VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA

SRTRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC

SEMINARSKI RAD

Predmet: Etika i komunikacija

Tema: Facijalne ekspresije

Mentor: Studenti:
Prof. dr Zoran Jokić Isidora Marinković 8-38
Nemanja Đuranović 8-11

Šabac, 2018.
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

SADRŽAJ

1. UVOD ................................................................................................................................ 3
2. KOMUNIKACIJA ............................................................................................................. 4
2.1. VRSTE KOMUNIKACIJA ........................................................................................ 4
Oblici neverbalne komunikacije su: .................................................................................. 5
3. FACIJALNA EKSPRESIJA .............................................................................................. 6
3.1. IZRAŽAVANJE EMOCIJA....................................................................................... 7
3.1.1. SREĆA ............................................................................................................ 8
3.1.2. TUGA .............................................................................................................. 8
3.1.3. LJUTNJA ........................................................................................................ 9
3.1.4. STRAH ............................................................................................................ 9
3.1.5. GAĐENJE ....................................................................................................... 9
3.1.6. IZNENAĐENJE .............................................................................................. 9
3.2. BEZIZRAZNO LICE................................................................................................. 9
3.3. CRVENILO LICA ................................................................................................... 10
3.4. KONTAKT OČIMA ................................................................................................ 10
3.4.1. ŠIRENJE I SAKUPLJANJE ZENICA .......................................................... 11
3.4.2. USMERAVANJE POGLEDA U STRANU ................................................. 12
3.4.3. TREPTANJE ................................................................................................. 13
3.4.4. MRŠTENJE OBRVA .................................................................................... 13
3.4.5. PODIZANJE OBRVA ................................................................................... 13
3.5. USNE ....................................................................................................................... 14
3.5.1. KOMPRESIJA USANA ................................................................................ 14
3.5.2. DURENJE USNAMA ................................................................................... 14
3.5.3. NAPUĆENE USNE ...................................................................................... 14
3.5.4. DODIRIVANJE USANA .............................................................................. 14
3.5.5. ZEVANJE...................................................................................................... 15
3.6. DODIRIVANJE NOSA .......................................................................................... 15
4. ZAKLJUČAK .................................................................................................................. 16
LITERATURA .................................................................................................................... 17

2
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

1. UVOD

Čovek najveći deo svog vremena provodi u komunikaciji s drugim ljudima.

Međutim, pri govornom komuniciranju, svaku poruku, osim samih reči, čine još dve
komponente: korištenje glasa (ton glasa, njegova boja, brzina govora, glasnoća, izgovor,
pauze u govoru) i korištenje tela (mimika i gestikulacija).

Čovek se pri interakcijama, licem u lice, ponajviše fokusira na svoje reči, pa

zaboravlja kako pri tom njegovi pokreti, stavovi i izrazi lica kazuju svoju priču.
Neverbalna komunikacija sastoji se od mnoštva znakova od kojih svaki ima svoje
značenje. Mi svakodnevno komuniciramo pomoću tih znakova i "čitamo" ih kod drugih
ljudi, a da toga nismo ni svesni. U većini slučajeva ne znamo nama svojstvene pokrete i
izraze lica.

Možemo prestati da govorimo, ali je prosto nemoguće da prestanemo da šaljemo

neverbalne poruke. Iako ih, kako psiholozi kažu, primamo na nesvesnom nivou, one imaju
veliki uticaj na nas, na našu komunikaciju i odnos sa drugima.

Ovaj rad tretira izraze lica i pokrete (poput pokreta očima ili usnama) koji prate
bazične emocije: sreća, tuga, ljutnja, gađenje, strah, iznenađenje.

3
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

2. KOMUNIKACIJA

Termin komunikacija potiče od latinskog glagola ,,communicareˮ koji znači učiniti

zajedničkim, odnosno, saopštiti. Imenica ,,communicatioˮ koja je izvedena iz pomenutog
glagola označava zajednicu, saobraćanje i opštenje. Osnovna etimološka određenja ovih
pojmova upućuju na činjenicu da delatnost opštenja koja predstavlja sam temelj
komunikacije, nije ništa drugo do uspostavljanje zajednice, odnosno, društvenosti.

„Pojam komunkacija označava u svom najopštijem vidu, razumevanje pojmova

između dve ili više osoba. Osoba ili osobe od kojih poruka potiče zovu se tvorci ili davaoci
poruka, a oni koji primaju nazivaju se primaoci poruka, s tim da svako može biti i primalac
i davalac raznih poruka“.1

2.1. VRSTE KOMUNIKACIJA

Proces komunikacije smatra se elementarnim među živim bićima, a način na koji se

ona ostvaruje smatra se ključnim u razvijanju civilizacijske vrste. Osnovne vrste
komunikacija su:

1. Verbalna komunikacija - služi se govorom ili pismeno određenim rečima i vezama

reči, simbolička je i uvek je glasovna;
2. Neverbalna komunikacija - može biti potpuno odvojena od govora, može se
postizati putem položaja i pokreta tela, izraza lica i signalna je.

Istraživanja pokazuju da se poruka koju prenosimo tokom komunikacije sastoji od

verbalnog dela, vizuelne impresije i tona glasa kojim je izgovorena. Prema psihološkim
istraživanjima 7% emocionalnog značenja izrazimo rečima, oko 38 % prenosimo
korištenjem tona glasa, a 55% emocionalne poruke prenosimo neverbalnim znakovima −
govorom tela, izrazom lica i sl., što pokazuje da vizuelni deo poruke koju slušalac dobija
gledanjem u osobu koja govori najviše ostaje u sećanju.

Dakle, verbalnim načinom uglavnom prenosimo informacije, a neverbalnim

stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje primamo, ili odnos prema osobi sa
kojom komuniciramo.

1
Potkonjak, N., Šimleš, P.,Pedagoška encikolopedija. Školska knjiga, Zagreb,1989, str. 404.
4
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

Neverbalna komunikacija vrši tri funkcije. Jedan deo našeg neverbalnog ponašanja
usmeren je regulisanju samog mehanizma socijalne interakcije, drugi deo se odnosi na
izražavanje stavova, a treći je vezan za izražavanje emocionalnih stanja.

Neverbalna komunikacija je jednako važna kao i verbalna jer ljudi nisu samo bića
koja su obdarena razumom nego i bića koja emocionalno reaguju.2

Neverbalna komunikacija je prenos poruke bez upotrebe reči izgovorenih ili

napisanih. Telesni pokreti, facijalna ekspresija i gestovi zamenjuju reči koje dominiraju u
verbalnoj komunikaciji.3

Oblici neverbalne komunikacije su:

1. Vokalna ekspresija: melodika, dinamika, ritmika;

2. Facijalna ekspresija: pokreti i izrazi lica (250.000 izraza ljudskog lica) i očiju;
3. Gestovna ekspresija: pokreti ruku, dodiri tela;
4. Posturalna ekspresija: položaj tela (stojeći, sedeći, čučeći, klečeći i ležeći);
5. Proksemička ekspresija: dodir;
6. Spacijalno ponašanje: blizina, teritorijano ponašanje, pokreti u fizičkoj okolini;
7. Ritam: Ritam i brzina kretanja;
8. Odeća i ostali efekti izgleda.

2
Dizdarević, I., Psihologija masovnih komunikacija, Humanitarno udruženje građana, ŽENA 21, Sarajevo,
1997, str.23.
3
Isto, str.23.
5
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

3. FACIJALNA EKSPRESIJA

Facijalna ekspresija učestvuje u ostvarivanju svih funkcija neverbalne

komunikacije. Ona je sastavni deo emocija i sredstvo identifikacije vrste emocije. Uloga
facijalne ekspresije izuzetno je važna i u praćenju i održavanju komunikacijske interakcije.
Na temelju raznih facijalnih znakova jedan od učesnika u komunikaciji može pribaviti
informaciju o tome obraćaju li drugi učesnici uopšte pažnju na njegovo izlaganje, shvataju
li ono što je rekao, slažu li se s njim ili ne itd.

Prema Rotu (1982) pokreti delova tela i držanje tela služe primarno izražavanju
emocionalnih stanja, interpersonalnih stavova i nekih karakteristika ličnosti, a redovno se
javljaju i kao podrška verbalnoj komunikaciji. Po svojoj vrednosti za sticanje informacija o
osobama u komunikacijskoj interakciji pokreti ruku dolaze odmah iza facijalne ekspresije.

Lice predstavlja veoma važan kanal neverbalne komunikacije. Mi izraze lica

koristimo u širokom spektru socijalnih situacija i to kada želimo pokazati svoje emocije,
osobine naše ličnosti, inteligenciju, narav i slično.

Naš osmeh govori ljudima da nam je drago što ih vidimo, mrgođenje ih odbija,
pogled uperen u pod im daje do znanja da nismo baš najsrećniji, a podignuta glava i
izvijene usne ukazuju da smo raspoloženi za šalu. Mnogo toga možemo reći licem.
Možemo da koristimo izraze lica onda kada su reči nepodobne, a kada neko kaže nešto što
i nije baš u redu mi licem možemo da mu pokažemo da je napravio grešku. Iz ovoga
postaje jasno da je glavna uloga lica u našem korištenju govora tela izražavanje emocija.
Lice daje veliki doprinos u samom izražavanju intenziteta neke emocije koju osećamo.

Govor lica se ne ograničava samo na izraze lica. Ovde je važno istaći i ulogu
pojedinih njegovih delova, a to su usne, oči, obrve, lepota, pa i boja lica koja zavisi od
stepena uzbuđenosti našeg organizma ili našeg zdravstvenog stanja. Takođe, još jedan
važan aspekt izražavanja govora tela putem facijalne ekspresije i lica jesu artifakti. U njih
spadaju brkovi, brade, naočare, minđuše, frizura i upotreba šminke. Pošto takve stvari
utiču na našu pojavu i govore puno o nama, treba da uzmemo u obzir i način na koji oni
utiču. Na primer, brkovi i brada će često ukazivati na veću starost nego obrijana gornja

6
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

usna, što može biti razlog tedencije nekih mladih ljudi da je puštaju. Naočare često
doprinose da se osobama pripisuje veća inteligencija od one koju poseduju.4

Istraživanje izraza lica nije samo otkrilo njihovu ulogu u izražavanju emocija, već
nam je pružilo uvid i u njihovu ulogu u otkrivanju tipova ličnosti, stavova prema drugima,
seksualnoj privlačnosti, želju za komunikacijom i stepen izražajnosti tokom komunikacije.
Takođe, kada prvi put sretnemo nekoga i pogledamo ga u lice verovatno je prvi sud koji
donesemo da li nam se dopada ili ne, da li nas privlači ili ne, lepota lica druge osobe. I
prilikom pozdravljanja pokret koji se skoro univerzalno pojavljuje svugde u svetu jeste
podizanje obrva. Znakovima koje odaje lice i njegovi delovi, odnosno facijalnom
ekspresijom, mi ljudima koji nas okružuju možemo u interakciji pružati različite signale.5

3.1. IZRAŽAVANJE EMOCIJA

Posmatrači traže različite emocije na različitim delovima lica. Strah se obično traži
u očima, kao i tuga. Sreća se vidi na obrazima i u očima. Iznenađenje se pokazuje na čelu,
u očima i na pokretima usana. Ljutnja se oslikava na licu. Postoje i mikrotrenutni izrazi
lica koji traju samo delić sekunde i teže se uočavaju. Na primer, osoba može da govori da
joj je drago što vidi nekoga i možda se čak i smeši, ali svoj pravi stav može otkriti
mikrotrenutnim izrazom gađenja. Takvi izrazi lica su isuviše kratki da bi ih većina ljudi
zapazila.

Osnovni kanal izražanja emocija jesu facijalne ekspresije kojima se izražavaju

različite emocije. Dva američka istraživača, Ekman i Friesen, otkrili su da postoji šest
glavnih izraza lica koji se koriste da pokažu sreću, tugu, ljutnju, strah, gađenje i
iznenađenje.

4
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.76.
5
Morris, D.: Otkrivanje čoveka kroz gestove i ponašanje, Izdavački zavod Jugoslavija. Beograd, 1979,
str.24.

7
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

Slika 1. Izrazi lica koji pokazuju ljutnju, strah, gađenje, iznenađenje, sreću i tugu

3.1.1. SREĆA

Izražavanje sreće je univerzalno i lako prepoznatljivo, a interpretira se preko

poruka koje se povezuju sa uživanjem, zadovoljstvom, pozitivnim osećanjima i
prijateljstvom. Osmeh se lako može upotrebiti u manipulatorske svrhe i često smo u prilici
da kod ljudi vidimo lažno osmehivanje koje je često u funkciji maskiranja nekih pravih
osećanja. Tako je lažni osmeh moguće prepoznati po krajevima usana zakrivljenim nadole
i prema očima koje ostaju u pozi pravog osjećanja, odnosno rubovi očiju se ne zatežu
nagore zajedno sa krajevima usana i licem u smeh čitavog lica. Slika gore pokazuje iskreni
osmeh koji karakteriše podizanje uglova usna i podizanje uglova očiju tako da se „čitavo
lice smeje.“6

3.1.2. TUGA

Mišljenje koje deli većina psihologa je da emocije tuge predstavljaju formu lica
koje plače, ali umanjenog intenziteta. Premda su i suze zajednička pojava svim tužnim
stanjima one nisu indikator neke posebne emocije jer mogu biti viđene i u stanjima velike
sreće.7

6
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.76.
7
Isto, str.78.
8
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

3.1.3. LJUTNJA

Znakovi ljutnje uključuju ukrućeno telo, namrštene obrve, stisnuta usta, raširene
nozdrve i „oči koje sevaju“. Ljutnja se jasno vidi u donjem delu lica i području obrva. Ova
facijalna ekspresija se javlja kod odojčadi između tri i četiri meseca.8

3.1.4. STRAH

Emocija straha se kod nekoga može prepoznati po povećanoj ugaonoj udaljenosti,

po pojačanom znojenju, ubrzanom disanju, plakanju, po češćem treptanju očima,
reakcijama ukočenosti, po znojnim dlanovima, po sušenju usta, nakostriješenim dlakama,
pročišćavanju grla, po proširenim zenicama i zaprepaštenom izrazu očiju. Strah se jasno
vidi u području očiju.

3.1.5. GAĐENJE

Gađenje je ekpresija koja prati telesni odgovor na objekte koji nam se gade, koji
nas teraju na povraćanje i koji nas veoma uznemiruju. Karakteriše ga iskrivljeni izraz lica
kao što je prikazano na slici.9

3.1.6. IZNENAĐENJE

Izraz koji se skoro uvek javlja u situacijama kada se desi nešto neočekivano.
Iznenađenje karakterišu otvorena usta, raskolačene oči, trenutna ukoćenost lica i tela,
ubrzan puls i gubitak daha. (Givens, 2002.)

3.2. BEZIZRAZNO LICE

Bezizrazno lice je facijalni znak predstavljen neutralnim, relaksiranim licem bez

emocija. Kroz svoju bezizražajnost ovaj znak šalje jaku emocionalnu poruku „ne
uznemiravaj“. Naročito ukoliko se nalazimo u šoping centrima, liftovima ili tramvajima mi

8
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.82.
9
Isto. str. 91.
9
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

pravimo bezizražajno lice kako bi se distancirali od stranaca. U psihijatriji, jedan simptom

šizofrenije predstavlja pojava bezizražajnog lica.10

3.3. CRVENILO LICA

Crvenilo lica je jak emocionalni znak fizičke aktivnosti, stida ili ljutnje. Crvenilo
lica je retko znak čiste agresivnosti pojedinca, kako se popularno veruje, već je češće znak
moguće ili trenutne odbrane, pokazuju istraživanja. Istraživanja koja je sproveo Ekman
takođe pokazuju da je crvenilo lica redovno znak da osoba obraća pažnju na sebe, što je
slučaj kod stida, a u jednom istraživanju, Blurton Jonesa, dece u obdaništu utvrđeno je da
je do crvenjenja lica došlo samo kod one dece koja su bila motivisana da nekog napadnu
ali u stvari to nisu ni uradila.11

3.4. KONTAKT OČIMA

U svakodnevnim ljudskim interakcijama postoji nekoliko situacija ili načina na koji

se gledamo sa drugim ljudima i na osnovu načina gledanja između ljudi mi možemo
zaključiti u kakvom se međusobnom odnosu oni nalaze. U prijateljskim susretima, u
društvu, kontakti pomoću očiju traju nešto duže nego obično, takođe kada neki pojedinac
nalazi da mu je sagovornica privlačna osoba on je duže gleda. To produženo fiksiranje se
obično vrši nesvesno i njegova poruka se prima na isti način. Sagovornici su svesni
neobične topline susreta, ali oni ne analiziraju znake koji se tu daju.

Gledišno ponašanje mladih ljubavnika prolazi kroz nekoliko različitih faza. U

početku, zbog stidljivosti dolazi do čestog gledanja u stranu, kolebanja i izbegavanja
pogleda onog drugog. Tu su zatim i pogledi iskosa, pri kojima oči gledaju u partnera dok
je glava i dalje okrenuta na drugu stranu. Ponekad se taj položaj namerno usvaja i kao
šaljivo flertovanje. Kasnije kad ljubavnici postanu istinski bliski i nema više straha, oni
mogu da sede jedno uz drugo, duboko zagledani jedno drugom u oči, samo uz povremeno
skretanje pogleda u stranu.12

10
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.97.
11
Isto. str.99.
12
Morris, D.: Otkrivanje čoveka kroz gestove i ponašanje, Izdavački zavod Jugoslavija. Beograd, 1979,
str.36.
10
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

A šta se događa sa očima kada umesto ljubavi, u nekom odnosu postoji

preovlađujući status. Tako, aktivno neprijateljski nastrojen muškarac – pretpostavljeni
unosi se svojim licem u lice zaplašenog potčinjenog koji ne sme da se sretne sa njegovim
pogledom. Kada oba protivnika aktivno prete jedan drugom, piljenje na malom rastojanju
postaje uzajamno i dvojica koji se svađaju gledaju jedan drugome pravo u oči. Sumirajući
sve ove prizore ljubavi i mržnje, možemo reći da direktan pogled u oči ukazuje na veoma
aktivna osećanja ljubavi, neprijateljstva ili straha, dok je skrenut pogled vezan za
stidljivost, indiferentnu nadmoćnost ili potčinjenost. Gledanje je svakako važan aspekt
svakog oblika ljudske komunikacije i možemo u svakodnevnom životu naići na različite
varijacije u gledanju zavisno od situacije i ličnosti pojedinca. Tako možemo susresti
brbljive ljude koji ne skreću svoj pogled sa sugovornika, stidljive ljude koji nas manje
gledaju, ljude koji pilje u nas kako bi smo mi prvi skrenuli pogled kako bi oni pokazali
svoju nadmoćnost i slično. I ostale emocije ispoljavaju tipično ponašanje očiju. Kada su
ljudi uzbuđeni, oči im naginju ka brzim, skenirajućim pokretima. Kada su uplašeni, oči im
deluju razgoračeno i sleđeno, kao da ne žele da propuste ni najmanji pokret koji bi mogao
još više da im približi opasnost. Kada su ljuti, oči su im sužene, često liče na male proreze.
Tuga se ispoljava gledanjem na dole, smanjivanjem kontakta očima, a to se dešava skoro
svugde u svetu.

Rezultati istraživanja kontakta očima pokazuju da mi generalno započinjemo svoje

izjave tako što sklonimo pogled od sugovornika, a završavamo ih tako što ga ponovo
pogledamo. Tokom govora mi neizmenično gledamo i u sugovornika. Potom, kontakt
očima je direktniji kada postoji sviđanje i kooperacija između dvoje ljudi. Nadalje, ljudi
prave manje kontakata očima kada se ne vole i kada ne dele isto mišljenje. Kod primata
direktno i dugotrajno zurenje u oči predstavlja znak dominantnosti i pretnje, dok
izbegavanje pogleda znači submisivnost.13

3.4.1. ŠIRENJE I SAKUPLJANJE ZENICA

Na veličinu naših zenica ne utiče samo promena svetlosti. One su podložne i

uticaju naših emocionalnih promena. I upravo zato što emocionalne promene mogu
primetno da menjaju veličinu naših zenica pri nekom stalnom svetlu, povećavanje i

13
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.105.
11
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

smanjivanje zenica su znaci koji govore o čovekovom raspoloženju. Ako ugledamo nešto
što nas uzbuđuje, bilo da nam je zastrašujuće ili prijatno, naše zenice se prošire više nego
obično pod postojećim svetlosnim uslovima. Ako ugledamo nešto čega se blago gnušamo,
one se skupe više nego što bi trebalo pod postojećim svetlosnim uslovima. Ove se
promene normalno događaju bez našeg znanja, a kako su umnogome i izvan naše kontrole,
one predstavljaju vredan vodič kroz čovekova istinska osećanja. Ali, zenični signali ne
samo da se nesvesno emituju već se nesvesno i primaju. Dva prijatelja koja razgovaraju
ima će međusobno veće emocionalno uzbuđenje ukoliko im se zenice šire, a osećaće
međusobno gnušanje ukoliko im se zenice skupljaju. Obojica osećaju da se nešto između
njih događa ali im ni na kraj pameti ne bi bilo da je uzrok u veličini njihovih zenica.14

U nekim su istraživanjima grupi gledalaca bile pokazivane dve slike iste devojke, s
tim da je na jednoj slici devojka imala sužene zenice, a na drugoj proširene. Potom se
ispitivalo koja im je devojka sa koje slike izgledala lepše. Oni su znali da se radi o nekom
triku ali nisu znali šta je u pitanju i svi su birali devojku sa proširenim zenicama.15

U prošlosti su italijanske kurtizane koristile drogu koju su ukapljavale u oči kako bi

im se proširivale zenice da bi one izgledale lepše, zato je ta droga posle nazvana
„belladona“ (lepa žena), a ovu činjenicu nalazimo u više izvora o neverbalnoj
komunikaciji. Kasniji nam primeri dolaze iz Kine gde se masovno trgovalo dragim
kamenom žadom. Orijentalni trgovci su imali običaj nositi tamne naočare, kako nebi
izgubili igru kada vide posebno dobar primerak.16

3.4.2. USMERAVANJE POGLEDA U STRANU

Usmeravanje pogleda u stranu je pokret koji se redovno javlja kao neverbalna

reakcija na postavljeno verbalno pitanje. Ovaj pokret se naročito javlja kada neko rešava
postavljeni zadatak koji zahteva razmišljanje i signalizira procesiranje informacije i
razmišljanje. U klasičnoj studiji koju je proveo Harnad, 1972.,17 o lateralnom kretanju
očiju kod matematičara tokom mentalne aktivnosti, utvrđeno je da je pomeranje očiju na
desnu stranu povezano sa simboličnim razmišljanjem, dok je pomeranje očiju na levu
14
Morris, D.: Otkrivanje čoveka kroz gestove i ponašanje, Izdavački zavod Jugoslavija. Beograd, 1979,
str.42.
15
Isto. str.43.
16
Isto. str.44.
17
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.117.
12
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

stranu povezano sa vizuelnim mišljenjem. Za ljude koji češće pomeraju oči na levu stranu
kada razmišljaju se smatra da su kreativniji. „Inače se ljudi mogu podeliti na one koji
tokom razmišljanja redovito pomeraju oči na levu stranu i na one koji ih redovito pomeraju
u desnu.“

3.4.3. TREPTANJE

Treptanje je pokret brzog spuštanja i podizanja očnih kapaka, a posmatranje brzine

tih pokreta može biti sredstvo detekcije laži. Naime, dosta istraživanja na temu ovog
neverbalnog znaka daju rezultate koji kažu da se u normalnim situacijama ljudsko
treptanje svodi na oko 20 treptaja, a kada je pristno uzbuđenje i emocionalni stres količina
treptaja se znatno povećava. Istraživanja pokazuju da kod mentalnih bolesnika, dolazi do
povećanog treptanja očima kada se govori o anksioznim i napetim temama, kao i kada se
započinje nova tema.18

3.4.4. MRŠTENJE OBRVA

Kao deo facijalne ekspresije se vidi u situacijama koncentracije, ljutnje, ne sviđanja

ili razmišljanja, a predstavlja skupljene i prema predelu između očiju spuštene obrve.
Smatra se, a i istraživanja su pokazala, da mrštenje predstavlja senzitivni indikator
neslaganja, sumnje ili nesigurnosti. Nizovi skorašnjih studija otkrivaju da muškarci i žene
u grupnim situacijama kada trebaju odgovarati ženskim vođama reaguju mrgođenjem i
mrštenjem, dok se smeju i klimaju glavom kada su u pitanju muški lideri koji govori istu
stvar. 19

3.4.5. PODIZANJE OBRVA

Podizanje obrva je izraz lica koji se može javiti u različitim situacijama. Može se
javiti kao bljesak obrvama prilikom pozdravljanja, kao pojačavanje dominantnosti ili kao
naglašavanje submisivnosti. Prema Morrisu podizanje obrve odražava nečiji skepticizam.

18
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.119.
19
Isto, str.119.
13
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

3.5. USNE

Usne kao deo znakova facijane ekspresije predstavljaju emocionalno

najekspresivniji deo tela. Usne pružaju puno znakova o nečijim unutrašnjim osećanjima i
raspoloženjima. Nesvesna napetost u području usana odražava naša stvarna osećanja.
Tako, samo lagano spuštanje krajeva usana, može odražavati našu trenutnu tugu ili
razočarenje.20

3.5.1. KOMPRESIJA USANA

Kompresija usana je obično negativan znak koji izražava trenutnu ljutnju,

nesviđanje, tugu ili nesigurnost.

3.5.2. DURENJE USNAMA

Ekspresija kada se donja usna izboči prema gornjoj, a izražava razočarenje, tugu,
nezadovoljstvo ili nesigurnost. Ovaj izraz viđamo kod dece koja se dure, a ukoliko kod
odraslih vidimo ovaj izraz za konferencijskim stolom on predstavlja neslaganje sa
komentarima.

3.5.3. NAPUĆENE USNE

Napućene usne viđamo kod postojanja neslaganja, intrigiranja ili proračunatog

razmišljanja. Zato što je pućenje usana signal mentalnog otpora, govornik bi odmah trebao
upitati svog slušaoca da li se slaže sa njim, pre nego nastavi svoj verbalni argument, a ovo
bi opet trebalo da izazove zahvalnost slušaoca spram govornikove intuitivnosti o shvatanju
njegovih misli.

3.5.4. DODIRIVANJE USANA

Dodirivanje usana je signal za mnoga raspoloženja i mentalna stanja uključujući

anksioznost, dosadu, uzbuđenje, strah, zaprepaštenost i nesigurnost. Kao samododirujući
gest, dodirivanje usana je ekvivalent za infantilno sisanje palca. Tokom konverzacije,

20
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.125.
14
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

unakrsnog ispitivanja ili intervjua, ova radnja predstavlja tačku ispitivanja tj. odražava
neko unutrašnje stanje koje tek treba ispitati. Ovaj akt se često povezuje sa signalom
laganja.21

3.5.5. ZEVANJE

Zevanje je iznenadna inhalacija vazduha kroz otvorena usta, a javlja se u

situacijama kada osećamo pospanost, dosadu, emocionalni konflikt ili zamor. Kada se ovaj
znak pojavi u javnosti obično ga je teško preduhitriti i zaustaviti. Zevanje se takođe javlja i
na poslovnim sastancima kao znak blage anksioznosti, neslaganja ili nesigurnosti.22

3.6. DODIRIVANJE NOSA

Dodirivanje nosa je radnja vezana za trenutni stres. Kada čovekove misli nisu u
skladu sa njegovom prividnom smirenošću, on svoj nos može da dodirne, protrlja ili
pritisne. Ovaj signal se smatra prikrivenim ili premeštenim pokrivanjem usta jer lažov
izbegavajući da pokrije njih pokriva nos koji je odmah iznad. Morris kaže: „Među
gestovima koji se koriste tokom obmanjivanja su: glađenje brade, češkanje obrve,
povlačenje za uho, pritiskanje usana, pokrivanje usta, dodirivanje nosa, trljanje obraza i
glađenje kose. U toku obmanjivanja najčešće se prave dva pokreta: dodirivanje nosa i
pokrivanje usta.

Pokrivanje usta je najlakše razumeti kao lažne reči naviru na usta, a mozak kojem
je to neugodno šalje poruku ruci da pokrije usta. Ima više tipičnih oblika te radnje:
lepezasto rašireni prsti, kažiprst spušten na gornju usnu ili ruka na obrazu pored usta.

Ovde je važno dodati da, ako vidite nekog kako pravi taj delimičan gest pokrivanja
usta, to ne mora značiti da on laže. To samo znači da on verovatno laže onda kada mu ruka
ne traži usta!

21
Givens, D.: The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language cues, Center for nonverbal
studies press, Washington, 2002, str.125.
22
Isto, str.127.
15
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

4. ZAKLJUČAK

Komunikacija je proces razmene misli, osećaja i poruka. To je proces prenošenja

poruke između ljudi, koji se nužno odvija kad god postoji interakcija.

Komunikacijom verbalnim načinom uglavnom prenosimo informacije, a

neverbalnim stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje primamo, ili odnos
prema osobi sa kojom komuniciramo.

U govoru tela ili neverbalnoj komunikaciji leži čak 78 % razumevanja govorne

poruke. Možemo prestati da govorimo, ali je prosto nemoguće da prestanemo da šaljemo
neverbalne poruke. Iako ih, kako psiholozi kažu, primamo na nesvesnom nivou, one imaju
veliki uticaj na nas, na našu komunikaciju i odnos sa drugima.

Lice predstavlja veoma važan kanal neverbalne komunikacije. Mi izraze lica

koristimo u širokom spektru socijalnih situacija i to kada želimo pokazati svoje emocije,
osobine naše ličnosti, inteligenciju, narav i slično.

Facijalna ekspresija učestvuje u ostvarivanju svih funkcija neverbalne

komunikacije. Ona je sastavni deo emocija i sredstvo identifikacije vrste emocije. U ovom
radu bilo je govora o bazičnim emocijama i facijalnoj ekspresiji koja odaje ove emocije.
Pored izraza lica govorili smo o pokretima (očiju, usana, nosa) koji odaju emocija osobe.

16
 Seminarski rad: Facijalne ekspresije

LITERATURA

1. Dizdarević, I. (1997): Psihologija masovnih komunikacija, Humanitarno udruženje

građana, ŽENA 21, Sarajevo.
2. Givens, D. (2002): The Nonverbal Dictionary of gestures, signs and body language
cues, Center for nonverbal studies press, Washington.
3. Morris, D. (1979): Otkrivanje čoveka kroz gestove i ponašanje, Izdavački zavod
Jugoslavija. Beograd.
4. Potkonjak, N., Šimleš, P. (1989): Pedagoška encikolopedija. Školska knjiga, Zagreb.
5. Rot, N. (1982): Znakovi i značenja - Verbalna i neverbalna komunikacija. Nolit,
Beograd.

17