéica je sruena, Dvorista viSe nema. Na tom mestu sagraden je jedan od najlepiih stambenih blokova u Beogradu, Da bar imamo neku utehu zbog gubitka onih div- nib prizemnih kuéa sa baStama prepunim plavih jorgovana urano proleée. Otisli su, odselili se svi moji drugari, Rica, Mole (Toske je stanovao malo nize kod IIT muske), Bofa .Crni”, Aca. Umrla je Gaja, umro je Zika .Nos”. Sada su u tim blokovima neki drugi Ijudi, diplomate, rukovodioci (bivsi komunistiéki), general (takode biv8i ko- munistigki), novi biznismeni i obavezni Vuji8ié ~ ,Vuja” iz Kursuline, biv8i Paniéev ministar i nag verni dadovski sa- putnik i drug Da, u tom bloku je i istar spoljnih postova SRTV. Jovanovié, koga ne sreéem ine poznajem, ali kaZn da je fini eovek (obavestenje od Masiéa i Savete), pesnik i Eovek koji je po mom oseéanju zalutao u politiku, Jedino se éudim da u tim divnim kuéama nema M. Vuéeliéa, éoveka za sva vremena! Verovatno kao dosljaknije Guo za taj kraj ili nije éitao Tirketa, Da je itao - znao bit Ostale su i lipe od &ijeg opojnog mirisa svakog jutra skoro zaboli glava, Miris lipa je verovatno jedina stvar koja se tokom svih godina nije promenila. Ostala je iprizemna zgrada u Molerovoj 33 gde je sve podelo, trajalo i evo traje (i pored raznih preseljenja) sve do danas. Ne seam se ko je izmislio skraéenicu Dadov. Vero- vatno Rica, jer ja sigurno nisam. Da je ToSke autor on to ga~ rantovano ne bi zaboravio. Tada u Molerovoj 33 nismo ni pretpostavijali da 6e nae edo” biti tako dugovesno, da ée ianedriti toliko novih ,klinaca” i ,Klineeza”, da ée, konaéno, beogradsko glumiste dobiti toliko sjajnih glumaca, reditelja, scenografa, organizatora, I u drugim profesijama dadovei su bili i jes veoma uspesni - profesori, doktori, sudije, pisci, muziéari Kada na pragu starosti polako svodim neke svoje bi- Janse, onda sam siguran da kao najstariji dadovae nisam ivotu nista korisnije, lepSe uradio nego Sto sam svoj uti- caj najstarijeg tu i tamo na neku dadovkinju ili nekog da- dovea pretvorio u pozitivan podsticaj ili usmerenje. OseGam se esto kao roditelj sa mnogo dece koji sebi sa ponosom i radoSéu mote da kaze: ,Ovo sam ba’ dobro obavio!”. U proslavijanju godignjica uvek po nekom pravilu preovladavaju hvale i pohvale. A nismo se uvek i u svemu slagali. Toske i ja kao poznati .grosisti" bili smo za koncep- ciju ,velikih” predstava kao u profesionalnim pozoristima = glamur i skoro potpuna profesionalnost, Rica je bio zalju- bljenik nae maleene seene u Molerovoj 33, ,malih” pred- stava i jedinog amaterskog repertoarskog pozorista. Mole je pokuSavao da nas pomiri, Uzalud, naalost. Rica se odvojio, osnovao ,Teatar levo", pokrao neke glumce, ali za diyno éudo nije nas do kraja napustio. Igrao je i dalje u sta- rim i novim predstavama i normalno sedeo sa nama u sLoveu” skoro svako veée. Kasnije su Mole i Dio napravili BRAMS (i Riea je tu kumovao), ne seéam se da Ii iz prote- sta, ili smo se neéto po obigaju ,dokaéili”. Ali nage dadov- Svaki nas susret je i danas neverovatna ko- ligina emoeija, seéanja, nostalgije, alti turdog zezanja i ,prelazenia” koje je wek bilo nas ,zastitni znak”. Na temu ,namestanja” i ,prelazenja”: pokojni sJoca Agin i univerzitetski profesor (danas) Vladeta Jankovié doneli su mi komad ,Cuvenog” avangardnog pisea Pjera de Politasa. Zamenjivao sam Tosketa koji Je bio u vojsci, ipo veé poznatom maniru moje profe- sionaine upravnice Mire Trailovié, bez Gitanja wvrstio Politaxa u repertoar. Retirao je Acin, Posle premijere (ne bas preterano uspesne), Joca i Vladeta su me, ne bez ponosa, obavestili da su pisci oni! Pjer je Joca, Po- lita-Vladeta. Za ono ,de” ostali su mi duzni. su me, ali je i to bilo u dadowskom stilu. sko drugarstvo nikada nije dolazilo u pitanje, Naprotiv. Pa je tako na I BRAMS-u najvisu nagradu osvojila dadovska Lebivasiea. Stvarno je Dadov od nas napravio drugare za uvek, Pre nekoliko dana pritam Viadeti da éu taj njihov Stos da ubacim u svoja pisanja. Vladeta profesorski mirno: .Ne- moj, ispasée’ glup”! Nikada ustvari nije postao pravi dado- vac. Da nekoga ,predes” ili da bude’ ,preden”, bez ljutnje i svada, bila je i ostala najdraza komunikacija dadovaca. lon- da. I danas. A.u ,prelazenjima” dadovae nikada ne ispada slup, jer su takva pravila igre. Godine 1966. pretposlednja predstava u Molerovo} 33. Kultna Musica u mojoj rediji Igraju: Branka, Vojnov, 18a, Moma Stancika. Izmedu ostalog ut toj predstavi su se pr- vi put na sceni jednog pozorista éule najdrastiénije psovke. Psovalo se stidljivo i stilizovano u Otkriéu w JDP, wu filmu Mar¥ na Drinu; ali smo mi u Musici postovali pisca i nismo igbacili nijednu psovku, Cast da prvi ,kresne” sa seene pri- pala je I8i Jankoviéu. Selimo se u Botidara Adzije i posle predstave Obave- zno krompir na velikoj sceni ponovo nas zaokuplja Ricin duh. U maloj sali pravimo kamernu scenu, definitivno po- Ne mogu da zaboravim momka koji je sa nama bio kratko vreme, ali je kasnije postao jedna od institucija Beograda. Peda Jovanovié, taj Cuveni ,plasitelj” beogradskih autobusa. »Kvaka’ je u tome sto bi naglo istréavao ispred autobusa GSP-a noravad zaprepascene Sofere da ludacki kote i tik pred Pedom, i ih je rasirenih ruku doéekivao, zaustavljaju zahuktale grdosij Ukravii jednom prilikom postanski Zuti moped za raznosenje telegrama, Peda se zaustavio pred kapijom ,.Belog dvora” i urlao: Broz, naplata racuna za struju”! Peda je bio nepredvidljivi, duhoviti, luckasti_ beogradskt ,,smeker”, a da budem iskren, miu Dadovu nismo mogli mnogo da utiéemo na njega. Nazalost, poslednje ,plasenje” autobusa ispred ,Madere” za Pedu se zaursilo tragino. Sofer nije uspeo da ukoéi, Peda je otigao u literaturu i film. Duh Dadova 1958-2008 - 12beduje Ricina koncepeija (i pored toga sto dotiéni ,izdajica” ije sa nama). Vise ni Uz Musicu, najvige sam od svojih predstava voleo ‘Mnogo vike ni oko Sega Sekspira w Tosketovo} i mojo} adap- taciji, Molijerovog Tartifa i Dibijarove Naivne laste. Intere- santno je da verovatno najpoznatiju predstavu Mali Mal- kolm i njegova borba protiv evnuha, predstavu koja je osvojila sve prve nagrade (od gradske, do savezne na Hva- ru), skoro da i ne pamtim. Cak ne mogu da se setim ni kako se zvao pisac. A ne mogu da kazem da je nisam radio sa am- bicfjama, Ali nekako se nije zalepila za mene. Godine 1968. sa Naivnim lastama zavrSava se moj aktivni rad u Dadovu. Za Rasnirane cipele Bore Draskoviéa posebno sam vezan, Glavne uloge igraju Miga Zutié, moj rodak i bata’, i Mirjana Radojlovié, Jo u Gradinaru za oko mi zapada izra zita enka koja govori toj predstavi jednu od najlepSih Ta- gorinih pesama, Slatka mala! Vee trideset godina — gospoda Ratkovié. Radojloviéeva i ja veé 35 godina igramo sopstve- nu predstavu. Nekad sa vi8e, nekad sa manje uspeha, ali je eto Dadov ina nage Zivote sudbinski uticao. Ttako Dadoy traje, i ako bude pravde trajaée i dalje, Madi lavovi Vlada, Kokan i ostali guraju odliéno i pored to- ga Sto se u naSim i njihovim Zivotima skoro sve okrenulo na- slavacke, Ja novim Klineima i Klincezama iskreno Zelim i uspeha i sreée i radosti. I mnogo divnog druzenja. Sto je i najglavnije. 10 izlazili na wwelike” scene. Umro je Mika Zutié, jedan od najstarifih dadovaca, moj rodak, ,bata*, pulen iz mladih dana. Obojica jedinei, bli smo dugo upuéeni jedan na drugog. Kao istinska braéa. U ‘mom detinjstvu vikendi provedeni u Zemunu, na Dunavu s batom” i njegovim divnim roditeljima, bili su meSto emu sam se najvige radovao, U Sokobanji nag Zivot je bio omeden sa ,Sest kaca” i baétom ,Ozren”. lako nesto mladi, uspeo je da me nauéi da pusim, ali me nije nautio, a trudio se, da pametno, mudro pijem. U kasnijem periodu natih ¥ivota uzivao sam u hladovini njegovog bujnog, razgranatog, Mihailo Tosié 13 « Duh Dadova 1958-2008. talenta. Nisam ga esto gledao, ali sam paéljivo pratio sve Sto radi i voleo svaki njegov uspeh. Bata” je bio, i pored toga Sto smo se poslednjih godi- na retko vidali, deo jednog zivota za koji nikad nisam mislio da Ge se tako btzo, surovo prekinuti, Sa mojim ,batom” otislo je i moje detinjstvo, i moje detaitvo i moje momastvo. OtiSao je deo Zivota, kojeg bez Mise vige ne Zelim da se se¢am, Nemam sa kim. Ostalo je éutanje. 1903. Mihailo Tosié Proslava uprkos uZasu ‘Trupu sa Vraéara krasi red, ukus, prefinjenost i talenat. Zan Vilar, Monako, 1965. ‘Trideset pet godina posle osnivanja Dadova grupa bivsih i sadanjih Slanova pokuSava da obele2i ovaj jubilej, da osta- vi makar skroman pismeni trag o svojoj pozori8noj avantu- ri, Te 1958. godine nijedan od osnivaéa Dadova nije imao vise od dvadeset godina. Famoznoj odluci o pokretanju jed- nog pozorista prethodile su nekolike godine rada dveju dramskih sekeija ~ u XIV i Klasinoj gimnaziji i pojava dve grupe darovitih i ambicioznih mladiéa i devojaka. Moméilo Baljak, Milo’ Zutié, Srba Milin, Seka Sablié, Mira Radojlo- vig i drugi odigrali su nekoliko predstava medu kojima i re- cital svetske Ijubavne litike Bez nje sve bi utrnulle boje, po icboru iz upravo izaile antologije i uz muziku gitariste Jo- vana Jovigiéa. Jo’ 1956. godine debitovala je na sceni Jeli- saveta Sablié u predstavi Ovo imangje je napusteno Ten« Vilijamsa, lasiénoj gimnaziji .konkureneiju” su Miladinovié, Syjetlana Rakié, Marija Manojlov, Vuk Stam- bolovié, Milan Bunjevac i drugi éijih éemo se imena setiti to- kom ove proslave. Nagim mladim godinama moze se objasniti opéinje- nost Ijubavnom lirikom, pa je tako i prva predstava u novo-stvorenom Dramskom ateljeu Doma omladine Vraéara (ko- ji jo8 niko ne zove Dadov jer se niko nije setio da se bavi skraéenicama!) bila Gradinar Rabindranata Tagore u adap- taciji ireziji Miloga Zutiéa i Milana Bunjevea, Prva premije- ra Dadova odigrana je 27. decembra 1958. godine u sali u Molerovoj 33. Tako je sve potelo. Priprema slede¢e premijere bila je veé u znaku vetite dadovske dileme ,Hoéem obit”? Bi- lo je, naravno, ,kao i obiéno”, gala celoveternja predstava, sa pravom scenografijom, na velikoj sceni: Caj i simpatija, brodvejski hit Roberta Andersona (i kasnije film sa Debo- rom Ker i Entoni Perkinsom). U naSoj verziji Moméilo Ba- jak, Zorica Miladinoviéi Milo’ Zutié u glavnim ulogama, ali i grupa darovitih i raspusnih mladiéa ~ Srba 3 slav Lutovac, Mihailo Pavligié i Milan Bunjevac. Premijera i reprize igrani su u Beogradskom dram- skom pozoristu aprila i maja 1959. godine Od tog vremena do danas Dadov je imao blizu 150 premijera. Sve do izgradnje zgrade u uliet Dure Salaja, 1968. godi- ne, Dadov je bio primoran da svoje predstave igra na kamer- noj sceni u Molerovo} 33, velitne 5 x5 metara, Mizanscen svih predstava na toj seeni morao je biti prilagoden tim uslo Vete predstave poput Rasniranih cipela Bore Drasko- vita, Caja i simpatije Roberta Andersona, Mnogo vike ni oko ega Viljema Sekspira ili Obavezno krompir Amolda Veske- ra zahtevale su veliku scenu, ali treba reéi da je najveéi bro} predstava, ustvati gotovo sve, osim pomenute tri ~ éetiri an- sambl predstave, izveden na malim scenama u Molerovoj i Botidara Adzije, sve do useljenja u danaSnji Dadov. Danainja zgrada i seena Dadova bila je samo daleki san, toliko smeo da neki nisu ni smeli ni hteli da ga sanja~ ju, Dadovei su negde 1967. godine, poste obaveznih sasta- naka ansambla nedeljom u podne, i8li na gradevinu u ul ci Dure Salaja i sa neverieom aurili u rapu nad kojom je polako rasla 2grada, verovatno jedina specijalno zidana za potrebe jednog amaterskog pozorista u Beogradu do da- nas! skromno ili kao Broj predstava i repriza poveéavao se iz godine u go~ (Gradinar” Rabindranata Tagore , 1958: Mirjana Reedojlowie (Cajésimpatiia” Roberta “Andersona, 1959: Mihailo Posie (Herbert i), Milos Zutic (Bil Rejnolds) i Zorica Miladinovie (Cora Rejnolds) dinu, a sezona koja bi se mogla nazvati prelomnom bila je 1961/62. kada je izvedeno svih 17 premijera — jednoti i, dramoleta, adaptacija i etida. Upravo te sezone potela je praksa stalnog igranja éetvrtkom uveée, wz brojna gostova- nja i vanredne predstave, praksa repertoarskog pozorista, Probe su odravane svakog dana, nekada preko Gitavog da- na ili i noéu, kada je scena bila slobodna. Tokom jedne veteri igrane su tri do etiri kraée stvari, a jednog éetvrtka su igrane tri razligite predstave na tri mesta: na matignoj sceni, na Pravnom fakultetu ina sceni pozorista u Panéevu, Pri sastavljanju repertoara vodilo se raéuna o dinamiei pre- mijera, .Zivotu” predstava, komponovanju svake veéeri i ostalim cakama kojima briéni upravnici i umetnitki direkto- ri ele da privuku palnju publ Publiku su u poéetku Ginili uglavnom mladi ljudi sa ‘Vratara, ali ‘iz Gitavog grada jer je stvar brzo izaSla na glas i postala, Sto bi danainja generacija rekla — kultno mesto! U Dadov su dolazili i odrasli, medu njima i profesionalni glume, rediteli i ostali gradani naSeg grada koje je intereso- vvao fenomen jednog ovakvog ,off pozorista, privuteni igitim aspektima njegovog rada, najpre repertoarom i igrom mladog ansambla. Bilo je Ijudi koji su videli sve nage premiere i najveéi deo repriza, a nedavno smo saznali da je jedan poznati beogradski bankar svojevremeno video svih 70 predstava Rucanteove Musice u izvodenju kvarteta Voj- nov ~ Jankovié ~ Stat Suveviéeva. Repertoar Dadova tokom ove tri i po decenije za- sluayje, verujem, jednu ozbiliniju teatrolosku analiza, Manjkavost pokuSaja da se osvetli éitav jedan period sastoji se u tome Sto je autor ovih redova proveo u Dadovu kao ak- tivan Gan svega 12 godina, dakle treéinu njegovog dosa- dasnjeg ukupnog ,tivota”, Za ovakav podubvat bio bi neop- hodan, dakle, kolektivni napor jedne veée grupe judi ih direktora i dramaturga iz raznih perioda, no, naravno, imali svoje poglede na dramsku knjizevnost, stranu i domacu, svoje principe u pogledu izbo- ra dela, svoje kontakte sa autorima, narotito mladim, ‘Treba istaéi Ginjenicu da najveéi broj tekstova koje je Dadov igrao nist nikada bili izvodeni u nasim profesional- Duh Dadova 1958-2008 - 14im pozoristima. To govori samo za sebe io Dadovu io pro- fesionalnim pozoristima. Bilo nam je strano kalkulantstvo, iza svakog projekta stajale su neprospavane noéi autora, re- ditetja ili adaptatora, Upravo su reditelji bili najéesée adap- tatori dela koje smo igrali, a neki od njih su se oprobali i kao dramski pisei Citav niz mladih dramskih pisaca poput Velimira Lukiéa, Miodraga Iliéa, Bore DraSkoviéa, Dragovana Jova- noviéa, SiniSe Pavia, Dragana Aleksiéa, Mimija Popoviéa i drugih doziveli su izvodenje svojih dela na sceni Dadova, Igrali smo i klasike — Sekspira, Molijera, Gogolja, Dosto- jevskog — naravno uvek u sopstvenoj adaptaefji, specijalno za tu priliku, sa aktuelizacijama ponekad (Mnogo vike ni oko ga kao mjuzikl o sportistima koji se vraéaju sa Olim- pijade u Tokiju umesto aragonskih ratnika!), ali i savre~ menike, najéeSée anglosaksonskog i francuskog porekla, kao Sto su Olbi, Sarojan, Stajnbek, O'Henri, Anderson, Bond, Rekord, Jonesko, Dibijar, Abramov, Kokto, Mrozek i drugi Stvar se ne bi odrZala toliko dugo da nije bilo uspeha Dadoy je nikao u senei poznatih pozori8ta kao Sto su bili -Krsmanovie" i ,Lola” (Omladinsko pozoriste) tih godina, i asnije ih je u mnogo Gemu i pretekao. Nama su, &ini mi se, tada bile vainije druge stvari i nismo ba§ narotito jurili za uspesima, Vazno nam je bilo da smo odmah stekli vernu, stalnu publiku, bez. koje nema pozorista. Gotovo sve nase predstave bile su uvek ,rasprodate” (iako su karte uvek bile besplatne!), a dvorane uvek pune, male i velike, u Beogradu, Zagrebu, drugim ve¢im i manjim mestima. Brz0 smo stekli reputaciju trupe ambicioznih Jjudi koji su neprekidno radili i pripremali nove predstave. Disciplina je bila na visokom nivou i stvari su precizno funkeionisale. Svi su radili sve, bili glumei, redite}ji, seenogratfi, binski radniei (Sto se wostalor i radi u mnogim trupama Sirom sveta i dandanast), re su esto preuzimali tehniéko vodstvo, u Stelverku sa reosta~ tima ili oko tona snimljenog na magnetofonu. Uostalom, oni st najbolje znali kada i kako sta treba uéiniti i u tom de- Ju posta. Kazu da je pokojni Mika Zutié na jednoj sedni Umetnitkog, saveta Narodnog pozorista, posle odlaganja 15 « Duh Dadova 1958-2008. jjedne premijere zbog kaSnjenja dekora, rekao: ,Ovo se u Dadovu ne bi moglo desiti!» Bili smo amateri po ,zvanju’, ali sa profesionalnom etikom i diseiplinom u mnogim stvarima. Stotinak dadova- ca ostalo je u profesionalnom pozoristu i medijima zauvek, To bise, takode, moglo smatrati uspehiom. Uspeha je zaista bilo, Odmah po osnivanju pojavili su se razni festivali i amaterske asocijacije i onda smo se, kako se to kate, takmidili, Najée8ée smo bili medu najboljima, ako ne i najbolji u Beogradu, a vise puta smo stighi na repu- bligke i savezne festivale u Kuli, Hvarn i Trebinju. Ziriji ve- rovatno nisu znali Sta da rade sa tim dadovskim tendeneija ma, kabareima, montazama, Zurnalima, adaptacijama ili tekstovima pisaca za koje nikada nisu éuli. Takmitili smo se sa Kostanama, Zonama, Komandantima Sajlerima, Bano- vié Strahinjama... Deset godina po osnivanju, na tim festivalima smo osvajali i prva mesta, zlatne, srebrne i ,bronéane kolajne”, u konkurene(ji pozorista iz ditave Jugoslavije (SFR), pozorista sasvim drugadijeg tipa koja su &inili odrasii judi, éesto bivsi (tadasnji) profesionak Kao Sto je poznato, u zanosu posleratne izgradnie u mnogim gradovima naSe zemlje osnovana su profesionalna pozorita koja su zatim ukinuta, a njihovi Slanovi (koji nisu nail angazman u drugom pozoristu) ostali da rade kao amateri, Dogodilo se tako da je, recimo Mali Malkolm Dej- vida Halivela, predstava Dadova w rediji Zorana Ratkoviéa, 1968. godine na Hvaru pobedio izmedu ostalih i slavno Sen- tjakobsko gledalite iz Kranja u kojem su Slavko Jan ili Mi- le Korun postavili Finigarovu Razvatinu Zivljenja sa bivsim profesionaleima, Uz Malkolma, po kriterijumu plasmana na festivali- ma, na§ najveéi uspeh bila je Izbiradica Koste Trifkoviéa, u retiji NebojSe Komadine, koja je imala svoju premijeru sep- tembra 1965. godine u Monte Karlu na Svetskom festivalu amaterskih pozorista izauzela prvo mesto. Predstavu je na- ruéio Savez amatera i profesionalno je opremio scenografi- jom i kostimima Zaka Kukiéa, Predstava je po povratku u zemlju snimljena w celini za televiziju i emitovana vise puta, Caj i simpatija’: Tomislav Lutovae (Al Tompson), ‘Moméilo Babak (Tom Li) iZorica Miladinovie (Lora Rejrolds)Prijem u Monaku bio je izuzetan, i kod publike i kod kri- tigara Nis matena (tiraz lista 4,5 miliona). ‘Nama su najyie ostale u seéanju reti koje je na festi- valskom program, za uspoment, ispisao Zan Vilar, direk- tor TNP, slavni reditel i glumac: »Trupu sa Vraéara krasi red, ukus, prefinjenostitale- nat.” 1993. Momiéilo Baljak On je ,kriv” za sve Mesece, pa i godine, koji su prethodili ovoj naSoj skromno} proslavi sigurno neéemo pamtiti po dobru. Za dadovee mo- je generacije potelo je svodenje raznih Zivotnih ravuna. Jed~ na epoha je zavrena. U situaeifi kad nepodnoSivom brai- nom oko nas nestaju Ijudi, materijalna dobra, institucfje, kad se svakodnevno prave bilansi predivljavanja, ima jedna mala svetla taéka. Dadov je 2iv! U njemu su neki novi, svemu sudeéi, pravi Klinci, Prave se predstave, planira, masta... To je ono Sto veseli i nas ,prvoborce” i sve one koji su Dadovu kroz sve ove godine ostavijali ne mali deo svoje stvaralatke energije i svoje mladosti. Kada nas je mladi i energiéni upravnik Dadova Vlada Mijovié u septembru okupio da zapoénemo rad na rekon- strukeijicelog perioda od 1958. do danas, nisam ni sutio da Ge ,domati zadatak" biti tako tedak, a ujedno itako drag ira- dostan. $ Dadovom sam bukvalno po eeo dan, od jutarnjeg reda za mleko i prepunog trolejbusa na Cuburi do praznih televizijskih veéeri. $ Tosketom svakodnevno u redakeiji otvaram nate vlastite kasete seéanja; s emocijama ide lako, s podacima malo tefe. Po podne, nabijemo ratun za telefon. U Radiju nas, starih Dadovaca, ima otprilike za jednu re- dakeiju, pozoriste i orkestar. S Laletom To8iéem i Vladom Dietom razmatrali smo pre neki dan muzi¢ku problematiku, Diez i rok su nezaobi- lami deo istorije Dadova. Raéun u Klubu bio je solidan, a prikupilo se i dosta podataka za knjigu. S Batom Ljubisigem osvetljavam relaciju Dadova i BRAMS-a, Mika Jevtié, pisac dve sjajne hronike o amaterskim festivalima na Hvaru, u ‘Trebinju i Kuli, svakodneyno nas savetuje kako da savlada- mo ogroman dokumentarni materijal. duce je bio Nikola Karaklajié, DoSao je kao ,kee" na ,deset”, Citadete o temu smo se sve dogovorili u njegovom prilogu. On je vakan Sovek 2a Dadov. Voleo nas je, podréavao, popularisao. Uvek in- ventivan, uporan i diskretan. Nikiea je vazna lignost iu mom lignom Zivotu i karijeri, Odveo me je jo8 kao gimnazi- Jalea iz Dadova u Radio Beograd da saradujem i pem. To Je bilo 1959. godine. Nikada posle toga nisam prekinuo. Izmedu glume i novinarstva izabrao sam ovo drugo. Da li sam pogresio? Stbasvra éatka i dadovska seéanja najdublje. On je moj prvi, najbolji drug jo$ iz osnovne Skole. Ostale najbolje drugove stekao sam u Dadovu. Posle gimnazije i Dadova spisak najboljih drugova se protedio, U preddadovskom periodu Stba i ja skupljali smo Zenske simpatije recitovanjem. ,Cetrmaesta” zaista nije oskudevala w Zenskom ansamblu, Mnoge talento- ‘vane devojke pristupile su Dadovu. Setili smo se Caja i sim- atije, To je bila prava stvar sa stanovista nage prve velike glumatke popularnosti Kad je 0 glumi i glumaékom fahu ret, moji dadovski reditelji (To8ke, Rale, Zeljko Oreskovié, Nebojéa Komadina) postarali su se da mi brzo skinu oreol romantiénog heroja a Ta Dems Din i pobunjenika a la Brando. lako sam se poja- viivao pored najvedih i najlepsih zvezda Dadova kakve su bile Zoriea (Miladinovié), Zorica (Jovanovié), Ceca Bojko- vig, Nada Petkovié i mnoge druge, one su uglavnom bile za sledanje, a ja za smejanje. Iz predstave u predstavu bacali su me u komigni fah, No, zezanje na stranu. Sala-komika bila je vrhunski Sarm Dadova toga vremena. Imao sam satisfakeiju veCu od same glumatke kada smo prviigrali MroZekove jednodinke u Zelj- kovoj rediji. [2a mnogo manje verbalne incidente, a mi smo do’li i do samog Karla (Marksa), islo se na partijske sastan- ike, Sa zadovoljstvom sam otvarao ,duSu” i argon naroda u kabareu Majmun-kako to gordo zvuéi; a 0 Zurnalima koje skoro svaki dan, $ njim zaronim u ova de- Seéam se rada na ,Izbiraéici”. U Monte Karlu je zaista bilo kao w sru, Da li se Zan Vilar zezao kad mi je podetio onolike komplimente? Da li je onaj bogati Amerikanac koji je finansirao festival ozbiljno mislio kad nam je predlagao da dodemo u Njujork i tamo nastavimo karjeru? Nismo otilina njegovu gala 2abavti na neko} zasto? Nismo imali love da iznajmimo svecanu garderobu po protoko besnoj jahti. A znate li lu, jer smo 15 dolara na pasos veé bili potrosili pre toga u Erlangenu. Zahvalili smo se na pozivu, kao mnogo Zurimo, éekaju nas dbaveze (Zorica ima probe, a mene éekaju na sastanku Gradskog komiteta omladine). Inaée, nije bilo loge ono jevtino vino u krémi pored hotela gde smo proslavili. Kad bi nam danas bilo jos takvog, jel’ da Momo (Stanciko)? wlabiragica Komadinu. Nebojga me ubedivao da ne ti “bud seGanja na drugog i suptinog prijatelaiprofesionatea, Nebo reba da napustam glumu. Vi ste, Mole, pravi Pjer Bezuhov. Nisam uspeo, dragi Nebojsa, ali u svakom sluéaju vam hvala na divnom poverenju i prijateljstvu u pozoristu i van njega. (Momeéilo Baljak) Duh Dadova 1958-2008 - 1617 Duh Dadova 1958-2008. smo sami pisali iza svaku novu predstavu dopisivali ida ne govorim. Tu se stvarno radilo o specifiénom i umetnigkom trudu da se razbijaju ideoloske i kulturne dogme, predrasnde i Sabloni, Profesionalni instinkt me upozorava da je vreme da privodim tekst kraju. Jo8 éu se razneZiti u tom okeanu se¢anja i utopiti u nostalgiju kao svaki pravi senilac. Belezim da je kraj moje aktivne glumatke karijere doSao u jesen 1966. po sili zakona. O8i8an do glave, u zadarskoj kasarni primio sam pismo da smo na sudu izgubili dom u Molero- oj. Taj deo prige imao je stvarno tuzan kraj Amaterizmu sam ostao veran kao aktivista Saveza amatera Srbije mnogo godina posle toga, Radovao sam se novi uspesima Dadova i strepeo kad su nailazile krize. Ali, uvek sam znao da je Dadov formula koja pobeduje, Sifra umetnigkog uspeha i lozinka iskrenog prijateljstva, Sutra kad dodem do ulaza u Radio Beograd, neée bi- ti Mi8e Zutiéa sa kojim sam se skoro svakog jutra vidao u trafici na ugla Cetinjske i Hilandarske da ,razmotrimo” si- tuaeju. Dogovarali smo se da se prikijuéi ovom nagem radu. Umesto toga podnosimo mu ovaj pisani izvestaj o Dadovu koji bez Mige ne bi imao ovakav jubilarni sjaj. 1993, telektualnom Mihailo Tosi¢ Dadov i svet oko nas Molerova, na Hvai zagrebatki prijatelji, malo velikog sve- tau Monte Karlu i Erlangenu, probe i predstave, nae ras- prave do zore... Dvanaest godina fivota, tregina od trideset pet, po- novni susreti sa izmenjenim ljudima skoro éetvrt veka po- sle, ovih dana.. Sve to prolazi kroz paméenje brzo, kao u samrtnom easu, iako smo, valjda, Ziv. sada mi se tin’ da je zapravo pravi Zivot bio samo taj Dadov i da boljeg Zivota bar neki od nas nisu imali, a moZda neée ni imati, atrbiratica’, 1965: Mométlo Baljak /Tosicay #Zorica Jovanovié /Malsika/ ‘Mali Matkolm injegova borba protiv ecmuha”, 1968: Branislav Popovié, Mihailo Tosie #Predrag BjtusSta je bilo, te&ko je reéi. Iz ove perspektive, posle toli- ko godina, uz varljiva seéanja, sve to ligi na trku sa vreme- nom, trkw na stotinu premijera i hiljadu proba da se pred- stave pripreme, Jedan student glume, TIT godina, klasa Mate Mi- loseviéa, jedan izazetno daroviti glumac, sedamnaestogo- diSnjak, jedan asistent reZije kod Guvenog Stupice i jedan student engleskog jezika, reditelj — amater, uz druge, drage idobronamerne ljude, osnivaju ,omladinsku ustanovu kul- ture” i daju joj nove sadrZaje medu kojima i ~ jedno pozo- rilte Na&i kritigari, koji su inaée bili na&i dobri prijatelji od prvih dana, takode su u Dadovu imali svoje veabaliste. Repertoar je bio predmet njihovih pohvala i otrovnih strelica, a zna se da svako doba ima svoje ukuse, éesto i po- modne, svoja ubedenja i svoje poglede na to sta bi trebalo jedno ovakvo pozoriste da igra. Stvar je, medutim, bila u rukama nekoliko Ijudi koji su postepeno, korak po korak, gradili lik vraéarskog pozo- ‘Valjalo je, najpre, igrati ono Sto drugi nisu, Nisu hte- Ii, mogli ili smeli. Neke éudne strane tekstove, neke nepo- anate domace pisce igrali smo sa straSéu da pokazemo svoj stay prema svemu Sto nas okruéuje. Kada sam 1968. godine, u publikaeiji o evropskim studentskim pozori8tima (u kojoj su bili Dadov, SEK, Kr- smanae, Lola), video repertoare slignih pozorista, shvatio sam da su naga ,duhovna braéa” svuda po svetu, ali ne i w naSoj zemlji U jednom interyjun zagrebatkom Telegramu, posle pobede na Hvaru, iste te, po mnogo Gemu slavne 1968, go- dine, navodesi nage repertoarske principe, pomenuo sam iaraz, ,negativni mladi junak”. Izraz.je wzet sasvim uslovno i verovatno u knjizevnom smishi ne znaéi nista, osim ako se ima u vidu da su mnogi junaci dela koje smo igrali bili ,bun- toynici sa razlogom”. Pogelo je sa Tomom u Caju i simpatiji, pobunjeni- kom protiv poretka stvari u ,pansionatu za odraslu musku deen u drzavi Nju Inglend, SAD". Toma je igrao Moméilo Baljak. Nastavilo se sa Nenadom u Ragniranim cipelama (Milo§ Zutié), Rodak tog buntovnika mogao se sresti u Ne- moguéim zimskim veterima (Mladié - Vlade Putnika), Dnevniku jednog ludaka, Gogolja (Srba Milin), Ame- rigkom snu Olbija. U meduvremenu se na jednoj profesionalnoj scent (Beogradskom dramskom pozoristu) pojavio i Dimi Porter u Osurni se u gnevu (Ciea Perovié), delu Dzona Ozborna po kkojem ée se engleska dramska knjiZevnost deliti na onu pre Probe svakog dana Poneseni, sujetni (to se valida oseéa iz svake mo- Je reti!), pomalo ranjivi, spremni na bauljenje tom stvari” éitavog Zivota, uporni, neumorni, Umesto .gl- varenja’, svakog dana probe, tezak rad kojim se placa visoka cona pokukaja da se stvori repertoarsko pazo- riSte u to doba. Vet ih je bilo osam profesionalnih, a materi, medu koje smo i mi spadali po kulturnim no- ‘menklaturama, su igrali premijeru i eventualno po ko- ju reprizu Mismo htelida budemo statno prisutni, oba- vemo éeturtkom wwete, a idrugih dana, po potrebi. i onu posle Gneva, Buntovnici su i Zak Joneska (Zak ili po- koravanje), Veskerov Pip Tomson (Obavezno krompir), pa i Tartif u nasoj preradi Molijera, Mi8a u Visnji na Tasmaj- danu Pavia, Bertran u Dibijarovim Naivnim lastama i Malkolm u Halivelovom Malom Malkolmu i njegovoj borbi protiv evnuha... Priga nije zavrsena, jer, zapravo, ja znam samo treginu (prige). Ostatak 6e kao u Kenterberijskim prigama ili Dekameronu isprigati drugi. Nije, medutim, nemoguce da smo sve ove godine mi, u stvari, igrali jedan isti komad, stalno, neprekidno iz godi- ne u godinu. Gde je nestao taj buntovnik, taj Hamlet ovog vreme- na, ili jedan Cacki, Manfred ili Feda Protasov? Sta se dogo- dilo sa nemirom od pre taéno éetvrt veka? 1993. Duh Dadova 1958-2008 - 18Drugi o nama Fwanrece 6f = 19 + Duh Dadova 1958-2008.Jovan Cirilov Sta su za mene dadovei Ne spadam u one koji su redovno pratili Pozoriste Dadov. Cak ne znam ni Sta ta skraéeniea znaéi, Nisam dolazio re- dovno ni na predstave dok su bile u Molerovoj, niti u sa- dasnju salu u ulici Bure Salaja Pa ipak, za mene je pojam Dadova jasan, ali na posredan natin. Ali, podimo od poéetka... edna od predrasuda koja mi ide na Zivee w nakoj dini, to je otpor prema amaterstvu. KaZu da mnogi kandida- tikada idu na polaganje ispita za glumu kriju da su igrali kao amateri, jer profesori navodno vole ,nedirnute” talente. Kao, amaterska gluma ih je toboz nepovratno pokvarila. Sa istog izvorista je pitanje koje se narotito postavijalo prvih godina BITEF-a, tamo poznih 60-ih i ranih 70-ih godina, za veoma snaiine i neobitme grupe: ,Da 1 ili amateri2!” Ne shvataju naSe evropske glave da tamo ne- ma te demarkacione linije, jer ili zna’ da ghumis ili ne znas, ili ima dara za reditelja ili nema8. Ne interesuje ih skola. Nisam nikada bio #lan nijednog amaterskog pozorista, pa imam prava da branim njihovu misiju, naravno u prineipu, jer ima iloSih amaterskih, pa tak i Stetnih amaterskih pozo- ri8ta, ili bar njihovib losih faza. Dadov jeza mnoge danas afirmisane pozori nike bio prva proba da li je neko za tu umetnost ili liko je manje nesreénika koji su veé tu, na toj sceni, uvideli 21 + Duh Dadova 1958-2008. da nije za njib taj poziv i da posle mladalaékih zabluda tre- ba da postanu posteni gledaoci, a ne pozorigniei Da je Dadov ne samo prolazna stanica, vee i pokret i stil, ja imam jedan svoj liéni dokaz. Kad bi se raspitivao za pretprofesionalnu biografiju svojih kolega glumaca ili red telja saznao bih da su oni zapravo dadovei. Cesto sam to i Sta ih je najéese okarakterisalo? Najpre slobodna masta, rediteljska ili glumatka, sve- jjedno. Smisao za duhovitost i to upravo beogradski asfaltni humor u najboljem smislu revi, a da pri tom imaju oseéanje za misiju pozorista kao umetnigki &in. Za to su mi dokazi izmedu ostalih ~ Milo’ Zutié, Zorica Sumadinae, Zoran Rat- kovié, Jovan Ristié, Svetlana Rojkovié, Predrag Ejdus, Bran- ko Cvejié, Cvijeta Mesié, Zoriea Jovanovié, Mirjana Vuko- igig, Mirjana Karanovié, Dara Daokié, Alisa Stojanovic... Dodajte ovima one za koje vi znate da su dadovel i videéete da je moj metod dobar. 1903. Miloé Jevtié Dadov je prvi zakoracio u svet Postoje u nagem Zivotu neke éudne red, jeziku nepoznate, ali u praksi prihvaéene, sa jasnim znatenjem. Jedna od ta- kvih reti je - Dadov. Da bih to ose¢anje potvrdio, pitao sam nekoliko slavista Sta mati ta reé. Traéili su po reénicima, sa- vetovali se, i odgovor nisu imali, sem da je to agilno, uspeno pozoriste koje, decenijama veé, deluje na Vrataru, Taéno, u pozorisnom amaterskom pokretu Srbije Dadov je institucija, mera i meta... Odavno je tako. Tpak, dlatno vreme ovog pozorignog Kolektiva je ona decenija iumedu Sezdesetih i sedamdesetih godina. Tada je Dadov uSao na najglavnija vrata u pozorigni amaterizam tadasnje Jugoslavije. To potvrduju nagrade na Hvarskom festival, i 4Jo8 vite ugled koji je Dadov tada uzivao. Kabare .Majmun -kako to ‘gortto 25utt", 1964; Jovan Rist Mthailo Tosié Reda Mihailo TostUto vreme glavne i najéuvenije amaterske grupe bile su zagrebavki SEK i Beogradsko Akademsko pozoriste, koje je de- lovalo u sastavu KUD ,Branko Krsmanovié”, Cim se pojavio, veé prvim predstavama u taj clit krug ukljudio se i Dadov. Pamtim mnoge njegove predstave iz tog vremena, ali ione kasnije... Dadov su odredivali glumei, daroviti ghumei modernog senzibiliteta, glumci besprekorne scenske kultu- re. To su znali i reditelji koji su sa njima radili - i NebojSa Komadina i Zoran Ratkovié i Mihailo To8ié Glumaéke generacije Dadova st ono Sto je bilo najbo- Ije u tadasnjem pozorignom amaterizmu, Kako zaboraviti, odnosno kako — u ovoj prigodnoj priliei - ne ofiveti sjaine kreacije Miloga Zutiéa, Svetlane Bojkovié, Predraga Ejdusa, Moméila Baljka, Mihaila ToSiéa, Zorice Jovanovié i da ne redam ostale. To Ge uéiniti oni koji budu ~ pedantno - ispi- sivali sve tekstove i sve glumce koji su delovali u ovim dece- nijama Dadova. Dadov je zashuzan u jo8 jednom, mislim posebno vainom pogledu. On je bio prvi jugoslovenski amaterski te~ atar koji je zakoradio — uticajno i uspe&no — u svet. Posle predstava Dadova u Monaku, na Svetskom festivalu ama- terskih pozorista, na’ amaterizam je postao cenjen i trazen, U stvari, Dadov je bio propusnica za mnoga kasnija gosto- vvanja jugoslovenskih amaterskih pozorista, kako na festiva- Jima, tako ina duzim gostovanjima, Seéam se, tako, kako su me u Virovitiei zapitkivali o Dadovu, Bili su zaneti i igrom i repertoarom Dadova. U stvari,ne, gresim, njima je Dadov bio inspiracija. Tako je bi- Jo iu ostalim velikim i vaznim amaterskim pozorisnim een- trima, kakvo je bilo Valjevo, kakva je bila Kikinda, kakva je bila Kula, kakva je bila Smederevska Palanka, kakve su bile Jesenice, kakvo je bilo Valandovo. Svuda su eenili Dadov i trudili su se da ga barem dostignu. Ne znam taéno Sta sve danas Dadov radi, Moguce je da bi ovu priliku trebalo iskoristiti da se obnovi njegov au- toritet, i to ne jedino u opStinskim i slignim relacijama, Da- dov bi, draim, trebalo opet da bude srediste one amaterske i pozorigne igre koja ée odredivati Zivot amaterskog teatra, Verujem da ima i mladog sveta koji je kadar da nastavi te -Haijide da se igramo’, 1964 Vladimir Puintk, Jelena Jovanovié, Dragoljub Vojnov, Milinge Milioojevt Slobodanka Jovicie, toan dankovie 1 Zoriva Jovanovis je, pa i da ih unapredi, da ih, zapravo, ozradi onim savremenim senzibilitetom, po kome se amaterizam uvek i prepoznavao. Cestitam svim generacijama Dadova jubilej. Cesti- ‘tam, uz Zelje da bi trebalo da sada zapotne novo doba Dado- va, koje Ge biti isto toliko znaajno kao Sto su bila i sva rani- ja doba ovog pozorista. 1993. Miodrag Simenti¢ Pokretaéi novog isavremenog u pozoristu Posle deset godina postojanja Saveza kulturno-umetnitkih drustava Beograda, osnovanog 1948. godine, pravu revolu- , umetnidko osveZenje u pozorisni Zivot, ne samo ama- terski, unelo je stvaranje novog mladog, ambicioznog i po sadrainiirepertoarskoj orijentaeiji, pozoriéta Dadov, Dram- skog ateljea Doma omladine Vraéara, 1958. godine. Molerova ulica, gde je otpodeo kontinuirani Zivot Da- dova, postala je priviagno mesto mladih pozori8nih ent jasta, zaljubljenika u svet Talije alii pozorignog sveta Beo- ‘grada. U tom malom prostoru nieale su nove pozorisne ide- je, stvarala se nova dela, otkrivali se novi talenti, novi pogle- di i unosila nova savremena videnja pozorista, Dadov je svojim kontinuiranim Zivotom i radom obo- gatio pozorisnu seenu Beograda, osavremenio poglede na ppozori8te i sve bitne komponente kojima su se njegovi tla- novi kolektivno predavali. Pojava Dadova unela je pravu revolueiju u pozorigni ¥ivot, posebno u povorisni Zivot zasnovan na amaterskim principima, Pozorigni Zivot grada postao je zahvaljujuci Dadovu i bogatiji i raznovrsniji, a amaterizam slobodniji i u pogledi- ma iu izrazu. Sama Ginjenica da su mnogi tekstovi klasika igrani i tumageni na nov natin otkrivala je i vrednost auto- rainjihovih dela, Na nov nagin publika je dozivela izvodenje Duh Dadova 1958-2008 - 22Sekspira, Molijera, Trifkoviéa. Ostaée mnogima od nas u seéanju na koji naci predstavili Molijero- vog Tartifa, Trifkoviéeva dela: Izbiraticu, Ljubavno pismo; iliSekspirovo delo Mnogo buke (vike) ni oko éega u reditelj- skim postavkama Zorana Ratkoviéa i Neboj’e Komadine, Koji su iskazali svu svoju rediteljs natin sagledavali ono Sto u sebi nosi pozori8na umetnost. (Oko iu Dadovu okupila se plejada zaljubljenika u po- zorisnu umetnost. Okupili su se mladi koji su Zeleli da pro- vere svoju Iiubay prema glumi kao igri i zanosu, trazeti svo} specifiéan ghumatki izraz, svoje videnje i ostvarenje likova; okupili su se mnogi neznani ali 3eljni provere pisci; rediteli koji su na savremen natin tumaéili proverena dramska de- Ia, tragalad i prema pozori8noj Klasici, Zeljni da se putem tragalastva i eksperimenta potvrde u svom redi- teljskom radu; okupili su se imladi muzitari, koreograti, or- ganizatori predstava. Svi su oni, svakako ~ svojim darom i talentom gradili i dogradivali svako na svoj natin pozorignu predstavu kojoj su se kolektivno predavali Dadov nam je kroz svoje predstave Hajde da se igra- mo i Zurnal otkrio vrednost tekstova Brane Crntevia, Du- ina Radoviéa, Milovana Danojliéa, Dragana Lukiéa, Viadi- mira Bulatoviéa Viba, Stevana Raitkoviéa w kolektivno} reZiji, Dadov nam je takode otkrio darovitost reditelja Zeli- mira Oreskoviéa, kompazitora koji je za sve predstave Da- dova pisao muziku Vladimira Vutkoviéa i scenografa Mila- na Tasia i Dorda Ristiéa Dzoa, koji ée dugo godina ostati i kreatori i organizatori Zivota i rada Dadova, kao Sto se ne moze zanemariti i izuzetna angazovanost ,tehnika” Save Stojilikovita ili koreografa Lokice Stefanovié. Dadov nam je otkrio i nove savremene pisce, za koje nismo gotovo ni znali, Po prvi put su u Beogradu dadovei na sceni izveli Bondove Spasene, Dejvida Halivela Mali Mal- kolm i njegoua borba protiv eonuha, Barija Rekorda Bitan- ge. Zatinn, darovitog pisea tekstova 2a mnoge predstave Da- dova Botidara Ljumoviéa - Zubu, medu kojima je i najigr nija predstava u Dadovu Eks kralji..., pa Vuka Vuga sa de- lom Tronogo pseto, Milivoja Majstoroviéa i Migu Martino- va sa delom Uvod u klanje su nam dadov u darovitost i na novi se odnos 23 Duh Dadova 1958-2008. Dadov se predstavijao i sa novim delima i adaptacija- ma reditelja koji su zapo&eli kao glumei, a kasnije se potv dili kao reditelji profesionalci: Zorana Ratkoviéa, Jovana Ri- stiéa, Olivera Viktoroviéa (koji e punih dvadeset godina bio ‘eran kao glumac i reditelj za Dadov), Mihaila To8ia, osni- vata, dugogodignjeg glumea i uspeSnog reditelja u Dadovu, Viade Putnika, Radoslava Doriéa, Slavenka Saletoviéa i mnogih drugih Dadov je bio i ostao, do danas, otvoren za sve mlade pisce i reditelie, a glumci su bili i ostali nosioci njegovog 3ivota, rada i bitisanja. ‘Ne mogu a da ne istaknem da je plejada talentovanih i onih Kojima je to bila ,opsesija”, a nekima i dozivotna pro- fesija, prosla kroz svojevrsnu Skolu Dadova kao Sto su: M hailo ToSié, Moméilo Baljak, Miéa Kravljanac, Dragoljub ‘Vojnov, Moma Stanisié, Dorde Ristié DZo, Bogdan Tirnanié, naa pozorigna veligina, pokojni Milo8 Zutié, i danaSnji pr- vvaci i velika imena svih nagih pozorista: Svetlana Bojkovié, Predrag Ejdus, Goran Sultanovié, Mirjana Vukojitié, Zoriea Jovanovié, Seka Sablié, Srboljub Milin, Zlata Numanagié, Branko Cvejié, Milo Miranovié, Zorica Sumadinac, Feda Stojanovic, Dijana Sporsié, Marina Koljubajeva, Branko Po- povié i mnogi drugi koje nisam pomenuo (neka mi oproste, ali godine su u pitanju). Dadovei su ispisali lepu i znaéajnu istoriju amater- skog pozorisnog preokreta u Beogradu, a svoje umeée i kva- litet potvrdili su u zem)ji ma Jugoslovenskom festival dramskih amatera na Haru, u Trebinju i Vranju i na Festi- valu dramskih amatera Srbije u Kraljevu, Smederevskoj Pa- Jamei i u Kuli, na kome su uéestvovali deset puta i odnosili vie puta prve nagrade, alatne plakete i za glumu i za rediju iiza predstave u eelini. Uvek sve, kvalitetan i sa novim pogledima na pozo- riste, Dadov je bio i pokretaé novog i savremenog 1 poz0- ristu, nosilae tragalastva i kvalitetnog eksperimentalnog, raza koji je pronaden u pokretanju, pre 28 godina, Beograd- ske revije amaterskih malih scena, popularnije BRAMS-a, pretege BITEF-a, na kome je redovni uéesnik i nosilac naj- visih priznanja Poklon poste prem labivatioe” na 9. Svetskom Jestivalu amaterskih pozorista u Monte Kartu 11, septembra 1965. godine: Milan Krawhjanae, Vojistav é Slavica Srdié, Mihailo Svetlana Bojkoure, Moméilo Baljak, Zoriea ‘Jovanovié, Momeéilo Stanisié E Sonja Rosie