UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

Tema: Analiza fiskalne politike u Srbiji

Mentor: Student:
prof. dr Ljubiša Vladušić Mirko Kujundžić, Miloš Radović

Pale, maj 2018.

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

SADRŽAJ

1. UVOD ......................................................................................................................................... 3

2. ISKUSTVA DRUGIH ZEMALJA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE ......................... 4

3. KARAKTERISTIKE FISKALNE POLITIKE VOĐENE U PRVIH SEDAM GODINA

TRANZICIJE U SRBIJI .............................................................................................................. 7

3. UTICAJ DOSADAŠNJE FISKALNE POLITIKE NA MAKROEKONOMSKA

DEŠAVANJA U SRBIJI ............................................................................................................. 11

4. ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 14

LITERATURA ............................................................................................................................ 17

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 2

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

1. UVOD

Fiskalna politike predstavlja dio ekonomske politike koja preko upravljanja javnim
prihodima i javnim rashodima teži ostvarenju određenih makroekonomskih i mikroekonomskih
ciljeva. Tako fiskalna politika može uticati na nivo proizvodnje, zaposlenosti, cijena, platn bilans,
preraspodjelu dohotka i bogatstva, promjenu strukture proizvodnje i dr. Dobra kombinacija
monetarne i fiskalne politike može pomoći zemlji da izađe iz recesije, smanji „pregrijanu
tražnju“, stimuliše ulaganje i akumulaciju kapitala.1

Fiskalna politika je smišljeno korišćenje instrumenata fiskalnog sistema, odnosno

instrumenata društvenih prihoda i rashoda radi ostvarenja ciljeva ekonomske politike. Prema
tome, fiskalna politika proučava stvaranje i prilagođavanje poreskog sistema koji je potreban za
finansiranje neophodnog i izabranog nivoa i pravca javnih rashoda. Ovaj sistema treba da bude
pravedan i efikasan. U idealnom smislu, on treba da odražava budžet u ravnoteži tokom jednog
privrednog ciklusa, da se što manje miješa u poslovne odluke privatnog sektora i da bude u
određenoj harmoniji sa osnovnim međunarodnim poreskim standardima.2

Fiskalna politike ima neposredan (otvoren) uticaj na dohodan faktora, kao i na potrošnju
robe i usluga. Osnovni zadatak fiskalne politike jeste da, posredstvom javnih prihoda
(prvenstveno sistema javnih dažbina), obezbjedi neophodna sredstva potrebna za finansiranje
javnih rashoda (prije svega za finansiranje svoje administracije, policije, pravosuđa, zdravstva,
obrazovanja, javne uprave i sl.).

1
Dimitrijević B., Fabris N., Vladušić Lj., Radović M., Jandrić M., „Ekonomska politika – Regionalni aspekti“,
Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2016., str. 229.
2
Stojanović A., Helić A., Stakić B., „Fiskalni sistemi“, Revicon, Sarajevo, 2016., str. 49.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 3

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

2. ISKUSTVA DRUGIH ZEMALJA CENTRALNE I ISTOČNE

EVROPE

U cilju pravilnijeg i potpunijeg sagledavanja dešavanja u oblasti fiskalne kao i drugim

javnim politikama bitno je izučiti iskustvo drugih zemalja sa sličnim socijalnim, političkim i
ekonomskim nasljeđem. Tako kao i u drugim zemljama bivšeg socijalističkog bloka Centralne i
istočne Evrope (CEI)3 tako i u Srbiji vlada tj. državni sektor je morao da redefiniše svoju ulogu
nakon otpočinjanja reformi u pravcu uvođenja tržišne ekonomije i demokratije. To je pre svega
značilo promenu uloge u privredi gde je država počela da smanjuje svoje prisustvo, ali i promenu
svoje ulogu u brojnim socijalnim sektorima. Sa druge strane ona je morala da nastavi da
obezbeđuje određene javne usluge i dobra i da radi na kreiranju novog institucionalnog i pravnog
okvira karakterističnog za tržišne ekonomije sa demokratskim poretkom. Ovaj proces
redefinisanja uloge države u zemljama u tranziciji je bio otežan činjenicom da je praktično u svim
ovim zemljama došlo do značajnog realnog pada domaćeg proizvoda, zaposlenosti i životnog
standarda. Usljed takvih ekonomskih okolnosti prihodi su se značajno smanjili dok sa druge
strane rashodi nisu opadali istim tempom (šta više bilo je često potrebno uvoditi neke nove
institucije i vrste davanja koje su dovodile do rasta javne potrošnje i to je upravo razlog zašto je
bitno da se što brže sprovode reforme).
Grafik 1. Prosječni prihodi, rashodi i deficiti zemalja CEI kao
procenat BDP-a, 1989-2005

3
Zemlje CEI uključuju: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Estoniju, Mađarsku,
Letoniju, Litvaniju, BJR Makedoniju, Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Sloveniju i Srbiju.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 4

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Grafikon 1. pokazuje prosječne javne prihode i rashode za zemlje CEI u prvih sedam
godina tranzicije i tu vidimo da su ove zemlje bile u najtežoj situaciji u prvim godinama (naročito
u trećoj godini od otpočinjanja reformi tj. 1992. godine) jer su prihodi izraženi u procentima
BDP-a bili manji za 30 procenata u odnosu na period pre otpočinjanja tranzicije, dok je deficit u
prosjeku bio 5.6. procenata BDP-a. Nakon toga dolazi do stabilizacije na prihodnoj strani i do
postepenog smanjenja javne potrošnje usljed dobrog napretka u sprovođenju strukturnih reformi
– uključujući smanjenje subvencija privredi kao i potrošnje na odbranu. Međutim neke manje
uspešne zemlje su smanjene javne potrošnje bazirale na smanjenju investicija i troškova vezanih
za održavanje što je imalo samo kratkoročne efekte na fiskalnu poziciju. Pored ovoga neke
zemlje sa slabijom finansijskom i budžetskom disciplinom su čak pribjegle akumuliranju docnji.
Ovi visoki deficiti karakteristični za prvih pet-šest godina tranzicije su u drugoj polovini
devedesetih opali u proseku na nivo od 2 procenta BDP-a. U toku prve decenije ovog veka čak su
mnoge zemlje počele da ostvaruju suficite tako da je u 2006. godini čak 5 zemalja iz ove grupe
imalo suficit.

Smanjenje javne potrošnje nije samo za sebe cilj već je jako bitno sagledati koje
kategorija troškova su prevashodno smanjene jer to može da ima različit uticaj na dugoročne
perspektive za brži rast. Jedan od načina za analizu kvaliteta redukovanja javne potrošnje je
podjela ukupne potrošnje na tzv. produktivnu i neproduktivnu i sagledavanje njihovog kretanja.
Prema nedavnoj studiji Svjetske banke ona javna potrošnja koja doprinosi podizanju nivoa
ljudskog i fizičkog kapitala i tehnološkog progresa (bilo samostalno ili u sinergiji sa privatnom
potrošnjom) smatra se da je produktivna. Iako ne postoji saglasnost u stručnoj literaturi koje su to
vrste troškova uglavnom se tu ubrajaju (koristeći funkcionalnu klasifikaciju troškova) potrošnja
na zdravstvo, obrazovanje, nauku i istraživanje, saobraćaj, stambenu izgradnju, telekomunikacije
i sl. Ostale vrste potrošnje se smatraju neproduktivnim i svakako da je poželjno ukoliko se
ukupna javna potrošnja smanjuje kroz smanjene njene neproduktivne komponente. Kao što
sljedeći grafikon pokazuje samo polovina zemalja iz CIE koja je postala članica EU 2005. godine
je uspela da smanji neproduktivnu potrošnju (poredeći prosjeke iz druge polovine devedesetih i
prve polovine ove decenije). Vrlo je indikativno da su to upravo zemlje sa najvećim stopama
rasta – baltičke države i Slovačka.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 5

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Grafikon 2. Prosječno učešće produktivne i neproduktivne potrošnje u BDP-u za zemlje

CIE, članice EU od 2005. godine u periodu 1995-1999 i 2000-2004 godina

Što se tiče javnih prihoda i oni su takođe značajno opali u toku prve faze tranzicije (u proseku za
16.5 procentnih poena BDP-a) i taj pad je čak nastavljen i u drugom delu devedesetih (ali nešto
sporijim tempom). Isto kao i kod rashoda nije bitna samo veličina promene nivoa prihoda već i
promene u njihovoj strukturi. Na prihodnoj strani korisno je podjeliti sve poreze na distorzione i
nedistorzione. Distorzioni porezi su oni koji direktno utiču na odluku i nivou investiranja jer
umanjuju prihod od investiranja i poskupljuju troškove rada, čime automatski utiču na mogućnost
za brži rast. U ovu grupu poreza (i doprinosa) spadaju na primjer porez na dohodak, porez na
dobit, porez na fond zarada, porez na imovinu, doprinosi za socijalno i penziono osiguranje i dr.
Sa druge strane nedistorzioni porezi su oni koji se odnose uglavnom na oporezivanje potrošnje
čime je poskupljuju i na taj način utiču da se poveća štednja pa i investicije. Prema nalazima
Svetske banke prikazanim na sledećem grafikonu šest od osam novih članica EU iz CEI je
smanjilo ili zadržalo na istom nivou učešće distorzionih poreza u BDP-u. Samo su Češka i
Slovenija povećale njihovo učešće u BDP-u i ujedno ove zemlje zajedno sa Mađarskom imaju
najveće učešće ovih poreza u BDP-u.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 6

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Grafikon 3. Prosječno učešće distorzionih i nedistorzionih poreza u BDP-u za zemlje

CIE, članice EU od 2005. godine u periodu 1995-1999 i 2000-2004 godina

3. KARAKTERISTIKE FISKALNE POLITIKE VOĐENE U PRVIH

SEDAM GODINA TRANZICIJE U SRBIJI

Prethodna analiza je pokazala da je proces fiskalnog prilagođavanja u zemljama CIE bio

dug i komplikovan proces, čak često sa nekonzistentnim tendencijama od zemlje do zemlje i kroz
vrijeme. Sa druge strane Srbija je svoju tranziciju počela sa deset godina zakašnjenja i sa jako
lošom startnom pozicijom (u ekonomskom i socijalnom smislu) koja se svakako reflektovala i u
javnim finansijama. Potrošnja je bila na izuzetno visokom nivou, naročito tokom devedesetih
(zbog preglomaznog državnog aparata, visokih subvencija privredi i troškova obnove zemlje
nakon bombardovanja), dok su prihodi bili niži nego u drugim zemljama CIE usljed
rasprostranjene prakse izbjegavanja poreskih obaveza, smanjene privredne aktivnosti i
spoljnotrgovinske razmene. Zapravo ako se pogleda Grafikon 4 može se reći da je fiskalna
politika u Srbiji u prvih sedam godina tranzicije prošla kroz tri faze. U prvoj fazi (2001-2003.
godina) došlo je do značajnog rasta javne potrošnje i prihoda i deficiti su bili rekordno visoki. U
drugoj fazi (2004-2005. godina) dolazi do značajnog smanjenja javne potrošnje, prihodi su blago
porasli i Srbija beleži suficite. U trećoj fazi (2006-2007. godina) dolazi do ponovnog porasta
javne potrošnje koji su rezultirali ponovnom pojavom fiskalnog deficita.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 7

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Grafikon 4. Konsolidovane javne finansije Republike Srbije kao procenat BDP-a, 2001-
2007. godina

U prvoj fazi (od 2001. do 2003. godine) vođena je relativno labava fiskalna politika (kao i
u drugim zemljama CIE) kada su i prihodi rashodi značajno povećani, ali pošto su rashodi brže
rasli zabeleženi su rekordno visoki deficiti. Rashodi su do 2003. Godine povećani čak za devet
procentnih poena BDP-a u odnosu na 2000. i tada su dostigli rekordnih 43.7 procenata BDP-a.
Neki od glavnih razloga za povećanje javne potrošnje su bili da su se povećali transferi
socijalnim fondovima i nižim nivoima vlasti, fond zarada, da su se povećali programi socijalnih
davanja, ali i subvencijama društvenim preduzećima koja su se pripremala za privatizaciju. Sa
druge strane javne investicije su bile relativno niske, u prosjeku na nivou od 2.3 procenata BDP-
a. Usljed uspješno sprovedene poreske reforme i bolje kontrole naplate javnih prihoda došlo je i
do porasta učešća javnih prihoda u BDP-u koji su se stabilizovali na oko 40 procenata BDP-a.
Ipak Srbija je u ovom periodu na konsolidovanom nivou bilježila deficite od oko 2.2 procenata
BDP-a. Bitno je napomenuti da je jedan od razloga održavanja ovih deficita bila i činjenica da je
finansiranje deficita bilo relativno lako – priliv bespovratne zvanične pomoći je bio visok, pristup
kreditima pod koncesionalnim uslovima takođe a i prihodi od privatizacije su počeli da pristižu.

Druga faza fiskalne politike u Srbiji (od 2004. do 2005. godine) bi mogla da se označi kao
epizoda fiskalnog prilagođavanja jer je u tom periodu u Srbiji došlo do značajnog smanjenja

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 8

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

javnih rashoda što je uz visoke javne prihode rezultiralo ostvarenjem suficita. Javni rashodi su
opali sa 43.7 procenata BDP-a u 2003 na 41.4 u 2004. godini i dalje na 40.6 procenata BDP-a u
2005. godini. Istovremeno prihodi su nešto porasli i bili na nivou od oko 41.5 procenata BDP-a.
Prilagođavanje na rashodnoj strani je praktično u potpunosti ostvareno smanjenjem tekuće
potrošnje, dok je kapitalna potrošnja ostala ista. Funkcionalna klasifikacija nam pokazuje da je
smanjenje javnih rashoda bilo praktično ravnomejrno raspoređeno po svim sektorima (samo su
rashodi na opšte javne usluge, obrazovanje i zaštitu životne sredine bili povećani).
Tabela. Konsolidovani javni rashodi po funkcionalnoj klasifikaciji, kao procenat
BDP-a, 2001-2006

Treća faza fiskalne politike u Srbiji, za koju je karakterističan ponovni porast javnih
rashoda i pojava deficita počela je praktično tek u poslednjem kvartalu 2006 godine kada je
zabielježen deficit od čak 2.1 procenata godišnjeg BDP-a. Na godišnjem nivou u 2006. godini
došlo je do rasta javnih rashoda od 1.7 procentnih poena BDP-a u odnosu na 2005. godinu dok su
istovremeno prihodi pali za 0.6 procentnih poena. Glavni razlog za pad prihoda su bili niži
poreski prihodi za čak 1 procenat BDP-a. U 2007. godini se uočava praktično ista situacija kao u
prethodnoj godini. U prva tri kvartala je ostvaren suficit na nivou konsolidovanog vladinog
sektora, ali se u poslednjem kvartalu očekuje značajan rast potrošnje i deficit.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 9

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Podaci prikazani u Tabeli 1 (rashodi po funkcionalnoj klasifikaciji) mogu ujedno da se iskoriste

za analizu u kojoj mjeri je fiskalno prilagođavanje postignuto smanjenjem produktivnih ili
neproduktivnih rashoda. Grafikon 5 pokazuje kretanje i jedne i druge grupe rashoda i možemo
vidjeti da su 2002. godine neproduktivni troškovi naglo porasli ali da od tada konstantno opadaju
tako a od 2006. Srbija ima više produktivnih nego neproduktivnih javnih rashoda. Koristeći ovu
analizu može se reći da je Srbija imala dobar kvalitet fiskalnog prilagođavanja u drugoj fazi kao i
da bez obzira što je došlo do rasta javnih rashoda u poslednje dvije godine to je došlo na račun
većeg rasta produktivnih troškova.
Grafikon 5. Produktivni i neproduktivni javni rashodi kao procenat
BDP-a, 2001-2007

Prihodnu stranu ćemo kao i u slučaju zemalja CEI analizirati sa aspekat učešća
distorzionih i nedistorzionih poreza. U prethodnih sedam godina distorzioni porezi su uvek bili na
nivou od 18-19 procenata BDP-a dok su nedistorzioni porezi prvo povećali pa zatim ponovo
smanjili svoje učešće u BDP-u. kao rezultat u Srbiji još uvijek blago preovlađuju distorzioni
poreski prihodi (jedino u 2005. godini su bili nešto manji od distorzionih). Ovaj nivo distorzionih
poreza je otprilike na nivou koji imaju baltičke države i Slovačka koje su ujedno države koje
najbrže rastu u CIE i koje imaju najveći priliv stranih direktnih investicija. Što se tiče
nedistorzionih poreza oni su praktično dostigli nivo distorzionih i po tome se Srbija razlikuje od
drugih CIE zemalja) vidjeti Grafikon 3. Ovakva struktura poreskih prihoda u Srbiji može da ima
pozitivan uticaj na budući rast jer se teži većem oslanjanju na oporezivanju potrošnje nego

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 10

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

oporezivanju prihoda. Na taj način se investiranje čini atraktivnijim dok se lična potrošnja čini
skupljom, čime se automatski utiče na kontrolu rasta agregatne tražnje.
Tabela 2. Distorzioni i nedistorzioni porezi, 2001-2007

3. UTICAJ DOSADAŠNJE FISKALNE POLITIKE NA

MAKROEKONOMSKA DEŠAVANJA U SRBIJI

Uticaj fiskalne politike na privredni rast u jednoj zemlji je potvrđen u brojnim

empirijskim analizama. Jedna od najsveobuhvatnijih je ona koju su izveli Gwartney, Holcombe i
Lawson koji su prezentovali rezultate proučavanja uticaja veličine javne potrošnje na realni rast
BDP-a u OECD zemljama u periodu 1960 – 1996. Rezultati njihovog rada su prikazani na
grafikonu 6.
Grafikon 6. Veličina javne potrošnje i rast realnog BDP-a, OECD zemlje,
1960 – 1996. godina

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 11

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Kao što ova studija pokazuje kada su zemlje imale najmanju javnu potrošnju (do 25 procenata
BDP-a) prosječna stopa realnog rasta je bila 6.6 procenata. Kako javna potrošnja raste tako su
stope rasta realnog BDP-a su sve niže. Tako kada su zemlje OECD-a imale najveće učešće javnih
rashoda stope rasta su bile čak 5 procentnih poena niže od onih kada je učešće javne potrošnje
bilo minimalno. Moje kalkulacije za zemlje CIE pokazuju praktično istu povezanost kao i kod
OECD zemalja. Tako zemlje koje su imale manju javnu potrošnju tj. manji vladin sektor imale su
veće stope rasta i obrnuto. Glavna razlika kod zemalja CIE je u tome što je kod zemalja koje su
imale najmanje učešće javnih rashoda rast bio samo 0.7 procentnih poena veći nego kod zemalja
sa najvećim učešćem javnih rashoda. Ovakvi rezultati su verovatno dobijeni zato što su zemlje
CIE kao tranzicione zemlje bile pod uticajem brojnih unutrašnjih i spoljašnjih faktora koji nisu
karakteristični za stabilnije zemlje OECD-a.
Grafikon 7. Prosječne sope rasta po
grupama zemalja10 grupisanih po
prosječnom nivou javnih rashoda (kao
procenat BDP-a), 1996-2005

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 12

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

Grafikon 8. Javni rashodi i stope rasta,

zemlje CIE, 1996-2005

Srbija je u ovoj analizi spadala u grupu zemalja sa drugom po redu najvećom javnom
potrošnjom i ova grupa zemalja je imala u prosjeku druge najniže stope rasta BDP-a. Premda
treba reći da je Srbija imala veće prosječne stope rasta od drugih zemalja iz ove grupe (5.5
procenata je bio prosečan rast u Srbiji u poređenju sa 4.1 procenata koliko je bio prosek za ovu
grupu) i to se može vidjeti na grafikonu 8. Ovaj grafikon pokazuje ponovo negativnu povezanost
veličine javnog sektora i ostvarenih realnih stopa rasta BDP-a. Međutim veličina javnih rashoda
objašnjava samo mali deo realizovanih stopa rasta (R2=0.043), jer kao što smo već naglasili
mnogi drugi strukturni faktori takođe su uticale na ostvareni rast u ovim zemljama.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 13

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

4. ZAKLJUČAK

Glavne karakteristike i preporuke vezane za javne finansije Srbije:

1. 1.I javni prihodi i rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI;

2. 2.Fiskalno prilagođavanje je počelo ranije nego u drugim zemljama u tranziciji i kvalitet
prilagođavanja je bio relativno dobar;
3. 3.Fiskalna politika je imala snažan uticaj na makroekonomska dešavanja;
4. 4.Različite tendencije u strukturi rashoda u različitim dijelovima javnog sektora;
5. 5.Visoki deficiti kod organizacija socijalnog osiguranja sugerišu urgentnostnjihovih
reformi.

1. Javni sektor u Srbiji je predimenzioniran. I javni prihodi i rashodi u Srbiji su iznad prosjeka za
zemlje CEI za nekoliko procentnih poena BDP-a. Naročito je velika razlika u poređenju sa
zemljama iz ove grupe koje imaju najveće stope rasta (kao što su baltičke države, Slovačka i dr.).
Situacija je dodatno pogoršana prošle godine kada je u Srbiji došlo do ponovnog povećanja
potrošnje dok je u drugim zemljama CEI nastavljen trendsmanjenja učešća javne potrošnje u
BDP-u. Slika o javnog sektoru u Srbiji bi vjerovatno bila još nepovoljnija kada bi se uzeli u obzir
i van-budžetski fondovi, koji u raznim formama postoje na svim nivoima vlasti. Sledeća bitna
stvar vezana za veličinu javnogsektora je to da postoji još uvek dosta rasprostranjena praksa
izbjegavanja poreskih obaveza što znači da su ovako visoki prihodi prikupljeni samo od dijela
privrede što za njih predstavlja ogromni teret. Ovakva situacija je sigurno uticala i na to da
privatni sektor sporije raste nego u drugim zemljama regiona. Sledeći grafikon pokazuje učešće
privatnog sektora u stvaranju BDP-a.
2. Faza fiskalnog prilagođavanja je došla relativno brzo i kvalitet te politike je bio dobar. Srbija
je relativno brzo počela sa promjenama u fiskalnoj politika koje su imale za cilj smanjenje javne
potrošnje i smanjenje deficita. U Srbiji je do pada deficita i prelaska u suficit došlo već u trećoj
odnosno četvrtoj godini tranzicije što je nešto brže u odnosu na prosjek za zemlje CEI. Ovaj
zaokret iz pozicije deficitarnog finansiranja ka suficitu je učinjen izuzetno brzo - deficit od 3
procenata BDP-a iz 2003. je u sljedećoj godini sveden na nulu dok je u 2005. godini zabilježen
suficit. Samo nekoliko drugih zemalja iz CEI je uspjelo sredinom devedesetih da uradi nešto

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 14

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

slično (i to su bile Mađarska, Letonija i Litvanija). Fiskalno prilagođavanje u Srbiji je ostvareno

kroz značajno smanjenje rashoda i to pre svega neproduktivnih rashoda što ukazuje na dobar
kvalitet prilagođavanja. Nažalost, taj zaokret nije bio baziran u potpunosti na uspješno
sprovedenim strukturnim reformama već u dobroj meri na nekim ad hoc mjerama pa je ubrzo
došlo do ponovnog pogoršanja fiskalne pozicije Srbije. Na prihodnoj strani je takođe došlo do
nekih pozitivnih promena u prethodnom periodu te sada mnogo veći dio prihoda potiče
iznedistorzionih poreza tj. izvršen je zaokret ka većem oporezivanju potrošnje u odnosu
naoporezivanje prihoda. Ova promena bi trebalo da bude stimulativna kako za domaće tako i za
strane investitore.
3. Fiskalna politika je imala snažan uticaj na makroekonomska dešavanja. Kao što ekonomska
teorija ali i primjeri brojnih zemalja pokazuju fiskalna politika ima značajan uticaj na druge
makroekonomske varijable. U našem slučaju pokazan je prije svega negativan uticaj veličine
državne potrošnje na ostvarene stope rasta, kao i koliko je državni sektor doprinjeo povećanju
deficita tekućeg računa platnog bilansa. Uticaj naostvarene stope rasta je statistički gledano nešto
manje značajan nego u zemljama OECD-a jer na stanje naše ekonomije utiču brojni faktori ali
svakako da bi rast i to pre svega onaj njegov dio koji dolazi iz privatnog sektora bio mnogo brži
da je fiskalno opterećenje manje. Sa druge strane negativan bilans štednje-investicije vladinog
sektora značajno je uticao na povećanje platnog deficita. U godinama kada se poboljšavala
pozicija javnog sektora tada se poboljšavala i ukupna platno bilansna pozicija zemlje. S obzirom
da je pitanje vrlo visokog i rastućeg deficita tekućeg računa platnog bilansa najveći
makroekonomski problem naše zemlje prilikom donošenja odluka o budžetima (svih nivoa vlasti)
treba povesti računa kako to utiče na taj deficit.
4. Različite tendencije u strukturi rashoda u različitim dijelovima javnog sektora. U toku
prethodnih nekoliko godina došlo je do značajnih razlika u strukturi i iznosu potrošnje na
republičkom u odnosu na niže nivoe vlasti (pokrajina, gradovi i opštine). Dok je republička vlada
smanjila svoju ukupnu potrošnju i to prije svega kroz smanjene izdatke zazaposlene i subvencije,
istovremeno su niži nivoi vlasti povećavali svoju potrošnju i to uglavnom kroz povećanog
trošenja na zarade i subvencije. Doduše niži nivoi vlasti su uistom tom periodu značajno povećali
i kapitalne izdatke, za razliku od republičke vlade koja je smanjila ove izdatke. Ovakav razvoj
strukture finansija nižih nivoa vlasti ukazuje da je mnogo teže voditi konzistentnu fiskalnu
politiku u uslovima decentralizovanog sistema vlasti. Ovo zato što nije moguće u potpunosti

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 15

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

koordinirati sve nivoe vlasti, pa se pozitivna dostignuća jednog dijela državnog aparata mogu
anulirati potezima drugih nivoa vlasti. Zato, bi kao jedan od sljedećih koraka mogla da se uvede
praksa periodičnog (kvartalnog ili polugodišnjeg) analiziranja fiskalnih performansi svih dijelova
javnog sektora kako bi na vreme mogle da se usaglase politike i mjere koje svako od ovih
dijelova države sprovodi.
5. Visoki deficiti kod organizacija socijalnog osiguranja sugerišu urgentnost njihovih reformi.
Veliki dio javne potrošnje u Srbiji otpada na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i pri
tom pošto njihovi prihodi nisu dovoljno za njihov redovno funkcionisanje oni biljeleže visoke
deficite (u prosjeku 5.5 procenata BDP-a). Ovi deficiti su uglavnom finansirani do sada
transferima iz republičkog budžeta što nije održivo rešenje. Jedini način da se dugoročno riješi
problem funkcionisanja ovih fondova jeste sprovođenje setareformi u penzionom i zdravstvenom
osiguranju koji su već urađeni u skoro svim zemljama regiona.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 16

 Analiza fiskalne politike u Srbiji 2018.

LITERATURA

1. Dimitrijević B., Fabris N., Vladušić Lj., Radović M., Jandrić M., „Ekonomska politika –
Regionalni aspekti“, Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 2016., str. 229.
2. Stojanović A., Helić A., Stakić B., „Fiskalni sistemi“, Revicon, Sarajevo, 2016., str. 49.

Mirko Kujundžić, Miloš Radović 17