Escolar Documentos
Profissional Documentos
Cultura Documentos
11. У сваком низу речи подвуци реч која НЕМА исти корен као остале
речи: ·
листати, листић, лиснат, лисац, олистати, листак (у свим речима је корен -
лист-, а речлисац није настала од корена лист, јер њено значење нема
никакве везе са листом. ·
радионица, радник, нерад, урадити,
зграда, радња (у свим речима је корен речи -рад-, а реч зграда није настала
од тог корена, јер њено значење нема никакве везе са радом)
12. У сваком пару речи подвуци ИЗВЕДЕНУ реч:
здрав – здравље здрав је проста реч, здравље је изведена реч – здрав+ље
(ново значење је именица настала од придева здрав)
круг – кружница круг је проста реч, кружница је изведена реч – круж+ница, г
је прешло у ж (ново значење је линија у облику круга)
прутић – прут прут је проста реч, прутић еј изведена реч – прут+ић (ново
значење је мали прут)
бибер – Биберче бибер је проста реч,а Биберче је изведена реч – Бибер+че
(ново значење је име)
река – речни река је проста реч, речни је изведена реч – реч+ни, к је прешло
у ч (ново значење је присвојни придев настао од именице река)
држав+ни
жен+ски
коз+ји
краљ+ев (може и краљев+ски)
град+ски
срп+ски
Марк+ ов
14. Напиши како су настале следеће речи и којим начином грађења (као у
првом примеру):
• СТОНОГА – сто+нога (слагање)
• КРВОТОК – крв+о+ток (слагање)
• ДВОКОРАК – дв+о+корак (слагање)
• ЗЛАТАН – злат+ан (извођење, -ан је суфикс)
• РУДАР – руд+ар (извођење, -ар је суфикс)
• НЕСПРЕТАН – не+спретан (слагање, не- је префикс)
• ПРЕВОЗИТИ – пре+возити (слагање, пре- је префикс)
• ДАНОНОЋНИ- дан+о+ноћни (слагање)
• ЧАЂАВ – чађ+ав (извођење, -ав је суфикс)
• ПЕВАЧИЦА – певач+ица (извођење, -ица је суфикс)
Izvođenje (dekivacija)
Izvođenje (derivacija) je način tvorbe novih reči u kome učestvuju motivna reč i
sufiksi, nastavci za tvorbu reči. Motivna reč je u funkciji tvorbene osnove koja je
zajednički (opšti) deo reči od koje nova reč nastaje i reči koja se sufiksom od nje
dobija. Na tvorbenu osnovu dodaju se tvorbeni formanti (sufiksi) pa se način
građenja zove sufiksacija. Pošto je nova reč u značenjskoj i obličkoj vezi sa rečju
od čijeg osnovnog dela nastaje, ona je motivisana (obrazložena) reč, a reč čiji se
deo nalazi u tvorbenoj osnovi nove reči naziva se motivnom rečju.
a) Motivna imenica ZID i sufiksi -IĆ, - A-, -TI, -N daju motivisanu imenicu ZIDIĆ,
motivisani glagol ZIDATI i motivisani pridev ZIDAN.
U funkciji tvorbene osnove izvedenih reči može biti i deo motivne reči: gramatička
osnova, okrnjena gramatička osnova, sam koren reči.
Porodicu reči čine one reči koje imaju zajedničko osnovno značenje izraženo istim
nizom glasova. Isti niz glasova u rečima KOS (ptica), KOSA (na glavi), KOSA (strma
strana), KOSA (ime), KOSA (alatka), KOSA (linija) nema zajedničko osnovno
značenje pa navedene reči nisu porodica reči i nisu u tvorbenoj vezi. To su
homonimi, reči istog glasovnog sastava, istog akcenta i iste klase (vrste), ali
različitog značenja.
U tvorbi izvedenica promenljivih reči učestvuju sufiksi koji imaju u sebi dve
morfeme - tvorbenu i gramatičku:
Motivna reč (lat. motus = kretanje) osnova, prosta reč, nemotivisana, njen deo
nalazi se u tvorbenoj osnovi nove reči. Nije moguće motivisati (obrazložiti) njen
nastanak.
Motivisana reč ima dva značenja. 1. U leksikologiji termin "motivisana reč" odnosi
se na reči čiji se glasovni sastav može dovesti u neposrednu vezu sa predmetom ili
pojavom iz stvarnosti, koje označavaju (reči PLjUS, BUĆKANjE, KLOK0TANjE
glasovnim sastavom podražavaju zvukove koje imenuju); glasovni sastav
nemotivisanih reči nije u neposrednoj vezi sa predmetom ili pojavom koju
imenuje: DRVO, RUKA, MISAO. 2. U tvorbi reči motivisane reči su izvedene i
složene reči koje u sebi sadrže osnove drugih reči i u čijoj se strukturi mogu
raspoznati (mada ne uvek lako) sastavni delovi: SVADBA < SVAT + BA; PUTIĆ < PUT
+ IĆ; BEOGRAD < BEO + GRAD; VIRPAZAR < VIR + PAZAR.
Slaganje (kompozicija)
Slaganje (kompozicija) je tvorba novih reči srastanjem dveju ili više reči (odnosno
njihovih gramatičkih osnova ili korena) u jednu reč koja se zato naziva složenica.
Slaganje se ostvaruje na dva načina.
Posebno produktivna tvorba je srastanje predloga kao prefiksa i reči glavnih vrsta
(imenica, prideva i glagola):
- imenice: NADVOJVODA, POTPREDSEDNIK, USINAK, IZBIRAČICA, SARADNIK;
- pridevi: OMALEN, PROKISAO, POŽRTVOVAN, UVEĆAN, POSOLjEN;
- glagoli: NADGLEDATI, USINITI, SARAĐIVATI, DONOSITI, RAZDELITI.
Polusloženice su nastale od dve reči ali su obe sačuvale svoj akcenat. Delovi
polusloženica povezuju se crticom: HERCEG-NOVI, AUTO-PUT, SPOMEN-PLOČA,
RADIO-STANICA, ŠAR-PLANINA.
Kombinovana tvorba
Tvorba pretvaranjem
U svim vrstama reči nove reči grade se pretvaranjem reči jedne vrste u reči druge
vrste. To se događa kada reči promenom službe menjaju kategoriju i značenje.
a) Poimeničavanje (supstantivizacija)
b) Popridevljavanje (adjektivizacija)
c) Nastajanje priloga
d) Nastajanje predloga
Preuzimanje iz drugih jezika je jedan od načina tvorbe novih reči u srpskom jeziku.
Pritom se reči iz stranog jezika u potpunosti prilagođavaju morfološkim i
tvorbenim modelima srpskog jezika. Preuzimanje se vrši na dva načina:
pozajmicom osnovnog oblika i značenjskom pozajmicom.
1. Pozajmica osnovnog oblika je direktno preuzimanje reči kao skupa glasova, koji
se prilagođava našem izgovoru i prima promenu oblika u srpskom jeziku:
Veliki je fond reči stvoren u srpskom jeziku direktnim preuzimanjem reči iz drugih
jezika.
Sufiksoidi su osnove grčkih i latinskih reči koje se u srpskom jeziku koriste kao
tvorbene vezane morfeme: -BUS, -FIL, -FOB, -LOG, -DETEKA, -: AUTOBUS,
BIBLIOFIL, ANGLOFOB, FILOLOG, VIDEOTEKA, ROMBOID.
Proste reči kao što su RUKA, NOĆ, SIN, JA, ŽUT, U, NA, PISATI, VODITI čine veliki
deo leksičkog fonda srpskog jezika. Prema današnjem jezičkom osećanju ne može
se objasniti njihov nastanak i ne mogu se po nastanku dovesti u vezu sa drugim
rečima - nisu motivisane (objašnjive drugim rečima).
Proste reči su neproduktivne jer ne mogu poslužiti kao uzor (model) za tvorbu
novih reči kako to mogu da budu izvedenice ili složenice. Tako na primer, izvedena
reč PUTIĆ model je za izvođenje deminutiva i od drugih prostih reči: NOŽIĆ, SATIĆ,
STANČIĆ, GRADIĆ, MOSTIĆ. Složena reč PUTOVOĐA (PUT + O + VOĐA) model je
slaganje novih složenica: HOROVOĐA, VOJSKOVOĐA, KNjIGOVOĐA.
Proste reči služe kao građa (koren ili osnova) za tvorbu drugih reči u istoj ili nekoj
drugoj vrsti. Od proste reči ZUB grade se pomoću sufiksa izvedene reči a
slaganjem sa drugim rečima ili prefiksima grade se složene reči:
Reči izvedene od iste osnove (korenske ili gramatičke) imaju srodno značenje i
čine porodicu reči:
PISATI, PISMO, PISAC, PISANKA, PISAR, PISARNICA, PISMEN, PISMENOST
Vršilac radnje:
pekar, pisar, zidar, čuvar, kuvar
Prostorija gde se vrši radnja
čitaonica, čekaonica, gostionica, radionica, vežbaonica
Ovaj sintaksički odnos između osnove i sufiksa češći je i karakteriše sve druge
izvedene reči. Ovi sufiksi, sa funkcijom upravne reči, nazivaju se strukturnim jer
menjaju strukturu karakterističnu za datu vrstu: od prideva SLEP sufiksom -AC
dobija se imenica SLEPAC; od prideva BEO i sufiksa -AC dobija se imenica BELAC;
od glagola PLIVATI i sufiksa -AČ dobija se imenica PLIVAČ.
U procesu izvođenja novih reči sve vrste reči javljaju se u funkciji motivne reči.
Najveći i najznačajniji deo materijala za građenje novih reči pružaju imenice,
pridevi i glagoli. U procesu tvorbe izvođenjem reči jedne kategorije postaju od reči
druge kategorije. Pri tom ostaje isto značenje tvorbene osnove ali se menja
kategorija reči i njena funkcija.
TUGA (imenica)
TUG-AN > TUŽAN (pridev)
TUG-OVA-TI > TUGOVATI (glagol)
Imenica, subjekat: Tuga je prelila njegovo lice.
Tvorbena osnova može biti uzeta od neke druge imenice, glagola, prideva, broja,
zamenice ili neke druge vrste reči. Reč od koje se polazi u tvorbi može biti prosta,
izvedena ili složena.
Najproduktivniji sufiksi:
2. Opisni i njima srodni pridevi grade se po modelu tvorbena osnova motivne reči
+ sufiks. Kao motivne reči koriste se imenice, glagoli, pridevi i druge vrste reči,
sintagme. Motivne reči mogu biti proste, izvedene ili složene:
Motivne reči mogu biti imenice, zamenice, pridevi, brojevi, uzvici ili drugi glagoli.
Morfeme za građenje glagolskih osnova su;
1. Prefiks+osnovna reč:
POD + ZID > PODZID
SA + GORETI > SAGORETI.
2. Reč + reč:
VISI + BABA >VISIBABA
DAN + GUBITI > DANGUBITI.
Od rečenice VRZI TE LEZI (vrzi = ostavi) u značenju "Ne radi ništa", nastala je
složenica VRZTELEZ u značenju: praznik, blagdan, dan u koji se ne radi.
Tvorba složenica
1. Imenice
2. Pridevi
3. Glagoli
Složeni glagoli grade se na dva načina: slaganjem najmanje dve reči (prva bilo koje
vrste + druga je obavezno glagol) i prefiksacijom (prefiks + glagol).
Polusloženice
Format (lat. formare = obrazovati), u ovom slučaju elemenat za tvorbu nove reči,
koji sam za sebe ne čini reč.
сестра
црнац
листић
сестрама
добар
чекати
Vrednost pitanja: 5
2. Напиши којим начином творбе су настале следеће речи:водовод
дангубити
носач
поучити
Vrednost pitanja: 4
3. За реч надморски одреди:префикс:
корен:
суфикс:
Vrednost pitanja: 3
4. Одреди која реч има префикс:
безобзиран
садашњост
седобрад
Vrednost pitanja: 4
5. Обележи сложене речи:
радник
радилица
радилиште
нерадник
предрадник
радиност
раднички
Vrednost pitanja: 4
6. Којим начином грађења је настао сложени придев у следећој реченици:
слагањем
Vrednost pitanja: 4
7. Начини сложене придеве од предлога без и именица:крај:
посао:
брига:
нада:
зуб:
Vrednost pitanja: 5
8. Спој речи са одговарајућим начином грађења.
Извођење
Слагање
Комбинована творба
Претварање
рукохват, земљопис
кућење, кућиште
бескућник, окућница
бивши, Немачка
Vrednost pitanja: 4
9. У односу на следеће речи одговори на захтеве везане за грађење речи:
тачно
Vrednost pitanja: 4
11. Којим начином творбе је настала реч памтивек?
извођењем
претварањем
слагањем
Vrednost pitanja: 4
12. Подели реч нечистоћа на морфеме:Префикс:
Корен:
Суфикс:
Наставак за облик:
Vrednost pitanja: 4
13. Подели реч праволинијски на морфеме:Корен:
Спојни вокал:
Корен:
Суфикс:
Наставак за облик:
Vrednost pitanja: 5
14. Каква је реч рођендан по својој структури?
сложена
проста
изведена
Vrednost pitanja: 4
15. Каква је реч младост по саставу?
проста
сложена
изведена
Vrednost pitanja: 4
16. Која реч не припада следећем низу?
ковач
корбач
играч
певач
читач
Vrednost pitanja: 4
17. Који се префикс налази у следећим речима?
префикс
наставак за облик.
Vrednost pitanja:
/////////////////////////
добар
сестра
шестак
листић
црнац
баш
сестрама
Vrednost pitanja: 5
2. Напиши којим начином творбе су настале следеће речи:водовод
дангубити
носач
поучити
Vrednost pitanja: 4
3. За реч надморски одреди:префикс:
корен:
суфикс:
Vrednost pitanja: 3
4. Одреди која реч има префикс:
садашњост
безобзиран
седобрад
Vrednost pitanja: 4
5. Обележи сложене речи:
раднички
радилиште
радник
радилица
радиност
нерадник
предрадник
Vrednost pitanja: 4
6. Којим начином грађења је настао сложени придев у следећој реченици:
комбинованом творбом
Vrednost pitanja: 4
7. Начини сложене придеве од предлога без и именица:крај:
посао:
брига:
нада:
зуб:
Vrednost pitanja: 5
8. Спој речи са одговарајућим начином грађења.
Извођење
Слагање
Комбинована творба
Претварање
бивши, Немачка
кућење, кућиште
бескућник, окућница
рукохват, земљопис
Vrednost pitanja: 4
9. У односу на следеће речи одговори на захтеве везане за грађење речи:
земљопоседник, земаљски, земљани, земља, земљиште, уземљен,
земљопис, земљица, земљотрес, земљорадник, земљишни,
приземљенНаведене речи имају исти корен и сродно значење, па зато
можемо рећи да припадају истој речи. Корен у свим наведеним
речима гласи .
Vrednost pitanja: 4
10. Корен речи је део речи који се мења.
тачно
нетачно
Vrednost pitanja: 4
11. Којим начином творбе је настала реч памтивек?
слагањем
извођењем
претварањем
Vrednost pitanja: 4
12. Подели реч нечистоћа на морфеме:Префикс:
Корен:
Суфикс:
Наставак за облик:
Vrednost pitanja: 4
13. Подели реч праволинијски на морфеме:Корен:
Спојни вокал:
Корен:
Суфикс:
Наставак за облик:
Vrednost pitanja: 5
14. Каква је реч рођендан по својој структури?
изведена
проста
сложена
Vrednost pitanja: 4
15. Каква је реч младост по саставу?
изведена
сложена
проста
Vrednost pitanja: 4
16. Која реч не припада следећем низу?
певач
корбач
играч
ковач
читач
Vrednost pitanja: 4
17. Који се префикс налази у следећим речима?
префикс
Vrednost pitanja:
/////////////
шестак
црнац
сестра
добар
чекати
листић
сестрама
Vrednost pitanja: 5
2. Напиши којим начином творбе су настале следеће речи:водовод
дангубити
носач
поучити
Vrednost pitanja: 4
3. За реч надморски одреди:префикс:
корен:
суфикс:
Vrednost pitanja: 3
4. Одреди која реч има префикс:
садашњост
седобрад
безобзиран
Vrednost pitanja: 4
5. Обележи сложене речи:
предрадник
радиност
радник
радилиште
раднички
радилица
нерадник
Vrednost pitanja: 4
6. Којим начином грађења је настао сложени придев у следећој реченици:
Vrednost pitanja: 4
7. Начини сложене придеве од предлога без и именица:крај:
посао:
брига:
нада:
зуб:
Vrednost pitanja: 5
8. Спој речи са одговарајућим начином грађења.
Извођење
Слагање
Комбинована творба
Претварање
бивши, Немачка
кућење, кућиште
бескућник, окућница
рукохват, земљопис
Vrednost pitanja: 4
9. У односу на следеће речи одговори на захтеве везане за грађење речи:
тачно
Vrednost pitanja: 4
11. Којим начином творбе је настала реч памтивек?
извођењем
слагањем
претварањем
Vrednost pitanja: 4
12. Подели реч нечистоћа на морфеме:Префикс:
Корен:
Суфикс:
Наставак за облик:
Vrednost pitanja: 4
13. Подели реч праволинијски на морфеме:Корен:
Спојни вокал:
Корен:
Суфикс:
Наставак за облик:
Vrednost pitanja: 5
14. Каква је реч рођендан по својој структури?
проста
сложена
изведена
Vrednost pitanja: 4
15. Каква је реч младост по саставу?
изведена
проста
сложена
Vrednost pitanja: 4
16. Која реч не припада следећем низу?
ковач
читач
корбач
играч
певач
Vrednost pitanja: 4
17. Који се префикс налази у следећим речима?
наставак за облик.
префикс
Vrednost pitanja:
///////////////