УВОД

Појам скупа представља јединствени основни појам којим се гради цела

математика. За овај појам довољан је и празан скуп као полазни градивни елемент. У
модерно време, којим доминира аксиома практичности и прагматичности, не без разлога
се поставља питање смисла истраживања у теорији скупова као и саме теорије скупова у
целини. Теорија скупова је вероватно прва математичка теорија за коју се то питање
поставља. С једне стране, истраживања у теорији скупова омогучила су решавање и
карактеризацију тешких и значајних математичких проблеам.

Савремена теорија скупова није настала одједном, већ постепено током више од
пола века, налазећи своје корене у великој реформи математике из 19. века. У овом раду
бавићемо се појмом скупа, дефинисаћемо основне скуповне операције као што је унија,
пресек, разлика скупа, симетричну разлику, партитивни скуп, подскуп, комплемент скупа
и Декартов производ. Показаћемо како се задаје скуп и навести важне особине скуовних
операција

1
 1. С К У П О В И И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА

1.1 ПОЈАМ СКУПА

Појам скупа се не дефинише али до појма скупа може се врло лако доћи
емпириским путем, посматрајући разне групе ствари. На питање шта је скуп, наводе се
примери да се види шта се под тим појмом подразумева. Тако имамо скуп ученика једног
разреда, скуп становника неког града, скуп књига у библиотеци, све тачке на неком
правцу, сви природни и вештачки сателити.

Многи математичари су покушавали да дефинишу скуп. Творац теорије скупова је

Георг Кантор, немачки математичар, који је први дао „описну“ дефиницију скупа и
захваљујући његовим радовима Теорија скупова постала је посебна грана математике.
Данас, по савременом схватању, појам скупа се не дефинише, већ се усваја
интуитивно као целина неких различитих објеката.

Предмети из којих је скуп састављен зову се елементи скупа.

За скуп кажемо да је добро дефинисан (одређен) ако за сваки објекат можемо

утврдити да ли је елемент тог скупа или није.

Пример: Да ли је скуп најлепших главних градова добро дефинисан скуп?

Одговор: Није, јер нису свим људима исти најлепши главни градови.

Постоје скупови са коначно много елемената, које називамо коначним скуповима

и скупови са бесконачно много елемената односно, бесконачни скупови. Тако, на
пример, скуп радника једне фабрике представља један коначан скуп, док скуп свих целих
бројева садржи бесконачно много елемената.

Скупове најчешће обележавамо великим словима А,B,...X,Y..., а елементе скупа

малим словима a,b,...x,y. Ако је x елемент скупа X, ту чињеницу означавамо сa x∈X, а ако
не приада скупу X, означићемо са x∉X. Ознаку x∈X читамо „ x приада скупу X“ или „x је
елемент скупа X“. Ознаку x∉X читамо „ x не приада скупу X“ или „x није елемент скупа
X“.

2
1.2 ЗАДАВАЊЕ СКУПА

1. Скуп задајемо тако да наведемо све његове елементе

Пример: Елементи скупа А су бројеви 3,8.12,75 и 100 или А= { 3,8,12,75,100 }.

2. У случају да није згодно, а ни могуће, да непосредно наведемо све елементе

неког скупа онда га записујемо у следећем облику: {x S(x)} или {x | x има
својство S}, што би значило”скуп свих x који имају својство S”.

На пример скуп X={7,8,9,10,11,12,13,14} можемо записати и на следећи начин :

X={x | x ∈N ∧ 6< x< 15 }.

3. Скуп који нема ни један елемент је празан скуп и обележава се са ∅, А= {∅}.

Пример: Скуп свих заједнучких тачака две паралелне праве или скуп свих
људи високих 4 метра.

4. Скупове графички најчешће представљамо помоћу Венових дијаграма. Код

Венових дијаграма скупови су представљени скуповима тачака извесних
геометриских фигура у равни као што су кругови или елипсе и области у равни
које настају пресецањем тих геометриских фигура. Пример Веновог дијаграма

3
1.3 ОПЕРАЦИЈЕ СА СКУПОВИМА

- УНИЈА
- ПРЕСЕК
- РАЗЛИКА
- СИМЕТРИЧНА РАЗЛИКА
- ПАРТИТИВНИ СКУП
- ПОДСКУП
- KOМПЛЕМЕНТ СКУПА
- ДЕКАРТОВ ПРОИЗВОД

1.3.1. У Н И Ј А

Скуп свих елемената који су елементи бар једног од скупова А или B, зове
се унија скупова А и B и означава се са AU B = {x | x∈A ∨ x∈B}.
Графички приказ би био:

Пример: Нека су скупови A = {1,2,3} и B = {2,3,4,5}.

Решење: A U B = {1,2,3,4,5}.

4
1.3.2. ПРЕСЕК

Скуп свих елемената који су елементи скупа А и скупа B, зове се пресек

скупова А и B и означава се са A∩B = {x | x∈A ∧ x∈B}.
Графички приказ би био:

Пример: Нека су скупови A ={1,2,3}, B = {0,3} и C = {0,4}. Наћи A∩B и

A∩C .

Решење: A∩B = {3},

A∩C ={∅}.

Ако је пресек скуова празан скуп, тада кажемо да су они дисјунктни. Према
томе A и C су дисјунктни скупови.

Графички приказ би био:

5
1.3.3. Р А З Л И К А

Скуп свих елемената који су елементи скупа А али нису елементи скупа B,
зове се разлика редом скупова А и B и означава се са A \ B = {x | x∈A ∧ x∉B}.
Графички приказ би био:

Наравно можемо посматрати и обрнуто B\ А, то би били сви елементи скупа

B који нису у скупу А и означава се са B\ А = {x | x∉A ∧ x∈B}.
Графички приказ би био:

Пример: Нека су скупови A = {2,3,4} и B = {1,2}

Решење: A \ B = {3,4},

B \ А = {1},

6
1.3.4. С И М Е Т Р И Ч Н А Р А З Л И К А

Скуп (A \ B ) U ( B \ A) назива се симетрична разлика и најчешће се

обележава са Δ и означава се са A Δ B= (A\B)∪ (B\A).

Графички приказ би био:

Пример: Нека су скупови A ={1,2,3} и B = {2,3,4}. Наћи A Δ B .

Решење: A Δ B= (A \ B ) U ( B \ A) = {1}U{4}= {1,4}.

1.3.5. П А Р Т И Т И В Н И СКУП

Скуп свих подскупова скупа А назива се партитивни скуп скупа А и

обележава се са Р(А).

Пример: Нека је скуп A ={1,2,3} онда је

Р(А) = {{∅}, {1}, {2}, {3}, {1,2}, {1,3}, {2,3}, {1,2,3}}

7
1.3.6. П О Д С К У П

За скуп A кажемо да је подскуп скупа B и пишемо A⊆ B, онда и само онда,

ако је сваки елемент из A уједно и елемент из B, тј. ако је A∩B = A.

За скуп А кажемо да је прави подскуп од B и пишемо A⊂ B онда и само

онда, ако је сваки елемент из А уједно и елемент из B при чему је кардинални
број скупа А мањи од кардиналног броја скупа B, тј, kA < kB.

Графички приказ би био:

Пример: Нека су скупови A ={1,2} и B = {1,2,3}, А је подскуп од B и

пишемо A⊆ B. Такође примећијемо да је скуп А прави подскуп од B, што пишемо A⊂ B и
да је B⊆ B што значи да је сваки скуп сам себи подскуп. Надаље за сваки скуп S важи
правило да је S∩∅=∅ а из овог закључујемо да је празан скуп подскуп сваког скупа.

8
1.3.7. K O М П Л Е М Е Н Т СКУПА

Унија, пресек, и разлика су бинарне скуповне операције, док је комплемент

скупа унарна операција. То је скуп свих елемената који нису садржани у
посматраном скупу. Комплемент најчешће обележавамо са A={x | x∉A}.

Графички приказ би био:

Пример: Нека су скупови A = {1,3,7} и B = {1,2,3,4,5,6,7}

Решење: A = {2,4,5,6}.

9
1.3.8. Д Е К А Р Т О В ПРОИЗВОД

Чувени француски филозоф и математичар Декарт је у математику увео

појам правоуглог координатног система, који се и данас у његову част назива
Декартовим координатним системом. У том систему свакој тачки равни
одговара један уређени пар реалних бројева (x,y) и обрнуто, сваком пару бројева
(x,y) одговара тачно једна тачка у координатној равни. Први број „x“ у том пару
називамо првом координатом (апцисом), а другу „y“, другом координатом
(ордината). За уређене парове је карактеристична особина:

(x,y)=(a,b) ако и само ако x=a ∧ y=b .

Декартов производ скупова је скуп:

A×B = {(a,b)│a∈A ∧ b∈B}.

Треба водити рачуна да A× B ≠× B × A

Пример: Ако је M={1,2,3} и N={A,B}

онда је : M×N={(1,A), (1,B), (2,A), (2,B), (3,A), (3,B)}.

Графички приказ би био:

10
1.4 ВАЖНЕ ОСОБИНЕ СКУПОВНИХ ОПЕРАЦИЈА

1. Комутативност

за унију AU B = BU A
за пресек A∩B = B∩A

2. Асоцијативност

за унију (A U B) U C = AU (BU C)
за пресек (A∩B)∩C = A∩(B∩C)

3. Дистрибутивност

унија према пресеку AU (B∩C) = (A U B)∩(A U C)

пресек према унији A∩(BU C) = (A∩B) U (A∩C)

4. Својство празног и универзалног скупа

за унију AU∅=A
AU U = U
за пресек A∩∅=∅
A ∩U = A

5. Идемпотентност

за унију AU A = A
за пресек A∩A = A

6. A⊆AUB, B⊆AUB, A∩B⊆A, A∩B⊆ B

7. Ако је А⊆ B тада је AU B =B и A∩B =A

8. Скуп А једнак је скупу B ако су им елементи исти.

11
ЗАКЉУЧАК

Скуп и његови елементи су основни појмови математике. У раду је детаљно

дефинисан појам скупа, основне скуповне операције као што су унија, пресек, разлика
скупа, симетрична разлика, партитивни скуп, подскуп, комплемент скупа и Декартов
производ. Показали смо како се задаје скуп и важне особине скуповних операција.

За сваку скуповну операцију дат је пример кроз задатке и графички приказ.

Показали смо и важне особине скуповних операција.

12
ЛИТЕРАТУРА

1. Милан Н Божиновић; Весна Симовић: Математика за студенте економије,

Лепосавић, 2014.

2. Александар Перовић; Александра Јовановић; Бобан Величковић: Теорија скупова,

Математички факултет Београд,

3. Татјана Станин, Математика 1, Свеучилиште у Ријеци, 2009.

13