П.

ПО3ИТИВИСТИЧКАОРИЈЕНТАЦИЈА
У КРИМИНОЛОГИЈИ

Аgолф Кейlле

О РАЗВОЈУ СКЛОНОСТИ КА 3ЛОЧИНУ':'

О злочину уойшШе и његовој рейресији

Под претпоставком да су људи ста­

вљени у исте околности, ја називам већу
или маљу вероватноћу да се злочин учини
с~лоношћу ~а злочину._ Мој циљ је да де ­
таљније истражим утицај годишљих доба,
климе, пола и узраста на ову склоност.

Рекао сам да би околности у које су

људи стављени требало да буду сличне,
што ће рећи, подједнако повољне и по по ­
стојаљу објеката који ће вероватно да под ­
стакну ову склоност, и по могућностима
да се злочин учини. Није довољно да чо-
век само има намеру да учини зло дело, он Аgолф Кешле
такође мора да има прилику и средства. (1796-1874)
Тако склоност ка злочину може бити иста у Француској као и у Ен­
глеској, а да моралносш нација у том погледу није иста . Мислим да
је ова дистинкција важна .

Треба начинити још једну важну дистинкцију; наиме, две ин­

дивидуе могу да имају исту склоност ка злочину, а да не буду под­
једнако злочинци, ако је један, на пример, био склон крађи, а други
мучком убиству.

Најзад, (. .. ) наше опсервације могу се односити само на оgре­

ђени број йознаШих и осуђених йресШуйа, og нейознашо г, у~уйног
броја учињепих злочина . Пошто ће овај укупан број учињених зло­
чина вероватно заувек остати непознат, сво резоноваље коме је тај
број основа биће маље или више дефектно. Не оклевам да кажем да
ће сво знање које поседујемо о статистикама злочина и преступа би-

* ИЗВОР: Quetelet Adolphe: А Тreatise оп Мап, Edinburgh, 1842.

72 Аgолф Кешле О развоју склоносШи ка злоч.ину
73

ти сасвим бескорисно ако не признамо, без поговора, да йосШоји ско­ кумената које садржи Compes Generaux de l' Administration de la Ju-
ро увек јеgнака сразмера између йознаших и осуђених йресШуйа и sticel ове земље; потом ћу покушати да начиним нека поређеља са
нейознашог ун:уйног броја извршених злочина. Ова сразмера је нео ­ другим земљама, али са свом пажљом и резервом које таква поре ­
пходна и кад не би стварно постојала, иначе би све што је до данас ђеља захтевају.
речено о статистичким документима злочина било нетачно и апсур ­ У периоду од четири године, пре 1830, било је одлучено да се
дно. Свесни смо онда, колико је важно да ту сразмеру учинимо ле­ 28.686 окривљених особа појави пред поротним судом, што ће рећи,
гитимном, а можемо бити запрепашћени да то до сада већ није учи­ скоро 7.171 особа годишље; што даје 1 окривљену особу на 4.463 ста­
љено. Сразмера о којој говоримо неминовно варира према природи
новника, узевши у обзир популацију од 32.000.000 душа. Даље, од
и озбиљности злочина : у добро организованом друштву, у коме је
100 оптужених, 61 особа ј е осуђена на неку тежу или лакшу казну.
полиција активна, а правда се дели по заслузи, ова сразмера, за уби­
Из претходно изнетих запажаља у вези са извршеним злочинима
ства и мучка убиства, биће скоро један према један што ће рећи да
који остају непознати или некажљени и из грешака које правда мо­
ниједна особа неће ишчезнути из друштва убиством или мучким
же да начини, схватамо да нам ови бројеви, иако нас снабдевају нео­
убиством, а да се то не сазна: ово неће бити баш тако у случајевима
бичним подацима из прошлости, не дају ништа егзактно о склоно­
троваља.
сти ка злочину. Па ипак, ако прихватимо да две сразмере које смо
:Кад погледамо крађе и преступе маљег значаја, ова сразмера израчунали не варирају осетно из године у годину, моћи ћемо да по ­
постаће веома мала, и велики број преступа остаће непознат, било верујемо да неће осетно варирати ни у годинама које следе; а веро­
због тога што их они против којих су извршени не виде, или не ватноћа да се таква варијација неће десити је тим већа што се рђави
желе да учиниоци буду приведени пред суд, било зато што сама резултати за сваку годину не разликују много од општег просека, а
правда нема чврсте доказе да поступи на основу љих. Тако ће вели­ ти резултати су добијени коришћељем података за велики број го­
чина ове сразмере која ће, уопштено, бити различита за различите дина . На основу ових запажаља, постаје врло вероватно да за сваког
злочине и преступе, зависити највише од активности правде у досе­ Француза постоји 1 према 4.462 шанси да буде окривљена оеоба у
заљу криваца, од брижљивости којом се кривци скривају од правде,
току једне године; штавише, у том случају постоји 61 до 39 шанси
од одбојности коју оштећене особе можда имају према пријављива­
да буде и осуђен.
љу преступника, или можда од тога да оштећене особе не знају да
им је начиљена штета. Сада, ако све ствари које утичу на магнитуду 3акључци
ове сразмере остану исте, можемо такође тврдити да ће ефекти ос­
тати непроменљиви. Овај резултат је на необичан начин потврђен При изради прегледа главних запажаља садржаних у овом по ­
индукцијом и посматраљем изненађујуће сталности којом се броје ­ глављу, дошли смо до следећих закључака :
ви у статистикама злочина репродукују сваке године сталности ко­ (1) Старост (или доба живота) је без сумље чинилац који нај­
ј а ће се без сумље репродуковати и када су у питаљу бројеви до ко­ већом снагом делује у развијаљу или сузбијаљу склоности ка зло­
јих не можемо стићи : тако да, иако не знамо број злочинаца који су чину .

избегли руци правде, врло добро знамо да }е сваке године између

7.000 и 7 .300 особа приведено пред више судове и да љих
буде осуђено по закону; да је скоро 170.000 годишље
ниже судове и да је 85 од 100 осуђено; и да, ако пређемо на детаље,
наилазимо на не маље алармантну правилноет; тако сазнајемо да је
годишље између и
150 особа осуђено на смрт, 250 је осуђено на
100
доживотни тешки рад, 1.050 на казну тешког рада у одређеном вре ­
менском трајаљу, 1.220 на казну затвора у самици (а la reclusion), и
тако даље; тако да, без сумље, француски народ празни овај буџет
за губилиште и затворе много редовније него финансијски буџет; и
можемо рећи да је сума коју годишље потроши министар правде
много редовнија од одлива прихода државне благајне.
Наставићу разматраљем, у општим цртама, склоности ка зло ­
чину у Француској, дозвољавајући себи упо~гребу изванредних до-
(2) Ова фатална склоност изгледа да се развија у сразмери са
61 од 100
интензитетом физичке снаге и страсти човека: она достиже свој мак ­
приведено пред
симум око узраста од 25 година, у добу живота када је физички раз­
вој готово сасвим завршен . Интелектуални и морални развој, кој-и
делују спорије, постепено слаби склоност ка злочину која, још кас­
није, ишчезава због слабог стаља физичке снаге и страсти.
(3) Иако број учиљених злочина достиже свој максимум близу
узраста од 25 година, ипак тај максимум наступа неколико година
раније или касније за одређене врсте злочина, у складу са бржим
или споријим развојем извесних особина које имају утицаја на те
злочине. Тако човек, гољен жестином својих страсти, најпре чини
1 Правосудна статистика (nрим. прир.).
74 Аgолф Кейlле О развоју склоносйlи ка злоч.ину 75

прекршаје и завођеља; скоро у исто време, започиње каријеру крад­ ћа неједнакост среће и благостања, све у свему су земље у којима је
љивца коју, како изгледа, наставља инстиктивно до краја живота; број злочина подигнут до највећег степена.
увећање његове снаге постепено га наводи да чини све акте насиља
(11) Занимаља имају велики утицај на природу злочина. Ин­
убиство, побуну, још касније друмско разбојништво, размишљање дивидуе кој е се баве самосталним занимаљима су више опредељене
претвара убиство у убиство с предумишљајем и троваље. Најзад, на­ на з.Јј:очине против лица; радници и служинчад на злочине против
предујући у каријери злочинца, човек већим степеном лукавости
имовине.
замељује насиље и постаје више кривотворитељ него у било ком
(12) Образовање је далеко од тога1Да има онолико много ути­
другом периоду живота.
цаја на склоност ка злочину колико се ~општено претпоставља.
(4) Разлика у йолу такође има велин:и утицај на склоност ка Штавише, моралне инструкције се врло често бркају са инструкци­
злочину: уопштено говорећи,еамо једна жена се појави пред судом
јама само у вези са читаљем и писањем, а то двоје су најчешће по­
према четири мушкарца.
моћно средство злочина.
(5) Склоност ка злочину се увећава и смањује код оба пола ско­
(13) Исто је и са сиромаштвом; неколико департмана у Фран­
ро у истом степену; ипак, код жена се период максимума достиже
цуској који се сматрају најсиромашнијим су, у исто време, најмо­
нешто касније, око тридесете године. ралнији.
(6) Без сумље, због свог осећаља слабости, жена више чини зло­ Човек није нагнан на злочин зато што је сиромашан него, уоп­
чине против - имовине него против особа; а :н: ада жели да уништи не­ штеније, због тога што брзо прелази из стаља удобности у стаље бе­
кога своје врсте, отров претпоставља другим средствима. Штавише, де и неспособности да задовољи вештачке потребе које је створио.
и када неког лиши живота, не изгледа да је хапшена и затварана
(14) Што се више пељемо друштвеном лествицом и, у складу с
сразмерно грозоти учиљеног злочина који се, према учестаности,
тим, наилазимо на више степене образоваља, срећемо све маљу и
дешава следећим редоследом: чедоморство, побачај, убиство родите­
маљу сразмеру жена проглашених кривим према таквим мушкар­
ља, рањаваље родитеља, мучко убиство, телесне повреде, убиств?:
цима; силазећи у најниже друштвене слојеве, налазимо да оба пола
тако да можемо да потврдимо да се број кривих сразмерно смаљуЈе
имају све сличније обичаје и навике.
што отвореније морају да 'траже своју жртву. Нема сумље да овера­
злике постоје због навика и статичног начина живота жене; она мо­ (15) Од 1.129 убистава извршених у Француској у периоду од
четири године, 446 је било последица свађа и расправа. Овај пода­
же да смисли и учини злочин само према лицима са којима је у стал­
так служи да илуструје фаталан утицај конзумираља алкохолних
ном односу.
йића.
(7) Гоgишња gоба имају веома изражен утицај на злочин. Та­
ко се током лета учини највише злочина против лица, а најмањи
(16) -у Француској, као и у Холандији, годишље имамd 1 ок­
ривљено лице на скоро 4.300 становника; у овој првој земљи 39 од
против имовине; обрнуто се дешава током зиме.
100 окривљених лица су ослобођени оптужбе, а у другој само 15, иа­
(8) Мора се приметити да узраст и годишља доба имају готово
ко је ис,ти законик био у употреби у обе земље. Али су у Холандији
исти утицај на повећаље и смаље~е броја менталних поремећаја и
судије обављале посао пороте. Пред нижим судовима и обичним по­
злочина извршен:И:х против лица.
лицијским 'судовима где су учиниоцима судили само судије, резул­
(9) Изгледа да клима има неки утицај посебно на склоност ка тати су били скоро исти у обе земље.
злочину према лицима: ово запажаље је потврђено бар међу расама
(17) -у Француској, број злочина учиљених против лица, от­
које живе у јужним климатским условима, као што су људи Пе.ЈЈ(аЗ­
прилике је одговарао једној трећини броја злочина извршених про­
гијске расе, разбацани по обалама Средоземног мора и Корзике с је­
тив имовине, а у Холандији само једној четвртини. Мора се приме­
дне стране и Италијани, помешани с Далматинцима и Тиролцима,
тити да прва врста злочина доводи до ређих осуда од друге, можда
с друге. Запажамо такође да сурови климатски услови који пове­
зато што постоји већа одбојност да се примени казна, како расте по
ћавају потребе до највећег степена, такође највише повећавају број
својој суровости.
злочина према имовини.

(10) Земље у којима се често дешава мешаље људи, оне у ко­ Не могу да закључим ово поглавље, а да још једном не изра­
јима индустрија и трговина стичу много људи и ствари на иста мес­ зим своје запрепашћеље сталношћу запаженом у резултатима које
та и у којима су активности највеће, земље у којима се највише осе- нуде документа у вези са спровођељем правде, сваке године.
 76 Аgолф КеШле
- Тако, као што сам више пута имао прилику да поновим, пре­
лазимо из године у годину са тужном перспективом да гледамо исте
злочине како се понављају истим редом и повлаче за собом исте ка­
зне у истим сразмерама.- Сва посматраља теже да, на сличан на­
чин, потврде тачност става ког сам давно најавио да свака ствар ко­
ја је у вези са љуgскош. врстом схваћенож у целини, йрийаgа pegy
uрироgних узрока: што је већи број индивидуа, то више ишчезава
утицај воље појединца остављајући превагу низу општих чиљени­
ца зависних од узрока због којих друштво егзистира и због којих је
очувано. Ове узроке ми сада хоћемо да утврдимо и чим се упознамо
с љима, одредићемо њихов утицај на друпiтво на исти начин на ко­
,1
ји утврђујемо последице на основу љихо .вих узрока у природним
наукама.
(.. .)
ј Човек чини злочине бар онаквом равномерношћу каква је при­
мећена код рађања, умирања или склапања бракова, а већом него
што је она заступљена код примаља и даваља државне благајне.(. .. )
Пошто изгледа да су злочини извршени у току једне године неми­
нован резултат наше друштвене организације и пошто љихов број
не може да се смањи, а да претходно узроци којима су ти ·злочини
последица не претрпе промене, домен је творца закона да утврди
ове узроке и да их отклони што је могуће више: они имају снагу да
утврђују буџет злочина, исто као и давања и примаља државне бла­
гајне. Заиста, искуство кристално јасно потврђује исти~итост овог
мишљења које се, на први поглед, може учинити парадоксалним да
gрушШво uрийрежа злочин, а кривци су салш инструменти којима
је тај злочин извршен. Отуда се дешава да је несрећна особа која из­
губи главу на губилишту, или проведе живот у затвору, испашта­
јућа жртва друштва. Злочин такве особе је резултат околности у
које је смештена: суровост њеног кажљаваља је, можда, други ре­
зултат тога. (. ..)
\ шавова; Де.бљина костију лобање; огроман развитак максиларија и
Чезаре Ломброзо
ЗЛОЧИН: ЊЕГОВИ УЗРОЦИ И ЛЕЧЕЊЕ*
§ 199. Ашавизам и ейилейсија
у злочину и -казни
Све што сам изложио у овој кљизи и
у оним претходним (Vol. 1 и 11 "Homme Cri-
minel") јасно показује нестабилност пра­
старе криминолошке грађевине. Да ли сам
успео да је заменим једним солиднијим зда:
љем? Ако нисам заслепљен дуготрајним и
мукотрпним радом на остварељу циља, ми­
слим да могу да одговорим потврдно. Ос­
новна препорука, у сваком случају, је да
не треба толико да проучавамо апстрактан
злочин колико злочинца. Чезаре Лошброзо
(1835-1909)
§ 200. Айlавизам
Рођени злочинац показује у сразмери која достиже 33% број­
не специфичне карактеристике које су скоро увек атавистичке. Чи­
таоци који су ме до сада пратили, видели су да се многе каракте­
ристике заступљене код дивљих раса, врло често могу наћи код
рођених криминалаца. То су, на пример: мали развитак nиларног
система; низак кранијални каnацитет (мала глава); уназад закоше­
но чело; врло развијени чеони синуси; велика фреквенција Ворми ­
јанових...__кости; рано затвараље кранијалних шавова; ј едноставност
зигомата (кости јагодица и слеnоочница); прогнатизам (избачена ви­
лица); укошеност очних дуnљи; већа nигментација коже; чупава и
кудрава коса; и велике уши. Овоме можемо додати лемурски апен­
дикс, аномалије ушне шкољке, денталне диастемате (ретке зубе),
велику гипкост и окретност, релативну неосетљивост на бол, отупе­
лост чула додира, веома добар вид, способност брзог опорављаља од
рањавања, отупела осећања, прерану зрелост кад су у питаљу теле­
сна задовољства, већу сличност између полова, већу непоправљи­
в~ст жене (Спенсер), лељост, одсуство гриже савести, психофизичку
надражљивост, и посебно нехајност која се понекад испољава као
* ИЗБОР: Lombroso Cesare: Crime: Its Causes and Remedies, Boston, 1918.
 78 Чезаре Ло.м.брозо
храброст, а понекад као несмотреност која прелази у кукавичлук.
Поред овога, ту су и велика таштина, страст ка коцкаљу и алкохо­
лу, жестоке, али пролазне и краткотрајне страсти, празноверица,
изузетна осетљивост у односу на сопствену личности посебан кон­
цепт Бога и моралности. На неочекиване аналогије н,аилазимо чак
и у детаљима као што су импровизована правила злочиначких ?ан­
ди, сасвим личан утицај шефова, обичај тетовираља, у~бичаЈена
суровост љихових игара, изражена употреба гестикулациЈа, онома­
топејски језик са персонификацијом неживих ствари, и по.себна ли­
тература која подсећа на ону из херојских времена када Је злочин
био слављен, а мисао тежила да заогрне себе у ритмичке форме.
Овај атавизам објашљава раширеност одређених злочина, као
што су педерастија и чедоморство, чију распростраљеност на чита­
ва друштва не можемо да објаснимо ако се не сетимо старих Рим­
љана, Грка, Кинеза и Тахићана који, не еамо да их нису сматраЈоiИ
злочинима, него су их понекад упражљавали као народне обичаЈе.
Гарофало је изванредно сумирао физичке карактеристике рођеног
злочинца као одсуство осећаља стида, части и сажаљеља, што су
'i
1
осећаља која такође недостају дивљаку . Овима можемо додати не­
достатак радиности и самоконтроле.
Онима који, као Реклус /Reclus/ и :Е\:рапоткин, примећују да
постоје дивљаци који су часни и правични, морам да одговорим да
је известан степен густине популације и удруживаља људи неопхо­
дан да би се злочини развили. На пример, немогуће је украсти тамо
где нема имовине или варати где не постоји тргови~а. Али доказ да
клица ових тенденција постоји у сваком дивљаку Је чиљеница да,
кад год почну да излазе из стаља дивљаштва и преузму мало од ци­
вилизације, редовно постају претерано склони криминалитету. Као
што је Фереро указао, чак и кад налазимо част, поштеље и сажаље­
ље код дивљака, увек их прате импулсивност и лељост. Континуи­
рани рад ужасава дивљаке тако , да, кад су они у питаљу, прелазак
на методичан и континуирани ра,р; може да се оствари само селек­
цијом или ропством. Тако је, према Тацитовом сведочељу, импул­
сивност старих Германа. често резултирала убиствима робова, учи­
љеним у наступу гнева, што није било сматрано кажљивим. Тацит
такође запажа љихов недостатак способности за рад. , сио и Маркиз де Сад и остали код којих је атавизам био праћен епи­
"Они имају", каже Тацит, "крупна тела, погодна за изненадан
напор, али им недостаје стрпљеље, неопходно за. ?талан по.сао. Када
не ратују, не раде ништа, (. .. ) спавају и једу. На]Јачи и наЈпогодни­
ји за ратоваље живе у нераду, остављајући: бригу о кући и љиви же­
нама, старима и слабима, сами постајући брутализовани У тромости
и лељости. " околином и страхом од казне, они изненада искрсавају у рођеном
С друге стране, импулсивност, пре него тромост се понекад Уд­
ружује са непрекидном потребом за кретаљем, што је код дивљака
Злочип: њеzови у зроци и лечењ е
79
изражено непрестаним животом номада. Тако су Андаман острвља­
ни, како каже Ховелак /Нovelacque/, тако немирне природе, да на ис­
том месту не остају дуже од два-три дана, а љихова лутаља немају
другог разлога осим потребе за кретаљем. Изгледа да је то резултат
(. .. )повремене потребе за наглим и неспутаним физичким и морал­
ним побуђељем, односно узбуђељем, које увек иде заједно са инер­
цијом и импулсивношћу. Због тога ови људи, који су нормално вео­
1
ма лељи и индолентни, имају најнеспутаније и најбучније плесове
које играју све док не падну у неку врсту делиријума и не сруше се
потпуно исцрпљени. "Када су Шпанци", пише Робертсон, "први пут
видели америчке Индијанце, били су запаљени љиховом лудом стра­
шћу за играљем и грозничавом активношћу коју су ти људи испо­
љавали кад год би се предавали овој забави." "Афрички црнци", пи­
ше Ди Шаји /Du Chailly/, "дивље плешу кад чују звук тамтама, и губе
сваку власт над собом." "То је право играчко лудило," каже Летур­
но /Letourneau/, "које чини да заборављају на своје јавне и приватне
муке."
Могу да додам да атавизам злочинца, коме недостаје било ка­
кав траг стида и сажаљеља, може да иде унатраг, далеко испод ст а­
дијума дивљака, чак до самог стадијума звери. Патолошка анато­
мија помаже да се докаже овакав став показујући, у случају злочи­
наца, већи развој церебелума (малог мозга), (. .. ) и друге анатомске
карактеристике мозга, вишак ребара и пршљенова и, посебно, хис­
толошке аномалије које је Ронкорони открио у кортексу церебрума
(кори великог мозга) злочинаца, а то су често одсуство грануларних
слојева и присуство нервних ћелија у белој маси, и огромне пирами­
далне ћелије. У тражељу аналогија ван наше сопствене расе нала­
зимо објашљеље за спој атласа са окципиталном кости (спој главе
и врата), истакнутост очљака, зарављеност непца и средље потиља­
чне јаме која се појављује код злочинаца, као код лемура и глодара;
као и прихватио стопало, једноставност линија длана и моторна и
сензорн!l леворукост. Подсетићу такође на тенденцију ка канибали­
зму, чак и, без жеље за осветом, а још више на онај облик крволочне
окрутности: помешане са свирепошћу, о којој нам примере дају Гил
/Gille/, BepцeнюNerzeni/, Лежије /Legier/, Бертран /Bertrand/, Арту­
лепсијом, идиотизмом, или општом парализом, али који су се увек
сећали парења животиља, коме је претходила сурова и крвава бор­
ба да се надвлада ћудљивост женке или да се покоре ривали.
Ове чиљенице јасно показују да најужаснији злочини имају
своје порекло у оним анималним инстиктима чији блед образ нам
даје детиљство. У цивилизованом човеку потиснути образоваљем ,
злочинцу без очигледног узрока, или под утицајем одређених окол­
ности као што су болест, утицаји атмосферских промена, сексуално
80 Чезаре Ломброзо
узбуђеље, или утицај гомиле. Знамо да одређени морбидни услови
као што су повреде главе, менингитис и хронична интоксикација
или одређена физиолошка стаља као што су трудноћа или старост,
производе за последице поремећаје у исхрани нервних центара и,
консеквентно, атавистичку ретрогресију. ЈVIожемо онда да видимо
како они могу да олакшају тенденцију ка алочину, а када узмемо у
обзир кратко растојаље које раздваја злочинца од дивљака, схва­
тамо због чега осуђеници тако лако прихватају дивљачке обичаје
укључујући канибализам, као што је примећено у Аустралији и Ги­
јани. Када, даље, узмемо у обзир да су деца, док нису образована, не­
свесна разлике између порока и врлине, и да краду, ударају и лажу
без икакве гриже савести, лако можемо да разумемо велику прера­
ну зрелост у злочину и да видимо због чега највећи део напуштене
деце и сирочади на крају постану криминалци. Даље, атавизам нам
показује неефикасност казне примељене на рођене злочинце и због
чега се они неизбежно периодично враћају злочину, (љихов поврат
највиши је код злочина против лица и износи око 1/25, а код зло­
чина против имовине не више од 1/50). Видимо, као што Мори /Мau­
ry/ тачно примећује, да нама владају неми аакони, чија важност ни­
када не престаје и који управљају друштвом много сигурније од
закона записаних у законицима.
§ 201. Ейилейсија
Исти феномени које видимо у случају рођених злоЧинаца јав­
љају се и у ретким случајевима моралне неурачунљивdсти, али се
могу детаљно изучавати у великом броју код епилептичара, било да
су злочинци или не. Ниједан од атавистичких феномена, који се јав­
љају код злочинаца, не недостаје код епилепсије иако епилепти­
чари такође показују неке чисто морбидне феномене - као што су це­
фалеа (главобоља), делиријум и халуцинација. Поред атавистичких
карактерИСТИКа, КОД рођених ЗЛОЧИнаца налаЗИМО И неке друге, КО­
ји су изгледа чисто патолошки, или на први поглед, изгледају по­
везани више са болешћу него са атавизмом. На пољу анатомије, то
су, на пример, веома изражена асиметрија, и сувише велика или су­
више мала глава и лице, склероза, трагови менингитиса, чело хидро­
цефалуса ("водене главе"), оксицефалија и акроцефалија (шиљата и
издужена глава), кранијалне депресије, бројне осеофите, рано за'Ева­
раље кранијалних шавова, торакална асиметрија (асиметрија гру­
дног коша) , закаснела појава седе косе, закаснела ћелавост и абнор­
мална и рана избораност; а на пољу биологије измељеност рефлекса
и неуједначености зеница. Овоме можемо додати периферне испаде
видног поља која се никада не срећу код дивљака, код којих је, на­
против, видно поље приметно широко и правилно, као што видимо
у случају Динка. Овоме такође треба додати измељеност слуха, уку­
са и мириса, велику љубав према животиљама, прерану зрелост у
Злочин.: његови узроци и леч.ење
81
~ексуалним уживаљима, амнезију, вертиго (вртоглавицу) и мани­
Јакалн~ и параноичне компликације. Ове абнормалности, које се у
великОЈ _сразмери срећу код ид~ота, кретена и дегенерика уопште,
треба обЈаснити чиљеницом да ]е, у овом случају, алкохолна инток­
сикација додата ефектима атавизма и, још више, епилепсије.
~еђутим, учешће епилепсије у произвођељу ефеката не ис­
кључу]е атавизам пошто ово двоје подјf!днако обухватају каракте­
ристик~, У исто време атавистичке и пат.олошке, као што су макро­
цефалИЈа (велика глава), кранијална склероза, Вормијанове кости,
ретка брада; а на биолошком пољу, леворукост, аналгезија (одсуство
бола),_ отупљеност свих чула осим чула вида, импулсивност, педе­
растиЈа, опсценост, тромост, сујеверје, чест канибализам, колери­
чан и нагао карактер, тенденција да се репродукују гласови и по­
нашаље животиља; а посебно хистолошке аномалије кортекса које
смо запазили код злочинаца, и које репродукују природу животиља
нижих врста; и, на крају, аномалије зуба. Може изгледати да ове по­
тоље нису у вези с мозгом, али су, напротив, блиско повезане са
љ~м, пошто зуби настају из исте ембрионске мембране из ноје нас­
таЈе и мозак.
Овде се можемо подсетити да Гауерс /Gowers/, уочавајући че­
сто код епил_ептика п:онашаље својствено животиљама, као што је
грижељ:, ла)аље и МЈаукаље, закључује из овога "да су ово мани­
фестациЈе оног инстинктивног анимализма који имамо у латентном
стаљу."
Ако потпуно развијени епилептични напади често изостају код
рођеног злочинца, то је због тога што остају латентни и испољава­
ју се к~сније само под утицајем наведених узрока (б~с, алкохоли­
зам) КОЈИ их износе на површину. И код злочинаца и код еп:Илеп­
тичара треба запазити недовољан развој виших центара. Ово се ма­
нифестује погоршаљем моралног и емоционалног сензибилитета
тромош~у, психофизичком хипернадражљивошћу, и посебно неда~
стат~ом р~~_нотеже менталних способности, које чак и над се од­
ЛИКУЈУ гени]алношћу и алтруизмом, ипак увек показују празнине,
контрасте и сам~ повремено испољаваље.
- § 202., Комбиповање морбиgпих anoJw.aлuja
са ашавизмом
Врло често, штавише, одређене заједничке карактеристике зло­
чинаца и епилептичара класификују се као абнормалне или мор­
бидне, а не као атавистичке, управо због недовољног знаља из обла­
сти ембриологије и филогенетике. Многе од особина су атавистичке
и морбиДне у исто време, као што су микроцефалија (мала глава)
кранијална склероза итд. Показало би се, такође, да је фацијалн~
(лица) асиметрија атавистичка, ако се, на пример, сетимо пљосна-
82 Чезаре Ломброзо
тих риба (Пента); као што нас ненормално наборано лице враћа на­
зад до Хотентота и човеколиких мајмуна. Хернија, такође, као што
Фере правилно примећује, подсећа на стаља која су нормална код
нижих вертебрата и код ембриона.
Врло често морбидитет и атавизам потичу од заједничког уз­
рока, као што Вагнер /Wagner/ примећује у својој изванредној дисер­
тацији.
"Идеја," Пише он, "да је атавизам злочинаца у вези са неком
специфичном болешћу фетуса у потпуносто је потврђена открићима
Етингхаузена /Ettinghausen/. Ако, на пример, замрзнемо корен хра­
ста тако да га делимично ун:Иштимо, следеће године развиће листо­
ве који не личе на листове данашљег храста, него на листове храста
из периода терцијара. Ова чиљеница објашљава поновно појављи­
ваље прелазних и недовољно одређених фосилних форми. Онда је
врло јасно видљиво да утицаји који су у стаљу да произведу болест
могу да доведу до атавистичких морфолопrких ретрогресија."
Епилептична позадина на којој је нацртана клиничка и ана­
томска слика моралног лудака и рођеног злочинца (слика која би
иначе била изгубљена у нејасним полуправним, полупсихијатриј­
ским хипотезама) објашљава тренутност, периодичност и парадокса­
лан карактер љихових симптома, што су им, без сумље, најистакну­
тије карактеристике. Запазите, на пример, у овој класи, коегзистЕш­
цију и узајамно прожимаiье благости и свирепости, кукавичлука и
најлуђе безобзирности и генијалности и потпуне глупости.
§ 203. Кримипалоиg
Иако их можемо сасвим одвојити од ]рођених злоч:fiнаца, кри­
миналоиди имају одређене везе са епилепеијом и атав!fзмом. Тако
међу љима има више епилептичара (10% међу џепарошима) него ме­
ђу нормалним људима, и већа је сразмера злочиначких типова (17%),
али такође постоје и одређене специфичне аномалије, као што је ле­
ворукост, уобичајена међу варалиЦама.
У биологији криминалоида видимо маљи број аномалија у до­
диру, осетљивости на бол и психометрији, а посебно маље закаснеле
ћелавости, закаснелог губљеља боје косе и тетовираља. Али, с друге
стране, срећемо већи број стриктно морбидних аномалија, завиено
од претеране употребе алкохолних пића, као што су атеромата, па­
реза и ожиљци. Посебно су маље изражене психичке аномалије.
Криминалоид нема цинизам рођеног злочинца ни страст да чини
зло због самог зла; он лакше и искреније признаје своју грешку и
чешће се каје. Али је ласцивнији и чешће одан алкохолизму; а жене
криминалоиди су подложније сугестији. Криминалоид је опрезни­
ји и чешће се поново враћа злочину такав је бар случај са џепаро­
шима и ситним лоповима. Често га у злочин увлачи добра прилика,
Злочин.: његови узроци и лечење
83
иако се понекад и код љега наилази на недостатак самоконтроле
због чега епилептичар чини злочин без разлога. Можемо се сетити
како је Казанова признао да никада није унапред планирао преваре
које је чинио него се "изгледа повиновао супериорнијој вољи". Не­
ки џепарош ми је једном рекао: "Кад нам дође инспирација, не мо­
жемо одолети." Достојевски описује кријумчаре по затворима Itao
људе који, скоро без изузетка, настављfју своју професију, упркос
озбиљном ризику који она са собом носи, и упркос поновљеним обе­
ћаљима да се неће враћати злочину. Мендел и Бенедикт описују им­
пулсивну природу скитнице, која га тера да се креће без циља и без
одмора.
Криминалоиди се, значи, разликују од рођених злочинаца по
степену, а не по врсти. Ово је толико тачно да се већи број крими­
налоида који су постали злочинци по навици, захваљујући дугом
боравку у затвору, не може више разликовати од рођених злочин­
аца, осим по маље израженом карактеру љихових физичких озна-
ка криминалитета. '
Још маље различити од рођених злочинаца су они моћни, ла­
тентни злочинци које друштво уважава као своје вође. Они носе оз­
наке урођеног криминалитета, али висока позиција коју заузимају
уопштено спречава могућност да се љихов злочиначки карактер ут­
врди. Њихове породице, којима су ови људи права мука, могу то да
открију; или љихова изопачена природа може бити откривена суви­
ше касно на штету читаве једне земље, на чије чело их је довела љи­
хова сопствена бестидност, потпомогнута незнањем и кукавичлуком
већине. Чак и ова чудна врста злочиначких мономанијака, који се
изгледа разликују од епилептичара по мотивима својих злочина и
начину љиховог извођеља, ипак показује епилептичко и атависти­
чко порекло свог злочин ства опсесиј ама, испрекиданим периодима
интелектуалне активности, недостатком самоконтроле, преувелича­
ним значајем који дају одређеним детаљима, исцрпљеношћу после
својих ;до~иначких криза, наклоношћу ка симболизму, израженом
и нестално:М активношћу и, најзад, наследним жигом.
'§ 204. Неурачупљиви злочинац
Чак и међу правим неурачунљивим злочинцима преовлађују
оне форме које можемо назвати хипертрофијом злочина, преувели­
чаваљем рођен'ог злочинца, не само у погледу телесних и функцио­
налних карактеристика, него и начина на који је злочин извршен,
и понашаља после тога. Ово служи да нам објасни ширину импул­
сивних, опсцених и окрутних тенденција неурачунљивих злочина­
ца, који су скоро увек скривени епилептичари или рођени злочин­
ци на које се калеме меланхолија и мономанија у складу са приро­
дном тенденцијом различитих облика психичких поремећаја, да се
84 Чезаре Ломброзо
заједно укорене у исквареном муљу дегенерације. Исто тако, види­
мо како хистеричне особе, алкохоличари, дипсомани, пиромани,
клептомани, привремено неурачунљиви, репродукују многе особи­
не епилептичара. Чак и матоид, који због своје урођене мирноће и
одсуства знакова дегенерације и наслеђа,, изгледа веQма удаљен од
епилепсије, ипак повремено показује ову епилептичну форму, за ко­
ју смо видели да је срж злочина.
§ 205. 3лочинци из сШрасши
3лочинци ове класе су врста за себе и у потпуном су контрасту
са рођеним злочинцем, како' по хармонич:ним линијама тела, лепо­
ти душе, и великој нервној и емоционалној сензитивности, тако и
по мотивима својих злочина, увек витешким и снажним као што су
љубав или политика. Па ипак, они показују неке сличности са епи­
лептичарима, као што су тенденција ка претеривању, импулсивност,
неочекиваност испада и честа амнезија.
§ 206. Случајни злочинци
Случајни злочинци или боље, псеудозлочинци, су они који не
траже прилику за злочин него, скоро увек, увучени у њега~ упадају
у мрежу закона због врло небитних разлога . Ово су једини злочин­
ци који немају никакве везе са атавизмом и епилепсијом, али како
Гарофало примећује, њих и не треба, поштено говорећи, називати
злочинцима.
§ 207. Узроци
Проучавање узрока злочина не умањује фатални утицај при­
писан природном фактору, који се сигурно пење до - 35%, а можда
чак и до40%; такозвани узроци злочина често су само последЉе де­
терминанте, а велика снага урођене импулсивно~ти, главни узрок.
У неким случајевима, ово је доказано сталним враћањем злочину,
које је изазвано узроцима слабог 'интензитета или чак без узрока.
Ради се не само о срединама где је економско окружење промењено
(на боље), него и о онима где су уклоњене све околности које могу
да охрабре злочин; посебно смо то доказали повећаним рецидивиз­
мом у Лондону, без обзира на велике напоре које Велика Британија
чини да сузбије узроке које производе злочин. Најзад, видимо да
постоје извесне околности чији је утицај на криминалоиде тако јак,
да је једнак утицају природних узрока, па чак можемо рећи да су и
такве околности постале природне. Међу тим околностима треба за­
пазити утицај велике врућине на силоваља, нападе, убиства, и побу­
не, и утицај алкохола и наслеђа на читаву гаму злочина; а овоме
морамо додати утицај расе, који у Италији кроз семитску расу, а у
Француској кроз лигурску расу, увећавају број крвних злочина.
Злочин.: њеzови узроци и лечење
85
. "!~љеница од највећег значаја је да исти узроци, који смаљу­
ЈУ броЈ Једних злочина, повећавају број других, отежавајући држав­
ницима да пронађу прави лек. Тако смо видели да образоваље и бо­
гатство проузрокују смањење одређених бруталних злочина, посеб­
но убистава и атентата, али у исто време увећавају број других или
чак изазивају нове злочине као што су банкротства и подвале. Мака
је, на пример, превелика густина популације узрок многим злочи-
1
нима, као што су преваре и крађе, мање људи, заузврат, фаворизује
разбојништво и крвне деликте. Оскудица у први план избацује шум­
ске крађе, фалсификоваље, побуне и паљевине, док ниске цене жи­
та увећавају број силовања, убистава и, уопште узев, злочина про­
тив лица.
Алкохол, који је поред врућине, најснажнији произвођач зло­
чина, увећава, када је јефтин, број свих злочина против лица и про­
тив државне власти; а ако је скуп, број свих злочина против имо­
вине. Па ипак, постоји једна чудна контрадикција. Најозбиљнији
злочини су учињени у најмаљем броју тамо где се алкохол највише
конзумира. Без сумље, објашљење је у томе што је ово претерано
конзумираље заступљена само у оним локалитетима где постоји ви­
ши ниво цивилизације, а ово, увећавајући инхибицију, смањује број
дивљачких злочина.
На исти начин је и школа узрок злочина, али тамо где је обра­
зоваље најопштије, оно смањује број и озбиљност злочина.
§ 208. Heyмиillнocill злочина
Према томе, статистика као и антрополошка истраживања при­
казују нам злочин као природан феномен, (неки филозофи би ре-
кли) феномен неумитан као рађање, смрт или зачеће. '
Идеја о неумитности злочина, како год смела да изгледа, ипак
није ни тако нова ни тако јеретичка, као што неко може да помисли
на првiц:юглед. Пре више векова Касаубон /Casaubon/ је изнео ту ис­
тину када'-је рекао: "Човек не чини грех, него је у различитом сте­
пену принуђен да га чини"; а Св. Бернард је слично рекао: "Ко од
нас, колико год да је искусан, може међу својим жељама да разлучи
дејство morsиs serpentis (змијског отрова) од симптома morbus men-
tis (душевне болести)?" И даље: "Грех је мање у нашем срцу, а ми не
знамо да ли да га припишемо себи самима, или нашем непријатељу:
тешко је знати шта срце чини, а шта је принуђено да чини." Св. Ав­
густин је још оДређенији када каже: "Чак ни анђели не могу да учи­
не да човек који жели зло, пожели добро." Најодлучнији и најва­
тренији заговорник ове теорије је загрижени католик и свештеник
Тирола Руф.
Браниоци теорија, сасвим супротних овој нашој, такође је ин­
директно потврђују контрадикторностима у које западају својим де-
 Чезаре Ломброзо
86

финицијама. Ако упоредимо различите покушаје писања кривич­ Чезаре Ло.мброзо и Гуљел.мо Фереро
них законика, видимо како је тешко правном експерту да заснује
теорију (кривичне) (не)одговорности и да за њу нађе тачну дефини­
цију. "Цео свет зна шта је добро или лшпе дело, али ј е тешко, чак
немогуће, рећи да ли је злодело извршено с пуном, или делимичном 3ЛОЧИНА ЧКИ ТИП КОД ЖЕНА*
свешћу о злу које са собом носи", каже Митермајер /Мittermayer/. Веј
/Way/ пише: "Још немамо било какво науч:но знање о одговорности."
А Маринг /Мahring/ каже: "Неодговорност је ствар о којој кривично
право не може да одлучи са сигурношћу у било ком посебном слу­
чају" .
Тако постоје људи који су неурачунљиви од почетка или су то­
лико дубоко предиспонирани за њу да и најмањи узрок може дове­
сти да у њу западну. Друге наслеђе гони у ексцентричност или не­
моралне ексцесе. "Свест о делу", каже Делбрук /DelЬruck/, "уз испити­
ваље тела и духа пре и после извршења, није довољно да се рашчи­
сти питање одговорности; неопходно је познавати живот злочинца
од колевке, па до стола за обдукцију." Међутим, све док је злочинац
жив немогуће ј е сецирати га. Карара /Carтara/ претпоставља "апсо­
лутну одговорност тамо где се жеља и интелект комбинују у оства­
риваљу злочиначког акта," али одмах потом додаје, "под условом
Чезаре Ломброзо Гуљелмо Фереро
да утицај воље није био умањен психичким, интелектуалним или
моралним узроцима . " Сада видимо да нема злочина у коме ови уз ­
(1835-1909) (1871-1942)
роци недостају.
Ашависйlичн:о йорен:ло

( .. .) Једно поређење лобање жене злочинца са лобањама нор­

малних жена открива податак да се жене злочинци више прибли­
жавају мушкарцима, злочинцима и нормалним људима, него нор ­
малним женама, посебно по спојеним чеоним луковима, саставу
шавова, по кости доње вилице и по особеностима окципиталног (по­
тиљачног) региона. Скоро да су налик нормалним женама по јаго­
дичним костима, по истакнутости слепоочне линије и по средњој
потиљаЧ:ној јами. Међу њима такође постоји велика сразмера (9,2%)
оних са ло'бањом налик мушко ј.
Аномалиј~ . чешће код жена злочинаца него код проститутки
су: огроман птеригоидни израштај, кранијалне депресије , врло јака
доња вИ:лица, plagiocephalia, спој атласа са окципитом (главе и вра­
та), огроман носни гребен, дубоки фронтални (чеони) синуси, одсус­
тво шавова, једноставност шавова, вормијанске кости .
С друге стране, посрнуле жене се разликују од жена злочина­
ца по следећим особеностима: закошен apophisis (клиноидни проду­
жетак), који образује канал, изражене темене избочине, средња по-

* ИЗВОР: Lombroso Cesare and Ferrero Guglielmo: Th e Female Offender , Lon-

don, 1895.
 ,/'
1
1

88 Чезаре Лошдро з о и Гуљел.мо Фереро Злочинач~еи йlий ~eog же на

89

тиљачна јама дупле величине, велика потиљачна неправилност, ус­
ко, забачено чело, абнормалне носне кости, уметнута кост, истурена
вилица, кранијална склероза, мушкобаљасто лице и истакнуте ја-
годичне кости.
(. .. ) Поучнија од чисто аналитичког набрајања особина дегене­
рације је синтеза различитих црта особених за тип жене злочинца.
Видљиво је појачаваље интензитета особености, док се узлаз­
ном линијом крећемо од моралних жена, које имају најмање анома­
лија, до проститутки, које нису лишене ниједне, и запажамо како
,_ убиства предочавају највећи број вишеструких аномалија.
Исто тако, неоспорно је да жене преступници изгледају скоро
нормално када се упореде са мушкарцима злочинцима, са љиховим

Комйлеillним illuйoм називамо онај у коме постоје четири или богатством аномалних црта . (. .. )
више карактеристика дегенерације; йолу-illий је онај који поседује Уочљива реткост аномалија (већ Јткривена њеном лобаљом)
најмаље три, а нe-illuй је особа с једном или две аномалије или ни­ није нови феномен код жене, нити је у контрадикцији са неспорном
једном. Од испитаних женских делинквената, 52 су биле из Пијемон­ чиљеницом да је она атавистички ближа свом пореклу од мушкар­
та, из затвора у Торину, а 234 из Женског поправног дома, пореклом ца, и да, консеквентно, треба да има више аномалија.
из различитих провинција Италије, нарочито са југа. Консеквентно Заиста, видели смо да лобања мушких злочинаца показује 78%
томе, код ових остављамо по страни све посебне карактеристике ко­ аномалија, према 27% аномалија код жена преступника и 51% код
је припадају етнолошким типовима различитих региона, као што проститутки; али смо, такође, видели да су монструозности, којима
су brachycephali (кратке главе) од оних из Пијемонта, dolichocephali жене обилују, облици болести које су последица поремећаја у јајаш­
(издужене главе) од Сардиљанки и oxycep.hali (зашиљене главе). цу. Али, када је одступаље од правила само у физиономији (што ће
Са становишта типа такође смо проучили 150 проститутки ко­ рећи у оном делу оквира где дегенерација удара свој жиг и где се
је смо претходно испитали због неких љихових црта лица, као и декларише тип) тада су, чак и у случајевима идиотизма, лудила и
других 100 из Москве чије нам је фотографије послала мадам Тар- (што је за циљ нашег истраживаља важније) епилепсије, каракте­
новски. (. .. ) . . ,_ ристике лица много мање означене и много ређе у жене. Код жена
су аномалије необично ретке када се упореде с мушкарцима ; и овај
Резултати испитиваља могу се овако сумирати:
феномен, с неколико изузетака међу нижим животињама, испоља­
1. Реткост злочиначког типа код жена у поређељу са мушким ва се кроз читаву зоолошку скалу. (. .. )
делинквентима. Код наше истоврсне групе (286) сразмера је 14% и
Атавизам помаже у објашљељу ретке заступљености злочи­
расте кад се сва остала посматраља узму у обзир, до 18%, а то је број
начког типа код жена . Саму прерану зрелост проститутки прерану
скоро упола мањи од просека код мушких рођених злочинаца, код
зрелост која повећава љихову очигледну лепоту треба првенствено
којих износи 31%. Код нормалних жена овај исти тип заступљен је
приписати атавизму. Отуда, такође и наглашена мушкост која од­
у 2%. (. .. ) ликује мушки злочиначки тип; јер оно што највише тражимо код
2. Проститутке се уочљиво разликују' ОД женских злочинаца жене је женственост, а када у љој пронађемо супротно, по правилу
по томе што је код њих много чешће заступљен посебан и особен закључујемо да ту мора бити неке аномалије. Да бисмо разумели
тип. Грималдијеве цифре су 31%, (аномалија), цифре мадам Тарнов­ атавистичко порекло и значај те аномалије , треба само да се сетимо
111 ски 43%, наше сопствене 38% што ,чини просек од 37,1%. Ови резул­ да је наГлашена
..._..,_ мушкост била једна од посебних особина жене див-
тати су у складу са закључцима до којих емо дошли у нашем проу­ љака. (. .. ) ·, .
чавању посебних црта лица, и у нашем прегледу различитих типова
С обзиром. на то да злочинац означава враћаље на примитиван
рођених проститутки, за разлику од обичн и х женских преступника. тип сопствене врсте, жена злочинац обавезно испољава две најиста­
3. У диференцијацији женских злочинаца према љиховим пре­ кнутије особине примордијалне жене, речју, прерану зрелост и ма­
ступима, наша последља посматраља обављена над 286 злочи~аца њи степен диференцијације у односу на мушкарца. Ова мања дифе­
(прво без познаваља природе љихових злочина што је накнадно кла­ ренцијација манифестује се у статури, изгледу лобаље и мозга и у
сификовано) дају превагу злочиначког типа међу лоповима са 15,3% снази мишића коју поседује у много већем степену од модерне жене.
или 16%, међу убицама са 13,2% и са порастом до 18,7% код оних оп­ (. ..)
тужених за корупцију међу којима су биле и старе проститутке. Аналогија између антропологије и психологије жене злочин­
Најмања фреквенција је била међу варалицама, 11% и· децо­ ца је савршена.
убицама, 8, 7% , а такве жене су заиста биле заступљене међу повре­ Баш као што у маси жена злочинаца које имају мало :каракте­
м е ним злочинцима . (. .. ) ристика, или неке неважне карактер и сти ке деге нерације ; налазимо
90 Чезаре .Лом.брозо и ГуљеЛЈrzо Фереро
једну групу код којих су ове црте готово израженије и бројније него
код мушкараца, тако, док је већина жена делинквената наведена на
злочин или сугестијом неког трећег лица, или неодољивим искуше­
љем, и та група није потпуно дефицитарна у погледу морала, треба
тек пронаћи међу њима одређени, мали број оних чија је склоност
ка криминалу интензивнија и перверзнија од склоности ка крими­
налу њихових мушких прототипова.
"Нема могуће казне", написао је Корадо · Ћелто /Celto Corrado/,
аутор из петнаестог века, "која може да одврати жену од низања зло­
чина један за другим. Перверзност њеног ума је плоднија у смиш­
љању нових злочина него што је машта еудије у смишљању нових
казни".
"Злочин који жена чини", пише Рикер /Rykere/, "циничнији је,
порочнији и ужаснији него злочин мушкарца".
"Ретко је жена грешна, али кад јесте, превазилази мушкарца"
(италијанска пословица).
"Жестина таласа океана или прождирућих пламенова ватре је
страшна. Страшно је сиромаштво, али је жена најстрашнија". (Еу­
рипид).
"Перверзност жена је тако велика", каже Каро /Caro/, "да је то
невероватно чак и њеним жртвама".
(. .. )Још једна страшна ствар по којој је женски рођени злочи­
нац супериорнији у односу на мушкога је рафинирана, дијаболична
окрутност којом извршава свој злочин.
(. .. ) Можемо да потврдимо да, ако су женски рођени злочинци
малобројнији од мушких, они су свакако много суровији.
Шта је објаiПњење? (. .. ) Нормална жена је природно мање осе­
тљива на бол од мушкарца, а саосећање је пород сензитивност'И. Ако
једног нема довољно, неће бити ни другог . ·
Такође смо видели да жене ;имају много заједничких црта са
децом, да је њихово осећање морала дефицитарна; да су осветољу­
биве, љубоморне, и склоне да се свете са рафинираном окрутношћу.
У обичним случајевима ови дефекти еу неутрализовани побож­
ношћу, материнством, недостатком страсти, сексуалном хладно~ом,
физичком слабошћу и неразвијеном интелигенцијом. Али кад нека
морбидна активност психичких центара појача лоше квалитете же­
на, и учини да потраже себи одушка у злим делима, кад побожност
и материнска оеећања недостају, а на њихово место дођу јаке стра­
сти и врло еротске тенденције, велика мипrићна снага и супериоран
ум за смишљање и чињење зла, јасно је да нешкодљив полузлочи­
нац, присутан у нормалној жени, мора би·ги трансформисан у рође­
ног злочинца, ужасниј ег од било ког мушкарца.
Злоч.ин.ач.к:и Ший к:оg жен.а 91
Какви би само страшни злочинци била деца, кад би имала ја­
ке страсти, снагу мишића, и одговарајућу интелигенцију; и кад би,
штавише, њихове зле намере биле потакнуте неком морбидном пси­
хичком активношћу! А жене су велика деца; њихове зле намере су
бројније и разнородније него оне мушкараца, али, по правилу, оста­
ју скривене. Кад су разбуђене и побуђене, оне дају пропорционално
веће резултате.
l
Штавише, жена рођени злочинац Је, да тако кажемо, двостру-
ко посебна, као жена и као злочинац. Јер злочинци су један изузе­
так међу цивилизованим људима, а жене су изузетак међу злочин­
цима, с обзиром на то да је природна форма ретрогресије жена про­
ституција, а не злочин. Примитивна жена је пре била грешница
него злочинац.
Као двоструки изузетак, жена злочинац је, консеквентно, чу­
довиште. Њена нормална сестра држи се стаза врлине због много
ствари као што су материнства, побожност, физичка слабост, а када
ови супротни утицаји подбаце и жена изврши злочин, можемо да
закључимо да је њена поквареност сигурно била огромна пошто је
успела да тријумфује и поред тако много препрека. (... )
М.Р., случај који је описао Отолењи /Ottolenghi/, била је лопов,
проститутка, кварила је младе, уцењивач и све то у својих седам­
наест година. Кад јој је било само дванаест година, оробила је свога
оца да би стигла до новца који је трошила у друштву својих друга­
рица. У узрасту од петнаест година побегла је од куће са својим љу­
бавником кога је одмах напустила да би почела да се бави прости­
туцијом. Са добром зарадом у виду, организовала је велики ланац
проституције, и то кад јој је било само шеснаест година. Имућним
људима, од којих је узимала огромне суме новца, набављала је де­
војчице од дванаест и петнаест година. Жртвама је давала тек по не­
колико суа. Претњама да ће их разоткрити у јавности, успела је да
тешко уцењује своје клијенте, од којих је један врло високи функ­
ционер"'б~о разрешен дужности због тога што га је разоткрила. Би­
ла је веома' осветољубива и извршила је два злочина из освете, који
показују чудну мешавину свирепости и лукавства који су били део
њеног карактер'а. Једну своју другарицу, која је о њој причала лоше
ствари, после ~звесног времена, намамила је да је отпрати ван град­
ских капија (тада је имала само шеснаест година).
Док се спуштала ноћ, стигле су до једног усамљеног места и ту
је М.Р. изненада бацила на земљу ову другу девојчицу, и подсећа­
јући је на оно што је о њој причала, почела да је дивљачки удара
маказама и к.ључем, не престајући да је туче све док се жртва није
онесвестила; потом се мирно вратила у град. "Могла си да је убијеш",
рекао је неко. "Па шта онда", одговорила је. "Није било никога да
то види". "Могла си да нађеш убицу у најам". "Плашим се њих", г ла-
 92 Чезаре Ломброзо и Гуљ елмо Фер еро
сио је одговор. "А поред тога, у принципу, човек треба сам да сре ­
ђује ствари". "Али никада не би могла да је убијеш кључем" (наста­
вио је љен саговорник). "Ако човек добро удара по слепоочницама",
одговорила је М.Р . "сасвим је могуће убити некога чак и кључем".
Једном другом приликом, у себи је развила жестоку мржњу према
некој својој бриљантној ривалки. Намамила је ту ривалку у неки
кафе и сипала јој отров у кафу што је изазвало смрт друге девојке.
Тешко би било пронаћи већу поквареност у служби осветољу­
бивости и разуздане похлепе. Можемо да сматрамо М.Р. инстанцом
у којој су уједиљена два пола изопаченос'IЋ. Другим речима, била је
крволочна (јер се увек кретала носећи бодеж у џепу којим би убола
свакога ко би је и најмање увредио), а у исто време је била склона
да чини злочине на опрезнији и подмуклији начин, као што су тро­
ваља, уцене итд. Консеквентно, у њој налазимо пример закона који
смо већ уобличили да је жена рођени злочинац, онда када је ком ­
плетан тип, ужаснија од мушкарца .
1 1
Рафаеле Гарофало
ПРИРОДНИ ЗЛОЧИН *
Крајем прошлог века,' многи су се ба­
вили проучавањем злочинца са станови­
шта натуралиста; тиме се дошло до једног
антрополошког и физиолошког описа; зло­
чинац је био представљен као одређени
тип, као једна варијантаgепиs homo. Ипак,
када је требало утврдити начине на које
би се ова теорија мог ла применити у зако ­
нодавству, нашло се пред врло озбиљним
проблемима. Међу свим законским дефи ­
ницијама злочинца није пронађена она ко­
ја би одговарала појму злочинца који су
дали натуралисти, што је изазвало сумњу
Рафаеле Гарофало
у практични значај ових проучавања . Ни ­
шта друго се није ни могло догодити по ­
(1852-1934)
што су натуралисти пропустили да нам, говорећи о злочипцу, кажу
шта подразумевају под појмом "злочин". Ову недоумицу препусти ­
ли су правницима; али, можемо се запитати да ли појам кримина­
литета у правном смислу има шире или , пак, уже оквире од појма
криминалитета у социолошком смислу. У томе је недостатак ове де­
финиције која је, до данашњих дана, изоловала натуралистичку сту­
дију злочинца и уверила нас да су по том питању постојала само
научна проучавања у која није требало уплитати законодавство.
Сматрам да полазна тачка треба да буде социолошки појам
злочипа. Нека нам не говоре да се ради о једном правном појму и да,
према томе~ само правници имај у право да га утемеље. Није реч о
неком стручном, термину, већ о речи која изражава ј едну идеју дос­
тупну свакој особи, без обзира на то да ли она право познаје или не.
Законодавац није створио ту реч; он ју је позајмио из народног гово­
ра; он је чак није ни дефинисао, већ је само прикупио известан број
радњи које су, по :Ереговом мишљељу, представљале злочине. То об­
јашљава и чињеницу како се у истој епохи, често обухваћени ј е ­
дним те истим појмом, могу наћи врло различити закони од којих
неки убрајају у злочине радње које нису кажњиве сходно неким
другим законима. Из тога произлази да класификација правника
* ИЗВОР : Garofalo Rafaele: La criminologie, Paris, 1905.
 94 Рафаеле Гарофало
не би могла онемогућити проучавања социолога. Када су оквири
'1 криминалитета нејасни и непоуздани, социолог се не мора обрати­
ти неком правнику да би од њега затражио дефиницију злочина,
као што би од хемичара затражио дефиницију соли или киселине
или од физичара дефиницију електрицитета, звука или светлости.
Он сам мора тражити дефиницију тог појма. Тек када би се социо­
лог потрудио да нам објасни шта подразумева под појмом злочина,
могли бисмо сазнати о каквим нам злочи:нцима говори.
Неопходно је да поставимо једну дефиницију појма йрироgни
злочин (злочин йо йрироgи ствари), наравно дајући, притом, речи
"йо йрироgи ствари" зн;аче:Ње онога што није конвенционално, што
постоји у једном људском друштву независно од околности и нуж­
ности једне дате епохе и независно од личних ставова законодавца.
Послужићу се, дакле, тим изразом "природни злочин", зато што ми­
слим да је он најјаснији и најмаље нетачан (. .. ),да бих означио рад­
ње које ниједно цивилизована друштво не би могло да не процени
кривичним и да их не санкционише казнама.
Да ли је могуће прикупити један известан број радњи које се,
у свакој епохи и у свакој земљи, могу протумачити као злочини? На
ово питање ћемо настојати да одговоримо. Нећемо постављати пита­
ње да ли је све што се у наше време и у нашем друштву сматра зло­
чином увек и свуда имало исти печат и вице верса. Питање би било
готово детињасто . Ко сејош не сећа да је читао да је, у складу са
обичајима многих народа, убиство ради освете нечијег убиства било
не само толерисано већ је то, за сина убијеног, била jeдira од најсве­
тијих дужности? да јерес, врачаље и светогрђе, који су некада сма­
трани за најгнусније злочине, данас више нису присутни ни у јед­
ном законику цивилизованих народа? да је пљачкање неког страног
брода који је претрпео бродолом било дозвољено законом у неким
земљама? да су разбојништво и пиратство током векова прiщстав­
љали средство опстанка народа који су данас цивилизовани? да ће ­
мо, на крају, уколико изађемо са простора које насељава европска
раса, а пре него што дођемо до зем'аља које насељавају дивљаци, на­
ићи на друштва, донекле цивилизована, к: оја дозвољавају чедомор­
ство и трговину децом, која толеришу проституцију и која су од пре­
љубе начинила читаву једну институцију? И зар се, насупрот томе,
у једној епохи тако блиској нашој, нису сматрала најтежим злочи­
нима политичка мишљења различита од оних која је заступала ша­
чица оних који су се били дочепали власти? Зар није била кажњи­
ва смрћу зеленашка куповина животних намирница и њихова про­
даја по ценама вишим од максимума који је био дозвољен законом?
Такви поступци су и сувише добро познати да бисмо се на њима
дуже задржавали. Због тога ћемо питање поставити другачије .
Једино проучавање коме треба приступити јесте оно које по­
дразумева да, међу злочинима и кривичним делима предвиђеним
Прироgни зл очин 95
нашим садашњим законима, пронађемо оне који су у свакој епохи
и у свакој земљи били сматрани кажњивим радњама . Тиме смо на­
ведени да дамо позитиван одговор чим помислимо на неке ужасне
злочине као што је убиство родитеља, на пример, или пак убиство
из заседе, крађа праћена убиством, брутално убиство итд. Али, уско­
ро ћемо наићи на чињенице које као да оповргавају ово становиште.
Извештаји некадашњих савремених истраживача о обичајима ди­
вљака указују нам на то да је убиство родитеља било религиозни
обичај код неких племена . Осећање gyжнocfllи geflleflla йрем.а роgи­
тељижа терало је Масагете, становнике Сардиније, Словене и стано­
внике скандинавских земаља из преисторијског времена да убијају
своје болесне родитеље или оне који су доживели дубоку старост.
Прича се да су Фуегиди, становници Фиџија, малајски народ Батак,
Чукчи, становници Камчатке и Нове Каледоније неговали исти тај
ужасни обичај. Случај е ви бруталног убиства од стране п ог лавица
још су чешћи RОД већег броја племена Аустралије, Новог Зеланда,
острва Фиџи и Централне Африке. Чак је ратницима дозвољено да
убију некога да би показали своју снагу и своју умешност, да би веж­
бали ударце руком, да би испробали своје оружје, а да то ни у нај­
мањој мери не изазива грижу савести осталих чланова племена. По­
стоје легенде о канибализму из чисте прождрљивости на Тахитију
и неким другим местима . Најзад, убиство учињено да би се опљач­
кала жртва одувек су практиковали дивљаци једног племена над
припадницима другог, суседног племена.
Ако, дакле, треба одустати од могућности да се направи један
каталог uociilyйa~a који су омражени и кажњиви свуда у свету, у
било којој епохи и у било којој земљи, да ли је исто тако немогуће
доћи и до појма злочина по природи ствари? Ми то не мислимо; али,
да би се до њега дошло, треба променити метод, одустати од анализе
радњи и започети анализу осећања. Злочин је, у ствари, увек нека
штетна радња која, у исто време, повређује нека од тих осећања ко­
ја треба,назвати моралним осећајем једног људског друштва. Дак­
ле, морални, осећај се полако формира унутар човечанства; он се ме­
њао и још увек се мења у свом развоју у зависности од раса и епоха.
Сведоци смо како се неки од моралних инстинкта, који чине тај мо­
рални осећај, развијају док други слабе. Због тога имамо многоброј­
не варијације идеја о моралности и о неморалности и, према томе,
ништа мање значајне варијације идеје о тој врсти неморалности ко­
ја је један од предуслова без којих нека штетна радња никада не би
била сматрана кривичним делом. Оно што треба утврдити јесте да
ли, упркос несталности емоција изазваних неким поступцима који
су били gруzачије йроцењивани у различитим друштвима, постоји
неки стални карактер емоција изазваних поступцима који су йро­
цењивани на један те исти начин, што би онда подразумевало раз­
личитост у форми, а не у основи морала.
 96 Рафаеле Гарофало
Ради се, дакле, о еволуцији моралног осећаја која ће једино
моћи да нам расветли цео проблем.
Дарвин /Darwin/ је порекло моралног осећаја приписао инстин­
ктивној наклоности према нашим ближљима, а Спенсер /Spencer/
суђиваљу које је, од како су прва људска друштва указала на неоп­
ходност постојаља неких правила понашаља, постало једна интеле­
ктуална навика која се наследио преносила на потомство и која се
трансформисала у инстинкт. Ове основне моралне интуиције биле
би, дакле, "резултат искустава о корисности која су се нагомилала
и постепено постала органска и наследна, тако да су данас у потпу­
ности независна од свесног искуства . ( ... ) Сва искуства о корисно­
сти која су се организовала и консолидовала кроз све претходне
генерације људског рода, проузроковала су одговарајуће живчане
промене које су, етапним нагомилаваљем и преношељем, постале
способности моралне интуиције, осећаља I<oja прате добро или лоше
понашаље и која немају никакву видљиву основу у индивидуалним
искуствима о корисности. Наклоност или ;аверзија постају органски
путем наслеђиваља ефеката пријатних или непријатних искустава
која су имали наши преци."
Ма шта да је у питаљу када се ради о овој или Дарвиновој хи­
потези (тј . о инстинктивној наклоности), оно што је извесно јесте да
данас свака раса има један одређени број моралних инстинкта који
не потичу од индивидуаЛног расуђиваља, већ који су саставни део
li особе баш као и физички тип расе којој та особа припада. Неке од
тих инстинкта уочавамо још у детиљству, чим интелектуални раз­
1 вој почиље да се наслућује, али, наравно, пре него што је дете у ста­
љу да сложеније р~суђује, показујући тиме индивидуалну корист
индиректном у односу на алтруизам. То је, исто так_о, показатељ
постојаља моралног осећаја који сам може објаснити зашто људи
понекад тајно и неразумљиво жртвују своје најважније интересе да
~! не би нарушили оно што им се чини дужношћу. "Узалудно је гово­
1 рити да је алтруизам само искрИсталисани егоизам! То ништа не
1!
; меља у томе да, у неким врло честим случајевима, егоизам буде
много кориснији, да нас поштеди мука или да нас доведе до оног
што највише желимо, а да се, притом, немамо чега бојати ни у том
тренутку, а ни убудуће. Када не желимо да избегнемо неко зло , или
да остваримо неко добро, а да, притом, нисмо у стаљу да сагледамо
корисност једне такве жртве, заиста је неопходно признати посто­
јаље једног осећаља које нас покреће и које је независно од сваког
расуђиваља, што не знаЧи да таква осећања, која смо наследили и
за која нисмо заслужни, имају утилитарно порекло код наших да­
леких предака у складу са хипотезом о којој смо говорили. Сам Дар­
вин, као што смо управо рекли, напушта ову хипотезу, а ипак до­
лази до истог закључка: "Иако човек, ка.ш: е он, има само неколико
Прироgн.и злочин.
97
специјалних инстинкта, пошто је изгубио оне које су љегови први
преци могли имати, то није разлог због кога он није био у стаљу да
почев од најстаријих времена, сачува један одређени степен uн.ciiluн.~
ра­ ICiilивн.e љубави и н.аклон.осillи за свог ближљег. Охола реч gужн.осш
изгледа да једноставно означава унутрашљу свест о јеgн.ом йосШо­
јаном uнciiluнкilly, било да је он урођен или делимично стечен, ко­
ји му служи као водич, али коме би се он ипак, могао не покорити."
1
"Уколико је, уосталом, морал био само плод инДивидуалног ра­
суђиваља, најдаровитије особе у погледу интелигенције биле би ап­
солутно најчаснији људи на свету, зато што би им било лакше да се
уздигну изнад идеје алтруизма до концепције најузвишенијег мора­
ла који се, по мишљељу позитивиста, састоји у најпотпунијем наиз­
меничном прожимаљу егоизма и алтруизма. Нећемо рећи да сада
наилазимо на супротан став, али је извесно да постоји велики број
људи који су врло интелигентни и који су, у исто време, потпуно
нечасни; дов, насупрот томе, често срећемо особе чија је интелиген­
ција врло ограничена и који, упркос томе, не допуштају себи ни нај­
маље нарушаваље правила најстрожијег морала. Зашто? Сигурно
не зато што схватају индиректну корисност тих правила, већ зато
што се осећају примораним да поштују таква правила, па чак и он­
да када на то не би били присиљени својом религијом или писаним
законом.
Чини нам се, дакле, немогућим да поричемо постојаље морал­
ног осећаја једне расе или једног народа које је, као и сва друга осе­
ћаља, створено еволуцијом и пренесено с једне генерације на другу,
било искључиво услед психолошког наслеђа, било зато што се на то
наслеђе надовезују примери из детиљства и породичне традиције.
Али, пошто је тај морални осећај једна психичка активност, он мо­
же бити узров преображаја и болести; можемо га у потпунос.ти из­
губити, можемо га бити лишени још од рођеља због неког недо­
статка (_ .. ) својственог нашем организму и који можемо, када нема
другог ре~ења, приписати атавизму. Градације су многобројне "из­
међу врхунске енергије једне добро организоване воље и потпуног
одсуства моралн,ог осећаја"(Мадсли /Мaudsley/).
Н_е треба, дакле, да се зачудимо ако у некој раси, која је у по­
гледу морала високо развијена, нађемо (. .. ) веливи број индивидуа
Еоје карактерише зачуђујућа неморалност. Ради се о психичвим
аномалиј ама, изуз~цима сличним физичким наказностима.
Пре се треба запитати у којој мери овај морални осећај вари­
ра кроз време и просторе; да ли је он сада варактеристичан за нашу
европску расу и за друге цивилизоване народе који припадају дру­
гим расама; да ли је он то био и да ли ће то бити убудуће. Још увев
ћемо проучавати да ли постоји један део тог моралног осећаја чије
присуство можемо уочити још од најстаријих људских заједница и
98 Рафаеле Гарофало
какви су ти морални инстинкти који су доминирали за време једне
инфериорне цивилизације, какви су они који су се, одмах након што
су се заметнули, даље развијали и данас постали основа јавне мо­
ралности.
Оставићемо по страни праисторијског човека о коме не мо­
жемо сазнати ништа по питаљу које нас интересује, као и дивљачка
племена, дегенерисала или неспособна за развој, зато што их не мо­
жемо сматрати аномалијама људске врсте. На крају ћемо настојати
да издвојимо и изолујемо морална осећања за која можемо рећи ga
су gефиниillивно cilleчeнa у ци в илизованим круговима човечанства,
кој а чине истински савремеilи морал, спо,собан (. .. ) да се стално раз ­
вија, и која су апсолутно произашла из неопходности друштвене
коегзистенције. Прецизније речено, то неће бити Цицеронова recta
ratio, natиrae congrиens, diffиsa in omnes, constans, sempiterna 1 већ
ће то бити resta ratio супериорних раса човечанства, које се налазе
на свом садашљем ступљу цивилизације, односно човечанства које
је све народе код којих влада пацифистичка активност данас поста­
вило на један готово исти ниво. (. .. )
Који је, дакле, наш оквир криминалитета? Поделили смо га на
две врло широке категорије у складу са којима се, пре свега, оцељу­
је да ли је угрожено ј едно или друго од два исконска алтруистичка
осећаља, иако кривичне активности угро:жавају права различитих
врста и иако су оне унесене у законе под различитим називима .
На тај начин, прва кате г ориј а- уzрожавање осећања сажаље­
ња или хуманосillи обухвата најпре нападе на живот индивидуа и
све врсте активности чији је циљ да им се нанесе физички бол, као
што су злостављаља и сакаћења, недолично поступаље са слабима и
онима који нису у стаљу да пруже отпор, болести изазиване с наме ­
ром, прекомерни рад HalVIeTHYT деЦИ ИЛИ обављаље НеКОГ ПОСЛа КО­
ј и може угрозити љихово здравље или онемогућити љихов даљи
физички развој (ови последњи наведени поступци нису обухваћени
законима или су једва и поменути међу преступима); затим физи­
чке радље које наносе бол истовремено и физичку и моралну, као
што ј е кршеље индивидуалних слобода из неког егоистичког разло ­
га, као што је похота или жеља за зарадом, узимање без пристанка,
самовољно затварање итд . и, најзад, радње које, неким дирек~ним
средством, неизбежно изазивају једну моралну бол, клевећу, огова­
рање, завођеље девојке уз помоћ преваре итд.
У другу категорију - уzрожавање елеменillарног осећања чec­
illиillocillи уврстили смо следеће: најпре, насилничке нападе на туђе
власништво, крађу, отимаље, пустошеље, подметање пожара; затим
1 Здрав раз ум, у складу са природом, прихваћен од свих, постојан, вечит
(nрим . прир.).
Прироgни зљочин 99
нападе који нису насилни, али који су учиљени злоупотребом пове­
рења, превару, неверства, намерну неликвидност, банкрот, одаваље
тајне, плагијат и све врсте фалсификоваља којима се угрожавају
права аутора или произвођача; на крају, индиректна нарушаваља
власништва или цивилних права лица коришћељем озбиљних ла­
жи, као што су лажна сведочеља, фалсификоваља на аутентичним
документима, замена неког детета, пониvrтаваље личних докумена ­
та итд.
Ван нашег оквира оставили смо, најпре, активности које пред ­
стављају претљу за државу, као што су оне које могу бити узрок не­
пријатељстава између различитих ауторитета, неовлашћене војне
регрутације, побуне против закона, субверзивни скупови, бунтов­
нички повици, кривична дела ј авних гласила, подстицаље на уч­
лањеље у неку секту или неку противуставну партију, изазиваље
грађанског рата итд; затим, активности којима се угрожава друш ­
твена власт без неког политичког циља, као и све врсте отпора др ­
жавним службеницима (осим када се ради о убиствима, упуцава­
њима или раљаваљима), узурпација права, достојанства или функ ­
циј а без постојаља намере за недопуштеним присвајаљем добити,
одбијаље вршеља обавезне дужности према држави, кријумчареље
итд.; потом, активности кој има се нарушавају јавни мир, полити ­
чка права грађана, поштоваље слободе вероисповести, добри оби­
чај и, као што су насилнички напади на места боравка, самовољно
коришћеље неког права путем силе, ширеље лажних алармантних
вести, бежање затвореника, узурпација права, изборне интриге, вре ­
ђаље туђе религије или култа, самовољна хапшеља, срамни развра­
тни поступци код којих, пак, нема жртви; и, на крају, кршеље по­
себних закона неке земље као што су игре на срећу, неовлашћено
ношеље оружја, тајна проституција, кршеље закона везаних за же ­
лезницу, телеграф, ј авну хигиј ену, личне податке, царину, лов, ри­
болов,-шумска газдинства, речне токове, као и кршеље општинских
" .
прописа <>.Јавном реду, итд.
Што се тиче моје класификације природних кривичних дела,
господин д Арамбири /d' Aramburu/ и потом господин Лозано, тврде
да би било лакше доказати да кривична дела из једне категорије мо ­
гу, исто тако, припадати другој категорији зато што је, по љиховим
речима, оно што је неправедно окрутно, а оно што је окрутна непра­
ведно. Ја, напротив, сматрам да се ова два осећаља прилично раз­
ликују ј едно од другог и да можемо повредити једно а да, притом,
друго остане неповређено, иако се понекад може десити да оба буду
повређена једном те истом радљом. Да ли би, на пример, било мес­
та окрутности у поступку пљачкаља куће неког богаташа у његовом
одсуству или у одношељу неколико хиљада франака из касе неке
прворазредне банке? Овде се очигледно, ради искључиво о непоште-
'11

100 Рафаеле Гарофало Прироgни злочин

1
1
i'
њу. А, насупрот томе, по чему су непоштени неки поступци освете
до којих је, пак, дошло због претераног осећања неправде коју смо
претрпели ми сами или неко од наших ближњих? Без сумње, може­
мо рећи да је увек лоше повредити некога на било који начин, али
и да оно што је лоше може да не буде неправично и да се, у сваком
случају, не ради о том осећању правичности којим смо се бавили и
које смо означили речју "поштење".
СтавилИ су нам још и примедбу да алтруистичка осећања у се­
би садрже само мало једнообразности и да се круг кривичних рад­
њи стално шири. Али ми у , потпуности признајемо да су алтруис­
тичка оеећања била знатно :М:ање присутна у неком другом времену
и у другим друштвима. Таква је била и наша полазна тачка када
смо говорили о развоју тих осећања паралелно са осећањима циви­
лизације. Сврха нашег проучавања је да утврдимо који су то истин­
1. ски злочини нашег савременог друштва чија је моралност заснова­
на на алтруизму, док је моралност других народа у другим епохама
била заснована на осећањима различите природе, као што су патрио­
тизам, религија, верност према краљу, поштовање касте којој се
припадало, питање части, итд. Ја овде гов:орим о ономе што злочин
представља за нас, Европљане ХХ века. То ништа не мења у конста­
тацији да се алтруизам не може даље развијати и да ће радње које
се данас не сматрају кривичним делима једног дана бити таквог ка­
рактера. Свакако да ће прогрес непрестано и све више :и више обо­
гаћивати тај морални осећај. "Уколико се морална осеifајност пове-.
ћа, каже господин Фује /Fouillee/, ствари које су просто шокантне
постаће гнусне у будућности" (. .. ).
101
говорили, и то по својој форми која ће се развити и постати деликат­
нија, тако да ће тиме попримити општији карактер. Потпуно је не­
могуће да себи предочимо кривична дела једног другачијег типа и
да претпоставимо да би се повређивање неких других осећања мо­
гло почети сматрати кривичним делима; напротив, како се цивили­
зација развија што смо већ јасно уочили- она су то у све мањој и
мањој мери.
. 1
3 артаЈ поглед уперен ка будућности није један нови доказ о
исправности моје концепције злочина?
Кривична дела која не улазе у наш оквир не могу бити пред­
мет проучавања за криминалисту социолога; она су везана эа посеб­
не прилике једне нације; она не откривају у својим извршиоцима
некакву аномалију, недостатак тог дела моралног осећаја кога је
еволуција учинила готово универзалним. Нема никакве сумње да
законодавац не треба да поступа са једнима на исти начин као и са
другима; али, с наше тачке гледишта, постоје само ucilluнcкu злочи­
ни који могу изазвати интересоваље исшинске науке проучавањем
њихових природних узрока и социолошких средстава за њихово от­
клањање; остали злочини само нарушавају предрасуде или су само
супротни обичајима, или само нарушавају законе прописане за јед­
но одређено друштво који се разликују од земље до земље и који,
коначно, нису неопходни за друштвену коегзистенцију; дакле, про­
учавање биолошких узрока у овим случајевима је непотребно, а ка­
да је реч о средствима за њихово кориговање, постоје само казне ко­
је су исто тако променљиве у зависности од тога да ли је потреба за
застрашивањем више или мање изражена.

Дакле, врло је вероватно да ће доћи до тога да ће велики број

поступака према којима смо данас равнодушни, једног дана бити
сматрани неморалним и да ће неки други, Чисто неморални поступ­
ци бити сматрани кривичним, као што су напуштање сопствене де­
це, небрига родитеља према децд или чињ1аница да им није пружено
довољно образовање, или чак окрутност према животињама, виви­
секција, вештачко гојење итд. поступци против којих друштва љу­
битеља животиња већ сада с правом подижу глас незадовољства.
·1
Када је реч о поштењу, све ове симулације и преваре на које наила­
зимо у грађанским процесима моћи ће да осим ако не буде ~?ило
1'
практичних потешкоћа нађу своје место поред превара које су да­
11
нас кажњиве, тако да измећу ове две врсте више неће бити разлике,
док ће се, с друге стране, кривичним делом сматрати напуштање осо­
ба које већ имају или које ће, уз помоћ будућих закона, моћи да има­
ју право да им се пружи помоћ, особа као што су родитељи, деца,
слуге и радници који су стари, слаби и ли:шени средстава за живот.

Али, лако је разумети да ће осећања повређена овим будућим

кривичним делима увек бити она иста, алтруистичка о којима смо