nisu kaznjena slicna dela pocinjena u Ceceniji, LiЬeriji ili
Avganistanu. Primena medunarodnog prava i dalje је zavi-
sila od politicke podesnosti. Pravni postupci Ьili Ьi sprovo-
deni ako Ьi ih odobrile velike sile; u suprotnom, meduna-
rodno pravo ostaje samo "mrtvo slovo na papiru", Cime је
ipak opravdan realizam.
Da li је bas tako? TuZЬe za ratne zloCine, koliko god
selektivne bile, samo su vrh ledenog brega koji se krece.
Medunarodno pravo dotice se mnogo cega, а ne samo
najsvirepijih zloCina kao u slucaju Jugoslavije i Ruande.
Poslovnim transakcijama upravljaju pravila - u vezi sa
ugovorima, osiguranjem i tome slicno - koja se mogu
razumeti sirom sveta. Postupci drzava cesto se zasnivaju
na sporazumima i konvencijama koje su obavezujuce.
Brojni sudovi ukljuceni su u resavanje sporova. Meduna-
rodni krivicni sud, о kome se govori u desetom poglavlju,
osnovan је s namerom da bude stalna institucija koja се
se baviti zlocinima protiv covecnosti, ratnim zloCinima i
genocidom. IzostavljajuCi tvrdnju da medunarodno pra-
vo funkcionise tako dosledno i efikasno kao utvrdeni sa-
moupravni sistemi, sasvim је umesno primetiti da se na
pocetku XXI veka pojavljuje nova vrsta "svetskog prava"
(Berman, 1995). Ovo svetsko pravo zasniva se na pred-
stavi relevantnih sudija, advokata i zvanicnika da postoji
jedan svet i da је za resavanje njegovih proЫema potreb-
na nepristrasria primena niza pravila, sto ukljucuje razvi-
janje doktrina о sporazumu, drzavnoj odgovornosti i
ljudskim pravima. Ne odnosi se samo na drzave vec i na
mnoge ucesnike koje treba smatrati odgovornima. Као
sistematski skup pravila i nacela, о cijoj primeni -vodi ra-
cuna sve veCi broj institucija, svetsko pravo prerasta и
jednu jedinu tradiciju koja obuhvata сео svet - u jedan
deo kulture sveta.
22
Globalni рrоЫетi
Svet је 2.001. o~e~ez~o 20-godisnjicu otkrica AIDS-a kao
n?:'e bol~~t1: ?trucnJac1 su detaljno opisali njen tok, nauc-
i:1c1 su sacн:н.li pre?-Ied napretka u istrazivanjima, reporte-
п su go:roпli о t~s~o~ama s kojima se suocavaju ljudi si-
ro:n Afпke,.a ak.tiv1sti su se zalagali za nove mere kada је
rec о odred1van1u cena i distriЬuciji lekova. Generalni se-
kretar UN ~atrazio је donaciju od vise milijardi dolara za
bor.bu prot1v ove bolesti. Od pocetka osamdesetih ta bor-
ba l~ zn~.tno intenziviravna'.Z~hvaчujuCi obuhvat~ijim is-
traz1vanJima и. I:"'!-'onala~e~J~ 1 pro1zvodnji lekova protiv
~ID~-a, uz pol1ticku paznJu 1 organizacijska sredstva koja
) ' p~1vukla, ova bolest је postala predmet globalne kаm-
11.нче, и kojoj je,.oCigl~dno, mnogo toga stavljeno na koc-
1·11 '. ~noge ze:nlJe Treceg sveta su u opasnosti da izgube
\1• l1 k1deo SVOJe mlade populacije.
)va"kampanja, koja је ро mnogo cemu Ьila izvanred-
11,1, щl vIJ a se paralelno sa slicnim naporima da se meduna-
1111111,1 srcdstva iskoriste i za resavanje drugih globalnih
1 1111 1 1 /~: 11.1~. ~а ma~j~ od d.vadeset godina, strucnjaci, zva-
1111 1111: 1.~a1s ta vvel1ki .de.o pvnosti slozili su se da је AIDS
jt 111111 miJ c, posast koJa Је pogodila сео svet i koja utice na
1 ~· 1 < )s п ovnim istrazivanjem i opstim zdravstvenim stu-
1) 1111,1, l'i (l' LI vnjaci SU stekli pozamasno zajednicko znanje О
•1 1 1111, 1н· :nos~nju ~ mogucem lecenju. AIDS је prouzro-
' 111 l111·11111-an1: ZaJednica pacijenata i zastupnika koji
11 l 1 •· l ю l 'S t1. napravi~i pred~et globalnog etickog in- -
111
1111.1 . гн~~ zala~u za lJudska prava pacijenata
1 1
1 /1 1l 111 , 1. ~·n . kOJI zasluzuju da svetska zajednica brine
111 1 1>1 · f1п1 ali ~ u obaveze drzava i drustva prema
1 1 1 1щ t• lti koJa nadmasuju njihove interese. Kada
11 111 1l1 •fi11i . a n kao predmet globalnog interesova-
11
111 • )1' 11otl . takao znacajnu aktivnost raznoraznЉ
l • 11 11l111f~ (~rga nizacija, od UNAIDS-a (Zajednicki
1ll/L1 l1111 1 1'1ih nacija za AIDS) i Svetske zdrav-
23

stvene organizacije, preko Lekara bez granica do Mev~u­
narodnog saveza za borbu protiv AIDS-a. Zbog nасша
na koji dramatizuje jedinstvo sveta, privlaCi merodav1:ш
nauku i siri opseg zajednickog etickog interesovaщ~,
globalna kampanja za borbu protiv AIDS-a takode Је
projekat kulture sveta.
Oponasanje kulture sveta
Kultura sveta se moze razaznati prilikom izvanrednih
dogadaja kakve su Olimpijske igre i .njeno fu.nkcionisanj~
se moze videti na primeru putovanp, trgovшe, sukoba 1
istrazivanja. Medutim, njen uticaj seze d:1ЬЧе ~ego st? to
pokazuju ovi primeri. Kultura sveta 0Ы1kще 1 svako)a~e
uoЬicajene aktivnosti koje uopste nisu globalne. Detal1nчe
analiziranje jedne takve aktivnosti pomoCi се nam da po-
jasnimo sta podrazumevamo pod kulturom sveta.
Uzmimo za primer sahovski klub u nekom mal?m gr~­
du, Ьilo gde u svetu. IgraCi postuju opsta pravil~ kop
upravljaju igrom i koja zvanicno nadgleda Svetska sahov-
ska federacija, zakonodavno sahovsko telo na globalno~
nivou. ZaljuЫjenici u sah proucavaju igru medunarodш~
velemajstora koji su stekli svetsku slavu ucescem na vel1~
kim turnirima i zauzimanjem visokog mesta na svetskOJ
sahovskoj rang-listi, sto se sve desava pod okriljem Svet-
ske sahovske federacije. Lokalni igraCi su 1:1glavn.omv sa~o
"oponasaoci" (sahovske) kulture sveta.: ош s~ pr~?r~avaJu
pravila koja dolaze iz globalne arene, 1z ~pol1asnp!1. 1z~ora
se informisu о tome kojim se velemajstoпma (prosl1m 1 sa-
dasnjim) treba diviti i koje njihove knjige о str.ategiji ~ ta~­
tici treba kupiti, prate turnire u dalekim mest1ma koJ~ n1
kada nisu videli i U novinama Citaju clanke О sahu koje Sll
napisali cuveni svetski igraCi s kojima se nikada nece ruko
24
vati. Negde izmedu nalaze se oni malobrojni lokalni igraci
s neuoЬicajenim sposobnostima i osecajem za igru, koji
cak daju mali doprinos jezgru svetske sahovske potkultu-
re - samoj igri - ali neki, briljantnom igrom i upecatljivim
pobe~ama, uspevaju da se izdignu iznad lokalnog i drzav-
nog шvоа u razredenu atmosferu svetskog saha.
Medutim, sah kao takav ne Cini potpunu zЬirku pot-
kulture svetskog saha, koja obul1vata i principe, norme i
111 deJe, uglavnom neformalne, о tome kako voditi sahov-
ski kJub, kako razgovarati о sahu, koji su ispravni i neis-
p1·, vni naCini za prilazenje vrhunskim igracima i tako da-
lj1 '. N ~ primer, globa~ni model sahovskog kluba upucuje
111'l'.· ~п1 za~ore ~а ?sn:iJ~ dobrovoljnu, demokratsku organi-
i' 11\ 1\Н kop nче 1skl1uc1va. Svako moze da bude Clan i od
vi l1 t l<inova se ocekuje da doprinose klupskim aktivnosti-
1111 l{i1kovodioci (ako ih ima) Ьiraju se na izborima gde
1 111 l' lan ima pravo na jedan glas, i svako moze imati
11 11 1 11 h.I Ltpske finansije i odluke. ТrеЬа obezbediti slobo-
l 111 111 11 tok informacija, dogadaje s kojima Ьi trebalo da
1 11 111 11poz nati svi Clanovi treba najaviti dosta vremena
1111 111 •11 , i t, ko dalje. Stoga, model organizacije koji opo-
11l11 1vski klub tezi da poprimi formu koja је stan-
111,111,11•,lobalnom nivou; sahista iz jedne sredine vero-
1 1 11• 1 ~. 1 i mnoge slicnosti izmedu svog i drugih
1 l 1111• ct mozda posetiti, recimo, na nekoj svetskoj
1 l 1111111·11 \' ji . Mogu se pojaviti primetne varijacije; na
1 111'11 1 111 l ю vi ne primaju zene ili pripadnike odre-
1 1111111 il1 1•11·L1pa. Standardizovani model u ovom
1 11 1 • 11 1 н 1lpL111osti odreden.
1 1111 ,1l111vs k kJubove sirom sveta definisu i оЫi-
111111 11 ;- 111 • 1·1111 1r koje nisu svojstvene sahu. Kultu-
1111 111111· 11jil1 va formalna i neformalna pravila
11 111 t,111,11 ) Ьilja globalnih potkultura od kojih
1 11111·1111,1 и п e kim slucajevima dve ili vise-
111 1 1111•,.111 i л1 ija, oblcno medunarodna nevla-
111 l '1i j111tl пi ci potkulture pridrzavaju se tih
1111111 11 lp10, Zc to sto se slazu s duЫjim prin-
25
cipima kulture sveta koja doprinosi njihovom postenju,
razumnosti, razboritosti, cak i prirodnosti. То znaCi da sa-
hovski klub ne treba da bude iskljuciv, u skladu s nacelom
da jednaka prava vaze za sve, to jest da ne pravi diskrimi-
naciju - а sta moze Ьiti razumnije i postenije od dobrodo-
slice svakome ko је zainteresovan za sah kao igrac? Da hr-
pa revnosnih amatera ne treba da se sjati ok? velemajsto_~a
trazeCi autograme i savete dok se on nalaz1 usred par~Je
na nekom takmicenju, u skladu је ne samo sa osnovшm
principom saha - mirna, tiha atmosfera od presudne је va-
znosti za koncentrisano razmisljanje koje је potrebno za
povlacenje dobrih poteza - vec i s principom P?stov~nj_a
integriteta i dostojanstva pojedinca, zapravo, sv1h pojed1-
naca. Shodno tome, globalnu sahovsku potkulturu saCi-
njava slozeni skup elemenata kulture sveta, od kojih su
neki uopsteni i primenjuju se u mnogim drustvenim "are-
nama", drugi se odnose na brojne aktivnosti slicne sahu, а
neki su specifiCni samo za ovu igru. Mnogi su jasn~, raz~­
mljivi ili se uzimaju zdravo za gotovo, dok su drugi prec1-
zno izrazeni kao formalna pravila igre, koja је propisala
Svetska sahovska federacija, u statutima lokalnih sahov-
skih klubova i drugih udruzenja.
Ovim primerom pokazali smo konstitutivne i vupr~v~
ljacke mogucnosti (sahovske pot~kulture sve!~· V~zna.Je 1
njena stvaralacka тос jer poma~e u proc;nJIV~nJU dша~
mickih aspekata globalnog razvoJa. Buduc1 da Је globalш
model //sahovskog kluba" opstepoznat, sahovskim entuzi-
jastima је lako da osnuju klub i da zapocnu sa organizova-
njem turnira. Na ovaj naCin, svetska sahovska potkultura
doprinosi stvaranju novih organizacija povezanih u glo-
balne strukture. S obzirom na to da Svetska sahovska fe-
deracija redovno objavljuje rang-listu najboljih igraca sv -
ta, pored nacionalnih sahovskil1 organizacija koje i sam '
imaju svoje rang-liste, dobri amateri su motivisani da un~ ­
prede svoju igru i da, u nekim slucajevima, n~ kraju dopr~
nesu samom sahu. Zaista, buduCi da se zasшva na takm1
ceлjima, intenzivnom izucavaлju i brzom prosledivanjtl
26
info_rmacija о ~ovim otvaranjima, iznenadujuCim odbram-
benпr~ strategiJ~ma, preokretima u klasicnim linijama na-
pada 1 tako dalje, struktura globalnog saha је takva da su
inovacije i razvoj neizbezni.
Na primeru saha se vidi da је kultura sveta u svom ve-
, m_ delu ~ponasanje - pojedinci i organizacije, ne praveCi
1·, zlrku, pпhvataju i primenjuju pravila i nacela globalnog
'ii1 l1a. Desava se da se, kao reakcija na lokalпe okolnosti i
11 sl ve, jave lokalna odstupanja od staпdardnih modela,
,1li L inovacije su ogranicene i cesto cak i stetne. U tom
1t1islu, kultur~ sveta Ј~ poput kulture sa bilo kog drugog
111 vo.1. Ona daJe kogn1tivnu osnovu pomocu koje razume-
11111 sv t i orijentisemo se u njemu. OpskrЫjava nas i
1
1~; 1 0111.nori:. koliCinoп:i _kognitivnih detalja koje njihovi
1jllll11ISi1 telJ1 pr~dstavljaJU ~ао znacajne, i upravo ta kogni-
11 1111" I 0111ogucava da se 1zade na kraj sa svakodпevnim
1 11 111111 . Те kognitivne detalje neizbezno uzimamo zdra-
1 / 11•,o tovo; to је sama definicija realnosti koju nam pru-
l tr ll 111',1. Ako to ne smatramo normalnim i prirodnim, u
l 11111 l1"('11Utku moze nas zdroЬiti ogroman teret zbunje-
11 1 l·o 11(u zij e s kojom сето se suociti u zgusnutom
1 1 1•1111111 miljeu и kojem zivimo.
11 1\ 1~о, oponasanje је i konstruktivno, to jest pred-
1
1 1 11 11 111.,1101· "agencije", ali samo u ogranicenom smi-
l 1 /1 t 111t 11 l o~ ki reprodukuje kulturu koja se oponasa.
1 11 l,1 :,11 11·/,, tiyre?stavu о kulturoloskoj konstrukciji
11/ 1/1 111 op,1 ~џranJe kulturoloskih inovacija (ili kultu-
l 11 1111 l'lll'O<.la, koji је prilicno uoЬicajen), to jest za
1 111 1 111 l 111 i.; titu cionalizovanih pravila, modela i na-
111 11111, ov,1k, v vid koпstrukcije, to jest "agencije",
1 111111 l .rtf, su ucesnici snazno usidreni и cvr-
111 1111 1 rr ltш ' loskog oponasanja. U poglavljima
1 11 111 1 11 111•1110 po tpune implikacije ovog glavnog
1 11111111 ,1 1ц •soike koji oponasaju, reprodukuju i
1 1 111 1111 i'i 11 klllturu sveta.
27
Razmisljanje о kulturi
Kada analiziramo kulturu sveta, na specifican naCin
razmisljamo о kulturi uopste. S obzirom na to da nam је
osnovni cilj da na jednom primeru pokazemo koliko је
snazna ova vrsta razmisljanja, suzdrzacemo se od opsirne
konceptualne diskusije. Zarad jasnoce, iako izbegavamo
da damo jednu suvise ogranicenu formalnu definiciju,
ukratko z elimo da objasnimo naCin na koji koristimo kon-
cept "kultura" . TemeljeCi svoje razmisljanje na nekoliko so-
cioloskih tradicija koje su na izvrstan naCin objedinjene и
Bergerovim i Lukmanovim socio-konstrukcionistickim
analizama (Berger and Luckmann, 1966), na kulturu gle-
damo kao na drustveno deljive simbolicne i smisaone si-
steme koji se mogu raspoznati и ciljevima, organizacijama
i ljudima, ali koji ipak prevazilaze ono sto pojedinci mogu
da shvate i razumeju na sve sistematicniji naCin.
о kulturi se cesto raspravlja kao о pojavi ciju sustinu
saCinjava slozen skup apstrakcija. Ona ukazuje na kon-
cepte о prirodi stvari, principe drustvenih organizacija, na
pravila koja se ticu ispravnog ponasanja, ustanovljene na-
vike ili "folklor" i slicno. Sve ovo је svakako apstraktno i
uopsteno. Na kulturu se, dakle, gleda kao na neku vrstu
bestelesnog simbolizma ili pogleda na svet, koji slobodno
lebdi iznad tricavih sitnica svakodnevnog zivota. Sklonost
da se о kulturi govori kao о pojmu "koji slobodno lebdi"
posebno dolazi do izrazaja kada је rec о kulturi sveta, ako
ni zbog cega drugog onda zato sto se njena globalnost
smatra apstrakcijom visokog ranga.
Ovde је posredi dvostruki nesporazum. S jedne stra-
ne, bez obzira na nivo realnosti о kojoj se raspravlja, lokal-
noj, nacionalnoj ili globalnoj , kultura је uvek neizbezno
apstraktna. Ona deluje и jeziku i uz pomoc jezika, Ьilo da
је rec о rutinskoj interakciji, direktnim susretima (na pri-
mer, prijatelji zajedno piju kafu i ogovaraju svoje kolege s
posla) ili stvaranju uslova za najveCi globalni fenomen (ka-
28
pitalisticke sile primoravaju MMF da izvrsi drakonske
stru~t~rne prome~~ programa и koje su ukljucene zemlje
s velikirr_i dugov~~Jl~~)._ Med1:_tim, jezik је и Ьiti apstrak-
~a n . ~~~1mo, 11p:1ptelJ )е u':pstena kategorija koja moze
11na t1 ыroku pпmenu 1. moze_~е odnositi na nebrojene
p~e ~l1odn? navedene pпmere 111 one koje сето tek nave-
sti, 1 ~;~ki _r~osecan covek koji se sluzi jezikom moze bez
razm1slJ~nJa l~.pravno ~а prirneni и praksi ovu apstraktnu
k~ t~go_rчu._ Sl1c~e uopstene kategorije prirnenljive и ne-
l' 1OJenirn_ s1t~~~~Jarna su "ogovaranje", kao i 11 medunarod-
11t1 orga.n~~acчa , "rneaui:-aro?ni ~ocijalni pokret" i 11 global-
i1,1 mrez~ . Ip_~k~ .poslednJa tr1 poJma nisu toliko apstraktna
/, ·:(~ ".p.пpt:IJ 1!1 "ogovaranje", jer је njihova prirnena
111,1а шсеnа 1 ~oze se svesti na konkretan spisak.
~ tom sm1slu~ elernenti kulture sveta rnogu da budu
1
11, 1 1 1 1 ~ a~stra~!ш od rnnogih elernenata kulture na ni-
1111 111v01rna il1 и neposrednorn okruzenJ·u. Меа t. ·
11 •' 1· za . kl" • k • .
J_uca moze da lzazove zabunu jer izgleda da i
U lffi, 1
11 11 1',ОVОП О kulturi kao necemu sto slobodno lebdi"
11
1111 1'111 LI bezlicnorn, ili S t~ је do izvesne rnere odvojen~
1 v,1~ dnevn~ realnosti. Kultura ima jednu neoЫcnu,
1 11 11 11 /osku na':1ku da postaje deo svake "stvari" koju
11 11 111-;l', st~aп koja sv~je postojanje i znacaj duguje
11lf11111 losk1rn kornpleks1ma od kojih se sastoji. Izokre-
111jl'1 11. 11 ~~?i cajene predst~ ve d~. su pojedinci, grupe i
1
1/ 11 11 .• н IJ "~ telotvoreш SVOJlrn kulturnirn okruze-
111 11 1 t rl tuп treba da razrnisljamo kao о necernu sto
''' l 11 lv~~r n o и objektirna, glumcirna, scenarna i struk-
1111,1 1IJI su prirod~ i ~elovanje kulturoloski organizo-
11 1 ll1•lo tvore n~)~ 1 и organizacijarna koje irnaju
1 llJ1•v ', tehшck1rn strukturama, forrnalizovanim
11111111 1 1 oпs titucionalnirn dokurnentima. Otelotvo-
l 11l l111't'. . и c~k i_sklonosti, rnogucnosti i potenci-
1111 /1111 11 Р?Ј е dшаса. Ljudi koji odrastaju и odre-
111 l 11ll1 11:? l os~?r;,1 okri:~enj~ :1е mogu da iskljuce
1/1 1.1 11 n асш ; proz1maJuca kultura drasticno
1 111o~ucnos ti .
29
 Drugi manje primetan aspekt "kulturoloskog dela" ko-
ji ugraduje kulturu u ljude, orgaпizacije, pravila i doku-
meпte jeste dugovecпost kulturoloskih konstrukcionЉ
procesa, koji su sve otvoreпiji i promisljeпiji. Опi formali-
zuju kulturu u strukturi. Na primer, skup оЬimпЉ, vise-
strukil1, dugorocnЉ kultшoloskil1 procesa stvorio је korpo-
racije sa оgтаniсепош odgovoшoscu (i zato је otelotvшen u
пjima). То је vestacki eпtitet koji ima i pravnu "licпost", а
opseg ргаvа i oba\1eza је u potpLшosti foгmalan - do te me-
re da оЬiспi ljudi lako i jeftiпo , i pгakticпo ni iz cega, mogu
da osпuju veliki broj kогршасiја. Da Ьi razuшela kultшu
koja је otelotvoreпa u korporaciji, osoba шоrа da razшne
kultшoloske procese koji su pтouzгokovali пјепо stvara-
nje i potonje procese koji SLI tokoш пekoliko vekova pro-
menili njeno znaceпje i svJ"!ш.
Ova analiza obul1vata i trecu zaЬludu о kulturi - da је
опа pгveпstveпo u glavama ljudi. Socijalizacija, moderni-
zacija, ucenje i sliCпe teorije otvoreno govoгe u prilog ovoj
pretpostavci i tesko Ьismo mogli da opovrgnemo uvreze-
пo glediste da se stvaraпje kulture odvija prvenstveno u
glavi. Naprotiv, mi tvrdimo da u ljudskim glavama postoji
siromastvo kada је u pitanju kultura. Као njeni nosioci,
опе nisu od neke пarocite koristi iz dva razloga. Prvi је tri-
vijalaп, ali ipak vredaп isticaпja: svaki covek svestaп је za-
пemarljive koliCine kulture koja је deo пјеgа (u stvari, kul-
tшoloskog skupa koji direktпo utice na svakodпevпi
zivot, razmisljanje, fuпkcioпalnost i zivotne sanse indivi-
due ). Znacajпiji је opseg sledece trivijalnosti: koliko god
glava stavili zajedпo, njihov zajedпicki sadrzaj i dalje с
predstavljati samo malu, i oЬicno zanemarljivu, razmeru
celokupne kulture.
Kako је moguce da sva kultura и svim glavama ovo~
sveta пiје ni Ьlizu oЬimu sve kulture koja utvrduje, 0Ьlikt1
је, usmerava, ispunjava i, na kraju, daje zivot i smisao svi111
tim iпdividuama? Za treпutak mozemo da ostavimo ро
strani istoriju - dugu zaostavstinu i veliku koliCinu паk11
pljenog taloga proteklih kultura koji su па bezbroj na i 1м
30
ob~ik?vali sa~r~mene kнltшe. Cak је i danasnja kнltura,
kOJll Је шoguce 1deпtifikovati, oЬimпija od svega sto "шоzе
da staпe_ u _sve glave" _ovog sveta. Kako је to moguce?
.. Bar сеtш faktora 1du u prilog ovoj neveJ"ovatпoj tvгd-
11p. Prvo, kt;-_lturolosko obilje popгimilo је epidemijske
1·;1z111eJ"e: vec1 deo kнlturoloskog sроzпапја jed nog cove-
1,1 poklapa se sa spozпanjem шпоgЉ drugih ljudi. (Fraп-
1 11 s~1 socюlo~ Emi] ~irkem / Emi]e Durkl1eim/ to spozпa-
111\ • 1 поrша trvno оЬ1!1е пa zvao је kolektiu11 im ubedenjcm,
1
10 pod1·azuшeva i kolektivпu svest [svesлost] i ubedeпje
~~ 11.1 р '.) Pr~mera radi, od desetiпa ili stotiпa !1iljada тесi
l 11/1' posto1e u пekom jeziku, veCina ljнdi aktivпo se slнzi
1 1111 I 0111 od svega pet do deset hiljada reCi, i veCiпa ak-
11 1111 .1<~гisti isti voka?нlaг - znaci veCi broj reCi nepozpat
1 111111 , а ш~оg_е recr po z пate su malom broju ljudi. Sta-
1 1 111 ·1.r гесr п~~~ pozпa te пiјеdпош coveku, пi u jed-
1111111 ,11 l1vпo koпsc~пom oЫiku. Ista logika se primeпjнje
1 l 11111 sv 0Ыast1 kulture: gotovo da пiko ле zпа sta
11111. ,1 ј d11a kнltura.
1
111111·,11, LI barem пekoliko proteklih vekova, ан пеkiш
1 111 1 1,\() sto је iлstitucionalizovana religija i mпogo
l 11/llll'olo' ko stvaranje је svakim daпom dozivljava-
1111 t• I paпziju. Vise ljudi ima vise vremena da
1 1 1 •' v1·s t,1 kultшoloskih elemeпata i postoje vece
1l 1 111 1 11н svesпi sebe, detaljno i temeljno. Nastala
1
1 11/1 11 ,1 1, 111i~11anja i citave industrije koje se iskljuCi-
111111 11.111) ' Ш nove ili preoЫikovanjem postojece
1 1111 11lн1 l1vataju oCigledne ,,industrije kulture" (u
11 111 ·11,1ц•пјu tog pojma), poput umetnosti, lite-
11
1 1 111 11,1, lilm a i televizije, do prirodnih i drustve-
1 1 11l1 •v i11м t:'.a, ?'edicine, dizajпa, marketiпga,
1 1 , 1•l 111ю111че rtd. Ove delatnosti proizvode
/1 111111111 •, 1нopagandu, matematicke jednacine,
1 1 1 11111 •, шganizacione grafikone, sisteme za
1 1 111111 11•,11 IOAc, i sve to u tolikim koliCinama da
1111 11111111 ,1ј ' по zabrinuti se zbog "preoptere-
11111111111,1" Mozemo da zakljucimo da imaшo
31
sve veCi spektar medija zahvaljujuCi kojima se moze
praviti kultura, dodajuCi klasicnim audio-vizuelnim me-
dijirna rnnoge nove tehnolo gije koje smo izmislili od
sredine XIX veka.
Тrесе, kulturoloska akumulacija postaje smisljenija i
sistematicnija. U veCini drustvenih oЫasti, udruzenja i
organizacije vode racuna о tome da se razvoj kulture za-
belezi i sacuva, bilo na prasnjavim policama, и pretrpa-
nim kaЬinetima ili zЬijenim elektricnim kolima. Nisu sve
te zalihe kulture neprestano и upotreЬi i slucajno ili na-
merno zaboravljanje moze postati uoЬicajeno (Douglas,
1986), ali te ogromne zalihe mogu se aktivirati kada bude
potrebno. Koliko је sveprisutno i pouzdano takvo nago-
milavanje vidi se na osnovu promenljivih teorija о cilje-
vima obrazovanja, koji su se kretali od ucenja naparnet i
recitovanja do "ucenja о ucenju", to jest sticanja vestine
da se pronadu informacije (uskladistene kulture) upo-
znavanjem ucenika sa (ogranicenom) koliCinom priku-
pljenih zaliha.
Na kraju, usled pojave nezavisne javne sfere i njene
ubrzane diferencijacije, stvaraoci kulture се svoje kreacije
sve vise nuditi svetu uz pomoc komercijalnih, profesio-
nalnЉ ili neformalnih sredstava. Javno prikazivanje је,
uopsteno govoreCi, poprimilo epidemijske razmere. Zbog
pripisivanja sve vece realnosti i vrednosti kulturi koja 5€.!
javno prikazuje, i zato sto је uticaj te "uzvisenije vredno-
sti" na javnost и porastu, neprestano se povecava potreba
za javnim prikazivanjem. Ovaj trend stvara razlicite vrstt•
samootkrivanja (posebno и radio i televizijskirn tok-s0t1
ernisijarna) koje Ьi и ranijirn periodirna Ьilo srnatrarю
srarnno egziЬicionistickirn, ali sada је postalo jednoli 1111
oЫik zabave и rnnogirn delovirna sveta.
Ova cetiri faktora zajedno pokazuju da se brze odvi1.1
proces stvaranja kulture koja se akurnulira savesnije Лl'/~''
ikada ranije. Ко nije cuo za decenijarna staru istinu da 1•
polovina celokupne nauke (literatura, ideje, izurni". ) 11111
pojavila и protekle dve do tri decenije? U torn srni ltr , 1.1
32
brojn: novije oЫike kulturoloske proizvodnje, kao sto su
ko~pJut~.rsko prograrniranje, menadzrnentski konsalting,
pыholog1p za sarnopornoc, prirucnici tipa "kako da" i tako
d alje, cak i tri decenije su isuvise dug period. Zapazanje
nernackog sociologa Georga Simela (Georg Sirnrnel) da
"objektivna" kultura nadrnasuje "subjektivnu" kulturu
(Simrnel 1971), и njegovo vrerne Ьilo је sasvirn prirnereno,
,1 sada је jos prikladnije: "objektivna" kultura и velikoj rne-
r·i na drnasuje sve "subjektivne" kulture (kultura u glavarna
l111 di) zajedno. Ova dinarnicna osoЬina kulture naroCito se
щ l п.osi n a d~nasn~u ~ul~ru sveta, koja uvek i svugde pre-
v.mde ono sto р0Јеdшс1 naprave od nje.
Razlikovanje kulture sveta
1 ), 1", 11no veliki spektakl kakav su Olirnpijske igre i tako
•1 Ј1·1 l11 ,1 globalna d elatnost kao sto је upravljanje rnedu-
11111 l1 1111 1, vi~-sis ternorn, ali i naizgled beznacajne i nepo-
l 111 • 11 11• lu l3udske aktivnosti Clanova sahovskog kluba
1 1.1\ l1.rjt1 prirner oponasanja kulture sveta, rnogli Ьi-
1 1111 1 11 iskusenje da poverujemo da gotovo sve dru-
1l l1v 1 юs t i irnaju obelezja kulture sveta. Konacno, i
11 .11 р 1· •duzimaCi је oponasaju kada izlivaju beton
111 111,1v lj<.> 11 tako da ispuni standarde vezivne i vuc-
111 l 1111• jt• 11·opisao ISO (Medunarodna organizacija
1 l 11111 .• 11 ·ij L1 ). То se rnoze reCi i za rnedicinske sestre
11 1111111.1 ttbrizgavaju sinteticke lekove za uЫaza-
1 111 .1 1. ој(• и napravile globalne farrnaceutske
1 11111111 1 "Ficera" i "Glakso Srnit Юајnа", i psiho-
111 11.1р1 p1·irucnik DSM rv·, koji је и svetu veo-
1'111 11 1 11,1 Ы osvezili svoje secanje na klinicke
1 111 1 ,1 1l ч lit' ki prir ucnik za mentalne poremecaje.
33
simptome mentalnih poremecaja. Svaki od ovih primera
otkriva jedan karakteristican vid drustvenog zivota koji
ukljucuje kulturu sveta i zapanjujuce veliki broj svako-
dnevnih aktivnosti koje su na slican naCin do izvesne me-
re povezane s njom. Ostaje nejasna priroda te povezanosti
s kulturom sveta: kako mozemo da razlikujemo aspekte
rutinskih aktivnosti koji odrazavaju ili obuhvataju kulturu
sveta od onih koji to ne Cine? Drugim recima, kako prepo-
znajemo kulturu sveta kada је vidimo? . 11jl1, upucuje na akciju i daje smisao akterima na globalni
Da Ьismo formulisali privremeni odgovor na ovo p1-
tanj e i prikazali ideje kojima cemo se baviti и sledeCim
poglavljima, iskoristicemo dva veoma vazna koncep~a
za izucavanje savremene kulture sveta: svetsko ureden1e
(Boli and Thomas, 1999) i kulturoloski univerzalizam
(Robertson, 1992). Kada se ukazuje na Citav svet kao ~~~~
referenci, ukazuje se и stvari na globalne korporacчe 111
globalnu vladavinu meduvladinЉ organizacija il·i· obja-
snjava neki vid globalizacije. Drustveni element ko)l d~l~­
zi do izrazaja је svetsko uredenje. То је konceptualna v1z1-
ja sveta u kojoj postoj~ sa::1o j.edan drustvei:ii ~ist~m~
jedno zaokruzeno "drust":o ~ОЈе, pore~. drug~~ J.edinki
drustva (pojedinaca, udruzenJa, kompanip, etnickih gru-
pa, drzava, nacija, medunarodnih nevladinih organizaci-
ja, itd.) povezuje celo "covecanstv~" ~Ьimnim interaktiv~
nim mrezama i protokom dobara, ideJa, novca, vrednost1
i tako dalje. Ovaj globalni drustveni sistem је uredenje
zato sto ga је napravio i njime upravlja kompleksan niz
viseslojnih merodavnih struktura (Boli and Thomas,
1997). Neke od njih dobro su integrisane i povezane, kao
sto su medunarodni bankarski i finansijski sistemi, glo-
balne sportske federacije i svetom rasireni transportni i
komunikacioni saobracaj. (Poput veCine podrucja gde st•
zna ko је prvi u svetu i ko zauzima koje mesto, tako Jl'i
globalni sah dosta dobro integrisan i povezan.) Ve611i1
merodavnih struktura prilicno је nepravilno i labavo nн•
dusobno povezana, na primer, medunarodno ured 1111·
ljudskih prava, "globalna рор kultura" (Taylor, 1997) i 1)\1 '
34
dunarodne radnicke organizacije. Bez obzira da li su sna-
zno ili labavo integrisane, kada Ьilo koja od ovih struktu-
ra postane relevantna za situaciju u drustvu - Ьilo da se
radi о tehnickim osoЬinama betona, marketinskim nasto-
janjima glЬbalnih farmaceutskih kompanija ili koriscenju
1 SM IV da Ьi se pronasao smisao za zbunjujuCi skup
'> imptoma - aktivira se svetsko uredenje. То znaCi da је je-
tl 11n od nivoa drustvene stvarnosti koji odreduje znace-
111 vo kao i kulturoloskom okviru globalnog nivoa stvarno-
,11 < vo jasno dolazi do izrazaja na Olimpijskim igrama,
111 1 i1 111nogim drugim oЫastima.
1 1 1\ kteristicno је sto svaka situacija и drustvu istovre-
1111 • 1н1 obuhvata mnoge razliCite nivoe drustvene stvarnosti;
l 1111н 1н ih nivoa stvarnosti globalan moze Ьiti samo jedan,
t 1• . 1п1kа uredenja, manje ili vise formalno strukturisa-
11, 111111•,11 biti relevantna samo и datom momentu. Na pri-
11 1 , .11•, 1\кl vinskog preduzimaca, u male nivoe stvarnosti
1 11 111 • р1·с tano u igri spadaju licni odnosi s poslovoda-
1 11 11l1 щ ima (individualni nivo stvarnosti), lokalno ili re-
1 1111111 l11ist ' rada, gradska i okruzna vlast (koja odredu-
1 Ј, 111 1 ' propise, postavlja pravila za prikljucenje
11 11 111 · i н \1· L1ј е i tome slicno). Pokrajinski (drzavni) i na-
111 111 111 tl1·t1stvene stvarnosti - poznatija uredenja -
1 111 .1 1•1111 za hvaljujuCi propisima koji regulisu оЬа-
1 1111 l l\'t',1 р1· ma zaposlenima, poreske i penzione
1111 1•,11 ls rpne analize otkrile Ьi jos mnogo nivoa
111 1 ,1111 os Li i povezanih uredenja Ьitnih za rad
1 1 111 1 l·o jil1 ј е samo jedan globalni nivo, svetsko
1111 1 1 1 1 н11•,о 1· levantnih kulturoloskih konstruk-
11\ 1111 11i"11 11 <1 globalnom nivou. Medutim, de-
1 111ј1· 1111 ril o Ьi i mnoge druge naCine kojima
111 111 11 11 , 1L1azira na globalnom nivou stvarno-
l 11 l 1 111 i struktura koje cine svetsko urede-
l 11 ll111·1• sve ta), aktivira se, informise na
11 \ 1 11 р 11 1 ,,1 5 - sto poprima vece razmere
1 1111 111, 11 ~ l avnom gradu neke drzave ra-
35
di na pгojektu izgradnje velike nove ореге, а ne na pгeu­
гedivanju gaгaze и spavacu sobu.
U zarnisao о svetskorn uredenju utkan је uzajarnni kon-
cept kultuгoloskog univeгzalizma. ReCi da је jedan kultuгo­
loski elernent univeгzalisticki nije isto sto i геСi da је zaista
univeгzalan, to jest da se nalazi u svirn kultuгarna (antropo-
loska pгirnena, sada donekle zastaгela) ~ da se nalazi sv:i~
gde (veorna nepouzdan koncept kojirn сето se pozabav1ti
kasnije). Napгotiv, taj elernent је pгedstavljen svetu "kao da
је" univeгzalno znacajan, pгirnenjiv, koгistan i ispгavan .
Pгetpostavlja se da irna univeгzalni (s~etski) delo~:ig; ь:е­
Ьаlо Ьi da se dosta jednoobгazno moze pгotumac1ti и Ьйо
kojoj kultuгi ili dгustvenorn oЮ:u.Zenju ~~~ zvu.ci k~gnitiv1:,?
i uglavnorn noгrnativno. Na pnrneг, nас1ш testiгanJa tehшc­
kih svojstava betona (sto ј е jedna od kljucnih stavki ISO-a
kad је гее о ovorn gradevinskom rnateгijalu) trebalo Ьi ~а
funkcionisu bez obzira na to gde se spгovode. Noгme koJe
treba da ispunjava beton kako Ьi mogao da podupiгe neki
objekat odгedene gradevinske konstгukcije tгebalo Ьi da
budu iste gde god da se on nalazi. Odgovaгajuca doza leka
za uЫazavanje bolova trebalo Ьi da bude ista (uz dozvolje-
ne vaгijacije zavisno od staгosti, tezine i I?ola) z,a svaku. os?~
bu na svakorn rnestu; ista је i veгovatnoca da се se p0Jav1ti
гazne kontгaindikacije leka. Юasifikacija rnentalnih роге­
mесаја iz DSM IV trebalo Ьi da bude pгimenjiva na svakog
uznernirenog pacijenta bez obziгa na njegovo kultuгolosko,
etnicko, гeligiozno ili nacionalno poгeklo . Ovo је kontгo­
veгzniji stav, ali takode definitivan za one koji pгihva tajtt
rneгodavnost ovog priгucnika .
Jednostavno гесеnо, univeгzalisticki elernenti tгeba l o
Ьi da irnaju doslovno univeгzalnu (kosrnicku) ргimещ 1 .
Mnoge pгiгodne nauke irnaju upгavo takav kaгakteг: гасl
na postavka hemieaгa, fizicaгa, planetologa i njirna sr tl
nih naucnika је da su fizicki zakoni koje izucavaj u doslnv
no prirnenjivi svuda и univeгzurnu ра eak, рг т . 1
spektakulaгno srnelirn teoгijarna astrofizicaгa i kosmol щ•,, 1 ,
i и univeгzurnirna izvan naseg.
36
Ovi pгirneгi, ро pгiгodi kognitivni i Cinjenicni, mogu
d a izgledaju jasno, eak pгiгodno (sarno njihovo osrnatгa­
nj e otkгiva pгodornu pгiгodu univeгzalisticke kultuгe
sveta). Dok se budemo bavili univeгzalizrnirna kod kojih
је jasnije izгazena noгrnativnost, kao sto su doktгine о
lj udskim pгavirna, koncepcije koгupcije ili Kubeгtenova
vizija bгatstva, veгovatno се se javiti nelagodnost, dok се
()S canje pгiгodnosti isceznuti. Definicije rnogu da budu
1lovedene и pitanje: dok se, s jedne strane, na osobu mo-
ll' i.;ledati kao na koгurnpiгanu, s dгuge se rnoze srnatrati
1l,1 s savesno tгudi da ispuni svoje obaveze ргеmа selu,
l l,111 u ili гe gionu . Javljaju se tenzije: na Olirnpijskirn igra-
11 1,1 11acionalisticki zаг se nadrnece s rnedunaгodnirn ideali-
111i1 ' licno torne, irnplikacije rnogu da budu pгoЫernaticne.
N.1 1 11· i 1neг, naeelo da svi ljudi treba da irnaju ista ргаvа i
1.11111 u svirn kultuгarna i dгustvirna podгazurneva, na
111 11 1 1 · 1~ tla u bгaku zena tгеЬа da bude potpuno jednaka s
11111 l м1 •111. "N e tako Ьгzо!" vicu muskaгci, i svestenici i
1 11 11• 11 b г oj nirn dгustvirna i kulturama; zene tгеЬа da
l 11 1 н)( 11 zne rnuskaгcirna, Ьагеm u izvesnirn aspekti-
l11.11 1 1щ; odnosa. Da li te pгirnedbe znaee da jednakost
11 l11.1kt1, kon acno, nije univeгzalni pгincip i da stoga
1111 1111l ше sveta? Ne. I oni koji ga podгzavaju i oni
"• 1 н1 1'(1vaju srnatгaju da ovaj pгincip sarn ро seЬi
111 1 1:,1 lisLicki kaгakteг (da oCigledno govoгi о "svim
1 ) 11 1,1 111 ze irnati univeгzalnu pгimenu. Zato ргi-
11111 1i "v •ta; ali isti је slueaj sa supгotnirn pгinci-
1 ! 1 11 1.1 )t' гее о nekirn vidovima rnusko-zenskih
1111l11•1 1t' пiтn d elovirna sveta, zene ne tгеЬа da bu-
111111111. 1 iј 1 dnake s rnuskaгcirna. u kulturu sveta
11 111110~ sliene sporne i оргесnе tvгdnje. Ро­
" 1 1 11 I LLпe, ona је rnesto mnogih гаsргаvа i
1 1 111 sv tsko dгustvo postaje obul1vatnije i
11 1111 1l ,1cla гa nije, tako da гaznovгsnija dгu-
1,1j11 diгektni ucesnici u oponasanju i
1•1.1.
37
Osporavanje kultura
Као sto pokazuju rasprave о pravima zena, globalni
opseg principa kulture sveta ne ukljucuje saglasnost. Kul-
tura sveta nije baldahin bez savova kojim se pokrivamo,
niti kulturoloska Geja koja nas srdacno grli. Globalna svest
moze poprimiti drugaCije oЫike а globalno zajednistvo ce-
sto је uvod u prepirku. Kultura sveta obuhvata i takmicar-
ske naCine na koje ljudi stvaraju predstave о svetu u kom
zele da zive, alternativne poglede na globalnu buducnost.
U mnogim kontekstima u opasnosti su smisao i svrha svet-
skog poretka. Mnogi sukoЬi u danasnjem svetu predsta-
vljaju i osporavanje kulture.
Kultura је u stvari goruca globalna tema. Uzmimo za
primer reklamu koja је, nedavno, preko cele stranice obja-
vljena u jednim americkim novinama uz koju је isao zlo-
slutni naslov "Globalna monokultura". Zadatak Citalaca
Ьiо је da odrede koje је mesto prikazano na fotografijama.
Jedna је prikazivala dugi niz automoЬila na autoputu ~ ne-
koliko traka, а ispod se nalazilo pitanje: Frankfurt ili Cika-
go? Propratni tekst је preneo zeljenu poruku. "Sa eko-
nomskom globalizacijom, raznolikost brzo nestaje. Cilj
globalne ekonomije је homogenizacija svih zemalja." Ako
"sva mesta pocinju da lice jedna na druga", onda "koja је
svrha napustanja doma"? U reklami је stajalo da је ova
kruta monokultura bezocno delo korporacija koje su zain-
teresovane samo za svoju zaradu, dok su ljudi i priroda
osudeni na propast. Osim sto је sama ро seЬi nesto lose,
monokultura odrazava i veliku neravnotezu sila sto ј
opasnost za planetu. Spomenuta reklama је Ьila pokusaj
da se progresivne snage okupe oko jedne veoma egalitari -
sticke i multikulturoloske vizije. U stvari, ona је Ьila d о
niza reklama koje su ukazivale na levicarski stav о pitanji-
ma kao sto SU genetski inzenjering i ekonomska globaliZ<1
cija. Objavio ih је Turning Point Project, siroka koalicija ak
tivistickih organizacija koje su se okupile radi istih ciljev<1.
38
Sve sto smo naveli moze da deluje kao donekle poze-
ljan argument. Na primer, ne moze s.e reCi da multinacio-
11alni poslovi mogu da cvetaju samo zahvaljujuCi homoge-
110 ti, na sta ukazuje i razvojna strategija korporacije
"Koka-Kola": "Razmisljaj lokalno, radi lokalno". Medutim,
11 •t\, n veoma poznat obrazac sledili su kao podsticaj. U nji-
lщvim globalno rasprostranjenim kritickim izlaganjima ја­
. 111> је izrazen protivnapad na neoliЬeralnu globalizaciju.
M11i.da је preuranjeno te ideje nazvati turning point u
111111111 smislu na koji ukazuje Turning Point P1·oject. Ali ono
111 "1' promenilo prethodnih godina је pretvaranje globa-
11",11 ijL' od mantre u pretnju. Ona vise nije oЬicni opisni
1 1111111, vec је postala predmet ideoloske debate. Mnogini
/,tt1 11,1 111 a sirom sveta zauzimanje stava о globalizacф ро-
1 111 Ј1' osnovni naCin izrazavanja sopstvene vizije о sv t-
11111 por 'tku. Osporavana priroda i pravac globaliza ij~
1 ,11 11111 11 ke od pukotina u kulturi sveta.
• t' 1·,1sprostranjeniji globalni protivnapad (Broa(I,
111 ) 11·.1111•1· n је na neke uoЬicajene teme, kao sto su оrн•
111· 11 1· •klamama Turning Point Projecta: globaliza ij,1
11 1 , "ojim dominiraju pohlepne korporacije, namt>-
1 / 1.11111ivog ekonomskog sistema iz koga се ШI . (,1fj
ј 1111.1 111•11•tlnakost, kulturoloska propast i opustos • 11ј1 •
111 1 ll'tliп . NeoliЬeralna globalizacija је eksp lo.1t,1
· 1111 \•' nepravedna. Ona ne sluzi siromasni111,1,
t 11 1 .1111.1 i..;lobalnih elita. Demokratske drzav рп •
11 11'111• ljL1 sture. UnistavajuCi kulture, poric s<111111
1ј 1111 .1- "1\ prava na slobodu. Zbog rusilacke 11101 1
111111 111•01 l10dno је ponovo obratiti paznju љ1 1'i1
1 1 1' 11•111 ces to isticu pokreti koji prot >s lt1j11
11 1, '•v!' tsk banke, WTO-a (Svetske trgovi11sk1•
1• 1 1 lltll'O ito protiv multinacionalnih kor1 01-.1
1 11 r .1111j1•11i akademski krugovi izmi lili u p1·i
111 111 11 11р1 ~ l oba lizaciju kao "predatora" (1 ~<1 11..,
1
1 1 11111 (Mi tt •lnian, 2000) i ,,lazno prask zo1·j1•"
1111 '.()(Ј 1. prikupili su dovoljno podrsk • ;;,1
111 ·11111 · 1,1 O(lrzava nje Svetskog socijalлo~ fo
ruтa и Porto Alegreu и Brazilu, о kојет сето pricati и
sеdтот poglavlju. Za kratko vreтe, oprecna izlaganja
naisla su na veliki odaziv тedu pokretiтa, na sastanciтa i
и akadeтskiт krugoviтa.
Medutiт, osiт sustinskog slaganja о negativniт stra-
naтa globalizacije, ova izlaganja su popriтila drugacije
oЫike. Globalizacija izrazava drugaCiji pogled na svet. Na
priтer, kritikovanje тonokulture koja se globalizuje то­
zе da popriтi oЫik fundaтentalisticke odbrane svete tra-
dicije od snaga " тeksveta" (Barber, 1995), preporoda naci-
onalnog identiteta ili zastite prava "urodenickih" kultura.
Motivi za protivljenje neoliЬeralizтu protezu se od ka to-
lickog gnusanja pred nedusevniт тaterijalizтoт, preko
straha neosocijalista od sve vece nejednakosti, do zabri-
nutosti pobornika za ocuvanje prirodne sredine zbog ne-
kontrolisanog napretka. Slicno tоте, i predlozi za izlece-
nje od bola koji se sada nanosi svetu koji se globalizuje
takode se тnogo razlikuju; jedni sтatraju da drustva i
drzave treba da budu bedeтi koji се zaustaviti globalne
napade, drugi se pozivaju na resenja koja се ротоСi се­
lот svetu, а koja se oslanjaju na globalnu etiku i globalnu
vladavinu. Sата izdasnost globalne debate treba da oda-
gna strahove о nastanku тonokulture .
Takvo oprecno izlaganje, kojiт сето se jos baviti u
jednoт od kasnijih poglavlja, postaje sastavni deo kultu-
re sveta. То је upadljiv priтer globalnih debata kojiтa su
se pridruzili ucesnici s vise kontinenata. One su usredsre-
dene na zajednicke рrоЫете, izrazene zajednickoт reto-
rikoт i kao sukob svetskih kultura. Naravno, nisu svi uc -
snici isti; nije svaki doprinos znacajan. Ali sustina ovili
debata је kako od sveta naciniti jedinstveno drustvo, st,1
se тоzе okarakterisati kao validno spoznanje i koji pri11
cipi treba da prevladaju u тedudrzavniт odnosiтa. D('
izvesne теrе, odgovori na brojna takva pitanja tesko s11
dokuCivi. Raspravljati i debatovati о njiтa znaci dav,111
doprinos kulturi sveta.
40
Dokazi koji govore и prilog kulturi sveta
Ova knjiga zastupa glediste da је kultura sveta globalлi,
1мa kteristicni, koтpleksni i dinaтicni fenoтen i to gl di-
11• potkrepljuje konkretnoт analizoт njene razliCite di-
111t•11 zije. Као uvod u naredna poglavlja, ukratko сето ob-
l·l'i11iti nas stav u vezi sa kulturoт sveta.
Kultura sveta kao globalni fenomeu
1 .1tl.1 govoriтo о kulturi sveta, тi је u stvari sтatramo
1. 1l 1, 1l 11шn, svetoт rasirenoт kulturoт postojeceg v ·t
~ 1/', 1 l 11 1 ~ Lva. Iako је razlika izтedu fenoтena "sv t ki",
1 11111 11 11'1 svojstvenog velikiт geografskiт podru jirл.1 ,
l 111,11111", n cega zaista planetarnog, nekada тozda bll.1
11 11 11v1 i;;r'1zi su u оvот kontekstu prakticno ро ta li h l
1 1111 1 .111~ 1 smovecobjasnili,zanasjeЬitnosto uщl
111 11 11·11· i principi predstavljeni kao globalno rel v;1111
1l11 l11 i, 1<., LO ih oni koji ih prihvataju tako dozivljavi\111
11111 1 1111 .1 ju, ne тоrа da znaci da је ta tvrdnja u pol
11 l 11 11, 1 , о mpirijski pojam (ne moraju svi d lo vt
l t 11111 111 jt•d11ako zaljuЬljeni u sah i1i dobro srOCt'11.1
1 111.1 :. 111 ј.1 о kojima sто upravo govorili). On rпoz 1 ·
1 1 11' ' 1ll l ll'1 hipoteza (zbog toga sto sahov ka pol
1111 11111 111" · na osnovu zajednickih pretpost, vki 111
11 11110 1·1·1'vantnih oprecnih izlaganja).
~ ultura sveta kao karakteri 1ilш
· 1• 1 1111,1 kulturu moze da deluje ka 0111 ,1
111111 1111-t li k ја d anas jos uvek preovl, с.\ ,1 , 1,
• 111110 <lc kazemo da kultura sv t<1 t111 .
11