Você está na página 1de 31

ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА

ЗАВРШНИ РАД

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК КАНДИДАТ


Груја Гашевић Мићић Александар

Београд, 2016. године


ГРАЂЕВИНСКА ШКОЛА

ЗАВРШНИ РАД

БУЛДОЗЕР ТГ 140

ПРЕДМЕТНИ НАСТАВНИК КАНДИДАТ


Груја Гашић Мићић Александар

Београд, 2016. године


Питања:

1. Описати принцип рада, конструкцију и намену групе машина за


ископ и померање земљаних маса са булдозером уз посебан осврт на
булдозер ТГ-140

2. За дату машину детаљно описати механизам управљања

3. За погонски мотор дате машине описати принцип рада

4. Детаљно разрадити уређај за хлађење погонског мотора дате машине

5. Детаљно обрадити принципе техничке експлоатације и одржавања


дате машине
Садржај:

1. Принцип рада, конструкција и намена групе машина за ископ и померање земљаних маса –
булдозер ТГ-140 .................................................................................................................................... 1
1.1 Намена и конструкција булдозера ....................................................................................... 1
1.2 Принцип рада булдозера....................................................................................................... 2
1.3 Општи подаци о булдозеру ТГ 140...................................................................................... 3
2. Механизам управљања булдозера ТГ 140................................................................................... 5
a. Кочнице ...................................................................................................................................... 8
3. Принцип рада погонског мотора булдозера ТГ 140................................................................. 10
I. Радни циклус СУС мотора ..................................................................................................... 10
II. Принцип рада дизел мотора 2Ф317А .................................................................................... 11
4. Систем за хлађење погонског мотора ....................................................................................... 13
I. Пумпа за воду .......................................................................................................................... 14
II. Вентилатор ............................................................................................................................... 14
III. Термостат ............................................................................................................................. 15
IV. Хладњак за уље мотора ...................................................................................................... 15
5. Техничка експлоатација и одржвање булдозера ТГ 140.......................................................... 16
I. Припрема булдозера за рад .................................................................................................... 16
II. Покретање булдозера .............................................................................................................. 18
III. Управљање булдозером ...................................................................................................... 18
IV. Рад булдозера са уређајима ................................................................................................ 20
V. Рад булдозера у тешким условима ........................................................................................ 24
VI. Рад булдозера зими ............................................................................................................. 24
VII. Одржавање булдозера ТГ 140 ............................................................................................ 25
1. Принцип рада, конструкција и намена групе машина за
ископ и померање земљаних маса – булдозер ТГ-140

1.1 Намена и конструкција булдозера

У групу машина за ископ и померање земљаних маса спадају: багери, дозери,


скрејпери и грејдери. Користе се уколико постоји потреба за извођењем земљаних
радова великог обима у циљу олакшања посла и скраћивања времена рада.

Булдозери (дозери) су машине којима се обавља ископ и премештање земљаног


материјала гурањем. Примењују се као основни помоћне машине на површинским
коповима (уз багере као главне машине), нпр. за скидање откривке, нивелисање терена,
разношење материјала пре ископа (применом рипера), те за експлоатацију минералне
сировине ако се ради о мекшим и невезаним материјалима (нпр. готово увек се користе
код експлоатације кварцног песка). На малим површинским коповима понекад се
користе као главне машине за скидање откривке. Такође се примењују код израде
саобраћајница, за израду насипа и усека, за разношење ископаног материјала, за
набијање материјала на одлагалиштима, расчишћавање терена - рушење и уклањање
дрвећа, уклањање већих комада камења, пањева, корова, корења и сличне задатке.

Главни делови булдозера су:

1. Возни уређај (обично на гусеницама, а ређе на точковима са пнеуматицима)

2. Погонски мотор (дизел мотор велике снаге, до 850 кW зависно од величине машине)

3. Управљачка кабина (са добром амортизацијом седишта)

4. Радни елемент - дозерски нож (раоник, плуг); то је закривљена челична плоча на


доњем делу ојачана тврђим металом, обично легираним челиком (оштрица, сечиво)

5. Носећи оквир ножа с хидрауличким цилиндрима за управљање ножем (дизање,


спуштање, закретање и потискивање)

6. Ријачки (риперски) уређај – поставља се на задњи део машине у сврху претходне


припреме тј. разношења тврђег тла, како би се лакше обавио ископ гурањем (ријачки
уређај се састоји од једног или више зуба) који се забијају у тло и разносе га.

1
Слика 1. Главни делови булдозера

1.2 Принцип рада булдозера

Радни циклус булдозера се састоји од кретања напред и назад (радни и повратни ход).

У радном ходу, нож булдозера се спушта и утискује у тло до потребне дубине.


Покретањем саме машине према напред, испред булдозерског ножа струже (реже) се
слој материјала и на тај начин обавља његов ископ. Одвојени материјал скупља се
испред ножа формирајући вучну призму. Кад та призма дође до висине горњег руба
ножа, подизањем ножа до нивоа терена прекида се даље копање (ископ се обично
завршава на дужини до око 10 m) и булдозер даље обавља само гурање (транспорт)
ископаног материјала до места истовара или насипања.

По завршеном истовару машина се с подигнутим ножем враћа уназад у почетни


положај за ископ (повратни ход), те започиње следећи радни циклус. Просечне брзине
кретања булдозера при ископу (резању) крећу се од 2 до 4 km/h, при транспорту
(гурању) материјала од 6 до 12 km/h, а у повратном ходу брзине су веће у сврху
скраћења радног циклуса. Брзине кретања булдозера на точковима са пнеуматицима су
око 43 km/h. Код већих транспортних удаљености, ход булдозера је само према напред.
Дубине засецања (резања) материјала крећу се од 0,1 до 0,5 m, зависно од његове
компакности и чврстоће. Гурање (транспортовање) материјала булдозерима економичнo
је само на кратке удаљености (за булдозере на гусеницама оптималне транспортне
удаљености се крећу од 30 до 60 m, а не препоручују се веће од 100 m; оптималне
удаљености за дозере на точковима са пнеуматицима су од 40 до 150 m). Што је дужи

2
транспортни пут, већа су расипања материјала. Да би се смањили такви губици
материјала, булдозер редовно ради у плићем усеку, а чест је и тзв. "тандем" начин рада,
где се два булдозера крећу паралелно један до другог, чиме се остварује већа ширина
јарка и већа количина захваћеног материјала. Код булдозера увек ради или само ријач
или дозерски нож. Ако се ријач не скида а ради нож, тада се зуби ријача обавезно
подижу путем хидрауличких цилиндара. Зуби ријача се у материјал потискују под
деловањем властите тежине, тежине дозера и силе потиска хидрауличких цилиндара.
Ради повећања учинковитости, ријач може имати дограђен допунски склоп помоћу
којег зуби ријача делују на материјал и ударањем (вибрирањем). Тврђи материјал је
увек препоручљиво претходно разбити ријањем, у сврху смањења трошкова. Ријање се
обично обавља два пута у једном смеру или једанпут уздужно и други пут попречно. За
мање трошење саме машине и ријача, боље је ријати с већом дубином и мањом
брзином, а не обрнуто.

1.3 Општи подаци о булдозеру ТГ 140

Булдозер ТГ 140 конструисан је и произведен у Индустрији машина и компонената


(ИМК) 14. октобар из Крушевца, по концепцијама у производњи булдозера гусеничара.
Предвиђен је за обављање тешких земљаних и транспортних радова у грађевинарству,
мелиорацији, шумарству и рударству.

Булдозер поседује изванредне конструкционе карактеристике, дуг век трајања и


економичан је, али да би се то одржало, неопходна је стручна оспособљеност руковаоца
и особља на одржавању машине.

Слика 2. Булдозер ТГ 140

3
Димензије булдозера

 Укупна дужина 4100 mm


 Укупна ширина 2347 mm
 Растојање гусеница 1880 mm
 Дужина налегања гусеница 2370 mm
 Површина налегања гусеница 21660 cm2
 Висина са издувном цеви 2670 mm
 Висина са кабином 3060 mm
 Клиренс 350 mm
 Висина вучне мотке од тла 467 mm
 Специфични притисак на тло 6,7 N/ cm2

Слика 3. Димензије булдозера ТГ 140 са уређајима

Основне димензије булдозера са уређајима

 Укупна дужина 5600 mm


 Укупна ширина 3240 mm

Димензије булдозера са булдозеским уређајима

 Максимално спуштање врха сечива ножа од тла 440 mm


 Максимално подизање врха сечива ножа од тла 800 mm
 Максимална висина тилтовања даске 700 mm
 Висина даске 1100 mm
 Ширина даске 3240 mm

4
2. Механизам управљања булдозера ТГ 140

Управљање булдозером ТГ 140 се врши путем ручица, полуга и педала, које делују на
елементе трансмисије. Да би објаснили механизам управљања овом машином, морамо
добро разумети трансмисију дате машине.

Саставни елементи трансмисије булдозера чине склопови, који су распоређени од


замајца мотора до погонских точкова а према следећој слици.

Слика 4. Шематски приказ елемената трансмисије


1.претварач обртног момента; 2.карданско вратило; 3.планетарни мењач;
4.конусно-тањирасти пар зупчаника; 5.бочне спојнице са кочницама и командама;
6.бочни редуктори.

Претварач обртног момента

Претварач обртног момента служи да број обртаја и момент мотора прилагоди


тренутном оптерећењу. Састоји се од пумпног, турбинског и спроводног кола, пара
зупчаника за пријем момента од мотора, излазног вратила за предају момента,
зупчаника за погон пумпи радних уређаја и лежајева.

Претварач обртног момента прима момент мотора преко пара зупчаника од којих је
један причвршћен за замајац мотора а други за пумпно коло. Окретањем пумпног кола,
лопатице усмеравају уље на лопатице турбинског кола преносећи на њега момен и
одлази у измењивач топлоте.

5
Кон усно тањирасти пар з упчаника

Конусно-тањирасти пар зупчаника редукује број обртаја а повећава обртни момент.


Конусни и тањирасти зупчаник су стално спрегнути својим конусно завојастим зубима
са међусобно правилно подешеним зазором.

Конусни зупчаник преко жлебова на вратилу прима обртни момент од мењача а предаје
га преко зуба тањирастом зупчанику. Тањирасти зупчаник преко нажљебљених крајева
вратила подједнако предаје момент бочним спојницама.

2.1 Бочне спојнице са командама и кочницама

Функција бочних спојница је у посредовању преношењу момента од вратила тањирастог


зупчаника до првог зупчаника редуктора. Задатак спојница је да омогуће прекидање
преношења момента када булдозер треба да промени правац (управљање булдозером).
Бочна спојница се састоји од две групе делова. Прву групу обједињује и носи
унутрашњи добош (7), који је у сталној вези са вратилом тањирастог зупчаника а другу
групу, спољни добош (5), који је преко прирубнице у сталној вези са првим зупчаником
редуктора, као што је приказано на слици 5.

Слика 5. Бочне спојнице са тањирастим зупчаником


1.конусни зупчаник; 2.тањирасти зупчаник; 3.опруге; 4.спољни диск; 5.спољни добош;
6.унутрашњи диск,; 7.унутрашњи добош; 8.клип; 9.држач опруге; 10.потисни диск.

6
Моменат се преноси путем спојнице преко силе трења која се јавља између унутрашњих
и спољашњих дискова (6 и 4), наизменично поређаних на жлебове унутрашњег (7),
односно спољашњег добоша (5). Трење између дискова (6 и 4) остварује сила опруга (3)
преко потисног диска (10). Момент престаје да се преноси када се раздвоје дискови (6 и
4) односно, савлада сила опруга (3). Савлађивање опруге (раздвајање дискова)
остварује се системом хидрауличних команди бочних спојница, потискивањем клипног
прстена (8) преко држача опруга (9).

Команде бочних спојница

Команде служе да изврше раздвајање фрикционих дискова када се жели управљати


булдозером, односно изврше прекид преношења момента од спојница на редукторе. То
се постиже савлађивањем силе опруга системом механичких и хидрауличних команди.

Слика 6. Команде бочних спојница


1.педала; 2.полуга; 3.полуга; 4.кућиште; 5.лежај; 6.полуга лежаја; 7.клип; 8.опруга
клипа; 9.заптивка; 10.прикључци уљних водова; 11.неповратни вентил; 12.опруга

7
Активирање команди спојница се изводи на следећи начин:

Притиском ноге на педалу (1), преко система полуга, у разводнику, ослобађа се


двоположајни клип, који потиснут опругом заузима предњи положај и отвара пролаз
уљу у потисне водове. Потиснуто уље делује тако да се фрикциони дискови ослобађају
силе трења а тиме престаје и преношење момента. Спојнице се могу искључити
појединачно или оба истовремено, ако се притисну обе педале.

Када се не командује спојницама, уље пролази водовима и врши подмазивање лежајева


осовине тањирастог зупчаника. Неповратни вентил не дозвољава уљу повратак у
инсталацију мењача када су једна или обе спојнице активиране а истовремено се
активира и мењач јер тада у инсталацији испред вентила притисак пада.

Кочнице

Кочницама се врши умиривање спољног добоша спојнице и гусенице, када се жели


скретати или зауставити булдозер. Претходно се командама изврши прекид преношења
момента. Булдозер има две кочнице, за сваку спојницу посебно а међусобно су при
раду независне.

Спољни добош спојнице је истовремено и кочиони. Око њега је постављена трака


кочнице са облогом. На облогама су до половине дебљине урађени канали за пролаз
уља за хлађење облоге.

На слици 7 приказан је механизам кочнице, који се активира притиском на педалу (1).

Слика 7. Кочница

8
2.2 Бочни редуктори

Бочни редуктор приказан на слици 8, имај два пара цилиндричних зупчаника који
примају обртни момент од бочних спојница, смањују број обртаја а повећавају момент
обртања и исти предају погонским точковима преко главчине.

Слика 8. Бочни редуктор

Кућиште редуктора је затворено бочним поклопцем а у кућишту је наливена одређена


количина уља, коју зупчаници при окретању захватају и тако се врши подмазивање
лежајева и зупчаника.

Заптивеност редуктора према бочним спојницама, изведена је са по два семеринга од


којих један спречава продирање уља из кућишта спојнице у редуктор, а други из
редуктора у спојницу.

9
3. Принцип рада погонског мотора булдозера ТГ 140

Мотор на булдозеру ТГ 140 је дизел, типа 2Ф317А, четворотактни са директним


убризгавањем, шест цилиндара у линији, водено хлађење, производње ФАМОС-
Сарајево.

3.1 Радни циклус СУС мотора

Радни циклус мотора са унутрашњим сагоревањем одвија се у пет основних фаза, чији
редослед је унапред утврђен и не може се мењати. По завршетку радног циклуса мотор
почиње изнова рад од прве фазе, и то се тако стално понавља. Основне фазе радног
циклуса су следеће:

1. ФАЗА РАДНОГ ЦИКЛУСА – пуњење цилиндарског простора свежом смешом


ваздуха и горива (ото-мотор) или само пуњење чистим ваздухом (дизел- мотор)
2. ФАЗА РАДНОГ ЦИКЛУСА – сабијање радне материје, односно смањење
запремине смеше и припрема те смеше за сагоревање
3. ФАЗА –УПАЉЕЊЕ РАДНЕ МАТЕРИЈЕ – омогућује даље несметано сагоревање,
односно претварање хемијске енергије горива у топлоту;
4. ФАЗА- ШИРЕЊЕ ИЛИ ЕКСПАНЗИЈА- представља ширење сагорелих продуката,
односно претварање топлотне енергије у механички рад;
5. В ФАЗА РАДНОГ ЦИКЛУСА- ИЗДУВАВАЊЕ – треба да обезбеди излазак
сагорелих продуката из цилиндарског простора.

Када се заврши свих пет фаза радног циклуса, мотор започиње нови радни циклус,
односно наставља претварање хемијске енергије горива у механички рад. Принцип рада
четворотактних мотора Сагоревањем горива у цилиндру мотора хемијска енергија
претвара се у топлотну, а ове у механички рад. То је, у ствари, радни циклус који се
обавља у сваком цилиндру мотора, а понавља се периодично, и у тачно одређеним
интервалима. Један радни циклус се обави два пуна обртаја радилице (коленастог
вратила) или за 720°, а састоји се од четири радна такта: усисавања, сабијања или
компресије, ширења или ексапанзије и издувавања. Због ова четири такта или хода која
направи клип за два обртаја коленастог вратила усвојен је назив четворотактни мотор.

10
Слика 9. Радни циклус четворотактног СУС мотора:
а –усисавање, б- сабијање, в-радни такт, г- издувавање

3.2 Принцип рада дизел мотора 2Ф317А

Принцип рада овог мотора заснива се на самопаљењу дизел горива. Један радни циклус
састоји се од четири такта, а обави се за два обртаја коленастог вратила. Формирање
смеше горива и ваздуха врши се у унутрашњости самог цилиндра. Око капљица
убризганог горива у сабијеном ваздуху формира се смеша различитог састава. У центру
капљице налази се чисто гориво, док се на периферији капљице формира запаљива
смеша, која почиње да сагорева. Формирање смеше се изводи током процеса сагоревања.
Саме капљице су неравномерно распоређене по простору за сагоревање. Неравномеран
састав смеше око капљица и неравномерна расподела капљица у простору за сагоревање
указују да се рад дизел мотора изводи са нехомогеном смешом).

Запаљење формиране смеше код дизел мотора врши се на рачун сопствене енергије
сабијеног ваздуха (загрејан изнад температуре самопаљења), а брзина процеса
сагоревања зависи од брзине образовања смеше након убризгавања горива у цилиндар.
Ово омогућава да се постиже контролисано сагоревање, са малим порастом притиска.

Дизел мотори раде са већим притисцима радног тела у цилиндру, па су због тога
димензије и масе дизел мотора веће од димензија и масе ОТО мотора, а згог тога се
обавезно користи за тежу механизацију, аутобусе и камионе.

За време такта усисавања клип се креће од СМТ (Спољна Мртва Тачка – тачка најдаља
од осе радилице) и долати до УМТ (Унутрашња Мртва Тачка – најудаљенија тачка до
које клип може да стигне, тј. тачка најближа оси радилице). За то време је посредством

11
разводног механизма отворен усисни вентил и цилиндар се пуни свежом смешом коју
представља чист ваздух.

У такту сабијања разводни механизам држи затворена оба вентила (усисни и издувни),
клип се креће од УМТ према СМТ. Ваздух у цилиндру (свежа смеша) се сабија, услед
чега му расте притисак и температура. Пред крај такта убризгава се дизел гориво и
долази до самозапаљења истог.

Доласком клипа у СМТ (у такту сабијања) посредством пумпе високог притиска у


сабијени и врео ваздух се убризгава одређена количина течног горива. Услед високог
степена загрејаности сабијеног ваздуха долази до самопаљења убризганог горива и
настанка активног процеса сагоревања. Настали продукти сагоревања својим притиском
делују на клип и померају га према УМТ, стварајући користан рад. Ово представља
радни такт код дизел мотора.

Доласком клипа у УМТ радно тело је одало највећи део енергије па се посредством
разводног механизма отвара издувни вентил и радно тело се одводи у атмосферу.
Кретањем клипа према СМТ врши се попотпуно истискивање радног тела. Доласком
клипа у СМТ завршава се радни циклус цетворотактног дизел мотор.

12
4. Систем за хлађење погонског мотора

Дизел мотор који покреће ову булдозер ТГ 140, је мотор са унутрашњим


сагоревањем типа 2Ф317А. Приликом сагоревања смесе ваздуха и горива у мотору
развија се висока температура која је довољна да за 10 минута оштети блок мотора и
већину главних делова мотора. Систем за хлађење одржава мотор и трансмисију на
оптималној температури. Температура се регулише хлађењем водом или антифризом.

Систем за хлађење мотора 2Ф317А има задатак да по стартовању мотора, омогући


истом да што пре постигне радну температуру, а у даљем току рада да мотору и
трансмисији одржава најповољнији радни температурни режим.

Слика 10. Шематски приказ система за хлађење мотора и трансмисије


1. пумпа за воду, 2. хладњак за воду, 3. хладњак за уље мотора, 4. хладњак за уље
трансмисије, 5. термостат, 6. вентилатор, 7. експанзиони суд, 8. термометар

Систем за хлађење се састоји из елемената наведених испод горње слике, као и комора
и цеви за проток воде и славина за испуштање воде из система.

Пумпа за воду усисава воду из доњег дела хладњака (2). Вода на свом путу до пумпе,
цевима пролази кроз хладњак за уље мотора и хладњак за уље трансмисије и врши
хлађење уља. Из пумпе се даље вода потискује кроз канале у блоку и главама мотора и
даље цевима у термостат (5), експанзиони суд (7) и принудни ток се завршава доласком

13
воде у горњи део хладњака (2). Из горњег дела, вода слободно, кроз ћелије хладњака
пада у доњи део. Овим се завршава кружни циклус код нормалног рада система, тј. када
је температура расхладне течности изнад 75°C. Када је температура расхладне течности
нижа, термостат (5) је затворен, вода не иде преко хладњака већ преко кратко спојене
цеви поново у пумпу све док се вода загреје на радну температуру а што се остварује за
краће време, после чега се отвара термостат а циркулација се наставља кроз хладњак.

Експанзиони суд (7) врши одзрачивање мотора и хладњака, као и наливање воде у
систем.

Приликом кретању воде из горњег дела хладњака према доњем, врши се хлађење исте
струјањем ваздуха кроз саће које ствара вентилатор (6). Вентилатор добија погон од
радилице мотора преко каишника и клинастих каишева.

Заптивање простора за воду у пумпи, остварено је самоподесивим клизним прстеном са


елементом од графита. Ако се графит истроши, вода ће кроз канал излазити напоље. У
том случају заптивни прстен треба заменити новим.

4.1 Пумпа за воду

Пумпа за воду је центрифугалног типа. Она усисава воду из хладњака за воду, а вода
прелази преко оба хладњака за уље. Повремено је потребно контролисати да ли вода
цури на отвор из кућишта пумпе. Уколико се установи цурење, треба заменити
заптивач. Подмазивање кугличних лежајева осовине пумпе врши се сваких 150 мото-
часова. Подмазивање се врши кроз мазалице машћу ЛИС 1/3, ЛИС 2/МОС или ЛИТС 2.

4.2 Вентилатор

Вентилатор је аксијалног типа са шест асиметрично постављених лопатица. Ременица


за погон вентилатора истовремено служи и за погон пумпе за воду. Затегнутост
клинастог ремена вентилатора контролише се сваких 150 мото-часова притиском палца
на део ремена између вентилатора и динаме (слика 10). Под притиском палца од око 10
kg, угиб не сме бити већи од 15 mm.

14
Слика 11. Затешање клинастог ремена вентилатора
1. затезач, 2. вијак

Затезање клинастог ремена се врши помоћу затезача уз попуштање вијка.

Куглична лежишта на осовини затезача подмазују се после сваких 150 мото-часова.


Масти које се користе за подмазивање су ЛИС 1/3, ЛИС 2/МОС или ЛИТС 2.

4.3 Термостат

Термостат има улогу у усмеравању тока течности за хлађење на излазу из мотора. Код
температуре течности ниже од прописане радне температуре (75ºC - 85ºC), вентил у
термостату омогућава да течност протиче независно од хладњака директно у излазну
цев хладњака. Уколико је температура течности за хлађење изнад прописане, термостат
је усмерава у хладњак, течност протиче кроз хладњак и врши се њено хлађење.

4.4 Хладњак за уље мотора

Конструкциона изведба хладњака за уље је таква да се он састоји од цевчица које


су међусобно повезане у блок, кроз које пролази моторско уље. Расхладна течност се
потискује између цевчица. Потребно је повремено контролисати заптивеност, како не
би дошло до пропуштања воде на плашту и заптивним површинама. У поклопцу
хладњака за уље уграђен је вентил који пропушта неохлађено уље у мотор - уколико су
цевчице запрљане.

15
5. Техничка експлоатација и одржвање булдозера ТГ 140

5.1 Припрема булдозера за рад

Подешавање седишта руковаоца

Седиште је од металног оквира на који су причвршћени тапацирани наслон за леђа, део


за седење и наслони за лактове. Седиште омогућује руковаоцу удобност при раду јер се
према жељи може подесити и то:

 Помоћу ручице (1) наслон за леђа се може поставити у три положаја;


 Помоћу ручице (2) део за седење се може подићи на жељену висину;
 Помоћу ручице (3), део за седење се може померати напред — назад.
 Према потреби, седиште — комплет се може лако скинути са булдозера.

Слика 12. Подешавање седишта руковаоца

Контрола пре покретања мотора булдозера

Пре покретања мотора, потребно је детаљно извршити адекватну припрему машине и


следеће контроле:

 Проверити ниво уља у кућишту мотора,


 Проверити ниво расхладног средства у систему за хлађење,
 Проверити ниво горива у резервоару,

16
 Проверити ниво уља у хидрауличној инсталацији,
 Проверити индикатор запрљаности пречистача за ваздух,
 Проверити затегнутост каиша вентилатора,
 Проверити затегнутост гусеничних ланаца,
 Проверити цурење течности (уља, воде) на прикључцима и водовима,
 Проверити олабављеност завртњева и навртки.

Поступак стартовања мотора

Приликом стартовања мотора придржавати се следећих поступака:

 Отворити славину за довод горива из резервоара,


 Све команде поставити у неутрални положај,
 Поставити кључ у главни прекидач,
 Притиснути дугме за укључивање електропокретача и у том положаје држати га
2-3 секунде за које време мотор треба да прихвати рад. У колико мотор не
прихвати рад, пустити дугме, сачекати да се замајац мотора умири и
акумулатори смире (око 30 секунди) па поновити поступак. Ако мотор опет не
прихвати рад, пронаћи квар и отклонити га па поновити поступак стартовања.
 Електропокретач не држати укључен више од 10 секунди јер може доћи до
оштећења акумулатора.
 Када мотор прихвати рад, пустити дугме па одмах смањити број обртаја
радилице мотора (на око 1200 o/min) повлачењем команде гаса уназад.
 Пустити мотор да ради, без оптерећења, све до постизања радне температуре
(мин.75°C) после чега се мотор може оптеретити.

За време загревања мотора контролисати рад инструмената. Код загрејаног мотора


инструменти треба да покажу прописане вредности.

При стартовању мотора по хладном времену нема посебних правила осим што мотор
треба дуже да ради док достигне одговарајућу радну температуру.

17
5.2 Покретање булдозера

Када мотор достигне радну температуру, а инструменти показују одговарајуће


вредности, булдозер се може покретати и оптерећивати.

Поступак покретања:

 Повећати број обртаја радилице мотора померањем ручице за гас напред.


 Подићи булдозерску даску на око 30 cm од тла повлачењем команде уназад.
 Подићи разривач у горњи положај повлачењем команде уназад.
 Деблокирати кочнице, педалом и одговарајућом ручицом.
 Деблокирати мењач померањем ручице у одговарајући положај.
 Командом мењача одабрати жељени смер и степен преноса према врсти посла.

Избегавати преоптерећивање булдозера и по правилу увек треба прећи у нижи степен


преноса када се преоптерећење манифестује праменом рада мотора или повећањем
температуре уља у претварачу.

Брзине - степени преноса се могу мењати у покрету. Приликом преласка у нижи степен
преноса, мора се прво прилагодити брзина кретања булдозера да одговара брзини
нижег степена преноса па тек онда командом одабрати нижи степен преноса.

Код промене смера кретања, препоручује се заустављање булдозера, осим у изузетним


случајевима, односно када то услови рада захтевају.

5.3 Управљање булдозером

Булдозером се управља преко педала бочних спојница и кочница. Систем команди је


тако подешен да педале могу заузети три положаја:

18
Положај „I”; Овај положај педала заузима без командовања у ком случају је бочна
спојница укључена и преноси момент на одговарајућу гусеницу. Кочница је искључена.
Булдозер се може кретати по правцу у оба смера.

Положај „II“; При овом положају педале, системом хидрауличних команди искључена
је одговарајућа бочна спојница и престаје да преноси момент на гусеницу а кочница
није активирана. Пошто су друга спојница и гусеница активне, булдозер скреће на
страну командоване педале.

Положај „III“; У овом положају педале, поред наведеног при положају „II“ још се
активира и одговарајућа кочница.

Скретање у десно

Притиском на десну педалу до краја положаја „II“, искључује се десна бочна спојница,
односно преко преноса момента између трансмисије и десне гусенице. Пошто лева
гусеница и даље добија погон, то булдозер почиње у благом луку да скреће у десно.
Ако се на педалу и даље делује и иста доведе из положаја ,,II“ у положај „III“, активира
се десна кочница, гусеница се блокира и булдозер скреће у месту.

Приликом управљања, водити рачуна да се педала од положаја ,,I“ до положаја ,,II“


креће спорије да би се за то време извршило потпуно искључење бочне спојнице, јер се
даљим деловањем на педалу активира кочница.

Скретање у лево

Код скретања у лево, поступак је исти као код скретања у десно само што се у овом
случају активира лева педала.

Управљање на низбрдици

Уколико се жели скретати булдозером при вожњи на већој низбрдици, активира се


супротна педала у односу на поступак описан за скретање на равном. Разлог за ово је
што ће се, притиском на педалу, ослобођена гусеница услед инерције брже окретати од
супротне; која је у погону, па самим тим булдозер ће скретати у блажем луку на страну
укључене гусенице.

19
Заустављање и паркирање булдозера

Поступак при заустављања булдозера је следећи:

 Команду мењача довести у неутрални положај.


 Ручицом за гас смањити број обртаја мотора.
 Кочницама зауставити булдозер.
 Спустити на тло радне уређаје, командама.
 Зауставити рад мотора.

У случају дужег стајања у месту, притиснути средњу педалу и блокирати полугом,


чиме се активирају обе кочнице.

Уколико се булдозер не употребљава дуже време, треба га опрати од нечистоћа,


довести га у исправно стање и извршити комплетно подмазивање. У случају прекида
рада дужег од три месеца, потребно је извршити конзервацију булдозера.

5.4 Рад булдозера са уређајима

Дозерски уређај

Поред булдозерског положаја, даска се може поставити у положај левог или десног
тилтдозера. Дозерска даска је по положају управна на правац кретања булдозера, али се
може поставити косо, на леву или десну страну, у односу на хоризонталну раван па је
то леви или десни тилтдозер.

Искошење даске се изводи тилтцилиндром а додатно искошење (тилтовање) се може


извести механичким путем, праменом дужине горње упорнице окретањем исте, на
једну или другу страну помоћу одговарајуће полуге.

Подешавање угла сечења ножа

Угао сечења ножа се подешава према тврдоћи тла. За рад на тврдом тлу угао треба
повећати а на меком смањити. Могућност подешавања се креће за ±5°.

Изводи се завијањем или одвијањем горње упорнице и тилтцилиндром и подједнаким


повећањем или смањењем њихове средње дужине.

20
Командовање булдозерском даском

Командовање булдозерском даском изводи се ручицом, која може заузети четири


положаја; Н - неутрални; Д—дизање; С — спуштање; П—пливајући;

Тилтовање даске, на леву или десну страну, изводи се педалом

Од врсте послова и оспособљености руковаоца, зависи у ком положају ће се команда


активирати.

У неутралном положају (Н) команда увек стоји када се њом не командује.

У положају (Д) дизање, команда се повлачи назад и држи при раду, а пуштањем, иста се
враћа у неутрални положај јер је клип разводника опружно центриран а булдозерска
даска остаје у командованом положају.

У положај (С) спуштање, команда се повлачи напред и држи при раду, а пуштањем,
иста се враћа у неутрални положај јер је клип разводника опружно центриран а
булдозерска даска остаје у командованом положају.

У пливајући положај (П) команда се повлачи у крајњи предњи положај где остаје
забрављена. У том положају команде, даска се спушта сопственом тежином без дејства
притиска у цилиндрима а из тог положаја команда се у неутрални враћа руком.

Да би се извршило тилтовање даске, притиснути десну страну педале при чему се десни
крај даске спушта према тлу а истовремено леви крај подиже. Померањем ноге, педала
се враћа дејством опруге у првобитни положај, а даска остаје у командованом
положају. За тилтовање на другу страну, урадити супротно првом поступку, притиском
ноге на другу педалу.

Рад са булдозерском даском

Уколико се врши скидање површинског тла и транспортовање нагомиланог материјала,


булдозерском даском, потребно је да мотор ради у режиму пуне снаге, однсно да буде
стално нормално оптерећен.

Приликом покретању булдозера ручицу за гас поставити у крајњи предњи положај тако
да мотор ради са пуним гасом а ручицу мењача поставити у први степен преноса.

21
Даска се спушта, повлачењем ручице напред. Када нож даске додирне тло, наставити и
даље са спуштањем при чему руководилац стално држи ручицу. Продирањем даске у
тло, повећава се оптерећење мотора, које руковалац прати по звуку рада мотора и
очитавањем броја обртаја радилице мотора на инструменту. Радни дијапазон броја
обртаја и режим пуне снаге мотора, руковалац одржава помоћу ручице команде
подизањем и спуштањем даске чиме се смањује или повећава количина материјала а
тиме се и отпори мењају. Ако се овим начином не може одржати дијапазон броја
обртаја, већ прелази 2150 o/min, а даска је максимално продрла у тло (мекан, растресит
материјал) извршити промену степена преноса, довођењем ручице мењача у други
степен преноса. Овим се мотор доводи у радни режим пуне снаге а брзина радног хода
се повећава.

Радни ход булдозера се завршава заустављањем, а уколико при крају хода булдозера
материјал треба развући, даска се постепено диже, материјал се испод даске смањује,
мотор се растерећује а брзина хода повећава. Смањивањем гаса мотора, почиње и
припрема за заустављање.

Уколико материјал треба транспортовати до одређеног места, по нагомилавању истог


испред даске, ручицу команде руковалац пушта, иста се враћа у неутрални положај а
даска остаје у задатом положају. На крају хода, булдозер се зауставља а у повратном
ходу даска подиже.

Код ископа и транспорта материјала, дужина хода булдозера зависи од врсте


материјала, износи највише до 30 метара, а најчешће се изводи до 10 метара.

Приликом планирања тла користи се булдозерска даска у пливајућем положају,


довођењем команде у крајњи предњи положај где остаје забрављена а даска сопственом
тежином пада на тло без дејства притиска у цилиндрима. Планирање материјала се
изводи кретањем булдозера у назад при чему даска са сечивима задњом страном врши
планирање.

Уколико се рад одвија на јако тврдом тлу, где сечива даске не могу започети резање,
прво се врши разривање тла разривачем а затим се ради са даском. Ово је неопходно да
би се булдозер сачувао од преоптерећења и непредвиђених оштећења компонената,
нарочито хидрауличне инсталације, која ради на вентилу сигурности.

22
Ако тло треба скидати да исто остаје под нагибом, даску поставити у положај левог или
десног тилтдозера, зависно од положаја нагиба.

Тилтовање даске се изводи хидрауличним тилтцилиндром и то: притиском ноге на


десну страну педале спушта се десна страна даске према тлу а истовремено лева страна
се подиже. Померањем ноге, педала се враћа у првобитан положај а даска остаје у
командованом положају. За супротно тилтовање поступак је исти само што се педала
притиска на леву страну.

Рад разривача

Разривач служи за разривање тврдих подлога ради растресања материјала да би се


омогућио рад булдозерском даском, са којом је без растресања материјала отежано или
немогуће радити. Опремљен је са три зуба, а може радити са два или једним зубом. Ако
треба радити са мањим бројем зуба, неопходно је исте симетрично распоредити због
равномерног оптерећења булдозера.

Командовање разривачем изводи се ручицом команде, која може заузети три положаја:
Н - неутрални; Д - дизање и С - спуштање. Команда увек стоји у неутралном положају
(Н) када се њом не командује.

У положај Д, команда се повлачи назад и држи при раду. а пуштањем, иста се враћа у
неутрални положај а разривач остаје у командованом положају.

У положај С, команда се повлачи напред.

При раду са разривачем, придржавати се следећег:

 Разривач доводити у радни положај при кретању булдозера.


 Булдозер треба да се креће, углавном првим степеном преноса.
 Ако се ради на падини, разривање вршити низ падину.
 Одржавати мотор у режиму пуне снаге.
 При разривању асвалтног слоја, може се радити са већим бројем зуба.
 При разривању бетонског слоја, радити са мањим бројем зуба.
 Никада не изводити заокрете булдозера са разривачем у радном положају.

23
5.5 Рад булдозера у тешким условима

Уколико се рад булдозера врши у вди или блату, потребно е урадити следеће:

 Прегледати и подмазати све делове, који долазе у додир са водом и отклонити


сва цурења уља.
 Проверити заптивеност свих поклопаца и спојева да вода неби продрла у
унутрашњост склопова на булдозеру.
 После преласка, односно рада у води и блату, извршити детаљно прање и
чишћење булдозера. Проверити и подмазати сва места, која су долазила у додир
са водом, а предвиђена су за подмазивање.
 Код дужег рада у блату, одржавању и подмазивању треба посветити већу пажњу.
Млазом воде, повремено треба испирати штитнике заптивне групе погонских
точкова ради одстрањивања блата да не би дошло до каснијег стврдњавања
истог и изазвало оштећење заптивне групе. За рад у блату, затегнутост гусеница
треба нешто повећати.
 У случају да у току рада дође до заглављивања булдозера у блату, не
покушавати да се извуче сопственим погоном већ га извлачити другом
машином. Ако је мотор или неки други склоп био комплетно у води, булдозер
упутити у радионицу на детаљан преглед и довођење у исправно стање

5.6 Рад булдозера зими

Пре наступања зимског периода неопходно је припремити булдозер за зимску


експлоатацију, која се своди на следеће:

 Извршити испирање система за хлађење па налити средство против смрзавања и


воде у односу, према упутству произвођача средства против смрзавања.
 Заменити уље у мотору, бочним редукторима и хидрауличној инсталацији са
одговарајућим уљем за зимске температурне режиме.
 За нормалан рад мотора зими, користити чисто гориво у коме нема воде и
других нечистоћа.
 При раду на снегу, гусенице морају бити нешто мање затегнуте него нормалне.
 Ако у току стајања булдозера дође до смрзавања масе (блато, снег) у ходном
строју, булдозер се не сме покренути док се не изврши размрзавање.

24
5.7 Одржавање булдозера ТГ 140

Да би булдозер нормално и дугорочно функционисао, неопходно је да се редовно


одржава према упутству. Приликом одржавања поступати по овом редоследу:

Сваких 10 часова рада

1. Проверити количину уља у кућишту мотора.


2. Проверити ниво течности у хладњаку.
3. Проверити количину горива у резервоару за гориво.
4. Проверити ниво уља у резервоару хидрауличне инсталације.
5. Проверити пречистач за ваздух.

Сваких 100 часова рада

1. Замена уља у мотору.


2. Прање улошка грубог пречистача уља.
3. Прање сита напојне пумпе.
4. Прање улошка и кућишта грубог пречистача горива.
5. Испустање ваздуха из система горивне инсталације.
6. Контрола нивоа уља пумпе за убризгавање горива.
7. Подмазивање лежајева осовине пумпе за воду.
8. Провера затегнутости каиша вентилатора.
9. Контрола нивоа уља у мењачу,
10. Контрола нивоа уља бочних редуктора.
11. Подмазивање лежајева педала и полуга.
12. Подмазивање командних полуга мењача.
13. Подмазивање лежајева попречног носача.
14. Подмазивање лежајева гусеничних костура.
15. Подмазивање лежајева булдозерског уређаја.
16. Подмазивање лежајева разривача.
17. Провера истрошености облога кочница.
18. Контрола нивоа електролита акумулатора.
19. Подмазивање зглобова и ослонаца полуга команди.
20. Подмазивање кардана.

25
Сваких 300 часова рада

1. Замена улошка финог пречистача уља мотора.


2. Замена улошка финог и грубог пречистача горива.
3. Замена улошка финог пречистача уља мењача.
4. Контрола нивоа уља носећих ваљака.
5. Контрола нивоа уља водећих ваљака.
6. Контрола нивоа уља затезних точкова.
7. Прање пречистача усисног и повратног вода хидрауличког резервоара.
8. Подмазивање лежајева електропокретача.
9. Контрола напона и електролита акумулатора.

Сваких 1000 часова рада

1. Замена уља трансмисије.


2. Замена уља бочних редуктора.
3. Замена уља и испирање хидрауличне инсталације.
4. Прање сита резервоара за гориво.
5. Испирање система за хлађење.
6. Контрола притегнутости глава цилиндара мотора.
7. Подешавање зазора вентила.
8. Контрола бризгаљки мотора.
9. Контрола рада пумпе за убризгавање горива.

По потреби

1. Замениту уложак пречистача ваздуха.


2. Контрола рада алтернатора иелектропокретача.
3. Провера затегнутости гусеница.

26