ANALIZA I PROCENA RIZIKA

~ спортскa приредбa повећаног ризика~

Предмет : Корпоративна безбедност

Професор Др. Зоран Кековић

Београд, јануар 2010.

САДРЖАЈ
 Увод ..........................................................................................................................3
1. Опис и историјат организације.................................................................4
1.2. Финансиска средства...........................................................................6
1.3. Пратећи објекти......................................................................................7
1.4. Безбедност ................................................................................................7
1.5. Демографски фактори ........................................................................8
1. Законске одредбе ............................................................................................8
2. Индетификација и анализа хазарда и ризика ..............................11
3.1. Техничко–технлолошки .................................................................11
3.2. Пословно финансиски.......................................................................12
3.3. Здравствени ...........................................................................................12
3.4. Друштвено социјални ......................................................................12
3.5. Терористичка дејства .......................................................................12
3.5. Карактеристични облици угрожавања ..................................13
4. Анализа ризика конкретног догађаја ...............................................15
4.1. Студија случаја 1 .....................................................................................16
4.2. Студија случаја 2 .....................................................................................16
4.3. Студија случаја 3 .....................................................................................17
4.4. Неопходне безбедносне мере ..........................................................18
5. Управљање редарском службом ...........................................................21
6. Законске последице .....................................................................................23
Закључак .............................................................................................................24
Литература .........................................................................................................25

2
 УВОД

Свако цивилизовано друштво, још од времена пре нове ере, као сталну потребу
имало је организовање различитих такмичења у физчком надмоћству између људи. Та
такмичења полазе од различитих облика борбе прса у прса, до такмичења измећу људи
у психо-физичким способностима. У данасње време, свака социјално-културна појава
организаована према моралним начелима човека, а у циљу такмичења између људи,
назива се спортско такмичење. Амбиције човека или групе људи која учествује у
такмичењу јесте самопотврђивање и развој сопствених креативних и стваралачких
способности. Као таква појава, она је усмерена и на задовољење друштвено–
спортских интереса једног друштва.
Организација такмичења, је још од давних времена изазивала велику пажњу
људи, односно пубилке која је долазила да посматра и бодри своје фаворите. Доказе за
то можемо наћи свуда у свету где су грађени велики грађевински комплекси у циљу
организованог доласка и одласка људи који су желели да гледају одређена такмичења.
Најбољи пример за то су грађевине у Риму, у којима су се организоване борбе
Гладиатора, које су биле предмен интересовања великог броја људи. У то време
организација таквих такмичења била је на завидном нивоу. Тачно су се знала правила
такмичења и правилно понашање публике у току и после борбе. Такође, организација
доласка и одласка великог броја људи није била занемарена. Грађевински планови тих
објеката подразумевали су више улаза ( истовремено излаза) на платформе предвиђене
за публику, а све у циљу оржавања реда и брзог уласка и изласка људи, пошто борбе
нису увек биле унапред временски одређење.
Из овога се може закључити да су људи још давних времена велику пажњу
посвећивали организацији спортских догађаја, што није случај само са поменутим
Римом, већ и Грчком, колевком атлетских и гимнастичких дисциплина , а касније и
колевком Олимписких игара.
У данашње време, организација спортских догађаја је веома компликован процес.
Тешко се може замислити живот без успеха у било којој области да се он постиже, у
породици, послу, спорту, хобију итд. Као начин да се неко докаже и самоактуализује
управо јесу спортска такмичења која су данас масовно посећена , како од посматрача
тако и од великог броја такмичења.
Мотиви такмичара су све више матреијалног карактера, имајући у виду да сва
данашња такмичења са собом носе одређену суму новца као награду за постигнути
успех.
Са друге стране, повезаност публике са такмичарима може се индетификовати са
њиховим успехом: само успешни спортски актери окупљају масе гледалаца, навијача, а
медији омогућавају скоро непосредно присуство гледалаца који успех, радост и срећу
доживљавају истовременом са победником.
Данашња организација спортских такмичења са собом носи велики број ризика и
претњи који могу кулминирати и имати велике штетне последице по друштво. Управо
анализа ризика и претњи може да доведе до позитивног исхода неког спортског

3
такичења. Безбедносна процена представља први и основни корак у планирању
безбедносних мера и и постављању организационе структуре која треба да спроведе
прописане безбедносне мере и поступке. Од квалитета оваквих процена зависи
квалитет целокупног система безбедности. Менаџери безбедности приступају са
максималном пажњом изради безбедносних процена јер се грешке које се том прилико
учине тешко исправљају. Анализа претње представља процену сваке стварне или
потенцијалне претње која може да проузрокује повреду или смрт лица или уништење
имовине. Анализа последица је скуп мера и поступака које обухватају однос и узајамну
везу између потенцијалних претњи по, у овом случају, спортско такмичење, његових
вредности које се штите, вероватноће и фреквенције могућих остварења тих претњи и
последице губитка тих вредности. Последице које настају услед безбедносних пропуста
на оваквим скуповима, касније нису само проблем спортске заједнице, већ и
целокупног друштва које трпи много веће последице. Ствара се проблем унутар самог
друштва. С тога је индетификација и анализа хазарда и ризика неопходан корак при
огранизацији сличних догађаја.

4
 1. ОПИС И ИСТОРИЈАТ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Свака организација се може посматрати као организациони систем. Као

неопходне елементе , ова врста система подразумева : постојање циља, постојање и
функционисање подсистема, постојање веза између елемената система и елемената са
окружењем. Основни елементи организационог система јесу:

 Окружење ( други системи, догађаји, простор, време, прописи)

 Функција ( управљачка и извршна – циљеви, послови, задаци, резултати,
функционални прописи)
 Структура ( људи, средства, везе између њих и структурни прописи)

Организација о којој ће бити речи је Фудбалски Клуб Јасен и група грађана. Као
ФК Јасен постоји од 1974 године, основан у месту Бродарево, општина Пријепоље,
република Србија. Уредно је евидентиран у Спортском Фудбалском Савезу Србије као
фудбалски клуб.

Циљеви овог фудбалског клуба јесу, афирмирање младих спортиста и такмичење у

регионалној лиги Србије. Као фудбласки клуб познат у региону, сваке године, у летњим
месецима, организовао је фудбалско такмичење ( турнир 1 ) који је привлачио спортисте
из свих крајева, као и из суседне Црне Горе. Циљ турнира је био афирмација мадих у
фудбалу, њихов окупљање, традиција и промовисање насеља Бродарево. Такмичење се
одржава, са мањим прекидима, већ 15 година. Пратећи објекат на коме се одржава
такмичење је спортски комплекс који припада МЗ Бродарево и Основној Школи
„ Светозар Марковић“.

Организација која изводи овај пројекат састављена је од угледних грађана

Бродарева и спортских људи из ФК Јасен. Првих година, као организатор такмичења
потписивао се ФК Јасен, да би касније због новонасталих конфликтних ситуација и
сукоба повукао име из организације такмичења, у циљу избегавања последица које могу
да наруше имиџ клуба.

За анализу, као узорак биће узете последње године организације, тј. период од
2004 до 2009 године.

Последњих година (2004-2009), организацију над овом спортском приредбом

преузима група грађана уз подршку ФК Јасен , која се потписује као „ Организациони

1
Турнир ~ жаргонски назив за спортско такмичерње ( аматерско или професионално ) више тимова у
неком од спортова.

5
Одбор Летње Лиге“. Број чланова организације варирао је из године у годину, међутим
оквирни број био је око 15 чланова.

ШЕМА ОРГАНИЗАЦИОНЕ СТРУКТУРЕ

1.2 Финансиска средства

Финансиска средства за организацију такмичења била су обезбеђена кроз уплате
екипа које су хтеле да се такмиче и новца који је стизао од различитих спонзора
( приватника, људи из иностранства, грађана Бродарева, ФК Јасен, ФК Полимље,
Општине Пријепоље, МЗ Бродарево, и др). 2Број спонзора годинама је варирао,
међутим средства која су се добијала од спонзора често су прелазила и укупне упате
свих екипа које су хтеле да се такмиче.

У оптицају је била велика сума новца која је према речима чланова организације
уредно евиденирана, са свим потврдама о уплати и исплати новца. Чланови
организације свој рад на организовању дефинишу као волонтерски ( бесплатан ). Често
је новац, који је добијан, био разлог сукоба између чланова организације због сумње да
се новац ненамесно троши. То је био разлог и за одступање појединих чланова из
организације такмичења.

2
Детаљније: Извештај- списак спонзора „Летње Лиге 2009“, Бродарево, Организациони Одбор.

6
1.3 Пратећи објекти
Пратећи објекти на коме се одржава такмичење је спортски комплекс „Јалија“.
Објекат припада МЗ Бродарево и ОШ „Светозар Марковић“. Објекат је отвореног типа,
са теренима оспособљеним за различите врсте спортова (кошарка, одбојка, рукомет,
фудбал). Подлога целокупног терена је бетонска. Објекат је 2004 год у потпуности
реновиран са пратећим елементима ( требине, ограда, и др).

Целим обимом, терен је ограђен жичаном оградом висине 5 м. Са једне стране, која
излази на фудбалски терен, налазе се требине са три нивоа, и друге са два нивоа.
Објекат је оспособљен за употребу у вечерњим часовима, уз помоћ рефлектора. Приказ
плана терена је на слици 1.

Као веома популаран турнир у региону привлачио је велики број спортиста, тако да
се број такмичарских екипа кретао од 20-25. Временски период који је био потребан за
одигравање свих планираних утакмица, односно време трајања такмичења било је од
15-20 дана. Утакмице су се одигравале у вечерњим часовима, у периоду од 19h do 23h.
Број посетилаца кретао се од 1500-2500 хиљаде.

Сл: 1

1.4 Безбедност

Организација безбедносних мера била је поверена људима који су поседовали

висок ниво ауторитета, али никако људима који су били обучени или образовани за
обављање оваквих послова. Ангажоване редарске службе ( у даљем тексту, служба
ФО) , поред њиховог малог броја (од 3-4 лица) и не обучености , са потешкоћама су
успевале да одрже минималан ниво сигурности учесника. Поршку редарској служби
пружали су органи унутрашњих послова, ( ретко више од 2 припадника МУП-а)

7
 1.5 Демографски фактори

МЗ Бродарево припада општини Преијепоље. Налази се у југозападном делу

Србије, тачније у Златиборском округу. Налази се на 17-ом км од граничног прелаза са
Црном Гором, а на 24-ом км од Пријпоља. По последњем попису 2002 године, број
становнка био је 2405.
Верска стурктура је таква да већинско становништво чине Бошњаци са 82%, затим
Срби 13%, Роми 3%, остали 2%(албанци, црногорци). Становништво се углавном бави
пољопривредом и сточарством. Последњих 15 година бележи се константан пад броја
становника. Разлози за емиграцију су најчешће економске и материјалне природе.
Велики број становника трајно или привремено живи или ради у неким од земаља
ЕУ. Исељавање становкика било је најинтезивније у годинама рата у периоду од 1990-
1995, и 1998-2000 године. Овај крај је релативно миран по питању верских или
националних сукоба, не само у данашње време већ и у годинама рата. Међутим, један
од разлога миграције , најчешће бошњачког становништва, била је тензија и страх у
ратним околностима. Према изворима блиским МУП-у , у преиоду од последњих 10
година нису забележене активности неких од екстремистичких или криминалних група.

2. ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ

При организацији различитих спортских дешавања, пажњу треба, пре свега

усмерити на спровођење различитих законских одредби које регулишу ову сферу
друштвеног процеса. Треба се усресредити да одредбе које регулишу безбедносне
оквире и преузимање безбедносних мера у складу са законом. Законом се уређују права
и обавезе организација у области спорта, организовање спортских приредби, уређење и
коришћење спортских објеката, стручни рад у области спорта, обављање надзора над
организацијом и утврђују општи интерес и потребе грађана у области спорта.

Спорт је делатност од посебног значаја за Републику Србију.

При дефнисању појединих израза везаних за организацију спортских догађаја,

предвиђају се следећа објашњења :

 Спортске делатности ~ јесу делатности којима се обезбеђују услови за

обављање спортских активности, односно омогућава њихово обављање, а
нарочито : обучава за бављење спортским активностима, планирање и воћење
спорстких активности, спортско суђење и најам спортске опреме и објеката;
 Спортска организација ~ јесте организација која има спортисте, основана ради
обављања спортских активности и са њима повезаних спортских делатности;
 Спортска приредба ~ јесте одређен, плански припремљен и спроведен,
временски ограничен спортски догађај, за који постоји јавни интерес, и на којем
учествује више спортиста;

8
  Спортско такмичење ~ јесте спортска приредба која се одвија према унапред
утврђеним и познатим спортским правилима која могу бити важећа за конкретну
спортску приредбу, а чији је циљ да сваки учесник тежи или победи противника;
 Организатор спортске приредбе ~ јесте лице које на сопствену одговорност
одлучује о организовању и спровођењу одрећене спортске приредбе, њоме
управља и води је или на неки други начин својим поступцима ствара битне
предпоставке за њено одржавање;

Анализом израза долази се до закњучка да предходно поменути спортски догађај,

који ће се касније анализирати, можемо сврстати у спортску приредбу, и као такав за
његову организацију треба испунити неке од следећих услова ;

 Организатор спортске приредбе, у смислу закона, може бити, спортски савез,

спортско друштво, спортска организација – клуб, друго правно или физичко
лице које се стално или повремено бави организацијом спортских приредби,
односно лице које је преузело организовање одређене спортске приредбе, или
вршење одређених послова у организовању спортске приредбе.

 Време одрежавања спортске приредбе , у смислу закона, је времениски интервал

од два часа пре почетка спортске приредбе до једног часа након њеног
заврешетка, односно, кад се одржавају спортске приредбе повећаног ризика,
временски интервал од четири часа пре почетка спортске приредбе до четири
часа минута након њеног завршетка.

 Учесници спортске приредбе, јесу сва лица присутна на спорткој приредби.

Организатор је дужан да предузме мере које омогућавају предупређење ризика
настанка штете за учеснике, гледаоце и трећа лица (упозорења, истицање
забрана, давање обавештења и упутстава и сл.), као и мере којима се на повећане
ризике утиче (безбедност спортског објекта, исправност и адекватност
инсталисане и друге опреме; обезбеђење хитне медицинске помоћи, одвијање
манифестације у складу са пропозицијама и др.).

 Спортски објекат , је објекат намењен за одржавање спортских приредби, који

поред спортског терена има простор за гледалиште и који може имати и пратећи
простор ( санитарни, гардеробни, спремишни и др.). Спортски терен, јесте
простор на коме се обавља спортска активност , као и простор до гледалишта.
Гледалиште јесте уређен простор на спортском објекту намењен за смештај
гледалаца ( требине ), односно простор уз спортски терен намјењен за гледаоце
ако објекат нема требине.

 Организатор спортске приредбе, у сарадњи са министарством надлежним за

унутрашње послове, дужан је да осигура безбедно одржавање спортске приредбе
и да предузме мере којима се предупеђује и онемогућава избијање насиња и
недоличног понашања гледалаца. Када спортски савез , спортско друштво,
спортска организација – клуб повери организацију спортске приредбе или
вршење одређених послова у организацији спортске приредбе другом правном
или физичком лицу, дужан је да врши надзор над спровођењен мера утврђених
овим законом.

9
  Организатор спортске приредбе је дужан да, имајући у виду њен значај,
очекивани број гледалаца, месне прилике и друге околности, утврди да ли
постоји нарочито изражен ризик да за време њеног одржавања дође до насиља
или недоличногпонашања гледалаца.

 Министарство надлежно за послове спорта утврђује испуњеност услова овог

услова и може забранити одржавање спортске приредбе уколико утврди да ови
услови нису испуњени.

 Спортисти, спортске организације и други учесници спортске приредбе дужни су

да сарађују са организатором, и не смеју својим поступцима изазивати или
доприносити насиљу или недоличном понашању гледалаца. Спортске
организације су обавезне да подстичу организовање и добро понашање клубова
навијача.

 Организатор спортске приредбе дужан је да пријави одржавање спортске

приредбе у складу са прописима којима се уређује јавно окупљање грађања.

 Организатор одговара за штету која настане спортистима, гледаоцима и другим

учесницима спортске приредбе, у складу са општим правилима о одговорности
за проузроковану штету. На основу тога дужан је предузме мере које омогућавају
педупређење ризика, штете за учеснике ( упозорења, истицање забрана, давање
обавештења и упустава и сл.)

Поред ових обавезних законских одредби које треба остварити, организатор је

дужан да обави неке превентивне мере, као сто су срадња са клубовима и њиховим
навијачима, њихово информисање о правилном понашању и сл.

Као организација која спроводи спортску приредбу дужна је да све законске

чланове спроведе у пракси. У случају не спровођења и непоштовања ових одредби,
повећан је ризик по безбедност учесника такмичења.
Последице које могу настати у том случају директно би утицале на сам ток
спортске приредбе. Квалитетном безбедносном проценом могућих ризика и претњи,
као и спровођењем законских одредби, допринело би се квалитету самог такмичења.

10
 3. ИДЕНТИФИКАЦИЈА И АНАЛИЗА
ХАЗАРДА И РИЗИКА

Хазарди или слабости означавају фундаменталну претњу штићеним вредностима.

То је стање система које је произведено негативним условима окружења, а које доводи
до акцидената или инцидената 3. Ризици су стања и појаве у којима постоје могућности
негативног оступања од пожељног исхода. Самим тим, ризици нису добри или лоши већ
су то само последице ризика, које могу бити позитивне или негативне.
Анализа ризика обухвата индетификацију вредности изложених ризицима и
ризика који утичу на те штићене вредости, индетификацију критичних инцидената, тј.
оних инцидената где је вероватноћа појаве висока или је штета велика.

Класификација ризика

 Техничко-технолошки : пожари, струјни удари, тровање,

 Природни : поплаве, пожари, јаки ветрови, земљотреси,
 Пословно-финансиски : кривична дела из групе привредног криминала,
губљењене угледа,
 Здравствени : повреде,
 Друштвено –социјални : криминал, насиље, нарушавање јавног реда и
мира,
 Терористички : различити облици терористичког деловањa.

У овом случају, тј. организацији спортских приредби, повећан је број могућих

претњи и ризика по безбедност учесника.Неки од појавних облика стандардне
касификације ризика , имају малу процентуалну вероватноћу дешавања на оваквим
догађајима. Сваки од ових ризика представљака потенцијалну опасност по штићене
вредности, али није иста вероватноћа дешавања, као ни последица, тако да ће мо се
задржати на најкарактеристичним.

3.1 Техничко-технолошки ~ потенцијални појавни облици који спадају

у ову групу ризика јесу пожари који настају услед непажње и немара неких од учесника
такмичења. Честа су намерна или ненамерна изазивања пожара различитим
пиротехничким средствима од стране „навијача“.То је појава која прати скоро све
велике спортске догађаје, такмичења популарних клубова и супростављених група
навијача. С тога присуство ватрогасних служби на оваквим и сличним догађајима је
неопходно.

3
Зоран Кековић, Желимир Кешетовић, Кризни менаџмент I ~ Превенција кризе, Факултет Безбедности,
Београд, 2006, стр. 306

11
 3.2 Пословно- финансиски ~ у ову групу ризика спадају дела
финансиских малверзација и превара. Имајући у виду да је новац са којим се располаже
велики, и да су познате гласине о сукобу унутар организације по питању ненамесног
трошења, постоји ризик од прикривања правих извештаја о примљеном и потрошеном
новцу. И поред тога сто се добијени новац од спонзора саопшти публици и учесницима,
постоји ризик од његовог неконтролисаног трошења на различиоте прикривене начине
од стране организације.

3.3 Здравствени ~ у ову групу ризика спадају различити облици повреда

учесника такмичења, најчешће спортиста и редарске службе, а у конфликтним
ситуацијама и публике. Организација је дужна да обезбеди лекарску помоћ која ће бити
присутна током одржавања такмичења. Због бетонске подлоге терена повећан је степен
вероватноће од тежих повреда, стога је присуство здравствени служби неопходно.

3.4 Друштвено–социјални ~ осим „карактеристичних“ дестуктувних

појава веома су изражена и понашања на ивици криминалитета тј. асоцијална
понашања и аморалне појаве. Нимало безазлени инциденти могу настати као последица
вербалних претњи и увреда између спортиста или публике.

Хетерогене верска стурктура , како спортиста тако и публике, отвара могућност за

избијање верских и националних сукоба који могу да кулминирају у сукобе великих
размера. Актуелна политичка ситуација, као и брутална политичка прошлост, ратови,
бомбардовање константан су извор потенцијалних антагонизама на националној,
верској и политичкој основи.

3.5 Терористичка дејства ~ су везана за безбедносно-политичку

ситуацију, не само државе већ и међународног окружења. Најчешћа терористичка
дејства су подметање експлозивних направа, напади оружјем, отмице и тровање
агенсима. Пракса је показала да су најчешће терористичке мете оне које по својој
природи немају робусну заштиту, а у којима истовремено борави велики број цивила.

У овом случају, спортски објекти који примају велики број публике су веома
примамљива мета терористима. Присуство великог броја људи, истовремено повећава
могућност присуства неке познате јавне личности, чиме се ефекат терористичког
дејства знатно повећава.Последице терористичких напада нису само материјални и
љуски губици, него и перманентно осећање угрожености и страха међу људима.

3.6 Карактеристични облици угожавања ~ поред ових стандардних

ризика и њихових појавних облика, спортска такмичења и приредбе често су под
утицајем великог броја других, за њих карактеристичних појавних облика угрожавања

12
безбедности. У таква дела спадају различити облици насиља и недоличног понашања, а
у смисли закона нарочито се сматра :

 физички напада на учеснике спортске приредбе, односно физички обрачун

између учесника на спортској приредби;
 бацање предмета на спортки терен или у гледалиште;
 уношење у спортски објекат обележја којима се вређа национална, расна, верска
или друга осећања или на други начин изазива мржња или нетрпељивост која
може да доведе до физичких сукоба;
 оштећивање спортског објекта, опреме, уређаја и инсталација на спортском
објекту на коме се одржава спортска приредба;
 изазивање нереда или уништавање имовине приликом доласка, односно одласка
са спортске приредбе или у спортском објекту, ремећење тока спортске
приредбе, угрожавање безбедности учесника спортске приредбе или трећег лица;
 неовлашћени улазак на спортски терен, односно службене просторије и
службене пролазе спортског објекта или у део гледалишта спортског објекта који
је намењен противничким навијачима;
 покушај уношења, односно уношење у спортски објекат, поседовање или
употреба алкохола или других опојних средстава;
 покушај уношња, односно уношење у спортски објекат или коришћење
пиротехничких средстава и других предмета и средстава којима може да се
угрози безбедност учесника на спортској приредби или омета њен ток;
 паљење навијачких реквизита или других предмета;
 ношење навијачких шалова, капа или других предмета у намери да се скрива
идентитет лица.

Све ове појавне облике угрожавања безбедности и ометања спортске приредбе,

менаџер безбедности као одговорно лице за послове безбедности, треба анализирати и
предвидети конкретне мере, ради ниховог превентивног отклањања.

ЛЕГЕНДА :

13
ВЕРОВАТНОЋА : 75%-100% ~ ВРЛО ВИСОКА ФРЕКВЕНЦИЈА : 4 ~ ВИШЕ ПУТА У ТОКУ СЛИЧНИХ ДЕШАВАЊА
50% - 75% ~ ВИСОКА 3 ~ СВАКИ ПУТ НА СЛИЧНИМ
ДЕШАВАЊИМА
25% - 50% ~ СРЕДЊА 2 ~ ЈЕДНОМ У ДЕСТЕ СЛИЧНИХ СЛУЧАЈЕВА
5 % - 25% ~ НИСКА 1 ~ ЈЕДНОМ У СТО СЛИЧНИХ СЛУЧАЈЕВА
0 % - 5 % ~ ЗАНЕМАРЉИВА 0 ~ ГОТОВО НЕМОГУЂЕ ( НЕ ДЕШАВА СЕ )
ПОСЛЕДИЦЕ : 0 ~ НЕМА
1 ~ ЗАНЕМАРЉИВЕ
2 ~ МАЛЕ

КАРАКТЕРИСТИЧНИ РИЗИЦИ ВЕРОВАТНОЋА ФРЕКВЕНЦИЈА ПОСЛЕДИЦА

Пожари Занемарљива 1 2
Повреде редарске службе Висока 2 4
Повреде публике Висока 3 5
Повреде спортиста Средња 2 4
Ситне туче Висока 3 3
Тешке туче Средња 2 5
Терористичка дејства Занемарљива 0/1 6

4. АНАЛИЗА РИЗИКА КОНКРЕТНОГ ДОГАЂАЈА

~ спортске приредбе повећаног ризика~

14
 Оцена ризика подразумева процену вероватноће хазарда, вероватноће и јачине
акцидента. На основу таквих оцена долази се до класификације ризика на4 :

 Неприхватљиви ризици ~ ризици који се не могу толерисати

 Ризици који су условно прихватљиви ~ ниски толико да су прихватљиви или је
смањење ризика неизводљиво
 Прихватљиви ризици ~ искључени из анализе као занемарљиви

Под термином „спортске приредбе повећаног ризика“, подразумева се

присуство већег броја неприхватљивих ризика који се не могу толерисати, а који могу
изазвати веома велике или катасторофалне последице.

У конкретним догађајима, тј. организацији спортскиох приредби, вероватноћа

дешавања оваквих ситуација је висока, с тога организатори и менаџери безбедности
морају на време препознати такве ситуације, могуће претње и изазове по безбедност, и
водити се принципима као што су правовремено и ефективно реаговање. Задатак
менаџера безбедности је да на основу својих анализа и постојећих појавних облика
угрожавања безбедности да оцену о некој утакмици, тј. да ли она у себи садржи
елементе виско ризичног догађаја и на основу тога пропише одређене мере
безбедности.

Спортске приредбе повећаног ризика су:

1. домаће и међународне спортске приредбе од већег такмичарског значаја;

2. спортске приредбе на којима се очекује присуство великог броја гледалаца или
навијача остујућих клубова;
3. друге спортске приредбе кад посебне околности указују да на њима може доћи
до насиља или недоличног понашања гледалаца.

Утакмице виоког ризика су скоро сваке године одржавања, поменутог турнира,

биле пратећи облик могућег угрожавања безбедности. Као такве, појединих година
изазивале су сукобе високог и ниског интезитета са пратећим последицама. Недостатак
обавезних, законом прописаних, мера безбедности такође се утицало на развој
критичних догађаја.

4.1 Студија случаја 1 ~ први конкретан случај догодио се 2006 године.

Факати:

4
Зоран Кековић, Желимир Кешетовић, оп. цит., стр. 329

15
 На утакмици која се играла у последњем планираном термину, као трећа, почела је
у 22.45h. Бодови добјени на тој утакмици водили су победнички тим у даљи ток
такмичења с тога важност ове утакмице била је велика. Тимови који су се састали
потичу делимично из истог краја, међутим верска структура тимова је различита.
Верска структура једног од тимова била је у потпуности Српске припадности
( православене) под именом „Лучице“ , док друга Бошњачке са именом „Лутка Воћар“.
Број публике који је присуствовао у том тренутку био је око 2000. Домаћа публика која
је претежно исламске вероисповести навијала је за „Лутку Воћар“, док други део,
православне вероиповести, за „Лучице“. Цео ток утакмице био је пропраћен навијачким
песмама, различитог, а у једном тренутку и верског, сарджаја. Утакмица је протекла у
веома оштрој игри оба тима, међутим при резултату 0:1 за „ Лучице“, револтирани
играчи „Лутке Воћар“ , почели су са веома грубом игром што је изазвало гнев код
навијача водећег тима. У том тренутку навијачи тима „Лучице“, почињу са
скандирањем порука које изражавају верску и националну мржњу и нетрпељивост.
Одмах након тога друга група противничких навијча одговара исто таквим порукама уз
употребу пиротехничких средстава. Тензија на терену и у публици је порасла и питање
је тренутка када ће доћи до сукоба. Утакмица се не прекида ни у једном тренутку због
новонасталих ситуација. Након завршене утакмице, лице под видним дејством алкохола
улази на терен и креће се према капитену поражене екипе са намером да га повреди. У
том тренутку реагују редарске службе које покушавају да га зауставе али без успеха. У
једном тренутку долази до напада на играча. Истовремено, поједини навијачи оба
клуба улазе у терен и настаје општа туча. Након смиривања ситуације, полиција није
успела да приведе лице које је изазвало сукоб. Након извесног времена лице које је
изазвало сукоб појављује се изван спортског објекта, односно иза ограде терена са
ватреним оружијем у руци и видно насилничким понашањем. Уз претње и погрдно
псовање на версокј основи, нестао је у гужви.

4.2 Студија случаја 2 ~ трећи конкретан случај догодио се 2007 године.

Факати:

На утакмици која се играла између два домаћа тима дошло је сукоба између члана
организационог одбора и једног од навијача. Наиме, навијач који је био незадовољан
суђењем и искључењем играча његовог тима, вербално на верској основи вређао је
судију, након чега је уз упозорење редарске службе да престане или се удаљи са требина
напао на једног члана организације и при томе га повредио. Брзом реакцијом полиције
сукоб је прекинут.

4.3 Студија случаја 3 ~трећи конкретан случај догодио се 2009 године.

Факати:

16
 Утакмица се играла између тимова који се боре за даљи ток такмичења. Један од
тимова био је из Бродарева, и већином исламске вероисповести, док други из
Пријепоља и у потпуности православне вероисповести. При резултату 0:3 за тим из
Пријепоља, револтирани играчи супротног тима почињу са грубом игром уз пратеће
скандирање публике која подстиче такво понашање. У том тренутку реагују и навијачи
супротног тима, у видно алкохолисаном стању, који се налазе иза ограде спортског
објекта, тако што позивају на отворени сукоб. Навијачи, претежно домађе
становништво, на те провокације одговара верским порукама ( аллаху екбер, и сл.), док
противнички навијачи, уз одређене покрете рукама, скандирају песму верске и
националне мржње ( нож, жица, Сребреница). У том тренутку организатор на тренутак
прекида утакмицу у циљу смирења ситуације. Након наставка, при крају утакмице,
револтирани играч пораженог домаћег клуба са намером погађа противничког играча
лоптом у главу и улази у сукоб са њим. То је био само повод да навијачи оба клуба уђу
у терен и сукобе се. Један од радника обезбеђења покушао је да заустави навијача који
се насилно понашао према спортисима и при томе задобио лакше повреде.

Лице које је и предходних година изазивало сличне сукобе на овој спортској

приредби и сада је активно учествовао као један од насиланика. Поред његовог
учествовања у тучи, покушао је да нападне чланове организационог одбора, и уништи
пратећу имовиту и технику организације. Поред напада, чланове организације вређао је
на верској и националној основи. Касније је приведен од стране полиције и пуштен.
Након овог сукоба тензија на улицама била је видна, међутим ред и мир одржавао
нешто већи број припадника полиције.
Такмичење је након овог сукоба завршено по убрзаном поступку уз оставке чланова
организације на крају такмичења.

Поред ових критичних догађаја и сукоба, свака година организације такмичења била
је пропраћена неким од ситних сукоба између спортиста, редарске службе и публике.
Сви ови критични догађаји могли су на неки начин да угрозе безбедност учесника
такмичења.

АНАЛИЗА СТАБЛА ГРЕШАКА

17
 4.4 Неопходне безбедносне мере

Организатор спортске приредбе је дужан да образује одговарајућу редарску службу,

или да ангажује правно лице или предузетника ради обављања послова физичког
обезбеђења и одржавања реда на спортској приредби. Приликом вршења послова,
редарска служба је овлашћена да:

 забрани приступ објекту на коме се одржава спортска приредба лицима која су

под утицајем алкохола или других опојних средства, или се из њиховог
понашања може закључити да су склони насилном или недолично понашању;
 редар је овлашћен да употреби физичку снагу аок на други начин не може
одбити истовремени противправни напад од себе или другог лица или напад
усмерен на оштећење или ништење имовине;
 ефикасно одвоји гостујуће навијаче усмеравањем на посебне улазе и излазе из
спортског објекта и посебан део гледалишта који је за њих одређен;
 онемогући улазак гледалаца на спортски терен и спречи њихов прелазак из
једног дела гледалишта намењен навијачима једног клуба у други;
 онемогући уношење или продају алкохолних пића у спортском објекту;

 онемогући уношење предмета који се могу употребити у насилничком

поступању ( пиротехничка средства, мотке, флаше и сл.), односно којима се
може ометати ток спортске приредбе (огледала, ласерски показивачи, звучни
уређаји веће снаге, транспаренти или обележја којима се подстиче расна, верска,
национална или друга нетрпељивост или мржња, односно чији је садржај
увредљив или непристојан и сл.)

18
  упозори, односно удаљи гледаоце због недоличног понашања којим се може
изазвати насиље на спортској приредби или ометати њен ток;
 онемогући уношење и истицање навијачких симбола који могу ометати рад
службених лица;
 уколико организациај формира редарску службу, неопходно је да обезбеди
средства за рад као што су: адекватна и физуелно уочљива опрема ( мајце или
маркери) са оређеном текстуром која ће указивати да лица која их носе раде у
служби ФО; уколико околности захтевају, обезбедити несметани начин
комуникације између радника ФО и одговорних лица ( мотороле и сл.).
 у циљу обавештавања учесника и публике, јавно известити, или истаћи одређена
правила и забране ( правила понашања, употреба и уношење алкохола, ватреног
или хладног оружја, пиротехичких средстава и др. ).
Пример обавештења на слици 2.

Слика 2.

Када се гледалац или група гледалаца поступи супротно налозима редарске службе
или пружи физички отпор, о томе се без одлагања обавештава овлашћено лице МУП-а.
Надзор над редарском службом врши организатор.

19
 Неке од мера које треба предузети на спортски приредбама повећаног ризика
прописује правно или одговорно лице које се бави пословима безбедности, а у сарадњи
са МУП-ом.
Када постојеће околности указују на ризик од избијања насиља и недоличног
понашања гледалаца на спортској приредби, организатор спортске приредбе је дужан
да:

1. о тим околностима обавести без одлагања, а најкасније 48 часова пре почетка

спортске приредбе, Министарство и друге надлежне органе, надлежни спортски
савез и друге заинтересоване спортске организације, као и спортисте који
учествују на спортској приредби;
2. одреди одговорно лице које је задужено за руковођење и спровођње мера за
спречавање насилничког и недоличног понашања гледалаца и сарадња са МУП-
ом;
3. оствари сарадњу са МУП-ом ради поступања по налозима који се односе на
обезбеђивање јавног реда и мира;
4. оствари сарадњу са представницима клубова навијача у циљу међусобне размене
информација.

Поред ових конкретних мера и обавеза редарске службе, да би успешно обављали

послове који су им поверени, радници ФО, морају да испуне одређене услове.
Досадашња искуства указују да су ове послове углавном обављала лица која поред тога
што нису била обучена, ни својим понашањем, ни личним особинама нису могле да
одговоре захтевима посла који су били постављени пред њих.
Поред законом прписаних услова, нужни и суштински услови односно особине које
треба да испуне запослени на пословима обезбеђења су:5

 карактерне ~ личне особине ( поштење, честитост, храброст, одважност,

опрезност, будност, самоконтрола, дисциплинованост и лојалност),
 став који треба да осликава уљудност, учтивост, уздрђљивост, интересовање
и пажњу.
 спољашни изглед је изузетно важан чинилац ( физичка конституција и снага),

Лоше и непожељно понашање радника ФО на поменутој организацији је било:

конзумирање цигарета, употреба алкохола, неумесна конверзација ( шале, коментари),
„ фамилијарно понашање“, и држање руку у џеповима. А што се тиче личних особина;
бахатост, одсуство самоконтроле, необученост, непађња, неодговорност, и криминална
историја.

5. УПРАВЉАЊЕ РЕДАРСКОМ СЛУЖБОМ

~ предлог ~

5
Лубомир Стајић, Горан Мандић, Систем заштите имовине и пословања, Правни факултет, Нови Сад,
2008. стр. 89.

20
 Послови, који су задатак менаџеа безбедности, често захтевају правовремено и
ефективно реаговање и доношење одлука. Код планирања безбедносних мера за
манифестације повећаног ризика, менаџери безбедности морају пре свега успоставити
јасне циљеве и задатке, те на јасан начин све информације о споменутим задацима и
циљевима пренети безбедносном особљу. Комуникација представља камен темељац
координације кад се ради о обезбеђењу значајних и високо ризичних манифестација.
Менаџери безбедности требају имати редовну комуникацију с организаторима догађаја
и службом безбедности у циљу реализације сигурног и несметаног одвијања
манифестације.

Као одговорно лице, менаџер безбедности прописује мере и задатке које треба да
обавља служба безбедности. Утврђује неопходан број лица за обављање ФО, врши
одабир особља и њихово упознавање са конкретним задацима и циљевима.
Поред предузимања свих предходно поменутих мера безбедности, конкретни прелози
за управљање службе ФО ( „Летња Лига“ Бродарево.) су следећи:

1. на основу величине објекта, броја посетилаца, вероватноће дешавања,

фреквенције и последица ризика, број лица потребних за обављање послова
редарске скужбе је седам;
2. на основу броја публике и вероватноће дешавања ризика, присутност редарске
службе ( 4-5 лица) на спортском објекту, неопходно је 45 минута пре почетка
званичних утакмица;
3. особље редарске службе мора имати службене индетификације и пратећу опрему
( визуелно уочљиве мајце или маркере, уређаје за комуникацију);
4. према карактеристикама спортског објекта, кретању публике и ризичним
деловима гледалишта предвиђају се следеће обавезе лица службе безбедности;

Слика 4.

 раднике обезбеђња распоредити према положајима приказаним на слици 4.

уз напомену да радик не сме да буде у седећем положају, осим у случају да
добије одобрење од овлашћеног лица;
 пре почетка утакмице, за врема пауза или прекида радници на позицији
1,2,3,4,5 се померају у правцу који показује стрелица на слици, а лицем

21
 окренути према делу требина своје стране; на самом почетку утакмице,
враћају се на првобитне положаје, с тим да не ометају ток утакмице;
 радник на позицији 6, који се налази у делу терена који користи
организација, не мења свој положај током целог трајања такмичења, осим у
случају високо ризичних ситуација и то на одобрење овлашћеног лица;
 након сваке регуларне паузе ( полувремена ) радници обезбеђења на
позицији 1,2,3,4,5 извршавају замену места, по принципу кружног тока с
лева на десно;
 радници који се налазе на позицији 1 и 3, тј. поред улаза у5 и у6, визуелно
контролишу да ли неко од публике прилоком уласка поседује алкохол, или
неки предмет којим се може угрозити безбедност учесника; задатак свих
радника ФО је да обрате пажњу на могуће конзумирање алкохола међу
гледаоцима;
 улаз/излаз, на слици обележен као у3, затвара се током целог тока
такмичења;
 на свим улазима у спортски објекат, неопходно је поставити јасно видљиво
обавештење о одређеним забранама ( пример на стр. 19, сл. 2);
 често, незнање учесника и публике о кажњивим облицима понашања на
спортским теренима, долази у везу са извршењем истих. Превентива тога
може да буде „едукација“ , свих учесника спортске манифестације, путем
флаера, сталним обавештавањем путем разгласа и сл.
 утакмице одређене као високо ризичне, повлаче све предходно поменуте
мере ( на стр. 20), као и одређене корекције у задацима радника ФО, или
самог спортског објекта које могу да буду; ангађовање већег броја радника
ФО, затварање неких улаза/излаза, или њихово кориговање у само улазне
или излазне, увођење система затворене телевизије 6, издавање упозорења
и обавештења свим учесницима такмичења и мере које предлажу органи
МУП-а;
 као начин за подстицај радника ФО, може се применити облик плаћања по
сату рада.

6
Систем затворене телевизије ~ представља компоненту интегралног система техничке заштите објекта
и њихова улога се може сагледати кроз три основне функције: осматрање, снимање, одвраћање.

22
 6. ЗАКОНСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Ко неовлашћено уђе на спортски терен или уласком у спортски терен или део
гледалишта намењен потивничким навијачима изазове насиље, физички нападне или се
физички обрачунава са учесницима спортске приредбе, врши насиље приликом одласка
или доласка са спортске приредбе, унесе у спортски објекат или баца на терен или међу
гледаоце предмете, пиротехничка средства или друге експлозиве, запаљиве или
шкодљиве супстанце које могу да изазову телесне повреде или угрозе здравље учесника
спортске приредбе, оштећује спортски објекат, његову опрему, уређаје и инсталације, ко
својим понашањем или паролама на спортској приредби изазива националну, расну и
верску мржњу или нетрпељивост услед чега дође до насиља или физичког обрачуна са
учесницима спортске приредбе, казниће се затвором од шест месеци до пет година
или новчаном казном од 50.000 до 150.000 хиљада динара.

Ко у групи изврши кривично дело из предходног ства, казниће се затвором од

једне до осам година. Кловоћа групе која изврши кривично дело из овога става,
казниће се затвором од једне до десет година. Ако је извршењем дела из овога
става дошло до нереда у коме је неко лице тешко телесно повређено или је
оштећена имовина већег обима, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам
година.

Службено или одговорно лице које при организовању спортске приредбе не

предузме мере обезбеђења како би се онемогућио или спречио неред, па услед тога буду
угрожени животи или тело већег броја људи или имовина већег обима, казниће се
затвором од три месеца до три године, а огранизација ( клуб, спортски савез или
друго правно лице) новчаном казном од 1 000 000 до 2 000 000 динара.

Уз казну за пркршај физичком лицу се може изрећи мера забране

присуствовања одређеним спортским приредбама.
Казном затвора до шездесет дана или новчаном казном од 30.000 до 50.000
динара казниће се за прекршај лице ако:

 за веме одржавања спортске приредбе унесе у спортски објекат или

употребљава алкохол или опојна средстава;
 не поступи по налозима службеног особља;
 кршењем заштитне мере присуствовања на спортској приредби.

Конзумирање алкохола, забрањено је 300 метара од спортског објекта за време

одржавања спортске приредбе. 7
7
Извор: Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама
(„Службени гласникРС“, бр. 67/03, 101/05-др. закон, 90/70 и 72/09-др. закон) као и измене и

23
 ЗАКЉУЧАК

Планирање и одржавање манифестација повећаног ризика, представља и

прихватање одговорности за све што је укључено у тај процес, од самих утисака
присутних учесника па све до њихове опште сигурности. Зато је код палнирања
сваког таквог догађаја веома важно размотрити све аспекте управљања у
ризичним ситуацијама. Због тога је битно да организатор и комплетан тим, који
партиципира у планирању безбедносних мера, формира и анализира листу
потенцијалних ризика и претњи, али и предлога на који начин их спречити или
евентуланло отклонити нежељене последице.
Управљање безбедносним операцијама на великим и високо ризичним
манифестацијама је један од најтежих задатака с којим се може сусрести менаџер
безбедности. Он мора сарађивати са свим структурама и, уз њихову
кооперативност и подршку изградити свеобухватни план безбедности за
квалитетно осигуравање догађаја. Неопходно је планирати и бити спреман на
најгори могући сценарио – ванредни криминал, могући терористички напад,
природне непогоде, или опште видове криминала и инциденте ( туче, пијанство,
нереде, плачке и сл.)

допуне поменутог закона.

24
ЛИТЕРАТУРА:

1. З. Кековић, Ж. Кешетовић: Кризни менаџмен I, Факултет

безбедности, Београд, 2006.
2. Љ. Стајић, Г. Мандић: Систем заштите имовине и пословања,
Правни факултет, Нови Сад, 2008.
3. Група аутора : Менаџмент, ФОН, Београд, 1996.
4. www.mup.sr.gov.rs
5. Службени гласник РС“,бр. 67/03, 101/05-др. закон, 90/70 и 72/09-др.
Закон
6. Г. Марковић: Менаџмент у спорту, Научна књига, Београд, 2007.

25