· 1.

SEMINARSKI RAD Tema : Hormoni štitne žlezde

· 2. Građa i funkcija štitine žlezde Štitasta žlezda (glandula thyreoidea)se nalazi na prednjoj
strani vrata. Svojim izgledom podseća na leptira, a njen naziv koji se upotrebljava u
medicinskoj terminologiji-thyreos, vodi poreklo iz starogrčkog jezika i znaci štit. .Jedna je od
većih žlezda sa unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g. Nalazi se neposredno
ispod grkljana(larynxa), a ispred i sa obe strane dušnika(trahee). Pričvršćena je za tireoidnu
hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog (lobus
sinister) i desnog (lobus dexter), koji su povezani suženjem- lat. isthmus koji se nalazi u visini
2. i 3. hrskavice dušnika. Ponekad postoji i treći, piramidalni režanj (lat. lobus pyramidalis) u
srednjem delu žlezde koji je embrionalni zaostatak. Režnjevi su oblika trostrane piramide ili
kupe čiji je vrh usmeren naviše tj. baza naniže. Ona je u bliskim odnosima sa organima i
krvnim sudovimai nervima prednjeg dela vrata.Neposredno iza štitaste šlezde saobe strane
prolazi povratni grkljanski živac (lat. n. laringeus recurrens), bočno leži takođe saobe
stranezajednička karotidna arterija (lat. a. carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (lat.
vena jugulsris interna) i živac vagus (lat. n. vagus). Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.
· 3. Ona je meke i elastične konzistencije, te se ne može palpirati. U svakom režnju nalazi se
dosta režnjića koji nastaju kao posledica podele režnjeva pomoću fibrozne čaure kojom je
obmotana i koja se pruža u dubinu gradeći fibrozne pregradice, koji su sačinjeni od folikula, a
oni su osnovna fukncionalna jedinica štitne žlezde. Folikuli su obloženi bazalnom
membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u
unutrašnjost folikula supstancu koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase,
TG (tireoglobulin)je protein koji se stvara u štitnoj žlezdi i neophodan jeza sintezu tireoidnih
hormona jer razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Štitna žlezda pod
kontrolom tireotropnog hormona (TSH) adenohipofize luči: tiroksin (T4), koji se u krvi
nalazi u najvećoj količini od svih hormona štitne žlezde trijodotironin (T3), koji je fiziološki
aktivniji od T4 hormona dijodotironin, ima ga u mnajoj količini Između kockastih, epitelnih
ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), 3. Kalcitonin, čija je uloga u regulaciji
koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče
paraštitaste žlezde.
· 4. Prema hemijskoj prirodi tiroksin (T4), I trijodotironin (T3),su derivati aminokiseline
tirozina.Štitna zlezda (tiroidea) sekretuje (T4)-tiroksina I malu kolicinu(T3)- trijod tironina .
Biosinteza hormona stitne zlezde Uključuje najpre preuzimanje serumskog joda od strane
tireoidee , aktivaciju joda , njegovo ukljucivanje u molekule tirozina koji se nalaze u sklopu
tireoglobulina , reagovanje jodiranih tirozinskih ostataka tireoglobulina i proteoliticku
razgradnju folikularnog tireoglobulina kada se oslobadjaju slobodan T4 I T3 , kao I male
količine monojotirozina I dijodtirozina . Hormoni štitne žlezde se sintetišu jodinacijom
aminokiseline tirozina koji je vezan za tireoglobulin, tako da njihova sinteza zavisi od
prisustva joda. Čovek treba dnevno da unese 150-300 mikrograma joda preko hrane da bi se
hormoni normalno sintetisali. U tankom crevu se jod iz hrane prvo redukuje u jodide, a zatim
resorbuje u krv. Oko 93% hormona štitnjače čini T4, a 7% T3. T4 (oko 50%) se u perifernim
tkivima pretvara u T3 sporim dejodiranjem i ima četiri puta slabije delovanje od tiroksina, ali
je prisutan u većim količinama. Pretvaranje T4 u T3 u jetri ali i drugim organima, nadziru
mnogi činioci uključujući i trenutne telesne potrebe kako bi potrošnja i stvaranje hormona bili
u ravnoteži.
· 5. T3 i T4 su u cirkulaciji prisutni u dve forme: 1. vezani za proteine (TBG-transportni
protein) 2. i slobodni (free T3 i freeT4). Većina T4 i T3 čvrsto su vezana u krvi uz belančevine
u krvi i aktivni su samo kada nisu vezani za te belančevine tj , kada su u slobodnoj formi f-
free fT4,fT3). Za procenu funkcije štitne žlezde je mnogo značajnije određivanje nivoa free
T3 i free T4 jer su ove dve forme biološki aktivne. Slobodni hormoni su pogodni za korištenje
u ćelijama svih tkiva u telu, čime se održava normalni metabolizam i zato količina slobodnih
hormona u krvi fT4 i fT3 je ona količina koja se može iskoristiti u ćelijama, dok u obliku u
kojem su hormoni vezani za belančevine , oni nisu u odgovarajućoj strukturi kojom ih ćelije u
telu mogu iskoristiti u svom metabolizmu , a tako i metabolizmu celog tela. Naime slobodni i
vezani T3 i T4 su svojevrsnom neslaganju , jer npr. u trudnoći ili kod žena koje koriste
kontracepciju ,hormoni koji se pojačano luče u trudnoći i uzimanjem kontracepcije mogu
fiziološki uticati na povišenje količine ukupnog vezanog tiroksina ( T4) i ( T3) ali vrednosti
slobodnih hormona u normalnim fiziološkim okolnostima fT4 i fT3 su uredne. T3 i T4
stimulišu sintezu proteina i povećanu potrošnju kiseonika u ćelijama, dovode do opšteg
povećanja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Ključni su za pravilan rast i razvoj,
a naročito su neophodni za pravilan rast i sazrevanje centralnog nervnog sistema.
· 6. . Prokrvljenost štitnjače je dobra. Pod uticajem tireotropina (TSH) iz adenohipofize luči
tiroksin i trijodtironin (T3 i T4), koji povećavaju bazalni metabolizam štitnjače za 60-100%,
iskorištavanje hranjivih materija povećavaju sintezu proteina i njihovo iskorištavanje i
podstiču umne procese, a njihovom odsutnošću se smanjuje bazalni metabolizam za 40-50%.
U tiroidnoj žlezdi jodidi aktivnim transportom, nazvanim jodna pumpa, dospevaju u tireocite
gde se odvijaju ciklični procesi: Akomulacija jodida je prvi stepen u sintezi hormona štitne
žlezde . na dan . Jodidi se absorbuju izJodidi se normalno unose u količini od 100 do 200 g
tankog creva , transportuju plazmi labavo vezani za proteine ; oko 23 unetih jodida se izlučuje
bubregom a jednu trećinu preuzima štitna zlezda .Akumulacija jodida je aktivan proces koji
obezbeđuje zadržavanje jodida unutar folikularnih ćelija u koncentraciji koja je za 30-40 veća
od one koncentracije u plazmi. Transport jodida u folikularne celije se vrši pomocu energetski
zavisnog koncentracionog organizma koji je sigurno povezan sa NaK-ATP-azom ; Lekovi koji
blokiraju ATP-AZU kao sto je uabain , onesposobljavaju tireoideu da akumulira I koncentriše
jodide . Dejstvom specificne jod-peroksidaze koja kao koenzim sadrzi hem. I u utivirani
jodijum joni se vezuju za ostatke tirozina koji se nalaze u sklopu tireoglobulina .
Tireoglobulin je glikoprotein molekulske mase 660.000 sa 120 ostataka tirozina . Proces
organifikacije joda pocinje vezivanjem aktivnog joda najpre u polozaju tri fenil ostatka
tirozina kada nastaje monojod tirozin , a zatim se stvara dijod tirozina vezivanjem jodonijum
jona u polozaj 3 I 5 fenolnog prstena tirozina . Tireoglobulin se takodđe sintetiše unutar
folikularnih ćelija pre nego sto biva sekretovan u folikularni lumen procesom egzocitoze .
Smatra se da ta organifikacija joda se vrši pod dejstvom istog enzima . Dva molekula dijod
tirozina zatim trpe oksidacionu kondenzaciju sa oslobađanjem melanina kada se gradi T4 .
Transport tiroidnih hormona krvlju koji su vezani za proteine:
· 7. tiroksin-vezujući globulin (TBG) tiroksin-vezujući prealbumin (TBPA) albumin (ALB).
Tireoglobulin se sintetise u tireocitima , folikularnim ćelijama a potom deponuje u koloid
tiroidee .Hormoni T3 i T4 se oslobađaju od tireoglobulina dejstvom enzima proteaze, a sam
proces je proteoliza. Proteoliza se odvija u lizozomima ćelija štitne žlezde (tireocite) koje
hormoni napuštaju i iz njih prelaze u krv. Odmah po oslobadjanjju difunduju se u sistemsku
cirkulaciju . T4 u krvi ima poluživot od 6-7 dana, dok je poluživot T3 znatno kraći.
Dejodinacija tiroksina odvija se u tkivima uporedo sa njihovom metaboličkom aktivnošću, što
je posebno izraženo u skeletnim mišićima. Fiziološka uloga Tiroidni hormoni učestvuju u: 1.
regulaciji metabolizma: povećavaju metabolizam u svim ćelijama osim u mozgu, testisima,
materici, limfnim čvorovima i slezini katalizuju oksidativne procese u mitohondrijama i
ubrzavaju razlaganje glikoze ubrzavaju katabolizam proteina povećavaju metabolizam masti,
holesterola, čime se smanjuje njihova količina u krvi povećavaju metaboličko odstranjivanje
steroida, vitamina B i mnogih lekova ubrzavaju rad srca 2. rastu i sazrevanju: podstiču rast
kostiju u dužinu i okoštavanje stimulišu lučenje hormona rasta 3. učestvuju u radu nervnog
sistema i čula: povećavaju razdražljivost nervnih ćelija podstiču budnost i brzinu reagovanja
na nadražaje neophodni su za mentalni razvoj čoveka 4. učestvuju u razmnožavanju:
održavaju normalnu trudnoću
· 8. Regulacija lučenja hromona Lučenje hormona štitne žlezde regulisano je pomoću dva
puta: humoralnog koji predstavlja uticaj TSH, adenohipofize, odnosno, TRH hipotalamusa;
vrši se mehanizmom negativne povratne sprege: povećanje slobodnih tiroidnih hormona u
krvi izaziva smanjenje lučenja TSH i obrnuto; neuralnog koji je značajan u uslovima kada na
organiozam deluju: stresori, kakvi su npr. hemoragija, udisanje etra, imobilizacija i dr.
smanjuju lučenje hormona niske i visoke temperature Hipotalamus - hipofiza- tireoidea
osovina (HHTO) podrazumeva grupu fizioloskih medjuodnosa neuro endokrinih I endokrinih
organa koji regulisu I kontrolisu sekreciju tireoidnih hormona . Centralno mesto u kontroli
funk. štitne zlezde zauzima TSH - tireoid stimulativni hormon koga produkuju tireotrofi ,
bazofilne celije adenohipofize . Lucenje TSH je direktno u zavisnosti od nivoa cirkulisucih
hormona tiroidee I sekrecije TRH ( tireotropin- releasing hormon ). Povecani nivo tireoidnih
hormona u krvi inhibira TRH I TSH, mehanizmom negativne povratne sprege (feed back )
inhibicijom . Suprotno ovome smanjeni nivo T4 I T3 u cirkulaciji stimulise lucenje TRH iz
hipotalamusa I TSH iz prednjeg reznja hipofize .
· 9. TRH je tripeptid koji se produkuje u hipotalamusu I sekretuje u venozni sistem (portalnu
cirkulaciju ) koji povezuju hipotalamus sa adenohipofizom . TRH se vezuje za receptorska
mesta u hipofizi , I izaziva produkciju I sekreciju tireoid stimulativnog hormona . TSH se
dejstvom TRH oslobadja u sistemsku cirkulaciju putem koje stize do tiroidne zlezde . TSH se
vezuje za specificne celijske receptojre I ispoljava 2 glavna dejstva . Prvi efekat je troficno
dejstvo pomocu kog se stimulise celijska reprodukcija I hipeertrofija . Drugi efekat je
stimulacija I produkcija sekrecije tiroidnih hormona pomocu tireoidnih celija . Receptori za
hormone štitne žlezde Receptori za tireoidne hormone lokalizovani su u jedru na nivou
plazma membrane , mitohondrija kao i u citoplazmi . Na nivou tireoidee se nalaze 2 vrste
receptora ; niskoafinitetni receptori prisutni su u visokoj koncentraciji na površini tireocita
visoko afinitetni receptori stimulišu sintezu tireoidnih hormona , sekreciju i rast tiroidee . Svi
nivoi sinteze hromona štitne žlezde regulišu se tireotropinom TSH. On stimuliše jodnu pumpu
, sintezu tireoglobulina , proces organifikacije joda I proteolizu tireoglobulina . Pored toga
tireotropni hormon stimuliše rad štitne žlezde povećavajući količinu i broj folikularnih ćelija I
njenu vaskularizaciju. Produžena stimulacija sa TSH vodi do hipertroficnog povećanja žlezde
I dolazi do pojave gušavosti . Oko 93% hormona štitnjače čini T4, a 7% T3. T4 (oko 50%) se
u perifernim tkivima pretvara u T3 sporim dejodiranjem i ima četiri puta slabije delovanje od
tiroksina, ali je prisutan u većim količinama. Pretvaranje T4 u T3 u jetri ali i drugim
organima, nadziru mnogi činioci uključujući i trenutne telesne potrebe kako bi potrošnja i
stvaranje hormona bili u ravnoteži. T3 i T4 u cirkulaciji
· 10. T3 i T4 su u cirkulaciji prisutni u dve forme: 1. vezani za proteine (TBG-transportni
protein) 2. i slobodni (free T3 i freeT4). Većina T4 i T3 čvrsto su vezana u krvi uz belančevine
u krvi i aktivni su samo kada nisu vezani za te belančevine tj , kada su u slobodnoj formi f-
free fT4,fT3). Za procenu funkcije štitne žlezde je mnogo značajnije određivanje nivoa free
T3 i free T4 jer su ove dve forme biološki aktivne. Slobodni hormoni su pogodni za korištenje
u ćelijama svih tkiva u telu, čime se održava normalni metabolizam i zato količina slobodnih
hormona u krvi fT4 i fT3 je ona količina koja se može iskoristiti u ćelijama, dok u obliku u
kojem su hormoni vezani za belančevine , oni nisu u odgovarajućoj strukturi kojom ih ćelije u
telu mogu iskoristiti u svom metabolizmu , a tako i metabolizmu celog tela. Naime slobodni i
vezani T3 i T4 su svojevrsnom neslaganju , jer npr. u trudnoći ili kod žena koje koriste
kontracepciju ,hormoni koji se pojačano luče u trudnoći i uzimanjem kontracepcije mogu
fiziološki uticati na povišenje količine ukupnog vezanog tiroksina ( T4) i ( T3) ali vrednosti
slobodnih hormona u normalnim fiziološkim okolnostima fT4 i fT3 su uredne. T3 i T4
stimulišu sintezu proteina i povećanu potrošnju kiseonika u ćelijama, dovode do opšteg
povećanja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Ključni su za pravilan rast i razvoj,
a naročito su neophodni za pravilan rast i sazrevanje centralnog nervnog sistema. .
Prokrvljenost štitnjače je dobra. Pod uticajem tireotropina (TSH) iz adenohipofize luči
tiroksin i trijodtironin (T3 i T4), koji povećavaju bazalni metabolizam štitnjače za 60-100%,
iskorištavanje hranjivih materija povećavaju sintezu proteina i njihovo iskorištavanje i
podstiču umne procese, a njihovom odsutnošću se smanjuje bazalni metabolizam za 40-50%.
· 11. Mehanizmi delovanja tiroidnog hormona se baziraju na aktiviranju specificnih hormona
(gena) koji upravljaju sintezom proteina I enzima . Razgradnja hormona stitne zlezde pocinje
procesom dejonidacije , smanjenje hormona stitne zlezde dovodi do nagomilavanja
mukoproteina I mukopolisaharida , ovaj fenomen delimicno objasnjava pojavu zadebljanja I
naduvenosti koze , slabosti misica , uvecanje srca I simptome poremecaja srcanog rada.
Sadejstva štitne zlezde sa drugim endokrinim žlezdama : Poznato je da bolesti tiroidee
dominiraju kod zena . estrogeni izazivaju povecanje TBG , T3 I T4 dok androgeni hormoni
imaju suprotan efekt . Godine takodje uticu na funk. Tiroidee , novorodjence ima niske
vrednosti T3 I vise T4 od odraslih osoba . Ove vrednosti se postepenom smanjuju ka
vrednostima odraslih osoba na kraju prve godine zivota . Takodje postoji postepeno smanjenje
T3 kod odraslih najvise Nagle promene tiroidne funkcije nastaju za vreme gradititeta .
Normalna placenta produkuje velike kolicine hormona koji stimulisu sintezu TBG koji
povecava nivo T4 T3 . Fatori kao sto je stres takodje imaju znacajan uticaj . Efekat hormona
štitaste žlezde na organizam Procesi i organski sistemi u našem organizmu na koje uticaj
imaju hormoni štitaste žlezde ili tireoidni hormoni su: bazalni metabolizam; Bazalni
metabolizam je metabolizam u stanju mirovanja, a tireoidni hormoni ga povećavaju. Kod
osoba sa povećanom funkcijom štitaste žlezde (hipertireoidizam) dolazi do stvaranja viška
tireoidnih hormona što ponekad može povećati bazalni metabolizam i za 100% iznad
normalne vrednosti. To za posledicu ima ubrzanu potrošnju energije koja se može
manifestovatigubitkom u telesnoj težini.
· 12. Isto tako, kod osoba sa sniženom funkcijom štitaste žlezde (hipotireoidizam) javlja se
manjak tireoidnih hormona što može dovestido pada bazalnog metabolizma na 50% normalne
vrednosti i mogućeg dobitka u telesnoj težini. Ovi efekti se ne dešavaju uvek jer tireoidni
hormoni povećavaju apetit, a to može nadvladati promene bazalnog metabolizma. Obzirom na
to da je stvaranje toplote sporedni produkt metabolizma, kod osoba sa povećanom aktivnošću
štitaste žlezde (hipertireoidizam) kao simptom se može pojaviti nepodnošenje vrućine i često
preznojavanje. Dok kod osoba sa smanjenom aktivnošću štitaste žlezde (hipotireoidizmom) se
može javiti osetljivost na hladnoću. kardiovaskularni sistem; Efekat tireoidnih hormona na
kardiovaskularni sistem se odnosi na održavanje normalnog arterijskog pritiska, povećanje
broja i snage srčanih otkucaja i povećanje protoka krvi kroz organizam. Zbog toga, osobe sa
viškom tireoidnih hormona imaju osećaj ubrzanog lupanja i preskakanja srca.
gastrointestinalni sistem; Efekat povišene koncentracije tireoidnih hormona se ogleda u
povećanju apetita i povećanoj pokretljivosti (motilitetu) creva pa se kod takvih osoba može
javiti proliv (dijareja). Suprotno, kod snižene koncentracije ovih hormona može nastati zatvor
(opstipacija). reproduktivni sistem, U slučaju poremećaja koncentracije ovih hormona dolazi
do različitih oblika seksualnih disfunkcija muškaraca i žena. Ove disfunkcije se, najčešće, kod
muškaraca ispoljavaju u vidu impotencije, kod žena u vidu poremećaja menstrualnog ciklusa,
dok se kod oba pola može javiti sniženi libido. koža, Kod osoba sa povišenom
koncentracijom tireoidnih hormona koža je topla i vlažna, dlanovi su često crveni, postoje
područja depigmentacije (vitiligo) ili pojačane pigmentacije kože. Sa druge strane, kod osoba
sa smanjenom koncentracijom tireoidnih hormona (hipotireoidizmom), koža je bleda, suva i
perutava, često je uz bledilo prisutna žućkasta nijansa kože čela, dlanova i tabana, dok su kosa
i nokti krti i lomljivi. psihičko stanje ; Višak tireoidnih hormona utiče na nastanak
anksioznostii nervoze, dok manjak dovodi do toga da se osoba oseća usporeno i zaboravno.
· 13. rast i razvoj Urođeni manjak ovih hormona predstavlja najčešći uzrok mentalne
retardacije koji se može sprečiti hormonskom nadoknadom. Rezultati skrininga
novorođenčadi, koji se sprovodi u Centralnoj Srbiji od 1983. godine, ukazuju da učestalost
urođenog nedostatka ovih hormona iznosi 1:5700 novorođenčadi. Izraženost stepena kliničkih
manifestacija u značajnoj meri zavisi od uzrasta u kom se ovo stanje otkriva. Danas, u eri
skrininga, većina novorođenčadisa urođenim manjkom tireoidnih hormona otkriva se pre
pojave jasnih kliničkih znakova bolesti.
· 14. Kalcitonin
· 15. Kalcitonin , najpre nazvan tireokalcitonin otkriven je 1961 godine . Osim C celija
tiroidee koji ga prodkuju , niske vrednosti se nalaze i u timusu , paratiroidei … Glavni
bioefekat kalcitonina je smanjenje resorpcije kostanog tkiva putem innhibicije osteoklasta što
za rezultat ima smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi .Oko 1 milion membranskih
receptora psotoji u po jednom ostaoblastu . Kalcitonin prouzrukuje brzi pad nivooa
kaolcijuma kod dece , a kod odraslih zbog manjka kostanog tkiva spori. Njegov nivo je veci
kod muskaraca nego kod zena , visoka vrednost kalcitonina srece se kod nekih malignih
tumora, narocito kod medularnog tireoidnog karcinoma Primenjuje se kao lek . Kod
osteoporode I Paget-ove bolesti Normalne vrednosti kalcitonina: UZROCI POVIŠENIH
VREDNOSTI Medularni karcinom tireoidee Hiperplazija C ćelija tireoidee Hiperkalcijemija
Žene: <6.40 pg/ml Muškarci: <9.82 pg/ml
· 16. UZROCI SNIŽENIH VREDNOSTI Tireoidektomija Literatura: Arthur C. Guyton, John
E. Hall MEDICINSKA FIZIOLOGIJA Savremena administracija

Tkivo

1. 1. TKIVA

2. 2. • Ćelije se integrišu u tkivo tj. tkivo je grupa ćelija istog oblika, građe,
funkcije i embrionalnog porekla.

3. 3. Podela tkiva prema građi i funkciji • Vezivno Epitelijalno NervnoMisicno

4. 4. Epitelijalno tkivo • Najmanje diferencirana životinjska tkiva –Pokrivaju

površinu tela –Oblažu telesne duplje –Učestvuju u građi žlezda

5. 5. Epitelijalno tkivo • Podela po obliku i funkciji: –Pločast epitel –Kockast –

Cilindrični

6. 6. Epitelijalno tkivo • Podela po broju slojeva –Jednoslojan –Višeslojan

7. 7. Epitelijalno tkivo • Specijalni oblici: Endotel – epitel koji pokriva površine

unutrašnjih organa i krvnih sudova Žlezdani epitel – ćelije specijalizovane da luče
različite materije Trepljast epitel (disajni putevi, kanal srednjeg uha, genitalni odvodi)

8. 8. Vezivno tkivo • Vlaknasto vezivno tkivo • Hrskavičavo tkivo • Koštano tkivo

• Krv i limfa

9. 9. Vezivno tkivo Vlaknasto vezivno tkivo • Ćelije mogu biti različitih oblika:
nepravilnog, zvezdastog, ovalnog, okruglog • Luče amorfnu međućelijsku masu u
kojoj se nalaze vezivna vlakna
10. 10. • Kolagena vlakna –Čvrsta,debela, savitljiva, neelastična • Elastična vlakna
–Tanja, elastična, razgranata Vezivno tkivo: vezivna vlakna

11. 11. Vezivno tkivo- vlaknasto vezivno tkivo • U odnosu na raspored vezivnih
vlakana deli se na: • RASTRESITO VEZIVNO TKIVO • ČVRSTO VEZIVNO
TKIVO

12. 12. Vezivno tkivo- vlaknasto vezivno tkivo • RASTRESITO VEZIVNO

TKIVO – Rastresita i rasuta vlakna, raspoređena u raznim pravcima – Veze između
nerava, mišića, kostiju, kože, krvnih i limfnih sudova

13. 13. Vezivno tkivo- vlaknasto vezivno tkivo • ČVRSTO VEZIVNO TKIVO –
Čvrsto zbijena vlakna u paralelnim snopićima • KOLAGENO ČVRSTO VEZIVNO
TKIVO – tetive i ligamenti • ELASTIČNO ČVRSTO VEZIVNO TKIVO – ligamenti,
elastični organi (pluća, krvni sudovi)

14. 14. Vezivno tkivo - Hrskavičavo tkivo • Krupne hrskavičave ćelije –

hondroblasti • Ćelije raspoređene u grupicama • Elastična međućelijska supstanca

15. 15. Vezivno tkivo - Hrskavičavo tkivo • Prema strukturi osnovne međućelijske
supstance razlikujemo tri tipa hrskavičavog tkiva 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica
2. Mrežasta ili elastična hrskavica 3. Vlaknasta hrskavica

16. 16. Vezivno tkivo - Hrskavičavo tkivo 1. Hijalinska ili staklasta hrskavica •
Homogena, bela, providna osnovna supstanca sa kolagenim vlaknima • Sačinjava
skelet hrskavičavih riba • Hrskavica zglobova, nosa, dušnika dušnik

17. 17. Vezivno tkivo - Hrskavičavo tkivo 2. Mrežasta ili elastična hrskavica •
Neprozirna i žućkasta • Mraža elastičnih vlakana • Ušna školjka, grkljan

18. 18. Vezivno tkivo - Hrskavičavo tkivo 3. Vlaknasta hrskavica • Krupna

kolagena vlakna • U zglobovima i između kičmenih pršljenova

19. 19. Vezivno tkivo - koštano tkivo • Koštane ćelije - osteoblasti • Međućelijska
supstanca (čvrsta koštana masa) – Osein – Kolagena vlakna – Neorganske soli
magnezijuma i kalcijuma

20. 20. Vezivno tkivo - Krv i limfa • Krv je tečno vezivno tkivo • Ima ulogu u
prenošenju kiseonika i hranljivih materija do svih tkiva u organizmu, • transportovanju
produkata metabolizma do organa za izlučivanje • kao i zaštiti organizma od patogenih
mikroorganizama • Sastoji se od: – KRVNIH ELEMENATA – TEČNE
MEĐUĆELIJSKE SUPSTANCE – PLAZME • Limfa je posrednik izmeću krvi i
tkiva, • bezbojna tečnost slična krvnoj plazmi koja sadrži samo bela krvna zrnca

21. 21. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi 1. ERITROCITI – crvena krvna zrnca
2. LEUKOCITI – bela krvna zrnca 1. Granulociti 1. Neutrofili 2. Bazofili 3. Eozinofili
2. Agranulociti

22. 22. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: eritrociti

23. 23. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - granulociti

24. 24. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - agranulociti

25. 25. Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: trombociti

26. 26. Mišićno tkivo • Ćelije – mišićna vlakna • Imaju sposobnost kontrakcije tj.
menjanja dužine • Prisustvo kontraktilnih vlakana MIOFIBRILA: aktina i miozina

27. 27. Mišićno tkivo • Poprečno-prugasto mišićno tkivo • Glatko mišićno tkivo •
Srčano mišićno tkivo

28. 28. Mišićno tkivo- Poprečno-prugasto • Ćelije: – miofibrili cilindričnog oblika

– poprečna prugavost – mnogo perifernih jedara Tkivo: – Tamnocrvena boja – Snažne
i brze kontrakcije (1/10-1/100 sek) – Umaranje – Pod voljnom kontrolom

29. 29. Mišićno tkivo- Glatko • Ćelije: – Vretenaste – 1 jedro – miofibrili paralelni
• Tkivo: – Svetle boje – Spore kontrakcije (1-1,5 min) – Izdržljivost – Nisu pod
voljnom kontrolom

30. 30. Mišićno tkivo – Srčano • Ćelije – Granate – poprečna prugavost – jedno
jedro • Tkivo: – Ćelije povezane u mrežu preko interkalarnih diskova – Tamnocrvena
boja – Snažne i brze kontrakcije – Izdržljivost – Nisu pod voljnom kontrolom

31. 31. Nervno tkivo • Funkcionalne i natomske jedinice: – NERVNE ĆELIJE –

NEURONI DENDRIT ŠVANOVA ĆELIJA AKSON TELO NEURONA TELO
NEURONA TERMINALNI DUGMIĆI

32. 32. Nervno tkivo