Катарина В.

БЕГОВИЋ*
Филолошки факултет
Универзитет у Београду

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ СА КОМПОНЕНТОМ ЖИВ – ИСТОРИЈА И САВРЕМЕНО СТАЊЕ

– О фразеологизму виче (јауче, дере се) не(т)ко као да га жива деру –

У раду се методологијом структурно-семантичког моделирања даје структурни и

семантички опис компонентног поредбеног фразеологизма виче (јауче, дере се) не(т)ко као да га
жива деру и њему синонимног дерати се као јарац на савременом српском језичком плану.
Истражује се мотивациона база у вези са фразеологизмима на историјском плану, анализирају се
семантичке транспозиције које до фразеологизације нефразеолошке базе доводе. Теоријски оквир
рада и методологија утемељени су на истраживањима историјске и савремене фразеологије плодне
руске фразеолошке школе, али вођени и поставкама српске фразеологије. Циљ рада је како да
упути на семантичке законитости у темељу фразеологизационих процеса тако и да пружи ширу,
културолошку перспективу мотивације одређене базе која у сам процес фразеологизације улази.
Овакав приступ могао би покаже како се својеврсном методолошком синтезом историјског и
савременог плана исцрпно представља језичка појава о којој је реч. Методологија савремене
когнитивистике користи се тамо где то ексцерпирани материјал дозвољава.
Кључне речи: историјска и савремена фразеологија, фразеологизам/фразем/фразеолошка
јединица, мотивациона база, фразеологизација, метонимија, поређење.

1. Подручје истраживања

1.1. Ексцерпирајући грађу за потребе истраживања структуре и значења

фразеологизама са компонентом жив у савременом српском језику, а у вези са
мотивацијом нефразеолошке базе која је у историјској перспективи до фразеологизације
довела и семантичких законитости које би на дијахроној равни анализирани фразеолошки
материјал показао, нашу пажњу посебно је привукао фразеологизам виче (јауче, дере се)
не(т)ко као да га жива деру, као и његов синоним оличен у фразеолошкој јединици
дерати се као јарац.
1.2. Циљ овог рада је да, у методолошким оквирима савремене и историјске
фразеологије и фразеолошке семантике, структурно и семантички опише наведене
фразеологизме, упути на њихову мотивациону базу, те анализом укаже на семантичке
транспозиције које до фразеологизације доводе. Научној јавности је познато да се
фразеолошки корпуси у словенском свету неретко посматрају из панхроне визуре,
савремени приступ често понире у историју, а историјски се заснива на анализи која у
својој крајњој консеквенци приказује савремено стање. За нас су из те перспективе
нарочито значајни истраживачи фразеолошке семантике попут Б. Ларина (нарочито у вези
са методологијом историјске фразеологије), В. М. Мокијенка, А. М. Мелерович, који се
баве како дијахроним тако и синхроним приступом фразеолошким истраживањима, али и
истраживачи који се баве савременом фразеологијом – М. М. Копиленко, З. Д. Попова.1
1
Исп. теоријске оквире и методологију поменутих истраживача у: Ларин 1977, Мокијенко 1989,
Мелерович, Мокијенко 2008, Копиленко, Попова 1978.
Укрштени методолошки, дијахрони и синхрони приступ, у српској фразеологији врло
често користи Д. Мршевић-Радовић.2
1.3. Основна грађа за потребе овог истраживања ексцерпирана је из Фразеолошког
рјечника хрватскога или српскога језика / Frazeološkog rječnikа hrvatskoga ili srpskog jezika
Ј. Матешића, а потврде су тражене и у Речнику српскохрватскога књижевног језика
Матице српске (РМС), Речнику српскохрватског књижевног и народног језика Српске
академије наука и уметности (РСАНУ), Рјечнику хрватскога или српскога језика
Југославенске академије знаности и умјетности / Rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika
Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (РЈАЗУ / RJAZU).3

2. Појам фразеологизма/фразеолошке јединице/фразема

2.1. Пре него што се упустимо у опис и анализу одговарајућих фразеологизама,

ваља прецизно дефинисати појам фразеологизма/фразеолошке јединице/фразема4 у овом
раду. Оно што је у литератури о овом питању нашироко познато јесте да се фразем
дефинише као релативно устаљени вишелексемни спој са јединственим, глобалним
значењем коме треба подршка окружења.5
2.2. Водећи се за Ј. Матешићем, фраземе схватамо као „jedinice jezika značenjskoga
karaktera koje se kao cjelina reproduciraju u govornom aktu, raspolažući pri tome najmanje
dvjema punoznačnim (autosemantičkim) riječima, od kojih barem jedna upućuje na semantičku
pretvorbu, jedinice koje, zbog sposobnosti uklapanja u kontekst, poput svake druge riječi, mogu
vršiti sintaktičku funkciju u rečenici.” (Матешић 1982: 6). У дату дефиницију фразеологизма
овде укључујемо и експресивност као категоријалну особину. Експресивност као основна
одлика фразема уобичајен је став многих фразеолога6, исп.: „Под фразеологической
единицей мы понимаем относительно устройчивое, воспроизводимое, экпрессивное
сочитание лексем, обладающее (как правило) целостным значением” (Мокијенко 1989: 5).
Аутор даље појашњава своје ставове утемељене на плодним истраживањима руске
фразеолошке школе, али наглашава следеће: „При этом подчеркивается относительность
таких важных свойств фразеологии, како устойчивость и семантическая целостность, и
особое значение придается экспрессивности.” (исто). То је категоријална особина
фразеолошке јединице коју В. Н. Телија назива термином ’яркая коннотативностьʽ (Телија
1996) или Б. Ларин (заједно са другим руским ауторима) ’индиректном номинацијомʽ
(Ларин 1977: 125–162). Ови су називи утемељени управо на експресивности као последици
конотативног значења фразеологизма. Такође, у оквирима српске фразеолошке школе, Д.
Мршевић-Радовић се у својим теоријским поставкама позива на ауторе попут К. П.
Сидоренка, који управо експресивност користи при дистинкцији терминолошких

2
Уп. истраживања у Мршевић-Радовић 2014.
3
Грађа је у целости ексцерпирана из наведених речника, са тим да је као контролни извор послужио
Матешићев речник.
4
Ови се термини у раду користе као прави синоними.
5
Д. Мршевић-Радовић истиче да се термин ’глобално значењеʽ користи да означи јединствено
значење структурно сложеног језичког знака без обзира на то да ли у процес фразеологизације улази цела
мотивациона база (глобални фразеологизам) или један њен део (компонентни). Упућује на Ш. Балија, Б.
Ларина, В. Виноградова итд., који термин у истом значењу користе.
6
Ваља имати у виду да велики број аутора руске фразеолошке школе експресивност сматра
категоријалном особином фразема, попут Б. А. Ларина, М. М. Копиленка, З. Д. Попове, А. М. Мелерович и
других.
синтагми од фразеологизама (Мршевић-Радовић 1987: 11–24). А. Пејановић са нашег
језичког простора експресивност такође сматра категоријалном особином фразема.7

3. Анализа

Анализа фразеологизама у овом раду подразумева два пола, синхрони, оличен у

методологији структурно-семантичког моделирања, и дијахрони, који укључује у анализу
и тражење мотивационе базе која је у сам процес фразеологизације ушла. Методолошки
оквир обају приступа утемељен је највећим својим делом на раду В. М. Мокијенка и Д.
Мршевић-Радовић.8 Такође, углавном у вези са семантичким транспозицијама које до
фразеологизације доводе, а с обзиром на то да фразеологију са лексикологијом повезује
јединствено, глобално значење језичког знака, користе се и резултати савремених
семантичких и лексиколошких истраживања. 9

3.1. Виче (јауче, дере се) не(т)ко као да га жива деру

У Матешићевом речнику овај фразеологизам наведен је на следећи начин:

Vîčē (jȁūčē, dȅrē se) tko kao da ga žíva dȅrū: vikati/jaukati iz sveg glasa. Kad je dijete
primjetilo da je ostalo samo, počelo je vikati kao da ga živa deru – RED. (Матешић 1986: 802).

3.1.1. Вишелексемни спој на плану структуре представља компонентни поредбени

фразеологизам са глаголом у основном значењу (исп. вúкати, вȗчēм несврш. 1.а. јаким или
високим гласом говорити; извикивати, објављивати виком. – Издајство! викаху храпаво
други. Ков. А. Викала је кроз плач. Андр. И., РМС I: 375) и поредбеном реченицом као да
(га) жива деру, са правим објектом који подразумева подршку окружења у реализацији
фразеологизма и чији језички облик зависи од ванјезичке реалности. На структурно-
синтаксичком плану ради се о формули глагол + поредбена реченица (речца као –
синтаксички показатељ поредбеног конституента).
Управо је поредбени део мотивационе базе онај који улази у процес
фразеологизације. Реченица у функцији експресивног дела фразеологизма значи у
највећем степену, у највећој мери. Процес фразеологизације очигледно је заснован на
поређењу. Оно се заснива на приближавању једног појма другом према неком
семантичком критерију (овде према величини).10 Поређење се врши са елементом који је
кроз историју добро познат просечном говорнику српске језичке и културне заједнице –
источњачка метода мучења која са Турцима долази на Балкан: драње коже живом
човеку.11
3.1.2. У претходној подтачки речено је да је процес фразеологизације заснован на
поређењу. Међутим, у самом корену фразеологизационог процеса стоји метонимијски

7
А. Пејановић излагала је 18. IX 2015. године на научном скупу НССУВД 45 истраживање са темом
Еспресивност као категоријална особина фразеолошких јединица.
8
За више информација погл. Мокијенко 1989 и Мршевић-Радовић 1987.
9
Исп. савремена лексичка и когнитивна истраживања у Алефиренко 1999, Барселона 2003 или
Драгићевић 2007 (где се, између осталог, даје и користан поглед у радове истраживача који се семантиком
баве).
10
О поређењу као узроку семантичке фразеологизације вид. више у Мршевић-Радовић 1987: 42–44.
11
У вези са драњем коже на простору Балкана и о историјском периоду који потврђује овакву врсту
кажњавања исп. ниже тачку 3.1.4.
механизам. Наиме, компонента базне синтагме која улази у процес фразеологизације
укључује се у тај процес когнитивним механизмом метонимије. Драти некога живог
подразумева дерање коже живом бићу, а једна од последица оваквог мучења је и
неконтролисано испуштање јаука, викање, драње. Дакле, у корену бирања овакве слике за
фразеолошко поређење стоји последица на месту узрока: драње коже живом човеку
(узрок) → неконтролисана вика услед болова (последица). Сам процес фразеологизације
подразумева поређење са сликом у чијем је корену каузална метонимија.12
Д. Мршевић-Радовић овакав процес код компонентних поредбених фразеологизама
помиње у вези са именичком компонентом којој слаби предметно значење, нпр. „живи као
гроф → живи грофовски = живи врло богато.” (Мршевић-Радовић 1987: 93). Ауторка даље
коментарише семантички процес: „Фразеолошко значење ових поредбених синтагми
настаје губљењем референцијалног значења: предметно значење именице сужује се на
значење доминантне особине...” (исто). Како се то заправо губи референтно значење из
визуре историјске семантике? У конкретној именици сема + живи богат и раскошан
живот постаје доминантна (архисема) у корену фразеологизационог процеса јединице
живи као гроф, док се архисема трансформише једну од сема; то секундарно значење,
настало метонимијом, управо и осветљава поменуту семантичку компоненту, сужава
перспективу посматрача на богат и раскошан живот као последицу уживања племићке
титуле.13 Опет је у корену фразеологизације каузална метонимија: грофовска титула
(узрок) → богат и раскошан живот (последица). Оваква појава губљења референтног
значења на лексичком плану у савременим семантичким истраживањима некада се назива
нарочито погодним термином ʼклизање референцијеʻ14, а овде се може применити на
семантичко ʼклизањеʽ у корену фразеологизације.
3.1.3. Релативну устаљеност овог фразема на лексичком плану показује употреба
синонимних глагола у основном значењу: виче15 / јауче (јаукати јаỳкати, јàучēм и јаýкати,
јàȳчēм несврш. 1. пуштати од себе јаук, болно вапити.— Жене су јаукале: Јао! Погинут
ће ти дијете на крову! Брл. РМС II: 571) / дере се16 (РМС I: 767 у вези са глаголом драти
се упућује на РМС I: 659 дерати се = драти се 1. а. продорним гласом викати. — Дајте
нож! дерао се ван себе на пролазнике. Гор.)
Лексички динамизам оличен у употреби глаголâ у основном значењу подразумева
различите варијанте фразема. Да варијантност фразеолошких јединица укључује, између
осталог, и лексички динамизам потврђује и В. М. Мокијенко: „[...] варьированию
подвергаются все языковые характеристики оборота: фонетическая,
словообразовательная, парадигматическая, лексическая, структурно-синтаксическая и
семантическая.” (Мокијенко 1989: 11). Дискутујући са ауторима који доводе у питање
постојање фразеолошких варијаната на лексичком плану, аутор на руском фразеолошком
корпусу показује како лексичко варирање није увек уско повезано са појавом

12
О основним врстама метонимије и истраживачима који се њоме из когнитивне перспективе баве
исп. Драгићевић 2007: 160–175.
13
Метонимијом се са становишта компоненцијалне анализе бавила и Д. Гортан-Премк на лексичком
плану (Гортан-Премк 2004: 67–79). Како свакој метонимији уочљивој на лексичком плану претходи исти
механизам мишљења, у овом раду метонимија се посматра пре свега као когнитивни механизам.
14
Термин код нас уводи М. Ковачевић, водећи се за П. Рикером (Ковачевић 1999: 178).
15
Испореди значење овог глагола у Матичином речнику, дато у подтачки 3.1.1.
16
Глаголи драти (се) и дерати (се) разликују се из историјске перспективе према нултом и пуном
ступњу вокализма у ие. корену (*dr- – *der-). O природи аналогије која је резултирала словенским
приближавањем одговарајућој глаголској парадигми исп. ЕССЈА IV: 209 и ЕССЈА V: 218.
фразеолошких синонима и упућује на различите начине развијања фразеолошких
варијаната.

3.1.4. Зашто као да га жива деру?

3.1.4.1. Унутрашња форма17 овде дозвољава тражење мотивације за настанак

фразеолошког поређења. Наиме, зашто је баш оваква слика позната просечном говорнику
српске културне и језичке заједнице? Потврде о оваквој врсти мучења на Балкану јављају
се за време турског периода. О периоду пре турског освајања Балкана нисмо наишли на
историјске податке који би овакву врсту казне потврдили. Како смо као први законик
наследили византијско право оличено у Крмчији Светога Саве18, јасно је да у наслеђеној
грчко-византијској правној доктрини не постоји податак о оваквој врсти мучења. Даље, у
Душановом законику, првом српском националном закону, поред различитих врста
кажњавања, која подразумевају и одсецање одговарајућих делова тела, вађење очију и сл.,
драње коже се не помиње.19
3.1.4.2. Међутим, драње коже живом човеку за Османлије била је уобичајена
метода кажњавања, поред набијања на колац и ченгела.
Један од података који историјски може потврдити овакво турско кажњавање на
нашим просторима јесте извадак из Историје српског народа који говори о смрти Старине
Новака: „Смртна казна извршена је 5. фебруара 1601. [...] Вести о погубљењу имају
призвук достојности, јер су у старим папирима сачувани подаци о свим, па и најситнијим
трошковима, које изискује такав чин [...]” (Самарџић, Веселиновић, Поповић 1994: 268). У
даљем тексту дају се два сведочења о смрти Старине Новака. Сведочења се подударају, са
тим да је други сведок био исцрпнији у навођењу појединости у вези са мучењем. Овде се
наводи део првог сведочења: „Баш на тај дан (5. фебруар), око 10 сати, били су живи
везани за греде Баба Новак, најславнији војник Михаила Храброг, заједно са својим
свештеником, и спаљени на пијаци. Најпре су им одрали кожу. Онда су их, одране, везали
за греде и ставили лицем окренуте изнад ватре [...]” (исто).
Српска народна поезија, епска, нарочито у тематском кругу о ускоцима, сведочи о
оваквом мучењу код Турака. Да су Турци овакву методу мучења примењивали, може се
наслутити и из песме Сењанин Тадија:
„[...] Сви јунаци ником поникоше / И у црну земљу погледаше, / Ал’ не гледа
Котарац Јоване, / Веће скочи на ноге лагане, / Па он оде овчар-чобанину, / И донесе
овна деветака, / Добра јарца од седам година, / Донесе их Сењанин-Тадији. / Оба
жива одерао брава, / Па их пусти у јелово грање, / Грана дирне, стоји дрека јарца, /
Ован ћути, не пушта аваза. / Тада рече Котарац Јоване: / О Тадија, нашој чети
главо! / За што пусти браве одеране? / Проговори Сењанин Тадија: / Видите ли,
моја браћо драга! / Какова је мука на хајвану, / Још је већа мука у Турака, / Кад
нашега увате јунака; / Који може муке поднијети, / Да ошути, моја браћо драга, /
Ка’ одеран ован кроз планину; / Који л’ муке отрпит’ не може, / Од мене му Богом
просто било, / Нек се врати Сењу на крајину.” (Сабрана дела Вука Караџића VI:
213).

17
Исп. истраживања у вези са унутрашњом формом фразеолошке јединице у Мелерович, Мокијенко
2008: 61–166.
18
О Номоканону Светога Саве исп. Петровић 1990.
19
О различитим врстама кажњавања у српском средњем веку погл. више у Законик цара Стефана
Душана.
 3.2. Фразеолошка синонимија: дерати се као јарац20

У вези са фразеологизмом виче (јауче, дере се) не(т)ко као да га жива деру треба
посматрати и њему синонимни дерати се као јарац. У Матешићевом речнику овај
фразеологизам наведен је на следећи начин:
Dèrati se ipf. kao jȁrac: derati se, vikati iz sve snage/iz sveg grla. Ako na primjer osvanete
jednog jutra u prethistoriji kao Pupar, ne treba se sada zbog te sitnice derati kao jarac – Klarić
1. (Матешић 1986: 211).

3.2.1. На структурно-семантичком плану фразеологизам дерати се као јарац према

многим параметрима одговара фразему виче (јауче, дере се) не(т)ко као да га жива деру.
Међутим, без обзира на то, фразеологизме сматрамо синонимима, а не варијантама исте
фразеолошке јединице јер су, како историјски план показује, у питању различите
претпостављене мотивационе базе које у процес фразеологизације улазе. И овде је реч о
компонентном поредбеном фразеологизму са употребљеним глаголом у основном
значењу21, који не улази у процес семантичке фразеолошке транспозиције. На структурно-
синтаксичком плану ради се о формули глагол + поредбена речца као + именица у
номинативу (једнине). Процес фразеологизације такође се заснива на поређењу. Поред
овога, поређењу такође претходи метонимијски пренос у корену фразеолошког процеса.
3.2.2. Речено је да Д. Мршевић-Радовић у вези са компонентним поредбеним
фразеологизмима истиче и фраземе са именичком компонентом којој слаби предметно
значење (подтачка 3.1.2.). Посебно се коментаришу фразеологизми у којима је именичка
поредбена компонента животиња: „[...] нпр. поређење се односи на човека а именица у
функцији члана с којим се врши поређење означава неки конкретан предмет, биће
(животињу, биљку) или неки нежив појам. У основи фразеологизационог процеса је
слабљење предметног значења именице до значења особине која се метафорично
приписује неком лицу. ” (Мршевић-Радовић 1987: 94). Испод се наводе примери као што
су живети као пас, радити као црв итд. Поменуто је већ да је и овде у процесу
фразеологизације метонимија претходила самом поређењу на структурном плану. Наиме,
једна од сема која чини предметно значење именице јарац јесте и + гласно се оглашава,
посебно кад се осети угроженим. Сада, овде није у питању каузална метонимија, већ
добро познати однос део (сема у вези са гласним оглашавањем животиње) → целина
(архисема именице јарац потискује се у други план поменутом семом). Овде такође
долази до већ поменутог ʼклизања референцијеʽ, али у корену фразеологизације, не
лексичког значења именице јарац.
Појмовна блискост домена као целине и једног од ентитета или аспеката
одговарајућег домена у когнитивистици је општепозната. Оно што посебно треба

20
У вези са овим фразеологизмом јавља се и варијанта са именичком компонентом магарац, исп.
разг. дерати се као магарац. Овај фразеологизам сматрамо варијантом фразема дерати се као јарац према
теоријском оквиру В. М. Мокијенка: „Заменяющий компонент не является синонимом заменяемого, но
относится к тематически однородной группе лексики.” (Мокијенко 1989: 34). Овде тематску лексичку групу
представљају појмови изражени односом хипонимије у вези са хиперонимом животиња. Међутим,
конотативна макрокомпонента лексичког значења именице магарац подразумева колективни став о магарцу
као глупој и досадној животињи, па и сам фразем има мало другачију конотацију. Исп. значење именице
магарац у РСАНУ 11: 723–724, али и фразеолошке јединице са овом компонентом (Матешић 1982: 327).
21
Основно значење глагола дерати се наведено је у подтачки 3.1.3.
нагласити јесте да модел део → целина на когнитивном плану посматрамо као
метонимију, тј. мишљења смо да се синегдоха на плану механизама мишљења може
разматрати само као процес у чијем корену лежи метонимија. Овакво гледиште у
когнитивној лингвистици није усамљено, а да је у питању исти метонимијски процес који
резултира широким дијапазоном на лексичком или поетском плану исп. Барселона 2003
или Драгићевић 2007. Дакле, сужавање предметног значења именице јарац на плану
механизма мишљења засновано је управо на метонимијском моделу део → целина.
3.2.3. Са овим фраземом у вези треба поменути и израз вечи као јарац (исп. глагол
вечати РСАНУ 2: 565). Мишљења смо да овај израз, водећи се за теоријским поставкама
Д. Мршевић-Радовић, није фразеологизам: „Реч је о називима за природно оглашавање
појединих животиња (типично за поједине врсте) којима се, по сличности, именује
одговарајућа људска активност. Према томе, сматрамо да је у оваквим случајевима реч о
самосталној метафоричној употреби глагола (»цвркутати«, »брундати« и сл.), а не о
фразеолошким конструкцијама.” (Мршевић-Радовић 1987: 94).

3.2.4. Зашто јарац?

3.2.4.1. У нашој је традицији и култури значај јарца неoспоран, од словенске

давнине до српског националног фолклора. Име животиње етимолошки се повезује са
прасл. кореном *jarъ-, чија је семантичка реконструкција показана на основу података у
историјским и савременим речницима српског и општесловенског плана: „[...] закључује
се да је корен *jarъ- < *iōro- / *ĭero првобитно означавао соларни циклус, период Сунчеве
активности. [...]Етимолошки наводи потврђују ие. корен *iōro- / *ĭero- чији се рефлекси
очитавају у грч. ὥρα - време, сат; ὧρος – година, гот. jēr – година, ствнем. iār – година,
авестијски yār – година, немачки Jahr ‒ година. Они означавају почетак Сунчевог циклуса
или цео циклус (који се рачунао управо према почетку) [...]” (Беговић 2014: 21).
Сада, лексема јарац се етимолошки изводи из овог корена, управо у вези са
почетком Сунчевог циклуса, пролећем, временом у које се живот у природи изнова рађа и
буја. Да је јарац на општесловенском плану као рогата животиња имао посебно место у
култу плодности, није спорно. Међутим, није сигурно да ли је јарац изведен из корена
*jarъ- зато што се повезује са свим младим што буја и расте у пролеће (исп. јаро жито)
или зато што је био важан у култу плодности, па зато и жртвован (može biti da postaje od 1.
jar (adj. uprav koji pripada jaru (proleću)) (jer se kozlići i jagańci rađaju ili barem koȴu u
proȴeće) (РЈАЗУ IV: 464).22
3.2.4.2. На простору Балкана јарац је, поред наслеђеног у вези са култом плодности,
важна животиња јер опстаје у кршевитим, планинским пределима, па је човек кроз време
врло често зависио управо од ње. Оно што је посебно занимљиво и што је на крају
послужило као мотивациона база за настанак фразеологизма јесте природа и ћуд ове
животиње, која је позната као веома осетљива, склона специфичном оглашавању. Зато у
песми Сењанин Тадија „стоји дрека јарца”, а ован као предводник трпи болове и одран
ћути.23

22
За више информација о прасловенском корену и његовој семантици исп. Беговић 2014: 15–26.
23
У вези са јарцем ваља обрадити и прецедентни исказ јарац живодерац. Овај се исказ опсежно
анализира у ширем истраживању које за предмет има све фразеологизме са компонентом жив, фразеолошке
синониме и појмове у уској значењској вези са њима. Анализа прецедентног исказа показује да се јарац не
дере жив, већ упоредни митолошки, фолклорни и филолошки увид показује нам да се ради о демонском
 4. Закључна разматрања

4.1. Циљ овог рада је синтаксичко-семантичка анализа фразеологизма (јауче, дере

се) не(т)ко као да га жива деру и њему синонимног фразема дерати се као јарац на
српском савременом и историјском плану. Теоријски оквири рада и методологија
утемељени су на резултатима истраживања руске фразеолошке школе и радовима
фразеолошке семантике на српском језичком простору. Когнитивни механизми заслужни
за фразеологизационе процесе посматрају се из визуре савремене семантике, примењени
на историјску раван. Шири циљ рада је да упути на панхрону визуру као пожељну
перспективу применљиву на фразеолошки корпус.
4.2. На синхроном плану методологијом структурно-семантичког моделирања
показује се структурно-синтаксички план фразеолошких јединица, а значењски план
открива семантичке транспозиције у корену фразеологизационих процеса. Оба су
фразеологизма компонентне поредбене структуре, са тим да је поредбени члан фразема
(јауче, дере се) не(т)ко као да га жива деру зависна реченица, док је поредбени члан
фразема дерати се као јарац именички конституент. Семантичка транспозиција
карактеристична је управо за поредбене конституенте фразеолошких јединица. У корену
обају фразеологизација на историјском плану лежи метонимија као когнитивни
механизам. Поређење по величини наступа на структурно-семантичком плану након
метонимијског преноса као основе фразеологизационог процеса. Фразеологизми се
сматрају синонимнима јер им је различита претпостављена мотивациона база. С тим у
вези се на историјском плану описује нефразеолошка јединица која улази у процес
фразеологизације. Објашњава се мотивација у вези са драњем коже живом човеку, али и у
вези са јарцем. Дају се доступни историјски подаци који би овакву хипотезу могли да
потврде
.
ИЗВОРИ

ЕССЈА: Этимологический словарь славянских языков, I–XXXIII, Москва: Наука, 1974–.

Законик цара Стефана Душана: Законик цара Стефана Душана, књига IV, том I, ур. К. Чавошки,
Ђ. Бубало, Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука,
Извори српског права IV, 2015.
Матешић 1982: J. Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika, Zagreb: IRO „Školska
knjiga”.
Поповић 1990: М. Поповић, Крмчија Светога Саве, Београд: Штампарија Српске патријаршије.
Речник ЈАЗУ: Rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII, Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti
i umjetnosti, 1880–1976.
Речник МС: Речник српскохрватског књижевног језика, I–VI, Нови Сад: Матица српска, 1967–
1976.
Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, до 2015. изашло 19 томова,
Београд: Српска академија наука и уметности, 1959–.
Сабрана дела Вука Караџића III: Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне приповијетке,
Београд: Просвета, 1964.

бићу које је на овом свету немогуће убити, он је зато жив дран неодран, жив печен недопечен итд. (Сабрана
дела Вука Караџића III: 231–232).
Сабрана дела Вука Караџића VI: Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме III, Београд:
Просвета, 1964.
Самарџић, Веселиновић, Поповић 1994: Р. Самарџић, Р. Л. Веселиновић, Т. Поповић, Историја
српског народа III-1, (Историја српског народа, трећа књига, том први, Срби под
туђинском влашћу 1537–1699), Београд: Српска књижевна задруга.

ЛИТЕРАТУРА

Алефиренко 1999: Н. Ф. Алефиренко, Спорные проблемы семантики, Волгоград: Перемена.

Барселона 2003: Antonio Barcelona, Introduction. A cognitive theory of metaphor and metonymy, у:
Antonio Barcelona, ed., Metaphor and Metonymy at the Crossroads: A cognitive perspective,
Berlin, New York: Mouton de Gruyter, 1–31.
Беговић 2014: Катарина Беговић, Мали увод у дијахрону семантику – корен *jarъ- (јар, јара,
јарост): значењске транспозиције кроз време, у: Савремена проучавања језика и
књижевности, књ. 1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 15–26.
Драгићевић 2007: Р. Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за уџбенике.
Ковачевић 1999: М. Ковачевић, Метонимија и синегдоха, Београд: Српски језик, IV/1–2, 171–203.
Копиленко, Попова 1978: М. М. Копыленко, З. Д. Попова, Очерки по общей фразеологии,
Воронеж: Издательство Воронежского университета.
Ларин 1977: Б. А. Ларин, История русского языка и общее языкознание, Москва: Просвещение.
Мелерович, Мокијенко 2008: А. М. Мелерович, В. М. Мокиенко, Семантическая структура
фразеологических јединиц современного русского языка, Кострома: Костромской
государственный университет имени Н. А. Некрасова.
Мокијенко 1989: В. М. Мокиенко, Славянская фразеология, Москва: Высшая школа.
Мршевић-Радовић 1987: Д. Мршевић-Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у
савременом српскохрватском језику, Београд: Филолошки факултет.
Мршевић-Радовић 2014: Д. Мршевић-Радовић, Фразеологија и национална култура, Београд:
Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Пејановић 2015: А. Пејановић, Еспресивност као категоријална особина фразеолошких јединица,
Београд: усмено излагање на НССВУД бр. 45, чланак у штампи.
Телија 1996: В. Н. Телия, Русская фразеология. Семантический, прагматический и
лингвокультурологический аспекты, Москва: Школа «Языки русской культуры».

PHRASES WITH COMPONENT ŽIV – HISTORICAL AND CONTEMPORARY PLAN

About phrase viče (jauče, dere se) ne(t)ko kao da ga živa deru

This paper analyses structural-semantic characteristics of the comparative phrase viče (jauče, dere
se) ne(t)ko kao da ga živa deru and its synonym derati se kao jarac on both Serbian contemporary and
historical plan. Both theoretical frame and methodology are based on traditional and contemporary
Russian and Serbian phraseology. The work considers methods of cognitive linguistics from diachronic
perspective when appropriate. The main goal is to define sintaxic structure of phrases as well as semantic
transpositions in the root of phraseological processes on excerped material. Also, a wider, cultural
perspective is shown considering the historical plan of motivational base for phrases.
Key words: historical and contemporary phraseology, phrase, motivational base, phraseological
process, metonymy, comparison.