DESET NAJTEŽ IH MISAONIH EKSPERIMENATA

Predstavljamo vam deset najkontroverznijih misaonih paradoksa.

Misaoni eksperiment proslavio je Albert Ajnštajn, koji ga je u naučno

istraž ivanje uveo kao metod u postavljanju fizičkih teorija. Ovaj metod koristi
simulaciju fizičkog procesa u mislima. Svrha ove simulacije je da se određena
teorija bolje sagleda, da se nadogradi i proveri.

No, čovečanstvo je i pre Ajnštajna, zapravo odvajkada, bilo zainteresovano za

misaone eksperimente i paradokse, njihove koncepte i tumačenja. Ukoliko se
bavite naukom nalazićete na najraznovrsnije teoreme, zakone i eksperimente.
Neki od njih se sa lakoćom mogu rastumačiti, dok su za razumevanje drugih
potrebni sati i sati. Jedan od načina da im se pristupi jeste i misaoni
eksperimentm, koji je sam po sebi ponekad i paradoks.

Paradoks daje snaž an podsticaj za razmišljanje. On otkriva slabosti i ograničenja

naših intelektualnih instrumenata rasuđivanja. Obično su kod takvih, teško
pojmivljih problema, postavljene relativno jednostavne situacije koje ih opisuju,
ali se iz njih izvode potpuno dramatični zaključci, koji prkose intuiciji i krše se sa
očekivanjima. Kako je to moguće? Elementarijum donosi listu deset najtež ih
misaonih paradoksa ove vrste.
1. HILBERTOV HOTEL

Zamislite hotel koji ima beskonačno mnogo soba, Hilbertov hotel. Jako je
popularan i sve sobe u njemu su zauzete. Rekli biste savršena situacija za
njegovog vlasnika Hilberta. Međutim, na recepciji se pojavljuje prvo jedan novi
gost, a zatim još nekoliko njih koji ž ele da odsednu u hotelu.
Iako je prebukiran, oni insistiraju. Hilbert, dakle, ima problem – gde da smesti
pridošle goste? Posle nekog vremena, jedino što je osmislio kao rešenje bilo je da
zamoli svakog gosta da pređe u narednu sobu, i u prvu slobodnu smesti jednog od
pristiglih. Tako bi gost iz sobe 1 prešao u sobu broj 2, gost iz sobe 2 prešao u
sobu 3, i tako sve do beskonačne sobe, gde bi njen stanovnk prešao još dublje u
beskonačnost.
Kada je prvog novopristiglog gosta uspešno smestio, Hilbert je nastavio sa
ostalima, te je tako premeštao stare goste i smeštao nove. Pitate se, verovatno,
zašto vlasnik nije jednostavno odveo gosta pravo u beskonačnu sobu ne
premeštajući ostale? To bi bilo odlično rešenje kada bi Hilbert znao koja je to
soba, a i brojanje svih soba i smeštanje u beskonačnu bi ga koštalo mnogo
vremena, pa je taj način odbacio.

Ali, dok je on rešavao problem, stiglo je beskonačno mnogo novih ljudi koji su
hteli da budu smešteni u ovom hotelu. Hilbert je sada zamolio sve goste iz parnih
soba da pređu u neparne, pa mu je ostalo beskonačno mnogo praznih neparnih
soba. Njegov hotel je i dalje pun, ali otvoren za nove goste. Da li se sada broj soba
povećao ili ne, ostaje na vama da otkrijete.
2. PARADOKS MORALA
Zamislite da se nalazite pored pruge koju u tom momentu popravlja deset radnika.
U jednom trenutku nailazi voz, ali radnici ga ne primećuju. Vi mož ete pritiskom
na dugme promeniti kurs voza i spasti deset radnika. Time biste ga preusmerili na
drugu prugu na kojoj se nalazi jedan radnik.

On takođe ne čuje i ne vidi voz. Da li biste ubili jednog radnika, ili dozvolili da
umru desetorica? Na vama je da odlučite. Većina ljudi bi bez razmišljanja
pritisnula dugme i preusmerila voz, jer je to morlno. Tako bi bili odgovorni za
samo jednu smrt, što se čini kao manja katastrofa..

Sada zamislite da se između ovih deset radnika i voza nalazi nadvož njak. Na
njemu je čovek koji je toliko debeo da bi bilo dovoljno da skoči na prugu i tako
zaustavi voz i spase radnike. Međutim, on to ne ž eli. Jedini način da spasete
radnike je da ga gurnete. Ako to ne uradite, deset osoba će umreti. Šta mislite
kako bi većina postupila? Verovtno se ne biste usudili da gurnete nekoga u smrt.
Iznenađuje koliko drugačije ljudi reaguju u ove dve situacije, iako bi njihovi
postupci imali iste posledice. Da li bi onda bilo moralno pritisnuti dugme u prvom
scenariju? Mislite o tome.
3. GABRIJELOV ROG

U hrišćanskoj i islamskoj kulturi postoji anđeo Gabrijel, sedmi anđeo, koji je

najavio dolazak sudnjeg dana. Anđelu koji je imao toliku odgovornost trebao je
instrument vredan zadatka. I zaista je postojao jedan: Gabrijelov rog, poznat kao
Toričelijeva truba, po njenom pronalazaču Evanđelisti Toričeliju, Galileovom
učeniku.

Ova truba ima beskonačnu površinu, ali ograničenu zapreminu. Njen už i kraj se
protež e do beskonačnosti i suž ava. Ako bismo ž eleli da obojimo ovu trubu, šta
mislite, koliko bi nam farbe bilo potrebno? Toričeli je rekao da bi nam za bojenje
njene unutrašnjosti trebalo beskonačno kubnih jedinica farbe, a za spoljašnji deo
beskonačno mnogo farbe, ali to nema baš mnogo smisla.

U svakom slučaju, trebalo bi beskonačno dugo vremena da farba stigne sve do

„kraja“ trube. Mada, u praksi je veći deo roga nedostupan za bojenje, posebno u
onom delu gde je prečnik roga manji od prečnika molekula farbe. Tako će se
farbom obojiti tek konačan deo površine.
4. TEZEJEV PARADOKS
Brod kojim se Tezej vratio sa Krita u Atinu paž ljivo su održ avali Atinjani.
Godinama su menjali drvene daske da bi brod mogao da se koristi. Posle
određenog vremena svaki deo broda je zamenjen novim. Postavlja se pitanje: da li
je to i dalje isti brod ili je potpuno novi objekat? I ako je to novi brod, kada je
transformacija uzela maha? Kada je zamenjena prva daska, brod je ostao Tezejev.

Kada je zamenjena druga, takođe. Menjajući deo po deo broda, ne mož emo jedan
brod pretvoriti u drugi. Čak i kada se zameni svaki deo, to i dalje nije potpuno nov
brod. Ali šta ako uzmemo sve drvene delove koji su zamenjeni i od njih napravimo
brod? Sada se mož e tvrditi i da je ovaj brod Tezejev. Ako je i ovo tačno, onda se
čini da se Tezej vratio sa Krita sa dva broda. A Tezej je, ipak, plovio samo jednim.
Kojim?
5. PARADOKS DEDE
Zamislite da ste napravili vremensku mašinu. Mogli biste da se vratite kroz vreme
i da upoznate svog dedu pre nego što je dobio decu i ubijete ga. Tako vi ne biste
bili rođeni i vremenska mašina ne bi bila napravljena.
Jedan od najuvrnutijih paradoksa o putovanju kroz vreme opisao je Robert
Heinlen u svojoj priči Svi vi zombiji.
Ž ensko dete je ostavljeno ispred porodilišta u Klivlendu 1945. „Dž ejn“ je odrasla
sama i odbačena, ne znajući ko su joj roditelji, dok je jednog dana 1963. na čudan
način nije privukao beskućnik u koga se zaljubljuje. Ali taman kada je njen ž ivot
krenuo nabolje, za Dž ejn nastupa katastrofa.
Prvo je zatrudnela sa skitnicom, koji je ubrzo nakon toga nestao. Potom su, nakon
komplikovanog porođaja, lekari utvrdili da Dž ejn ima i muške i ž enske polne
organe. Da bi spasili njen ž ivot, bili su prinuđeni da joj promene pol u muški. Na
kraju, misteriozna osoba kidnapuje njeno dete iz porodilišta.
Iscrpljen od svih nesreća, odbačen od društva, prezrevši sudbinu, „on“ je postao
pijanica i skitnica. Ne samo da je Dž ejn izgubila svoje roditelje i voljenog, već je i
„on“ ostao bez svog jedinog deteta. Godinama kasnije, 1970, zastao je u pustom
baru i ispričao svoju patetičnu priču starijem barmenu. Saosećajni barmen nudi
skitnici priliku da pronađe stranca koji je Dž ejn ostavio napuštenu, u drugom
stanju, pod uslovom da se pridruž i Udruž enju putnika kroz vreme.
Zajedno su ušli u vremensku mašinu i prebacili se u 1963. godinu. Skitnicu je jako
privukla mlada ž ena koja kasnije ostaje trudna. Barmen zatim putuje u trenutak
devet meseci kasnije, kidnapuje bebu iz porodilišta i ostavlja je u sirotištu 1945.
Zatim prilično zbunjenog skitnicu šalje u 1985.

Lutalica na kraju dobija ceo svoj ž ivot natrag, postaje ugledni stariji član
Udruž enja putnika kroz vreme, a zatim se prerušava u barmena i ispunjava svoju
misiju: susret sa sudbinom – sa tačno određenim beskućnikom u baru 1970.
godine.

Pitate se ko je ovde Dž enjnina majka, ko otac, ko kćerka…? Devojka, skitnica i

barmen su, naravno, ista osoba, što znači da je ona sama sebi otac, majka i dete.
Probajte sada sami da razmrsite njeno porodično stablo. Zavrtelo vam se u glavi,
zar ne?
6. PROBLEM ODLUKE
Verovatno ste se barem jednom u ž ivotu našli u situaciji da morate doneti neku
važ nu odluku i sve zavisi samo od vas. Ako ništa drugo, čitajući ovaj članak naišli
ste na paradoks morala u kom je trebalo odlučiti da li spasti jednog ili deset
radnika. To nije bilo tako lako, zar ne? Ako vam, pak, donošenje odluke mož e
doneti sve ili ništa, naći ćete se na još većim mukama, i dilemi nikad kraja.

Pred vas se postavlja problem čijim rešavanjem mož ete dobiti mnogo ili ništa.
Pretpostavite da se nalazite u prostoriji i ispred vas su postavljene dve kutije. U
prvoj se uvek nalazi 10.000 dinara, dok druga mož e sadrž ati ili 1.000.000 dinara
ili – ništa.

Međutim, u sobu ulazi čovek koji se predstavlja kao predskazivač, i koji vam nudi
mogućnost da izaberete ili drugu, ili obe kutije. On vam gotovo nepogrešivo
mož e reći da li se u drugoj kutiji nalazi novac. Ako vam je rečeno da izaberete
drugu, onda ona sigurno nije prazna, a ako je njegov savet da izaberete obe, onda
je druga prazna. Nakon što je ušao, predskazivač je izrekao da je druga kutija
dobitna. Šta sada?
Ako se posmatra ovako: pošto je predskazivač uvek u pravu, odabirom kutije broj
2 uvek ćete iz sobe izaći kao milioner, jer ako je njegov savet da odaberete drugu
kutiju, tamo ćete pronaći novac. Mada, ako je njegov savet da odaberete obe,
takođe ćete sa sobom odneti i drugu kutiju, te u njoj mora biti novca. Inače je
predskazivač napravio grešku. Ipak, to je nemoguće, jer je on nepogrešiv.

Uprkos tome, vaša odluka mož e uvek biti odabir obe kutije. Tako ćete izaći ili sa
10.000 dinara ili sa 1.010.000 dinara. Na ovaj način nećete otići praznih dž epova,
ali mož ete lakše ostati bez miliona. Koja je sada vaša odluka?
7. „PAMETNI“ MAJMUNI

Ako bismo našli nekoliko majmuna i stavili ih za pisaće mašine, šta mislite, da li bi
oni uspeli da otkucaju nešto smisleno? Sigurni ste da nema šanse da se to desi?

Zamislite sada da se u dovoljno veliku prostoriju donese beskonačno mnogo

pisaćih mašina i pored njih postavi beskonačno mnogo majmuna koji bi morali tu
da sede i kucaju. Ali majmuni ne znaju slova, pa se mož e reći da će samo sedeti i
lupati po mašini. Kada ih je ovoliko, mislite li da postoji šansa da neki od njih
otkuca smislenu rečenicu? Verovatnoća za to je jako mala. Ali verovatnoća da
jedan od naših majmuna lupajući po tastaturi otkuca jedno celo Šekspirovo delo je
100%. Zašto?

Svaka reč, rečenica, tekst predstavlja određeni niz karaktera. Ako bi majmun
slučajno kucao po tastaturi, postojala bi jako mala šansa da se kombinovanjem
otkucanih karaktera dobije rečenica iz nekog Šekspirovog dela. Ako bismo vreme
kucanja majmuna produž avali, šansa da on otkuca još neku rečenicu bi se
povećavala, time bi produž avanje radnog vremena majmuna do u beskonačnost
dovelo do toga da on na kraju otkuca kompletno Šekspirovo delo. Deluje
neverovatno.
8. PARADOKS BLIZANACA
Paradoks blizanaca je, zapravo, eksperiment o Ajnštajnovoj teoriji relativiteta u
kojoj jedan brat blizanac putuje svemirskim brodom približ no brzini svetlosti,
dok drugi ostaje na Zemlji. Po povratku na Zemlju, prvi blizanac otkriva da je
brat koji je ostao na Zemlji ostario brž e od njega. Paradoks se javlja nakon što se
razmotri protok vremena iz ugla oba blizanca.

Pošto se blizanac u kosmosu kreće gotovo brzinom svetlosti, njegov sat otkucava
čak 86% sporije u odnosu na zemaljski. To znači da blizanac koji putuje stari
mnogo sporije, i ako se vrati na Zemlju nakon napunjenih pet godina, zateći će
svog brata znatno starijeg, tačnije starog 110 godina.

S druge strane, pošto je kretanje relativno, sasvim je ispravno reći da je blizanac

koji je putovao po kosmosu u stvari mirovao, a da se drugi blizanac zajedno sa
planetom Zemljom kretao u odnosu na njega velikom brzinom. Stoga bi blizanac
koji je sve vreme bio na Zemlji treblo da na završetku putovanja bude mlađi od
svoga brata, što je u očiglednoj kontradikciji sa prethodnim zaključkom, i što čini
suštinu ovog relativističkog paradoksa.

9. KAFKINA TOKSIČNA SLAGALICA

Ekscentrični milijarder pred vas stavlja bočicu toksina, koji će vas, ako ga
popijete, učiniti jako bolesnim tokom celog tog dana, ali vam neće ugroziti ž ivot
ili ostaviti bilo kakve trajne posledice. Ujutru će vam biti isplaćeno milion dolara
ako večeras u ponoć odlučite da sutra po podne popijete otrov.
Milijarder je naglasio da vi ne morate da popijete otrov da biste dobili novac, u
stvari, novac će već biti na vašem računu satima pre nego što dođe vreme za
ispijanje toksina, ako istrajete u nameri. Na vama je samo da u ponoć budete
ubeđeni da ćete sutra ispiti sadrž aj bočice. Takođe ste apsolutno slobodni da
odustanete od ispijanja otrova nakon što pare legnu na vaš račun.
Postavlja se pitanje, da li mož ete planirati da popijete toksin, ako znate da to ne
morate da učinite? Kafka je tvrdio da nijedna osoba nije u stanju da zaista nameri
da popije otrov, već da je velika verovatnoća da će se većina ljudi na ovaj predlog
samo okrenuti i otići.
10. ZEMLJA BLIZNAKINJA
Zamislite da ste upravo izašli iz prodavnice u kojoj ste kupili pomorandž u koju
ste potom podelili sa prijateljem. Nakon što ste je pojeli, prijatelj se ž ali kako je
pomorandž a kisela, dok vi tvrdite da je slatka i odličnog ukusa. Mišljenja vam se
očigledno nisu poklopila i polako ulazite u raspravu oko toga da li je pomorandž a
slatka ili ne. Nakon nekog vremena sve vodi ka tome da jedan drugog nećete moći
da ubedite u suprotno. Pošto je čuo vašu raspravu, zaustavlja se slučajni prolaznik
i kaž e kako ima rešenje za vas.

„Pretpostavite da u kosmosu postoji još jedna planeta identična Zemlji, njena

bliznakinja, čije je ime baš Zemlja. Ona se kreće oko zvezde koju njeni stanovnici
zovu Sunce, njena istorija je ista kao naša i svaka osoba sa Zemlje tamo ima svog
blizanca. Međutim, postoji jedna razlika između Zemlje i njene bliznakinje.

Tamo ne postoji H2O, već tečnost drugog sastava, XYZ, koju oni takođe zovu
voda. Sada vas pitam, kada osoba sa Zemlje H2O nazove vodom i osoba sa planete
bliznakinje XYZ nazove vodom, ko je u pravu?“
Verovatno ste sada zbunjeni i ne mož ete da odgovorite na ovo pitanje. Razmislite
o tome pre nego što se ubuduće upustite u sličnu raspravu.