ПРОГРАМ, ПРОИЗВОДЊЕ, ОТКУПА И

ДОРАДЕ ПРИРОДНОГ МЕДА

УВОД

Један од програма је производња природног меда у шумским подручјима

Србије која би се реализовала у кооперацији са сеоским домаћинствима ,
радницима и другим заинтересованим грађанима.

Шумски екосистеми Србије су веома разнолики (од низијских до високо

планинских) и богати флором и фауном. Богатство флоре илуструје
присуство 3.600 биљних врста на овим просторима што представља 55%
од биљних врста које су установљене на Балканском полуострву (6.500)
врста. Многе од њих су лековите и ароматичне.

Производња великих количина нектара у развијеним биљним и шумским

заједницама је основа за развој пчеларства и програма производње
природног меда у шумским подручјима Србије.

Мада је пчеларство једна од најстаријих грана привреде, по некима

старија од свих других пољопривредних активности, пчеларство у Србији
није постигло онај степен развијености као што су то друге
пољопривредне гране.

Србија са веома повољним климатско-флористичким подручјима и

аутохтоном расом пчеле - Apis mellifera carnica L., избором добрих
кошница и савременом технологијом пчеларења може брзо постићи
велику и значајну прозводњу природног меда. Савремена технологија
максимално се подређује биолошким законима пчелиње заједнице у
циљу рационалног искоришђења пчела и извора пчелиње паше.
Разноврсна медоносна флора условљена повољном фитоклимом почев
од субмедитеранских до пустињских флорних елемената и разноврсним
теренима са различитим надморским висинама и експозицијама
представљају значајне и битне чиниоце успешне пчеларске прозводње.

1. УСЛОВИ ПРИЗВОДЊЕ И ТЕХНОЛОГИЈА

Када је реч о производњи меда и другим пчелињим производима и

препаратима у шумским подручјима и брдко-планинским пределима, на
просторима где се не користе хемикалије и где је расположива пчелиња
паша и лековито биље, такав производ се може декларисати као
прородни мед са статусом природне и лековите хране.

Нове технологије производње квалитетнијих и већих количина меда

заснивају се на више претпоставки: квалитетније кошнице, јача и
здравија друштва, обимна и квалитетна паша, честа промена станишта,
честа промена саћа, стручни рад и добра здравствена заштита.

Капацитети производње меда одређени су типом и бројем кошница,

јачином и здравственим стањем друштва, технологијом и начином
пчеларења, обимом и квелитетом паше у календарској години, стручним
и квалитетним радом. Приноси меда варирају из године у годину што
зависи од бројних чинилаца. Највећи лимитирајући фактор у условима
екстра пчеларења су извори пчелиње паше, климатски фактори и
промена станишта. За пчеларство и добре пчеларе је "година кад добро
замеди исто као главна премија на лутрији". Годишњи приноси меда по
кошници варирају па се за извођење економских ефеката пчеларења
узимају просеци за период од 5 година.

У условима екстра пчеларења са "Lаngstroth-Root" кошницом постиже

се просечни принос од 70-80 кг меда. У осталим условима просечан
принос по кошници се креће у границама од 20-30 кг. За услове
шумских и брдско-планинских подручја са обимном и квалитетном пашом
просечан принос по кошници би се могао кретати између 30-50 кг по
кошници.

Полазећи од климатских, замљишних, орографских и флористичких

услова орјентација код избора расе треба бити усмерена само на једну
врсту медоносне пчеле која се код нас гаји и која је показала најбоље
резултате. То је наша домаћа крањска медоносна пчела - Apis mellifera

2
carnica L. Она се посебно одликује по својој питомости и вредноћи.
Скромна је код зимског прихрањивања, јер је нешто слабија од пчела
осталих раса, али се ова слабост надокнађује бурним пролећним
развојем, што пчелиња друштва може довести у ројево стање ако пчелар
није довољно пажљив.

Са сремским, сјеничким, копаоничким и хомољским сојем, пчелар може

радити без посебне заштите, што им даје посебну предност у односу на
друге ројеве и расе пчела. Сремски сој има развијен инстикт за
орјентацију и јако изражен нагон у потрази за храном. Овај сој има и
највећу дужину језика (од 6,8 до 8,2 мм), што је важно у односу на
друге сојеве. Ова типична крањска матица има нешто жуће прстенове,
тежину од 0,2 г и дужину од 20-25 мм. Крила јој досежу до половине
трбуха, а радилица се разликује по нешто отворенијој боји и сјајном
тораксу. Матица је веома плодна и у сезони у току једног дана може да
залеже од 2.500-3.000 јаја. Због тога може да развије гигант заједницу
од 60.000-70.000 пчела.

Код куповине пчелињих друштава најбоље је да се она купују из истог

рејона за стварање нових пчелињака. Пчелиња друштва се купују од
раног пролећа до касне јесени, а најбоље је да се то уради у рано
пролеће. Пчелиња друштва су презимила и предстоји њихов пролећни
развој, што је веома важно за купца. Тада је у кошници мање пчела,
лакше се прегледају и јефтинија су.

Без обзира у којој се сезони купују друштва треба детаљно и пажљиво

прегледати. Најбоље је да то ураде стручњаци из области пчеларства или
искусни пчелари. У рејону одакле се купују пчеле не сме бити болести а
поготово на пчелињаку продавца. То се доказује уверењем од
одговарајуће службе да су пчелиња друштва здрава и да рејон није под
карантином.

Пчелиња друштва која се купују треба прегледати свако посебно.

Прегледа се сваки рам да би се видело легло на њему и утврдило
здравствено стање. Матица се треба наћи да би се оценио њен квалитет
и старост. Пчеле радилице треба да буду виталне, здраве и без паразита.
При куповини се мора обратити пажња на квалитет саћних основа. Боље
је да буду светло мрки или новоизграђени. Приликом прегледа треба да
се обрати пажња на то да ли по њима има дијареичних пега и ако их има
да се утврди од чега су.

3
За овај програм посебно је важно изабрати најбољи тип кошница, не
само зато што је скупљи инвентар у заснивању пчелињака, већ и због
тога што кошница мора да буде оног система који се користи у земљама
са високом технологијом са којом се постижу максимални приноси и да
се могу употребљавати и оквири из серијеке производње са стандрадним
сатним основама. Кошница треба бити урађена по стандардима које
прописује ЈУС и прилагођена за транспорт.

На основу досадашњих искустава, производне праксе, прихваћених

међународних стандарда пчеларске организације и деветог конгреса
пчелара Југославије (1979. год.) предлаже се "Lаngstroth-Root"
кошница. То је кошница највећих могућности у погледу производње
пчелињих друштава, као и производње ројева. Она је најзаступљенија на
свим континентима, а посебно у техничко-технолошки најразвијенијим
земљама. Ова кошница од пчелара захтева благовремене интервенције,
као и стручно и практично знање на завидном нивоу. Свако закашњење
у планираним операцијама негативно се одражава на развој и принос
пчелињих заједница. Због тога се предности ове кошнице у таквим
случајевима могу претворити у њен недостатак.

Једнака тела у плодишту и медишту, са рамовима истих димензија

пружају неограничену могућност у апитехници, биолошком развоју
пчелињег друштва и искоришћавању медоносне флоре.

Највећа предност овог типа кошнице је рад са телима, у односу на друге

типове где се ради са рамовима и преношењем оквира. Одвојеност
легала од медишта даје значајне могућности за делокацију тела и
подстиче бољи и бржи развој легала, јер свака раздвојеност тела унутар
једне кошнице (додавање или одузимање) представља радикалан захват
како за пчелиња друштва, тако и за производни задатак и економски
ефекат пчеларења.

У циљу бољег искоришћавања неколико главних паша, неопходног

опрашивања воћњака и пољопривредних култура и рентабилног
пчеларења, потребно је пчелињаке селити 2-3 пута годишње. Да би рад
свели на минимум потребно је да кошнице преко целе године стоје на
палети која има функцију постоља, а у време селидбе када им се додају
две шипке и даска преко кровова кошница, да се механизовано
утоварују и истоварују из камиона дизалицом. На свакој палети би се
поставиле 5 "Lаngstroth-Root" кошнице подједнаке снаге, тако да је
пчелару доступна задња страна кошница за разне интевенције. Као

4
најраспрострањеније и најчешће коришћено средство за селидбу
кошница се може користити, а то и предлажемо, камион од 7 т на коме је
уграђена хидраулична дизалица на задњем делу приколице, како би
могла да опслужује приколицу на камиону и вучну приколицу.
Најрационалније је да се на камион товари 10 палета од 5 кошница на
платформу приколице и на тај ред још један ред од, такође, 10 палета,
односно на једној приколици 20 палета са 100 кошница "Lаngstroth-
Root" типа на три тела или 150 кошница (са трећим редом) на два тела.
Овакве камионе није тершко припремити у ЈП "Србијашуме" од постојеће
расположиве механизације.

2. ОРГАНИЗАЦИЈА КООПЕРАЦИЈЕ

3.1. Улагања по кошници

1. Кошница "Longstrot-Rut" са три наставка 72 Eu

2. Саћна основа за пет оквира 3.6 Eu
3. Рој (три оквира са леглом + два празна 30 Eu
пратећа)
Трошкови:
 превоза кошница до коопераната 3 Eu

4.  едукације и стручне помоћи 0.6 Eu

 камате на кредитна средства (ове
трошкове треба обрачунати у складу са
условима кредитирања)
УКУПНО 192 Eu

3.2. Услови улагања

1. Минимални број кошница по кооперанту 30 ком.

2. Кредит на 5 година са периодом мировања од 1 год.
3. Уговор о кооперацији са хипотеком на некретнине
4. Враћање уложених средстава преко произведеног меда

3.3. Обавеза кооперанта



5
 1. Преузимање уговорених кошница и организација производње
2. Отплата обавеза у меду кроз продају у организованом откупном
центру
3. Стручна едукација кроз организовање семинара и стручна
помоћ

3.4. Количине и динамика отплате

Количина меда утврђиваће се преко његове просечне цене на

велоко на тржишту у текућој години, што ће се прецизирати и
уговором о кооперацији.

3. ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ

4.1. Висина улагања за 60 пчелињих друштава

Кошнице "Longstrot-Rut" са пчелама

1. 7920 Eu
(60 ком.  132 Eu)
2. Алат, пчеларски прибор и амбалажа 5055 Eu
Основна средства
3. (зграде, споредне просторије, складиште, 12960 Eu
земљиште)
УКУПНО 25935 Eu

Алати и пчеларски прибор морају бити савременији како би се

повећала продуктивност рада. Код набавке алата треба имати у виду
да се кроз 2-3 године пчелињак у властитој продукцији може
повећати на 200 пчелињих друштава (уз куповину само кошница
сатних основа). За рад на оваквом пчелињаку потребно је имати
следећи алат и пчеларски прибор:

1. Пчеларска капа 2 ком.

6
 2. Пчеларски нож 2 ком.
3. Димилица 1 ком.
4. Пчеларске рукавице 2 пари
5. Комплет резног алата 1 ком.
6. Сандук за пчеларски прибор 1 ком.
7. Врцаљка са 4 рама 1 ком.
8. Канте за мед 30 ком.
9. Постоље за кошнице 60 ком.
10 Електрични зврк 1 ком.
.
11 Сандук за преношење оквира
1 ком.
.
12 Стеге за сеобу
120 ком.
.
13 Четке за одстрањивање пчела
2 ком.
.
14 Вага за мерење кошница
1 ком.
.
15 Топионик за восак
1 ком.
.
Остали разни алати и помагала

4.2. Приход од пчелињака са 60 пчелињих друштава

У пуној производњи приход од 60 пчелињих друштава код просечног

приноса од 40 кг по кошници износио би:

1. Мед (60 ком.  40 кг  3 Eu) 7200 Eu

2. Восак (60 ком.  1,5 кг  7.2 Eu.) 648 Eu
3. Ројеви (60 ком.  0,2 ком.  30 Eu) 360 Eu
4. Матице (60 ком.  1,0 ком.  6 Eu) 360 Eu
5. Прополис (60 ком.  0,7 кг  6 Eu) 252 Eu

7
 6. Поленов прах (60 ком.  1,5 кг  48 Eu) 4320 Eu
7. Јабуке (опрашивање) 1080 Eu
УКУПНО 14220 Eu

4.3. Расходи на пчелињаку

Радна снага: 6180 Eu

 стална 4680 Eu
1.
 повремена 1000 Eu
 стручна помоћ 500 Eu
Материјални трошкови: 1790 Eu
 гориво и мазиво 500 Eu
 сатне основе (500 ком.) 300 Eu
2.  шећер 250 Eu
 фумагилин 80 Eu
 матисан ad. us. vet 110 Eu
 употреба кола 550 Eu
УКУПНО 7970 Eu

4.4. Добит

Приход Расходи Добит

14220 Eu 7970 Eu 6250 Eu

Остварена добит у првој години износи 6250 Eu при просечном

приносу меда од 40 кг по кошници. Међутим, у технологији високо
продуктивног пчеларења најбољи пчелари су постизали и веће
просечне приносе.