Anketno istraživanje

Politički stavovi mladih u Srbiji

Predmet istraživanja: ispitivanje zainteresovanosti mladih za politiku, bavljenje politikom i

političke stavove.

Cilj istraživanja: utvrđivanje ideološkog preseka na kojem se nalazi omladina u Srbiji, ispitivanje
klasnih i regionalnih uticaja na različita politička stanovišta.

Konceptualno-analitički okvir

Polazišna tačka istraživanja je još Aristotelova tvrdnja da je čovek politička životinja koju ćemo
dopuniti Altiserovim pojašnjenjem da je čovek ideološka životinja. Prema tome, hipoteza je da je
svaki čovek nužno unutar ideologije. U tom smislu ideologija stalno posreduje između ljudi i
objektivne stvarnosti u kojoj se oni nalaze, njihove pozicije unutar društvenog sistema bitno
utiču na njihova ideološka stanovišta.

Politiku i ideologiju želimo da istražujemo kroz prizmu klasne pozicije. U ovom slučaju je vrlo
zadovoljavajuća već prihvaćena šema 7 društvenih klasa koju u svojim istraživanjima koriste
domaći sociolozi poput Lazića i Cvejića. Ispitanike ćemo grupisati u ove klase prema
zanimanjima njihovih roditelja. Osim klasne pozicije, zainteresovani smo za osvetljavanje uticaja
regionalnosti. Da li ispitanik živi u selu ili gradu, da li živi u Vojvodini ili Šumadiji, da li živi u
bogatoj opštini ili siromašnoj, u kojem kvartu grada itd.

Mlade ćemo odrediti nekonvencionalno, od 16 godina do 30. Iako izborno pravo stiču
punoletstvom, mladi već u srednjoj školi imaju zrelije političke stavove koji se neretko dalje
produbljuju i artikulišu. Naravno, često se oni i odbacuju, ali i odbacivanje političkih stavova
ima značaja za istraživanje.

Bavljenje politikom shvatamo u užem smislu i podrazumevamo članstvo u nekoj organizaciji. Ne

mora nužno biti politička stranka, može biti i reč o nevladinoj organizaciji, sindikatu ili nekom
državnom-birokratskom organu.

Kako bismo pozicionirali ideološke stavove koristićemo se podelom na levicu i desnicu.

Levicom razumemo stavove socijalne jednakosti, protivljenje društvenoj hijerahiji, zagovaranje
socijalne pravde. Desnicom razumemo stavove slobodnog tržišta, autoritarnog poretka, pozivanje
na tradiciju.
Stavove razumemo kao dispozicije da se misli, oseća i dela.

Kontekstualni okvir

Posebna potreba za ovakvim istraživanjem počiva na raznim istraživanjima koja govore da mladi
sve više napuštaju Srbiju. Oni koji ostaju se kreću prema „apolitičnosti“ i velika većina nema
nikakvo poverenje u političke stranke. Ovo je svakako još jedna od mnogih posledica raspada
SFRJ, ekonomskog i političkog sistema. Buđenje nade petooktobarskim promenama je utihnulo,
kao i kratkotrajno buđenje nade kod mladih dolaskom SNS na vlast.

Danas se susrećemo sa istraživanjima koja govore da tek oko četvrtine mladih izlazi na izbore.
Sa predsedničkih izbora 2017. imamo i primer da su mladi u većem broju podržali fiktivnog
kandidata „Belog“, što dovoljno govori o konfuziji mladih i njihovom nepoverenju prema
konvecnionalnim političkim opcijama levice i desnice. Odnosno, političke ideologije kao takve.
Prema tome, ne treba da nas iznenadi da danas ni studentska populacija nema širu javnu
prepoznatljivost koju je imala na primer tokom 1990-ih. Danas su mladi „rara avis“ u domaćoj
politici.

Jednopartijski sistem dominacije SKJ je u velikoj meri uticao da mladi ostanu na nevažnim
partijskim funkcijama u okviru omladine. Ovaj trend se delimično promenio uvođenjem
višepartijskog sistema. Međutim, vidimo da je danas situacija još gora nego u vreme
jednopartijskog sistema. Omladine stranaka ne samo da nemaju uticaja na politiku stranaka pa
samim tim i državnu politiku, već su vrlo male po brojnosti. Partiijski pluralizam se sveo
suštinski danas na jednu stranku, SNS, u kojoj se politički angažman mladih svodi na delenje
letaka, lepljenje plakata, „botovanje“ na društvenim mrežama i slično radnje koje nisu ni
kreativnog karaktera ni političkog u užem smislu.

Osim toga, treba imati u vidu i različite uticaje regionalnih podela na političke stavove mladih.
Pretpostavićemo da mladi na Kosovu i Metohiji nemaju iste stavove kao mladi u Beogradu, niti
da mladi sa opštine Stari grad imaju iste stavove kao mladi iz Sopota. Ekonomske nejednakosti
različitih regija, nacionalni sukobi, verske netrpeljivosti i slični faktori utiču da generacijski
faktor nije osnovni determinišući faktor. Ipak, na globalnom nivou veliki tehnološki napredak,
kao i promene u kulturnoj sferi su napravile socijalnu distancu između mladih koji su rođeni
posle omasovljenja kompjutera, interneta, pametnih telefona, elektronske muzike, od starijih koji
nisu živeli u vreme kada su ove stvare bile dostupne širokim slojevima.

Metodologija i uzorak

Za potrebe ovog istraživanja podaci će biti prikupljeni putem ankete. Populacija je ograničena na
mlade osobe uzraste između 16 i 30 godina.
Istraživanje će se sprovesti na nacionalnom reprezentativnom uzorku. Uzorak je stratifikovan po
regionalnoj osnovi, koristiće se kvotni pristup kako bi postigli što relevantnije rezultate koji su
osetljivi na razlike porekla i prirode ispitanikovog društvenog okruženja.

Budući da je veliki broj mladih na školovanju u Beogradu, odnosno da su zaposleni u Beogradu,

ovaj grad će biti zastupljeniji u našem istraživanju. Posebna pažnja anketara bi trebalo da bude
usmerena prema centru grada kao kulturno-obrazovnom regionu. Opasnost izostanka ispitanika
koji ne žive u centru grada ili nisu u obrazovnom procesu prilikom slučajnog odabira bismo
svakako otklonili terenskim radom i u prigradskim opštinama, dakle kvotnim uzorkom. U
ostalim gradovima Srbije koji nemaju opštine bismo podelili terenski rad prema tradicionalnim
podelama „krajeva“ grada, poput Detelinare i Limana u Novom Sadu.

Dimenzije i indikatori

a) Stavovi mladih prema politici u užem smislu

b) Informisanost mladih o političkim dešavanjima u zemlji i na globalnom nivou
c) Učešće u političkim organizacijama
d) Socio-ekonosmki položaj - klasna pozicija i klasno poreklo, grad-selo

Istraživačka pitanja

a) Da li je omladina u Srbiji danas pretežno apolitična?

b) Postoji li uticaj socioekonomskog položaja na političke stavove mladih?
c) Da li su mladi bliži levičarskim ili desničarkim političkim pozicijama?

Upitnik

Demografske i socioekonomske karakteristike

1. Vaš pol: 1) muški 2) ženski

2. Godina rođenja _____________
3. Mesto rođenja _________________
 4. Mesto gde sada živite se nalazi u: 1) centru 2) prigradskoj opštini 3) selu
5. Da li živite sa svojim roditeljima ? da) ne)
6. Kako biste opisali svoj ekonomski položaj? 1) loš 2) osrednji 3) dobrostojeći
7. Zanimanje vašeg oca _________
8. Zanimanje vaše majke __________
9. Kako biste definisali klasu kojoj pripadate? 1) niža 2) srednja 3) viša
10. Da li ste zaposleni? 1) da 2) ne. Ukoliko jeste, gde radite? ____________
11. Vaša stručna sprema? __________
12. Da li se još uvek školujete? 1) da 2) ne
13. Poznajete li strani jezik? Koji? __________
14. Da li ste u braku? 1) da 2) ne
15. Da li imate decu? 1) da 2) ne
16. Pripadate li nekoj verskoj zajednici? 1) da 2) ne. Ako pripadate, kojoj? __________

Politička informisanost

1. Odakle se najviše informišete? 1) štampa 2) TV 3) internet 4) nešto drugo

2. Koliko često pratite štampu? 1) ne pratim 2) jednom nedeljno 3) nekoliko puta nedeljno
4) svakodnevno
3. Koliko često koristite internet za informisanje? 1) ne koristim 2) jednom nedeljno 3)
nekoliko puta nedeljno 4) svakodnevno
4. Da li pratite objave političkih stranaka? 1) da 2) ne
5. Da li gledate ili slušate emisije političkog karaktera? 1) da 2) ne
6. Da li mislite da ste dobro upoznati sa Ustavom i zakonima Republike Srbije? 1) jesam 2)
nisam 3) i jesam i nisam 4) ne interesuje me
7. Da li pratite politička dešavanja u Evropi i svetu? 1) da 2) ne 3) ponekad
8. Ocenite sopstvenu političku informisanost ocenom od 1 do 5 ______
9. Biti politički informisan je dužnost svakog građanina: Slažem se Nisam siguran Ne
slažem se
10. Mediji ne služe za informisanje već za manipulaciju: Slažem se Nisam siguran Ne
slažem se
11. Informisanost nema uticaj na kvalitet mog života: Slažem se Nisam siguran Ne
slažem se
12. Kada bi mediji bili kvalitetniji više bih se informisao preko njih: Slažem se Nisam
siguran Ne slažem se
13. Kada bi političke stranke bile kvalitetnije više bih se informisao preko njih: Slažem se
Nisam siguran Ne slažem se
14. Smatram da sam informisaniji od mojih prijatelja: Slažem se Nisam siguran Ne slažem
se
15. Smatram da je nivo informisanosti mladih nizak što je jako loše: Slažem se Nisam
siguran Ne slažem se
 16. Smatram da je nivo informisanosti mladih nizak i da to uopšte nije bitno: Slažem se
Nisam siguran Ne slažem se
17. Smatram da je nivo informisanosti mladih zadovoljavajuć: Slažem se Nisam siguran
Ne slažem se
18. Koje su godine održani poslednji parlamentarni izbori u Srbiji? ___________
19. Koje godine su održani poslednji predsednički izbori u Srbiji? ___________
20. Koliko narodnih poslanika ima Narodna skupština Srbije? __________
21. Koliko je procentualno potrebno glasova da se pređe cenzus na parlamentarnim izborima
u Srbiji? _________
22. Koliko je procenuntalno potrebno glasova manjinskim strankama da pređu cenzus na
parlamentarnim izborima u Srbiji? ____________
23. Izborni sistem u Srbiji je: 1) većinski 2) proporcionalni 3) ne znam
24. Voleo bih da su mladi informisaniji: Da Ne Svejedno mi je
25. Voleo bih da su mladi češće prisutni u medijima: Da Ne Svejedno mi je
26. Voleo bih da učestvujem u informisanju mladih: Da Ne Ne znam

Politički stavovi

1. Smatram sebe: 1) levičarem 2) desničarem 3) nešto drugo 4) apolitičnim

2. Mislim da je Srbija većinski: 1) levičarska 2) desničarska 3) nešto drugo 4) apolitična
3. Podela na levicu i desnicu je prevaziđena? Slažem se Ne slažem se Ne znam
4. Šta su po vama tri najvažnije stvari u politici?
________________________________________________________________________
5. Navedite tri ključna problema srpske politike
________________________________________________________________________
6. Srbija treba da uđe u EU: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
7. Srbija treba da uđe u NATO: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
8. Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
9. Srbija treba da sarađuje više sa Rusijom nego zapadnim silama: Slažem se Ne slažem se
Nisam siguran
10. Treba privatizovati sva državna preduzeća: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
11. Ključna strateška preduzeća ni po koju cenu ne treba privatizovati: Slažem se Ne slažem
se Nisam siguran
12. Država treba da interveniše u ekonomiju: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
13. Privatna svojina je svetinja: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
14. Privtna svojina je uvek efikasnija od državne ili društvene: Slažem se Ne slažem se
Nisam siguran
15. Slobodno tržište je najbolji način organizacije privrede: Slažem se Ne slažem se Nisam
siguran
16. U socijalizmu se bolje živelo nego danas: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
17. Školstvo i zdravstvo mora ostati državno i besplatno: Slažem se Ne slažem se Nisam
siguran
18. Odbaništa bi trebalo da budu državna i besplatna: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
19. Penzioni sistem treba privatizovati: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
20. PDV je visok i treba ga smanjiti: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
21. Crkve bi trebalo da plaćaju porez: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
22. Srbija je zemlja prevelikih društvenih nejednakosti: Slažem se Ne slažem se Nisam
siguran
23. Skandivanske zemlje su primer koji treba slediti: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
24. Banke imaju previše privilegija i potrebno ih je regulisati: Slažem se Ne slažem se Nisam
siguran
25. Srbija bi trebalo više novca da ulaže u vojsku : Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
26. Srbija bi trebalo da ukine vojsku : Slažem se ne slažem se Nisam siguran
27. Srbija bi trebalo da otvara više državnih fabrika: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
28. Potrebno je veće ulaganje države u poljoprivredu: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
29. U Srbiji vlada kriza kulturnih vrednosti: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
30. Čvrsta ruka i autoritet su ključni za stabilan poredak: Slažem se Ne slažem se Nisam
siguran
31. Vlast mora biti posvećena nacionalnim idejama: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
32. Muškarci su kompetentniji za državničke poslove od žena: Slažem se Ne slažem se
Nisam siguran
33. Srbija nije dovoljno demokratska zemlja: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
34. U Srbiji ne postoji vladavina prava: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
35. U Srbiji ne postoji sloboda medija: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
36. Na čelu države su nepismeni i neobrazovani ljud: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
37. Bez jake elite nema jake države: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
38. Porodične vrednosti moraju biti ispred svih drugih: Slažem se Ne slažem se Nisam
siguran
39. Nećemo živeti bolje dok god ne budemo više poštovali prava manjina: Slažem se Ne
slažem se Nisam siguran
40. Jedina šansa za mlade je da napuste Srbiju: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
41. Mladi bi trebalo više da se ugledaju na starije: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
42. Mladi previše vremena provode za kompjuterom: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
43. U zdravom telu zdrav duh: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
44. Mladi su sami krivi za svoj položaj: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran
45. Država bi mogla mnogo više da brine o mladima: Slažem se Ne slažem se Nisam siguran