VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA
NOVI SAD

TEMA: Konflikti među decom u vrtiću

SEMINARSKI RAD IZ ORGANIZACIJE I

STRUKTURE VASPITNO OBRAZOVNOG PROCESA

Student: Dragana Dzigurski Profesor: Dr. Vesna Colić

Grupa: III Asistent: Bojana Perić Prkosovački
Br. Indeksa : 62/14

NOVI SAD 2014/15

 SADRŽAJ

1. TEORIJSKI DEO VEŽBE 1

2. PRAKTIČNI DEO VEŽBE 2,3

3. ZAKLJUČAK 4

4. LITERATURA 5
 1. TEORIJSKI DEO VEŽBE
Ako odemo malo dalje u detinjstvo, kada dete već ima svest, nameru i
mogućnost rasuđivanja, nalazimo mnoge druge korisne «šokove» koji pospešuju
razvoj. Na primer, polazak u vrtić je jedna vrsta šoka. Tada dete uči da se
postepeno odvaja od roditelja, dolazi u situaciju da bazičnu sigurnost stečenu u
svom domu, menja za jedno mnogo nesigurnije mesto, ali na to mestu dobija
šansu za učenje novih veština. Kada dete prihvati da je obdanište mesto na kom
će provoditi neko vreme, ono pokušava da se uklopi u grupu dece. Tada
uglavnom nastaju novi konflikti. Deca nemaju potrebe da izlaze u susret
pridošlici na način na koji to rade topli roditelji. Deca se često međusobno
sukobe, želeći da zadovolje svoje potrebe, a ne obazirući se na tuđe. Ovo je još
jedan konflikt koji najčešće rezultira pozitivno – sazrevanjem i uviđanjem da u
životu moramo praviti izvesne kompromise, ili da moramo učiniti nešto
značajno da bismo bili prihvaćeni kao vođa, te broj kompromisa svesti na
minimum. Generalno, ovakvi sukobi mogu da motivišu dete da se bori za svoje
mesto. Međutim, ako nije bilo dovoljno «konflikata» u prethodnim fazama,
moguće je da se dete ni u ovom neće snaći dobro. Tako bi ono moglo da se
povuče od drugara i da pati za majkom koja je ispunjavala sve želje. Već ovde
može da se vidi suština izlaženja na kraj sa konfliktima.

Za povoljan razvoj socijalnih odnosa u grupi takođe je važno negovanje

iskrenosti i otvorenosti među njenim članovima. Neiskrenost je skoro uvek
posledica straha i loših primera koje dete sreće u svojoj okolini. Može se
pretpostaviti da bi dete, koje bi raslo bez strahova i kojim se ne bi manipulisalo,
bilo otvoreno u izražavanju svojih misli i osećanja i ne bi pokušavalo da
manipuliše drugima.

1
 2. PRAKTIČNI DEO VEŽBE

U vrtiću u kom obavljam praksu suočila sam se sa svakakvim vrstama

konflikta. Mnoge za koje sam možda i znala al nisam obraćala pažnju na njih i
nisam mislila da su pretereano bitni.

Deca se guraju i trče, u toj situaciji čak i povrede neko drugo dete.
Njihova želja da budu prvi izaziva konfliktnu situaciju i neku drugu decu može
da izazove i naparavi svadju. Neprvda koju neka deca osete je u tome što nisu
jedini u grupi i što bi po pravilu trebalo da daju prostora i drugoj deci da budu
prva u redu. Ovakve situacije bi se moglo svrstati u konflikt potreba.

Za vreme doručka deca malo komuniciraju. Tačno su uspostavljena

pravila ponašanja i sedenja. Nema prostora za veće konfliktne situacije. Dva
puta se desilo da dete nešto kategorično odbija da jede, što ga u kasnijim
aktivnostima čini razdražljivim, jer je ušao u manji konflikt sa vaspitačem.
Vaspitač je objasnio detetu da je doručak zdrav, da se ne sme preskakati i da je
potrebno da uzme deo obroka. Tada je došlo da negodovanje deteta za stolom.

Po zapažanjima u toku cele nedelje najčešće svađe se javlju u slobodno

vreme, odnosno, u slobodnim aktivnostima. Tada deca imaju pravo izbora šta će
raditi. Tu dolazi do čestih konflikta resursa. Deca se veoma brzo posvađaju oko
lutke, igračke ili stolice. Često se desi da ne žele da dele i zajedno da se igraju sa
istim rekvizitima. Kod njih postoji neko nepisano pravilo: ako sam ja došao prvi
do rekvizita, on je sada moj. Svađe su uglavnom kratke. Dešavalo se da neka
deca i zaplaču, jer su ima povređena osećanja. U grupi postoji jedno dete koje je
agresivnije u konfliktnim situacijama. Ono ne ume da razgovar, već odmah
počinje da se udara, odnosno, fizički napada drugu osobu. U konfliktnim
situacijama koje on izazove najčešče se umeša i vaspitač, jer tada je drugo dete u
opasnosti.
 2
Kada se strasti smire, vaspitač insistira na razgovoru sa obe strane, kao i
na izvinjenju. Iz svega navedenog u predškolskoj grupi dece, uzrasta od 5 i 6
godina, najčešće se javlaju konflikti resursa u periodu od dolaska u vrtić, do
završetka aktivnsosti. Faktori koji pospešuju javljanje konflikta su upravo one
sitauacija kada nisu jasno definisana pravila ponašanja, kada je slobodna
aktivnost, i kada deca moraju sama da se izbore za svoja prava i ono što im
pripada.

Konflikt resursa je najčešći, najvidljiviji, ali on po pravilu traje krtako.

Deca se se prilikomn posmatranja svađala oko lopte, lutke, lego kocki, stolice,
mesta u redu ili pravila igre.
 3
3. ZAKLJUČAK

Jednostavno je zaključiti da konflikti koji se dešavaju među decom

jesu neizbežni i kad tad moraju da se dese. Ne prodje ni sat, ni dan u
vrtiću, a da se ne desi konflikt između dece (pa makar to bila i neka
ne bitna stvar deca će se ipak upustiti u konflikt potpuno nesvesna
toga).

Veoma bitna stvar u rešavanju konflikta je razgovor. To podrazumeva

pravilan pristup roditelja, vaspitača konfilktu dok se dešava i kad se
završi. Posebno treba znati izabrati reči koje će se izgovoriti deci koja
su tek izasla iz konfiklta jer ako se nešto pogrešno kaže može da se
izazove jos gora sitaucija nego što je bila.

Roditelj i svaki vaspitač treba decu da nauči da sva deca imaju ista
prava i da svako dete može ravnopravno da radi stvari kao i neko
drugo dete. Vaspitač treba da podstiče dete ka prijateljstu ka gajenju
pozitivnih odnosa prema svojim drugarima iz grupe. Jer samo tako
deca neće ulaziti u bespotrebne konflikte.
 4
4. LITERATURA

Bačanac, Lj: Psihosocijalni i situacioni faktori agresivnog i nasilnog ponašanja

trenera, sportista i roditelja sportista, Doktorska teza, Filozofski fakultet
univerziteta u Beogradu, Odeljenje za psihologiju, Beograd, 2010.

Dragana Pavlović Breneselović, Tatjana Pavlovski : Partnerski odnos u

vaspitanju, Institut za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet , Beograd.
5