Arhitektura (odgovori)

1. Struktura savremenog računara veoma je slična strukturi fon Nojmanove mašine (projektovane
kasnih 1940. godina), pa se za savremene elektronske računare kaže da u osnovi imaju fon
Nojmanovu arhitekturu. Sve savremene konstrukcije racunara su zasnovane na von Nojmanovoj
arhitekturi, koja ima 3 kljucna koncepta: podaci i instrukcije se skladiste u jednoj memoriji za
citanje i upisivanje, sadrzaj te memorije se moze adresirati po lokaciji nebitno koja je vrsta
podataka, izvrsenje se desava na sekvencijalan nacin od jedne do sledece instrukcije. Fon
Nojmanova mašina se sastojala od procesora. Generacije:
1. I generacija (karakteriše je korišćenje vakuumskih cevi kao aktivnih elemenata i
kablovskih veza između elemenata; Ovi elelmenti su bili veliki, trošili su mnogo
struje i oslobađali veliku količinu toplote; Za skladištenje programa i podataka
koristile su se različite memorije(magnetne trake i doboši); Za pisanje programa
koristio se mašinski jezik; Najpoznatiji računari ove generacije bili su UNIAC,
ENIAC i EDVAC)
2. II generacija (karakterišu je tranzistori koji su se ugrađivali umesto elektronskih
cevi; Bili su jeftiniji, brži, manji, trošili su manje energije I razvijali manje toplote)
3. III generacija (karakteriše je upotreba čipa; čipovi se odlikuju malim dimenzijama,
niskom cenom, pouzdanošću, malom potrošnjom struje; Za skladištenje podataka
I programa koristile su se magnetne trake; Za upravljanje I kontrolu računara
razvili su se operativni sistemi)
4. IV generacija (mikroprocesor objedinjuje dva dostiguća: zamenjuje hiljade
integrisanih kola jednim, manjim čipom I objedinjuje sve funkcije jednog računara;
Prvi mikroprocesorski čip razvila je kompanija INTEL; karakteristike: smanjena
dimenizija računara,povećani kapacitet glavne I periferijske memorije; znatno
brže obrade podataka)
5. V generacija (zasnovana je na konstrukciji paralelne arhitekture koji omogućavaju
istovremeni rad više procesora na rešavanju određenog zadatka; Ova generacija
se bazira na veštačkoj inteligenciji; karakteriše je razvoj neuronskih mreža koje bi
trebalo da istovremeno obrađuju veliki broj informacija korišćenjem više hiljada
procesora)
2. Procesorski registri su memorijske lokacije za unutrašnje skladištenje u CPU.
• Po načinu pristupa: registri vidljivi korisniku i upravljački i statusni registri
• Po nameni: registri podataka, adresni registri:
- za izvršenje instrukcija: programski brojač (PC –
Program Counter), instrukcijski registar (IR – Instruction
Register)statusni registri (PSW – Program Status Word)
3. Prekidi- Prekidanje normalnog rada procesora.
Načini generisanja prekida:
-programski prekid (prekoračenje, deljenje nulom)
-tajmer (istek vremenskog intervala)
-U/I prekid (završetak U/I operacije)
-otkaz hardvera
Rutine za obradu prekida (Interrupt Handler Routine)
- poziva se nakon prijema zahteva za prekid
- svaki prekid ima broj i odgovarajuću rutinu za obradu
- nakon završetka obrade prekida, nastavlja se normalan rad
Spoljašnji prekidi
Spoljašnje zahteve za prekid mogu da generišu:
– kontroleri periferija da bi procesoru signalizirali spremnost za prenos podataka,
– uredjaji računara koji kontrolišu ispravnost napona napajanja, transfera na
magistrali, rada memorije itd.
Unutrašnji prekidi
• Unutrašnje zahteve za prekid generiše procesor:
• kao rezultat otkrivene nekorektnosti u izvršavanju tekuće instrukcije (nelegalan kod
operacije, nelegalno adresiranje, greška prilikom deljenja, itd.),
• ako je zadat takav režim rada procesora, kroz postavljanje bita T u programskoj
statusnoj reči PSW, da se posle svake instrukcije skače na odrenenu prekidnu rutinu I
• kao rezultat izvršavanja instrukcije prekida INT.

4. Magistrala je komunkaciona putanja koja povezuje dva ili vise uredjaja. Ona je deljeni prenosni
medijum. Vise uredjaja se prikljucuje na nju a signal koji prenosi bilo koji od njih, na raspolaganju
je ostalim za prijem. Ako dva uredjaja predaju u istom vremenskom intervalu, signali ce se
preklopiti i pokvariti, tako da samo jedan uredjaj moze uspesno da predaje istovremeno. Ona se
sastoji od vise komunikacionih linija, svaka komponente se naziva sistemska magistrala.

Ako se magistralom poveze veliki broj uredjaja to lose utice na performanse, zato sto je njena
duzina veca a samim tim i kasnjenje. To je vreme potrebno uredjajima da usaglase koriscenje
magistrale. Takodje moze postati usko grlo kada je zbir zahteva blizu njenog kapaciteta.
 Tradicionalna arhitektura: lokalna mag. povezuje procesor sa kesom i podrzava lokalne uredjaje.
Kontroler kes memorije povezuje kes sa sistemskom magistralom na koju je prikljucena
gl.memorija. To je efikasna arhitektura ali koci kada UI uredjaji postaju brzi i brzi. Arh visoke
performanse: lok.mag. povezuje procesor sa kontrolerom kesa koji je povezan sa sistemskom
mag. koja podrzava gl.memoriju i sa mag. velike brzine na kojoj su brzi uredjaji. Oni manje brzine
su i dalje na mag. za prosirenje. Prednost je to sto mag.velike brzine dovodi zahtevne uredjaje
blize procesoru.

Vrste magistrala: namenske i multipleksne

U svim sistemima, sem u onim najjednostavnijim, više od jednog modula mogu da zahtevaju
upravljanje nad magistralom. S obzirom na to da samo jedna jedinica istovremeno može da
uspešno predaje preko magistrale, potrebna je neka metoda arbitraže. Razne metode mogu
grubo da se klasifikuju kao centralizovane ili distribuirane. U centralizovanoj šemi, jedan
hardverski element, na koji se poziva kao na kontroler magistrale, ili arbitar, odgovoran je za
dodeljivanje vremena na magistrali. Uređaj može da bude poseban modul ili deo procesora. U
distribuiranoj šemi, nema centralnog kontrolera. Umesto toga, svaki modul sadrži pristupnu
upravljačku logiku, a moduli rade zajedno deleći magistralu. Vremensko usklađivanje se odnosi
na način na koji se koordiniraju događaji na magistrali. Magistrale koriste ili sinhrono ili asinhrono
vremensko usklađivanje. Kod sinhronog vremenskog uskladivanja, pojavu događaja na magistrali
određuje generator takta. Kod asinhronog vremenskog usklađivanja, pojava jednog događaja na
magistrali sledi i zavisi od pojave prethodnog događaja.

5.
6.

Karakteristike memorijske hijerarhije

• Kako se ide niz hijerarhiju, dogadja se sledeće:
– smanjuje se cena po bitu
– povećava se kapacitet
– povećava se vreme pristupa
– smanjuje se učestalost pristupa procesora memoriji
• Lokalnost reference:
– procesor najčešće pristupa malom broju instrukcija ili podataka u nekom vremenskom
periodu (npr. petlje ili tabele)
– organizujemo memoriju tako da procenat pristupa nižem nivou bude značajno manji od
pristupa višem nivou

7. Keš memorija- Namenjena da pruži brzinu najbržih memorija i kapacitet sporijih memorija
(poluprovodničkih).
• Oslanje se na princip lokalnosti reference.
• Keš sadrži kopiju delova glavne memorije.
• Kada procesor čita reč, prvo proverava da li je u kešu
– ako jeste, reč se isporučuje procesoru
– ako nije, učitava se blok iz memorije u keš, a onda se reč isporučuje procesoru

Struktura keša
• Svaki red u kešu predstavlja jedan blok iz memorije (K reči).
• Redova u kešu je manje nego blokova u memoriji – zato se moraju menjati.
• Tag identifikuje koji je blok uskladišten – deo adrese u memoriji.
 Na slici 4.4 prikazana je struktura sistema keš/glavna memorija. Glavna memorija se sastoji od 2n
adresibilnih reči, gde svaka reč ima jedinstvenu n-bitnu adresu. U svrhu preslikavanja, ta
memorija je zamišljena da se sastoji od izvesnog broja blokova fiksne dužine, svaki po K reči. To
znači da postoji M= 2n/K blokova. Keš memorija se sastoji od C redova. Svaki red sadrži K reči,
plus tag od nekoliko bitova; broj reči u redu zove se veličina reda. Broj redova je mnogo manji od
broja blokova u glavnoj memoriji (C«M). U bilo kom trenutku, neki podskup blokova memorije
nalazi se u redovima u kešu. Ako se čita reč u bloku memorije, taj blok se prenosi u jedan od
redova keša. S obzirom na to da ima više blokova od redova, pojedinačni red ne može da se
jedinstveno i trajno dodeli određenom bloku. Prema tome, svaki red uključuje tag koji identifikuje
koji određeni blok je trenutno uskladišten. Tag je obično deo adrese glavne memorije, što se
opisuje kasnije u ovom odeljku.

8. MAGNETNI DISK

Disk je kruzna ploca, konstruisana od nemagnetnog materijala koji se zove supstrat, presvucena
materijalom koji se moze namagnetisati. Supstrat je uglavnom od aluminijuma a uveden je i
stakleni.

Mehanizmi za citanje i upisivanje- Podaci se upisuju na disk i posle njega citaju preko glave. Za
vreme citanja ili upisivanja glava je stacionirana dok se ploca rotira ispod nje. Mehanizam za
upisivanje koristi cinjenicu da elektricitet koji tece kroz namotaj stvara magnetno polje. Elektricni
impulsi se salju u glavu za upisivanje i magnetni uzorak se zapisuje na povrsinu ispod glave.
Mehanizam za citanje koristi cinjenicu da magn polje koje se krece relatnivno u odnosu na
namotaj u njemu stvara elektricnu struju.

Organizacija i formatiranje- Glava je relativno mali uredjaj sposoban za citanje i pisanje dela ploce
ispod njega. Skup prstenova na ploci se zovu staze. Podaci se prenose na disk i sa njega u
sektorima, duzine 512 byte-ova, i izmedju njih i staza se nalaze razmaci. Disk se krece fiksiranom
brzinom, tj. konstantnom ugaonom brzinom (CAV). Nedostatak cav-a je kolicina podataka koja
 moze da se upise, tako da savremeni sistemi koriste zapisivanje u vise zona da bi se povecala
gustina. Zone koje su dalje od centra imaju vise bitova.

Fizicke karakteristike-

+ glava moze biti fiksna(postoji samo jedna glava za citanje-upisivanje po stazi) ili pokretna(jedna
glava za citanje-upisivanje po povrsini, rucica se produzuje ili skracuje)

+ neizmenjivi disk se montira u uredjaju diska(to je hard disk) a izmenjivi disk moze da se izvadi i
zameni drugim diskom (diskete i ZIP kertridzi)

+ u vecini diskova sloj koji se moze namagnetisati nanesen je sa obe strane ploce pa se takvi
diskovi zovu dvostrani a u jeftinijim sistemima mogu se naci jednostrani

+ neki diskovi mogu da smeste visestruke ploce, naslagane vertikalno sa medjusobnim razmakom
od dela inca, tada se koristi pokretna glava.

+ po mehanizmu glave:

- glava za citanje je na fiksnom rastojanju iznad ploce i postoji rastojanje iznad ploce
- glava dolazi u fizicki kontakt sa medijumom(disketa)
- winchester glave(rade blize povrsini diska dozvoljavajuci na taj nacin vecu gustinu
podataka)

Parametri performanse diskova - u sistemu sa pokretnom glavom, vreme koje je potrebno da bi se

glava postavila na stazu zove se vreme pozicioniranja (uglavnom je ispod 10ms)

- vreme koje je potrebno da bi početak sektora stigao do glave zove se rotaciono kašnjenje
- zbir vremena pozicioniranja, ako ga ima, i rotacionog kašnjenja daje vreme pristupa, koje
predstavlja vreme potrebno da se dođe na položaj za čitanje ili upisivanje
- vreme potrebno za prenos je vreme prenosa, najvise zavisi od brzine rotacije diska
- u nekim vrhunskim sistemima za servere, koristi se tehnika poznata kao rotaciono
poziciono detektovanje (RPS).

9. Da bi se postigla bolja performansa i veća raspoloživost, serveri i veći sistemi koriste RAID
tehnologiju diskova. RAID je familija tehnika za upotrebu više diskova kao paralelnog niza uređaja
za skladištenje podataka, sa ugrađenom redundantnošću da bi se kompenzovao otkaz diska.
Karakteristike RAID-a
• Skup fizičkih diskova koje operativni sistem vidi kao jedan logički disk.
• Podaci su ditribuirani na nizu fizičkih diskova.
• Redundantni disk omogućava obnavljanje podataka u slučaju otkaza jednog od diskova.

10. RAID nivo 0

• Ne postoji redundansa, već se podaci rasporedjuju preko više fizičkih diskova koje OS
vidi kao jedan logički disk.
• Podaci se stratifikuju, tj dele na segmente (strips).
• Segmenti mogu biti fizički blokovi, sektori ili neke druge jedinice.
• Skup logički uzastopnih traka segmenata čine traku (stripe).
• Prednost: omogućena paralelizacija U/I zahteva
• Nedostatak: ne postoji zaštita podataka u slučaju otkaza jednog od diskova
 RAID nivo 1
• Redundansa se postiže jednostavnim dupliranjem podataka na fizički različitim
diskovima
• Prednosti su:
- zahtev za čitanje se opslužuje sa bilo kog redundantnog diska
- upis podataka se paralelno vrši na oba fizička diska
- ukoliko jedan disk otkaže, na drugom disku se nalazi ispravna kopija podataka
kojoj se normalno pristupa
• Glavni nedostatak:
- cena: troši se dvostruko više prostora na diskovima

RAID nivo 3
• Jedan od diskova čuva bit parnosti za podatke koji se nalaze na ostalim diskova
• Ako imamo N diskova, podaci su na N-1 diskova, a 1 disk se “troši” na čuvanje parnosti i
zaštitu od otkaza
• Prilikom svakog upisa podatka, potrebno je preračunati parnost
• Ukoliko done do otkaza bilo kog diska, podaci se restauriraju na osnovu postojećih
podataka i bita parnosti

RAID nivo 5
• Ako imamo N diskova, koristi se prostor N-1 diskova, dok se prostor 1 diska “troši” na
čuvanje parnosti i zaštitu od otkaza
• Parnost podataka se računa na nivou većih blokova
• Blokovi sa podacima o parnosti su distribuirani po različitim diskovima, što je je dobro
kod čestih izmena podataka jer bi jedan disk koji čuva samo parnosti bio preopterećen
• Ukoliko done do otkaza bilo kog diska, podaci se restauriraju na osnovu postojećih
blokova podataka i blokova parnosti

11. Keš memorija – manja i brža memorija koja se na osnovu principa lokalnosti koristi za smanjenje
prosečnog vremena pristupa većoj I sporijoj memoriji.
• Ukoliko je sa diska potreban jedan podatak, velika je verovatnoća da će uskoro biti
potreban neki od susednih podataka.
• Ukoliko se u glavnu memoriju učita ceo sektor, ili više susednih sektora, velika je
verovatnoća da kod sledećeg čitanja podatka uopšte neće biti potrebno pristupati disku
• Operativni sistem troši deo glavne memorije za realizaciju keša diska kako bi se ubrzao
pristup disku

12. 1983. godine uveden je jedan od najuspešnijih proizvoda svih vremena za široko tržište: digitalni
audio sistem kompaktnog diska (CD). CD je neizbrisivi disk na kome može da se uskladišti više
od 60 minuta audio informacija na jednoj strani. Ogroman komercijalni uspeh CD-a omogućio je
razvoj jeftine tehnologije optičkog skladišta koja je potpuno promenila skladište računarskih
podataka. Uvedeni su različiti sistemi optičkih diskova.
• Informacija se izdvaja sa CD-a ili CD-ROM-a pomoću lasera male snage.
• Intenzitet reflektovane svetlosti lasera se menja kad naine na otvor (pit) – manji intenzitet
svetlosti se reflektuje.
• Površine izmenu otvora su polja (lands) – glatka površina, reflektuje velikim intenzitetom.
• Promena izmenu otvora i polja se otkriva fotosenzorom.
• Senzor testira površinu u ravnomernim intervalima: početak ili kraj otvora predstavlja 1, kada
nema promene u elevaciji izmedju intervala, zapisana je 0.
• Informacije se ne organizuju po koncentričnim stazama, več ima jednu spiralnu stazu.
• Staza počinje blizu centra diska i ide do ivice.
• Informacije se pakuju ravnomerno na disku u segmentima iste veličine.
• Skeniraju se istom brzinom pomoću diska koji rotira promenljivom brzinom.
• Otvori se čitaju laserom konstantnom linearnom brzinom – CLV (Constant Linear Velocity)

13. U/I modul

 • Pored procesora i memorijskih modula, treći ključni element računarskog sistema je
skup U/I modula.
• Sadrži intrfejs sa magistralom i upravlja jednim ili više periferisjkih urenaja.
• Nepraktično ugranivati logiku za upravljanje U/I u procesor.
• Brzina prenosa podataka periferijskih urenaja manja nego kod procesora i memorije.
nekad je i obrnuto
• Periferijski urenaji nekad koriste različite formate podataka.
Ulazno/izlazni modul ima dve funkcije:
1. interfejs prema procesoru i memoriji preko sistemske magistrale
2. interfejs prema jednom ili više periferijskih uredjaja preko
prilagodjenih linkova za podatke
Funkcije U/I modula
• upravljanje i vremensko usklanivanje;
• komunikacija procesora;
• komunikacija urenaja;
• baferovanje podataka;
• otkrivanje grešaka.

14. Spoljašnji uredjaji

 • Spoljašnji uredjaj priključen na U/I modul zove se periferijski uredjaj ili periferal.
• Tri kategorije:
1. čitljivi za ljude (terminali i štampači)
2. čitljivi za mašinu (magnetni diskovi i trake)
3. komunikacioni

 Blok dijagram spoljasnjeg uredjaja

• Upravljački signali – INPUT/READ ili OUTPUT/WRITE

• Signali stanja – READY/NOT READY
• Veličina bafera 8 ili 16 bitova

15. Elementi mašinske instrukcije

• Operacioni kod: odrenuje operaciju koja se izvodi (npr. ADD, SUB,U/I). Binarni kod –
opkod.
• Referenca izvornog operanda: ulazi za operaciju
• Referenca rezultujućeg operanda: gde smestiti rezultat
• Referenca na sledeću instrukciju: obično sledeća adresa u memoriji
Simboličko predstavljanje instrukcije
• Operacioni kodovi predstavljaju se skraćenicama koje se zovu mnemonici.
• Primeri
• ADD – sabiranje
• SUB – oduzimanje
• MPY – množenje
• DIV – deljenje
• LOAD – učitavanje podatka iz memorije
• STOR – smeštanje podatka u memoriju
• ADD R,Y
Vrste instrukcija
• Obrada podataka: aritmetičke i logičke instrukcije
• Skladištenje podataka: memorijske instrukcije
• Pomeranje podataka: U/I instrukcije
• Upravljanje: instrukcije za testiranje i grananje

16. Stek je struktura podataka

• Uredjen skup podataka, samo jednom podatku se može pristupiti u jednom trenutku
• Tačka pristupa – vrh steka
 • Broj elemenata je promenljiv
• Stavke mogu da se dodaju ili brišu samo s vrha steka
• LIFO – Last In-First out
• PUSH – operacija za dodavanje na vrh steka
• POP – operacija za uzimanje sa steka
• U oba slučaja, vrh steka se pomera
• Binarne operacije koriste prve dve stavke kao operande i rezultat vraćaju na stek
• Unarne operacije koriste stavku na vrhu steka

Adrese za stek
• Potrebne su tri adrese koje se skladište u registrima procesora:
1. Pokazivač steka: sadrži adresu vrha steka
2. Osnova steka: sadrži adresu lokacije na dnu rezervisanog bloka
3. Granica steka: sadrži adresu drugog kraja rezervisanog bloka.

Implementacije steka - Korisno je ako se struktura steka obezbedi kao deo implementacije
procesora. Jedna od upotreba steka je da se upravlja pozivima I povracima iz procedura. Stekovi
takođe mogu da koriste programeru. Implementacija steka delimično zavisi od njegovih
potencijalnih upotreba. Ako se želi da se operacije sa stekom stave na raspolaganje programeru,
onda će skup instrukcija uključiti operacije orijentisane na stek, kao što su PUSH, POP i operacije
koje koriste jedan ili dva gornja elementa steka kao operande. Zbog toga što se sve te operacije
pozivaju na jedinstvenu lokaciju, odnosno vrh steka, adresa operanda ili operanada je implicitna i
ne treba da bude uključena u instrukciju. To su nulto-adresne instrukcije. Ako mehanizam steka
treba da koristi samo procesor, za namene kao što je rukovanje procedurom, tada u skupu
instrukcija neće biti instrukcija eksplicitno orijentisanih na stek. U oba slučaja, implementacija
steka zahteva da postoji neki skup lokacija koje se koriste za skladištenje elemenata steka.

Alternativna tehnika je poznata kao inverzna poljska ili postfiksna notacija. U toj notaciji, operator
prati svoja dva operanda. Operator sledi operande:
•a+b ab+
• a + (b x c) abcx+
• (a+b) x c ab+cx
• (a – b) / (c + d x e) ab–cdex+/
Pravila izračunavanja
• Ako je element promenljiva ili konstanta, stavlja se na stek
• Ako je element operator, skidaju se gornja dva elementa sa steka, izvodi operacija I
rezultat stavlja na stek
• Kompajleri pretvaraju izraze viskog nivoa u postfiksnu notaciju.
17. Načini adresiranja
• neposredno,
• direktno,
• indirektno,
• registarsko,
• registarsko indirektno,
• sa pomerajem,
• pomoću steka.

18. Adresiranje s pomerajem

• EA = A + (R)
• Adresiranje s pomerajem ima dva adresna polja, od kojih je bar jedno eksplicitno.
• Vrednost A koristi se direktno i dodaje se na sadržaj registra R da se dobije efektivna
adresa.
Vrste adresiranja s pomerajem
• Relativno adresiranje
– referencirani registar je programski brojač (PC)
– adresnom polju se dodaje adresa sledeće instrukcije
– koristi koncept lokalnosti referenci
• Adresiranje sa osnovnim registrom
– referencirani registar sadrži adresu u glavnoj memoriji, a adresno polje sadrži
pomeraj od te adrese
– koristi koncept lokalnosti referenci
• Indeksiranje
– obrnuto od adresiranja sa osnovnim registrom
– adresno polje referencira adresu u glavnoj memoriji, a registar sadrži pomeraj
od te adrese
– koristi se za izvodjenje iterativnih operacija (obrada niza u petlji)

19.

20. Statusna reč instrukcija (PSW)

• PSW (Process Status Word) – sadrži uslovne kodove i druge statusne informacije
• Moguća polja:
– znak: bit sa znakom rezultata poslednje operacije
 – nula: ako je rezultat nula
– prenos: prenos kod aritmetičkih operacija od više reči
– jednako: ako je rezultat logičkog porenenja jednakost
– prekoračenje
– prekid omogućen/onemogućen
– supervizor: da li sistem radi u režimu supervizora (OS) ili u korisničkom režimu

21. Kontekst procesora se čuva kod prekida, da bi se prekinuti proces mogao nastaviti.
• Kontekst procesora se čuva na steku.
• Kontekst procesora čine:
1. programski brojač PC,
2. programska statusna reč PSW i
3. preostali programski dostupni registri

22. Faze instrukcijskog ciklusa

• Donošenje: čitanje sledeće instrukcije iz memorije
• Izvršavanje: interpretiranje operacionog koda I izvršavanje naznačene instrukcije
• Prekid: stanje tekućeg procesa se sačuva I opslužuje se prekid.
• Dodatna faza: indirektni ciklus
Indirektni ciklus
• Naizmenično preuzimanje instrukcija i preduzimanje aktivnosti u vezi sa njihovim
izvršenjem.
• Kod indirektnog adresiranja potreban je još jedan pristup memoriji.

23.
24.

25. Funkcionalni zahtevi za procesor

• operacije (operativni kodovi),
• režimi adresiranja,
• registri,
• interfejs U/I modula,
• interfejs memorijskag modula,
• struktura obrade prekida.

26. Mikrooperacije
• Svi manji ciklusi obuhvataju niz koraka, od kojih svi obuhvataju registre procesora.
• Ove korake nazvaćemo mikrooperacije.
• Prefiks mikro označava činjenicu da je svaki korak veoma jednostavan I da obavlja malo
toga.
• Mikrooperacije su najmanje moguće, ili atomske operacije procesora.
Vrste mikrooperacija
• prenos izmenu registara,
• prenos izmenu registra i spoljne magistrale
• jednostavna operacija aritmetičko-Iogičke jedinice
Primeri mikrooperacija
• Ciklus donošenja
t1: MAR ← (PC)
t2: MBR ←memorija
PC ← PC+1
t3: IR ← (MBR)
• Izvršni ciklus
• Instrukcija sabiranja: ADD R1, X
t1: MAR ← (IR (adresa))
t2: MBR ←memorija
t3: R1 ← (R1) + (MBR)

27. Osnovne karakteristike procesora

• Brzina procesora
– izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj
sekundi – MIPS-ovima (Milion Instructions Per Second)
 • Dužina procesorske reči
– broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obranuje unutar procesora.
• Radni takt
– učestanost impulsa koji generiše sat (clock).
• Interni keš
– veličina memorije posvećena internom kešu

28. RISC i CISC računari

• CISC (Complex Instruction Set Computer)
– tradicionalna računarska tehnologija
– naredbe su različite dužine
– različiti načini adresiranja (pristupi memoriji)
– složen deo za dekodovanje
• RISC (Reduced Instruction Set Computer)
– manji broj naredbi
– naredbe jednake dužine
– manji broj načina adresiranja
– brže izvršavanje
– manje tranzistora na čipu
– manja cena
- jedna instrukcija po ciklusu
- direktne operacije izmenu registara
- jednostavni načini adresiranja
- jednostavni formati instrukcija
•Godinama unazad, opšti trend u organizaciji I arhitekturi računara bilo je povećanje složenosti
procesora
– više instrukcija,
– više režima adresiranja,
– više specijalizovanih registara itd.
• Pojavljivanje RISC arhitekture predstavlja fundamentalan raskid sa filozofijom koja je motivisala
ovaj trend. Nastojanja da se procene vrednosti RISC arhitekture mogu da se grupišu u dve
kategorije:
• Kvantitativni:
– reč je o pokušajima porenenja veličine programa I brzine izvršenja RISC i CISC
računara koji koriste sličnu tehnologiju.
• Kvalitativni:
– u pitanju su ispitivanja aspekata kao što su podrška jezika visokog nivoa ili
optimalno korišćenje raspoloživog prostora na VLSI čipu.
29.

30. Simetrični multiprocesori (SMP)

• SMP – hardverska arhitektura računara i ponašanje operativnog sistema
• Karakteristike:
1. dva ili više sličnih procesora uporedivih mogućnosti;
2. dele istu glavnu memoriju i U/I urenaje, povezani magistralom ili nekim drugim internim
vezama, vreme pristupa memoriji približno isto za sve procesore;
3. dele pristup do U/I urenaja,
4. svi procesori izvršavaju iste funkcije (otud simetrični)
5. integrisani operativni sistem – obezbenuje vezu izmenu procesora i njihovih programa.
Prednosti SMP-a u odnosu na pojedinačni procesor
• Performanse
– ako se delovi posla rade paralelno, SMP će biti brži
Prednosti SMP-a u odnosu na pojedinačni procesor
• Raspoloživost
– pošto svi procesori mogu da obavljaju iste funkcije, ako jedan otkaže, drugi mogu da ga
zamene
• Proširivost
– performanse se mogu poboljšati dodavanjem procesora
• Prilagodljivost
– isporučioci mogu da ponude niz proizvoda s različitim cenama I performansama, na
osnovu broja procesora
• Napomena:
– prednosti su potencijalne. OS mora da obezbedi alate i funkcije za korišćenje
paralelizma
– takodje, paralelizam na nivou aplikacije mora biti ugranen u aplikaciju
Organizacija SMP-a
• Svaki procesor je samodovoljan pošto obuhvata upravljačku jedinicu, ALU, registre i, obično,
jedan ili više nivoa keš memorije.
• Procesori mogu menusobno da komuniciraju preko memorije (poruke i statusne informacije
ostavljaju se u zajedničkoj oblasti podataka).
• Takodje, moguće je da procesori neposredno razmenjuju signale.
• Memorija je obično tako organizovana da su mogući višestruki pristupi zasebnim blokovima
memorije.
• U nekim konfiguracijama, svaki procesor može takone da ima sopstvenu privatnu memoriju i U/I
kanale za pristup deljenim resursima.
Organizacija SMP-a
• Najčešća organizacija personaInih računara, radnih stanica i servera je magistrala sa deljenjem
vremena.
• To je najprostiji mehanizam za konstruisanje višeprocesorskog sistema.
• Magistrala se sastoji od upravljačkih, adresnih i linija podataka.
Organizacija SMP-a
• Zahtevi za magistralu:
• Adresiranje
– raspoznavanje modula na magistrali kako bi se odredili izvor I odredište
podataka
• Arbitraža:
– jedan modul privremeno funkcioniše kao gospodar
– postoji mehanizam koji posreduje kod istovremenih zahteva za magistralom -
šeme prioriteta
• Deljenje vremena
– kada jedan modul upravlja magistralom, ostali su zaključani I moraju obustaviti rad dok
ne dobiju pristup
• Osobine magistrale:
• Jednostavnost
– fizički interfejs i logička kola za adresiranje, arbitraža i deljenje vremena isti kao i u
sistemima sa jednim procesorom;
• Prilagodljivost
– lako je proširiti sistem povezivanjem više procesora na magistralu
• Pouzdanost
– otkaz bilo kog priključenog urenaja ne dovodi do otkaza sistema
• Nedostatak: performanse, jer sva pozivanja memorije idu preko magistrale -> vremenski ciklus
magistrale ograničava brzinu sistema
– zato se svi procesori opremaju keš memorijom (obično s dva
nivoa, L1 i L2)
31. Klaster je grupa menusobno povezanih, potpunih računara, koji rade kao jedan računarski resurs.
– stvaraju iluziju da su jedan računar
• Svaki računar se naziva čvor
Prednosti
• Apsolutna skalabilnost
– moguće je napraviti velike klastere koji obuhvataju desetine računara, od koji je
svaki multiprocesor
• Povećavajuća skalabilnost
– moguće je postepeno dodavati nove računare u klaster
• Visoka rapoloživost
– otpornost na otkaze
• Bolji odnos cena/performanse
– moguće je sastaviti klaster sa jednakom ili većom računarskom snagom u
odnosu na zaseban veliki računar po mnogo nižoj ceni
Konfiguracije klastera:
Postoji samo brzi link za razmenu poruka radi koordinacije rada klastera.
• Link može biti LAN koji se deli sa računarima koji nisu deo klastera ili namenski uredjaj
za medjupovezivanje.
• U drugom slučaju postoji podsistem diskova direktno povezan sa računarima unutar
klastera (obično RAID).
Metode rada
• Pasivno stanje pripravnosti
– jedan računar obranuje podatke
– ostali neaktivni, čekaju otkaz da bi se aktivirali
• Računar povremeno šalje poruku ostalima da je “živ”.
• Ovaj pristup povećava raspoloživost, ali ne poboljšava performanse.
• Obično se ne naziva klaster.
• Aktivni sekundarni računar
- pravi klaster
– više povezanih računara koji aktivno vrše obradu, a spoljnjem svetu izgledaju
kao jedan računar
• Tri različite konfiguracije servera:
1. Zasebni serveri
2. Serveri koji ništa ne dele
3. Serveri koji dele memoriju (diskove)
32. CC-NUMA organizacija
• Postoji više nezavisnih čvorova, od kojihe je svaki sa SMP organizacijom.
• Svaki čvor ima više procesora, od kojih svaki ima sopstvene L1 i L2 keš memorije pored
glavne memorije.
• Čvorovi su povezani pomoću komunikacione opreme
– komutacioni mehanizam
– prsten ...
• Svaki čvor ima glavnu memoriju.
• Procesor, menutim, ima samo jednu memoriju koju je moguće adresirati.
• Glavna briga je održavanje koherentnosti keš memorije.
• Svaki čvor mora da održava neku vrstu direktorijuma koji sadrži
– informacije o lokacijama različitih delova memorije i
– informacije o stanju keš memorije
 33. V
iše
nitn
a
obr
ada
i
mul
tipr
oce
sori
na
čip
u
•

Tok
inst
ruk
cije
se
deli
u
nek
olik
o
ma
njih tokova (niti), koje se izvršavaju paralelno
• Proces – primer: program koji se izvršava
– vlasništvo nad resursima
– rasporedjivanje/izvršavanje
• Komutacija procesa
– operacija kojom procesor prelazi s jednog procesa na drugi – zamena konteksta
• Nit
– celina posla unutar procesa koja se može raspodeliti
– obuhvata kontekst procesora i oblast podataka za stek
• Komutacija niti
– postupak prelaska s jedne niti na drugu
– brže od komutacije procesa
• Procesor mora obezbediti zaseban programski brojač za svaku nit.
• Rešenja se razlikuju po količini i i vrsti dodatnog hardvera.
• Donošenje instrukcije sprovodi se na nivou niti.
 • Višenitna obrada sa preklapanjem
– procesor prelazi s jedne na drugu nit u svakom ciklusu
• Višenitna obrada s blokiranjem
– instrukcije niti se izvršavaju redom dok se ne desi neki dogadjaj koji može da dovede do
kašnjenja (npr. promašaj keš memorije); tada se prelazi na drugu nit
• Multiprocesiranje na čipu
– više procesora na jednom čipu
– svaki procesor rukuje zasebnim nitima -> efikasno

34. Koherentnost keš memorije

• U višeprocesorskim sistemima postoji 1 ili dva nivoa keš memorije za sve procesore.
• Problem koherentnosti keš memorije: više kopija istih podataka može postojati u različitim keš
memorijama
– ukoliko procesori slobodno ažuriraju svoje kopije -> nedoslednost sadržaja memorije
• Postoje dva načina za upisivanje podataka
• Sa odloženim ažuriranjem
– operacija upisivanja se vrši samo u keš memoriji
– glavna memorija se ažurira samo kada se oslobana odgovarajući red iz keš
memorije
• Sa pravovremenim ažuriranjem
– sve operacije upsivanja vrše se istovremeno u glavnoj i u keš memoriji
• Prvi način dovodi do nedoslednosti.
• Čak i u drugom slučaju može da done do protivrečnosti, ako druge keš memorije ne primaju
informaciju o ažuriranju.
Softverska rešenja
• Otkrivanje mogućih problema se prenosi iz moment izvršavanja u vreme kompajliranja.
• Dovodi do obazrivih odluka –> neefikasno korišćenje keš memorije.
• Mehanizam zasnovan na kompajleru analizira kod
– otkriva stavke u podacima koje su nebezbedne za keširanje I obeležava ih
– OS ili hardver posle toga sprečavaju da se te stavke keširaju
• Efikasniji pristupi analiziraju kod kako bi otkrili bezbedne periode za deljene promenljive.
Hardverska rešenja
• Nazivaju se protokoli koherentnosti keš memorije.
• Dinamičko prepoznavanje neusaglašenosti u trenutku izvršavanja ->bolje performanse
• Dve vrste HW rešenja
1. Protokoli sa direktorijumima
2. Protokoli sa vrebanjem dogadjaja