Você está na página 1de 26

56 Jan-Werner Müller 57

ustavnog patriotizma – “patriotizma za profesore” – 2.


mo`e se mirno odbaciti.
NACIJE BEZ SVOJSTAVA?
Ali, kako se ispostavilo, istorija ustavnog patrioti-
zma nije bila ni blizu kraja: ustavni patriotizam izve- Ka teoriji ustavnog patriotizma
zen je u [paniju, na primer, a ~esto je bio i zloupotre-
bljen u sveobuhvatnim raspravama o regionalnoj Onog trena kada iza zemlje stane stara Dr`ava, pravda
autonomiji i asimetri~noj federaciji; bio je razmatran je daleko. U modernom obliku patriotizma pravda
kao svodni oblik gra|anske lojalnosti koji mo`e obu- nema veliku ulogu, i povrh svega ne ka`e se ni{ta {to
hvatiti zahteve za kulturno priznavanje u zemljama bi moglo podsta}i da se povu~e bilo kakva veza izme|u
poput Kanade; i, kao {to sam rekao na po~etku, pred- pravde i patriotizma.
lo`en je kao na~in da se osmisli “evropsko jedinstvo”.
Ovde ne}u izlo`iti tu transnacionalnu pojmovnu isto- Simone Weil, The Need for Roots*
riju – istoriju koja uklju~uje dobar deo nesre}nih ne-
sporazuma i namernih pogre{nih prevoda. Umesto to-
ga, okrenuo bih se sada pitanju da li mo`emo formu- Prethodno poglavlje sugerisalo je da
lisati bilo kakvu op{tu teoriju ustavnog patriotizma – su zaista u pravu kriti~ari koji vide
bez obzira, za trenutak, na pojmovnu pro{lost, poseb- Habermasove (pa stoga i Sternberge-
ne primene i mogu}e budu}e kontekste. rove) pojmove ustavnog patriotizma
kao jedan odgovor na posebne izazo-
ve Nema~ke. Ali, time {to se tvrdi da
je neki pojam skovan na odre|enom
mestu u odre|eno vreme, taj pojam
se, naravno, ne osporava, niti se time
sugeri{e da on nije sposoban da pu-
tuje.
U ovom poglavlju `elim da pro{i-
rim ovu raspravu i vidim da li mo`e
postojati i{ta nalik na op{te obja{nje-
nje ustavnog patriotizma. Prvo bih
skicirao elemente koje, po mom mi-
{ljenju, svaka teorija ustavnog patri-
*) Srpski prevod: Simona Vej, Ukorenjiva- otizma mora da sadr-
nje. Uvod u deklaraciju o du`nostima pre-
ma ljudskom bi}u, s francuskog prevela
Mirjana Vukmirovi} (Beograd: BIGZ,
1995).
58 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 59

`i. Izgleda mi posebno va`no da svaka takva teorija ti~kom ure|enju (bez obzira na bilo kakav odnos pre-
naprosto mora pre svega jasno predstaviti svoju kraj- ma ljudskim pravima i demokratiji). Me|utim, jedno
nju svrhu. Druk~ije re~eno, koje je to pitanje na koje moralno ~itanje ustavnog patriotizma treba da bude
ustavni patriotizam treba da odgovori? Naposletku, ne zasnovano na teoriji o tome {ta jednom politi~kom
mo`emo uzeti zdravo za gotovo da su nam takve teo- ure|enju daje legitimitet, i to }e biti predstavljeno u
rije uop{te potrebne. ovom poglavlju. Treba, me|utim, zapaziti da je mo-
Uz to, svaka od tih teorija mora da pru`i obja{nje- gu}e formulisati i druge osnovne teorije za ustavni
nje o onome {to bih nazvao predmetom privr`enosti, patriotizam, koje se zala`u za druga~ija obja{njenja
oblikom privr`enosti i razlozima za privr`enost. Poseb- pravednosti ili pravde; poku{ao sam ovde da pru`im
no u vezi sa prvim, postoji i ono {to bi neko mogao najja~e moralno ~itanje ustavnog patriotizma koje
nazvati zahtevom specifi~nosti: drugim re~ima, za{to mogu da zamislim, ali drugi mogu formulisati ja~a ~i-
bi oni koji su posve}eni univerzalnim principima bili tanja, ili }e mo`da na}i dobre razloge da se priklone
privr`eni jednoj ure|enoj zajednici a ne nekoj drugoj? slabijim osnovnim teorijama.
Kona~no, ta teorija treba da odgovori i na pitanja o Tako|e sam rekao na po~etku ovog ogleda da op{ta
ta~nim motivacionim (i, ako ho}ete, emotivnim) kon- teorija ustavnog patriotizma mora biti svesna svojih
sekvencama ustavnog patriotizma. Da li mi na kraju ograni~enja. Ustavni patriotizam sam po sebi nije,
govorimo o jednoj vrsti “razumne lojalnosti”, kako su razume se, neka vrsta gra|anskog melema za slu~aje-
to neki sugerisali, o nekoj vrsti prigu{enog ponosa ili ve kolektivnog politi~kog sloma; i {to je jo{ va`nije,
o nekim sasvim druk~ijim emocijama? Koji politi~ki tvrdi}u – sigurno na `alost nekih – da ustavni patrio-
mentalitet ili trajne “strukture ose}anja” odlikuju lju- tizam bar u nekoj meri mora po~ivati na ve} postoje-
de koji prihvataju ustavni patriotizam? }im politi~kim telima: to nije samodovoljna teorija o
Na ovom mestu moram da naglasim razliku koja je politi~kom povla~enju granica, i zbog toga ne odgo-
ve} nagove{tena u uvodu: ustavni patriotizam, rekao vara na pitanja o politi~kom samoopredeljenju na ko-
sam tamo, jeste normativno zavisan pojam. Stoga, da ja rivalske teorije poput liberalnog nacionalizma mo-
bih odgovorio na pitanja postavljena u prethodnim gu biti u poziciji da odgovore (~ak i kada se sa norma-
pasusima – da bih popunio praznine, ako ho}ete – tivnog ili prakti~nog stanovi{ta ispostavi da ti odgo-
treba u ovom poglavlju da ocrtam jednu moralnu te- vori ne zadovoljavaju). Sli~no tome, ustavni patrioti-
oriju pravednosti koja pru`a moje vi|enje normativ- zam ne mo`e sam po sebi da generi{e visok stepen
nog sadr`aja ustavnog patriotizma i daje mu osnovu. dru{tvene solidarnosti, iako to tvrde neki zagovornici
Dakle, mogu}e je zamisliti ~isto pozitivisti~ko shvata- tog pojma; naprotiv, dru{tvena solidarnost zavisi}e od
nje ustavnog patriotizma – uop{teno govore}i, neku toga koliko sna`no u datoj politi~koj kulturi mo`e da
trajnu privr`enost gra|ana nekom postojanom poli- se primi tuma~enje osnovnih ideja o pravednosti.
60 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 61

Ova dva prili~no malodu{na pojmovna ustupka mo- nje” mo`e biti jo{ jedna prednost koju ustavni patrio-
gu vas navesti da pitate: u ~emu je onda smisao ustav- tizam ima u pore|enju sa svojim filozofskim suparni-
nog patriotizma? Ukratko, kako je predstavljen u cima, {to o~ito zavisi od po`eljnosti takve transnacio-
ovom poglavlju, ustavni patriotizam jeste u stanju da nalne izgradnje normi – to je stav koji ne mogu pot-
izbegne “izvore moralne opasnosti” koji su u vezi i sa puno da opravdam unutar opsega ovog ogleda, ali }u
liberalnim nacionalizmom i sa tradicionalnim oblici- njemu u prilog poku{ati da dam bar neke razloge u
ma patriotizma – to je njegova osobena vrlina. On slu- sredini ovog poglavlja.
`i i kao izvor gra|anskog poverenja u vlast (pa otuda Po{to izlo`im op{tu teoriju ustavnog patriotizma ko-
i stabilnosti) i kao izvor sna`enja statusa gra|ana; on ja po~iva na jakoj moralnoj teoriji u svojoj osnovi, po-
je po svojoj prirodi, da ponovim metaforu ve} iskori- ku{a}u da poka`em da takva teorija mo`e odgovoriti
{}enu u uvodu, nalik na Janusa. Ovde ocrtano jako na dve primedbe koje mi se ~ine posebno bitnim po{to
moralno ~itanje ustavnog patriotizma uvek (a ne spo- nisu puko ponavljanje poznatih refrena “to je previ{e
radi~no, kao liberalni nacionalizam) sadr`i ne{to {to apstraktno” ili “suvi{e je to beskrvno za mene”: tvrd-
bismo mogli nazvati “normativnim vi{kom”, {to slu`i nju da ustavni patriotizam jeste oblik “dr`avnog naci-
kao osnova za gra|ansko sna`enje, za protivljenje, i – onalizma”, i sumnju da on poprima razmere neke vrste
kona~no, kao neka vrsta lakmusovog testa – kao “gra|anske religije” – obe primedbe mogu se uverljivo
opravdanje za gra|ansku neposlu{nost.1 Ure|ene za- protuma~iti kao ukazivanje na “moralne opasnosti”.
jednice koje se odlu~e za ustavni patriotizam ja~aju Kona~no, ho}u da se spustim sa visina normativne
svoju odbranu protiv neliberalnih i antidemokratskih apstrakcije i pitam {ta ustavni patriotizam mo`e zna-
izazova, ali se tako|e dobrovoljno izla`u ranjivosti ~iti kao konkretan program. Da li mo`e imati iste
spram onoga {to mo`emo zvati “normativnim uzne- prakti~ne konsekvence kao i liberalni nacionalizam ili
mirenjima” koja crpe svoju snagu iz normativnog vi- “gra|anski nacionalizam” – termin koji tek treba da
{ka ustavnog patriotizma. razlu~imo od ustavnog patriotizma? Da li su svi ovi
Taj normativni vi{ak mo`e tako|e biti ulo`en i u, da pojmovi naposletku uzajamno zamenljive apstrakcije
tako ka`em, otvaranje ustavnih kultura jednih prema u onoj meri u kojoj se iz njih mogu izvesti sli~ni kon-
drugima, i stoga doprinosi onome {to }u, slobodno kretni programi? Kako se uop{te mo`e prepoznati
me{aju}i metafore sad, nazvati “normativnim preliva- “ure|ena zajednica ustavnog patriotizma”? Da li mo-
njem” i jednim procesom “transnacionalne izgradnje `emo stvoriti takvu ure|enu zajednicu, na osnovu za-
1) Ne ka`em u ovom ogledu mnogo o po- normi” – dok liberalni naci- datih kriterija, kada vo|e i gra|ani te ure|ene zajed-
sebnim merilima za gra|ansku neposlu- onalizam sporadi~no mo`e nice zapravo ne koriste re~i “ustavni patriotizam”?
{nost, ali bih ~itaoca uputio na John
Rawls, A Theory of Justice (Oxford: Oxford ali i ne mora imati tu osobi- Drugim re~ima, kako }emo tu zajednicu prepoznati
University Press, 1973), str. 363–391, sa nu. To “normativno preliva- kada je ugledamo?
~im se u velikoj meri sla`em. †D`on Rols,
Teorija pravde, s engleskog preveo Milorad
Ivovi} (Podgorica, Beograd: CID, Slu`beni
list SRJ, 1998).‡
62 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 63

[ta je smisao teorije ustavnog patriotizma? na, izuzetno slo`ena dru{tva “dr`e na okupu” patriot-
Neke sociolo{ke nedoumice ske sklonosti; i da ne manje nego u empirijskoj i u
Ustavni patriotizam sam po sebi nije teorija pravde. normativnoj ravni sam jezik patriotizma stvara dubo-
On primarno nije ni teorija o jastvu, iako shvatanje ko problemati~nu sliku o dru{tvu ustrojenom od vrha
postkonvencionalnog identiteta ima va`nu ulogu u ka dnu u kome elite obznanjuju uverenja i sklonosti,
Habermasovom pojmu ustavnog patriotizma. Ustavni umesto da dozvole mu{karcima i `enama da `ive svo-
patriotizam, kao {to je to istakao Frank Michelman, je `ivote. Zagovornici patriotizma – mo`e da nastavi
jeste deo (i samo deo) odgovora na izazov osmi{ljava- ne-ba{-o{tri kriti~ar – naprosto ne razumeju da i u po-
nja, opravdavanja i odr`avanja demokratske politi~ke liti~koj misli, ne manje nego u modernim dru{tvenim
vladavine – pod pretpostavkom da }e uspe{no oprav- vizijama, kralju moramo odse}i glavu.
danje zauzvrat doprineti pravednom i stabilnom vr{e- Pa dobro, te{ko je pore}i da ne `ivimo u petnaesto-
nju politi~ke vlasti.2 Ustavni patriotizam nije sam po vekovnoj Firenci, i da su politi~ka pa`nja i briga re-
sebi to opravdanje, ali }e opravdavanja proizvesti ono sursi kojima oskudevamo u savremenim uslovima.
o ~emu sam ovde ve} govorio kao o “razlozima za pri- Me|utim, isto je tako nerealisti~no re}i da slo`ena
vr`enost”. dru{tva danas opstaju sama od sebe, kako u to ho}e da
Druk~ije re~eno: teorija ustavnog patriotizma pru`a nas uvere neke vrlo sofisticirane dru{tvene teorije. Za-
jezik za upra`njavanje onoga {to mo`ete nazvati “ko- {to smo onda, mo`emo da pitamo, stalno svedoci du-
lektivno eti~ko samopoimanje”. Ko i kako bismo hteli gih, strasnih i ponekad izuzetno ogor~enih rasprava
da budemo, u onoj meri u kojoj se to ti~e politi~ke vla- upravo o onim pitanjima na koja je ustavni patrioti-
davine nad nama? Da li takvu vladavinu vidimo kako zam bar jedan od mogu}ih odgovora: pitanjima o ko-
po~iva na nekoj vrsti kulturne su{tine koju treba zau- lektivnom samopoimanju; pitanjima o pripadnosti,
vek ~uvati? Ili je zami{ljamo kao pregnu}e koje pod- pre svih – ko pripada; pitanjima o pravima i obaveza-
sti~e temeljne politi~ke razgovore o principima kojih ma povezanim sa pravom gra|anstva, i o tome kako
mora da se pridr`ava politi~ka vladavina, i koje zauz- se sti~e pravo gra|anstva; i, na kraju, o sklonostima i
vrat tim razgovorima biva oboga}eno? vrlinama koje su mo`da neophodne za postojanje pri-
Ustavni patriotizam konceptualizuje uverenja i sklo- stojnih i trajnih (manimo se sad pravednih) re`ima.3
nosti potrebne gra|anima da o~uvaju poseban oblik Mo`da su svi u~esnici u takvim raspravama (a ne tvr-
politi~ke vladavine. Pretpostaviti pre svega da su po- dim da ih ikada ima vi{e od nekolicine koja se javno
trebna takva uverenja i takve sklonosti nije ba{ ne- bavi tim pitanjima) dru{tveno naivni. Ali opet, taj na-
kontroverzno: jedan (ne ~ak ni naro~ito o{tar) kriti~ar vodno realan pogled i sam izgleda ~udno nerealan s
mo`e re}i da mi ne `ivimo u petnaestovekovnoj repu- obzirom na to da se ispostavlja kako takve rasprave
blici Firenci; da je sociolo{ki naivno misliti da moder- imaju vrlo stvarne pravne i politi~ke posledice: pravo
2) Frank I. Michelman, “Morality, Identity 3) Alan Patten zadu`io me je za raspravu
and ‘Constitutional Patriotism’”, Ratio Ju- o ovoj temi.
ris 14 (2001), str. 253–71.
64 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 65

gra|anstva se menja; prava i obaveze povezani sa pri- ustavni patriotizam nu`no “etatisti~ki”, {to je optu`ba
padanjem iznova se odre|uju; i, ne manje bitno, mo- kojoj }u se vratiti u ovom poglavlju.
ralno vi|enje kako razli~iti politi~ki kolektivi stoje Da objasnim dalje ono {to sam upravo nazvao najdu-
jedni naspram drugih mo`e se temeljno izmeniti. bljim normativnim podsticajem: politi~ka vladavina –
Ukratko, ne postoji presudan argument u prilog to jest osnovna pravila za kolektivnu primenu sile nad
tvrdnji da je sasvim pogre{na dru{tvena teorija po ko- ~lanovima politi~ke zajednice – treba da bude opravda-
joj treba odbaciti razgovor o patriotizmu. Ali ve} je na onima koji su predmet kolektivnih odluka. Ina~e }e
dovoljno razgovora o nacionalizmu i patriotizmu da neki gra|ani naprosto dominirati nad drugima. Me|u-
po`elimo razmisliti o tome koja vizija kolektivnog sa- tim, zahtev za opravdanje ne odnosi se na svaki zakon
mopoimanja najvi{e odgovara dubokim moralnim ili meru ponaosob; naprotiv, ~itav sistem dono{enja za-
shvatanjima pravde i pravednosti. Sad se okre}em tom kona – ili “zakon o dono{enju zakona” – i principi na
preduze}u. kojma on po~iva moraju se mo}i opravdati svim gra|a-
nima. Drugim re~ima, da bi neki gra|ani kada se na|u
Predmeti privr`enosti: o univerzalnoj normi u manjini prihvatili tu okolnost, oni prethodno treba da
i ustavnoj kulturi podr`e ono {to je John Rawls jednom nazvao “su{tin-
Ideja o pojedincima koji jedni druge priznaju za slo- ska ustavna na~ela”. Preciznije, oni treba da podr`ava-
bodne i ravnopravne i sagla{avaju se o pravednim ju op{te postupke predvi|ene za dono{enje legitimnih
osnovama zajedni~kog `ivota; drugim re~ima, ideja o zakona. Stoga, smatra Michelman,
pojedincima koji se sagla{avaju oko dovoljno zajed-
ni~kih, uzajamno prihvatljivih osnova za odgovor na specifi~ne upotrebe prisilne politi~ke mo}i jesu
pitanje “Kako bismo hteli da `ivimo zajedno?” jeste opravdane kada su potvr|ene grupom su{tinskih
najdublji podsticaj na kome po~iva normativno obja- ustavnih na~ela... za koja svako mo`e da vidi da
{njenje sadr`aja ustavnog patriotizma. U nekom smi- svako ima razloga da ih prihvati u svetlu svojih
slu, mo`ete re}i da to pitanje nije ni{ta manje od jed- interesa... smatraju}i sebe ~lanom grupe sugra|a-
nog politi~kog pitanja samog po sebi. na za koje se smatra da su slobodni i ravnoprav-
Naizgled nevina fraza “`iveti zajedno” ima ve}e im- ni, i koji su svi pod moralnim motivacionim priti-
plikacije nego {to bi neko u prvi mah pomislio: ona skom da do|u do sporazuma o pravednim uslovi-
zna~i da se ustavni patriotizam odnosi na odre|ene, ma saradnje unutar njihovog nu`no zajedni~kog
vi{e ili manje jasno povezane politi~ke zajednice. Nje- dru{tvenog prostora.4
gova `i`a je na posebnim, ve} postoje}im politi~kim
strukturama, a ne na ~itavom ljudskom rodu. Me|u- Od gra|ana se onda tra`i da mu budu privr`eni i da
tim, bilo bi neopravdano zaklju~iti da je zbog toga odr`avaju sistem pravila za dono{enje zakona koji
4) Michelman, “Morality...”, str. 261.
66 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 67

prati njihove interese i za koji ne}e imati dobre razlo- ona, i dalje nesavr{eno, realizovana u svakom datom,
ge da ga odbace. Na takvoj osnovi redovni zakoni i postoje}em ustavu.
svakodnevna politika, ali i razumna neslaganja o po- Ustavi onda neminovno proizvode neki oblik kon-
sebnim tuma~enjima samoga ustava, treba da budu trolisanog neslaganja ili ograni~enog razlikovanja.
prihvatljivi ~ak i onima koji se na|u u manjini. Obi- Ono {to tu kontroli{e i ograni~ava opet je privr`enost
~an zakon }e onda imati makar jedno posredno oprav- samoj ideji o gra|anima koji jedni druge priznaju za
danje: on je usvojen u skladu sa neposredno opravda- slobodne i ravnopravne i koji treba da prona|u pra-
nim pravnim procedurama koje su ustavno definisane, vedne osnove za politi~ku saradnju, koje mogu jedni
i zato po pretpostavci legitimne. drugima da opravdaju. To je ona kriti~ka i potvr|eno
Michelman ubedljivo zagovara stav da gra|ani pre krajnje apstraktna ideja koje ustavni patrioti moraju
svega treba da budu privr`eni samoj ideji ustava ili – da se dr`e prolaze}i kroz sito i re{eto. A ipak, nije
ako to treba izraziti tako da se dodatno ne optereti po- uop{te nebitno to da gra|ani imaju takvu “apstraktnu
jam “ustava” – ideji posve}enosti uzajamnom oprav- i kriti~ku demokratsko-ustavnu orijentaciju u sistemi-
davanju u dobro ure|enom dru{tvu sa pravednim ma saradnje u kojima se nalaze”; re~ima Jamesa
osnovama za saradnju i jednakim uslovima za ograni- Tullya, u najmanju ruku njima je zajedni~ki “na~in
~enje vlasti. Dakle, od gra|ana se ne tra`i da se slo`e preispitivanja svojih politi~kih identiteta”.5 Politi~ke
oko jednog odre|enog ustava ili da ga prihvate sa situacije izgledaju upadljivo druga~ije tamo gde nema
svim njegovim specifi~nostima u datom vremenu; to takvog na~ina, gde pravedna saradnja ili ~ak pravda,
bi tako|e bilo bezrazlo`no restriktivno pozitivisti~ko poku{avaju}i da se nekako zadr`e u politi~kom pro-
shvatanje ustavnog patriotizma. Savr{eno je razumno storu, prestaju da budu zajedni~ki cilj.
da se gra|ani ne sla`u ~ak ni oko nekih su{tinskih Na tom i dalje prili~no apstraktnom nivou pojavlju-
ustavnih na~ela (a ne, na primer, samo oko njihovih je se ustavni patriotizam. U (neminovnim) slu~ajevima
primena). Takva neslaganja verovatno ne}e biti mala, razumnih neslaganja, ustavni patriotizam }e onima u
budu}i da op{te opravdanje, s jedne, i primena, s dru- manjini dati istinski moralnu motivaciju da podr`e
ge strane, gotovo nikad ne mogu biti pravilno razdvo- ustavni re`im u celini. Naposletku, oni }e imati razlog
jeni: gra|ani ne}e biti u stanju da predvide ishode ne- da podr`e sistem koji treba da otelovi ideal uzajamnog
kih primena, i u mnogim slu~ajevima }e imati dobre opravdavanja ~ak i onda kada je sasvim mogu}e da
razloge da se ne slo`e oko toga kako da prevedu su- nijedan gra|anin i nijedna gra|anka ni u jednom tre-
{tinska ustavna na~ela u postoje}e pravne i politi~ke nuku ne}e oceniti da je specifi~no otelovljenje te ide-
ustanove. Ustav }e biti popri{te napetih a ipak smisle- je podudarno sa njegovim ili njenim shvatanjem pra-
nih moralnih i politi~kih osporavanja, ne ponajmanje vednosti. Gra|ani koji se na|u u manjini mogu da ne
u svetlu su{tinske ideje o pravednosti, onako kako je vide da ~itav sistem ide nji- 5) James Tully, “The Unfreedom of the
Moderns in relation the ideals of constitu-
tional democracy”, Modern Law Review 65
(2002), str. 204–228.
68 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 69

ma u prilog kada ose}aju da su pora`eni u ne~emu {to simbole, obi~aje i rituale pripadanja i ugledne ustano-
je za njih bilo bitno. U takvim slu~ajevima, ustavni ve, poput ustavnih sudova, koje su povezane sa su-
patriotizam vr{i dodatni moralni pritisak da se odr`i {tinskim ustavnim na~elima i barem ih delimi~no iz-
sistem; on pru`a onima u manjini dobre normativne ra`avaju. To mo`e biti i ne{to apstraktnije – poput od-
razloge da daju ono {to politikolozi ponekad nazivaju re|enih praksi civilizovanog vo|enja javne rasprave –
“pristanak pora`enih”. {to mo`e postati svojstvo ustavne kulture; takve pri-
U isto vreme, kada ose}aju da se prema njima po- hva}ene prakse }e tako|e zahtevati podr{ku ustavnih
stupalo nepravedno, onima u manjini ustavni patrio- patriota.
tizam tako|e pru`a i jezik kojim se mo`e osporiti od- Ustavna kultura nije tako ra{iren termin kao “poli-
luka ve}ine. Drugim re~ima, ustavne patriote koje se ti~ka kultura”; on se u isto vreme mo`e ispostaviti i
na|u u manjini ima}e na~in da apeluju na privr`enost vi{e, nikako manje, odre|en od “politi~ke kulture”, ~ak
ve}ine principima pravednosti – u tom slu~aju ve}ina i ako samom ustavu, dosledno Habermasovom inici-
ne mo`e naprosto zanemariti one u manjini kao oso- jalnom pojmu ustavnog patriotizma, dodelimo svoj-
be ~iji su li~ni interesi pretrpeli {tetu zbog odre|ene stvo koje smatramo univerzalnom normom ili smo se
odluke. Na primer, oni u manjini mogu poku{ati da iz- dogovorili da ga kao takvo prihvatimo. Naposletku –
lo`e pri~u o sve {irim krugovima uklju~ivosti, apelu- ka`imo i ono {to }e naro~ito sociolozima izgledati o~i-
ju}i na zajedni~ku patriotsku brigu da se ostane veran gledno – ustavi sebe ne tuma~e niti primenjuju; oni se
su{tinskim ustavnim na~elima i da njihova primena ~itaju i i{~itavaju u svetlu odre|enih istorijskih isku-
bude “sve savr{enija”. U tom smislu, ustavni patrioti- stava, novih informacija, uzajamnog u~enja preko
zam je deo obja{njenja izvora dugotrajne stabilnosti granica. I tako dalje.
ustavnih re`ima – on daje zajedni~ki jezik ili na~in za Nasuprot “identitetu”, termin “kultura” nagla{ava i
politi~ko preispitivanje ili osporavanje unutar zajed- to da nemamo posla sa ne~im {to je homogeno ili nu-
ni~kog normativnog okvira. `no harmoni~no. Ustavne kulture su barem delimi~no
Iz specifi~nih rasprava i ~ak neslaganja oko ustava odre|ene samom prirodom neprekidnih neslaganja i
naposletku se pojavljuje ono {to neki nazivaju “ustav- duboko ukorenjenih sukoba unutar op{teg ustavnog
nim identitetom”, ali bih ja bio sklon da to nazovem aran`mana; a opet, karakteristi~ni oblici sukoba i raz-
“ustavnom kulturom”.6 “Identitet”, po mom mi{ljenju, like ipak upu}uju na istu stvar – kako su to objasnili
sugeri{e isuvi{e stati~nu sliku i te`i da suzi `i`u na po- politi~ki teoreti~ari od (izaberite svoju genealogiju)
stoje}i pisani dokument, na original koji mo`emo vi- Machiavellija do Alberta Hirschmana, i kontrolisani
6) Na primer George P. Fletcher, “Consti- deti izlo`en u vitrini, dok sukob mo`e zapravo imati integrativan i stabilizuju}
tutional Identity”, Cardozo Law Review 14 “kultura” upu}uje na to da u~inak.7 Jednu ustavnu kulturu }e onda obele`iti od-
(1993), str. 737–746. Za ne{to druk~ije
shvatanje “ustavne kulture” vidi Peter Hä- treba obuhvatiti zajedni~ke re|eni stilovi politi~kog zah- 7) Vidi na primer Albert O. Hirschman,
berle, Verfassungslehre als Kulturwissen- “Social Conflicts as Pillars of Democratic
schaft (Berlin: Duncker and Humbolt, Market Society”, Political Theory 22
1982). (1994), str. 203–218.
70 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 71

tevanja i osporavanja, kao i na~ini (barem privreme- ovoj slici univerzalne moralne norme ostale krajnji iz-
nog) slaganja da se ne sla`e. Drugim re~ima, za neku vor privr`enosti: one su se naprosto “povukle” u od-
ustavnu kulturu sukob koji se vidi kao legitiman mo- re|ene procedure koje strukturiraju pravila za menja-
`e biti jednako va`an kao i op{te slaganje. nje ustavne kulture.
Do sada sam ponudio preliminaran odgovor na pita-
Ali, je li on na{? nje o predmetu patriotske privr`enosti. Ali, ako je ovo
Zahtev specifi~nosti {to je do sada re~eno o univerzalnim normama i vred-
Vratimo se pitanju o op{toj strukturi i sadr`aju teorije nostima ta~no, ustavni patriotizam o~ito ne}e ispuniti
ustavnog patriotizma koje smo postavili na po~etku: nikakav zahtev specifi~nosti. Mu{karci i `ene mogu
{ta je krajnja svrha ustavnog patriotizma? Ukratko: da jednostavno da odlu~e da se ve`u za bilo koji re`im za
omogu}i i odr`i pravedan ustavni re`im. I dalje, {ta je koji na|u da najbolje otelovljuje su{tinska ustavna na-
predmet ustavnog patriotizma? Predmet privr`enosti ~ela za koja oni veruju da su najva`nija. Me|utim,
nije (pisani ili nepisani) ustav u svoj svojoj konkretnoj zahtev specifi~nosti je ispunjen ~im pro{irimo “pred-
istorijskoj specifi~nosti, kako bi to htelo pozitivisti~ko met privr`enosti” tako da on obuhvati ono o ~emu sam
shvatanje ustavnog patriotizma. Naprotiv, to je iznad prethodno govorio kao o “ustavnoj kulturi”. Vrste raz-
svega sama ideja gra|ana koji jedni drugima opravda- govora i neslaganja svojstvene ustavnim kulturama
vaju politi~ku vladavinu – i tako, naposletku, moral- nu`no su povezane sa odre|enim nacionalnim i isto-
na intuicija da stvari ne treba raditi ljudima tek tako. rijskim kontekstom. Ti konteksti ulaze u procene koje
Ustavni patriotizam osporava svako shvatanje zajed- gra|ani prave u vezi sa ustavom i oblicima razumnih
ni~kog `ivota kao ne{to {to je stvar odnosa “ko nad neslaganja koja mogu iskrsnuti. A norme obuhva}ene
kim” – da iskoristimo Lenjinovu (verovatno najkra}u) ustavom zauzvrat menjaju na~in na koji gra|ani vide
definiciju vlasti kao dominacije. svoje tradicije i mesne, regionalne i nacionalne kultu-
Gra|ani se, dakle, vezuju za norme i vrednosti u sa- re (ovo ne podrazumeva da se one mogu glatko raz-
mom srcu ustava, to jest za su{tinska ustavna na~ela dvojiti) sa kojima su se na{li u sukobu. Ako ni{ta dru-
i naro~ito za pravedne i demokratske procedure za ko- go, moglo bi se re}i da ustavna kultura makar posre-
je se mo`e pretpostaviti da proizvode legitiman zakon. duje izme|u univerzalnih normi i posebnih konteksta.
Habermas je toliko puta naglasio da slo`ena moderna Tako|e bi se moglo re}i da se ustavna kultura sama po
dru{tva ne mogu po~ivati na “sadr`inskom konsenzu- sebi stvara kroz ne{to {to se mo`e zamisliti kao kru`ni
su oko vrednosti, nego samo na konsenzusu oko pro- proces u kome ustav, ustavna kultura, i raznovrsne i
cedura za legitimno usvajanje zakona i legitimno vr- promenljive grupe kulturnih (uklju~uju}i i nacionalno)
8) Jürgen Habermas, “Struggles for Re- {enje vlasti”.8 Ipak, va`no je samopoimanja u op{tijem smislu po~inju da uti~u i, u
cognition in the Democratic Constitutio-
imati na umu da su ~ak i u idealnom slu~aju, osna`uju jedno drugo.
nal State”, u idem, Multiculturalism, ur.
Amy Gatman (Princeton: Princeton Uni-
versity Press, 1994), str. 107–148; citat na
str. 135.
72 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 73

Onda ~ak ni ustavne patriote ne dolaze niotkuda. mom shvatanju potrebni za jedno op{te obja{njenje.
Upleteni u posebne kulture – unutar kojih, nadamo se, Preciznije, na pitanje o obliku privr`enosti tek treba
i napreduju – oni povrh svega uspostavljaju, odr`ava- da se odgovori. Moralno-psiholo{kim terminima oblik
ju i preoblikuju ustavne kulture koje te`e da izraze privr`enosti mo`e se valjda najbolje odrediti kao re-
univerzalne norme pravde i pravednosti u specifi~nim fleksivan, kriti~ki a ponekad ~ak i dvosmislen. Su{tin-
kontekstima. Najbolji na~in da se ostane veran uni- ska ustavna na~ela i ustavna kultura ne{to {ire jesu
verzalnim normama i da se one u~ine delotvornima shva}eni u kriti~kom svetlu i predmet su redovnog
jeste u~e{}e u stalnom razgovoru o datoj politi~koj procenjivanja i preispitivanja s obzirom na ono {to
kulturi i njegovo oboga}ivanje; ustavne patriote osta- gra|ani prihvataju da su univerzalne norme.
ju verne razgovoru ne ponajmanje tako {to istrajava- Ustavni patriotizam treba da bude refleksivan. Dru-
ju u neprekidnim neslaganjima koja tu iskrsavaju. gim re~ima, sam ustavni patriotizam mora povremeno
Tako ustavni patriotizam jeste specifi~an, i u sva- da se preispita i iznova odredi u svetlu daljeg razvoja
kom je slu~aju iluzija ili nelegitimno prisvajanje misli- i pobolj{anja principa koji su u srcu na{eg ustavnog
ti da se do “univerzalnog” mo`e sti}i neposredno ili da re`ima. U tom smislu, to se tako|e mo`e nazvati, po-
se ono mo`e zagovarati na na~in kome se ne mo`e novo na osnovu jednog Habermasovog pojma, “kolek-
prigovoriti – umesto da se do njega stigne razgovo- tivnim procesom u~enja”:9 on pretpostavlja otvorenu
rom: da se o njemu pregovara i da se ono osporava. budu}nost i spremnost gra|ana da prilagode razloge,
Me|utim, ~ak i u svojoj specifi~nosti ustavni patrioti- predmet i oblik svoje privr`enosti novim iskustvima.
zam jeste pre svega privr`enost normama ili principi- Iz toga sledi da gra|ani shvataju svoju ustavnu kultu-
ma. Ustavni patriotizam od drugih oblika prvr`enosti ru kao zauvek otvorenu i nedovr{enu – ukratko, kao
razlikuje to {to on nije grupa ljudi ili jednom re~ju pregnu}e u kojem one iz pro{losti prepoznajemo kao
kultura koja zahteva odanost. Moglo bi se re}i da je njegove u~esnike i za koje bismo po`eleli da u njemu
ustavni patriotizam zami{ljen kao politi~an skroz na- u~estvuju i na{i potomci.10 9) Habermas to ka`e ovako: “†T‡uma~enje
skroz: ljudi i “kultura” postaju bitni samo u onoj me- Iz prakse znamo da ure- ustavne istorije kao procesa u~enja zasni-
va se na netrivijalnoj pretpostavci da }e
ri u kojoj imaju uticaj na politiku ili, preciznije, na |ene zajednice ne mogu `i- kasnije generacije krenuti od istih stan-
osnovna pravila za kolektivno opravdanu upotrebu veti u stanju stalnog sop- darda od kojih su po{li i osniva~i... Svi u~e-
snici moraju biti sposobni da uo~e da je
prisile. stvenog preispitivanja i poduhvat isti koriz ~itavu istoriju i da ga
neodre|enosti. Smisao je u procenjuju sa istog stanovi{ta.” Vidi Jür-
Privr`enost i delotvornost: tome da osnovni stav prema gen Habermas, “Constitutional Democ-
racy: A Paradoxical Union of Contradic-
sve sama ambivalencija? politici barem ponekad zah- tory Principles?”, Political Theory 29, no. 6
Po{to sam objasnio predmet i specifi~nost ustavnog teva intenzivnu kriti~ku pa- (2001), str. 766–781; citat sa str. 775.
10) Vidi tako|e Ciaran Cronin, “On the
patriotizma, pre}i }u na druge elemente koji su po `nju. Ne mo`emo unapred Possibility of a Democratic Constitutional
Founding: Habermas and Michelman in
Dialogue”, Ratio Juris 19 (2006), str.
343–369.
74 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 75

re}i kako }e izgledati trenuci u kojima se javlja takav sliti, ne ponajmanje zato {to kriti~ari-liberalni nacio-
zahtev, {ta ga mo`e podsta}i i da li “kolektivno u~e- nalisti prave veliku stvar od navodnog “racionalizma”,
nje” pod odre|enim uslovima mo`e krenuti naopako – “apstraktnosti” i – izgleda neminovno – “beskrvnosti”
i odvesti ka “kolektivnom neu~enju”. Ali ne bih rekao ~itavog pojma. U redu je re}i da unutar ustavnog patri-
da je trivijalno ista}i da tu sliku na takav na~in ne bi otizma kao oblika privr`enosti kognitivni elementi
nu`no uokvirila shvatanja ustavnog patriotizma koja prete`u. Ali simboli~ni sadr`aj ustavne kulture, njeni
po~ivaju na stati~nom “ustavnom identitetu” ili obli- narativi i projekcije u budu}nost izazva}e i odre|ene
cima liberalnog nacionalizma koji se, uz sve ograde, emocije. U stvari, sva je prilika da }e izazvati prili~no
zasnivaju na pukim etni~kim identitetima.11 slo`enu grupu emocija – nasuprot, recimo, jednostav-
[to se ti~e razloga za privr`enost, ve} sam nazna~io nom ponosu.13 Sram, pravedni~ko zgra`anje (ili ono
da gra|ani koji ho}e da se pona{aju jedni prema dru- {to Habermas na jednom mestu zove “demokratsko
gima kao prema slobodnima i ravnopravnima u zajed- zgra`anje”), sr~anost, bes i gri`nja mogu imati ve}u
ni~kom dru{tvenom prostoru imaju razloga da usvoje ulogu od drugih emocija ili strasti koje obi~no uzimaju
principe ustavne demokratije. Oni tako|e imaju razlo- u obzir obja{njenja pripad- 13) Naro~ito zato {to ponos u na~elu nije
ga da uporno nastoje da se ti principi realizuju na naj- nosti.14 Me|utim, te emocije povezan sa delanjem. On ne poseduje ono
{to se naziva “te`nja ka akciji”. Vidi Jon El-
bolji na~in posredstvom razumnih neslaganja. O~ito je }e nu`no zavisiti od “kogni- ster, Alchemies of the Mind. Rationality
da ima vi{e ili manje strogih verzija ovog argumenta, tivnih prete~a”: gre{ka je ne and the Emotions (Cambridge: Cambridge
{to zavisi od moralne teorije koja se prihvata za osno- uvideti da su mi{ljenje i University Press, 1999), str. 283. Ili, kako je
to Hume rekao, “ponos i poniznost su ~i-
vu. Na primer, u stro`oj, kantovskoj verziji razlozi za emocije tesno povezani – ste emocije du{e, bez primesa bilo koje `e-
privr`enost mogu se tuma~iti isklju~ivo kao obaveze emocije (barem one koje su lje, i ne pokre}u nas odmah na akciju” (Da-
vid Hume, A Treatise of Human Nature, ur.
da se podupre pravedan politi~ki poredak;12 u druga- bitne za politi~ki `ivot) jesu, Ernest C. Mossner †London: Penguin,
~ijoj verziji, koja nagla{ava zna~aj demokratije za in- naposletku, zasnovane na 1985‡, str. 414).
dividualno dostojanstvo, mogu postojati instrumen- uverenjima.15 14) Strasti nisu isto {to i emocije, koje
opet nisu isto {to i raspolo`enja. Kako je to
talni razlozi da se odr`ava ustavna kultura ili identi- Moralni `ivot ustavnih u svojoj izvanrednoj knjizi pokazao Philip
tet koji omogu}avaju kolektivno delovanje i kolektiv- patriota onda mo`e biti pri- Fisher, moderni jezik emocija je neposred-
no u~enje. Drugim re~ima, razlozi za privr`enost nisu li~no slo`en, {to ne zna~i da no suprotstavljen jeziku “silovitih strasti”
kao gotovo inhrentno antidru{tvenom.
uvek isti, {to zavisi od ne~ije posebne osnovne moral- je izuzetan po svojoj slo`e- Ipak, jedna od najzanimljivijih dinamika
11) Za argument koji pokazuje postoja- ne teorije. nosti. Delimi~no i zbog ono- me|u strastima jeste kada jedna strast
nost “etni~kih jezgra” unutar liberalnog “blokira drugu”. I sasvim je mogu}e da
Da li i{ta od toga podrazu- ga {to se ~esto shvata kao jedno obja{njenje ustavnog patriotizma
nacionalizma vidi Arash Abizadeh, “Liberal
nationalist versus postnational social in- meva da privr`enost treba kontradikcija u srcu pojma obuhvati shvatanje srama, ili ~ak besa, ko-
tegration: on the nation’s ethno–cultural da bude sasvim racionalna? liberalnog nacionalizma, li- ji blokiraju drugu nepo`eljnu strast, poput
particularity and ‘concreteness’”, Nations straha. Vidi Philip Fisher, The Vehement
and Nationalism 10 (2004), str. 231–250.
O tom pitanju treba razmi- beralni nacionalista mo`e Passions (Princeton: Princeton University
12) Pauline Kleingeld, “Kantian Patrio- Press, 2002).
tism”, Philosophy and Public Affairs 29 15) Elster, Alchemies of the Mind, str.
(2000), str. 313–341. 249–250.
76 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 77

biti podjednako optere}en, ~ak i razdiran. Istovremeno, gra|ani treba da budu spremni da daju jedni za dru-
bilo bi pogre{no tvrditi da ustavni patriotizam uklju~u- ge. U zavisnosti od konteksta, ustavni patriotizam mo-
je standardnu grupu emocija i strasti. Na slici slo`enog `e naravno podr`ati su{tinska ustavna na~ela koja ob-
posttradicionalnog dru{tva ipak nema mesta za neupit- uhvataju i vrlo ra{irenu preraspodelu sredstava. Sam
ni ponos i pravolinijske ili homogene nacionalne nara- po sebi, me|utim, ustavni patriotizam nije ni na jedan
tive o junacima i pobedama.16 U tom je smislu posttra- direktan na~in temelj za veliku dr`avu blagostanja.
dicionalna ustavna kultura naravno i postjuna~ka. I, Me|utim, i sa tim ograni~enjem, mo`e se zaklju~iti
kao {to je ve} re~eno, ona je i postnacionalisti~ka (i kad da ustavni patriotizam pru`a naprosto isuvi{e miro-
smo ve} kod toga, posttradicionalisti~ka), a ne postna- tvornu sliku politi~kog sveta; gde su tu pitanja o
cionalna.17 Naposletku, ustavna kultura nije samo za- uklju~ivosti i isklju~ivanju? Ako ih uop{te nema, on-
snovana na do`ivljajima nacionalnog (podnacional- da ustavni patriotizam mo`e biti vrsta filozofskog se-
nog) nego je i pro`eta njima, a posebno narativima o dativa koji ~ini da prihvatimo neobja{njena i neoprav-
te{koj pro{losti, o nepravednoj vlasti i o prevladavanju dana uklju~ivanja i isklju~ivanja? Upravo tu se prese-
nepravedne vlasti. caju pitanje o motivacionim izvorima delotvornosti i
Kona~no, tu je i ono {to sam prethodno postavio pitanje o lojalnosti. Za po definiciji parcijalnu i rela-
kao pitanje o rezultatima ili “u~inku” ustavnog patri- cionu lojalnost ka`e se da je uvek povezana sa “isto-
otizma. Habermas je to opisao kao “apstraktnu, prav- rijskim ja”.18 Drugim re~ima, smatra se da se ona od-
no posredovanu solidarnost me|u neznancima”. To je nosi na manju ili ve}u grupu ljudi (ili mo`da samo na
svakako daleki odjek aristotelovskog ili firentinskog jednu voljenu osobu) i izgleda da ona podrazumeva
gra|anskog prijateljstva, koje nastaje u dru{tvima u zajedni~ku istoriju sa nekim ljudima (ili sa jednom
kojima su politi~ki kontakti neposredni. Ipak, nije o~i- osobom). [tavi{e, ona se uvek ispoljava usled pretnje,
to da je “solidarnost” ba{ pravi termin ovde. Iz obja- to jest kada se pojavi neki drugi mogu}i predmet oda-
{njenja koje sam dosad ponudio nije o~igledno da li se nosti. Drugim re~ima, lojalnost je izlo`ena proveri ka-
od gra|ana zaista tra`i da u~ine neku `rtvu jedni za da postane dostupna neka druga privla~na alternativa
druge u smislu o~uvanja {iroko zasnovane dr`ave bla- – druga osoba ili druga zemlja. Ako je tako, prirodno
16) “A {ta sa junacima demokratije i nje- gostanja. Na posredan na- je da zajedno sa Georgeom Fletcherom pitamo:
nim pobedama?” mogao bi neko da pita.
~in moglo bi se tvrditi da “†K‡ako bi neko mogao biti neveran Ustavu? Nema
Kratak odgovor glasio bi da takvi narativi
postoje i da su ~ak neophodni. Ali jedva da pravedna vladavina zakona druge alternative koja spremno vreba. Ne bi imalo
me|u tim narativima ima nekih koji tako- i demokratija, a naro~ito smisla da jedan Amerikanac razmatra da li da prime-
|e nisu i dvosmisleni na neki na~in, i ta
dodatna dvosmislenost jeste ono {to pra-
ideal javne sfere otvorene ni nema~ki ili kanadski ustav.”19
vi razliku u prilog ustavnom patriotizmu. za deliberacije iz raznih Da bi se odgovorilo na ovaj izazov, treba pre svega
Podsetimo se u tom kontekstu na Benja- uglova, tra`e sredstva koja povu}i razliku izme|u dve 18) George P. Fletcher, Loyalty. An Essay
minovu izreku da nema predmeta kulture
on the Morality of Relationships (New
koji istovremeno nije i predmet varvarstva.
York: Oxford University Press, 1993).
17) Cronin, “Democracy and Collective
19) Ibid., str. 63.
Identity”, str. 19.
78 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 79

razli~ite vrste lojalnosti. Jednostavno re~eno, jedna je nja.21 Joseph Raz to ka`e ovako: “†S‡misao dolazi kroz
lojalnost ljudima, a druga je lojalnost principima. U zajedni~ku istoriju i kroz rad. Oni ~ine predmet ne~ije
praksi, ta razlika je ~esto zamagljena. Recimo, na pri- privr`enosti izuzetnim.”22 Dakle, pojmovno i empirij-
mer, da smo se u pro{losti sa drugima uklju~ili u za- ski jeste mogu}e vezati se za univerzalisti~ke principe
jedni~ko preduze}e – uspe{nu politi~ku borbu za vi{e i ose}ati lojalnost prema odre|enoj ustavnoj kulturi.
pravde i {iru gra|ansku uklju~ivost. U~esnici u toj Za{to je sve ovo tako u`asno va`no? Ne toliko be-
borbi mogu ose}ati privr`enost ne samo prema princi- smislen odgovor u jednoj re~i glasio bi – “makarti-
pima pravde i uklju~ivosti nego i prema drugim u~e- zam”. Nad svakom raspravom o lojalnosti i ustavu
snicima, sa kojima sada dele istoriju i, mogu}e je, po- lebdi avet politi~kog progona ve{tica, to jest onih u
bedu – na primer, neku vrstu politi~kih ustanova po- koje se sumnja da im nedostaje “politi~ka lojalnost” ili
sve}enih pravdi ili promeni politi~kog mentaliteta. “gra|anska pouzdanost”. Zagovornici kulturnog naci-
Me|utim, upravo onoliko koliko razlika mo`e biti ne- onalizma osetili su se posebno izazvani da jednostav-
jasna, te dve vrste lojalnosti mogu biti i u sukobu. Lju- nu pripadnost po kulturi suprotstave pripadanju koje
di do kojih nam je stalo mogu se pona{ati ili menjati se zasniva na u~inku ili zakletvi na vernost. ^esto se
na na~ine koji naru{avaju principe do kojih nam je tvrdi da potonje ne dozvoljava da se zaista ose}amo
stalo. Ali u svemu je klju~no to da nije ta~no da “zup- “kao kod ku}e”, jer pripadnost tu zavisi od standarda
~anici lojalnosti naprosto ne hvataju Ustav”.20 Princi- politi~kog pona{anja koji se mogu menjati. Tako ono
pi mogu privu}i lojalnost podjednako kao i ljudi. {to ne mo`emo izabrati (recimo, kultura u kojoj smo
Od primedbe da nema “alternative koja spremno ro|eni) paradoksalno doprinosi na{oj politi~koj slobo-
vreba”, bolja je ona prema kojoj, ako nam je stalo sa- di i omogu}ava toleranciju (zamislimo idealnu verziju
mo do principa, mo`emo napustiti zemlju ~iji ustav se Britanije, tolerantnu za politi~ke ekscentri~nosti) –
menja tako da naru{ava te principe. Drugim re~ima, dok mogu}nost politi~kog izbora podsti~e isklju~ivosti
pravo je pitanje koliko lojalnost zavisi od neke vrste (zamislimo Sjedinjene Dr`ave i makartizam).
zajedni~ke istorije, kako to Fletcher tvrdi. Ako po|emo Nisam siguran da se ovaj argument mo`e jednostav-
od onoga {to je ranije re~eno o ustavnoj kulturi, od- no pobiti. On zaista pretpostavlja kulturno homogene
govor bi, ~ini mi se, mogao da bude: ~ak i univerzal- entitete (ina~e se ponovo javljaju fragmentacija i mo-
ni principi jesu, naravno, otelovljeni u posebnim usta- gu}e isklju~ivanje). I zaista pretpostavlja da politi~ko
novama i praksama, i za te ustanove mo`emo se ve- izra`avanje tih kulturnih entiteta ne}e ograni~iti kul-
zati a da se ne preobrazimo u partikulariste. Te poseb- turnu toleranciju. Ali to nije dovoljno da se opredeli-
ne ustanove i prakse onda tako|e imaju smisla za nas mo za politi~ke identitete. U stvari, mo`da naprosto
zahvaljuju}i na{oj privr`enosti i u~e{}u u zajedni~koj treba priznati da nema jemstva da se ustavne kulture
istoriji njihovog podupiranja, kritikovanja i menja- ne}e pokazati kao netole- 21) Joseph Raz, Value, Respect and Attac-
hment (Cambridge: Cambridge Univerity
20) Ibid., str. 64.
Press, 2001), str. 16.
22) Ibid., str. 20.
80 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 81

rantne. Ali u isti mah nije ba{ neminovno da se poli- postoje}i povezani politi~ki prostor. Iz te teorije se
ti~ki oblici pripadanja ispostave kao zahtevi za zakle- svakako ne mo`e izvesti zahtev za kulturno samoodr-
tve na vernost. U svakom slu~aju, kako dru{tva posta- `anje sredstvima politi~ke autonomije. Ta~no je da
ju sve heterogenija tako }emo sve manje imati mogu}- ustavni patriotizam zahteva decentralizaciju i otvara-
nost da gra|anima ne dozvolimo da biraju i pouzda- nje postoje}ih ustavnih kultura jednih prema drugima.
mo se u kulturni konformizam. U tom smislu – najuop{tenije govore}i – verovatnije je
Postoji i teorijski odgovor na zebnju u vezi sa ma- da }e se sti}i na stranu politi~kih aran`mana koji in-
kartizmom – iako i on ni{ta ne jem~i. Ustavni patrio- tegri{u umesto da razdvajaju. Ali to je relativno slabo
tizam sam po sebi – barem na na~in kako ga ja pred- na~elo. Teorijski se svakako da zamisliti da nacional-
stavljam – na kraju nas vra}a na sredi{nju ideju o gra- na manjina suo~ena sa nepodno{ljivim podjarmljiva-
|anima koji jedni druge priznaju za slobodne i ravno- njem uspostavi svoju dr`avu, ustanovi ustavni re`im i
pravne. Te{ko je zamisliti da ustavne kulture izgra|e- zapo~ne kriti~ko preoblikovanje svoje tradicije. Dru-
ne oko te ideje mogu ikada postati toliko izopa~ene da gim re~ima, ne postoji ni{ta nu`no kontradiktorno u
podsti~u sistemsku netoleranciju, iako to naravno ni- vezi sa grupom politi~ki samoopredeljenih postnacio-
je nemogu}e. Ovde ipak treba naglasti da su samokri- nalista. Dakle, ustavni patriotizam pru`a, za razliku od
ti~nost i refleksivnost, u jakom moralnom poimanju onoga {to tvrde kriti~ari, obja{njenje politi~kog konti-
koje se ovde izla`e, ugra|ene u samo shvatanje ustav- nuiteta zahvaljuju}i svom usredsre|ivanju na ustavne
nih kultura koje bi ustavni patriotizam trebalo da po- kulture. Ali on mo`e pru`iti i pravo obja{njenje za po-
dr`ava kao oblik postkonvencionalne, posttradiciona- liti~ko razgrani~enje.
listi~ke, postnacionalisti~ke pripadnosti. Takav ustav- Rekav{i to, ustavni patriotizam je uskladiv sa onim
ni patriotizam nalazi normativne resurse za osporava- – i zapravo to podsti~e – {to sam na po~etku nazvao
nja unutar sebe – on ima resurse koji se`u sve do sa- “transnacionalnom izgradnjom normi”. Pod tim prili~-
mih temelja su{tinskih ustavnih na~ela koja su naru- no ru`nim neologizmom podrazumevam pojavu sve
{ena. Ukratko, on jeste refleksivan. slo`enijih politi~kih i moralnih veza preko granica dr-
`ava – pri ~emu te veze ne ~ine granice suvi{nima ili
O granicama ustavnog patriotizma moralno nebitnima – kao i praksi uzajamnog u~enja i
i pore|enju sa liberalnim nacionalizmom zajedni~kog deliberativnog u~e{}a. Zbog svoje posve-
Nazna~io sam na po~etku da je va`no ista}i {ta ustav- }enosti univerzalnim normama, ustavni patriotizam
ni patriotizam ne pru`a: dakle, on sam po sebi nije te- }e podsticati uspostavljanje takvih veza. Me|utim, po-
orija koja odre|uje politi~ke granice. S obzirom na to, {to priznaje legitimne razlike me|u ustavnim kultura-
mo`e se re}i da mu je svojstvena slabost liberalne mi- ma, ne}e zapasti u neku verziju monisti~kog kosmo-
sli uop{te: i on uglavnom prihvata zdravo za gotovo politizma: dakle kosmopolitizma koji politi~ke granice
82 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 83

smatra moralno bezna~ajnima i pretpostavlja da su svi ska zajednica ljudi”.25 On tako|e po{tuje ~injenicu da
ljudi jedni sa drugima u potpuno istom moralno-poli- postoje granice i povezane {eme saradnje, ali to ~ini s
ti~kom odnosu. nadom da }e te {eme menjati u sve liberalnijem i pra-
Na prvi pogled, mogu}e je uputiti primedbu da vednijem smeru i {iriti im uklju~ivost. Granice i {eme
ustavni patriotizam mo`e, prili~no paradoksalno, ba{ saradnje nisu naprosto prepreke, to su i resursi ili, ako
da blokira takvo zajedni~ko u~e{}e – jer “mi” ljubo- ho}ete, ~ak i postignu}a ({to tu`no i uvek iznova de-
morno `elimo da za{titimo “na{“ ustav, i ne `elimo da monstrira nicanje dr`ava i nacija ni iz ~ega). Ustavni
“na{e” ustavne sudije citiraju strane zakone i uvoze patriotizam nastoji da podupre ono {to bismo mogli
su{tinska ustavna na~ela drugih ljudi; kao i da jak na- nazvati pravedno{}u s obzirom na ostvarene instituci-
glasak na ustavima kao `i`ama politi~ke pripadnosti je, a da pri tom ne podrazumevamo da institucije mo-
mo`e, ako ni{ta drugo, lako proizvesti neku vrstu nar- gu biti normativno ostvarene i opravdane jednom za-
cizma malih ustavnih razlika. Ali takav ustavni naci- uvek. To je bez sumnje jedan veliki ustupak politi~koj
onalizam – ili, u dobro}udnijoj formulaciji Franka realnosti sveta ve} podeljenog na dr`ave, i neko bi to
Michelmana, ustavna “zebnja oko integriteta” – jasno mogao videti i kao klju~ni ustupak koji je prevr{io
se suprotstavlja razumevanju ustavnog patriotizma meru.
koje se ovde zastupa: razumevanju koje ustavne kul- Me|utim, taj element politi~kog realizma ima i dru-
ture ne smatra potpuno “ostvarenim” i zatvorenim za gu, manje malodu{nu implikaciju.26 Dakle, kako je ov-
samokriti~no u~enje nego ih vidi kao stalna pregnu}a de sugerisano, ustavni patriotizam ne}e pokleknuti
u ostvarivanju odre|enih normi i vrednosti na “sve pred onim {to bismo mogli nazvati zabludom o temelji-
savr{eniji” na~in.23 U isto vreme, on ostavlja otvore- ma: on naprosto ne tvrdi ono {to mu kriti~ari ~esto pri-
nom mogu}nost znatnih varijacija ustavnih kultura, pisuju – da mu{karci i `ene treba da se okupe, da tako
~ak i su{tinskih ustavnih na~ela, ali tek posle zajed- ka`emo, niotkuda, kako bi stvorili ure|enu zajednicu
ni~kog deliberativnog u~e{}a i razmatranja ostalih po- zasnovanu na pukim univerzalisti~kim vrednostima;
liti~kih mogu}nosti, i ne zaklju~uje dogmatski tran- ustavni patriotizam menja, on ne stvara ni iz ~ega. Na
snacionalnu raspravu o normama i vrednostima pod istom tragu, on se ne uklapa u ono {to bismo mogli na-
izgovorom o zadatoj samodovoljnosti nacionalnih de- zvati racionalisti~ko-voluntaristi~kom zabludom: dru-
mokratskih samouprava.24 gim re~ima, on ne tvrdi da privr`enost treba da bude
Tako ustavni patriotizam priznaje da je legitimna vi- ~isto racionalna i namerna; i opet, on preoblikuje (to
{eslojnost politi~ke moralnosti i prihvata ideju da po- jest mi preoblikujemo) na{e sklonosti i emocije i ne za-
23) Frank I. Michelman, “Integrity-Anxi- vezane {eme pravednog za- visi od potpuno nerealisti~ne puke politike volje. Mic-
ety?”, u Michael Ignatieff (ur.), American jedni~kog `ivota name}u helman je to izrazio vrlo po- 25) Vidi tako|e Thomas Nagel, “The Pro-
Exceptionalism and Human Rights (Prin-
ceton: Princeton University Press, 2005), stro`e obaveze nego “svet- eti~no: “ustavni patriotizam blem of Global Justice”, Philosophy and
Public Affairs 33 (2005), str. 113–147.
str. 241–276. 26) Uporedi ono {to sledi sa Bernard Yack,
24) Vidi Rabkin, Democracy without Nati- “The Myth of the Civic Nation”, Critical
ons? Review 10 (1996), str. 193–211.
84 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 85

obnavlja i obja{njava mogu}nost moralnih rezona i nacionalisti morali su da tvrde da je solidarnost ve}a
moralnog do`ivljaja, ali u isto vreme pokazuje da su to me|u onima koji se ose}aju sli~nima (ili ~ak istima) u
rezoni i do`ivljaji u koje se ne upu{tamo zaboraviv{i na jednom zna~ajnom vidu. Postoje naravno neki, ali ne
sve, nego sa sobom vu~emo oblake kulture iz na{e po- i kona~ni, empirijski dokazi da etni~ki homogena dru-
sebne nacionalne ku}e”. {tva mogu podneti vi{e stepene preraspodele. Kao je-
To tako|e zna~i da je ustavni patriotizam raskrstio dan mogu}i eti~ki argument za tu vezu navodi se to
sa razlikom izme|u “dobrog gra|anskog” i “lo{eg et- da nacionalna pripadnost sama po sebi name}e oba-
ni~kog” nacionalizma koju sociolozi s pravom ozna- veze davanja sredstava lo{ije stoje}im sunarodnicima.
~avaju kao “pojmovno neodre|enu, empirijski neu- Drugim re~ima, kao {to ~injenica da je neko ~lan po-
putnu i normativno problemati~nu”.27 Iz toga sledi da rodice povla~i sa sobom odre|ene odgovornosti, uzi-
ustavni patriotizam ne treba da smatramo za pomod- ma se da poimanje sebe kao sunarodnika tako|e vodi
nu verziju gra|anskog nacionalizma: on je transfor- ka odre|enim obavezama. Ali “zajedni~ko shvatanje”
mativna koncepcija zajedni~kog `ivota koja se razli- porodi~nih obaveza, ili ~ak moralna intuicija o njima,
kuje od gra|anskog nacionalizma i sugeri{e moralnu se`u i mnogo dublje i znatno su ra{irenije od sli~nih
psihologiju druga~iju od nacionalizma svake vrste, bi- intiuicija o nacionalnosti. “Nacionalna solidarnost”
lo etni~ke ili gra|anske. jeste oblik solidarnosti koji je naro~ito ranjiv spram
Ali, mo`ete pitati, nije li ozbiljan nedostatak to {to krupnijih promena u politi~koj kulturi i kolektivnom
nam ustavni patriotizam kao teorija gra|anskih veza eti~kom samopoimanju; kona~no, na identitetu zasno-
ne ka`e kako da stvorimo dru{tvenu solidarnost? Zar van instrumentalni argument koji obja{njava dopri-
tu i kao normativno i kao eksplanatorno obja{njenje nose nacionalizma blagostanju ostaje istorijski krajnje
nije u izrazitoj prednosti liberalni nacionalizam kada kontigentan. Uzgred, on tako|e ne ka`e ni{ta o tome
tvrdi da su pripadnici iste nacije spremni da veruju kako da se stekne ispravan “nacionalni identitet”, ako
jedni drugima i `rtvuju se jedni za druge? Zar ne vi- ga, naime, ve} ne posedujemo.
dimo svaki dan dokaze da su ljudi zaista spremni da Mo`da je ubedljiviji argument po kome `rtvovanje
se `rtvuju za svoje nacije – u stvari da `rtvuju sve i za druge unutar zajedni~ke nacionalne kulture uop{te
daju `ivot za naciju? Dok, sa druge strane, verovat- nije `rtvovanje. Naprotiv, prema ovom toku razmi{lja-
no nikada ne}emo videti grob neznanom postnacio- nja, nacija daje {iri smisao jastvu, pa tako `rtvovanje
nalisti. u stvari nije istinski ~in altruizma. Eti~ki status ovog
Za razliku od stava koji sam imao prema politi~kom argumenta ostaje neodre|en: preciznije, nije jasno da
povla~enju granica, ovde nisam spreman da u~inim li ta vrsta “pro{irenog egoizma” uop{te sadr`i neki
bilo kakav ustupak. Da bi protuma~ili pojmovnu vezu eti~ki argument. Nije jasno ni to da li mnogi od onih
izme|u nacionalizma i dr`ave blagostanja, liberalni koje nacionalna dr`ava primorava da plate porez za
27) Rogers Brubaker, Ethnicity without
Groups (Cambridge, Mass.: Harvard Uni-
versity Press, 2004), str. 5.
86 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 87

potrebe preraspodele veruju u takvo shvatanje “pro{i- Ali najva`nija primedba celom tom liberalno-nacio-
renog jastva”. A ~ak i kad bi gra|ani razumeli sebe nalisti~kom toku misli jeste mo`da ovo: nije re~ o pre-
kao delove pro{irenog jastva, ostaje pitanje kako to teranom istorijskom uop{tavanju ako ka`emo da su
pro{ireno jastvo razume samo sebe. Drugim re~ima, dr`ave blagostanja nastale kao rezultat politi~kih bor-
pro{ireno jastvo, nacija, mo`e imati ideje o pravdi ko- bi za u~e{}e u odlu~ivanju i za pravdu. Retko je, ako
je se ne mogu prevesti u ekstenzivnu preraspodelu. Jo{ je ikad, “komunalna solidarnost” stvarala “ose}anje,
jednom, ovo razmi{ljanje naprosto prepu{ta pravdu na ili iluziju, bliskosti i zajedni~ke sudbine, {to je predu-
milost promenljivih “zajedni~kih razumevanja” i men- slov za distributivnu pravdu”.28 Naprotiv, ponekad ne-
taliteta. ki ljudi ubede ili ~ak primoraju druge ljude da prizna-
I onda se postavlja pitanje o poverenju. Grubo go- ju da dele zajedni~ku sudbinu i s obzirom na to pre-
vore}i, da bi preraspodela sredstava bila uspe{na po- poru~e im da u~estvuju u {emama preraspodele. Otu-
trebna je potvrda da }e oni koji treba da daju i oni ko- da navika da se u~estvuje u takvim {emama mo`e na-
ji imaju pravo da tra`e po{tovati zakone. Sankcije mo- posletku i ugroziti ose}anja “komunalne solidarnosti”.
gu donekle obezbediti po{tovanje zakona, ali, tvrdi se, Pokreti za socijalnu pravdu gotovo nikada nisu po~i-
{eme za preraspodelu sredstava funkcionisa}e isprav- vali na nacionalnoj retorici; dr`ave blagostanja jesu
no samo ako gra|ani veruju jedni drugima. Me|utim, ishod politi~kih okr{aja (ili nastojanja dr`ava da pred-
~ini se da poverenje tu ponovo stoji umesto istosti – uprede takve okr{aje). One nisu rezultat velikodu{no
drugim re~ima: samo ako gra|ani mogu da pretposta- pro{irenih ose}anja bratstva (naravno mu{kih).
ve da su drugi poput njih i, naro~ito, da su poput njih Na kraju, tvrdnja liberalnog nacionalizma o motiva-
u bitnom aspektu spremnosti da se poka`e solidarnost cionoj snazi “nacije” deluje tako ubedljivo zato {to svi
prema sunarodnicima. Tako smo se opet vratili pitanju mo`emo da se setimo slika po`rtvovnosti koja se ~ini
da li ta istost, ili identitet, o kojoj ovde govorimo na- “nacionalnom” – naro~ito u ratu. Ali emotivna snaga
~elno podsti~e solidarnost ili je ne podsti~e. Time na- takve po`rtvovanosti bolje se razume ako “naciju” tu
ravno ne tvrdimo da poverenje nije bitno za uspe{nu vidimo onako kako ona izgleda na bojnom polju: kva-
politiku. Ali zar nije logi~nije re}i da poverenje prois- zireligiozna, transcendentna apstraktnost, gotovo mi-
ti~e iz zajedni~kog politi~kog pregnu}a, iz brige o tom sti~no telo koje povezuje pro{lost, sada{njost i budu}-
pregnu}u i razmi{ljanja o njemu – i da onda povere- nost; ili, naravno, mala, vrlo konkretna ~eta srodnika
nje zauzvrat podupire to pregnu}e? Drugim re~ima, i prijatelja koja treba da se odbrani. Takav misti~ni na-
politi~ki identitet stvaraju realno delovanje i postoje- cionalizam ili li~na lojalnost jesu, da ka`emo makar
}e zajedni~ke aktivnosti, poput odr`avanja i usavr{a- toliko, stvari vrlo razli~ite od svakodnevne spremnosti
vanja ustavne kulture, a ne navodno date, reifikovane gra|ana koji bi da pla}aju porez za stvarno postoje}e
“nacionalne kulture”. neznance. 28) Yael Tamir, Liberal Nationalism (Prin-
ceton: Princeton University Press, 1993),
str. 121. †Jael Tamir, Liberalni nacionali-
zam, s engleskog preveo Mi{a \urkovi}
(Beograd: Filip Vi{nji}, 2002).‡
88 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 89

Jo{ dve primedbe: da li je ustavni patriotizam bo`avanja, ili bar ideologija koja ~ini da se gra|ani di-
etatisti~ki, i da li je gra|anska religija ve svom ustavu i svojim gra|anskim mitovima kao
Sada bih se pozabavio dvema bitnim primedbama ko- kvazitrascendentnim objektima.
je – umesto da po navici zapoma`u za “krvavijim” Te primedbe o~ito deluju u sasvim razli~itim filozof-
pojmovima – u principu ne sumnjaju u motivacionu sko-normativnim i empirijskim ravnima. Me|utim,
snagu ustavnog patriotizma, nego se ukr{taju u tvrd- obe pokre}e izvesno nepoverenje prema onome {to bi-
nji da ustavni patriotizam neminovno te`i da postane smo skra}eno mogli nazvati “identitetskom logikom”.
neliberalan, bez obzira na univerzalne, demokratske Evo na {ta mislim: kriti~ari koji su izrekli prethodno
norme i vrednosti za koje se ka`e da su u njegovom navedene primedbe vide ustavni patriotizam kao ob-
jezgru. Drugim re~ima, ustavni patriotizam mo`da ne lik “politi~kog identiteta”, i premda nije nu`no da se
mo`e izbe}i normativne i prakti~ne pote{ko}e koje se svi naredni koraci u rezonovanju objasne, iz toga na-
obi~no povezuju sa nacionalizmom i zapravo podsti- vodno sledi da “identiteti” uvek isklju~uju i da nemi-
~u kritike nacionalizma koje razra|uju upravo zago- novno zahtevaju “Drugog”, ako ne ba{ i neprijatelja.
vornici ustavnog patriotizma. Tvrdi se da “politi~ke vrednosti mogu biti jednako
Dve primedbe ustavnom patriotizmu koje imam na u~inkovita obele`ja grupnog identiteta i jednako is-
umu mogu se ovako formulisati: prvo, tvrdi se da je klju~ive kao i etni~ka svrstavanja”, i da, {tavi{e,
ustavni patriotizam u stvari oblik “etatisti~kog nacio- ustavni patriotizam ostaje unutar “tradicije dr`avljan-
nalizma” i stoga u krajnjem slu~aju te`i da izazove stva nacionalne dr`ave”.30
iste one probleme koji se obi~no povezuju sa naciona- Izazovno je odgovoriti na ove primedbe redefinisa-
lizmom. Kao {to je rekao Joseph Weiler u kritici zago- njem ustavnog patriotizma kao samo jednog oblika
vornika evropskog ustavnog patriotizma, “dobar kritike. On bi tako mogao postati sredstvo za “odbija-
ustavni liberal, ~ini se prema ovom idiomu, mora biti nje identifikacije”, umesto da i sam bude neki oblik
ustavni nacionalista i, kako se ispostavlja, ustavni za- “identifikacije”; tako bi tako|e mogao lak{e ispuniti
log nije samo u vezi sa vrednostima i ograni~enjima normativni zahtev za “podr`avanje inkluzije drugog i
vlasti ve} se odnosi i na ono {to joj je suprotno: na otvaranje prema njemu”, koji je postavio jedan kriti-
mo} koja vreba ispod takvih vrednosti”.29 Drugo, iako ~ar ustavnog patriotizma.31 “Identitetska logika”, da
ustavni patriotizam nije nu`no varijanta nacionali- tako ka`em, naprosto je onesposobljena ako ustavni
zma, on jeste – {to normativno i prakti~no mo`e biti patriotizam vi{e nije ni na koji neposredan na~in po-
29) J. H. H. Weiler, “Federalism Without jo{ gore – oblik “gra|anske vezan sa konceptualizova- 30) Dora Kostakopoulou, “Thick, Thin and
Constitutionalism: Europe’s Sonderweg”, religije”; to jest, uop{teno njem onoga {to je zajedni~- Thinner Patriotisms: Is This All There is?”,
u Kalypso Nicolaïdis i Robert Howse (ur.), Oxford Journal of Legal Studies 26, no. 1
The Federal Vision: Legitimacy and Levels govore}i, u najgorem slu~a- ko gra|anima; umesto toga, (2006), str. 73–106; ovde str. 79 i 83.
of Governance in the United States and ju oblik kolektivnog samoo- on postaje kritika u ime 31) Vidi Markell, “Making Affect Safe for
the European Union (Oxford: Oxford Uni- Democracy?”; Kostakopoulou, “Thick, Thin
versity Press, 2001), str. 54–70; ovde str. and Thinner Patriotisms”, str. 74.
64.
90 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 91

univerzalisti~kih normi i vrednosti onoga {to im jeste kritika mo`e delovati; i, na osnovu onoga {to se ~ini
zajedni~ko. prili~no mehanicisti~kim modelom, izgleda da se
Razume se da je uvek mogu}e tvrditi da ustavni pa- ustavni patriotizam zami{lja kao neprekidno pregnu-
triotizam treba pre svega da bude u slu`bi kritike, sve }e “pro~i{}avanja” politi~ke kulture. Dakle, tu postoji
dok se ne uspostavi ustavni patriotizam kao potpuno jedna su{tinski neobrazlo`ena premisa da je politi~ka
normativno opravdani kolektivni identitet. Ali, mo`e stabilnost ve} osigurana u nekom obliku; ujedno, tu je
se re}i i da takav kolektivni identitet nikada ne}e biti i tvrdnja da }e svaka politi~ka kultura stalno biti za-
uspostavljen, i da savr{eni spoj normativnih te`nji i ga|ena nelegitimnim oblicima partikularizma, koga
jedne stvarno postoje}e ustavne kulture – ustavni pa- onda treba odstraniti u ime ustavnog patriotizma. Sve
triotski “dogovor”, ako ho}ete, ili, mo`da, zatrpavanje to samo je deo pri~e; to ne mo`e biti cela pri~a. Ili, ako
onoga {to je Samuel Huntington jednom nazvao pro- ho}ete, to je samo jedno lice ustavnog patriotizma, a
cepom izme|u ideja i institucija – nije ni mogu} ni su- ustavni patriotizam, kao {to rekoh, poput Janusa uvek
{tinski po`eljan.32 Stoga bi se pouzdano moglo tvrdi- ima dva lica.
ti da kritika podstaknuta ustavnim patriotizmom zasi- Dakle, u vezi sa prvom primedbom, ideja da je
gurno jeste permanentna i nikada ne}e proizvesti ni- ustavni patriotizam u stvari oblik etatisti~kog nacio-
{ta nalik na neproblemati~nu gra|ansku identifikaciju nalizma po~iva na razlikovanju kulturnog od politi~-
sa postoje}om ure|enom zajednicom, po{to nijedan kog nacionalizma.33 Kulturni nacionalizam, ka`e se,
stvarno postoje}i ustav, ili, op{tije re~eno, nijedna pretpostavlja da oni koji dele “zajedni~ku istoriju i
stvarno postoje}a dr`avna struktura nikada ne}e biti u dru{tvenu kulturu imaju temeljni, moralno bitan inte-
stanju da ispuni o~ekivanja utemeljena u ~istom uni- res da se dr`e svoje kulture i prenose je s generacije na
verzalizmu. Takav nedostatak ispunjenja ujedno }e generaciju”.34 S druge strane, politi~ki nacionalizam
dati zamah neprekidnoj borbi za sve potpunije, iako poziva se na ideju da gra|ani jedne dr`ave moraju de-
nikada potpuno, ispunjenje univerzalisti~kih ideala. liti homogenu nacionalnu kulturu kako bi ta dr`ava
Ja sam sâm bio ranije predlo`io upravo tu sliku ostvarila politi~ke vrednosti poput pravde, dobrobiti,
ustavnog patriotizma usredsre|enog na zadatak i sva- mo`da ~ak i slobode. Chaim Gans obrazla`e da etati-
kako ne `elim da je se ovde odreknem; ali, ~ini mi se, sti~ki nacionalizam oblikuje “stav... prema kome je za-
ako se samo istakne kritika, to je zapravo isuvi{e lak jedni~ka nacionalna kultura uslov ili sredstvo za
na~in da se odgovori na navedene primedbe. Time se ostvarenje politi~kih vrednosti koje ne proizlaze iz na-
32) Vidi tako|e Rogers M. Smith, “The pre}utno pretpostavlja da }e cionalnih kultura niti slu`e njihovoj za{titi”.35 Jedno-
‘American Creed’ and Constitutional The- istrajati i druge vrste kolek- stavno re~eno, za kulturni nacionalizam kultura je
ory”, Harvard Law Review 95, no. 7 (1982),
str. 1691–1702. Otpor prema zaokru`eno- tivnih identiteta, protiv ko- svrha, dok politi~ki nacionalizam koristi kulturu kao
sti i punom otelovljenju mo`e se potpuni- jih ustavni patriotizam kao sredstvo. Prema toj analizi – i na prvi pogled ne bez-
je teoretizovati pojmovnim sredstvima ko-
ja su predlo`ena u demokratskoj teoriji 33) Gans, The Limits of Nationalism.
Claudea Leforta. Zahvaljujem se Helder de 34) Ibid., str. 7.
Schutter za ovu primedbu. 35) Ibid., str. 15.
92 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 93

razlo`no – ustavni patriotizam mo`e se svrstati uz nacionalizam ipak je nacionalizam neke vrste, i nije
etatisti~ki nacionalizam. automatski manje bremenit opasnostima u pore|enju
Va`no je uvideti snagu primedbe koja mo`e proiste- sa kulturnim nacionalizmom. Pogotovo zato {to ipak
}i iz te razlike (ne tvrdim da sâm Gans zaista izvodi te`i homogenizaciji gra|ana, navodno neophodnoj za
normativnu primedbu one vrste kojom se ja ovde ba- demokratiju, na na~in koji je prepoznatljiv jednom an-
vim). Prvo, ustavni patriotizam, u meri u kojoj je on tiliberalu poput Carla Schmitta, i koji vi{e ili manje ne-
zaista oblik gra|anske privr`enosti ili politi~ke odano- posredno ugro`ava vrednosti kao {to su inkluzivnost,
sti – a ne slobodnoplutaju}i skup univerzalisti~kih individualnost i razli~itost.
uverenja – neminovno mora biti usredsre|en na dr`a- Po mom mi{ljenju, odbrana ustavnog patriotizma
vu. Drugo, u meri u kojoj je ustavni patriotizam usred- koja uspe{no opovrgava njegovo izjedna~avanje sa
sre|en na posebnu ure|enu zajednicu i te`i izgradnji etatisti~kim nacionalizmom trebalo bi otprilike ovako
homogene politi~ke kulture kojoj je svojstven zajed- da izgleda: mora se ponovo ista}i da ustavni patrioti-
ni~ki skup uverenja koje se ti~u normi i vrednosti, on zam sam po sebi nije opravdanje jedne posebne ure-
je neminovno oblik nacionalizma. |ene zajednice, da ostavimo po strani to {to ne jem~i
Naravno, primedba propada ako se, vi{e-manje po njenu politi~ku stabilnost, naprosto zato {to norma-
direktivi, nacionalizam odredi kao ~isto kulturni feno- tivno supstancijalan pojam ustavnog patriotizma po-
men. Ali, opet, to bi stvari ~inilo isuvi{e lakim. Izuzev ~iva na ideji o u~estvovanju u politi~kom prostoru pod
ako ga ne shvatimo kao puku kritiku, primedba u prvi fer uslovima. Ustavni patriotizam ne mo`e stvoriti
36) Andrew Vincent, Nationalism and plan isti~e da je ustavni pa- motivaciju za prihvatanje jedne takve ideje ni iz ~ega,
Particularity (Cambridge: Cambridge Uni- triotizam neminovno etati- ali mo`e opravdati stalnu posve}enost toj ideji i podr-
versity Press, 2002), str. 110–135. Ovako
Vincent: “Patriotizam... izra`ava tragi~nu sti~ki i partikularan na ta- `ati takvu posve}enost.
dvojnost unutar dr`ave. Dr`ava je i pravna kav na~in da se ne razlikuje Me|utim, glavna je stvar ovo: ustavni patriotizam
apstrakcija, koja u isto vreme otelovljuje –
od nacionalizma. Istorijski, ne oblikuje homogenost individualnih uverenja, kao
kao republika, ili u liku suverena, ili kao
ustavna demokratija – mno{tvo prili~no patriotizam je zapravo bli`i ni dodeljenih ili izabranih identiteta, koja posle napro-
brutalnih mo}i, i moralna i relegiozna te- “dr`avnim razlozima” od sto slu`i za nametanje drugih politi~kih ili dru{tvenih
ma koja podsti~e na ljubav i samopo`r-
tvovnost” (ibid., str. 133). Me|utim, za je- kulturnog nacionalizma, ko- vrednosti. Ustavni patriotizam, u supstancijalnoj nor-
dan pronicljiv argument u prilog tome da ji se javlja krajem osamnae- mativnoj verziji koja se ovde zastupa, vredan je sam
se patriotizam shvati kao specifi~no mo-
stog stole}a.36 Kriti~ari bi po sebi i, umesto da jednostavno podupire pravdu ili
deran i nu`no dvosmislen, vidi Reinhart
Koselleck, “Patriotismus: Gründe und onda mogli biti u isku{enju druge vrednosti, zapravo konceptualizuje uverenja i
Grenzen eines neuzeitlichen Begriffs”, u da ka`u da je ustavni patrio- sposobnosti gra|anstva posve}enog pravdi i drugim
Robert von Friedeburg (ur.), “Patria” und
“Patrioten” vor dem Patriotismus: Pflic-
tizam naprosto gra|anski vrednostima (na primer, u obliku ideje o u~estvovanju
hten, Rechte, Glauben und die Rekonfigu- nacionalizam, a i gra|anski u zajedni~kom politi~kom prostoru pod fer uslovima
rierung europäischer Gemeinwesen im 17.
Jahrundert (Wiesbaden: Harrassowitz,
2005), str. 535–552.
94 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 95

saradnje). Nacionalizam – to jest, preciznije, “povere- da takvo, potpuno religiozno strukturiranje dru{tva
nje” zasnovano na nacionalnoj istosti – jeste sredstvo naprosto nije mogu}e u modernim uslovima, posle
u ideologijama koje zaista mo`emo nazvati “etatisti~- onoga {to je Gauchet nazvao ~uvenom frazom “izla-
kim nacionalizmom”; on nije dobro samo po sebi (za ska iz religije”. A ako se takva strukturacija – ili pre-
razliku od kulturnog nacionalizma koji odre|uje kul- ure|enje – poku{a u modernim uslovima, ishod }e bi-
turu nacije kao vrednost samu po sebi). S druge stra- ti neki oblik totalitarizma.38
ne, ustavni patriotizam, kako je ovde odre|en, ne mo- Drugo, postoji klasi~na rusoovska verzija prema ko-
`e se odvojiti od pravde, ili solidarnosti, i videti jed- joj su op{tije odre|ena religiozna uverenja, ili “prirod-
nostavno kao sredstvo. na religija”, ili religion du citoyen, sredstvo koje ~ini
Zato je ustavni patriotizam fundamentalno razli~it mogu}om odre|enu vrstu republikanske politike. To je
od logike koja podupire liberalni nacionalizam u ta- sentiment koji su u jednoj tvrdnji sa`eli dvadesetove-
kvoj meri da je zapravo liberalni nacionalizam koji kovni rusoovci: “Na{a vlada nema smisla ako nije ute-
koristi zajedni~ku kulturu kao sredstvo za dru{tvenu meljena na duboko pro`ivljenoj religioznoj veri – {ta
solidarnost, prema Gansovoj tipologiji, upravo oblik god to bilo.” To je, dakle, u su{tini funkcionalisti~ki
etatisti~kog nacionalizma. Ustavni patriotizam, napro- pogled na religiju, shvatanje koje se prema religiji od-
tiv, nije prevashodno vezan za dr`avu, nego za poli- nosi instrumentalno.
ti~ke principe i normativno je vredan sam po sebi – Tre}e, postoji slabija, kvazisociolo{ka tvrdnja po ko-
~ak i ako nije, kako je ve} obja{njeno, u pravom smi- joj gra|anska religija denotira vi{e ili manje metafori~-
slu normativna teorija ili opravdanje. Stoga, mo`da ko prizivanje pojmova, sposobnosti i pona{anja {to se
paradoksalno, ispravno odre|en ustavni patriotizam obi~no povezuju sa religijom; i, naro~ito, shvatanje tih
jeste sam po sebi dobar, iako je, kao pojam, normativ- pojmova, sposobnosti i pona{anja kada se oni prenesu
no zavisan. sa religioznih na politi~ke objekte. Obo`avanje simbo-
[ta onda da se ka`e o sumnji da je ustavni patrioti- la kao {to je zastava, nacionalne himne, zakletve na
zam oblik gra|anske religije? Mo`e biti od pomo}i da vernost, ceremonije na grobovima velikh dr`avnika,
se uop{teno razlikuju tri na~ina razmi{ljanja o “gra- “Dan Ustava”, ~ak i ratni brodovi nazvani po ustavu –
|anskim religijama”. Prvo, postoji ono {to se mo`e sve su to, onda, stvari gra|anske religije, u kojoj je “re-
nazvati jakom religioznom verzijom, kada religija pre- ligija” u krajnjem slu~aju samo metafora za proces
sudno strukturira politi~ki `ivot. Paradigmati~an slu- stvaranja i ja~anja “simboli~ke snage” poretka.39
~aj takvog, religioznog “strukturiranja” dru{tva razra- Ovde ocrtana podela o~ito je gruba, ali za moje svr-
dio je Marcel Gauchet;37 svako ozbiljno razmatranje he mo`e biti dovoljno da 38) Marcel Gauchet, La condition histori-
pitanja o “gra|anskoj religiji” mora na po~etku uzeti ka`em da je jasno da kriti- que: Entretiens avec François Azouvi et
Sylvain Piron (Paris: Gallimard, 2005), str.
37) Marcel Gauchet, The Disenchantment u obzir Gauchetovu tvrdnju ~are ustavnog patriotizma 373.
of the World: A Political History of Religion, 39) Vidi tako|e Dieter Grimm, “Integra-
preveo Oscar Burge (Princeton: Princeton tion by Constitution”, I-CON 3, no. 2–3
University Press, 1997). (2005), str. 193–208).
96 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 97

ti{ti tre}a vrsta gra|anske religije. Treba da se pitamo mo`e postojati nepatvorena pogodba izme|u demo-
{ta su ta~no te normativne brige i jesu li one uop{te kratskog preispitivanja i ustavnog obo`avanja, i u
opravdane. Ovde bih razlikovao dve normativne pret- najmanju ruku je mogu}e zamisliti da ustavni patrio-
nje: s jedne strane, obo`avanje – ustava, se}anja na tizam pogubno ja~a potonje umesto da stvara mogu}-
istorijske doga|aje, posebnih istorijskih li~nosti, ili li- nost za prvo.
eux de mémoire, posebno onih u vezi sa ustavom – S druge strane stoje pretnje “gra|anskog milenari-
mo`e podsta}i ono {to bismo mogli nazvati oblicima zma” i onoga {to bi se moglo nazvati “sindromom iza-
“nekriti~kog gra|anstva”. Mo`da je istina da “ustavi branog naroda”, {to se, kako je to pokazao John Po-
ne `ive od samog teksta” i da “ustavne zajednice” cock, ~esto povezuje sa republikanskom politikom.42 Iz
uvek ~ine “zajednice se}anja i iskustva”.40 Ali razne perspektive socijalne psihologije mo`e se naprosto re-
“zajednice” dozvoljavaju prili~no razli~ite nivoe prei- }i da je vrlo te{ko izbe}i pomeranje od sakralizacije
spitivanja i kritike, i ono {to Jean-Marc Ferry naziva ne~ijeg uverenja ka uverenju u njegovu superiornost,
“konsenzus postignut konfrontacijom” vrlo se razliku- iako takvo pomeranje ni na koji na~in nije pojmovno
je od konsenzusa ostvarenog kultnim praksama, ili neminovno. Taj misionarski impuls, ili, ako ho}ete,
onim {to je Louis Hartz jednom nazvao “konformisti~- kompulsivno nadovezivanje na religioznu imaginaciju,
kim etosom”. po~inje onda mnogo vi{e da podse}a na mnoge opise
Obrasci ustavnog obo`avanja mogu ohrabriti poli- nacionalizma nego na odbrambene ili za{titni~ke sta-
ti~ke elite na strate{ku manipulaciju takvim ustavnim vove koji se istorijski vezuju sa patriotskom vrlinom.
simbolima, ili podsta}i nadmetanje u “zaposedanju” i Moglo bi se lako zaklju~iti da su apstraktnim prin-
“utvr|ivanju” zna~enja takvih simbola kako bi se cipima liberalno-republikanskog patriotizma izgleda
obeshrabrilo ili, u krajnjem slu~aju, potpuno onemo- stalno potrebni konkretni dodaci, ili mo`da ~ak kon-
gu}ilo politi~ko suprotstavljanje. U nedostatku takvih kretni protivnici {to proizvode moralnu motivaciju da
neliberalnih scenarija, na~elno bi mogao biti slu~aj da se ti principi prihvate i da se za njih bori. Ovde se za-
“ja~anje pokloni~kih aktivnosti”, kako se to zbilo na ista pribli`avamo shvatanju patriotizma kao neke vr-
primer u Sjedinjenim Dr`avama dvadesetih godina 20. ste neliberalnog i antiindividualisti~kog “ispunjenja
veka, mo`e biti pouzdan znak dubljih, strukturnih smisla izvedenog iz grupe”, {to kritikuje Kateb, kao i
“problema demokratije” koji se poku{avaju re{iti – u “vezi izme|u patriotizma i militarizovane smrti”, {to
40) Hans Vorländer, “Integration durch tom slu~aju politi~ka teori- je tako|e istakao Kateb. Malo je, naravno, mesta za
Verfassung? Die symbolische Bedeutung ja, umesto da nudi teorije o sumnju da su istorijski patriotizam i ideje o samopo-
der Verfassung im politischen Integration-
sprozess”, u idem (ur.), Integration durch ja~anju aktivnosti, treba da `rtvovnosti u tesnoj vezi: pogotovo su hri{}anski ideal
Verfassung (Wiesbaden: Westdeutscher se bavi tim dubljim proble- samopo`rtvovnosti i agape ~esto bili preno{eni na
Verlag, 2002), str. 9–40; ovde str. 21.
mima.41 Ho}u da ka`em da obogotvorenu patriu; patri- 42) J. G. A. Pocock, The Machiavellian Mo-
41) Michael Schudson, The Good Citizen:
ment: Florentine Political Thought and the
A History of American Civic Life (Cambrid-
Atlantic Republican Tradition, sa novim
ge, Mass.: Harvard University Press, 1998),
pogovorom (Princeton: Princeton Univer-
str. 203.
sity Press, 2003).
98 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 99

otizam je bio oduhovljen, a religija povezana sa dr`a- patriotizam – u svojoj supstancijalno normativnoj, a
votvorstvom.43 ne ~isto pozitivisti~koj verziji – sa sobom nosi resurse
I opet postoji jedan lak izlaz – to jest na~in da se od- za suo~avanje i ispravljanje pogubnih mana i proble-
govori na sumnje o ustavnom patriotizmu na osnovu ma povezanih sa tre}om vrstom gra|anske religije. Ja-
odredbene direktive – ali postoji tako|e i ne{to slo`e- sno je da je za takve ispravke pogotovo potrebno vre-
niji odgovor. Laki izlaz jeste u stvari vra}anje na ori- me da bi po~ele da deluju – u tom slu~aju moglo bi bi-
ginalni habermasovski pojam ustavnog patriotizma: ti prekasno za neke {to su trpeli “identitetsku” nelibe-
smestiv{i svoje shvatanje ustavnog patriotizma unutar ralnu {tetu koja se povezuje sa ustavnim patrioti-
{iroke republikanske tradicije, Habermas nije, podse- zmom. Ali, to je i dalje bolje od, recimo, politike libe-
}am, mislio da je mogu} neproblemati~an povratak ralnog nacionalizma, koja naprosto u sebi nema nijed-
prednacionalnom (i predmodernom) patriotizmu u ~i- nu takvu korektivnu te`nju (uz pretpostavku da je li-
joj je `i`i gra|ansko prijateljstvo. “Ustavno obo`ava- beralni nacionalizam zaista nacionalizam, a ne puki
nje” o~ito nije saglasno sa onim {to bismo mogli na- nacionalni liberalizam).
zvati “pravovernom” verzijom habermasovskog ustav- Poku{ao sam da uka`em na to da tri donekle neuo-
nog patriotizma. Naravno, kriti~ar bi mogao primetiti, bi~ajene primedbe o ustavnom patriotizmu, koje sve
utoliko gore po pravovernu verziju habermasovskog isti~u pogubne mane “identitetske logike” {to se na-
ustavnog patriotizma, jer naprosto ne mo`emo bez vodno nalazi u srcu ustavnog patriotizma, svakako ni-
ponosa i prijateljstva. Kriti~ar bi mogao i nastaviti da su bez vrednosti. Ali, na sve tri se mo`e uspe{no od-
ukoliko ustavni patriotizam treba da postane u~inko- govoriti oslanjanjem na resurse koje normativno bo-
vit kao oblik moralne motivacije, sasvim je verovatno gato shvatanje ustavnog patriotizma mora sadr`ati.
da }e u igru u}i i pomenute vrste pogubnih dodataka Takvi resursi, `urim da dodam, ne mogu jem~iti da
partikularnosti. ustavni patriotizam u praksi ne}e postati neliberalan i
Pretpostavimo za trenutak da je to ta~no. Pretposta- isklju~iv. Na istom tragu, on ne mo`e jem~iti ono {to
vimo da su konzistentni postkonvencionalni i posttra- se, izuzev sveop{teg neliberalizma, opisuje kao avet
dicionalni skupovi uverenja i obrazaca pona{anja na- “hoheitliches Integrationsmanagement” †zvani~nog
prosto neodr`ivi s obzirom na slabost volje, na vapaj upravljanja integracijom odozgo‡ posredstvom ustav-
za navodnom konkretno{}u, na neodoljivu estetsku nih sudova, ili ustavni patriotizam par le haut, gde
potrebu za simbolizmom i smislom u politici, na mo- politi~ke elite propisuju ustavne vrednosti.45 Ali, ni-
tivacionu snagu i zna~enjsku u~inkovitost prisustva sam siguran {ta zaista o~ekuju politi~ki i pravni teo-
neprijatelja, ili na bilo koji drugi razlog koji bi kriti~a- reti~ari koji tra`e jemstvo; niti su mi jasna o~ekivanja
ri ustavnog patriotizma mogli da smisle.44 Tu je onda onih koji bi od samog po~etka `eleli da osujete “raz-
43) Vincent, Nationalism, str. 125–135. klju~na ta~ka to da ustavni govor o identitetu” u strahu od “otu|ivanja”, ili pose-
44) George Kateb, “Aestheticism and Mo-
45) Vorländer, “Integration durch Verfas-
rality: Their Cooperation and Hostility”,
sung?”, str. 29.
Political Theory 28, no. 1 (2000), str. 5–37.
100 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 101

`u za {mitovskim re~ima (ovde, homogenost) ~im se posebnih istorija i te`nji datih zemalja i manjinski
zapodene razgovor o svrstavanju ili ~ak samo o poli- grupa, kulturnih sistema uverenja, porodi~ne i kla-
ti~kom formiranju koalicija. Demokratska politika je- novske strukture i tome sli~nog. Ako ka`emo, na pri-
ste rizi~na, i bez jemstava, pogotovo unutar prostora mer, da “muslimanske zajednice” {irom Evrope treba
{to ga dele slobodni i jednaki gra|ani koji ne `ele da “integrisati” na odre|eni na~in, to zna~i da pretposta-
za njihovu politiku u potpunosti jem~i – ili da je ure- vljamo da je ~injenica {to su oni koje treba “integrisa-
|uje -dr`ava i koji }e se naravno opirati bilo kakvom ti” muslimani najva`nija stvar koju treba znati – kao
upravljanju grupnom odano{}u odgore. Ustavni patri- da nema ve}ih razlika izme|u osobe iz druge genera-
otizam je opklada na ispravan gra|anski stav unutar cije turskog porekla, bez prava gra|anstva, koja pripa-
tog zajedni~kog prostora i ~ak izvan njega; on nije po- da nema~koj srednjoj klasi a otac joj je bio Gastarbe-
lisa osiguranja. iter, i francuskog gra|anina druge generacije, ~iji je
otac bio harki, i borio se protiv al`irskih pobunjenika
Prakti~ni ustavni patriotizam? na strani francuske vojske u al`irskom ratu za nezavi-
Sada }u se kona~no osvrnuti na konkretnija pitanja, snost. [tavi{e, sam jezik “integracije”, tako zami{ljen,
ne ponajmanje zato da bih se pozabavio sumnjom da sugeri{e predstavu o ljudskim bi}ima koja se pomera-
je “primenjeni ustavni patriotizam”, {to se institucija ju, ili uteruju, uokolo prema vi{e ili manje moralnim
ti~e, naprosto neka varijanta liberalne demokratije i {emama dru{tvenog in`enjeringa velikih razmera –
puka stvar samokriti~nijeg odnosa kada je re~ o ono- jednu predstavu dakle koja jo{ vi{e utvr|uje svoje ko-
me {to sami gra|ani stvarno ose}aju i misle. Ako je risnike u pogre{nom uverenju da “granice” ili “prago-
zaista tako, za{to bi bila potrebna vi{e ili manje op{ta vi” mogu biti jasno odre|eni, tako da ljudi mogu biti
teorijska aparatura koja se ovde izla`e? U ovom delu jednostavno razvrstani na one iznad i one ispod tog
poglavlja, `eleo bih da ka`em ne{to o tome {ta ustav- “praga”, ili na one unutra i one izvan “nacionalne kul-
ni patriotizam mo`e podrazumevati prakti~no, pogo- ture” nad kojom bdiju liberalni nacionalisti.
tovo u vezi sa pitanjem “integracije”, kako manjina Po mom mi{ljenju, o “integraciji” se uop{teno mo`e
tako i dru{tva u celini. Posebnom problemu integraci- re}i slede}e: jezgro jezgra skupa principa, {to se inte-
je na nadnacionalnom nivou vrati}u se u tre}em po- gracije ti~e, jeste pravednost – upravo ideja koja po-
glavlju. kre}e jako moralno ~itanje ustavnog patriotizma koje
Dozvolite mi da ipak prvo iznesem op{tu tvrdnju. sam ponudio u ovom poglavlju. To pre svega zna~i da
^ini mi se da se na krajnje op{tem normativnom ni- postoji jedan prima facie slu~aj gra|anske inkluzije za
vou o “integraciji” mo`e re}i tek ovoliko: postoji sre- one koji `ive i rade unutar ure|ene zajednice koja se
di{nji skup principa koje liberalne demokratije ne opredelila za ustavni patriotizam. Stoga je predugo is-
smeju prekr{iti; ali, izuzev tih principa, sve zavisi od klju~ivanje Gastarbeitera, ili takozvanih nelegalnih
102 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 103

stranaca – kada je o~ito da ta ljudska bi}a doprinose Isto tako, znanje glavnog jezika u zemlji mnogo }e
zaokru`enoj {emi dru{tvene kooperacije – nedopusti- pre doprineti integraciji od ovladavanja specifi~nim
vo prema tuma~enju koje se ovde zastupa. gra|anskim re~nikom. Lako je ovde ispasti povr{an,
Me|utim, zauzvrat je dopustivo da oni koje treba premda se povr{nost mo`e na}i na obe strane u ras-
uklju~iti ispune odre|ene kriterije – kriterije koji se na pravi: ~esto se ~ini da zagovornici obaveznih ~asova
okosnici ustavnog patriotizma mogu jasnije i oprav- jezika nemaju ose}aj da to mo`e biti te{ko ili ~ak po-
danije odrediti nego, recimo, pod rubrikom liberalnog ni`avaju}e iskustvo kada odrasle “po{aljete nazad u
nacionalizma. Mislim da je pogre{no gledati na ustav- {kolu”; dok protivnici jezi~ke nastave prebrzo pretpo-
ni patriotizam (kako je ovde opisan) i njegovo ispolja- stavljaju da ni{ta ne ko{ta ako se ure|ene zajednice
vanje u konkretnijim programima kao na ne{to {to je osmisle kao “zajednice zajednica” – jer }e tu cenu pla-
neminovno zaga|eno kulturom i etnicitetom i stoga titi oni koji su zaklju~ani u specifi~ne zajednice zbog
isklju~uju}e onako kako je to, na primer, opisala Dora nedostatka jezi~kih (a i gra|anskih) sposobnosti.
Kostakopoulou.46 Sasvim je ta~no da testovi za stica- Glavne teze su slede}e: ne odaju znake neprijatelj-
nje prava gra|anstva sami po sebi ni{ta ne obezbe|u- stva svi zahtevi ili o~ekivanja mimo jednostavne pro-
ju, i da integracija, kada se razume kao “kolektivni cedure gra|anske registracije; ako se za ne{to isposta-
mentalni proces”, ne mo`e biti “ure|ena zakonom”;47 vi da potvr|uje “identitet”, to ne zna~i da je to prevas-
okru`enje u kojem su doprinosi imigranata i njihovih hodno oblikovano da podupre isklju~ivanje; nije sve
potomaka na odgovaraju}i na~in priznati mo`e narav- politi~ko ili ~ak istorijsko znanje {to se ~ini va`nim za
no biti daleko bitnije za integraciju i “identifikaciju” pravo gra|anstva automatski isklju~uju}e po etni~koj
od jednokratne provere politi~kog znanja, {to u sva- osnovi – doga|aji, istorijske li~nosti i sami op{tiji
kom slu~aju govori malo o stvarnim politi~kim stavo- principi mogu tako|e postati delovi ve}eg narativa
vima osobe koja je zatra`ila pravo gra|anstva. Dekla- uklju~ivanja. Sve zavisi od toga kako se to radi. Mno-
racije o visoko moralnom univerzalizmu ispostavi}e se go toga mo`e se re}i u vezi sa stavom da “~lanstvo...
u najboljem slu~aju kao hipokriti~ne, ako ne idu za- ima smisla samo ako ga prate rituali ulaska, pristupa,
jedno sa {emom jednakih mogu}nosti i kulturom ne- pripadanja i privilegije”.48 Nema sumnje da takvo pro-
diskriminacije: s razlogom se mo`e tvrditi da je to tra- izvo|enje gra|anskog smisla i izgradnja sposobnosti
gedija francuskog republikanizma, koji obe}ava uni- mogu nekome izgledati glupo ili preterano “moderni-
verzalnu dostupnost posredstvom dr`ave a ipak gleda sti~ki”. Ali to nije jedan o~ito nelegitiman zahtev.
svakodnevnu diskriminaciju u dru{tvu – izuzev ako Da se razumemo, ustavni patriotizam nije zami{ljen
dr`ava u stvari ne mo`e da vidi tu diskriminaciju, za- kao povratak tradicionalnim – i s razlogom diskredito-
to {to zabrana kulturnog i etni~kog kodiranja statisti- vanim – idealima asimilacionizma kao kulturnog kon-
ke ~ini dr`avu slepom a dru{tvo ne~itkim. formizma, koji se ~esto povezuju sa gra|anskim nacio-
46) Kostakopoulou, “Thick, Thin and Thin- 48) Benhabib, The Rights of Others.
ner Patriotisms”.
47) Grimm, “Integration by Constitution”,
str. 196.
104 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 105

nalizmom ({to, zauzvrat, kako se to ~esto nagla{ava, Dozvolite mi da na kraju predlo`im jedan broj indi-
samo po sebi ni na koji na~in nije indikator stvarne katora na osnovu kojih mo`emo detektovati stvarno
kulturne otvorenosti, da ne govorimo o socioekonom- postoje}i – ili u nastajanju – oblik ustavnog patrioti-
skoj propusnosti). Ustavna patriotska “integracija” nije zma – konkretne stvari, dakle, a ne puke re~i. Prvo, da
naprosto pravilnik za apsorpciju, {to zauzvrat mo`e bi- li je poseban imigracioni re`im jedne zemlje takav da
ti pravilnik za asimilaciju, {to zauzvrat mo`e biti pra- se na~elno mo`e odrediti kao re`im “univerzalnog po-
vilnik za “akulturaciju” – {to je, drugim re~ima, upravo rekla”?51 Ili, da li etni~ke preference strukturiraju imi-
lanac neutemeljenih pretpostavki i o~ekivanja koja li- gracione programe? Skre}em pa`nju na to da imigra-
beralni nacionalizam te`i da podstakne. Naprotiv, sle- cija ne mora nu`no biti naro~ito liberalna (u smislu
49) Setite se kako je francuska dr`ava de de}i Rogersa Brubakera, mo- velikodu{ne otvorenosti), iako bi ve}a otvorenost sa-
facto stvorila Conseil Français du Culte `emo po`eleti da zamislimo ma po sebi tako|e bila indikator ustavnog patrioti-
Musulman, kao i niza Islamkonferenzen,
pokrenutog od strane nema~kog Mini-
pomeranje od “tranzitiv- zma. Jasne eti~ke preference, me|utim, bile bi na~el-
starstva unutra{njih poslova. Moglo bi se nog” ka “netranzitivnom” no vrlo jak pokazatelj liberalnog nacionalizma, gde se
primetiti da je re~ o prili~no o~ajni~kim shvatanju asimilacije: inte- odre|ene etni~ke grupe vide kao lak{e “uklopive” u
poku{ajima da se iza|e na kraj sa izazovi-
ma kulturne razli~itosti sredstvima staro- gracija nije ne{to {to je “nji- “nacionalnu kulturu”.
modnog evropskog korporatizma. Me|u- ma” ura|eno, nego je ne{to Drugo, da li su testovi za dobijanje prava gra|an-
tim, reakcije koje su do{le iz francuskih i
{to se zajedni~ki posti`e po- stva i rituali pripadnosti usredsre|eni na politi~ke
nema~kih muslimanskih zajednica bile su
isuvi{e blagonaklone da bi se ti poku{aji sredstvom obostranog deli- vrednosti ili su najve}im delom – bilo eksplicitno ili
jednostavno odbacili kao gruba nastojanja berativnog u~e{}a (najve}im implicitno – u vezi sa “na~inom `ivota”, nacionalnom
dr`ave da dru{tvo u~ini ~itkim. Za suptil-
nu raspravu o mnogostrukim, spornim, ali delom pod okriljem dr`ave), kulturom, ili, ako ho}ete, sa debelim tkivom Sittlic-
i ~esto jedva primetnim prilago|avanjima ali pre svega “sa njima” – na hkeit? O~ito je te{ko ovde brzo povu}i ~vrstu razliku.
francuskog republikanizma, vidi Olivier
takav na~in da se pojavljuje Uprkos tome, u~estalost pitanja u ~ijoj `i`i je visoka
Roy, La Laïcité à l’Islam (Paris: Stock,
49 Tako
2005); Patrick Weil, La République et sa di- preobra`eno “mi”. kultura ili posebno suo~avanje sa izrazito specifi~nim
versité (Paris: Seuil, 2005); Riva Ka- shva}ena integracija nor- segmentima na~ina `ivota (kao u slu~aju ne~uvenog
storyano (ur.), Les Codes de la différence
(Paris: Sciences Po, 2005); i Cécile Laborde,
mativno ne protivre~i vred- predloga holandske ministarke Rite Verdonk da poten-
“Secular Philosophy and Muslim Head- nosti razlike i raznovrsnosti, cijalni imigranti budu suo~eni sa slikama gej parova
scarves in Schools”, The Journal of Politi- nego je prakti~no osmi{lje- koji se ljube ili `ena sa obna`enim grudima na ho-
cal Philosophy 13 (2005), str. 305–329; o
kvazizvani~nim opravdanjima nema~kih na da osujeti marginaliza- landskim pla`ama) mo`e u stvari ukazati na liberalni
Islamkonferenzen, vidi Wolfgang Schäu- ciju i “getoizaciju”, i otuda nacionalizam a ne na ustavni patriotizam (kao i, na-
ble, “Muslime in Deutschland”, Frankfurter
se razlikuje, pre svega, od ravno, na lo{u politi~ku procenu).
Allgemeine Zeitung, 25. septembar, 2006;
o nema~koj varijanti liberalnog nacionali- “dobro}udnog zanemariva- Tre}e, da li se testovi i rituali pripadnosti odnose na
zma u obliku ideje o Leitkultur (“vode}a nja”.50 sve koji se prijavljuju? Ne- 51) Chrisitian Joppke, Selecting by Origin:
kultura”), vidi Bassam Tibi, “Leitkultur als Ethnic Migration in the Liberal State
Wertekonsens – Bilanz einer missglückten (Cambridge, Mass.: Harvard University
deutschen Debatte”, Aus Politik und Zeit- Press, 2005).
geschichte, B 1–2 (2001), str. 23–26.
50) Brubaker, Ethnicity, str. 116–131.
106 Jan-Werner Müller Ustavni patriotizam: Nacije bez svojstava? 107

doslednosti u tom smislu opet bi ukazale na liberalni konzistentnost bi ukazivala na liberalni (ili ~ak nelibe-
nacionalizam, ili na oblik republikanizma koji ostaje ralni) nacionalizam, a ne na ustavni patriotizam.
vi{e ili manje prikriveno pro`et posebnom nacional- [esto, na koji na~in se od imigranata, a pogotovo od
nom kulturom.52 Uzmite tu za primer neuspeo poku{aj kandidata za pravo gra|anstva o~ekuje da zauzmu
nekih nema~kih dr`ava da primene odre|ene vrste te- stav prema “te{koj nacionalnoj pro{losti” – poput su-
stova isklju~ivo za kandidate za pravo gra|anstva iz ~esni{tva zemlje u Holokaustu ili njenog kolonizator-
takozvanih islamskih zemalja. skog nasle|a? Da li se od imigranata tra`i da usvoje ta-
^etvrto, da li je javno opravdanje imigracionih re`i- kve kriti~ke stavove s obzirom na nacionalnu pro{lost
ma i prava i obaveza na osnovu pripadanja okrenuto ve}ine? Ili oni treba da stvore “politku `aljenja” koja
ka politi~kim vrednostima i ustavnim su{tinama po- ima smisla u odnosu na istorije i nacionalne narative
sebno? Ponovo, te{ko je brzo povu}i ~vrstu razliku, ali njihovih (ili, recimo, njihovih roditelja) zemalja pore-
postoji jasna razlika izme|u re`ima koji opravdavaju kla? Bilo bi pogre{no misliti da zauzimanje kriti~kog
imigraciju na osnovu rodbinskih veza, ili ekonomske stava prema te{koj pro{losti zemlje doma}ina nu`no
koristi, ili istorijskih veza i nasle|a. ukazuje na liberalni nacionalizam, tako da sada svi
Peto, kakav je pravni pristup de facto multikulturali- preispituju i odr`avaju isti nacionalni identitet ili pro-
zmu date zemlje, i, posebno, da li je on konzistentan za jekt. Niti je realisti~no misliti da sve te{ke pro{losti
sve etni~ke, verske i kulturne zajednice? Na primer, po- mogu lako proizvesti “univerzalne pouke”, tako da se
stoji li libertinski re`im slobode govora ili onaj koji bi nacionalna specifi~nost na neki na~in sasvim zaobi|e
se mogao nazvati “dignitetskim”, zato {to nema~ki kao – {to je te{ko}a kojoj }u se vratiti u slede}em pogla-
i drugi tipovi kontinentalnih evropskih zakona izri~ito vlju. Moj utisak u vezi s tim je da bi naglasak na “uni-
priznaju dostojanstvo kolektiva i mogu}nost da mu se verzalnim poukama”, ako je verodostojan, ukazivao na
nanese uvreda?53 Ako je tome tako, da li je ono {to se ustavni patriotizam, jednako kao i inkluzivniji pristupi
pokazuje kao kultura ve}ine predmet posebne za{tite u ~ijoj su `i`i “isprepletene istorije” ili histories cro-
(na na~in na koji, recimo, Turski kazneni zakon smatra isées. Potonje bi bilo naro~ito jasan znak da politi~ke
52) O danskom slu~aju kao mo`da ne{to “uvredu turskosti” ka`nji- kulture postaju poroznije u procesu otvaranja jednih
manje o~itom primeru univerzalizma is- vom)? Ne tvrdim da je jedno prema drugima. Me|utim, da bi se ovim pitanjima pri-
punjenog nacionalnim i religijskim parti-
kularizmom, vidi Per Mouritsen, “The Par- nu`no pokazatelj ustavnog stupilo smislenije, o~ito treba da prestanemo da se
ticular universalism of a Nordic civic na- patriotizma a drugo odstu- usredsre|ujemo na pojedina~ne ure|ene zajednice. Do-
tion: Common Values, state religion and
Islam in Danish political culture”, u Tariq
panje od njega; naprotiv, pi- zvolite mi stoga da pre|em na kontinent ~ije su istori-
Modood et al. (ur.), Multiculturalism, Mu- tanje je u vezi sa konzisten- je nesumnjivo ~vrsto isprepletene, i koji uz to mo`e
slims and Citizenship: A European Appro- cijom bilo libertinskog bilo najuverljivije tvrditi da je dostigao neku vrstu otvara-
ach (London: Routledge, 2006), str. 72–93.
53) James Q. Whitman, “The Two Western dignitetskog pristupa. Ne- nja ure|enih zajednica jednih prema drugima.
Cultures of Privacy: Dignity versus Li-
berty”, Yale Law Journal 113 (2004), str.
1151–1221.