MKZ 05/06

21
C Elementi hale

C.1 Rožnjače

C.1.1 Analiza opterećenja

• stalno opterećenje (gkp+gks+gkr) gr = 0.55 kN/m2 o.
• sneg s = 1.00 kN/m2 o.
qr = 1.55 kN/m2 o.
22
vetar nije merodavan
qg,T,z⋅(Cpe,min-Cpi,max) = qg,T,z⋅(-0,5-0,2) w = -0.31 kN/m2 k.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja

23
Uticajna širina za rožnjaču λr = 2.5m

qmer,r = qr⋅λr = 3.88 kN/m

21
Ako bi se pokušala globalna unifikacija elemenata onogo što se naziva “statički proračun” onda bi analiza svakog
elementa hale trebalo da sadrži sledeće stavke:
• Analizu opterećenja (definisanje opterećenja i uticajne površine sa koje se opterećenje prenosi na razmatrani
element ili definisanje odgovarajućih reakcija drugih elemanata koji posredno ili neposredno opterećuju
razmatrani element, definisanje merodavnog opterećenja itd.)
• Sračunavanje presečnih sila (jasno definisanje statičkog sistema, odrđivanje presečnih sila i reakcija kao i
definisanje ekstremnih vrednosti merodavnih za dimenzionisanje)
• Dimenzionisanje
o Jasno naznačen usvojen presek (njegove geometrijske karakteristike kao i orijentacija u prostoru i u
odnosu na opterećenja).
o Dokaz napona (kontrola normalnog napona, smičućeg napona i, eventualno, uporednog napona za
slučajeve gde su preseci sa Mmax i Tmax bliski ili istovetni, kao i napona u šavovima za vezu elemenata
poprečnog preseka)
o Dokaz deformacije (kontrola ugiba ili horizontalnog otklona elemenata)
o Dokazi stabilnosti (u zavisnosti od situacije, vrste naprezanja i poprečnog preseka treba dokazati neke ili
sve moguće oblike gubitka stabilnosti)
ƒ Dokaz lokalne stabilnosti elemenata poprečnog preseka.
• Dokaz stabilnosti na lokalno izvijanje pritisnutih elemanata poprečnog preseka
• Dokaz stabilnosti (rebra) na izbočavanje smicanjem.
ƒ Dokaz globalne stabilnosti elementa (sa posebnim akcentom na definisanje merodavnih dužina
izvijanja)
• Dokaz stabilnosti na izvijanje savijanjem sa ili bez torzije jednodelnih i višedelnih
centrično pritisnutih elemenata – štapova.
• Dokaz bočno - torzione stabilnosti elemenata izloženih savijanju – nosača.
• Dokaza stabilnosti ekscentrično pritisnutih elemenata – stubova.
• Konstruisanje (i dimenzionisanje) spojeva, veza i montažnih nastavaka – po pravilu, trebalo bi konstruisati veze
sa elemntima na koje se razmatrani element oslanja
22
Već ranije je izveden zaključak da nema opasnosti od alternativnog opterećenja na krov (odizanja krovnog pokrivača) a
ovde se samo daokazuje da ne postoji kombinacija vetrova spolja i iznutra koja uvećava gravitaciono dejstvo (rezultujući
vetar je uvek destabilizirajući – odiže krov)
23
Kako smo ranije sva opterećenja sveli na površinu osnove, fasade ili krovne površine (vetar na krov) sada ih moramo
svesti, uglavnom, na linijska opterećenja. Na skici je prikazana uticajna površina za rožnjaču.
12
 MKZ 05/06
C.1.2 Proračun presečnih sila
Za statički sistem rožnjače usvajamo kontinualnu gredu
24
Usvajaju se zatege u sredini raspona
qmer,r
qmer,x,r = qmer,r⋅cos α = 3,86 kN/m qmer,x,r
qmer,y,r
qmer,y,r = qmer,r⋅sin α = 0,39 kN/m
α
x

Statička šema, šema opterećenja, i deformacija rožnjače (generisano kompjuterskim

programom zajedno sa oznakama štapova i čvorova).

25
PRESEČNE SILE
Axial Shear Torsion Bending
d Fx Fy Fz Mx My Mz
Beam L/C
(m) (kN) (kN) (kN) (kNm) (kNm) (kNm)
Max Fx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00
Min Fx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00
Max Fy 9 1:Q 0.000 0.00 18.69 -0.77 0.00 0.56 25.99
Min Fy 2 1:Q 4.000 0.00 -18.69 0.77 0.00 0.56 25.99
Max Fz 1 1:Q 4.000 0.00 -3.25 0.93 0.00 0.60 -17.89
Min Fz 10 1:Q 0.000 0.00 3.25 -0.93 0.00 0.60 -17.89
Max Mx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00
Min Mx 1 1:Q 0.000 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 -0.00
Max My 1 1:Q 4.000 0.00 -3.25 0.93 0.00 0.60 -17.89
Min My 10 1:Q 2.333 0.00 -5.76 -0.02 0.00 -0.51 -14.96
Max Mz 2 1:Q 4.000 0.00 -18.69 0.77 0.00 0.56 25.99
Min Mz 10 1:Q 1.000 0.00 -0.61 -0.54 0.00 -0.14 -19.20
26
DEFORMACIJA

24
Ovo je jedno od rešenja za prijem komponente opterećenja u krovnoj ravni (qmer,y). U principu, rešenje prijema
komponente opterećenja u ravni krova može biti različito i spada u domen odgovornosti projektanta konstrukcije. Ovde se
pretpostavlja da svaka rožnjača prima pripadajući deo opterećenja u krovnoj ravni (što odgovara slučaju krovnog pokrivača
koji nije krut).
25
Na jedan od načina ("ručno", pomoću tablica, kompjuterskog programa ili slično) potrebno je odrediti presečne sile,
deformaciju i reakcije oslonaca. U ovom primeru je to urađeno komjuterskim programom i priložene su tabele sa
ekstremnim uticajima koje program sam generiše (i dovoljne su za nastavak proračuna). Ono što je potrebno kao minimum
dato je u primeru 22 Zbirke ("Čelične konstrukcije u građevinarstvu").
13
 MKZ 05/06
d X Y Z Resultant
Beam L/C
(m) (cm) (cm) (cm) (cm)
Max X 1 1:Q 1.000 0.00 -1.18 0.05 1.18
Min X 9 1:Q 2.333 -0.00 -1.72 0.02 1.72
Max Y 3 1:Q 0.667 0.00 0.09 0.01 0.09
Min Y 1 1:Q 3.667 0.00 -2.68 0.02 2.69
Max Z 1 1:Q 2.000 -0.00 -2.11 0.06 2.11
Min Z 1 1:Q 0.000 0.00 0.00 0.00 0.00
Max Rst 1 1:Q 3.667 0.00 -2.68 0.02 2.69

REAKCIJE ROŽNJAČE
Horizontal Vertical Horizontal Moment
FX FY FZ MX MY MZ
Node L/C
(kN) (kN) (kN) (kNm) (kNm) (kNm)
Max FX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Min FX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Max FY 3 1:Q 0.00 34.94 -1.58 0.00 0.00 0.00
Min FY 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Max FZ 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Min FZ 5 1:Q 0.00 30.07 -1.63 0.00 0.00 0.00
Max MX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Min MX 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Max MY 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Min MY 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Max MZ 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00
Min MZ 1 1:Q 0.00 12.19 -0.63 0.00 0.00 0.00

REAKCIJE ZATEGA
Horizontal Vertical Horizontal Moment
FX FY FZ MX MY MZ
Node L/C
(kN) (kN) (kN) (kNm) (kNm) (kNm)
Max FX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Min FX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Max FY 13 1:Q 0.00 -0.00 -1.50 0.00 0.00 0.00
Min FY 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Max FZ 14 1:Q 0.00 -0.00 -1.49 0.00 0.00 0.00
Min FZ 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Max MX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Min MX 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Max MY 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Min MY 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Max MZ 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00
Min MZ 12 1:Q 0.00 -0.00 -1.72 0.00 0.00 0.00

27
Dijagrami momenata

26
Deformacija je proporcionalna momentu inercije usvojenog preseka. Ako se pri dimenzionisanju usvoji presek koji se
razlikuje od pretpostavljenog pri proračunu računarom nije ga neophodno ponavljati – stvarne deformacije se mogu
odrediti iz proporcije.
27
Dijagrami momenata se prilažu kao ilustracija iz koje se vidi položaj maksimalnim momenata oko obe ose po teoriji
elastičnosti za razliku od primera 22 iz Zbirke gde je isto rađeno po teoriji plastičnosti.
14
 MKZ 05/06
C.1A 27APoklapača kalkanskog zida
C.1A.1 Analiza opterećenja (univerzalna – na strani sigurnosti u ovom slučaju)
• stalno opterećenje (gkp+gks+gkr+ggv) gr = 0.70 kN/m2 o.
• sneg s = 1.00 kN/m2 o.
qpk = 1.70 kN/m2 o.
27C
vetar nije merodavan
qg,T,z⋅(Cpe,min-Cpi,max) = qg,T,z⋅(-0,5-0,2) w = -0.31 kN/m2 k.p.

Merodavan je I slučaj opterećenja

27D
Uticajna širina za poklapaču λpk = 4,0m

qmer,pk = qpk⋅λpk = 6,80 kN/m

Analiza opterećenja (tačna za ovaj slučaj)

• Merodavne krajnje reakcije od rožnjača (od gkp+gks+gkr+s) 12,2 kN
• Sopstvena težina poklapače (≈ggv⋅λpk = 0,15x4,0) 0,60 kN/m

27A
Poklapača kalkalnskog zida je krovni nosač (vezač) u kalkanu – u svemu je analogan glavnom nosaču s tim da "prima"
uticaje sa pola polja krova (l/2) odnosno pojedinačne reakcije rožnjača. Poklapača je moguća samo kada imamo klasičan
kalkan (kada se hala ne predviđa za produženje) odnosno kada je konstrukcija kalkana zasebna konstrukcija (kada se hala
predviđa za produženje ili kada se u kalkanu formira standardni glavni nosač – što je čest slučaj – onda konstrukcija
kalkana nije zasebna konstrukcija već je samo sekundarna "ispuna" – slično sekundarnim stubovima u podužnom zidu –
koja ne prima opterećenja sa krova već samo horizontalne uticaje od vetra). U ovom slučaju to je zasebna konstrukcija čiji
ivični stubovi primaju uticaje i sa krova i od krana kao i horizontalne uticaje na kalkan i na podužni zid a međustubovi
primaju, preko poklapača, uticaje sa krova kao i horizontalne uticaje na kalkan.
27C
Već ranije je izveden zaključak da nema opasnosti od alternativnog opterećenja na krov (odizanja krovnog pokrivača) a
ovde se samo daokazuje da ne postoji kombinacija vetrova spolja i iznutra koja uvećava gravitaciono dejstvo (rezultujući
vetar je uvek destabilizirajući – odiže krov)
27D
Kako smo ranije sva opterećenja sveli na površinu osnove, fasade ili krovne površine (vetar na krov) sada ih moramo
svesti, uglavnom, na linijska opterećenja. Na skici je prikazana uticajna površina za poklapaču.
15
 MKZ 05/06
C.1A.2 Proračun presečnih sila
27B
Usvajaju se poklapače statičkog sistema proste grede i pretpostavlja se da direktno "nose"
samo opterećenja sa krova.

Maksimalni uticaji
Mmax= Rkr⋅l/4 + qpk⋅l2/8= 12,2x5,0/4 + 0,6x5,02/8 = 17,12 kNm
Tmax (Rpk) = 0,5 (Rkr+qpk⋅l) = 0,5x(12,2+0,6x5,0) = 7,60 kN

Maksimalni ugib
5 q pk ⋅ l
4
1 Rkr ⋅ l 3 1 12,2 ⋅ 500 3 5 0,6 ⋅ 10 −2 ⋅ 500 4
= ⋅ + ⋅ = ⋅ + ⋅
f max
48 E ⋅ I 384 E ⋅ I [ ]
48 21000 ⋅ I st var no cm 4
[ ]
384 21000 ⋅ I st var no cm 4

(Dimenzionisanje izvršiti usvajajući odgovarajući HEA profil (verovatno je najpovoljniji za

konstrukcijsko oblikovanje u ovoj situaciji) a kontrolu bočnog izvijanja izvršiti usvajajući da je gornji,
pritisnut, pojas bočno pridržan u sredinama raspona):

27B
Poklapača se, u vertikalnom smislu, oslanja na kalkanske stubove koji su u ovom primeru na rastojanju od 5,0m. U
principu poklapača može biti kontinualac na, u ovom slučaju, četiri polja ili usvojeno rešenje - niz prostih greda raspona
5,0m, a može biti sastavljena i od dva kontinualacac na po dva polja. Usvojeno rešenje je zgodno jer nema potrebe za
"krutim" montažnim nastavcima a pogodno je i za transport. Što se tiče usvajanja da poklapača "nosi" opterećenje samo sa
krova (odnosno da se sopstvena težina fasade na određen način prenosi direktno na stubove) to je svakako slučaj ako
postoji posebna fasadna rigla u nivou gornje ivice kalkana – što se ovde usvaja.
16
 MKZ 05/06
C.2 Fasadne rigle
28
Usvajaju se fasadne rigle sistema proste grede i pretpostavlje se da, pored vetra, nose i
sopstvenu težinu pripadajućeg dela fasade.

C.2.1 Analiza opterećenja

• stalno opterećenje (gfo+gfr) gf = 0.60 kN/m2 f.
qfr = 0.60 kN/m2 f.

1. vetar: qg,T,z⋅(Cpe,max-Cpi,min) = qg,T,z⋅(0,9-(-0,2)) qw = 0.55 kN/m2 f.

29
Merodavan je I slučaj opterećenja
30
Uticajna širina za fasadnu riglu λfr = 3.0 m
qmer,fr = qfr⋅λfr = 1.80 kN/m
wmer,fr = qw⋅λfr = 1.65 kN/m

C.2.2 Fasadna rigla u podužnom zidu – određivanje presečnih uticaja

My,max = qmer,fr (lfr,p2/8) = 3.6 kNm
Ty.max = Rv,max = qmer,fr (lfr,p/2) = 3.6 kN
Mx,max = wmer,fr (lfr,p2/8) = 3.3 kNm
Tx.max = Rh,max = wmer,fr (lfr,p/2) = 3.3 kN
fv.max = (5/384) ⋅qmer.fr⋅lfr,p4/EIy = 286cm5/Iy
fh.max = (5/384) ⋅wmer.fr⋅lfr,p4/EIx = 262cm5/Ix
f tot = f v2,max + f h2,max
C.2.3 Fasadna rigla u kalkanskom zidu – određivanje presečnih uticaja
My,max = qmer,fr (lfr,k2/8) = 5.6 kNm
Ty.max = Rv,max = qmer,fr (lfr,p/2) = 4.5 kN
Mx,max = wmer,fr (lfr,k2/8) = 5.2 kNm
Tx.max = Rh,max = wmer,fr (lfr,k/2) = 4.1 kN
fv.max = (5/384) ⋅qmer.fr⋅lfr,k4/EIy = 698cm5/Iy
fh.max = (5/384) ⋅wmer.fr⋅lfr,k4/EIx = 640cm5/Ix
f tot = f v2,max + f h2,max

31
C.3 Fasadni stubovi

28
Fasadne rigle se često usvajaju statičkog sistema kontinualne grede na dva ili tri polja, ako njihova transportna dužina
dužina ne prelazi 12,0 m. To je naročito povoljnije u situacijama kada je za dimenzionisanje merodavna deformacija (kada
su relativno mala opterećenja vetrom a veliki rasponi). U ovom konkretnom slučaju takvim rešenjem se ne dobija mnogo,
prvenstveno zbog odnosa horizontalnoh i vertikalnog opterećenja, pa se usvaju fasadne rigle sistema proste grede.
29
Odluka o usvajanju I slučaja opterećenja kao merodavnog (iako kombinacije sa vetrom spadaju u II slučaj opterećenja)
posledica je činjenice da je vetar za fasadnu riglu značajno (često i dominantno) opterećenje pa, prema tome, i osnovno
opterećenje.
30
Na skici su prikazane uticajne površine za fasadne rigle u podužnom zidu i kalakanu.
31
U tipičnoj situaciji opterećenje se na fasadne stubove prenosi tačkasto, na mestima oslanjanja fasadnih rigli. U ovom
primeru takođe. Ipak, u cilju preglednosti analiza opterećenja se vrši sa "uticajnim površinama". Ovo se, inače, često
17
 MKZ 05/06

C.3.1 Analiza opterećenja

• stalno opterećenje (gfo+gfr+gfi+gfs) gf = 0.75 kN/m2 f.
qfs = 0.75 kN/m2 f.

2. vetar: qg,T,z⋅(Cpe,max-Cpi,min) = qg,T,z⋅(0,9-(-0,2)) qw = 0.55 kN/m2 f.

32
Merodavan je I slučaj opterećenja
33
Uticajna širina za fasadne stubove
podužni zid λfsp = 4.0 m
qmer,fsp = qfs⋅λfsp = 3.00 kN/m
wmer,fsp = qw⋅λfsp = 2.20 kN/m

kalkanski zid λfsk = 5.0 m

qmer,fsk = qfs⋅λfsk = 3.75 kN/m
wmer,fsk = qw⋅λfsk = 2.75 kN/m

34
C.3.2 Fasadni stub u podužnom zidu – određivanje presečnih sila

Za prikazan statički sistem i opterećenja

treba odrediti merodavne presečne sile i
reakcije (računarom, tablično ili po
uputstvu datom u zadatku br 36 iz
Zbirke). Ovde su skicirani samo
rezultati.

Nmax = -27,0 kN
Mmax= 7,40 kNm
Tmax= 7,83 kN
fmax → iz tablica

primenjuje u praksi jer su numeričke razlike, za tehničke primene, u prihvatljivim granicama (prenošenje reakcija sa
elemenata ne element, inače, dovodi do lančanih numeričkih grešaka – greška u analizi jednog elementa uzrokuje greške
kod svih "starijih" elemenata - dok kod analize preko "uticajnih površina" to nije slučaj – greška u analizi jednog elementa
ne mora da proizvede grešku u analizama ostalih elemenata).
32
Kao za napomenu br 29.
33
Na skici su prikazane uticajne površine za fasadne stubove u podužnom zidu i kalakanu.
34
Fasadni stub u podužnom zidu je kontinualna greda preko dva polja. U vertikalnom pravcu se oslanja na temelje a u
horizontalnom pravcu na temelje, spreg za prijem bočnih udara (u nivou GIŠ-a, na koti +6,00m u ovom primeru) i na
podužni krovni spreg, Veza stuba za krov ostvaruje se "vertikalno ovalnim rupama" koje sprečavaju unos gravitacionih sila
sa krova na stub (stub nije oslonac za krovne elemente).
18
 MKZ 05/06
35
C.3.3 Fasadni stub u kalkanskom zidu koji nije predviđen za produženje hale – određivanje
presečnih sila

Za prikazan statički sistem i opterećenja

treba odrediti merodavne presečne sile i
reakcije (računarom, tablično ili po
uputstvu datom u zadatku br 36 iz
Zbirke). Ovde su skicirani samo
rezultati.

Nmax = -68,5 kN
Mmax= 9,60 kNm
Tmax= 9,85 kN
fmax → iz tablica

36
C.3.4 Fasadni stub u kalkanskom zidu koji je predviđen za produženje hale – određivanje
presečnih sila

Očigledno je da je ova pozicija analogna prethodnoj osim što nema vertikalnog opterećenja sa
poklapače (nema sile od 31,0 kN na vrhu stuba). Sve ostalo je isto. Prema tome:

Nmax = -37,5 kN
Mmax= 9,60 kNm
Tmax= 9,85 kN
fmax → iz tablica (isto kao za prethodni)
35A
C.3.3A "Ugaoni" stub u kalkanu koji se ne predviđa za produženje

35
Fasadni stub u kalkanskom zidu je kontinualna greda preko dva polja. U vertikalnom pravcu se oslanja na temelje a u
horizontalnom pravcu na temelje, horizontalni spreg za vetar do kalka (u nivou GIŠ-a, na koti +6,00m u ovom primeru) i na
poprečni krovni spreg. Stub je oslonac za krov odnosno za poklapaču u ovom primeru). U odnosu na stub u podužnom zidu
"duži" je za 1,0m (merodavan je fasadni stub u sredini kalkana).
36
Ovo su stubovi u kalkanu koji se predviđa za produženje hale pa u toj osi MORA postojati glavni poprečni nosač. Ovaj
nosač ima svu potrebnu nosivost (i duplo veću od potrebne zato što prihvata uticaj sa pola polja krova i podužnih fasada),
kako za vertikalne uticaje tako i za horizontalne u poprečnom pravcu. Ovi stubovi su samo podkonstrukcija za zatvaranje
(oblaganje) hale. Kao takvi nisu pogodni da podupiru jak glavni poprečni nosač (kada bi se to uradilo bili bi,
najverovatnije, potrebni stubovi i jači od onih u drugom kalkanu koji nije predviđen za produženje). Zato se pribegava
primeni vertikalno pokretne veze stuba sa glavnim nosačem (slično sekundarnom stubu u podužnom zidu) koja će
omogućiti nesmetano ugibanje glavnog nosača a da se pri tome ne pririskaju stubovi (prenose se samo horizontalne sile
odnosno reakcije).
35A
"Ugaoni" stub (na spoju kalkanskog i podužnog zida) je, po mnogo čemu, karakterističan (ovde prikazano rešenje se,
najčešće, ni ne primenjuje u praksi – posebno u situacijama kada postoji mostna dizalica odnosno nosač mostne dizalice –
ali je veoma opravdano sa ekonomske tačke gledišta). Ovaj stub je, naime, pridržan čvorovima vertikalnih spregova u dva
19
 MKZ 05/06

"uticajne" površine krova i fasada

konstrukcijsko oblikovanje

pravca – što treba iskoristiti (on može da bude znatno "slabiji", kako u odnosu na glavne stubove tako i u odnosu na
fasadne stubove podužnog zida i/ili kalkana). Jedini pravi problem je činjenica da ovaj stub mora da primi i krajnju reakciju
nosača mostne dizalice.
Ovde su prikazane "uticajne" površine krova i fasada koje se odnose na stub u uglu kao i predlog za konstrukcijsko
oblikovanje stuba (usvajanje položaja i poprečnog preseka).
Na sledećoj strani je dato dalje pojašnjenje graničnih uslova ugaonog stuba kao i statička šema za ovaj konkretan slučaj (za
ostale slučajeve je slična samo se razlikuje u broju čvorova-oslonaca po visini (čvor TREBA da postoji u visini GIŠ-a –
druga rešenja su moguća ali nisu "inženjerska")
20
 MKZ 05/06
"Granični uslovi" ugaonog stuba sa opterećenjima

35B
Momenti usled pojedinih uticaja

35B
Treba napomenuti da, ako su ispunjeni određeni uslovi, ovaj stub može biti izlošen moemntima savijanja SAMO od
reakcije nosača dizalice - MxRkn. Ispunjenje tih uslova je, na primer, situacija u kojoj se čvorovi vertikalnih spregova
poklapaju sa visinskim položajima fasadnih rigli i u kalkanu i u podužnom zidu – tada se reakcije od fasadnih rigli direktno
unose u čvorove sprega ne savijajići sam stub (ko god je usvojio takvo dispoziciono rešenje može tako i da postupi pri
dimenzionisanju – uz odgovarajući komentar i saradnju sa asistentima)
21