DRAME Srvijek TEKSTOVI

Srednjovjekovna drama
Srednjovjekovna
drama
Plač Gospoje
Muka spasitelja našega
Muka svete Margarite
Prikazan'je života s. Lovrinca
mučenika
Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

1
Srednjovjekovna drama
SADRŽAJ
Plač Gospoje ______________________________ 3
[Muka spasitelja našega] __________________ 19

Počinja čin od muke Spasitelja našega
najparvo na Cvitnicu. ________________ 20
Veliki četvrtak __________________________ 34
Početje čina na Veliki petak ________________ 56
Muka svete Margarite _____________________ 81
Prikazan'je života s. Lovrinca mučenika ____ 100

POČINJE PRIKAZAN'JE SV. LOVRINCA. ____ 102
POČINJE PRIKAZAN'JE OD DRUGOG
DNEVA. _________________________ 119
RJEČNIK _______________________________ 145

2
Srednjovjekovna drama — Plač Gospoje
Plač
Gospoje

3
Počenjet plač Bl[a]ž[e]ne D[i]ve M[a]rije po Ivani van'j[e]listi.
Muka B[og]a Gospodina 40 s Mandalenom v hiži staše.

I[su]h[r]sta, Božja Sina, Vazam brići s sinkom mnjaše,
po Ivani van'j[e]listi, veseliti se š njim željaše,
plač Gospoji ki navisti. željno vazda uzdihaše,
5 Poslušajte, žene i muži, glas od sinka želijaše.
gdi preslavna D[i]va tuži. 45 Židovsku zavist ona znaše,
O preslavna B[o]žja Mati, zato v sumnji vazda staše.
sad vas hoće na plač zvati, Knjižnici se rano staše,
vas h[rst]jane na plač zove, zalo viće uvićaše,
10 jer v žalosti ona plove. Sina B[o]žja jure jata , 3
Zovu duše B[og]u mile,

1
50 povedoše pred Pilata.
sa mnom danas da procvile. Pred Pilatom kada biše,
O h[rst]jane, stan'te goru, ovim glasom zavapiše:
k Pilatovu pojmo dvoru, "Propni I[su]sa, ti Pilate,
15 Božju Mater vi združite, da se ne tuži vas plk na te.
njeje tuge vsi tužite! 55 Gdi li njega neć' propeti,
Vsaki plači njeje žalost, hoćemo te s suda zneti.
da od B[og]a primet radost. Život njegov ako ljubiš,
kesarovu milost gubiš."
Pilat hoti svomu prudu,
60 posla I[su]sa ka Irudu.
Ovo poča govoriti IVAN: Ka Irudu ga povedoše,
za njim Židove potekoše . 4
Kada Juda s vojskom pride, To videći Ivan dragi,

20 proti njemu I[su]s zide, on učenik izabrani,
G[ospodi]nu celov poda, 65 Gospoji pride on plačući,
Židovom ga v ruke preda. vele željno tugujući
Židove ga obtekoše,
2
i tako ju ondi svisti
vsi učenici pobigoše, ter jej ove riči navisti.
25 Sina Božja uhitiše,
svezavši ga povedoše.
Obraz mu s[ve]ti popljuvaše,
na muku ga popeljaše, IVAN poča govoriti Gospoji. Ona sijaše na
5
k Pilatu ga privedoše, kuntrati i reče jej:

30 da ga sudi, vsi rekoše.
Tu bi I[su]s moćno mučen, Ča tu sidiš, ti Gospoje,
Sinak B[o]žji vas istučen, 70 plačem plači srce tvoje!
obraz mu s[ve]ti zakrivahu, Črno ruho vazmi na se,
po licih ga vsi bijahu. jer ti nosim tužne glase
35 Kolena pred njim prigibahu, od dragoga sinka tvoga,
"Prorukuj nam!" govorahu, Isuh[rst]a, meštra moga.
i na Njega vsi vapjahu, 75 Židove ga uhitiše,
kako vuci na nj vijahu. na semrt ga osudiše,
Majka Njega to ne znaše,
3
jure jata - već uhvaćena
1
zovu - zovem 4
potekoše - potrčaše
2
Židove - Židovi 5
sijaše - sjeđaše

4
presvitlu tvoju zvizdu Danicu Va vsem On njih vele ljubi

postaviše u tamnicu. i cić njih se vele trudi.
Oskuboše s[ve]tu glavu 115 Kako more tako biti
80 i Njegovu slavnu bradu. da bi ga htili pogubiti?
Britke muke zadivaju,
smilovan'ja ne imaju.
Vele strašno Njega muče,
vsi na nj vapju tere kuče. Ovdi IVAN odgovori B[la]ž[e]noj Gospoji
85 Ja ne vidih ni uslišah poli nju stojeći, li va tom mesti stojeći, i
10
ženska sina v takih mukah, reče njej:

toliko je grozno ranjen,
k zlu obrazu jest pripravljen. Sliš' me, Gospe i kraljice,
Mnim, da sinka jur ne vidiš zvezdo morska i Danice,
90 ni š njim veće progovoriš. ter poslušaj, majko, glase
Zato, Gospe, stani goru, 120 od meštra moga, ki n[a]s spase!
k Pilatovu pojmo dvoru, Tvoga sinka uhitiše
jeda budeš kako moći, cić zavidošći ku imiše
sinku tvomu još po[mo]ći. vsi popove i farizeji,
vsi mudrci i vsi Judeji,
125 zač njih mnogo vazda kara
i njih griha ne zataja:
Ovdi Gospoja odgovori Ivanu pred zato Njega uhitiše
Mandalenom i Marijom Jakovljom i Salomi ter ga tako osudiše.
i pred an'j[e]lom, ako more biti tuko Sinoć pasku večeraše
oficijalov, i reče ovako B[LA]Ž[E]NA 130 i vsim noge umivaše.
GOSPOJA: Juda usta iza stola,
a nas nigdor ne zna toga,
95 O Ivane, sinko dragi, skupi vojsku vsu židovsku
moj bližiko izibrani, i starišinu vsu popovsku.
ki su glasi ke ti nosiš, 135 Pride na nas, mi sideći,
sinka moga gdi mi praviš , 6
s tvojim sinkom govoreći.
tvoga meštra ljubvenoga, Gospodinu celov poda,
100 prijatelja srčenoga ? 7
Židovom ga v ruke preda.
Čim mi sinka potvoriše , 8
Oni Njega uhitiše,
da ga Židove uhitiše, 140 kako tata povedoše,
muke britke da zadiše ruke moćno zavezaše,
ter ga tako osudiše. obraz mu s[ve]ti popljuvaše,
105 Zlim nijednim nî zaslužil, palicami ga moćno biše,
nî nikomure zla učinil, obraz mu s[ve]ti tu zaviše.
ljubveno je sa vsakim živil, 145 K Pilatu ga povedoše,
svoju milost je obilno dilil. da ga sudi, vsi rekoše.
Ne mogu ti verovati, Mi vsi tada pogibosmo,
110 da bi imil to prijati 9
samoga Njega ostavismo.
od Žudejev, puka svoga, To je, Gospe, tako jisto , 11
svoje bratje, roda moga. 150 veruj mani vele čisto.

Gdi li nećeš verovati,
6
praviš - govoriš, kazuješ slatka Gospe, moja mati,
7
srčenoga - dragoga
8
potvoriše - oklevetaše 10
li - baš, upravo
9
prijati - primiti 11
jisto - istinito

5
Mandalenu pošlji dragu, 185 i vsi jini dobri ljudi,

učenicu sinka pravu, pogledajte naši trudi.
155 ona t' hoće vse zviditi, Ovde s nami posidite,
pravo tebi poviditi, naše tuge razumijte,
kako stoji dika tvoja, vaše suze vi polijte,
tvoj sin dragi, ljubav moja. 190 nas žalosnih nu združite.
Poplačite, požalujte,
i nas tužnih pomilujte.
Gorko tužna plaču Njega,
Ovo BLAŽENA GOSPOJA reče: jer ga vidim osujena,
195 Isuh[rst]a ljubvenoga,
Ne vim , ča ću učiniti
12
meštra moga srčenoga,
160 ni komu se pomoliti, ki mi prosti moji grisi
da bih mogla k sinku pojti ter me od njih on odriši.
ter ga jošće živa dojti. Darova mi On spasen'je,
Ne bih se od njega otlučila, 200 vsako dobro i počten'je,
za sinka bih se ja mučila, milostivo mene ljubi,
165 neka t' bi me Juda predal, kako znaju to vsi ljudi.
moga sinka na muku ne dal. Duša moja rastaje se,
jer od mene diljuje se
205 moj G[ospodi]n, meštar željni
i prijatelj vele verni.
Ovdi obrati se B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA k Ovo vsuda išću toga,
Mariji Mandaleni i reče njej: Isuh[rst]a, Boga moga,
po vsem gradu i kuntratah,
Mandaleno, sestro mila, 210 po vsih putih Boga jata.
moga si sinka ti ljubila, Ne viju ga ni nahajam
13
sinka moga, dobro moje, i od tuge pomanjkavam . 14
170 Isuh[rst]a, spasen'je tvoje. Hoću pojti navisti[ti],

Cića Boga ja te molju, Majki Božjej poviditi
pomozi mi va ovu nevolju. 215 sinka njeje osujena,
Ovo slišim tužni glasi, trnovom krunom okrunjena,
ke nam prave prijatelji naši, na smrt britku osujena,
175 od dragoga meštra tvoga, h križu čavli prigvožjena.
Isuh[rst]a, sinka moga.
Pojdi i vij, sestro moja,
kako ljubi duša tvoja,
ter mi čisto ti poviši, Ovo reče M[A]RIJA MAND[A]LENA
180 sinka moga gdi uzriši? Gospoji:
Verovati vse ću tebi
kako mani samoj sebi. Vstan' se sada, o Marije,
220 Majko Božja, tuga mi je,
stan' se jure sada gori,
slavna Gospe, od tih dvori.
Ovo govori MANDALENA: Plači gorko ter nariči,
gledaj sinka jur na križi,
Vi sestrice i vladike,
i gospoje plemenite,
13
ne viju - ne vidim
12
ne vim - ne znam 14
pomanjkavati - posustajati, gubiti snagu

6
225 osujena brez krivine 15

Ovde obrati se BLAŽENA GOSPOJA k
i brez vsake milostine. Pilatu i reče sestrama svojim:
Tvoju, Gospe, velu žalost,
gledaj sada našu radost, Zato k Pilatu mi pojdimo
ono t' visi sin na križi ter ga željno pomolimo.
230 cića naši zali grisi. Preda nj pojmo na polaču,
Gospodin je naš osujen, moleći ga tužna plaču,
na smrt britku jur odlučen. 255 jeda se na me kako smili
ter me tužnu ne uhili,
gledajući moji trudi
ter obrati krivi sudi.
Ovdi govori MARIJA obučena v svite črne
stojeći meju tovarištvom, i reče ovako.
Čti :16
Ovo reče MARIJA JAKOVLJA Gospoji:

O žalosna mati kâ si
dočekala tužni glasi Dobro s' rekla ti sestrice,
235 od dragoga sinka svoga, 260 tužna majko i Divice.
Isuh[rst]a, Boga moga. Pojmo brzo vsi takoje
Kamo hoću tužna pojti, da t' sinka Pilat ne ubije.
gdi li hoću k sinku dojti? Na kolena pred njim padimo,
Ne vim ča ću učiniti za nj se željno pomolimo,
240 ni komu se potužiti. 265 pred Pilatom i Žudeji
vsi plačimo mali i veli,
jeda s' pogleda naše suze
ter ti pusti sinka z uze,
Ovdi se GOSPOJA obrati k sestram svojim sinka živa tebi vrate,
Marijam i reče ovako: 270 krivi sudi priobrate.
Ne te tuko tvrdi biti,
17
O sestrice i vladike, hote nam se umoliti.

tuge su mi prevelike,
vele drago vsih vas molju,
pomoz'te mi v su nevolju.
245 Sa mnom pojte žalovati, Ovdi obrati se B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA s
sinka moga poplakati, tovarištvom k Pilatu sideću na sudišći i
sinka moga jedinoga, r[e]če ov[a]ko:
dobro moje, Boga moga,
jere brat jest i krv vaša, O vratari, nu pozrite,
250 moj sin dragi, tuga naša. tužnoj majki otvorite,
275 otvor'te mi tužn[o]j vrata,
da si pojdu pred Pilata
s plačnom družbom ka je sa mnom,
odivena svitom tamnom,
sinku milost da mi stvori,
280 da ga prava ne umori.
krivina - krivnja
15
čti - čitaj; ovaj tekst nije bio namijenjen

16
prikazivanju, nego čitanju. 17

ne te - nemojte

7
Ovdi oficijali od dvora Pilatova Ovdi GOSPOJA obrati se k Mariji

B[LA]Ž[E]NU GOSPOJU vele stentaše ne Mandaleni i reče ovi versi:
dajući njej pristupiti h križu ni k Pilatu, a
ona se vsa previnu da se malo ne upade, a Mandaleno, sestro draga,
Ivan ju s Marijami udrža i dvigoše ju, i kad ja te molim cića Boga,
se vsta reče ovi versi vsim okolo stojećim 315 pokaži mi moga sina,
vapjući i plačući: tvoga meštra Gospodina.
Ne vidim ga i jur ne znam,
O gospodo i gospoje, s razbojnici stoji svezan.
pogledajte tuge moje, Tužnoj majki pravi: koje
pogledajte, ja vas molju, 320 je li ono dobro moje;
tere vijte tugu moju: je li ono nebeski vojnik
285 ne tiše mi otvoriti svezan kako i razbojnik?
ni k Pilatu dopustiti, Je li ono našoj dici
da bih mu se pomolila, trnov venac na glavici?
sinku milost isprosila, 325 Je li ono moj sin dragi,
da tiskoše mnom nazada, tvoj Gospodin i B[og] pravi,
290 padoh neboga puna jada. ki te spase ter ti prosti,
ča sagriši od mladosti?
Ovdi B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA obrati se k

Židovom i reče njim plač[u]ći: Ovo r[e]če MARIJA MANDALENA
Gospoji:
O Židove, tvrdi dosti,
puni vsake nemilosti, Gledaj, Gospe, sada skoro
zabraniste mani sada, 330 ter zamiraj vele dobro.
tužnoj majki va vsem tada, Ono ti je dobro tvoje,
295 k sinku momu pristupiti, tužna majko i Gospoje.
za njega se pomoliti, Ono ti je blago nebesko,
jeda bih kako neboga mogla sada visi na križi teško.
ter bih sinku još pomogla 335 Ono ti je posride tati
iz ruk vaših škapulati, sin tvoj dragi, tužna mati.
300 jer sam njegova tužna mati. Plač'mo sada Gospodina
O Židove, bratja moja, koga prope židovska sila.
vide sam vam vele svoja.
18
Gledaj kralja okrunjena,
Slišite me, ja vas molju, 340 na smrt britku osujena.
odvratite zalu volju, Gledaj lice ono slavno
305 sinka moga ne umorite, od grišnikov popljuvano.
mene v zaklad vi vazmite, Gledaj sinka prigvožjena,
mene sada vi propnite, gledaj rebra probodena,
a sinka mi oprostite. 345 gledaj ruke, gledaj noge,
Da sam žena, ne gledajte, gledaj tela rane mnoge,
310 njega muku mani dajte, gledaj čavli, gledaj rane,
tu milost mi učinite, krv isteče na vse strane.
mene prvo umorite. Zato plači, tužna mati,
350 oči od suz ne odvrati,
va dne i v noći ne ustrani,
plačem sinka ne ostavi,
18
vide - doista

8
jer zgubismo našu milost, i pečalno tebe gojih.

Isuh[rst]a, velu radost, 385 An'j[e]l mene pozdravljaše,
355 brez uzroka i krivine, kad mi tebe navišćaše:
gledaj sada kako gine. "Sina Božja hoć' roditi
Vi, krstjane, ki sidite, i vesela vazda biti."
s nami sada procvilite, Gdi je sada moje vesel'je,
pogledajte Gospodina, 390 sinko dragi, i počten'je?
360 za nas mrući Božja Sina, Zato, sinko moj predragi,
i takoje Mater Divu, Božji dare vazda pravi,
veće mrtvu nego živu. gdi te mrući tako viju,
kako si se ne ubiju.
395 Srce moje prekameno
kako kamik jest stvoreno,
Ovdi obrati se B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA k ko se sada ne raspade,
an'jelu i r[e]če: od žalosti ne rastane.
Moje drage vi sestrice,
O an'jele Gabrije[le]! 400 mojim tugam pomozite,
suze vaše vi prolijte,
moju tugu odnamite.
Odgovori njej AN'JEL:
Gospoje Divo! Ovo MARIJA MANDAL[E]NA r[e]če

Gospoji:
Poutišaj, ti Gospoje,
I ovdi DIVA k sinku svomu r[e]če: neka prolju suze moje,
405 Mandalena ja nevoljna
365 Jesi l' to ti, dragi sin moj, sinku tvomu bih ugodna.
jer ne vidim ja obraz tvoj Ovim putom ki hodite,
ki gledati je sam učna , 19
tugu našu razumijte!
ovo te vidim vele mučna. Pogledajte, vi vladike,
K tvojej majki nu se ozri 410 naše tuge prevelike,
370 ter me v tamni sviti pozri, gde grišnici popljuvaše,
slatki pozor rač' mi dati, na smrt Boga ki predaše,
da te poznam tužna mati. Sina Božja, n[a]šu kripost,
Reci mani, dobro moje, Isuh[rst]a, veliku milost,
ča bi tuko zgrižen'je tvoje,
20
415 vazda Njega tim jiskaše,
375 da s' osujen s razbojnici zač od grihov njih karaše.
u trnovi, sinko, venci? Sada žaluj vsaki pravi,
Progovori k tvojej majci Božji sluga Njemu dragi,
jer smo sinko na rastanci! krv presvetu Gospodina,
Ovo ti je majka tvoja, 420 ku proliva židovska sila
380 sinko dragi, tugo moja, v Jerusolimi, gradu grišnom,
koga divom slatko rodih, v strašnoj z[e]mlji, v mesti tužnom,
mojim mlikom tebe dojih, koga Isus vam posveti,
devet miseci ja te nosih o Židove, vi prokleti.
425 Mej vami se Isus rodeći,
19
učna - navikla, naučena k vam učini kralj teći.
20
zgrižen'je - prekršaj, zločin

9
Mnogo dobro i počten'je, v pameti se mojej riju,

vam darova On spasen'je. zač plakati jur ne smiju.
Plači sada, Jerusolime, Isusa vidim na križi više,
430 židovski grade, vsim gospod[i]ne, za njim majka željno zdiše,
v tamno ruho obuci se 475 vsa se skonča od žalosti,
i savsima počrni se, jer pogubi vse radosti.
jere tvoje vse vesel'je Sada k njoj se obratimo
obrati se u dresel'je. ter ju željno pomolimo:
435 Vekša budet tvoja žalost Majko Božja vele mila,
nego ti je sada radost, 480 va vsem Bogu ugodila,
jere ne znaš ti počten'ja, tebe molim, utiši se,
Sina Božja pohojen'ja. jur počini, ne plači se!
Ojme mani, ča sad stvoru, Plačem nišće ne dobivaš
440 u žalosteh ja vsa plovu, ner ča sebi smrt zadivaš.
moje srce tuga zdira, 485 Pozri na nas vsih v gorkosti,
od žalosti vse umira. jer si puna vse milosti,
Moje sestre, zač mučite, ter se smiluj na nas svojih,
čemu sa mnom ne cvilite, vele tužnih sestar tvojih.
445 Majku Božju gledajući,
kupno s sinkom danas mrući.
Ovo B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA r[e]če Mariji

Mandaleni i Mariji Jakovlji. Čti:
Ovo reče MARIJA JAKOVLJA Mandal[e]ni:
Plakati mi ne branite,
Mandaleno, sestro moja, 490 zač očito vsi vidite,
velika je tuga tvoja, da na sviti ni gorkije
ako glasom ne tuguju, ni od mene žalosije,
450 da v tugah se zadrguju, ka savsima vse izgubih
jer mi tuge život more, sinka moga, koga ljubih.
od žalosti vsak trat gore, 495 Srce moje puno čemera,
gledajući slavne Dive jer pogibe va vsih vera,
veće mrtve nego žive, ki rekoše s' sinkom stati,
455 gdi na križi sinka pozira, smrt zajedno š njim prijati,
od tužice vsa umira. vsi se sada razbigoše,
Zato rači pomučati, 500 njega samoga ostaviše.
neka t' mani tugovati. Reci mi, Petre, kamo biše
O krstjane, verni s nami, tvoje rote ke ti diše,
460 proplačite vsi suzami, ki mi sinku obitaše
pomislite sami v sebi, ter mu noćas govoraše:
ovo pravde nigdir ne bi. 505 "U tamnicu s tobom idu
Vsa pogibe svitu pravda, i v smrti te ne otidu."
zač primore vsud nepravda, Ali tama tolikoje , 21
465 grisi sudac zaslipiše, kamo biše rote tvoje,

Božju pravdu iskriviše, kada diše: "Vsi pojdimo
Božja Sina osudiše 510 ter zajedno š njim umrimo."
ter mu pravu smrt zadiše. Sada ste ga vsi odbigli,
Zato mi žalost dušu zdira, kada su ga na križ dvigli,
470 od tužice vsa umira,
21
tolikoje - također

10
nigdor njega ne žaluje Ovo MANDALENA govori Ivanu i vsim

ni se ob njem spomenuje okolo stojećim ovako:
515 ner Mandalena sa Ivanom,
tužni jesu mojom ranom, 555 O Ivane naš predragi,
ne bi veće pomoćnika učeniče meštra pravi,
ni bolizni mojej lika. nu pomuči, molim tebe,
ter pogledaj plačnu mene,
tolikoje neka s tobom
560 ja potužim tugom mojom.
Ovo IVAN reče B[la]ž[e]noj Gospoji: O krstjane, ki sidite,
gorkim plačem nas združite,
O Gospoje i kraljice, požalujte Gospodina,
520 tužna majko i Divice, britko mrući Božja Sina
moli[m] tebe, poutišaj, 565 i tukoje mater Njega,
mene plačna sada slišaj, Gospoju z[e]mlji tere neba.
neka s tugom potuguju, Sad mi srce v tugah vije
druzim srce da probuju, jer me tamnost vsuda bije
525 poslušati ki me rače, gledajući meštra draga,
ovo sada vsa tvar plače.
22
570 na križi mrući grubo naga.
Majko moja, ča mučiši, Gospodine, tugo moja,
nu zač sa mnom ne cviliši? to li ti je kuća tvoja,
Pokrij obraz svitom tamnom v kuno ka mni prihojaše
530 tere plači ovdi sa mnom. ter me željno utišaše,
U tamnosti v tamnoj noći 575 ne sumnjah se tužna toga
glasom vapju za vse moći, jer te čtovah kako Boga.
s tvoga srca prolij jadi, Ojme tugo tere žalost,
licem k zemlji doli padi. vsu pogubih moju radost,
535 Vas tvoj život bud' v žalosti, nimam koga dragim zvati
jer zgubismo vse radosti 580 ni u moj stan jur prijati.
gledajući Gospodina, Ojme žalost, moja tuga
ki na križi smrt prijima. moju dušu projde vsuda.
Duša i telo vse mi stine, Život mi rižu meči ljuti,
540 jer Božji Sin sada gine, jer te neću veće čuti,
srce moje v tugah plove, 585 slatko tvoje zgovoren'je
Gospodina slatko zove: i ljubveno naučen'je.
Gospodine, sliši mene, Da bi mani prija umriti,
gledaj majku kako vene, toliku žalost ne viditi,
545 zač ju od sebe ti odluči, sveta bim se da vsem mnila,
komu li ju priporuči 590 žalosti tuke ne vidila.
v prežalosnoj tugi sada, A ti, Gospe naša, mila,
srce njeje vse raspada. da bi se jure utišila,
Od tužice i bolizni tvojej tugi konac stvori,
550 suzice njeje pluju po z[e]mlji. sama sebe ne umori.
Ne znam srce tuko malo, 595 Prvo vrimena ne umori se,
ko bi sada ne plakalo, ja te molim, ne plači se!
na križi Boga gledajući,
za Njim majka umirajući.
22
vsa tvar - sve stvorenje

11
Ovo B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA govori nam dajući vsim nauci,

Iv[a]nu i Mariji Mandaleni i jinim: da budemo mi, Gospoje,
640 smrt prijati za nj takoje.
Mandal[e]no i Jivane, Njemu umriti podobno biše,
družbo draga moje rane, jer nam tako prorok piše:
vi morete to viditi, "Svojom smrtju smrt ubija",
600 da ne more m[i]r jimiti tako nam je rekal prija.
plač moj veli, ljuta žalost, 645 Zato ne tij tugovati
jer pogubih moju radost, ni se veće plaču dati,
na križi sinka gledajući, hotij od plača jur prestati,
smrt žestoku prijemljući. jer nam hoćeš pokoj dati.
605 Od tužice vsa umiram
i savsima ja pogibam,
da jinako kad ne mogu,
neka sinka još pomolju: Ovo govori MAJKA BOŽJA tugu:
sinko dragi, moj Isuse,
610 pogledaj majku i moje suze, O predragi mili sinu,
pogledaj me, moje blago, 650 kako od tuge ne preminu,
molim tebe vele drago; zač se mani ne razluči
aj mi niko utišen'je, duša s tela od gorke žuči,
moje drago porojen'je. gledajući napojena
615 Hananeju pomiloval si, tvoja usta premedvena
razbojnika uslišal si, 655 gorke žuči i ljuta octa,
i mene, sinko, ti usliši sinko dragi Boga Oca.
ter me plačnu jur utiši! Zato tugo ter velika
Hoć' me, sinko, utišiti, po vse danke moga vika,
620 rec' mi s tobom sad umriti, sinko dragi, v čem sagriši,
jer te vidim, da se skončavaš, 660 tuku muku da trpiši?
tužnu majku komu ostavljaš? Žaluj tebe vse stvoren'je,
vsako Božje učinjen'je,
nebo i z[e]mlja proplakaše,
velu žalost ukazaše,
Ovo govori IVAN B[la]ž[e]noj Gospoji: 665 sunce i misec potamniše,
vse žalosti va mni biše,
Ne tij tuko tugovati, po vsem svitu sunce mrknu,
moja Gospe, draga mati, crikva tada na križ puknu.
625 jer ti sama dobro viši, Kamin'je i z[e]mlja potrese se,
da je hotil da se svrši 670 tvojej smrti čudiše se,
ča su rekli s[ve]ti oci a ljudi zali i neznani
i b[la]ž[e]ni vsi proroci. ne žaluju, oboj mani.
Viš, Semion ča ti reče, Bolizan tvoja ljuta sinu,
630 dušu tvoju da proteče zač od majke tako minu,
meč žestoko boliznivi, 675 tužica mi k srcu dojde,
smrt učini tebi Divi. oštar meč mi dušu projde.
Zato na v svit hoti priti Zato, sestro moja mila,
svojom smrtju otkupiti ka si sa mnom vazda bila,
635 vsi narodi i vsi ljudi, ja ne najdoh nigdir druge,
to su sada Njega trudi. 680 ka bi imila take tuge,
On se preda takoj muci, plači željno sinka moga,

12
Isuh[rst]a, Boga tvoga, Ovo reče MAJKA BOŽJA Mariji:

prolij sa mnom suze tvoje
ter utiši tuge moje! Ne kaši me , ja te molju,
23
jer mi život tuge kolju.

Ni mi teško sad umriti,
da teško mi je to viditi
Ovo reče MARIJA JAKOVLJA. Čti: 725 trn'jem glavu okrunjenu,
moćno h križu prigvožjenu,
685 Gdi bi plača pomanjkalo kopjem rebra probodena
i mene bi vred nestalo, i žestoko otvorena,
ni bih mogla povidati, rastegnute drage ruke,
tuku žalost zamučati, 730 po vsem telu strašne muke.
žena žalost ni jimila, Zato mi se srce podira,
690 ka bi skladna tebi bila. od tužice vse umira,
Nije majka ni sestrica jur se neću već ozvati
tebi Divo družbenica. moga sinka draga mati.
Prišlo je vrime mani umriti, 735 Ja Marija tužu na te,
na toliki tugi biti, krivi sudče, o Pilate,
695 da inako kad ne mogu, ča t' učini moj sin dragi,
neka s plačem daj pomogu. Isus slatki i Bog pravi,
Kâ bi d[u]ša ne plakala, koga prope h križu kruto
Majku Božju ne gledala, 740 ter umori tako ljuto?
gledajući slavnu Divu Vid Židovom ti pravljaše
700 vele sada boliznivu, i tako njim govoraše:
derući prsi tere lica, "V človici ovom ne nahoju
prilegši se k z[e]mlji nica. uzrok smrti, ja vam pravlju."
Ovo sada naša dika 745 Na sudu side, govoraše,
na križi umri kralj od vika, svoje ruke umivaše:
705 Sin Marijin vele dragi, "Umivam se va vik vika
naš Isuh[rst] i Bog pravi. krvi sega pravadnika."
Zato plač'mo vsi suzami, Sada vidiš, da s' zabludil,
jer ostasmo tužni sami, 750 jer si krivu pravdu sudil,
izgubismo našu radost, rači sudom obratiti
710 naše dobro i vsu milost. a sinka mi povratiti.
V srci mi je žalost ljuta
jer ga viju rastegnuta,
na križi britko umorena,
žuči i octa napojena. Ovo reče PILAT B[la]ž[e]noj Gospoji:
715 Zato sestro, mâ Gospoje,
tužna majko, dobro moje, Otidi tja, poj od mene,
tvomu plaču konac stvori, tužna ženo, ti Gospoje,
sama sebe ne umori, 755 ništar nimaš ti od mene,
plačem ništar ne dobivaš akos ti srce od tuge vene.
720 nere sebi smrt zadivaš. Židove t' sinka uhitiše,
zločinca ga oni riše
i ka mni ga privedoše,
760 da ga propnu, vsi rekoše,
ove riči na nj vadeći
23
ne kaši me - ne grdi me

13
ke ću tebi sada reći: ter ga zavju pokrivačom,

on Žudejev vsih porazi, rane njega vele krute
vsemu svitu njih omrazi. ke su v srci mojem ljute.
765 On budući človik mrtvi,
kako ini svita ljudi,
ljudem tako govoraše,
Sin Božji se on činjaše, Ovo reče MAJKA BOŽJA. Čti:
a v tom Boga on psovaše,
770 zapovid Božju razbijaše, 805 Kad mi ne dadu h križu priti
kralja sebe on pravljaše 24
i sinka se naljubiti,
i vas puk ga sad slavljaše. tad se hoću pokloniti,
C[a]ru dohodak on branjaše, željno križu pomoliti.
slišati ga ne veljaše, Prikloni se, drivo križa,
775 vsu je smutil on Žudeju, 810 da se ka mni sin približa!
Jerusolim i Galileju, Prigni ka mni kite tvoje,
dostojan je on umriti, da počinu tuge moje!
s razbojnici združen biti. Da bi mani prvo znati
Sada brzo tja se spravi, da će na tebi smrt prijati,
780 jer milosti nimaš va mni, 815 sin moj dragi, moja dika,
Sina t' neću oprostiti tuga moja prevelika,
ni s križa ga izvisiti .
25
ja bim tebe nigovala
ter suzami zalivala
po vse danke tere noći,
820 da bi mi te kako moći
Ovo reče MAJKA BOŽJA. Čti: umoliti da se prigneš
ter me k sinku gori dvigneš,
Ča mi rabi nevoljnici,
26
kad od mene tako pojde,
tužnoj ženi žalosnici, tužnu majku komu ojde,
785 tvrdim ljudem govoriti 825 kano nima opravljen'ja,
ali im se već moliti, mojim tugam utišen'ja
ništarmanje za vse zato, od nikudar, dragi sinu,
vam Židove pravlju tako. neg Ivana i Mandalinu.
Vi, Židove, zali puci,
790 nerazumni kako vuci,
zač propeste moga sina
vsemu stvoren'ju Gospodina? Ovo reče MARIJA MANDALENA:
Vas, Židove, Isus ljubi
veće od vsih jinih ljudi, Nî nijedan na 'vom sviti
795 a ti tako njega prope, 830 ki bi mogal poviditi
paraonu ki te ote. gorku žalost, tuge tvoje
O Židove, ljudi zali, ter bolizni, mâ Gospoje,
Bogu mrski i neznani, da neka si ja potužu,
od sinka me ne tiskajte, tvoju žalost plačem združu.
800 daj k mrtvu mi priti dajte, 835 O preslavni Gospodine
da pristupim k njemu s plačom i vsa kripost Mandaline,
mene s Martom ti utiši,
24
kralja sebe on pravljaše - on se nazivao kad Laza[ra] z groba skrisi,
kraljem dan četvrti jur jimiše,
25
izvisiti - skinuti 840 pokle u grob stavljen biše,
26
ča mi rabi - što mi vrijedi, što mi koristi

14
ti nam reče: "Odnamite, 885 O Ivane, dragi sinu,

kami z groba odvalite." vse vesel'je moje minu,
Ti Lazara zazva tada: pristupi simo, sinko dragi,
"Z groba vanka hodi sada!" učeniče izabrani,
845 On izide van nogami žaluj meštra tvoga draga,
svezanimi i rukami. 890 umorena grubo naga.
Onde skaza, Bože veli,
dvoje čudo v tvojem deli:
jednuč mi brata vskresivaše,
850 paki svezan on hojaše, Ovdi ganuše križem i IVAN kunfortiva
zato pravo nam plakati, B[la]ž[e]nu Gospoju:
gorko tebe žalovati.
Ti si, Gospe, vele mučna, Gospoje, majko, utiši se,
od žalosti mnogo tužna, ja, te molim, ne plači se,
855 jeda bi se utišila, sinka tvoga, gdi je, gledaj
od suz oči osušila, ter pameti, ča je rekal:
plačem ništar ne dobivaš, 895 "Ja ću za vas sada umriti,
ner ča sebi smrt zadivaš, k vam ću opet skoro priti,
jur počini, ja te molim, pohoditi hoću vsih vas,
860 tvojom tugom vele bolim. pokle umru na križi za vas,
zač je tako odlučeno,
900 mani Ocem poručeno,
duše s pakla izbaviti,
Ovo reče MAJKA BOŽJA. Čti: v tebi veru ostaviti.
Tako hoću smrtju mojom
Ojme sinko, smrti tvoja, smrt ubiti, a ne tvojom."
ojme mani, tugo moja, 905 Zato Gospe, neka bude,
slatki sinko, nu mi reci, da se Sveto pismo zbude.
jer me rižu oštri meči, Nam je rekal na rastanci:
865 ča je tvoje sagrišen'je, "Vskrsnuti ću v tretom danci,
tuko ljuto umoren'je na n[e]besa pak ću pojti,
od Žudejev puka tvoga, 910 a vas sirot neću ojti,
tvoje bratje roda moga? poslati ću k vam Duh S[ve]ti
Jeda kada njim sagriši od z[e]mlje vas k sebi vzeti,
870 ili koga dobra liši, ter hoćete ka mni priti,
da te tako izmučiše sa mnom se v raj veseliti."
ter na križi umoriše? 915 On nam čisto vse otvori,
Velik danas grih dobiše, Sveto pismo ča govori,
da me s tobom ne ubiše. zato ne tij tugovati
875 O Židove, vraždenici, ni se tuku plaču dati.
ubojice Božji i krvnici, Draga Gospe, majko moja,
tu mi sinku čast podaste, 920 ti si mani vele svoja,
da ga tako nakazaste, molim tebe, utiši se,
pokle mi sinka vi ubiste v mojih ričeh pokripi se!
880 i njega svetu krv proliste,
mene sada umorite,
na križi me š njim propnite!
Tu mi milost učinite,
mene živu ne pustite!

15
Ovo reče MAJKA BOŽJA. Čti: Ovo reče AN'J[E]L B[la]ž[e]noj Gospoji:
Ojme sinko, željo moja, O Gospoje vsih nebeska

tužna ti je majka tvoja, i kraljice ti an'j[e]lska,
925 tebi tužu slatki sinu, 965 Božja majko ti dostojna,
ja bres tebe sada ginu, Bogu Ocu va vsem ugodna,
k tebi vapju vsimi glasi, molim tebe, mene sliši,
deru lica, skubu vlasi, ne plači se, jur utiši,
srce moje tuga dere, jere na to ovdi dojdoh,
930 bolizan moja je brez mere. 970 pokripiti tebe pridoh.
Cić smrtnu muku, truda Zato, Gospe i kraljice
na te se tužim, neverni Juda, i vsih grišnih odvitnice , 28
zač si proda moga sina, reci mani ovdi sada,

tvoga meštra Gospodina, v čem sagriših tebi kada,
935 ako tuko lakom biše 975 da se na me tako tužiš
ter pinezi ti želiše, ter plačući sebe trudiš?
mene biše ti prodati, Vsemogući vični Otac,
a sinka mi ne izdati. kralj nebeski mirotvorac,
ki je va vik viku živi,
980 posla mene k tebi Divi
pravo tebi navistiti,
Ovo se tuži MAJKA B[O]ŽJA na an'j[e]la: da se imiše Isus roditi
od utrobe tvoje svete,
Ja se tužu, o an'j[e]le, jere bihu duše spete
940 na te, sveti Gabrijele! 985 otac svetih u tamnosti,
Kad od Boga ka mni pride ki želihu te svitlosti.
tajno sveto slavno vrime, Zato, Gospe, k tebi pridoh,
i navisti mi ti počten'je, kada z neba svital zidoh,
Sinka Božja porojen'je, navišćajući t' to počten'je,
945 jinako mi govoraše, 990 Sina Božja porojen'je,
kad me slavno pozdravljaše. zač to biše narejen'je,
Ti mi reče ter me svisti S[ve]toga Trojstva odlučen'je,
i ovo mi ti navisti: da imiše na svit priti,
"Zdrava, puna vse milosti od tebe se poroditi,
950 i vesel'je i radosti, 995 muku prijati, ku vidiši,
blažena si mej ženami za veliki ljudski grisi.
i mej vsimi gospojami, Zato ne tij tugovati,
plod b[la]ženi tvoga čriva 27
jer se hoćeš radovati,
roditi će Božja Sina, skoro je Njega uskrišen'je
955 divom Boga hoć' roditi 1000 i duš svetih utišen'je.
i vesela vazda biti." Sada t' govoru, Gospe mila,
Sada vidiš to očito, to su tomu tvoja dila,
da s' me shinil stanovito da bih rekal za rič inu,
tvojmi riči preslatkimi, prav bi imila za istinu.
960 ovu žalost ne javi mi.
Zato tužim sada na te,
zač me shini onda, brate.
27
črivo - utroba 28
odvitnica - braniteljica, tješiteljica

16
Ovo reče B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA Ivanu: On vam daruj rajsku diku,

ki kraljuje va vik viku.
1005 Ojme tugo i dresel'je,
ja izgubih vse vesel'je,
ojme mani, slatki sinu,
zač od majke tako minu, Ovo reče OSIP Pilatu:
čim te, sinko, potvoriše,
1010 da te tako umoriše? O Pilate gospodine,
Ojme mani, tvojej majci, ja te molim, sliši mene,
jer smo sinko na rastanci, 1045 rači mani dopustiti
dragi s[i]nko, moj Ivane, s križa doli izvisiti
gledaj meštra ljute rane, Isusovo sveto tilo,
1015 gledaj, kako ja počinu, ko ni grišno nigdar bilo,
kad mi pravo sunce minu, jer jest davno jur umrlo,
gledaj Isusa, dragi sinu, 1050 vele teško preminulo,
britke rane po vsem tilu. Sada vidiš, da jest večer,
Je li ono, pravi mani, blagdan Vazma vele vesel,
1020 moj sin dragi, ojme mani! zato dopusti m[i]l[o]st tvoja,
da se utiši starost moja,
1055 neka s križa Isusa snimlju,
Njega telo v grob postavlju.
Ovo r[e]če MAJKA B[O]ŽJA M[a]nd[a]leni:
Mandaleno, sestro draga,

gledaj mi s[i]nka mrtva, naga, Ovo reče PILAT slugi svomu:
gledaj sada s[i]nka moga
Is[u]h[rst]a, meštra svoga, Pojdi skoro, verni sluga,
1025 Njegove noge sad celivaj, moj viteže z dvora moga,
k srdačcu je ti pritiskaj, tere reci od moje strane
suzami je sad umivaj, 1060 cent rinu ove straže,
kosami je ti utiraj !29
da dopusti s križa zneti,
Ojme mani, moje tuge, telo Is[us]a Osipu vzeti,
1030 ja v bolizni nimam druge. Osipu mužu pravadnomu
Gospodine, slava tebi, prijatelju momu srčenomu,
ki mi vaze s[i]nka k sebi, 1065 jer ga njemu ja prikazah,
slava tebi, s[i]nko, budi, koga se smrtju ja nakazah.
tužnu majku ne zabudi!
Ovo reče SLUGA centurinu:

Ovo r[e]če MANDALENA ljudem:
O viteže od sto jedan,
1035 O krstjane, ki ste pravi, ja sam z dvora k tebi poslan,
B[og]u Ocu vazda dragi, rečen'je jest Pilatovo,
ki ste prišli sad gledati 1070 da daš telo Isusovo
tere s nami žalovati Osipu mužu pravadnomu,
muku britku Gospodina jer ga darova Pilat njemu
1040 Isuh[rst]a, Božja Sina, i tukoje Nikudimu,
da ga s križa oni snimu
29
utiraj - briši

17
1075 ter ga shrane, gdi oni hote, gdo nauči sada tebe
jer jest zjutra d[a]n sobote. utišiti tužnu mene,
sinka moga s križa zneti,
tugu smrtnu mani odneti,
1105 vsemu svitu budeš hv[a]ljen,
Ovo r[e]če MILES VITEZ Osipu: Duhom S[ve]tim vas raspaljen.
Molim tebe cića Boga,
Pristup' simo ti, Osipe, podaj mani sinka moga,
plemeniti vlasteline, neka si ga ja poljublju
tere vazmi jur slobodno 1110 ter ponovim moju tugu.
1080 telo mrtvo Isusovo,
ter ga shrani gdi t' je ugodno
i pokopaj ga ti podobno.
Pilatovo je to rečen'je, Ovo reče OSIP B[la]ž[e]noj Gospoji:
da ti se da za počten'je.
O Gospoje, Božja mati,
ne tij tuko tugovati,
ne zadivaj sama sebi,
Ovo reče B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA: jer će biti prirok tebi,
1115 neka s' Isusa počteno shranju,
1085 Ojme sinko, rane tvoje, žalost vsaku pušćaj na stranu,
ojme mani, tuge moje, zadovoljno s' ti plakala,
ojme mani na vse strane sinka tvoga tugovala.
ponoviši se tvoje rane. Jur ne plači ni već cvili,
Jao mani, v zli ostasmo, 1120 vred uskrsnet sin tvoj mili,
1090 sinka moga komu dasmo, počini sada ter se spokoj,
simo sinko k tvojej majci, konac stvori tugi tvojoj!
jer smo sada na rastanci,
moga sinka mani dajte, Va viki. Am[e]n. Svršen je plač B[la]ž[e]ne
ja vas molim ne krsmajte, D[i]ve M[a]r[i]je. B[og]u hv[a]la. Sl[a]va
1095 dajte mani sinka moga t[e]bi Is[u]h[rst]e ki si dopustil svršiti.
Isuh[rst]a preslatkoga, Am[e]n.
mrtva sinka da s' poljublju,
poli njega život zgublju. Arhiv HAZU VII 69.
Ovo reče MAJKA BOŽJA:
O Osipe, brate dragi,

1100 prijatelju va vsem pravi,

18
Srednjovjekovna drama — Muka spasitejla našega
[Muka
spasitelja
našega]

19
ISUS. MARIJA.
Počinja čin od muke Spasitelja našega najparvo na Cvitnicu.
AN'JEL stavši na mestu podobnu počni s Sada LAZAR obučen u svite martvačke s
v[is]o[k]im glasom i reci: prevezanu glavu hvali Isusa Židovom:
S plačnim glasom vsih vas zovu , 1

Slavu daju Bogu momu,
sliš'te muku Isusovu, 30 Isukarstu vsemogomu
kuno prija On za vsih nas
2
hvala, kripost tere dika
prežestoku vele danas. za pošten'je va vek vika.
5 Zato vsaki spomeni se, Vsaka Njega poslušaju
za te umri, na križu vise , 3
jer ga čisto Boga znaju.
da te višnje smarti izbavi, 35 Život nosi v ruci svoji,
kako Sveto pismo pravi ,4
v Njega volji i smart stoji.
jer da tebi raj udili, Vsemu otvet pravo daje,
7
10 On, ki od nišć vsaka učini , 5

misli, grihe, vse On znaje.
va 'v svit oti, bratjo, priti, Svitu daje va vsem znati,
od Marije put prijeti, 40 pravo ga je Bogom zvati.
kâ danaska, bratjo, plače, Mej vsa čuda kâ učini,
boleznive suze stače bi najveće da me oživi,
15 s Magdalenom i s Jivanom, rači mene On skresiti
ki su tužni Njega ranom. tere na svit povratiti.
Vsi jazici misli tuke
zreć ne mogu Njega muke,
ke su bile, oh, vraždene,
20 svit jih nima vas takmene. Kada niki ki verovaše va Isusa opitaše
Zato, bratjo, sad slišite Lazara - je l' istino bil umarl ali ne:
i od sarca procvilite
vaše grihe u velikoj tuzi, 45 O Lazare, mi molimo
tužnu majku vsaki združi. ter te dvorno vsi prosimo:
25 Bit će ona odvitnica, htili bismo mi viditi,
da ne zgine vam dušica. jesi l' bil umarl, rač' praviti,
Sada k muci pamet stav'te 6
ali nemoć tolika bila
i sardčeno vsi proplač'te! 50 al te je smart umorila?
Tu LAZAR odgovori Židovom:
Ja vam pravim vsim očito:

1
zovu - zovem bil sam umarl stanovito,
2
prija - primi, podnese o, duša se j' moja bila
3
vise - viseći s tilom mojim razdilila,
4
pravi - govori, kazuje 55 četiri dni jur su bili,
5
ki od nišć vsaka učini - koji iz ničega sve da su me u grob položili
stvori
6
sada k muci pamet stav'te - sada obratite
pažnju na muku 7
otvet - odgovor

20
jere smarjah, tugo moja, zač je Isus hinac veli,

ta pravit se ne dostoja. on hitrostju vas obsini
ter po djavlu vse on čini!
85 Ne htijte mu verovati
ni se njemu vi klanjati!
Tada ti isti opitaju Laz[a]ra govor[e]ći:
Ki je ta Bog ali človik,

8
60 ki te skrisi na ovi svit, To rekši pojdu vsi skupa Kajfi tužiti se na

toliku slavu stvori sebi, Isusa:
da povrati dušu tebi,
da ga po tebi vsi mi znamo, Božja puka vse ufan'je,
povij nam ga, molimo te?! u kom stoji naše stan'je,
sad vidismo meju ljudi
90 vele hinbe tere bludi,
kimi Isus ljudi hini
Tu LAZAR odgovori Židovom: tar se on Sin Božji čini.
Lazara je vskrisil, prave,
65 Slavni Isus, sin Marije, i zato ga vele slave.
ki me skrisi, ono ti je, 95 Bolje bi nam vsim umriti
koga sliše vetri, more, neg dopustit to činiti,
vse Njegova kripost more. da on hinac, sin Marije,
slavni Zakon naš razbije,
svete riči u kom vse su,
100 ki Zakon da Bog Mojžešu.
To slišavši ŽIDOVE , da ga je Isus skresil,
9
pokleknuvši reku:
O Isuse, svet proroče, Tada poglavica fariseov z družbu svoju

70 Gospodine i naš Otče, poklekni pred Kajfu da ih blagoslovi i reci
slavno tebe vsi slavimo KAJFA nad njimi:
jer očito vsi vidimo
da ti skaza na viden'je Vam blagoslov bud' od Boga,
svita čudo ter zlamin'je. drazi sinki, vsemogoga,
75 Rad udili tvoga dara i združi vas On u slavi,
tar uskrisi nam Lazara! ki ste Njega sluge pravi
Zato pravo te j' slaviti 105 jer se vi tim pečalite,
tar ti va vsem zahvaliti. Zakon pravi zač ljubite.
Viće oću sad skupiti
i varh toga opraviti.
Tada POGLAVICA od zalih Židov, sikoliko

Židov, reku:
Tu reci KAJFA poglavici ka Ani:
Nevoljnici, ne bludite
80 tere sebe ne gubite! Ja vam govoru: stan'te goru
Vam nastaje dan dreseli, 110 tar pojdite k Ane dvoru
tar mu rec'te riči ove:
8
ta - taj gospodin vas k sebi zove,
9
Židove - Židovi

21
da se nakup zgovorimo Tu dvign[e] se poglavica crikveni i s inimi

tar potribe opravimo, popi, i poj Kajfi, i reci POGLAVICA:
115 jere imam glasi čudne
i još prave, vele trudne, Slava puku tar pošten'je,
tar popove vse zovite, 140 vsim veliko utišen'je,
ča vam rečem, to činite. ča tvoja milost zapovida,
više vsega bud' naprida.
Tu SLUGE gredu k Ani i reci jedan od njih

Ani: I tu, jur kad se vsi skupiše, počni KAJFA,
stavši se, govoriti:
Blagoslov ti uzdav[a]še
120 dragi tvoj zet tar veljaše: Sliš'te mene, vsih vas prošu,
bud' u mene, potribno je, jer nad vsimi oblast nošu!
to t' govori on, a stoje 145 To vam moja rič govori
mudro da se zgovorimo vsim vam ki ste u tom dvoru.
tar potribe opravimo. Isus mnoga čuda čini
125 To t' govori cića stan'ja, tar tim tako ljudi hini.
bud' u njega brez štentan'ja. Budemo ga tako pustiti,
150 vas svit oće obratiti,
a Rimljane ote priti
ljudi s mestom opliniti.
Tu ANA dvigne se z družbu svoju, pride Ča vi diste da činimo
Kajfi i reče: ter se va tom ne linimo.
Zdrav biškupe, sveti pope,

blažene su tvoje stope!
Ča si rekal, ja sam slišal Tu ANA, stavši se, reče:
130 i k milosti tvojoj prišal,
da nam poviš, česa cića 155 Ja ću reći, ovdi stoje,
jesi skupil ova vića!? ovo vam je viće moje.
Vsi se navkup mi skupimo
tar Lazara pogubimo,
jer po njega govoren'ju
Tu pojdu SLUGE KAJFINE u tempal k 160 tere bludnu naučen'ju,
poglavici popovskomu i k jinim popom, i mnozi od nas odbiguju
reku: tar savsima njega štuju.
Put njih kripost razumijte,
Ki se Bogu poklanjate ni uskarsal, dobro vijte,
tere pravi Zakon znate, 165 da zato on tako pravi,
135 sliš'te dobro riči ove: da se Isus po njem slavi.
gospodin vas k sebi zove, Ljudem daje razumiti
pojte k njemu brez štentan'ja, tar jih oće prehiniti.
jer su stvari od daržan'ja.

22
Totu POGLAVICA CRIKVENI, stav se, Totu Isus s uč[e]nici svojimi i na os[a]lcu
reci: jah[a]jući gradu Jerus[o]imu i vidivši DICA
Isusa priš[a]dši na vrata crikvena pojdu
Od Isusa moj svit daju suprot njemu govoreći:
170 vsim očito tar ne taju:
bolje bi ga podmititi, Ovo grede, nu vsi pojmo
meni j' tako to viditi, suprot Isusu, jest dostojno,
blagom mnozim tere dari, zač jest On nas vsih spasen'je,
tar bi bolje naše stvari, 200 vsega puka izbavljen'je,
175 dohodki bi naši cili kolik jest On, komu prestol
tere vele veći bili. i g[ospo]dstva služe na stol.
On Lazara z martvih skresi,
iz nedužnih zagna besi , 10
205 slipim On da njih vijen'je

Tu sede poglavica crikveni, a POGLAVICA i ušima otvoren'je.
OD ŽIDOV, stavš[i] se, reci: Nu vazmimo sobom svite
i maslinsko ono cvitje,
Vsim vam, ki ste va tom skupi, slavu i čast na pošten'je
moja gospodo i biškupi! 210 u Njegovo spomenutje!
Sliš'te mene mimo ine,
180 da vam Zakon ne pogine:
bolje bi ga propuditi
tar prot njemu govoriti, Tu ISUS, prišadši na vrata crikvena, reci:
i zato mi ništar ne hajmo
tar mu straha vele dajmo. O gradu Jerusolime,
185 Tako će se ostaviti koliko jest slavno tvoje ime!
ali inamo pojt živiti. Da bi ti znal, ča te čeka
prî skončan'ja sega svita,
215 ti bi plakal pored sa mnu 11
za odluku tvoju tamnu,

Slišavši KAJFA svite njih ali odluke, sardito jer znaj da će na te priti
se sta i poče ih karati govoreći: razsipan'je tvoje biti,
da tvoj kami na kamike
Vi ništare ne vidite 220 ne ostane va vik vike,
ni ča j' bolje ne mislite, neg da padu zidi doli
ovo vam je viće moje, tar da budu kako polje,
190 da Isus umre, potribno je. tomu oće bit počelo
To vam govorim zaistinu, Vespasijana Tita delo,
12
da vsi ljudi ne poginu, 225 ki imaju naparvo priti

tar inako neće biti, tvoje g[ospo]dstvo razoriti,
tribi ga je pogubiti. i ljudmi te ograditi,
i jilišem ogladiti,
10
zagna besi - istjera bjesove
Totu vsi ŽIDOVE zuvape glasno govoreći: 11
sa mnu - sa mnom
12
Vespasijan Tit - Titus Flavius Sabinus Ves-
195 Ubijmo ga, da ne ostane, pasianus (9-79 n. e.), rimski car; sa sinom i
da se ljudi njim ne mame. nasljednikom Titom vodio rat protiv pobune
Židova, što je završilo razaranjem Jeruzalema i
židovskog hrama 70. godine

23
da bude v tebi mati jedina Tu ISUS pojde na pripovidan'je i počne

230 jisti meso svoga sina, govoriti:
a to, grade mnogo tužni,
vsega smrada pun i kužni, Pojdut dobri [v] život vični,
da ti nisi poznal danas v osujen'je oni grišni,
gosta tvoga, koga imaš. 265 te moje riči za počelo
235 Jerusolime, obrati se, ke ja uzeh u to sveto delo.
Jerusolime, spomeni se. Bog, On višnji, ki vsa stvori,
arkan'jele i vse kori,
nebo, zemlju, polja, gore,
270 šume, drivje i vse dole,
Totu DICA gredu proti Isusu, a Isus v sunce, misec, i još zvizde,
crikvu vlize i kad pridu preda nj, pokleknu more, vode i još bezdne,
vsi na kolina govoreći: skote, zmije i vse zviri,
ribe, kače, ptice s perji.
Zdrav si, kralju mnoge slave, 275 Posli stvori i človika,
čudne riči tvoje prave! pravo svoga nevirnika,
Zdrav si, kralju utišen'ja, svoju priliku onu lipu,
240 put nam kaži od spasen'ja! ku da njemu u svoj kipu,
Zdrav si, Bože, v proslavljen'je, ča već učini, dâ mu vsu čast,
ti si sam nas vsih spasen'je! 280 na ovom svitu punu oblast,
da on more svitom vladat,
va vsih stvarih i još kazat,
ča već, da mu on dva puta,
Tu DICA stanu i pojdu za Isusom pojući i ka mu v obir ovdi jesta:
slaveći Boga: 285 jedan pelja v ohranjen'je,
a on drugi v pogubljen'je.
O Isuse, moli za nas, Sada zala duša grišna,
Spasitelju, spasi vsih nas, ka si na 'vom svitu bisna,
245 ki od Boga za nas snide, zač hoteći gubiš dušu
blagoslovljen s neba pride. 290 ovoga svita za iskušu?
O blažena ona mati, Ne znaš muku kâ te čeka,
ka te oti k nam poslati! u koj ćeš biti va vek veka,
Slavu dajemo, Bože, tebi, ondi oć' klet oca, mater,
250 primi duše mile k sebi! nebo, zemlju i još aer,
O prečastno govoren'je, 295 i vapiti goram ovo:
ko vsim daje utišen'je! padi na me, velika goro,
O preslavna diko naša, i pokrij me vsu do vlasi,
ča te mnogo čudo znaša, da se plami ov ugasi,
255 rači vsih nas poslušati ča ćeš veće tad vapiti!?
i vsim tvoju milost dati. 300 Smarti sebi oć' prositi,
Osanna ti vapijemo, ali t' neće nigdar priti,
spasen'ju se nadijemo. neg vavek ti ondi biti.
O Davidov sinu pravi, To si, duše, razumila,
260 vsih nas skupa k sebi spravi, i obrati se Bogu mila
gdi se budeš veseliti 305 i proplači griha svoga
i vsih svetih pokripiti. tar darži se svita moga,
zač je veća milost Božja
nego sagrišen'ja tvoja.

24
A vi, ljudi, kako stoj'te, Gdi ta , ki je v slasti živil,

14
310 muke Božje i rane brojte, 350 koga potle nî Bog krivil?
zač dan ovi nam je blažen Gdo j' ta, ki se j' u grihu našal,
va vse vike vikom amen. ki nî u britke muke zašal?
Gdo j' ta, ki se j' tu veselil,
da se v pakal nî preselil?
355 Ki su ov svit uživali,
A to je drugo pripovidan'je, vazmi kot ti su v gorke v muke pali,
drago: da ki su se tu plakali,
ti su v dobri počivali.
Riči mojih poslušajte Zato grihov se pokajte
ter se naputiti dajte, 360 ter se djavlih del čuvajte!
315 zač vam oću puti dati Sardce j' Božje otvoreno,
kimi oćete Boga znati, ne bud' vaše zatvoreno,
Boga i još Njega puti, kako grišnik k njemu zdahne,
i kako vas djaval muti, milostju ga svu nadahne.
koga šege nisu ine, 365 Kaštigajte grišno telo
320 neg da svaka duša zgine. ter ostav'te sve zlo delo,
Zato se je vam čuvati, bud' vam v Bozi utišen'je,
a ne njemu ugajati. da vam dušam da spasen'je.
Ako njemu ugodite,
vaše duše pogubite.
325 Plaću pravda potribuje,
da vsak grišnik muke čuje, Totu pride Šimun gubavi ka Isusu i reče
i tim putem pravda skače, ŠIMUN Isusu ove riči:
da vsak grišnik grihov plače.
Ne verujte napućen'ju O Isuse, meštre pravi,
330 ni hinbenu naslajen'ju 370 ovo Šimun tvoj gubavi,
kô vam djaval naprid kaže, ki te molim vele lipo,
zač, ča vam dî, to vi laže.13
pridi k mani, moja diko!
Mnogi na svit jesu prišli,
kim nigdire jur nî misli,
335 u britkih mukah, ki jur cvile,
gdi su mnoge djavle sile, ISUS reci Šimunu gubavomu:
ki živiše dobrovoljno,
v mukah plaču sad nevoljno. Moj Šimune, ja ću priti,
Ča njim prudi ova radost, dotle čin' stol napraviti;
340 kih pak najde žuka žalost, 375 imam ovu rič činiti,
žalost, a prez utišen'ja, ja ću skoro i svaršiti.
to t' su svita naslajen'ja:
malu moreš slast imiti,
a dušu t' je pogubiti.
345 Nî li bolje tu tarpiti, Tu gre Šimun stol napraviti Isusu, a ISUS
a tamo se veseliti, reci uč[e]nikom svojim govoreći:
neg se ovdi veseliti,
a onamo dreseliti? Učenici, jur je vrime
Sin Človičski da premine,
puk je tribi odkupiti,
13
zač, ča vam dî, to vi laže - jer, što vam kaže,
to vam laže 14
ta - taj

25
380 kino rači sagrišiti. 415 Ojme tugo tar velika,

Zato barže, bratjo, pojmo, ojme rano, a prez lika,
ne počin'mo tar ne stojmo, bludih vazda prez mišljen'ja,
neka gremo putovati, ne dostojam ja smiljen'ja,
pak oćete vsi to znati. da pojti ću učiniti
420 tar pomasti za kupiti,
kom ću pomazat noge onomu
Isukarstu, Bogu momu.
I tu pokle svarši to svoje govoren'je gre k
Šimunu gubavomu i tu MAGDAL[E]NA,
razumivši govoren'je Isusovo, pokaj se i
lamajući parste počni govoriti: Tu MAGD[A]L[E]NA kad dojle k spicijaru
reci:
385 Ojme mani boleznivi,
da me tako Isus krivi! Toj pomasti ča je cina,
Bolje biše martvi biti da ne bude mej nami hina.
neg mi [v] grisih zlo živiti.
Ojme, ča ću učiniti,
390 zač mi j' grišni v muke priti,
tebi, svite, ja služeći? SPICIJAR reci:
Grihov mojih broj je veći
nego piska na brig mora,
15
425 Toj pomasti cinu stavlju,
ko t' ka zgriših prez razbora, trista dukat, ja vam pravlju.
395 ne razmislih vač mi j' priti,
16
ne htih grihe ukrotiti

koliko zemlja trave gojit,
još veći je broj grihov mojih. MAGD[A]LENA ogledavši pom[a]st reci
Nis' dostojna oči dvignut specijaru:
400 da dostojna vavek zginut.
Sam Bog, ki vse zvizde broji, Ova pomast ča mi se mni,
On množastvo zna grih mojih. prijatelju, vridna to nî.
Na dan sudnji on žestoki, Zato rec' mi sada, brajne,
tužnim mojim grihom roki, 17
430 ča ju oćeš dat najmanje.
405 onda tužna, ča ću reći
pred pristolom Božjim steći , 18
gdi te grisi mene gonit,

trublja strašna v glavi zvonit, SPECIJAR reci:
gdi će grišnim vsim paklena
410 muka biti otvorena. Odpušćam vam od te cine
Sad mi grišni putem pojti, jedan dukat ja od mane.
komu grišnik ima dojti.
Ajme svite, hinbo moja,
nač me posla slatkost tvoja!?
19
MAGDALENA reci:
brig - obala
15
vač - u što, na što

16 Vele s' tanak stanovito,
17
mojim grihom roki - rokovi (ročište) mojim sam dobro znaš vridna nî to,
grijesima
steći - stojeći
18
nač - na što
19

26
435 da pokle diš neć' inako , 20

Tu MAGD[A]LENA priš[a]dši u hižu
kako s' rekal, budi tako. Šimunovu poklekni pred Isusom i počni
mu noge prati suz[a]mi i vlasi istirov[a]ti
govoreći:
SPICIJAR reci: Sinu Božji, moj Isuse,

pod kim neba sâ tresu se
Prisežu vam verom na to, i s kih pride na ovi svit
nis' je otil dati za to, put človičju na se prijet,
kupili je niste drago, 465 da izbaviš nepravoga
440 zač je vridna vsako blago. i č[lovi]ka nesrićnoga,
s koga vsi smo Tebi krivi
veće martvi nego živi,
a navlasto Magdalena,
MAGD[A]LENA pinez dajući reci: 470 oh, nesrićna va vsem žena,
kano pridoh na pokoru
Na t' dukate, da t' je broju, s pripravljen'jem k semu stvoru.
da na targu već ne stoju. Čin' me listo v milost priti,
grihov mojih odrišiti,
475 kih je veći broj i čislo
nego j' listja na svit prišlo,
Tu MAGD[A]L[EN]A vazme pomast i gre još nî kapal ni dni vika,
za Isusom k hiži k Šimunovi kantajući: ni je v mori tuko piska,
ki mi grisi dušu gone,
Ne vim oću l' v grihu stati
21
480 u pakal mi jure tone.
ali v pomoć Boga zvati. K tebi bižim, G[ospo]d[i]ne,
445 Otidite, hinbe svita, da u mukah ne pogine,
jer mi tuga z vas procvita! nimam ino utočišće,
Otidite, tamne želje, vi ste moje pribižišće,
zač sagriših Bogu vele!? 485 ne htijte me odagnati,
Oh, nevoljna Magdalena, da milost mi rač'te dati,
450 nad vse žene tužna žena, da vas veće vsega ljublju,
tva vesel'ja nač te priti, dušu grišnu da ne zgublju.
ako vavek buš goriti? Pomiluj me, G[ospo]d[i]ne,
Zato mi je dano znati, 490 da moja duša ne pogine,
da se nî dobro dešpirati. ka sam prišla sada k tebi,
455 Oću pojti vsud plačući, va m[i]lost me primi k sebi.
tužnim glasom vapijući, Ojme mani, ča učinih,
i Isusa pomoliti, kako sama sebe hinih?
da me rači odrišiti, 495 Hiniše me dila moja,
delo moje da mi prosti bud' mi v pomoć milost tvoja,
460 u kom prebivah od mladosti. milost moja, o Isuse,
ki si prišal za vse duše
vse dušice odkupiti,
500 djavlu ruke zaklopiti.
Oči gorke suze rone,
zač mi duša v grisih tone.
20
da pokle diš neć' inako - ali kad kažeš (da)
nećeš drugačije
21
ne vim - ne znam

27
Tu MAGDAL[E]NA isiplji cvitje misto Tu MAGD[A]LENA zahvaljuje Isusu

pomasti na glavu Isusovu i reci: govor[e]ći:
O Isuse, usliši me, Hvalu daju, Bože, tebi,

v mojih grisih utiši me, da s' me prijel tako k sebi,
23
505 od ruk djavlih izbavi me, službenica t' oću biti

od sih grihov odriši me. i ča mogu poslužiti.
To vidivši, IJUDA počne govoriti: Tu MAGD[A]L[E]NA poj tja od Isusa

govoreći:
Nî l' to smamnost vele mnoga,
ča vidiste od ovoga, 535 Sad s vesel'jem oću iti
takovu pomast prolijati, Gospoji se pohv[a]liti,
510 ku ta žena drago plati? da sam grihom sad smiljen'je
Bolje biše nju prodati od vas našla tar prošćen'je.
i ubozim v pomoć dati,
zač bi vridna pinez dosti,
da mi trepću sad vse kosti.
Tu M[A]GD[A]L[E]NA dilivš[i] se od Isusa,
putem greduć reci:
Tu ISUS razumivši govoren'je uč[e]n[i]kov U Šimuna pravo stanu

reče: 540 ondi mani dan osvanu.
515 Ča se, bratjo, vi smutiste,

varhu toga mene zbiste?
Dobro delo ona stvori, Tu M[A]GD[A]L[E]NA doš[a]dši k Mariji,
da, prî telo neg se umori, Isusovi materi, reci ove riči:
dojde pomast meni dati
520 ter suzami noge prati. Slava Divo i Gospoje,
Amen dim vam , gdi to bude,
22
radosti vam pravlju moje!
da se Pismo sveto zbude, U Šimuna na kolina
slavu i plaću ona ima, prid vašega padoh sina,
da pomaza Božja Sina. 545 z gorkim plačem i suzeći
525 K vam ubozi ote priti, umolih ga ja klečeći.
kad ja s vami neću biti. Noge Njega prah suzami,
otirah je pak kosami,
smišljajući nedostojne
550 umivati suze moje. 24
Tu ISUS obrativši se Magdaleni i reče: Majko slavna G[ospo]d[i]na,

Isukarsta, Božja Sina,
O ti ženo, pojdi zbogom ja sam vazda grišna bila
s punim mojim blagoslovom,
grihi ti su jure prosti, 23
prijel - primio
530 ne vraćaj se već u gorkosti. 24
Nejasno. Valjavac u Starim piscima hrvatskim
(knj. XX, str. 9) povezuje ovaj stih s jednim od
dva pripisa na margini 136 fol. rukopisa: noge
22
Amen dim vam - amen (doista) vam kažem umivati.

28
i vsako sam zlo činila. Tu ISUS stane od Šimuna i gre k materi i

555 G[ospo]d[i]ne i moj Bože, tu joj navisti muku svoju govoreći:
tvoja kripost vsaka može.
25
On slišavši moji plači 585 Draga mila majko moja,

milosardjem grih potlači u mni su tuge tve prez broja,
ter mi vele umiljeno: ništarmanje, ča ima biti,
560 "Poj v miru," reče, "ženo." to je tribi i svaršiti.
Ja zahv[a]lih tada Njemu, Ovo pridoh s neba doli
Sinu Božju tar vašemu. 590 pretarpiti mnoge boli
Ja ću, Gospe, s vami stati za izbavljen'je Adamovo,
tar ću Bogu nastojati, ki sagriši mani mnogo,
565 posluh vam ću učiniti komu delu dah počelo,
i od vas se ne diliti. kad ja pridoh u tvoje telo
595 iz višnjega iz prestola,
nebeskoga Božja dvora,
narejen'jem Duha Sveta.
Totu MATI ISUSOVA reci Magd[a]l[e]ni: Trideset su i tri leta
hoteć s tebe roditi se,
Hvala budi vsemogomu 600 sim človičstvom skazati se.
Bogu Otcu preslavnomu, Moje ditinstvo ne bi tajno
ki smart neće od grišnika, psu Irudu, ki je tamo,
570 neg grihom njih daje lika. pred kim biža sa mnom, majko,
Sada čista jure jesi u Jejupat vele jako,
i u grisih veće nisi. 605 dojeći me slavnim mlikom
Ja te neću služabnicu, i hraneć me svojom dikom.
da oću te družbenicu. Kad ispunih dvadeset lit,
mej dokturi počeh sidit
prigovarajuć se š njimi tar ti mnjaše,
610 da sam zgibal tar me iskaše,
Tu MAGD[A]L[E]NA reci Mariji: i do let pak trideseti
bih podložan va vsem tebi.
575 Hv[a]la tebi, Gospe mila, Ja kad pridoh, na zrast puno,
da s' me vazda ti ljubila, od Ivana umiljeno
ja ću vazda vaša biti 615 karstiti se kako grišni,
i od vas se ne diliti, ki moji bližnji biše prisni.
kako rekoh ću činiti, Zatim idoh ja u pustinju,
580 dnem i noćju ugoditi. ondi postih u mu svetinju
Ča ne umim, ne stidite četardeset dan i noći
mene karat kako dite, 620 na iskušnju djavle moći.
zač pri vas sam ja smiljen'je Zatim izbrah naslidnikov 26
grihom našla tar prošćen'je. ovi moj broj učenikov.

Sad sam prišal na 'vo vrime,
da se uzvisi Božje ime.
625 To mi j' tribi i svaršiti,
narod č[lovi]čski odkupiti
s prolijan'jem karvi moje 27
naslidnik - sljedbenik
26
27
Izmijenjen je red riječi u stihu zbog rime.
25
vsaka - sve Prema izvorniku (15a fol.), stih glasi: s prolija-

29
i semartju tolikoje.
28
Tu ISUS reci Mariji:
Zato slatka majko moja,
630 da bi sardce utvardila , 29
Majko moja, utiši se,
jer potribno j' da se zbude već pred manom ne plači se!
Pismo sveto koje vsude 665 Ja poznavam i razumim,
od mene dano, prorečeno, da t' su tuge, to ja sam vim,
na moju smart odlučeno. zač ćeš stoparv ti imiti
635 Ja sam život i još ki ima tuge, ke te skoro priti,
smart podjeti, kâ prijima kakovih nigdar mat' ne ime,
život samo, ne božastvo, 670 znaj, u nijedno parvo vrime.
ni njegovo veličastvo.
Za ov narod človič[a]ski
640 povrati se na 've vazmi
i življen'je vikuvično, Tu MARIJA reci Isusu:
smartju moju vele prično.
Ja sam prava još istina Spomeni se, slatki sinko,
ter me krive Božja Sina. da si ti on, moja diko,
645 Ovo imam bit osvajen 30
ki čestokrat reče ovo,
vnogo laži prav postavljen, prodikujuć sveto slovo:
a to človik da se izbavi 675 "poštuj oca i tvu mater".
i djavalska vlast zadavi. To je, sinko, on tvoji psalter,
Ča veće još, ja sam oni molim tebe, sinko dragi,
650 veli prorok i nezbrojni, uprosi se sada mani:
tere imam trud podjeti ako li t' je to uzmožno,
za č[lovi]ka smart prijeti. 680 čini t' posluh mani složno,
Zat , majko, ukripi se , 31
otkupi ti narod krivi,
i još sinku veseli se, a da ne umreš majki divi,
655 jere smart će moja biti jer ne mogu ja prez tebe,
na spasen'je će skoro priti sinko, živit ja o sebi.
rodu semu Adamovu, 685 Zato ti si me življen'je,
ki sagriši O[t]cu momu. ne budi mi umoren'je!
Tu MARIJA reci Isusu: Tu ISUS Mariji:
Ajme, sinko, ča me kolješ, To je isto, da sam dužan

660 vid narod ov odkupit moreš tebi, majko, bit poslušan.
prez prolitja tvoje karvi Posluh vsaki, ki se more
za Adamov on grih parvi. 690 Otcu dati, ki je gori
da još veće Njemu sada,
ki me va 'vom delu vlada.
n'jem moje karvi. Valjavac u SPH (knj. XX., str.

11, bilj. 2) tvrdi da je iza toga stiha "nešto
ispalo". Tu MARIJA reci Isusu:
28
tolikoje - također
29
sardce utvardila - srce ojačala Kada li nećeš ino, sinko,
30
osvajen - osuđen daj odvuci, moja diko,
31
ukripi se - ohrabri se

30
695 muku tvoju, kano ima samo reci majki tvojoj,

priti tebi zla savsima, da stvar ta bu volji mojoj.
da ju ne bum ja viditi,
nego prija ne umriti,
jer kad bih te vidila ja
700 va 'noj tugi, majka tvoja, ISUS reci materi:
tužna bi mi muka bila
ter bih dušu mu pustila. Draga majko, nî podobno,
nije Otcu to ugodno,
735 da prije umreš ne budući
vrata rajska gdo odprući,
Tu ISUS reci Mariji: ka se imaju otvoriti,
moju smartju odklopiti.
Ja znam, majko, da će biti Ča diš, smart moja ne bud' garda,
vrime ko će barzo priti, 740 majko, bit mi oće tvarda,
705 tuga veća nigdir na svit tvarja mati nego j' nikomur bila,
neg kad budu na križ raspet koga j' mati porodila.
na 'nom slavnom drivi križa, Potribno jest da to bude,
ko se, majko, jur približa. martvi v život da se probude,
Sveti muž on Šimeon, 745 zač kako težak bi on grih,
710 ki me z ruk tvojih prija u svoj blagoslov, muk ljutost tako da bude mojih,
prorokova govoreći: oće bit lik vsemu narodu,
"Meč tvu dušu će proteći." v ra[j] on lipi vsi da pojdu.
Zato majko parvo biše
nebo i svit razčinil se,
715 neg da bi se ne spunila
Pisma sveta, kâ su bila Tu MARIJA zavapi visokim glasom i reci:
prorokovana po pro[ro]cih,
tolikoje i po svetih ocih. Ojme sinko, ojme tuga,
Zato od ov[...] ne more se,
32
750 mati sam ti, a ne sluga!
720 neg da duše izbave se.
Tu Marija padi na tla od žalosti, a

Tu MARIJA reci sinu: MAGDALENA pristupi ka Isusu i reci:
Slatki sinu, daj me smarti Slatki meštre moj Isuse,

prija neg jet budeš va varti,
33
pozri majke ležeć v tuze,
al čin' da tva smart ne bude kano sada jur pomanjka,
pogarjeno grozno vsude, ni l' ti ono draga majka?
725 jer se moje sarce prenemaga
kako t' ono malka draga,
ka razmišljam da te ote jeti
i na križu, sinko, propeti, Tu ISUS reci Magdaleni i materi govoreći:
da ovo te, sinko, prosim
730 za 'nu ljubav ku ti nosim, 755 Ne plač'te se jure veće,
umolit se Isus neće,
jer potribno jest da idu,
32
Nečitka riječ u izvorniku.
33
jet - uhvaćen

31
va to sveto delo vnidu ,34

795 vsaka sebi rana bude,35
to jes' volja nebeskoga da se Sveto pismo zbude.

760 Boga Otca vsemogoga, Zato majko odsad naprid
zato oću kripiti se, učin' sebi niki dobar red,
za mnom veće ne plač'te se, da t' bude sardce u pokoji
ja se oću k vam vratiti 800 za 'no mliko, kim me doji.
i barzo vas pohoditi
765 po skarsnutju mojem gori,
kad se pakal jur otvori.
Tu MATI reci Isusu:
Imaj ka mni smilovan'je,

Tu MARIJA reci Isusu: sinko dragi, moje ufan'je,
to li su riči, ke ja imih
Kad li oćeš, sinko, pojti iz ust tvojih premedvenih?
i k nam barzo opet dojti,
daj ovo mi se ne odprosi,
770 sinko, majki, kâ ovo nosi,
ovi život vas zločesti, Totu MARIJA položi glavu na parsi sinu i
ki ne more tug podnesti, objamši ga reci visoko:
da tvoja smart ne bud ljuta
ni tolikoj muka kruta, 805 Sinko, ti si moja radost,
775 i ta obraz slavni, lipi, moje ufan'je, moja svitlost,
Božji ki je va tom kipi, istočniče naslajen'ja,
ne daj zranit tako gardo, pušćaš majku prez smiljen'ja,
da ne pukne sarce tvardo, zlo me oće pomagati,
ko je mnogo utvarnulo, 810 oh, nesrićna kâ sam mati,
780 tuge vsake je naplulo, znam da mi je umriti,
da te ne budem mogla poznati, da b' mi dalje ne živiti,
ajme tužna kâ sam t' mati! neka, da bih ne vidila
smarti i rane tvoga tila!
Tu ISUS reci materi:

Tu ISUS materi:
O preslatka mati moja,
primi konac tuga tvoja, 815 Majko, ništar ne naprudiš,
785 jer na svit človik ne rodi se, neg ča život svoj već trudiš,
kako mnogo Pismo piše, to je tribi izvaršiti,
koga b' na križ tako gruba volju Otca ispuniti!
postavili, a prez ruba, Ako ja to ne učinim,
kako imam ja umriti, 820 veće nisam ja Njegov Sin.
790 s razbojnici propet biti
i još ne kako ljudi
grišni, puni sih zlih ćudi,
ki potribuju dara milosti.
Tako j' tribi, da moje kosti
34
vnidu - uđu 35
rana - pepeo

32
Tu MATI reci Isusu: za ku greš se sad propeti.

Zato, sinko, kad se odpravljaš,
Ojme sinko, diko moja, čim tvoju majku blagoslavljaš?
budi va vsem volja tvoja
putovati putovan'je,
ajme mani, moje skončan'je!
Tu ISUS gori stani, a mati poklekni, i tako
ju Isus blagoslovi i reče:
Tu ISUS reci materi: Majko moja, budi ti ov

860 vikovični moj blagoslov,
825 Nî skončan'je, majko mila, ki s' imala od an'jela
neg spasen'je sega svita Gabrijela arha[n']jela.
i tvoj život vikovični Bud' bl[ag]oslov nad tvoju glavu,
kim su otci v limbi dični, nad rukami v čast i slavu,
da put svaršim i moju volju, 865 bud' blaženo ono tilo,
830 ja te ovo, majko, molju, ko me nosi, sveta Divo!
da budem častan na 'vo puti, Bud'te sveti oni udi,
ti me, majko, blagoslovit hoti. ki tarpiše mnoge trudi,
sa mnom, majko, kad bižaše
870 prid Irudom, ki iskaše
ubit mene mej mladenci,
Tu pokle[k]ni Isus pred materju, a mati ga ki prijaše s toga venci
počni blagoslavljat ruke skupa stisnuvši u kraljevst[v]i presvitloga
nad glavu njegovu, i reci MARIJA: Boga Otca vsemogoga.
875 Zato, majko, ostaj zbogom,
Bud' blagoslov on tvoje majke s punim mojim blagoslovom.
nad tvoju glavu, moj sin slatki,
835 ka glavica prodikova
na 'vom svitu sveta slova
i učen'jem ka otvori Tu ISUS obrati se k učenikom oddilivši se
vsa čudesa kâ on stvori: od matere i reci Isus:
slipim on da njih vijen'je,
840 hromim cilo isciljen'je, Oću, dragi, da vi znate,
martvih z groba ona skresi, i da Vazam vi imate,
z bolnih zagna van zli dusi. kako minu ova dva dni,
Moja glavice, prim' moj celov, 880 smart je prijet križnu meni.
ki ti dajem, i blagoslov,
845 blagoslavljam i očice,
i blaženo tvoje lice,
blagoslov bud' nad ušima, Tu PETAR reci Isusu:
nozdrvi, usti i parsima,
blagoslov bud' nad svim hodom, Gdi nam veliš, meštre dragi,
850 v ki se spravljaš s mnogim plodom, da t' se Vazam ta pripravi?
budi vsaka noga ova Ti nam reci, mi idemo
puna Božja blagoslova, tere tebi pripravimo.
ke i po vodah hodiše
tar se ništar ne smočiše,
855 kim hojen'jem zemlju sveti,

33
Tu ISUS reci Petru i Ivanu: Tu ISUS reci Petru:
885 Petre dragi i Ivane, Ča ja činim, Petre, sliši,

ove riči vam su znane, ovo delo va 'voj hiži,
zač nam v gradu tom nî hrane, ne viš ništar, nač će priti
fariseji to nam brane, i znan'je naprid oće l' biti,
zato b' dobro izviditi, 915 nišć ne boj se ni se straši,
890 moremo li v njem činiti. volju moju va tom varši,
Tako u grad vi idita 36
barzo oćeš vidit riči
i človika tu vidita [...] 37
ine, neg su tvoji kriči,
kojih ti sad jošće ne znaš,
920 neg s misalju tvoju ih čekaš,
barzo, barzo ote priti,
[PETAR govori:] 38
i očima oć' viditi.
Zato mi se već ne brani,
Gospodine, pravo nimaš, ja te molim s Božje strani.
da nam noge ti umivaš,
895 ni dostojno Bog človiku
ni još meštar učeniku,
zato stan' se, Gospodine, Tu PETAR reci Isusu:
ča to činiš, Božji Sine?
Ja ne mogu to tarpiti 925 Kako oću ja činiti
900 ni poniznost tvu nositi, noge moje dat umiti
jer moji oči upadaju se Toga neću učiniti,
gledajući, moj Isuse, parvo se ću dat ubiti.
tako k zemlji ponižena,
kako da bi jedna žena,
905 glavu k nogam prignut doli.
Ovo j' Petar, ki te moli: Tu ISUS reci Petru:
stan' se gori milost tvoja,
da bu puna misal moja, Zač ti, Petre, mene gardiš
ne čin' toga, uprosi se, 930 ter zač volje moje ne tvardiš?
910 dela toga ostavi se. Ja t' govoru ove riči,
ter mi sada već ne kriči.
Posluh va 'vom neć' mi dat ti?
Neposlušna ću te zvati,
935 ni ćeš dila imit sa mnom
u kralje[st]vi onom slavnom.
36
idita - idite (dual)
37
U desnom kutu stranice izvornika (20b fol.)
jedna je ruka napisala: fali list. Prema Tu PETAR reci Isusu:
numeraciji u donjem dijelu stranice, ne vidi se
da nešto nedostaje. To znači da je to novija
Vse ča oćeš z mene stvori,
numeracija, nastala nakon što je istrgnut list. I
ovo sam ti v tvojem dvori,
Valjavac primjećuje da nešto nedostaje: Ovdje
je istrgnut list sa stranama 19. i 20. (SPH, XX, noge i ruke, ne to samo,
str. 15, bilj. 1). On se ravnao prema numeraciji 940 daj glavu, tar čin' ča ti drago,
u gornjem, desnom kutu stranice. zač ja volim ne živiti,
38
U dijelu teksta koji nedostaje počeo je drugi neg tvoju plaću ne imiti.
dio prikazanja, koji pada na Veliki četvrtak.

34
Tu ISUS reci Petru: da se v telo moje kruh obrati,

vino ovo tolikoje
Sada, Petre, pravo hodiš, 980 da bu karv vkup oboje.
da s posluhom sebe vodiš,
945 ki jest vas čist, ni mu tribi
samo umit noge sebi.
Vi ste čisti, da još ne vsi, Tu OTAC NEBESKI odgovori sinu:
ki se kriv zna, sta[l]no zgriši.
Sinko mili, ča me prosiš,
jer su moju moć sobom nosiš,
to ti moreš sam učiniti,
Tu ISUS umi noge svim učenikom i reci: kruh i vino obratiti,
985 da tvoje telo sveto,
Vidite l' ča učinih vam ko j' od čiste Dive vzeto,
950 za 'nu ljubav, ku nosim k vam? tvoje človičtvo, ko ti nosiš,
Meštrom mene vsi zovete, za ko mene sada prosiš,
Gospodinom vsi me čtete, čini, sinko, vse ča oćeš,
to je isto, oće biti 990 učiniti saka moreš.
40
ime moje vavek prebiti,

955 da kako vam ja meštar učinih
i Gospodin noge umih,
tako i vi to činite, Tu ISUS vazmi patenu i oštije na njoj i
noge zajam umivajte.
39
reci:
Nauk ta vam otih dati,
960 ki imate udaržati. Ovoj kruh je pravo put ma,
posvećen'je sad prijima.
Tu jur ISUS poklekni ka Otcu nebeskomu i

reci: Tu ISUS postavi na stol i vazme kalež i
reče:
Bože, Otče moj preslavni,
ki me posla na 'v svit lažni Ova čaša, v kojoj je vino,
odkupiti karvju moju karv jest moja, a ne ino.
ča Adam sagriši [s] ženu svoju.
965 Ne vim, ča ću ostavit ovoj
miloj, dragoj družbi mojoj,
ča bi bilo njoj na spasen'je Tu ISUS polož' kalež na stol i reci Petru:
i na večno spomenen'je.
Melkisedek, on pop veli, 995 A ti, Petre, stan' se gori
970 ki prikaza tebi hlebi i razum dobro tvoj otvori:
i još vino tolikoje, ja ću da budeš pastir ovac,
to bi v spomenutje moje, apuštolom takoj otac,
da bi žartva njega blaga ja ti dajem ključe ove,
tebi, Otče, vele draga, 1000 ki pri tebi stati ote,
975 v ke priliku dol me posla, dokle živ si njimi vladaj,
do 've ure kâ je došla, a po smarti ih ne ostavljaj
rači mene uslišati, nikomure, nek komu ždrib
39
zajam - uhvativši, uzevši 40
saka - sve, svašta

35
poda priti iz njih v tu črid, Tu PETAR stani gori i stojeći reci:

1005 on da bude vsimi vladat,
a vi njemu čast odlagat. Gdo j' nevernik ta mej nami,
Božji prestol on visoki, ki smi sidit pored s nami
nadajt oće vse proroki, 1045 to da more to učiniti,
a ti oć' bit va toj časti ne bil dostojan zadaviti.
1010 i u puni mojoj oblasti,
od te crikve oć' knez biti
i do smarti v njoj živiti,
da znate: nigdar neće bludit Tu VSI UČENICI zapiti recite:
ni nigdor ju neće sudit,
1015 zač tu ote mučenici, Ob tom nigdadar, Gospodine,
tolikoje spovidnici ne mislismo, Božji Sine.
utvarditi veru svetu
smartju i karvju njih prolitu.
Zato sim, kim grih odpustiš
1020 ali kim god zadaržiš, Tu jedan po jedan počni pitat Isusa ki bi ta
volja tvoja oće biti bil, i počni PETAR:
zdaržat grihe al pustiti.
Ovo ribar tvoj Petar,
1050 koga često smuti vetar,
nimah onda muku straha,
Tu ukaže ISUS zlu volju učenikom kad činjaše more praha,
govoreći: koliko ovo sada imam,
da se zdavcem ja nazivam.
Dragi moji učenici, 1055 Oh, moj Bože, Gospodine,
sliš'te mene, moji sinci, pozri na 've moje sidine,
1025 čudne riči vam ću reći ne darži me va toj sumnje,
na 'vom misti ja sideći. to su riči vele čudne,
Recite mi vsaki od vas neg pred simi daj me vanka,
na 've riči i ov moj glas. 1060 ako sam ja, rec' bez prestanka.
Oh, moj Bože, ča učinih,
1030 ki nigdare ne govorih
zlo nijedno do nikogar,
nego dajuć nauk dobar Tu ANDRIJ stavše, reci:
vsim jednako vam sideći,
a vami pravo vsud hodeći, Ovo Andrij, starac tužni,
1035 ljubeći vas, sardca moja, teško meni va toj družbi,
kako dragi sardčenoga, ostavih mriže, plav, obitil,
a vi mene ne ljubite, da pošteno budem živil.
zato riči razumite: 1065 A ja ovo pod moju starost
jedan od vas, ki ste totu, tugu imam tere žalost,
1040 ta mi mnogo stoji sprotu da sam v sumnji od izdan'ja
išćući me on izdati, v zemlji ovoj obećan'ja.
v ruke grišnikom predati. Ništarmanje, ja te prošu
1070 za poniznos, ku ti nošu,
reci meni, Gospodine,
jes' li krivac ta ali ne?

36
Tu JAKOV VELIKI reci: 1105 ostavil se bih i toga

i v slid pošal moga Boga,
41
Ovo Jakov tvoj prilični, da bih živil pravo ovdi

ki bih tobom vazda dični, i da b' spasal dušu ondi,
1075 tere da bih to htil stvorit, gdi su duše vse pravadne,
tebe, Bože, ja umorit, 1110 gdi je svitlost kako va dne,
sluga bližnji tvoj budući, a ja ovo padoh v tugu.
obaruj me Vsemogući: Pozri na me tvoga slugu,
parvo sam se dal bih ubit, moj Isuse, meštre mili,
1080 nego meštra moga zgubit. sumnje nimaš va tom dili,
Zato te molim, Gospodine, 1115 da bih se ja tvoj učenik
daj van krivca da izgine. ozvat otil tvoj nevernik,
drago, željno i poklono
molju, včin' mi zado[vo]ljno,
ako l' sam ja li ta isti,
42
Tu JAKOV MALI reci: 1120 preda vsimi glasno zvisti.
Jakov ovo on tvoj mali,

ki je u tugi i v pečali,
1085 ne vim, ki bi pas ta on bil, Tu FILIP stavši, reci:
meštra svoga da b' izgubil.
Ništarmanje, ako sam ja Filip ja sam, ki te molju,
te krivinje ali stan'ja, martav biti prija volju,
daj me predce van očito, neg da bih se nevernik ozval,
1090 da svitu bude stanovito. meštra moga na smart predal.
1125 Zato reci, jeda ja sam,
da se tugi veće ne dam.
TOMA stavši se reci:
Toma ovo ja nesrićni, Tu BARTOLOMEJ stavši se reci:

ki mnjah biti vazda vični
s meštrom dragim Gospodinom Oh, nevoljni Bartolomej,
s Isukarstom, Božjim Sinom, teško duši vazda mojej,
1095 slišah ovo riči glasne, da sam u sumnji traditora,
ke su meni mnogo strašne, 1130 je l' to grih moj poslan zgora?
da ja imam meštra moga Ako sam [ja], Gospodine,
na smart predat Vsemogoga. v ove kože, oderi me!
Oh, ki bi ta prokleti bil, Zato znam me vanka sumnje,
1100 tu stvar včinit da bi imil, Božji sinu, Gospodine,
i da sam ja, Gospodine, 1135 ako sam ja li ta isti,
nu odkri me, Božji Sine. sada vanka to izvisti.
Tu MATIJ stavši se reci:
Oh, ja Matij jevan'jelist,

ki ožurnik zal bih nečist, 41
v slid pojti - poći za kim (čim), slijediti koga
42
li - baš, upravo

37
Tu IVAN stani gori i reci: TADEJ reci stavši se:
Oh, nesrićni ja on Ivan, Ja sam Tadej, oh, nesrićni,

koliko sam mnogo brižan, toliko vrime š njim bih vični,
ob tom glasu, ki sada čuh, 1175 niti vidih niti sliših
1140 skončava se gorki moj duh va vsi[h] gradih nî obzidi[h]
misleć, da sam tvoj pokarvni, veliko čudo i naprašno
o Isuse, Bože slavni, v jednoj družbi vele strašno,
ter bih imil to stvoriti, gdi naš meštar, janjac krotki,
telo tvoje umoriti, 1180 tužeć stavi vse uzroki,
1145 gdi bih na svit ja vridan bil, da jedan nas Njega zdaje
moga meštra da bih ubil! v ruke Židovom prodaje.
To očuvaj on Vsemogi, Nisu l' riči mnogo gorke,
ki nebesa i zemlju stvori, zlo imite one dojke,
da bih imal ta krivac biti 1185 ke oddojiše takova lotra
1150 i v činjen'je to zlo priti. izdavicu svoga meštra?
Ništarmanje, Božji Sine, Oh, ki bi ta, moj Šime, bil,
oteti ću, Gospodine, ki bi stvar tu včinit imil,
ako sam ja ta pas zali, on je pravo djavli sluga,
predce ta glas na me zvali, 1190 ojme meni, moja tuga!
1155 da bude cilo va tom litu Morebit, da On na me sumnji
oglašeno vsemu svitu. da sam ja ta nevernik tužni.
Ništarmanje, dragi meštre,
jes' li krivac, ča vi diste?
Tu ŠIMUN stavši se reci:
Oh, nesrićni Šimun pravo, Tu ISUS reci učenikom:

ča bih imil reći na 'vo?
Oh, to ti su čudni glasi, 1195 Jedan od vas dvanadeste,
1160 naopak mi gredu vlasi, sa mnom ki tu za stol seste,
da mej nami jedan ima rukom v zdelu ki poseže,
izdat svoga Gospodina ta se v delo to poteže. 44
na ubitje, mâ nesriće,
da se najdoh va 'vom viće!
1165 Oh, da b' mi ga pravo znati,
sada bi mu smart prijati Tu JUDA stavši se reci:
kako tamnu zlu človiku,
meštra svoga neverniku. Ovo Juda, slavni sluga,
Ajme, meštre, more l' bit to? 1200 ni o tom v sardci tuga,
1170 Sumnjiš li se stanovito? zač sam ja ta njegov dragi
Ništarmanje, ako sa[m] ja, vsud komornik hodeć pravi
reci: ti s' ta meštar zdan'ja ! 43
lipo, verno i pohvalno
stvari spravljal vele slavno.
1205 Ništarmanje, Gospodine,
odgovori sada meni,
ta se v delo to poteže - taj se na taj čin

44
43
zdan'je - izdaja sprema

38
jes' li krivac tomu delu al gospodstvo nevidino , 47
na zgubljen'je tvomu telu? jer Rimljane ako pridu

i nemarnost našu izvidu,
vzet nam ote vse gospodstvo,
1240 oblast našu i povoljstvo.
Tu ISUS Judi odgovori sideći:
Ti si rekal, ni već tribi,

1210 duguj stvari pravdu tebi. Tu odgovori KAJFA Ani:
Dobro s' rekal, gospodine,

da gospods[t]vo nam ne zgine.
Tu pristupi DJAVAL k Judi i tenta ga Ja ću reći moju misal,
govoreć: zač sam nato simo prišal:
1245 bolje j' da umre jedan za vsih,
Ovo t' daju ja viditi, neg da tuga pade na vsih.
dobro moreš učiniti Tribi nam je providiti,
skodu veliku od pomasti jednoga od njih k sebi imiti
zač će tebe to dopasti od njegovih, ki ga znaje,
1215 jer Židove svećaše se 45
1250 da ga v ruke naše vzdaje , 48
tere tvardo na to staše, jer jest na njem prilika

da b' Isusa uhitili od jednoga učenika,
tere njega pogubili. ne bi dobro omaršen'je,
Dobro hti mu nastojati 46
ako neće bit svaršen'je. 49
1220 tere im ga mož' pridati,

oni te ote poštovati,
obarh vsega pinez dati.
Tu ANA reci Židovom:
1255 Oh, je l' ki tu meju vami,

Tu Juda stani od stola i poj na stranu i tu ki bi od njih znal se s vami?
počni ANA govoriti meju Židovi i reci: Ako j' ki tu, stan naprida,
ništar ne stoj, hodi vreda.
Nu gospodo i stari
vi vićnici i fariseji,
1225 ja se čudim, ča činimo,
ovo rasap naš vidimo, Tu jedan ŽIDOVIN reci poglavicam:
nut ov človik ča nam čini,
nut kako nam ljudi hini, O gospodo plemenita,
ov se čini Bogom živim 1260 riči svojoj stanovita!
1230 a lasti, kako vidim, Mi imamo dobro znan'je
to jur njega vsaki slavi s Škariotom, i ufan'je.
ter već jure Bogom pravi. On obiće vse stvoriti,
Zato sada providimo, ča ga budemo mi prositi,
tomu niki red učin'mo,
1235 da puk ov vas ne zgubimo,
nevidino - neviđeno
47
svećaše se - dogovoriše se
45
vzdaje - daje, odaje
48
46
Dobro hti mu nastojati - dobro na njega 49
ne bi dobro ... svaršen'je - ne bibilo dobro
pazi kaljati ruke ako ne dođe do kraja (tj. do smrti)

39
1265 da tribi je po nj poslati Tu reci KAJFA Judi:

tar ga ničim darovati.
Na to smo vas k sebi zvali,
našega slugu k vam poslali,
ako biste vi otili,
Tu ANA reci jednomu Židovinu: od nas pinez bi dobili
1295 predavši nam sina Marije,
Nu poj skoro ti otajno, na koga vas puk sad vapije.
slugo verni i naš brajno,
ka ljudi Škariotu,
1270 da se najde pri nas totu,
niko viće v njem imamo, Tu JUDA odgovori Kajfi i poglavicam:
zato k njemu posilamo.
Ne ostav' ga, neg š njim pridi, Ča oćete meni dati,
našoj riči ne prevridi .
50
da vam oću meštra zdati,
onoga lotra hinbenika,
1300 Božje vere odvratnika,
ki vse lažmi čuda čini
Tu SLUGA prišadš[i] k Judi reci: tere ljudi vaše hini?
Viće sada učinite,
1275 A ti Juda Škariote, ništar me se ne sumnjite.
gospodin me j' poslal po te, 1305 Ako želite njega imati,
niko viće s tobom ima otite mi pinez dati,
ter te k sebi on priziva. napri mi je v ruke dajte
tere sumnje ne imajte.
Tu Juda stani s' ništar ne govoreći poj k

Židovom, i kada dojde, reci KAJFA: Tu KAJFA reci Judi:
Dragi braje, dobro s' prišal, Pravo Bog te svojim duhom

1280 nu reci nam tvoju misal, 1310 jest nadahal s ovim pukom,
ča ćeš od nas da ti damo, da te riči nam govoriš,
reci, usti ono samo, ako nam je tako stvoriš,
51
pripravni smo mi k rečen'ju tu nam imaš povidati

tebi dat po zaslužen'ju. cinu, ku ti ćemo dati,
1315 htili bismo od tebe znati
koliko t' pinez imamo dati,
listo, Juda, dobro misli,
Tu JUDA odgo[vo]ri v[e]selo: da ne budeš druge misli,
molimo te, ne prid' na manje , 52
1285 Bog vas kripi, o gospodo, 1320 ča obeća, svarši nam je.
ja sam vesel vele mnogo
da vas najdoh va tom vići,
vas gospodo i redovnici,
povite mi, česa ciće
1290 zvali ste me va to viće?
50
našoj riječi ne prevridi - ne prekrši našu 51
je - to
riječ 52
ne prid' na manje - ne zataji, ne iznevjeri

40
Tu JUDA reci Kajfi i poglavica[m]: 1355 i včinimo t' dobra mnoga,

ako nam zdaš meštra tvoga.
Neka meni providiti 53
k tomu delu pristupiti,

vse to, ča sam totu rekal,
parvo bih se v ognji spekal, Tu KAJFA opita Jude govoreći:
1325 neg, gospodo, na manje priti,
vi nemojte v tom dvojiti. Jesi l' konte[n]t, braje dragi,
Ja bih otil brojem sada ob toj plaći, ku smo t' dali?
da mi daste vi vsi tada Ako li ti još ča manjka,
trideseti srebarnjakov, 1360 reci, dokle ne greš vanka.
1330 da nigdor ne zna od učenikov,
to vam obićem moju veru,
da vam neću včinit neveru.
Ja ću najti vrime i misto Tu JUDA odgovara Kajfi:
da ga izdam vele čisto,
1335 da vam do[j]de svezan v ruke Ja sam plaćen vele lipo,
preza vsake vaše muke: mâ gospodo i moja diko,
neg vi mene sad slišite ni mi tribi ništar veće,
ter s pinez odpravite. nego ljudi tere sviće,
1365 jere v noći v vartli moli
prik potoka v jednom doli.
Kad bi ljudem večer spati
Tu ANA poglavica[m]govori: i v pokoj se jure dati,
tad moramo vsi vkup bditi,
Vsi imamo u njem veru, 1370 v zapovidi njega biti.
1340 da nam neće učinit neveru, Za to kad budem imil vrime,
dajte mu je, da ne stoji Ana, Kajfo gospodine,
i svarh toga da nastoji. ja ću dobro nastojat tomu
i životu trud dat momu,
1375 da bude riči ispunjen'je
dela moga i svaršen'je.
Tu KOMORNIK potresi mošnju s pinezi,
počni Judi brojit pinez govoreći:
Ovo su ti nut pinezi Tu reci ANA Judi:

i k sebi je ti poteži,
1345 pristup' simo, da t' ne stoju, Niš ne skarbi, dragi braje,
da t' pinezi sada broju: k rukam ti se vas čin daje:
jedan, dva, tri i četire, ljudi šćiti i oružja,
vsi su, da znaš, dobre mire, 1380 svitilniki i konopja
pet, šest, sedam, osam, devet, a k tomu išći vrime,
1350 a jedannadeste, da j' dvadest, vsake bolje napridčine.
tot još manjka samo deset, Za počelo daš na znan'je,
darži, darži, to j' trideset. da svaršimo dugovan'je.
Još naprida oćeš znati,
da ćemo te bratom zvati
53
Neka meni providiti - pusti meni da
providim

41
Tu JUDA reci Ani: Dilivši se svarši svoj veraš i tada reci

KAJFA slugam:
1385 Nimam bolje napridčine
neg kad bude prez družine Draga bratjo, sad pojdite
va 'nom vartli gdi se moli, 1410 ter Pilatu vi recite:
prik potoka v jednom doli. Kajfa gospodin ta te moli,
Kad se bude noć včinila pust' centuriona k njega volji
1390 družba naša vsa uspila , 54
ter mu rač'te povidati
ja ću priti tajno k sim vam da ga ću poslat Isusa jati.
družbu vašu dvignut va jam , 55
tar ću svaršit ča ima

za pošten'je grada Rima.
Tu SLUGA KAJFIN gre k Pilatu i kad pride
pred njega reci:
Tu JUDA podaj ruku Kajfi i reci: 1415 Velikoga od biškupa

ter slavnoga njega skupa,
1395 Sada zdravi vi ostan'te k tebi Pilatu gospodinu
ter ča mogu, zapovidajte. poklonjen'je uistinu.
Vele kruto on vas moli
1420 pust' centuriona k njega volji,
zač ga oće on poslati
Tu ANA reci Judi: da Isusa on uhvati.
Poj moj braje, dragi Juda,

zdrav nam hodi vesel vsuda,
mi smo tvoji vazda bili, Tu PILAT govori slugi Kajfinu i reci:
1400 misal imaj va tom dili.
Ja zahvaljam na pošten'ju
tere na njih poklonjen'ju,
1425 još razumim, ča želite,
Tu JUDA dili se od fariseov i kanta gredući tere pomoć, ku prosite
ka Isusu: na človika tamna toga,
ki ne ljubi pošten'ja moga.
Ovo pinez jure imih,
ke dobiti zdavna želih,
ako vragu dušu daju,
kad imam pinez, ja ne haju. Tu PILAT obrativši se k centurionu i reci
1405 Kako ote pojti stvari, mu:
ništar misal mâ ne mari.
To sam otil učiniti, Centurione, stan' se barzo,
za moju škodu plaćen biti. 1430 ter poj Kajfi barzo
s tobom vazmi tvoje sluge
ter oberi sebi druge,
od mene Kajfi poklon dajte,
ter ga va vsem poslušajte.
54
uspila - zaspala
55
dvignut va jam - povesti u jamu (dol)

42
Tu reci CENTURION Pilatu: 1465 a vi totu posidite

ter se s nami veselite,
1435 Gospodine, o Pilate, zač je rekal tako Juda,
vse ću činit, neka znate, da vam ga će dat prez truda.
zapovid ću učiniti,
ča mi reče, obslužiti.
Tu CENTURION reci opet:
Tu CENTURION reci slugam: Veliki pope puka ovoga,

1470 poslan jesam cića toga
Stan'te sluge, ter pojdimo od Pilata sada k tebi,
1440 da zapovid izvaršimo. da zapoviš ti sad meni,
Za mnom sluge, sada hod'te, meni i ovoj družbi mojoj,
naslidujte moje stope, ku ćeš imit k službi tvoj[oj].
tribi posluh učiniti
ter Kajfi sada iti,
1445 k Pilatu je sluga prišal,
ki s Kajfina dvora zišal. Tu ISUS vazmi ošti i daj po redu učenikom
Ja mnim, ino ne govori, i reci:
neg da se Isus umori.
Nî nam za to veće stan'ja, 1475 Dragi sinki, nu primite,
1450 zač su stvari brez štentan'ja. ča vam dajem, skupa jite,
jere to jest telo moje,
za ko vera sveta poje,
ko će biti umoreno,
Tu se dili CENTURION z družbu svoju i 1480 s križa u grob položeno.
poj Kajfi, i kad preda nj pride, poklekni doli Ne imajte v tom dvojen'je,
i reci: da vam ne bude na osujen'je.
Slavni poklon tere zdravje

gospodin ti sad moj šalje,
sada tako on odluči, Tu ISUS vazmi kalež s vinom i reci:
dozva mene tar naruči,
1455 na zapovid da ti budu, Čašu ovu nu primite,
ter ne prosti momu trudu. ter se iz nje vsi naite!
Dugovan'je niko imaš, 1485 Va 'voj čaši nî jur vino,
da me k sebi ti prizivaš, neg karv moja zaistino,
ako j' ono, ča j' rečeno, ka se oće proljat za vas
1460 služit ću te ja sarčeno, pravo jutri ali danas
ča tva milos zapovida, v grihov vaših odpušćen'je,
ja vse včinim, a prez stida. 1490 a dušicam na spasen'je.
Tu KAJFA reci centurionu: Tu ISUS reci Petru:
Zahvaljuju ja Pilatu Ovo djaval tužbu nosi,

kako momu dragu bratu, na te, Petre, oblast prosi,

43
da bi mu te iskusiti Tu opet ISUS reci učenikom:

i v napasti postaviti,
1495 da ti, Petre, prid vsa znan'je, Vsim govoru, a ne dvima:
da ne izgubi v mni ufan'je, sobom meča ki vas nima,
56
zač ja molih Otca moga, prodaj suknju i meč kupi

Stvoritelja preslavnoga, i v potribi naprid stupi,
ter ukus, je l' slidovati, 1520 zač se vrime približuje,
1500 da v njoj nimaš pomanjkati, v kom se Božji Sin kupuje,
a ti nigda obrati se, tako j' tribi to spuniti,
z bratju tvoju ukripi se. da budem na križu ja visiti.
Tu PETAR stavši se reci Isusu: Tu PETAR reci Isusu:
Ako mi je još umriti, Meča ćemo dva imiti,

ja te neću ostaviti, 1525 oćemo te obraniti.
1505 ubit na smart ću s[e] dati
parvo, neg te zatajati.
ISUS reci:
ISUS reci Petru: Dovolje je.
Sliši, Petre, riči moje,

barzo bit ćeš misli dvoje,
kada bude peteh peti Tu ISUS stani od stola i poj k v[ar]tlu s
1510 trikrat, oćeš ov strah zeti učenici svojimi i tu pojmi sobom Petra,
tajeći me i roteć se, Ivana i Jakova i poj š njimi va vartal i reci:
da me ne znaš, i odvrić se.
Ovo tuge i žalosti
skončaju me u gorkosti,
jer jest duša mâ preskarbna
ISUS obrativši se ka učenikom ostali[m] i 1530 i do smarti vele tužna.
reci: Čuvajte se, dragi sini,
da vas djaval ne prehini,
Kad vas poslah kamo vanka, skupa drago tu postojte,
jeda vam kâ stvar pomanjka? i k molitvi vsi nastojte,
1535 da vas napast v tom ne najde
prî neg trikrat sunce za[j]de,
stojeć totu sa mnom bdite,
Tu vsi UČENICI glasno reku: uru tužnu vsi starzite.
1515 Ništare, Gospodine!
56
vas - od vas

44
ISUS ostavi učenike i gre na molitvu i Ako oćeš mene pravu

odšadši moli se Otcu govoreći: ni zgubit Veru slavnu,
1575 Križ je tebi na se vzeti
Otče, ako jest uzmožno i na njemu smart prijeti.
1540 i još grihu zadovoljno, Umriti t' je, Božji Sinu,
da me mine čaša ova, ako l' ne umreš, vera zginu.
a da bude volja tvoja,
i da bude narod spasen
i v nebski raj postavljen,
1545 za vse zato ne bud moja, Tu gre UFAN'JE u žut[oj] sviti sunce na
nego, Otče, volja tvoja. šćapi noseći, okolu njega vinac, i reci:
Ja sam, Bože, vsih Ufan'je,

1580 ja dah ljudem vsim na znan'je:
Tu se ISUS vrati ka učenikom i najde ih mnom se oće raj odpriti,
speći i reci Petru: da vsak bude moć va nj priti,
kad Sin Božji bude mriti
Šimun Petre, oh, spiš li ti, raj se oće otvoriti.
za mu volju zač ne hti bditi? 1585 Tu rič kada čuše ljudi,
Nisu riči te k podobstvu, ostaviše svoje bludi,
1550 ke ti reč[e] tvomu meštru dobro činit vsi počeše
rekuć za me da ć' umriti i na Boga ufat ješe.
i tolikoj zlo tarpiti, Vsi ufaše tad na Boga,
a to neć' bdit mal jedan čas, 1590 ki im će dat dobra mnoga,
dokle pridu spravni na nas. dobra mnoga v rajskoj slavi,
1555 Zato bdite i molite, kad jih muka tva izbavi.
riči v pamet položite, Ako ti ne podja muku,
da vam napast ta ne pride, se ufan'je zgibe puku,
darž'te ov red, da tja ide, 1595 neće na te puk ufati,
ne vidite l' Judu lotra, ne ufajuć spasen biti.
1560 ki vsu noć bdi dar do jutra Zato te molim, Gospodine,
hiteći me dat v predan'je, čin' ufan'je da ne zgine,
s koga prit ću na zaklan'je? vas će na te puk ufati,
1600 samo umrit se ne krati.
Bolje j' tebi smart podjeti
neg ufan'je si vazeti.
Tu gre VIRA opravna u modre svite, veru
izrizanu od harte daržeć u ruci, i reci:
Ja sam Vera, Božji Sinu, Tu ISUS drugoč gre na molitvu va vartal

čin' da v lih ne poginu. ostavivši učenike kadi i parvo, i reci:
1565 Pisma sveta ta kričaše
i va veru vsih vagnaše, Otče, ako l' bit ne more
patrijarke po zlamen'ju, minut čaša ove ure,
a proroci v govoren'ju, 1605 nego da ju imam piti,
da ćeš, Božji Sinu, priti ja se tad ću dat ubiti,
1570 i vsih mukom odkupiti. i da narod bude spasen
Kada ljudi to slišaše, va vse vike vikov amen.
tudje v Boga verovaše.

45
Tu gre MUDROST u ruzatni sviti noseći ne pogubljaj koga s' stvoril,

zarcalo na šćapi, okolo njega vinac, i reci: 1650 za koga se z Dive rodil.
Ti s' red počel, darž ga va vsem,
Ja sam, Bože, Mudrost tvoja, tako puk će bit vas spasen.
1610 o Isuse, diko moja,
ča trepećuć tako stojiš,
ali umrit barž' se bojiš?
Nišć ne boj se, Božji Sinu, Tu ISUS gre opet ka učenikom iz vartla i
muke tvoje barzo minu, najde ih speći, i reci Petru:
1615 tebi je puk odkupiti
ali mudrost pogarditi. Šimun Petre, pak li ti spiš?
Mudrost vsaka to nastoji, Zač za riči moje ne pomnjiš?
ča j' ki počel, da nadstoji; 1655 Bdite pravo i ne spite,
počel si puk odkupiti, Petru, bud' muž, a ne dite,
1620 tako j' tribi to svaršiti. nut ćeš skoro čuti glasi,
Kad Adama djaval hini da t' naopak pojdu vlasi.
svojom mudrostjom ga prehini,
tako j' tebi sprot dja[v]lu činit,
tvu mudrostju njega ponizit.
1625 Ki j' put daržal k pogubljen'ju, Tu ISUS gre tretič na molitvu va vartal, i
ta darž k njega ponižen'ju, reci:
kako ga on drivom hini,
tako ga ti drivom zmini. Otče, ako čaša ova
Ako toga ne učiniš, 1660 minut neće tvoga slova,
1630 mene Mudrost ti razcviliš, nego da ju smartju pop'jem
tribi na to da se staviš i da rebra moja kopjem
ter me mudrostju proslaviš. probodena karv proliju
Ti me oćeš proslaviti, i da narod vas izbavlju,
kad na križu budeš mriti, 1665 na odpušćen'je pregrišen'ja.
1635 Zato t' teško ne bud', Križ vzet na se, v radost večnu povraćen'ja.
da se tobom vas puk spase. Budi volja zato tvoja,
jer k tomu je dobro moja,
da ovo te željno molju,
1670 preporučam t' majku moju
Tu gre KRIPOST u zeleni [sviti] noseći i učenik mojih dragih,
mirila u ruci, i počni govorit: kih ja suda sobom vodih.
Ja sam Kripost sridomerna

i va vsih sam delih verna.
ča učinit ki imaju, Tu gre JAKOST u sviti beli i va oklopah
1640 ja sam, kâ im znati daju, stup noseći v rukah:
zato pridoh te kripiti
i kripeć te pomoliti, Jakost Božja pred te stupi,
da ča s' godi počal činiti, da se tobom puk izkupi.
da b' račil to svaršiti. 1675 Nišć se ne boj, Božji Sinu,
1645 Kako s' počel, Božji Sine, muke tvoje barzo minu.
svarš' ter čin', da djaval zgine. Ako j' teško smart podneti,
Moreš dat lik vsemu puku, da lipo je puk z muk zneti.
ako budeš tarpil muku, Ne hti tuko v strahu biti,

46
1680 Bog Otac te će združiti. a meni se tako čini,

Muka strašna ta će biti, parvo neg se puk vas hini,
to j' domala vse tarpiti. 1725 da t' je bolje i mriti
Milo k tebi vapju duše neg ov vas puk izgubiti.
vapjuć: pridi k nam, Isuse Bdim samo ja v istini,
1685 željan dušam vsim od vika, kako t' drago, tako čini.
mimo tebe nî njim lika,
prim' sarčeno vsu tu muku,
ter daj pokoj tužnu puku,
tužnih dušic ne ostavi, Tu gre LJUBAV u sviti čarljeni noseći
1690 muku tvoju vsih izbavi. sardce prostriljeno na šćapi, okolu njega
Ne boj mi se, diko moja, vinac, i reci:
ja te kripim, Jakost tvoja,
ne boj mi se, moj Isuse, Ja sam Ljubav, kâ vsih tišu, 57
poj tarpit za vse duše. 1730 ja, kâ za puk gorko zdišu,

sardce ljubavlju razžiguju,
od žalosti prostriljuju
vsim [se] čuju vele tužna
58
Tu gre PRAVDA u svitah belih noseći meč cića puka v pakli sužnja.
gol u rukah i poj pred Isusom pojući: 1735 Vsa moja moć me ne more smoći,
o Isuse, prez tvoje pomoći,
1695 Ja sam, Bože, tvoja Pravda, zato račih pred te priti
ku s' ti daržal va vsem vazda. ter te za puk pomoliti,
Ovo račih pred te priti koga stvoreći stvoril si,
i moju misal ovo riti, 1740 od britkih ga muk odriši,
ja sam, kâ tvoju diku hranim, ča s' god stvoril ti ovika,
1700 ja sam, kâ tvoju silu branim, to s' stvoril za človika,
zač me išćeš umoriti, koga tako kruto ljubi,
ki bi imil me braniti? molim, va vek ga ne zgubi.
Ja te molim, o Isuse,
prije neg me zgubiš i vse duše,
1705 ti bi otil ne umriti
a otil bi puk zbaviti, Tu LJUBAV poklekni i opet stani kada
a to znaš, da pravda neće, svarši parvi veraš i stojeći reci ostalo:
kâ grišnika pod meč meće,
pokle j' človik v grih stupil, 1745 Pozri milo na človika,
1710 večnu smart je na se skupil, zač je na njem tva pril[i]ka,
ali ga je odkupiti nebo, zemlju, vse stvoren'je,
al mu j' v mukah vavek biti, pridal si mu na utišen'je,
ki ga oće odkupiti glasom s neba kripil si ga
prez greha mu j' tribi biti. 1750 i plačuća tišil si ga,
1715 Gdo j' na svitu prez krivinje, toliko s' milo njega slišal,
neg ti, Bože, vse istine? da s' za njega s neba prišal.
Ako za nje oć' umriti, Ti od Dive porodi se,
odkupljeni mogu biti, da pakal tobom otvori se,
ako muk neć' tarpiti, 1755 ti v jasalce bi postavljen,
1720 njim je vavek v mukah biti. da bi tobom puk izbavljen,
Na tebi to jur se stoji,
i ča t' drago, ti to stvori, 57
kâ vsih tišu - koja sve tješim
58
čuju se - osjećam se

47
ti s' glad tarpil, put i trudi narod grišni odkupiti.

trideset let živuć s ljudi, 1795 Zato reci tako njemu,
zaman ta tvoj trud ne budi, da je ta put tomu delu,
1760 iznam' iz muk plačne ljudi. on da ništar ne tuguje
ni se smarti ne strahuje,
ja ga neću ostaviti,
1800 ja ću vazda pri njem biti.
Tu LJUBAV poklekni i klečeć reci te verše: Sada ovo križ tvoj kažem,
veruj meni, da t' ne lažem,
Ja te molim, Ljubav tvoja, tebi tribi smart tarpiti,
mesto dušam da[j] pokoja, ruke na njem protegnuti,
pomozi jim ljubav tvoja, 1805 to je volja Otca tvoga,
ki su plači prez pokoja Boga živa nebeskoga.
1765 vsega puka, o ufan'je,
daj tu ljubav vsim na znan'je,
prizri na 'ne otce svete,
kih su duše gorko spete, Tu ISUS gre ka učenikom svojim i najde ih
ruke sklopiv tar klečeći speći i reci Petru postavivši mu ruku na
1770 tebe mole otci sveti, glavu:
zač su, Bože, mnoga lita
da i[h] svitlost ne prosvita. Bud' vam dosti toga span'ja,
K tebi vapju otci sveti, stan'te gori, nî nam stan'ja,
rač' jih z markle noći zneti, i pojdimo sproti Judi,
1775 o Isuse, Božji Sinu, 1810 ki množastvo pelja ljudi
pokaž' jim svitlosti tve žarčinu, vele dobro na nas spravnih,
pomozi im ljubav tvoja jošće k tomu i poglavnih.
ki su v mukah prez pokoja.
Vzam križ na se, tarpi muku,
1780 ter daj pokoj tužnu puku,
ja te molim, Ljubav tvoja, Tu JUDA taržac reci Židovom:
misto dušam daj pokoja.
Stan'te, bratjo, tar pojdimo,
mi ga sada uhitimo
1815 preza vsakih vaših trudi,
Tu Juda gre od družbe Isusove Kajfi i tu se jer nî puka š njim ni ljudi.
arhan'jel MIHOVIL javi Isusu kažući križ i Ništar veće mi ne stojmo,
vsu muku Njegovu i reci: oruž'te se ter vsi pojmo,
zač ću ja vas obeselit,
O Isuse, Gospodine, 1820 ne htite se vi zlovoljit.
Boga Otca slavni sine, Vzam'te konop, pojmo harlo,
1785 ja Mihovil on arhan'jel, da ga privedemo mi za garlo.
ki prebivam posrid an'jel,
sim sam dvorom za te prosil,
Boga Otca klečeć molil.
On je rekal: moj sin dragi, Tu se KAJFA dvigni gori proti centurionu i
1790 dobro put zna on svoj pravi, reci:
kim je s neba doli pošal,
kad je tajku svomu došal, Stan'te gori, verne sluge,
da karv ima svu proliti, kim ja nimam na svit druge,

48
1825 da ne uteče, barzo tec'te, Tu JUDA odgovara centurionu:

ter ga kruto vi savež'te.
Centurio, poj sad š njimi 1855 Koga budu celivati
tere družbu ovu primi, i takoje obimati,
zapovida t' moja kripost, on jest cilo, daržite ga
1830 da mu ne daš ni jednu milost. i konopi svežite ga,
Sada oće on viditi, popeljajte vele snažno,
ča mu oće napruditi 1860 da me delo ne bu lažno.
njega laži i hitrosti,
kimi j' hinil ljudi dosti.
Tu CENTURION reci slugam, ke su okolu

njega:
Tu CENTURION reci Kajfi i ostalim
poglavicam: Draga bratjo, vi slišite,
to zlamen'je pametite.
1835 [M]nim, vi ništar ne mislite
ni se zato pečalite,
oću vam ga dat u ruke
preza vsake vaše muke, Tu ISUS, kada vidi Judu i Židove gredući,
listo da ga oko vidi, gre suprot njim, i kad su jur nablizu, reci
1840 znate ča mi v ruki sidi . 59
Judi:
Dat mu oću tuko truda,
da se praviće dosuda. Prijatelju, nač si prišal,
Verugom ću garlo speti izpovi mi tvoju misal.
pak mu oblas vsu vazeti,
1845 ja ću va[m] ga privoditi,
da vas dojde pohoditi.
Tu JUDA reci Isusu:
1865 Ja nis' prišal s oružnici

Tu gre CENTURION iz dvora Kajfina i gre ni s ovimi razbojnici,
polahko s oružanici i tako polahku gredući nego pravo po običaju,
reci Judi: da ti ov moj celov daju.
O ti Juda, mili braje,

v tebi ima[m] vse ufan'je,
ako mene mimo mine, Tu JUDA objami Isusa i reci:
1850 daj mi niko ti zlamin'je,
oti mi ga pokazati, Zdrav mi budi, meštre dragi,
neka se mani š njim arvati, 1870 prijatelju vazda pravi.
rad bih riči ritkih dosti ,
60
ter mu živu razbit kosti.
Tu ISUS reci Judi:
59
znate ča mi v ruki sidi - znate što mi je u Juda dragi, to zlamen'je
ruci meni daješ prehinjen'je,
60
rad bih riči ritkih dosti - vjerojatno
značenje: dosta je praznih riječi

49
nimaš pravo Gospodinu, 1890 da ne ujde ta nevernik,

tvomu meštru, Božju Sinu. koga bih i ja učenik.
Tu ISUS reci Židovom: Tu uhite Isusa Židove i tu počni

CENTURION govoriti Isusu:
1875 Koga vi išćete?
Najpri stavih ruku na te,
zač sam prišal totu za te,
za tvoja tamna i zala djela,
Tu ŽIDOVE padu na tla vsi i zavapiju 1895 v kih si žil od počela,
glasno govoreći: zovi simo onu slugu,
da mi poda on verugu,
Isusa Nazaranina. a vi, ki ste okol tuda,
pristup' simo oda vsuda,
1900 tverdo njega njom svežite
ter ga barzo vi vodite!
ISUS reci: Svežite mu još i ruke,
da mu damo veće muke,
Ja jesam. ter ga moćno vi vežite,
1905 da ne ujde, kruto daržite.
I tako ih trikrat pita, a oni o vsakom na tla

padu i reku: "Isusa Nazaranina", a On o Tu CENTURION reci jednomu Židovinu
vsakom reci: "Ja jesam". I tu pak reci ISUS slugi svomu:
Židovom:
Ča ti činiš? Nu darži ga,
Ako mene išćete uhititi, čuvaj dobro, ne pusti ga.
pus'te ovih tja s mirom iti. Kamo biše ti hinbenici
toga lotra učenici?
1910 Kamo ih pustiste, nu mi prav'te,
za njimi se vi odprav'te.
Tu JUDA reci Židovom:
1880 Predce k njemu! Ča stojite,

61
al barž' se ga vi bojite,
62
Tu PETAR izvadi meč i udri jednoga
zač na nj ruke ne stavite? Židovina i reci:
Va tom ništar ne dvojite,
to je t' pravi Nazaranin, Gospodine, smimo l' nožem,
1885 komu dica daše maslin, braniti se ovim možem.
kad jahaš[e] na 'vom osli,
peti dan je danas ovdi,
svežite mu ruke nazad
ter veruge stav'te na vrat,
61
predce - odmah
62
barž' - zacijelo

50
Tu učenici pobignu od Isusa, a ISUS reci 1945 oh, ki ćemo put prijeti?
Petru: Dragi meštre, moj tetiću,
gdi ja Ivan najti te ću?
Nož postavi v misto svoje, Pojt ću tužan ja Ivane
1915 to j' naučen'je, Petre, moje, poglavice kući Ane,
jer ki godi nožem tira, 1950 pošad oću razviditi,
pak od noža on umira. ki t' će, meštre, konac biti,
Nî nam vrime od branjen'ja, još za Njega ću moliti,
neg imamo dar starpljen'ja, da ga rači oprostiti,
1920 jeda mniš ti, kad bih otil, ali pravdu posaditi,
da bih Otca ne umolil, 1955 zač ga smiše uhititi.
ki bi meni dal an'jelov Znaj, o Ana gospodine,
dvanadeste lejionov ni t' moj meštar od krivinje,
v obranjen'je prot vsim tim, uzrok nimaš, da izgine.
1925 ali tribi da ja tja grem . 63
Bud tet mile tri sestrice,
1960 tri sestrice, vse vdovice:
jedna j' Njega tužna mati,
ka se oće sad skončati,
Tu se CENTURION pusti za Ivanom, a on dvi ostale sa mnom teti,
odvargši dalmatiku i pobigne. Centurion ne znam, ki te konac vzeti, 64
vazmi dalmatiku i reci kažući za Ivanom: 1965 tim trim dušam život prosti,
ne darž' ih za nj u gorkosti,
O ti š njimi jošće biše, jer znaj, gospodine Ana,
čekaj, čekaj, ne straši se, da je On bil vsim njim hrana.
oću t' plaću za delo dati, Tako pred njim ja klečeći
kuno imaš sad prijati. 1970 i te riči [g]ovoreći,
1930 Zlo te spasi, a ne milost, ako se bude on sarditi,
grih činjen'ja, a ne kripost, još me more i ubiti.
dali vrime k misli t' dojde, A ča j' meni jur živiti,
kad ti tuga sardce projde. ako ga te umoriti?
1975 Pače volim ja umriti,
neg od Njega diljen biti.
A sad Gospe, o Marije,
Tu jur, kada odpeljaju Isusa, počni IVAN kâ ti misal sardce bije?
plakat i reci: Mnim, da misal ta će biti,
1980 kad buš vidit sink[a] mriti,
Ojme meni, meštre dragi, darž' naredne čarne svite,
1935 učitelju vazda pravi, jer ti sinka skončat hite.
kako mi te odbigoše,
ojme, da te odtekoše!
Kot vuk ovce prez pastira,
Juda s vojsku nas rastira. Tu CENTURION reci onim, ki vode Isusa:
1940 Oh, strašljiva misal moja,
da se one vojske zboja! Ne bih otil već smućen'ja,
Bolje biše vsim umriti dosta bud' to učinjen'ja,
neg ga dati uhiti[ti]. 1985 poveži ga za veruge,
Kad nam smiše meštra jeti, hod'te snažno, verne sluge.
63
ali tribi da ja tja grem - ali potrebno je da ja 64
dvi ostale... vzeti - dvije ostale tetke ne
odem odavde (tj. da umrem) znam kako će svršiti

51
Tu ŽIDOVIN ki vodi Isusa reci: 2015 kim naukom učiš ljudi,

je l' istina, al su bludi?
Prišli su, lotre, tvoji sudi,
kamo biše tvoji ljudi,
nad kimi se raholaše,
1990 kad jim laži govoraše? Tu ISUS reci Ani:
Prestrašivši sami sebe
pobigli su vsi od tebe, Govoril sam stanovito
pustiše te tote v doli, vsemu svitu ja očito,
drage buduć njim tve boli. kad sam Pisma ja otvoril,
1995 Sada t', lotre, konac pride, 2020 očito sam vsim go[vo]ril.
da t' pak duša s tela zide. Krive riči te jesu li,
pitaj onih, ki su čuli
v crikvi moja govoren'ja
ter vsa moja zla učen'ja.
Tu Židove Isusa maknu tako da se na tla
spade, a CENTURION ga nogom udri i
reci:
Tu jedan ŽIDOVIN da poličnicu i Isusu65
Stan' se, lotre, ča tu ležiš, govoreći:

al se otet mani ti mniš?
Da bih te imil sam ponesti, 2025 Razbojniče ti najgori,
2000 oću t' dušu s tela stresti. drugoč bolje odgovori,
imaš glavu poštovati,
a ne tako odvećati . 66
Tu Židove popeljaju Isusa k Ani i reci

CENTURION:
Tu ISUS reci Židovinu ki ga udri:
Živi vavek, gospodine,
još i slavno ti je ime! Ako ja zlo govoril sam,
Ovo pokoj jure primaj, 2030 daj svidočtvo ovo ti sam.
tere sumnje već ne imaj, Ako li sam dobro rekal,
2005 ovo j' jure v ruke naše, zač s' me krivo ti obrekal?
ki nam tuge zadavaše, Ča me tako kruto biješ
i svezana gledaj ovde, tar mi lice karvju miješ?
ki nam trude zada mnoge,
s teškim trudom s kari veli
2010 k tebi smo ga sad priveli.
Zato od njega naredite, Tu ANA reci Židovom:
al ga smartju pogubite.
2035 Nut Kajfi znati dajte
i k njemu ga popeljajte,
neka ga on v tom rasudi
Tu ANA reci Isusu: za vse njega teške bludi.
Najpri ću te opitati,
sad mi oti povidati:
65
poličnica - pljuska, zaušnica
66
odvećati - odgovarati

52
Tu popeljaju Isusa Židove Kajfi i reci Tu TRETI SVIDOK pristupiv, reci:

CENTURION Kajfi:
Ove riči jes' govoril
O Kajfe, gospodine, i tim svoju moć potvardil:
2040 ovo j', kim se ljudi hine, mogu crikav razoriti
nato ti ga pripeljasmo 2070 i v trih dnih ju povratiti.
ter prida te prikazasmo,
da vse imaš izviditi
i po dilih ga suditi.
2045 O Kajfa, gospodine, Tu Isus stoji mučeći pred Kajfom i reci
i ti Ana, o istine, KAJFA Isusu:
ovo j', ki se kraljem čini
i hodeći ljudi hini, Ne odgovaraš ti ništore,
zabranjuje on davati ča pro[t] tebi sad govore?
2050 ki cesaru se ima dati Bogom živim te zaklinjam,
on dohodak, ki pristoji, ako s' Božji Sin, reci nam.
i cesaru, znaj, dostoji,
i privraća Starim zakonom
i pripovida stvari v Novom.
2055 Novi zakon on postavi, ISUS reci Kajfi:
i Sinom se Božjim pravi.
2075 Ja vam ovo sad povidam
rič istinu i odkrivam,
da me ćete vi viditi
Tu KAJFA reci Židovom: kad na Sudnji dan budem suditi,
živim martvim sud činiti,
Ča na njega već govorite, 2080 grišnih v muke osuditi.
ali v čem ga vi sudite?
Tu KAJFA se sardito stan' derući svite na

Tu NAJPARVI SVIDOK rec': sebi i reci:
Ja govorim, da vsak čuje, Ovo njega psost vidiste,

2060 on Mojseja kruto psuje, i ča reče, razumiste,
vašim Zako[no]m niš ne mari svidokov već ne tribujemo,
ter vam brani dati dari. ča očito vsi vidimo,
2085 ča j' vam vidit, to činimo,
ter to v viću odlučimo.
Tu pristupi DRUGI SVIDOK i reci:
Kad u crikav on priteče, Tu jedan ŽIDOVIN reče:

čuh da jednoč tako reče:
2065 malo vrime će minuti, A vsim nam je to viditi,
da imamo vsi zginuti. dostojan je umoriti.

53
Tu KAJFA reci Židovom: neka sim nam tako laže,

2110 još mu i besida kaže.
Ne htimo ga još suditi,
2090 tako j' meni sad viditi,
pošaljmo ga do Pilata,
da ga sudi kako tata. Tu PETAR tretič zataji Isusa i reci:
Centurion sada pojdi
ter k Pilatu njega vodi, Oh prosim vas, razumite,
2095 ondi povi govoren'je, ne vim, ča m' govorite,
njega stvari tar činjen'je. nit vim, nit znam, gdo j' ta človik,
nit sam ga znal va veki vik,
2115 ovo j' vera, moja duša,
da učenik nis' Isusa.
Tu centurion popelja Isusa k Pilatu i tu
PRVI ŽIDOVIN zagleda Petra i reci onim
ki okolu stoje:
Tu CENTURION odpelja Isusa k Pilatu i
Verujte mi, da je ovi reci:
od oblasti Isusove,
čin'te, da vam pravo kazuje, Slavni poklon tere zdravje,
2100 ali čin'te, da se okuje. Ana, veliki pop ti šalje,
i još Kajfa sa vsom družbom,
2120 tar ti šalje toga s tužbom,
da ga budeš ti suditi
Tu PETAR odgovara tajeći Isusa: i smarti mu ne prostiti,
i vas ov puk priti oti,
Nisam nigdar znal od vika da isprosi smart mu toti.
toga zaloga človika. 2125 Od trih stvari damo t' znati,
zač je dostojan smart prijati,
očito ga osvajivamo,
kako sudcu znat ti damo,
Tu DRUGI ŽIDOVIN reci Petru: parvo, da puk naš odvraća
2130 ter ga za sobom on obraća,
Ti učenik njegov jesi, niki nov Zakon nahodi
ča nebore ti lažeši? ter za sobom vas puk vodi.
Drugo ga mi osvajivamo,
cić dohodka ki davamo,
2135 otil ga je zabraniti
Tu PETAR drugoč zataji Isusa: i cesaru zakratiti,
da se nima dati toti,
2105 Prijatelju, ja t' se zaklinjam, ča naredi i on hoti.
da s Isusom znan'ja nimam. Treto j', da se kraljem stavi
2140 i Sinom se Božjim pravi.
Tu TRETI ŽIDOVIN reci Petru:
Njega s' učenik uistinu,

ako sam sebe ne hinju,

54
I to kada centurion svarši, tada popeljaju pridu k tebi, tužni Petre,

Isusa u tamnicu, a peteh zapoje i spomene tar te budu spitovati,
se PETAR od riči Isusove i počne plakati: ki odgovor njim ćeš dati?
U potribi s' meštra ostal,
Ojme meni, ča učinih, 2190 toli na smart š njim si pošal,
da ja strahom sebe hinih? kako mu s' se ti zarekal,
Ojme tužnu vele mani, a sad ga si ti odtekal,
bih učenik izibrani, stanovito ja k njim priti
2145 ča ću tužni učiniti? ne smim, da tja oću iti,
Neću već smit k meštru priti. 2195 ja ću pojti vsud plačući,
Ojme tužna mâ starosti, grih moj gorko žalujući,
da s' ostala v toj žalosti! v tamnu škraču, gdi nî ljudi,
Gorko moje vse ufan'je, ondi za grih primu trudi,
2150 ko mi pride na skončan'je, plačan oću pasti nica,
jer zatajih meštra moga 2200 umivati stara lica.
meni prava ter miloga. Glavu moju ne udvignu
Zato v žalost velu dojdoh, dokle pokore ne dostignu,
bradu moju oskuboh jeda suz ovih mojih plači
2155 i oderu st[a]ra lica grihe moje Bog potlači,
obrativ se k zemlji nica. 2205 i vidivši žalost moju
Ne b' mi pravo s ljudmi stati opet mi da milost svoju.
ni se veće Petrom zvati Pojti oću tužan vanka
ni Šimunom, ni človikom, plakat grihe bez prestanka.
2160 nego zalim nevernikom,
jer za rabu povedoh se, Finis quinte ferie. 67
Gospodina odvergoh se.

Gdi je, Petre, ljubav tvoja,
v koj ti reče bit do boja?
2165 Gdi je, starče, vera tvoja,
v koj ti reče bit do boja?
Gdi su tvoje krive rote,
ke te vavik vzeti ote?
Aj koga se ti odvarže,
2170 kako li se doli varže?
Plači nebo s tužnim Petrom,
da ne umrih s mojim meštrom.
Ne miluj me, zemljo čarna,
da požri me kot neverna,
2175 jer neveran ja bih momu
učitelju ljubljenomu.
Ne milujte me vse gorčine,
skončajte me, me sidine,
zač dostojan nis' živiti
2180 ni po zemlji već hoditi.
Za toliku mu krivinju
dostojan sam da izginu.
Ne vim, ča ću učiniti,
dresel vse dni ću hoditi,
2185 kada Gospa i ine sestre 67
finis quinte ferie (lat.) - kraj petog
prikazanja

55
Početje čina na Veliki petak

Tu centurion ispelja Isusa iz tamnice pred Tu Isus muči, a Pilat ga pelja u komoru i
Pilata i reci PILAT: reci Pilat Isusu u komori:
Nač mi toga pripeljaste, Jesi li ti kralj židovski?

2210 ali ko zlo v njem poznaste? Ča s' učinil ovoj vojski?
Tu CENTURION reci Pilatu: ISUS reci Pilatu:
Da bi dela zla ne činil, Od sebe li ti to reče,

ne bi to zlo sada imil, da me ričju tu zateče?
najdosmo ga smućujući
ter narod izvraćujući,
2215 tri uzroke znat ti damo,
v kih ga kriva naha[ja]mo, Tu PILAT reci Isusu:
zač dî da j' naš Zakon hudi
ter privraća vsim ljudi, 2235 Židovskoga ja nis' roda,
Bogom i človikom se čini ta puk, ki te mani oda,
2220 ter tim ljudi vse ohini, ta se na te kruto tuži,
a mi Zakon ta imamo, domisli se kojgod skuži,
po kom vsi, ča nas je, znamo, rec' mi, ko si zlo učinil
v čem osujen ima biti, 2240 ali v čem si njih ohinil?
h koj li muki ima priti.
Tu ISUS reci Pilatu:

Tu PILAT reci Židovom:
Ako sam kralj vsemu svitu,
2225 A tada ga vi vazmite nis' zla činil ni osvetu.
i po dilih ga sudite.
PILAT reci Isusu:

Tu PILAT reci Isusu:
A tada kralj jesi ti?
Ne vidiš li ča ti prave,
ku krivicu na te stave?
Ne umiš li se ti ispričati
2230 ali jednu skužu dati? ISUS reci:
Ti si rekal.

56
Tu opet ISUS reci: 2270 povedi ga ka Irudu

ter ga predaj njega sudu.
2245 Zato sam se na svit rodil,
po istini da budu hodil
i istini ću svidok biti
dokle mi je god živiti. Tu CENTURION popelja Isusa k Irudu, i
kada ga pripelja prida nj, reci:
Bog te kripi, kruno sveta,

PILAT reci Isusu: i mir podaj mnoga leta,
Pilat mene posla k tebi,
Ča je istina? 2275 da Isusa primeš k sebi,
zato ti ga v ruke daju
i milosti tvojoj pridaju.
O Irude, svi[t]la kruno,
PILAT reci Židovom: ja t' se klanjam sad na puno.
2280 Pilat ljubi vašu krunu
2250 Ne nahajam ja krivinje, i pozdravlja to t' na punu,
da ov človik smartju zgine. i Isusa sada ovoga
podložnika, slugu tvoga,
šalje k tebi, zač mu prave,
2285 da je tvoje on daržave,
Tu jedan ŽIDOVIN reci Pilatu: a ovi puk na nj vapija,
da Zakone njih razbija,
Ti Pilate, ča govoriš otil bi ga umoriti,
ter čin' da prav sud stvoriš. otij na to ti viditi:
Ovo nam je povidano, 2290 ako j' kriv, da ga sudiš,
2255 ča očito jur 'si znamo, ako j' prav, da ga pustiš.
da ta počan od Galileje
ter do naše simo meje,
vas židovski puk prevrati
i na Zakon svoj obrati. Tu IRUD reci centurion[u]:
Zahvaljuju ja Pilatu
kako momu dragu bratu,
Tu PILAT reci centurionu i ostalim jer mi posla on človika,
Židovom: 2295 koga želih vele vika
poli mene ja imiti
2260 Ta sud na mni vam ne stoji, ter od njega izviditi,
zač Irudu on pristoji, da mi kaže ča želija
z Galileje pokle i od tuda njega nauk ter meštrija,
poslat ću ga do Iruda, 2300 jer od njega mnoga slišah,
neka si ga on isprosi, i zato ga mnogo željah.
2265 ki od ljudi nauk nosi,
ter neka ga on upita,
je li on kralj vsega svita.
Centurio, tebi pravlju
ter človika toga daju,

57
Tu CENTURION svadeći Isusa reci: Tu IRUD vidi da ne 'ti Isus govoriti, čini ga
svući iz svit Njegovih i oblići ga u svitu
Gospodine, svitli Irude, belu i reci:
vam pravimo njega blude,
a gdo godi njega slavi, Štimal sam ga za človika,
2305 ništar isto on ne pravi, da vidim ga manenika,
zač ta lažjom hini ljudi belu svitu na nj postav'te
tere djavolom djavle pudi. 2335 ter se vsi njim pošpotajte.
Tu IRUD reci centurionu i slugam Tu obuku Isusa u svitu belu i tu se

njegovim: CENTURION njim naruga govoreći:
Pustite ga s mirom stati, Zdrav si, kralju, zdrav si, Bože,

ja ću njega ispitati. ča tvoja kripost sad može?
IRUD počni Isusa sardito pitati: Tu IRUD centurionu reci:
2310 Govor' simo sada mani Sada njega vi vazmite

i v sebi se jure gani, ter k Pilatu povedite;
da i slipa ti ozdravi, 2340 pozdravljen'je i poklon mu
je l' zaisto, ča se pravi? ponesite od mene mu,
Ja t' ne krati' moga dara, da ne budu naši rati,
2315 ako vskrisi ti Lazara, rec'te: rad bih se š njim stati.
zaistinu bit li more,
od pet hlibov ča govore?
Sada čudo niko stvori,
moja milost to t' govori, Tu CENTURION popelja Isusa od Iruda k
2320 ja te oću sloboditi Pilatu i reci došadši:
i od njih ruk s mirom pustiti,
još te oću poštovati Naš čestiti gospodine,
tar ti blaga dosti dati. 2345 Irud tebi doistine
poklon šalje ter te štuje
ter ti dvorno zahvaljuje,
i tako nam reći oti,
Tu IRUD opet reci Isusu: da izdideš k njemu toti
2350 zajedno se poljubiti
Glavu tvoju dvigni gori i mir pravi učiniti.
2325 ter mi sada ti govori,
ako meni ne govoriš
ni za mene nišć ne pomniš,
govori mi ti prez muke,
da te ne dam njim u ruke,
2330 nećeš l[i] mi govoriti,
opet ću te njim vratiti.

58
Tu PILAT stani se i poj suprotiva Irudu, i Tu PILAT reci puku:

kada se odpravlja preporuči centurionu
Isusa i reci Pilat: Zakon jest pustiti človika,
2375 oćete l' Barabu razbojnika?
Stražu nad njim vi imajte,
da ne ujde tar čuvajte.
Tu jedan ŽIDOVIN reci Pilatu:
Tu IRUD stavši se, poj suprot Pilatu, i kada Oti toga umoriti,
se stanu obujmit se, i reci Irud Pilatu: a Barabu nam pustiti.
Da prijazan imam tvoju

2355 i tvu ljubav u pokoju!
Tu PILAT reci puku:
Ča učinju od kralja židovskoga,

Tu PILAT reci Irudu: ki se pravi Sin višnjega Boga?
Tva milost je meni draga

sviše vsega svita blaga.
Tu drugi ŽIDOVIN reci Pilatu:
2380 O Pilate, svitli sudče,

Tu razdilita opet vsaki na svoje mes[t]o i tu čin' da od pravde vazmeš ključe.
PILAT došadši sedi na svoje misto i reci Oti njega osuditi,
puku: tako oć' puku ugoditi.
Daste meni vi človika,

da ga sudim, nevernika.
2360 Ja ga poslah ka Irudu, Tu PILAT reci Židovom:
da ga poda smartnu sudu,
on ne najde v njem krivice Tada njega vi svucite
ter ga posla pred moje lice. 2385 ter ga kruto pako zbite,
Ne nahajam v njem tamnosti, centurione, čin' ga odpeljati
2365 pokaran'je bud mu dosti. tere k stupu privezati.
Tu jedan ŽIDOVIN reci Pilatu: CENTURION [re]c[i] jednomu slugi:
Propni Isusa, o Pilate, Nu ga, slugo, ti poteži

da ne tuži vas puk na te. tar ga stupu ti priveži,
Gdi li njega neć' propeti, 2390 k stupu njega privežite
gospods[t]vo ti ote vzeti, pak u ruke biče vazmite.
2370 život njega ako ljubiš,
milost cesara ti izgubiš,
ako ne zgubiš barzo toga,
neć' vladati puka ovoga.

59
Tu CENTURION reci opet: Tu CENTURION pokaže Isusa Pilatu i

reče:
Udri kruto, ja ti pravlju,
da t' duše s tela ne izrenu. 2410 Tako stvorih kako s' rekal,
malo smarti on utekal,
to t' bud', zato ne čini se
ti Sin Božji, kad ne biše.
Tu IVAN stavši, s daleka reci:
O nebeski Gospodine,
2395 vidiš Sina kako gine! Tu zapovi PILAT okrunit Isusa:
Sada krunu na nj postav'te

2415 ter se vsi njim pošpotajte.
Tu CENTURION reci opet onomu ki frušta
Isusa:
Udri bolje, ašašine, Tu reci CENTURION jednomu slugi:

da ti ne dam priko škine,
ne bud' ti ga jadim milo, Nu daj simo ti tu krunu
frušta[j] bolje njega tilo! oštra tarn'ja mnogo punu,
2400 To j' on, ki ga puk vas Bogom zove, ovdi kralja okrunite
čin' da v karvi sad vas plove. ter se njemu poklonite,
2420 škarlata mu stav'te svitu,
v ruke dajte mu bakitu,
na oči mu rub postavi,
IVAN reci izdaleka stojeći: ter ga vsaki vas pozdravi.
Oh, smiljen'je vi imajte

tar ga tako ne fruštajte.
Tu jedan ŽIDOVIN vazmi krunu tarnovu i
okruni Isusa govoreći:
Tu CENTURION reci Isusu: Zdrav si, kralju vsemogući,

2425 vsak te ča[s]ti va 'voj kući,
Zagnat oću dušu s tela ti s' dostojan glasa dosti,
2405 za tva tamna zal[a] dela, ti s' dostojan visokosti,
živ ne misli zlist s te muke, ja te kralja sada krunim
prem si prišal meštru v ruke. ovim vincem lipim, tarn'jim,
2430 s poklonjen'jem vele nisko,
da budeš kralj nam zaisto.
Zato, bratjo, vsak vas budi
Tu Isusa odvežu od stupa, On na tla padi, a vesel, kontent za vse ljudi.
CENTURION ga nogom udri i reče:
Stan' se, ne mni tu ostati,

još ću t' goru muku dati.

60
Tu jedan ŽIDOVIN da pljusku Isusu i reci: Tu recite ŽIDOVE velik[im glasom]:
Nu prorokuj, Karste mudri, Vazmi, vazmi, propni njega,

2435 čija je ruka kâ te udri? učin' volju puka vsega.
Tote drugi ŽIDOVIN špotajući se Isusom Tu PILAT reci Židovom:

reci:
2460 Vazmite vi njega ter sudite
Zdrav židovski kralju veli, vašega kralja ter propnite.
ki si sada okrunjeni!
Sin se Božji ti pravljaše
i da s' kralj židovski, govoraše.
2440 Ako Sin si Božji dragi Tu ŽIDOVE Pilatu odgovaraju i reku:
i on veli prorok pravi,
gdo te udri, prorokuj nam Kralja, veruj, mi nimamo,
ter očito sad povi nam?! neg cesara, koga znamo.
Ako njega ti sad pustiš,
2465 sard cesarov na se hustiš,
ki se kraljem napovida,
Tu CENTURION reci Isusu: ta cesaru odpovida,
ta se kraljem napovida,
Totu sada mi vidimo, zato cesaru odpovida.
2445 da nis' prorok, vsi sudimo,
ti ne moreš uganjati,
tko te hoti udariti.
Tu donesu midenicu i vode u kanti i čisti
rub i tu se umije PILAT od karvi Isusove
1
govoreći:
Tu PILAT reci onim ki š njim za stolom
side: 2470 Znajte da sam ja pravi,
ki v tom neću biti s vami,
Mučen človik ov bi kruto, od karvi se te umivam,
biči fruštan vele ljuto, da v njoj griha ne dobivam.
2450 dosta j' tarpil britke muke,
ke su bile, vidim, tuke,
da ne more na nogah stati,
ja ga neću već skončati, Tu jedan ŽIDOVIN reci Pilatu:
puku ću ga karvav pokazati,
2455 jeda se budu htili smilovati. Njega karv varh nas budi,
2475 samo njega jur pogubi.
Ditca naša zlo imite,
ako krivi vi sud činite.
Tu PILAT pokaž' Isusa fruštana puku i
reci:
Ovo j' človik vas isfruštan,

oćete li da ga pušćam?
1
rub - tkanina

61
Tu PILAT počni davat šentenciju: razvaliti mogu crikav

2520 i opet ju podvignuti,
Kad ne more ino biti, treti dan ju povratiti
moram pravi sud stvoriti. v parvo stan'je, v kom je bila
2480 Kancileru, stani gori, kako i on, ki ju zida.
ter mu sada ti govori! Drugo vele, da ih psuje,
2525 i još treto, da zabranjuje
dat dohodak presvitlomu
cesarastvu zveličenomu.
Tu KANCILER gori stani i vazmi gol meč u Mimo toga vsi na nj prave,
ruku desnu i počni šentenciju glasno: da je rekal: Bog sam slave,
2530 i da Boga Otca ima,
Vsaki ovdi sada sliši s koga volju smart prijima,
ter svoje sardce sam utiši, tolikoje da njih ljudi
ki rasarjen na človika, zapeljuje svojimi bludi.
2485 komu takmena ne bi vika, A mi čuvši take riči,
za njega tamno govoren'je 2535 v cesarovi ki smo kipi,
i još gore pak činjen'je svidočastvo iznajdosmo
mnogu tužbu čuh ja na te ter pomnjivo ispitasmo,
i mnogo sam stal ja za te, i ostala, kâ pristoje
2490 kako bih te oprostiti k oficiju tolikoje,
mogal, a ne umoriti. 2540 odlučen'je to činimo,
Čemu j' biti, tomu j' biti, barzo svaršit to velimo,
moram pravi sud stvoriti. speljat njega vanka z grada
Čul si tužbe i njih glasi, nišć ne stavši pravo sada
2495 ki mi prave, da ti zal si, k mistu, gdi se razbojnici
da ne moreš biti pokojan, 2545 obišuju i zločinci.
neg da s' smarti ti dostojan, I kad pride jur na mesto,
Pilat počni vkup šenatom da se ima propet teško,
s pukom rimskim zbranim nato, svukši njega čisto naga
2500 spuni vlastju, ku imamo, meju dvima da se slaga:
vsu Židoviju mi vladamo 2550 jedan z live, drugi z desne,
ovdi sideć v tribunali a on v sridi, v mesti tesne.
za pošten'je vsakoj hvali Žuči, octa napojite,
cesarastva presvitloga da mu teže učinite,
2505 i šenata još rimskoga, neka smart svu ondi prime,
otijući zapovidi 2555 duša s tela da izide.
obslužiti vsimi redi, To jest volja naša prava,
ke se k pravdi i k pošten'ju kâ s cesarske pravde shaja.
nam pristoje i još k bden'ju,
2510 v čast cesarske one krune,
ka nam vlast dâ svu na pune.
Varteći se nika smetnja Tu PILAT potvarjuje šentenciju na Isusa, a
na 'vom gradu segaletnja Isus ima stati u rukah centurionovih, i reci
mej Isusom, fariseji Pila[t] centurionu:
2515 i još popi ter Žudeji,
svadeć njega govoreći Pisac kako naš govori,
2
tri uzroke na nj staveći, centurione, tako stvori.

parvi uzrok, da je rekal:
2
pisac - pisar, bilježnik

62
Tu ima biti križ pripravan ki bude Isus tisuć volat na dan stučen.
3
nositi, i tu JUDA taržac privarni pineze i 2590 To t' govorim moju misal:
reci: dobra neć' imiti nigdar,
tebi plaću oću dati,
2560 Zgriših zdavši karv pravednu, da se budeš spominjati,
to vam pinezi opet daju. za ko izda meštra tvoga,
2595 vzemi iz ruk puka ovoga.
Tu reci jedan ŽIDOVIN Judi:

Tu jur počni JUDA proklinjat i plakat
Mi nećemo tim mariti, škalam grede i reci:
zato oć[e]š ti viditi.
Pukni sardce smišljajući,
ove škale gledajući,
a nad njimi ono drivo,
Tu JUDA dešperan počni govoriti: na kom ću obisit moje tilo,
2600 gledajući jednu z drugom
Od počela me mladosti zovu mene z gorkom tugom.
2565 tamno živih do starosti, Stup' naparvo, zalo sime,
hudo delo ja učinih, sam proklinjam moje ime.
i tim sebe prehinih, Upameti dobro, mužu,
ja ti prodah karv prečistu, 2605 za pinezi gubim dušu.
zato ću umrit na 'vom mistu, Hod' na drugu brez štentan'ja
2570 grih moj zali ter hudobni, ter ne imaj već ufan'ja,
ajm[e] mani, nepodobni! Boga neću ni moliti,
Lika neću nigdar najti, zač mi neće On prostiti.
zato na svitu neću stati, 2610 Rec' mi, treta, ki su glasi,
Bog mi neće oprostiti skubi, Juda, čarne vlasi,
2575 ni od toga odrišiti, djavle brate, stani malo,
milosardje neću najti, ponest' me ćeš vele harlo,
zato na zemlji neću stati. ti s' četerta moja muka,
Vsaki oti pomisliti, 2615 i vsim ljudem bud nauka.
da ću se sam obisiti, K god čini dela moja,
2580 neka plaću primem zalu najti će ga muka ova.
za mu tamnost, a ne malu. Peta će me čekat malo,
jur mi konop stiska garlo,
2620 ko žerat učno bilo,
žeri, djavle, moje tilo.
Tu DJAVAL gre pred [J]udom govor[e]ći: Ti si šesta mani svoja,
bud' prokleta mati moja,
Hodi v pakal, zali Juda, koja j' mene porodila,
zlizi doli nam od tuda, 2625 najpri mlikom zadojila.
pojmo vragu šatanašu, Der' se sedma: Juda, gdi si,
2585 ovo ti put sada kažu, u tebi su sad vsi grisi,
za činjen'je tvoje hudo, sedam smartnih koji jesu,
ko učini vele ludo, v Škariotu u meni su.
oćeš biti od nas mučen, 2630 Ovo j' mani, ajme, osma,
3
tisuć volat - tisuću puta

63
na zlo si mi gorka došla, bolje mi je do nje priti

a ovi dvi naprid gore, 2675 tužne glase navistiti.
ke me tužna da umore.
Ti, deveta, plači sa mnom,
2635 jer umiram smartjom zalom.
Ne valja mi već plakat se, I tu kad pride, reci:
černi Juda, ne kar' ti se.
Najpokonja ova škala, Barzo, barzo, Gospe mila,
ča se nisi prî propala, sinku tvomu mnoga j' sila,
2640 neka s tebe ne mogoh pojti oh, pretužna mati, kâ si
ob 'vom drivi život ojti, dočekala tužne glasi
već ne mogu pojti mimo 2680 od željnoga sinka tvoga,
ja proklinjam ovo drivo, Isukarsta, meštra moga.
da bi nigdar ne rodilo
2645 ni već listom zelenilo!
Vazmi, Juda, za konopac
toti, budi gorki otac Tu Ivan pridi pred vrata Marijina i tu
koga ubih rukom mojom, MARIJA reci Magdaleni:
zato grem ja z družbom ovom,
2650 a s materju sagrišil sam, Niki glas se vani čuje,
zato dušu izgubil sam, mnim, da Ivan narikuje.
za pi ezi meštra prodah, Nu vi, Magde, malo vani,
i zato se vas djavlu dah. 2685 jeda j' Ivan prišal ka mni.
Znam, da nisam dobre volje,
2655 djavle, veži, ti ćeš bolje,
sada duša i tilo moje
budi v ruke, djavle, tvoje. Tu MAGDALENA izlize van i najde Ivana
ležeći pred vrati i verni se i reci:
Po[j]te, Gospe, barzo vanka,

Tu gre IVAN k Mariji plačući i svarši Ivan plače bez prestanka.
gredući:
Oh, zna li si Njega mati,

oću li s' joj povidati Tu MARIJA poj van i sa vsimi ženami, ke
2660 muke, ke nje sinak tarpi, su š nju, i reci van gredući:
i zlo, ko se o njem varti.
Znaš li tugu, o Marije, Ojme, ja se vele bojim,
ka t' se okol sinka vije? da mi sinak na zlu stoji.
ča ću tužan učiniti?
2665 Oću li s' joj dat viditi?
Ojme na ku stran ću pojti,
oću li si do nje dojti, Tu MARIJA zdvigni Ivana i reci:
do nje došad povidati,
da zna tuge sinka mati? 2690 Ke su riči, Ive, tvoje,
2670 Mnju, da martva past će doli, gdi je Isus, dite moje?
kako izvi sinka boli.
Ako l' joj ne povim ja,
oće biti još tužnija,

64
Tu IVAN reci Mariji: fariseji ono biše,

ki to nad Njim učiniše,
Ne sid' veće tu, Gospoje, 2720 zač ih vele moćno kara
plačem plači, sardce tvoje, i grihe im njih otvara.
čarno ruho vazmi na se, Zato Njega uhitiše
2695 jer ti nošu tužne glase ter na križ ga odsudiše.
od dragoga sinka tvoga, V Jerusolim kad pojdosmo,
Isukarsta, meštra moga, 2725 smoć ž njega van zajdosmo,
koga sada uhitiše, Juda s nami tad ne biše,
kako tata povedoše, zač ga predat on otiše.
2700 oskuboše svetu glavu Još s večere sinoć pojde
i takoje milu bradu, ter knjižnikom tudje dojde,
svitlu zvizdu onu Danicu 2730 š njimi buduć onde red da,
postaviše ju v tamnicu. kako im ga v ruke preda.
Po večeri izajdosmo,
s meštrom našim [u] vart pojdosmo;
poče Isus v strahu stati,
Tu MARIJA reci Ivanu: 2735 vele moćno trepetati,
ide Otca pomoliti,
Gdi mi praviš meštra tvoga, poča karvav pot potiti,
2705 sinka moga preželjnoga? a to Njemu strah činjaše,
da se karvjom On poćaše.
2740 Potom Juda s vojsku pride,
a proti njim meštar ide,
IVAN reci Mariji: Juda njemu celov poda
i celovom Njega proda.
Njega sada uhitiše Kada meštra uhitiše,
i na smart ga osudiše. 2745 nigdor v pomoć mu ne biše,
Sa vsimi je lipo živil, učenici pobigoše,
prava nigdar nî se okrivil, a sinka ti odvedoše,
2710 na nikogar nî se tužil, britke muke zadavahu,
vsim je dobrovoljno služil. a smiljen'ja ne imahu,
2750 oskuboše svete vlasi
ruke nazad zavezavši,
vele strašno na nj vapjahu,
MARIJA reci Ivanu: bradu vanka izdirahu,
po vsu noćcu bi prez sanka
Oh, da zač ga uhitiše 2755 muke tarpeć bez prestanka,
ali čim ga potvoriše ? 4
na toliko j' zlo pripravljen,
da j' života jur izbavljen.
Ja sam Njega povsud slidil,
nigdar taki muk nis' vidil,
IVAN reci Mariji: 2760 kimi Njega izmučiše
i špot nad njim učiniše.
Sliši, Gospe, majko mila, A sada su odlučili,
2715 ka t' se sinku čini sila: kako bi ga umorili,
Židove ga uhitiše, i Pilat za nj kruto staše,
jer zavidost v Njem imiše, 2765 zač ga prava on vijaše,
a Židove vsi prokleti,
4
potvoriše - oklevetaše

65
odlučiše ga propeti. jeda li se na nas smili

I znaj, Gospe, majko Diva, ter nas tužnih ne rascvili,
da ga teško najdeš živa. gledajući naše trudi
2770 Zato barzo ustan' gori, ter prevrati krivi sudi.
vij, ča t' Pilat odgovori,
jeda budeš kako moći
sinku svomu još pomoći,
ki, ako j' živ, tužna mati, Tu gredu skupa Marija, Marta, Ivan,
2775 teško ćeš ga moć poznati. Magdalena, Marija Jakovlja k Pilatu i kad
pridu pred vrata, reci MARIJA vratarom:
2810 O vratari, nu pozrite,

Tu MARIJA reci: tužni majci otvorite,
otvor'te mi tužna vrata,
Ne vim ča ću učiniti da si pojdem pred Pilata
ni komu se pomoliti, s plačnu družbu kâ je sa mnom,
kamo oću tužna pojti, 2815 odivena svitom tamnom,
gdi li oću k sinku dojti? sinku milost da mi stvori
2780 Komu ću se pomoliti, ter ga prava ne umori.
komu li se potužiti?
Mene će smart umoriti
parvo neg š njim razdiliti.
Gdi mi sinka uhitiše, Tu Židove odtisnu Mariju od Pilata i reci
2785 oh, ti glasi tužni biše. CENTURIO Mariji:
Učeniče, dragi Juda,
zač ti meni žalost tu da? O ti ženo, ja te molju,
Ako blaga ti željaše, poji nazada, ja ti pravlju,
meni prodat njega imaše, 2820 ne prudi ti za mnom hoditi
2790 po svitu bih vsud prosila, ni Pilata već moliti,
čim bih sinka odkupila, sina t' neću živa pustit,
ja bih tebe, oh, platila, ni ću t' za mnom već dat hodit,
a sinka bih ne zgubila, smart mu gorku ću zaditi,
a sad ovo grem zdišući 2825 na križi ga ću umoriti
2795 tužna gorko žalujući, jer to jesu Božji sudi,
jeda bi mi kako moći da ovdi najdu trudi,
tužnoj sinku još pomoći. ne bi lotra ni hinbenika
njemu takmena va vek vika.
2830 Zato nazad se ti odmiči,
ter me v sardce već ne tiči,
Tu MAGDALENA počni Mariji govoriti: da te prutom ne prevežem
ter za vlase ne istežem,
O žalostna mati, kâ si zaistinu, ako te shustim,
dočekala tužne glasi 2835 duše v tebi ja ne pustim,
2800 od željnoga sinka tvoga, idi s vragom, ženo tamna,
Isukarsta, meštra moga, mnim, da s' nora ali smamna,
nu k Pilatu mi pojdimo jer da bi ti dobra bila,
ter ga s plačem pomolimo, u kući bi sad sidila.
preda nj pojmo na polaču
2805 moleći ga v gorku plaču,

66
Tu CENTURION reci Židovom: je li ono mojoj dici

tarnov vinac na glavici?
2840 Jur zl[o]činca vazmi toga, 2870 Je li ono Isus blagi,
ne čin' štentat puka ovoga, meštar željni i Bog pravi?
ter ga lotra jure propni Jesi li to ti, o sinu moj?
šentenciju s trubljom zvoni. Zač ne viju ja obraz tvoj?
Tu opet CENT'URION reci onomu Tu padi MARIJA na tla od tuge i počni

Židovinu, ki vodi Isusa: govoriti:
Ča se liniš, ča ne hodiš, K majci tvojoj ti se ozri,

2845 ča počivaš, ča ne vodiš? 2875 sinu tužne, jure pozri,
slatki pozor rač' mi dati,
da te pozna tvoja mati.
Reci mani, dobro moje,
Tu se MARIJA tuži puku govoreći: ko bi pregrišen'je tvoje,
2880 da si posrid razbojnici
O gospodo i gospoje, u tarnovi, sinko, vinci?
plač'te gorke tuge moje, Progovori tvojoj majki,
pogledajte, ja vas molju, jer sva, sinko, na rastanki,
tere vijte mu nevolju! ovo sam ja majka tvoja,
2850 O Židove, tvardi dosti, 2885 sinko dragi, diko moja.
ča ste tako prez milosti? Devet misec tebe nosih
Zač zabraniste sada meni ter te divom ja porodih,
tužnoj, plačnoj va vsem ženi, an'jel mene pozdravljaše,
k sinu momu pristupiti kada mi tebe navišćaše:
2855 i za njega se pomoliti? 2890 Sina Božja oć' roditi
Sliš'te sada, ja vas molju, i vesela vazda biti!
utišite mu nevolju, Zato, sinko moj pridragi,
misto sina me propnite, Božji dare vazda pravi,
a njega mi oprostite, gdi te tužna tako viju,
2860 da sam žena, ne gledajte, 2895 kako sebe ne ubiju?
njega muku meni dajte,
tu milost mi učinite,
prî njega me umorite.
Tu se jur odpravi centurion s Isu[so]m na
mesto Kalvarije, i tu Isus nosi križ i
gredući pod križem pozri na mater, a mati
Tu Marija ide za Isusom od daleka, kadi na Njega, i oba padita na tla. I tako Židove
5
križ nosi, i tu ga imaju polahku voditi, targnu Isusa i peljaju udilje i namire se na
dokle se namire na Cireneja, i reci puti na Šimuna Cireneja z bisagami
MARIJA zada gredući: gredući i reci CENTURION Šimunu:
Magdaleno, sestro moja, O ti, ki greš tamo mimo,

2865 ja te molju za ime Boga, obazri se malo simo,
pokaži mi sinka moga ov križ vazmi barzo na se,
Gospodina i meštra tvoga,
5
padita - dual: padnu

67
da t' ne oskubu side vlase, 2925 kad te, Boga moga, zgublju?
2900 tebi ga je sad nositi Mnogokrat me j' misal bila,
ali te ću umoriti. kako bih se dobavila
tvoga lica, oh, prilike,
plača, želje me velike,
2930 jer kada mi ti ne biše,
Tu ŠIMUN ne smi ino učiniti i varzi bisage tad me tuga obidiše,
na stranu od sebe i reci: sad sam obraz tvoj vidila,
tuga mi je odpočila,
Te bisage vsi čuvajte tako tužne ne ostav' me,
tere ništar ž njih ne znam'te. 2935 neka smart me s tobom vazme,
ako ino neć' činiti,
va 'vom rač' me uslišiti,
daj mi, meštre, tvu priliku,
Tu ŠIMUN vazmi za zadnji kraj križa i utiši me Veroniku,
pomozi nositi Isusu polahko za njim 2940 i kad bih te ne imila,
gredući i reci: priliku bih tvu vidila.
Ča mi veliš, ću činiti,
2905 to te molim, ne hti me biti,
ja križ oću rad vazeti, Tu Veronika poda Isusu facolić klečeći, a
kamo t' drago ter ponesti. Isus vazmi facolić i pritisni ga na obraz
svoj, i podaj ga Veroniki, i reci VERONIKA
prijamši priliku Isusovu, klečeći počni
govoriti naglas:
Tu MAGDALENA zdvigni Mariju i reci:
Slavu daju tebi, momu
Tužna Gospe, gori stan'te, meštru, Bogu preslavnomu,
od tolikih tug pristan'te, da se na moju prošnju smili
2910 jer jest sada tuga vaša 2945 i ov dar mi da udili
da je tužna dika naša. da preslavne tve prilike
na plač tužne Veronike.
Zdravo sveto Božje lice,
blažen ki te v pomoć kliče,
Tu VERONIKA poj za Isusom pojući: 2950 zdrava sveta, oh, prilika
vridna hvalit do vek vika.
O pretužna Veroniko,
kamo mi greš, moja diko?
Meštre dragi, vsih nas dika,
2915 ja te molim, Veronika, Tu VERONIKA stani i stojeći reci jedan
ne ostav' me va 'vo tuzi, veraš i opet poklekni i klečeći puku priliku
da neka te smartju združim kažući ta ostanak reci:
v to me rači uslišati,
daj mi s tobom smart prijati. Da bih vas svit vkup sabrala,
2920 Znaš, da kamo god grediše, savsimi ti hvalu dala,
ako barzo ne pridiše, ne bih mogla zahvaliti
moj život se skončavaše, 2955 ni dostojno proslaviti
kot ki vidit te željaše, ovo dobro učinjen'je,
koga oćeš da ja ljublju, ko mi sad dâ utišen'je

68
kad mi obraz tvoj v priliki Tu reci ŽIDOVIN ki nosi mlat i čavle:

meni ti dâ Veroniki,
2960 a ja tebi kako mogu, 2980 Zapovidaj, gospodine,
hvalu daju momu Bogu, ako ne obslužim, zagubi me.
momu Bogu ter Isusu,
ki greš tarpit mu dušu.
Tu CENTURION sam sebi reci:
Tu CENTURION čini križ pripraviti da Ne vim kamo sad se diti

Isusa na nj postavi i reci: al ča parvo učiniti,
napri oću ruke popasti
Daj mi ta križ sad ovamo, 2985 tere čavle va nje klasti.
2965 toga lotra na nj postav'mo.
Tu vazmi desnu ruku i reci:

Tu Isusa CENTURION potegni i reci:
Ova ruka ni nijedna
Neć', lupežu, već živiti, dobra dela uči[ni]la,
naga te ću umoriti. udri kruto, ne počivaj
ter ju čavlom ti raskidaj.
Tu CENTURION zapovi svući Isusa:

Tu vazmi drugu ruku i reci:
Sad okolu njega stan'te
ter te svite s njega snam'te, 2990 Drugo j' ne vim, ča ću reći:
2970 neka v sebi lotar čuje konac sebi sad će steći.
kako naše pope psuje.
Dali svite ne derite
ždribe ob nju vi varzite,
tad koga ždrib veći bude Tu CENTURION nogam Isusovim govori:
2975 svitu sebi on dobude.
Ova jedna i druga noga
uredila j' vele Boga,
zato je doli protegnite
Tu CENTURION čini, da s' ljudi nadalek 2995 ter je čavli prigvozdite.
rastupe i reci:
Ovdi vsaki sad odstupi,

s mlatom, s čavli ti pristupi, Tu CENTURION zapovi k križem obratiti:
kako t' rečem, tako stvori,
da te moj meč ne umori. Sada križem obratite,
mlatom čavle zatvardite.

69
Tu CENTURION zapovi opet križem Videć tebe slatki sin tvoj

obratiti: gorčiji je v tugi svojoj,
jer vse tuge, Gospe naše,
Opet križem obratite sin tvoj sada vzimlje na se.
ter mu ništar ne recite, 3030 Zato, Gospe, ja te molim,
3000 dvignite križ sada gori daj polahčaj sinka boli,
ter mu nigdor nišć ne govori. komu duša jur lepeće
i pred smartju vas trepeće,
polahčaj jur tuge Njega,
3035 ne mor' veće sinka tvega.
Tu CENTURION reci Isusu jur pokle ga na Znam da je kruto On izmoren
križu dvignu: i v životi svojem ranjen,
ovo vidiš, da Bog slavni
O nebore, gdi su dela, ne nahaja mesta glavi,
ka si činil od počela? 3040 ka mu imaš bit kripljen'je,
Privedoše tebe nato, ne budi mu umoren'je.
3005 da si propet sada zato.
Gdi je tvoje sad gospods[t]vo,
gdi učenikov toliko množtvo?
Gdi su oni, kih si scil, Tu jedan ŽIDOVIN špota se Is[us]om:
ali mar[t]vi, kih si skrisil?
Vah, ki Božji dom razvaljaš
ter ga treti dan napravljaš,
vrime ti je, pomozi se
Tu MARTA prišadš[i] pod križ plačući, 3045 tere s križa slobodi se.
kada jur vidi Isusa na križi, počni govoriti: Ako Bog si ti nebeski
razbi sada ta križ teški,
3010 Žalost, tuga ter dresel'je ter zliz' doli sad očito,
zape mani tar cviljen'je, verovat ti ćemo stanovito.
jer Gospodina ja izgubih,
koga više vsega ljubih,
zato plačem ter vapiju,
3015 od žalosti ja ne viju, Tu ISUS na križi viseći reci:
od dresel'ja nimam mira,
jer mi majka š njim umira. 3050 Otče, ti vsim ovim prosti,
Zato oću tugovati ki mi daju te gorkosti,
ter u plaču vazda stati. jer ne znaju, ča oni čine,
ni da sam tvoj Sin doistine,
da ti im se daj spoznati
3055 da sam tvoj Sin i poznati.
Tu MARIJA JAKOVLJA kripi mater
Isusovu govoreći:
3020 Sestro draga, Gospe mila, Tu ISUS reci pogledavši na mater:

ča s' se tako rascvilila?
Ne hti tako tugovati, Ženo, ne hti ti plakati
ni se tako plaču dati, ni v tolih tugah stati,
jer prî roka, Božja mati, ovo j' Ivan, bude sin tvoj,
3025 podobno se nî skončati. ta pridragi učenik moj.

70
Tu ISUS reci Ivanu: Tu jedan ŽIDOVIN poteče vreda i napuni

7
spugu octa i postavi ju na tarst i da Isusu

3060 A ti, Ive, ovo t' mati, piti govoreći:
ti ju imaš poštovati
kako dragu majku tvoju, 3075 Žuč i octa na ti piti,
utišiti hoti tot ju. to inako neće biti.
Tu opet jedan ŽIDOVIN reci Isusu: Tu MARIJA reci pod križem stojeći:
Ako s' Božji Sin, ča s' rekal, O predragi mili sinu,

3065 ča tih muk nisi utekal? da od tuge ne preminu
Po tom more vsaki znati, gledajući napojena
da se j' krivo imil zvati 3080 usta tvoja premedvena
vsega svita Gospodinom gorke žuči, ljuta octa,
i nareć se Božjim Sinom. Sinu dragi Boga Otca,
ojme tugo ter velika
vse dni meni moga vika,
3085 slatki sinu, v čem sagriši,
Tu ISUS reci tiho na križu: toliku muku da tarpiš ti?
3070 Eli, eli lama zabatani. 6
Tu ISUS reci opet:
Tu opet reci jedan ŽIDOVIN: Vse sada jest svaršeno,

ča je, Otče, narejeno.
Iliju zove ovi.
Tu opet reci ISUS nikoliko višim glasom:

Tu reci drugi ŽIDOVIN:
Bože, Bože, Otče mili,
Počekajmo, ako Ilija dojde 3090 da zač ste me ostavili?
sneti njega sad od ovde. Sad u ruke tvoje ovdi
vazmi duh moj, barzo hodi.
Tu opet ISUS reci:

Tu Isus ispusti duh i tu se mnoga čuda
Žejan jesam. učiniše. To vidiv CENTURION s onimi, ki
š njim pod križ stahu, reče njim:
Vidite l', junaci, ova čuda,

ka se sada čine vsuda?
6
Eli, eli lama zabatani (aram.) - Bože moj, 3095 Sunce j' i misec potamnilo,
Bože moj, zašto si me ostavio (u Matejevu pravu svitlost je zgubilo,
evanđelju (27, 46) zapravo: Eli, eli, lama
sabaktani) 7
poteče - potrči

71
ovo je Sin Božji pravi, Milosardni moj Isuse,

koga mâ ruka na križ stavi. 3140 na me grišna ti smiluj se,
milosardje, Božji Sinu,
da žalostan ne poginu.
Pomiluj m[e], moj Isuse,
Totu krov crikveni puče i reče pozri na 've moje suze.
CENTURION pod križem stojeći: 3145 Pomiluj me, Sinu Dive,
za preslavno tvoje ime.
Ojme, velo templa puče, Pomiluj me, ja te molju
3100 plači gorko, karstjanski puče, za pretešku muku tvoju.
plač'te divci i vse dive,
jer umri na križu sinak Dive,
plači otac sina svoga,
jer je na križu Sin Otca Boga, Tu centurion stani i objami križ, i stupi na
3105 plač'te stari vsake dobe, stran, i reci MARIJA:
da nam Isus milostiv bude.
Ojme Bože, ča s' me stvoril, Žaluje te vse stvoren'je,
da sam ja grišnik te umoril? 3150 vsako Božje učinjen'je,
Ojme, da me mati ne umori, nebo, zemlja proplaka se,
3110 kad me sascem ona doji? mnogu žalost ukazaše,
Ojme, jer sam ja uzrok bil sunce i misec potamniše,
da si muke, Bože, tarpil? vse žalosti va mni biše,
Ne vim, kim ću glasom vapiti, 3155 kamik, drivo raspade se
ali milost tvu prositi, tvojoj smarti čudeći se,
3115 još ako sam te prem ja ubil,
8
bolezan me ljuta sinu,
ja ufan'je tve nis' izgubil. da od majke tako preminu,
Magdalenu, veliku grišnicu, sad mi tuga k sardcu dojde,
ti ju prija za učenicu, 3160 meč oštar mi dušu projde.
onoj udovici z grada Naina
3120 ti joj skrisi jedinoga sina,
razbojnika ti s' uslišal
i na milost tu s' ga prijal, Tu IVAN kripi Mariju i sam sebe govoreći:
ki te propeše, ti si molil
Boga Otca, da bi im prostil, Pomuč', Gospe, i ne plači,
3125 zato prosti, Bože pravi, mene tišit sada rači,
za muku ku t' mâ desnica zadi. sinka smart je umorila,
Prosti, Isuse, Sinu Dive, to je volja Božja bila,
za Duha Sveta i tvoje ime, 3165 to j' nam račil parvo reći,
mili Isuse, pomiluj me, i da ga oni hte obteći,
3130 na tvu milost ti primi me, da ga oni [h]te umoriti,
odmiću se svita ovoga, da na križu bu visiti.
ovo t' je vira vitežka moja, K volji Božjoj ti pristani,
oružje moje vse viteško 3170 on je rekal na ufani,
meni centurionu vele teško. da će barzo uskarsnuti,
3135 Ovi tvard bat i kacitu neće vele dan minuti.
i svital meč ja odmiću, Ne bud' tuga tva tolika,
i vse oružje ja odmićem, bud' joj konac dati lika,
samo da b' mi grih oprošćen. 3175 plakat va dne tere v noći
prudi prez pomoći,
8
ako ... prem - premda

72
pomoć ne mož' ti sad Njemu Tu LO[N]JIN počni plakati pokleknuvši

učin' konac plaču tvemu. pod križem:
Tužna dela mâ Lonjina,

da probodoh Božja Sina,
Tu MARIJA reci Ivanu: da probodoh rebra sveta,
3200 oh, nesriće mâ prokleta!
Ne tiši me, ja te molju, Božji Sine, Gospodine,
3180 jer me jadi s tugom kolju, preteške su me krivinje,
toč' od sardca suze tvoje, martav buduć ti na križi
ter oć' vtišit tuge moje, tebe Boga ja obrižih,
ne b' mi zla smart sad umriti, 3205 Božji Sinu, Gospodine,
da smart mi je to viditi ne glej teške me krivinje.
3185 tarn'jem glavu okrunjenu,
nogu k nogi pribijenu.
Tu LO[N]JIN počni odmitati oružje od

s[e]be govoreći:
Tu LO[N]JIN prišadši pod križ sulicom,
reci: Ovo oružje i sulicu
i vsu moju oružnicu
Je li umarl, viditi ću, ja od sebe vse odmićem
bok sulicom probosti ću. 3210 a k tebi se ja primiće[m].
Tu LONJIN probodi bok Isusov i padi pod Tu LONJIN objami križ i reci:
križ na kolina i reci:
Sluga bit ću tve milosti,
Hvalu imam tebi dati, Bože, ti mi grih oprosti,
3190 Bože, da mi vid povrati. ovo tužan ja grem vanka
plakat grihe bez prestanka.
Tu LO[N]JIN stani gori i obrati se k puku i

reci: Tu MARIJA stojeći pod križem reci:
Ki ste totu dobri ljudi, 3215 Ojme, tuga k tugi veća,

ov propeti mil vam budi, ojme tužna mâ nesreća,
zač je ovo Bog istini, i sinka mi umoriše
ki i martav čuda čini, i rebra mu otvoriše,
3195 kimi ja nis' mogal gledati, raztegnuše mile ruke,
mojima očima vid povrati. 3220 po vas živo[t] rane ljute.
Zato sardce mi jad prodira,
zač od tuge jur umiram,
jur se neću već ozvati
sinku svomu tužna mati.
3225 Ja Marija tužu na te,
krivi sudče, o Pilate,

73
ča t' učini moj sin dragi, 3260 neka martva daj poljublju,
Isus mili i Bog pravi, rane njega vele ljute,
da ga pribi križu kruto ke su v mojem sardci krute.
3230 ter umori vele ljuto?
Vid' Židovom ti veljaše
i tako im govoraše:
v tom človiku ne nahodim Tu MARIJA odrinuta od križa reci:
uzrok smarti, ja vam povim,
3235 na sud sedši to veljaše, Kad ne dadu križu priti
svoje ruke umivaše, ni se sinka naljubiti,
umivaj se na vek vika 3265 daj gorko ću procviliti
v karvi toga pravad[ni]ka. i križu se pomoliti:
Sada vidiš, da s' zabludil, prikloni se, drivo križa,
3240 kad si krivu pravdu sudil, da se k meni sin približa,
krivim sudom jur obrati ka mni prigni kite tvoje,
ter mi sinka jur povrati. 3270 da počinju tuge moje,
a da bi mi parvo znati,
da će na teb' smart prijati
moj sin željni, moja dika,
Tu jedan ŽIDOVIN reci Mariji: tugo moja prevelika,
3275 ja bih tebe nigovala
Ča ti rabi nevoljnici ter suzami zalivala
tužnoj ženi žalostnici po vse danke i vse noći,
3245 tvardim govoriti jeda bi mi kako moći
ali t' veće njih moliti? umolit te da se prigneš
3280 ter me k sinku gori dvigneš.
Pokle, sinko, tako pojde
tužnu majku komu ojde,
Tu opet MARIJA reci: jure ne vim, ča učinju,
kamo ću pojt, dragi sinu?
Ništarmanje za vse zato, 3285 Ojme sinko, tugo moja,
vam Židovom pravlju tako: ojme smarti ljuta tvoja,
zač propeste Gospodina slatki sinu, meni reci,
3250 preželjnoga moga sina? jer me kolju tužni meči,
Isus vas vele lipo ljubi ko bi tvoje pregrišen'je,
više inih vsakih ljudi, 3290 da prije to umoren'je,
a ti Njega tako prope, a od Židov puka tvoga,
faraonu ki te ote. tvoje bratje, tvoga roda?
Jeda kada njim sagriši,
ali ih koga dobra uliši,
3295 da te tako oni ubiše
Tu se Marija pusti križu, a Židove ju ter žestoko izmučiše?
odtisnu, i reci MARIJA: O Židove, vraždenici,
ubojice i Božji krivci,
3255 Vi od njega biste zvani, tužnoj majci plač podaste,
a sada nesaznani, 3300 kad mi sinka nakazaste.
od sinka me ne tiskajte, Pokle sinka mi ubiste,
daj k martvu mi priti dajte, ž njega svetu karv proliste,
gorkim plačem da protužu, mater takoj umorite

74
ter zajedno š njim propnite, mnogo prijatelj on imiše,

3305 tu milos mi učinite, a sad su ga vsi odbigli,
mene žive ne pustite. po[t]le su ga na križ dvigli.
O Ivane, dragi sinu, 3345 Zato pojmo mi prositi
vse vesel'je meni minu, telo Njega izvisiti . 9
pristup' simo, sinko dragi

3310 i učeniče izabrani,
žaluj meštra tvoga draga
umorena na križu naga. Tu NIKODEM Osipu reci:
Ojme sinko, diko moja,
o[j]me meni, tugo moja, O Osipe, brate dragi,
3315 tebi tužim, slatki sinu, mužu častni tere blagi,
da pres tebe savsim ginu, vidim žalost, ku ti imaš,
k tebi vapju vsimi glasi 3350 jer suzami lica umivaš
deruć lica, skubuć vlasi, cić našega Gospodina,
cića smarti, muke, truda Isukarsta, Božja Sina,
3320 k tebi vapju čarni Juda, nu k Pilatu mi pojdiva
zač ti proda sinka moga, ter telo njega isprosiva,
meštra tvoga pred[a]noga? 3355 zato totu već ne stojmo,
Ako lakom tuko biše mi k Pilatu barzo pojmo.
tere pinez imit htiše,
3325 meni njega biše prodati,
a Židovom ga ne izdati.
Tu gre OSIP i Nikodem k Pilatu i najparvo
počni Osip Pilatu govoriti:
Tu MARIJA reci prot an'jelu pogledavši na O Pilate gospodine,

nebo: molim tebe, usliši me,
oti meni dopustiti
Tužu na te, o an'jele, 3360 Isusa s križa izvisiti,
ki mi reče, Gabrijele: telo sveto Isusovo,
blažena si mej ženami, ko ni nigdar grišno bilo,
3330 a ja plaču sad suzami. dopusti mi milost tvoja,
Ti mi reče: puna s' radosti, da se utiši starost moja.
a ja sam puna vse žalosti.
O Adame, tužu na te,
ča učini sin moj za te
3335 da za tvoje pregrišen'je Tu pak NIKODEM počne govoriti Pilatu:
smart jur prija moje rojen'je?
3365 Još mi misal sardce spinja,
cić našega Gospodina,
koga osudi prez milosti
Tu poj OSIP k Nikodemu i reci: ter mu dal si muke dosti,
ki na križi jošće visi,
Ojme dragi Nikodeme, 3370 da na[m] sardce On utiši.
ovo gre duša sada z mene, Zato tebe mi molimo,
kad pomislim na Gospodina, dopust' da mi zvisimo,
3340 Isukarsta, Božja Sina, jur je umarl, duh je pošal,
ki mej nami dokle biše,
9
izvisiti - skinuti

75
na križu je telom ostal, Tu CENTURION reci Osipu i Nikodemu:

3375 to te moli starost moja,
dopust' mi ga milost tvoja. Pristup' simo ti Osipe
tolikoje Nikodime,
ki ste pravi meju vsimi
Isusovi sini bili,
Tu PILAT odgo[vo]r da Osipu i Nikodemu: 3405 vazmite vi telo Isusovo
ter je stav'te v mesto podobno,
Ča prosite oće biti, jer je Pilat te odluke
ne htite se zlovoljiti. da ga ja dam vam u ruke.
Tu PILAT reci jednomu od slug svojih: Tu OSIP i Nikodem pristupe. Pristupe

križu i objamu križ i reci Osip snimljući
Stani, slugo, ter ne sidi, Isusa:
3380 k centurionu barzo idi,
njemu reci ti slobodno Ojme, Bože, rane tvoje,
da im da telo Isusovo 3410 ojme britke tuge moje!
Osipu, mužu pravadnomu, Ča ću sada učiniti,
prijatelju dragu momu kadi li te položiti?
3385 i tolikoj Nikodemu, Ojme, Juda, ča učini,
da ga oni s križa snemu, nas dvih starac da rascvili?
ter pokopaju kadi ote, 3415 O Isuse Gospodine,
zač je jutri dan sobote. mene slugu pomozi me,
ti nam oti milostiv biti,
kada budeš sud suditi,
pregrišismo kruto tebi,
Tu SLUGA PILATOV došadši k centurionu 3420 pomiluj nas i prim' k sebi.
reci: O karstjane, ča činite
zač sad sa mnom ne cvilite
O viteže dekurio, ovdi našega Gospodina,
3390 plemeniti centurio, Isukarsta, Božja Sina?
o viteže, od sto jedan, 3425 Stan'te gori, već ne stojte,
iz dvora sam k tebi poslan, tere kupno k Njemu pojte
Pilatovo bi rečen'je, s plačnim duhom i molitvu,
da se dâ Isus za pošten'je da vam On da milost svoju.
3395 Osipu mužu pravadnomu,
prijatelju dragu momu,
tolikoje Nikodemu,
jer ga Pilat poda njemu. Tu jur kada ga s križa snamu, pristupi
MARIJA k Njemu i reci:
Ojme, zgubih vse vesel'je,

Tu CENTURION reci slugi Pilatovu: 3430 zgubih moje utišen'je,
daj mi sinka, o Osipe,
Obslužit ću zapovidan'je podaj ruke njega lipe,
3400 Pilatovo ter rečen'je. neka se ga daj naljublju
parvo, nego život zgublju,

76
3435 plač'te oči sinka moga, Tu MARIJA JAKOVLJA počni plakat:

plač'te obi pre[želj]noga.
Oh, nigdanje vsih vesel'je
3470 v plač nam pride i v cviljen'je,
gdo bi mogal se starpiti,
Tu Osip i Nikodem dadu Mariji sina na muke videć, ne cviliti?
krilo i reci MARIJA: Gdo će bit jur naša dika
i dat tuzi našoj lika?
O prečastna kruna tvoja, 3475 Gdo nas oće ukripiti
o Isuse, diko moja, ali lipo naučiti?
o blažene te ručice, Komu s' sinke naše zručil,
3440 ke čudesa mnoga činiše, kih si vele lipo učil?
na toli s' se od nas rodil Za kim ote jur hoditi
da bi od nas tako hodil? 3480 ter se dobru naučiti?
O vi totu, ki slišite, Ovo smo mi tvoje tete
ove tuge moje vijte, mnogom tugom obujete,
3445 jer su mnoge moje tuge, a prežalostnu majku tvoju,
da mnju, da nî na svit druge, sestru našu i Gospoju.
kâ b' v tolikih mukah bila, 3485 Oh, sestrice draga naju,
al kâ b' tako osirotila. da te tvoji jur ne znaju,
Novi sinu, o Ivane, kamo zgibe lipota tva
3450 gledaj meštra ljute rane! od obraza preželjnoga?
Vse po tebi znasmo Pismo
3490 parvo neg te izgubismo,
sad nećemo jur imiti,
Tu IVAN reci žalujući Isusa: ki b' nas otil proslaviti,
i tvoji te odbigoše
O pretužno sardce moje, niki te se odvargoše.
slišim tužni plač Gospoje, 3495 Kuće naše dična slava,
čujem majku tvu plačući, zač te tako ubiše prava?
tebe, meštre, žalujući, Zač te tako okriviše,
3455 a teta ti v suzah tone, ča dostojan ti ne biše?
vsaka britke suze rone. Ruke tvoje slavne, svete,
Gdo b' se mogal ustarpiti, 3500 zač na križ biše propete?
ki bi ne htil procviliti? Probodoše rebro sveto
O premili Gospodine, buduć telo jur propeto,
3460 ke su tuke tve krivinje, vsu lipotu dike naše
da te tako umoriše, i obraz svet popljuvaše,
da te od nas oddiliše? 3505 od tolike svoje tuge,
A ja Ivan, ča ću tužan, koj prilike jur nî druge.
bit ću suzam gorki sužanj. Oh, gdo bi te ne žaloval
3465 Gdi ću meštra jur iskati i nad tobom narikoval?
ki b' mi otil nauk dati? Za ta uzrok mi imamo
Ostah kako sirotica, 3510 plakat tebe, naša hrano,
kot prez majke drobna dica. plakat kruto uistinu
tvoje tuge, Dive Sinu.
Ojme da bi već ne bilo
neg cviljen'je majke milo,
3515 nam bi tribi li plakati,

77
tužne sestre žalovati, Tu se PETAR obrati k ljudem i reci:

koj se sardce v tugah vije,
ka cić sinka sebe bije. Puče Božji i vsi ljudi,
mnogo starost mâ zabludi,
vijte tužna grišna Petra,
ki zatajah moga meštra,
Tu MAGDALENA pristupi i počni žalovati 3555 već dostojan neću biti
Isusa i reci: grišnik na svitu živiti.
Učitelju vse radosti,

3520 kako s' upal u gorkosti!
Za tvu majku ovo sam ja Tu PETAR obrati se ka Isusu i reci:
Magdalena najtužnija.
Komu tužnu me ostavi O predragi Gospodine,
meštre, kruno mojoj glavi, preteške su me krivinje,
3525 ki vsih tužnih nas učini, ti s' me ljubil već neg inih
kada život smartju scini? 3560 a ja verno ne učinih,
Gdo me oće jur spričati, koliko se zlo ustargoh,
kada me Marta bu karati? da se tebe ja odvargoh!
Gdo mi oće pomoć biti, Zgubih ljubav tvu u sebe,
3530 da gdo bratca uskrisiti? da se tako odvargoh tebe.
Pred [kim] oću jur klečati, 3565 Mili, dragi Gospodine,
koga li ću meštrom zvati grem plakati me krivinje.
ili tužnoj gdo će grih prostiti,
koga li ću za nj moliti?
3535 Izajdite, suze vanka
roneć oči bez prestanka, Tu PETAR reci van gredući:
ne gledajte svitla danka,
jer mi radost vsa pomanjka, Pojt ću tužan vsud plačući
vse ufan'je sada meni gorko suze van roneći,
3540 tužnoj zgibe Magdaleni. da me gorka smart umori,
3570 da mi život vas rastvori,
ni dan ni noć neću stati,
tužnu smart ću k sebi zvati.
Tu PETAR blizu prišadši reci:
Neka plače mâ sidina

svoga mila Gospodina! Tu Isusa ponesu v grob i reci MARIJA,
Ki grih v tebi Gospodinu mati Isusova:
da tako ti sad izginu?
3545 Jav' da sluga ja Petar tvoj Sinko mili, diko moja,
odvargoh te se, meštre moj. kamo s' oću, majka tvoja?
Tužne ure mani biše, 3575 Pri kom oću tužna stati,
ke me s tobom razdiliše, gdo l' mi oće hranu dati?
koliko b' mi tad umriti Ojme ostah prez ostanka,
3550 bolje bilo neg živiti! jer mi slatki sin pomanjka.
Ojme tugo prevelika,
3580 kojoj ne bi nigdar lika,

78
o gospodo i gospoje, Tu GOSPOJA govori Osipu i Niko[e]mu:

vijte gorke tuge moje.
Ja vas molim, o Osipe,
od sinka me ne cipite,
pače grob mi otvorite,
Tu, kada Isusa v grob polože, reci MARIJA: sinka majki pokažite,
3615 jednu rič mu oću reći
O gospodo, o vsi ljudi, prošćen'je ću od njega vzeti.
vijte gorke moje trudi, Sinko dragi, ostaj zbogom,
3585 žalujte mi, o gospoje, s tužne majke blagoslovom!
sinka moga, dobro moje,
ovo željno dite moje,
ko se razdili od majke svoje,
umoriše sinka moga, Tu GOSPOJA počne puku govoriti:
3590 tužnoj majki, preželjnoga.
Kako se ja tužna mati O vlasteli i vladike,
odsad oću nazivati? 3620 tuge su mi prevelike,
Jur nis' majka, neg vdovica, vsih vas molju vele drago,
a vsim ljudem sirotica, sa mnom žal'te moje blago,
3595 molim, da me vsaki zove, vsoj radosti ja bih mati,
majku kâ vsa v suzah plove. žalost s tugom mene lati,
O ufan'je majke svoje, 3625 život mi se prenemaga,
o hranjen'je drago moje, jer izgubih sinka draga.
zač majku tvoju odbignu, Nu me sliš'te vsi karstjane,
3600 zač me na križ ne podvignu? Sina Božja ljuta rane,
ne more se veće reći,
3630 smart za grišnika hti podleći.
O Adame, tužu na te,
Tu Osip i Nikodem odpeljaju Mariju od ča učini, rec' mi brate,
groba i reci OSIP Mariji: da za tvoje sagrišen'je
smart pretarpi moje rojen'je?
O Gospoje, Božja Mati, 3635 Gospodine, slava tebi,
ne hti veće tugovati ki s' mi sinka vazel k sebi,
smart ne zadavat sebi, pokoj mi vas, sinko, budi,
jer prigovor bit će tebi. svoje majke ne zabudi.
3605 Zadovoljno s' ti plakala
ter si dosti tugovala.
Zato ne plač' ni jur sdiši,
oči od suz jur utiši. Tu AN'JEL počni puku govoriti:
Tako Gospa tugovaše,

3640 vsa se v plaču skončavaše,
Tu AN'JEL reci ta veraš: od groba se ne diljaše,
svoje tuge spočitaše,
Poča Gospa tad vapiti, moljahu ju tja otiti
3610 s glasa moćno govoriti. ne mogahu je od groba oddriti,
3645 teško ju napokon odvedoše,
mučno u grad privedoše.
Kad ju na stan dovedoše,

79
okolu nje vsi sedoše, muku britku Gospodina

mali i veli tuj plakahu, Isukarsta, Božja Sina,
3650 Gospodina žalovahu. on vam daruj rajsku diku,
Slava tebi Vsemogući, 3660 ki j' blaže1n va vek viku.
ki nas spasi danas mrući.
Sad karstjane ovi pravi, Amen.
Bogu va vsem vazda dragi,
3655 ki ste došli žalovati, Arhiv HAZU IV a 47.
željno danas poslušati

80
Srednjovjekovna drama — Muka svete Margarite
Muka svete
Margarite

81
POČINJE MUKA SVETE MARGARITE
Bude sveta Margarita ovce pasti i pasući ako bude zakupljena,

bude pisam peti ovako: od mene će bit ljubljena,
pinezi ću nju platiti,
Trava reste, cvate cvitak, 40 hotnica će moja biti.
reste zdravje, dobar žitak; Mnogu lipost ona ima,
pasite se, ovce zdrave, ustrili me nje očima;
2
zelene je dosta trave, cić velike nje liposti

5 ne straš'te se vuka ljuta učinim joj dobra dosti.
ni ovoga moga pruta, 45 Brzo po nju sad pojdite
pas'te s mirom po tom polju ter ju k meni dovedite,
da ste site sve na volju! na tom misti već ne stojte,
Po travici toj zeleni sada, sada po nju pojte!
10 ja ću brati cvit rumeni
ter ću sebi venčac viti
dokle trava vas nasiti.
Pasite se, ovce mile, Pojdu sluge i uhite svetu Margaritu, a ona
sve ste lipe, sve ste bile, poče govoriti:
15 rosna trava reste svuda,
nabrizgajte mlika čuda! Pomiluj me, Gospodine,
Pasite se prez obzira 50 ne čin' da mi duša zgine,
da pastirom date sira, Bože, kî si pun milosti,
kî češljaju vaši runi s poganskih me ruk oprosti!
20 da su lipa vlasa puni. Slavni Bože, ti učini
Pastiri vas hote prati, da se moja put ne shini ,
3
bistre vode napajati 55 ti uzdrži divstvo moje,

da vam na prud paša bude, prostri ruke k meni tvoje!
ne bledite, pas'te svude!
1
U pomoć mi, Bože, budi,
25 Trava reste, rumen cvitak, vidiš kîmi jesam ljudi!
vam, ovčice, dobar žitak, Umiljenstvo moje čini
ja sam venčac opravila, 60 da se, Bože, ne prehini .
4
na glavicu postavila. Ne omrsi pamet moju

5
da ne pustim veru tvoju!

An'jela mi pošlji svoga
kî človika zmore toga,
6
To rekši, izajde jedan gospodin imenom 65 otvori mi kripost tvoja

7
Olibri i zapovida slugam svojim da uhite pamet i s njom usta moja

divojčicu kâ pase ovce: da prî neg me on umori
moj mu jazik odgovori!
Sluge moje, uhitite Tvoju kripost skaž' veliku
8
30 divojčicu ku vidite,
koja ove ovce pase, 2
nje - njezinim, svojim
kako zlato ima vlase! 3
da se moja put ne shini - da se moje tijelo
Prived'te ju brzo k meni ne prevari
da upitam ime ženi; 4
ne prehini - ne prevari
35 ako ona prosta bude, 5
ne omrsi - ne zbuni
zvat će mi se žena svude, 6
zmore - uništi
7
otvori mi - neka mi otvori
1
ne bledite - ne blejite 8
kripost - moć

82
70 kada budem pri krvniku; Odgovori sveta Margarita:

u poganskoj jesam ruci,
kako ovca meu vuci, Nisam raba zakupljena,
o(d) ptičala kako ptica
9
da ja jesam prosta žena,
laćena sam ja divica, i kršćansku veru slidim,
75 jaše mene sam tužnicu
10
100 a tve boge nenavidim.
kako ribu na udicu,
kakono zvir u tenetu
pridoh u množ sad prokletu.
Slavni Bože, pomozi me, Odgovori Olibri svetoj Margariti:
80 u potribi ne pusti me!
Koga Boga, rec' mi, sloveš,
kîm imenom njega zoveš?
Svaki strasi sad ostavi
Pridu sluge gospodinu i dovedu svetu ter istinu meni pravi!
Margaritu, i jedan pride i reče:
Tvâ velikost, gospodine,

ni s njom složna doistine, Odgovori sveta Margarita:
ona vaše boge psuje
a jednoga Boga štuje; 105 Slavim, zovem gospodina
85 di : veruje ona Boga,
11
Isukrsta božja sina,
propeli su popi koga, kî proklinje boge tvoje
i svim srcem njega slidi, i uzdrži divstvo moje.
boge naše nenavidi. Do ovoga, znaj, vrimena
110 ne pogrdim ja imena;
ime hoću t' povidati
i kako se činim zvati:
Olibri se promini u obraz čineći ju k sebi ja sam roda plemenita,
priti i reče: ime mi je Margarita,
115 patriarka moj bî otac
Hodi malo, ženo, simo, kî nimaše blaga konac;
90 odkuda si neka vimo ! 12
bî poganin kako ti si,
Htij nam pravo povidati dušu zgubi za zli grisi.
ter se ne htij strahu dati!
13
Istinu ste svu slišali
Pravi meni koga s' roda, 120 ča ste mene upitali.
kâ li jesu tvâ gospoda,
95 nu jesi li prosta žena
ali s' raba obužena ? 14
Odgovori Olibri:
Veruješ li ti onoga
kî bî propet od nas Boga?
Diš li njega da svud sloveš
15
9
ptičal - ptičar, lovac ptica i na pomoć sebi zoveš?
10
jaše - uhvati
11
di - kaže (od gl. diti)
12
neka vimo - da znamo (od gl. viditi)
13
ne htij - nemoj htjeti, tj. nemoj
14
raba obužena - svezana robinja 15
diš - kažeš (od gl. diti)

83
Odgovori sveta Margarita: mnogu hoćeš čast imiti,

draga ćeš mi svrh svih biti.
125 Zginu tvojih otac slava
jer propeše Boga prava,
od njih svaki zlo dostiže
prot Isusu kî se zdviže. Odgovori sveta Margarita:
Kada Isus ov svit ojde, 16
130 u nebesko stan'je pojde, Bog zna, kî zna svaka dila,

u njem hoće kraljevati, da je meni duša mila,
nigdar konca ne imati. 155 i to neće nigdar biti
da ću njemu sagrišiti;
on jes po kom divstvo nosim,
kî mi daje sve ča prosim,
Rasrdi se Olibri i reče: on to more dobro znati,
160 k tebi neću ja pristati.
Uhitite tu divicu Ti nigdare tolikoje
ter ju stav'te u tamnicu, ne znemeš me z vere moje,
18
135 jer protiv se meni srdi kî put počeh ja sliditi,

a boge nam sve pogrdi. nigdar neću ostaviti.
165 Znaj da duša mâ veruje
Boga koga svaki štuje,
prid kim zemlja sva trepeće
Stave svetu Margaritu u tamnicu, i počne i boji se more veće,
Olibri činiti posvetilišće bogom, i dospivši prid kim jesu vitri v strahu
sede i reče slugam: 170 i svi mrtvi kî su v prahu,
gdo mu čini čast, pošten'je
Pojte vreda, službenici po svem svitu sve stvoren'je.
ženi kâ je u tamnici Boga slidim koga stan'je
ter ju k meni dovedite, nigdar nima pomanjkan'je,
140 sada, sada po nju ite! 175 za njega ću ja umiriti
i u svaku muku priti.
Pojdu sluge i privedu svetu Margaritu, i

kad dojde, reče njoj Olibri: Odgovori Olibri:
Zač nišćeti toj se daješ Gdi ne častiš moje boge,

tere život svoj izdaješ? podam tebi muke mnoge,
Ne htij tako morit tebe, pogubim te prez milosti,
jur pomiluj sama sebe, 180 rastrkat ću tvoje kosti,
145 htij štovati naši bozi, ako mene slidit budeš,
darovat [t'] ću dari mnozi! velu slavu ti dobudeš , 19
Izvan togaj , toj liposti

17
ljubit ću te već ner sebe,
20
dati hoću pinez dosti, ne ostavim nigdar tebe,

u mom stanu hoćeš stati 185 mâ žena ćeš prava biti
150 i mojom se ženom zvati,
18
ne znemeš me z - ne odvratiš me od
19
velu slavu ti dobudeš - steći ćeš veliku
16
ov svit ojde - ode s ovoga svijeta slavu
17
izvan togaj - osim toga 20
već ner - više nego

84
ako sama budeš htiti, 215 mnom se neće narugati

i sva dobra kâ su meni neprijatelj ov prokljati.
tebi budu, mojoj ženi. Svi kî tebe štuju, Bože,
neprijatelj njih ne zmože,
za prislavno ime tvoje
220 ne zapusti divstvo moje;
Odgovori sveta Margarita: vidiš gdi tvâ raba vene,
milosrdjem pozri mene,
Nigdar mene ne prihiniš tvâ kripost me ne zapusti
190 ni s moje me vere snimiš , 21
ni me zmoć njim dopusti,
pripravna ću na sve biti, 225 tvâ prijaka moć velika
ke mi muke hoć' zaditi,
22
oslobod' me ruk krvnika,
Isukrsta cić ljubavi da cić muke ku mi čini
na svaku me muku stavi srce mi se ne promini.
195 da divice sve ostale Zdravje meni htij poslati
sa mnom skupa Boga hvale. 230 i bol moju odlašati,
Isus sebe dâ propeti, neka moj plač i dresel'je
naše duše s pakla zneti, obrati se u vesel'je.
meni ništar ti ne priti,
200 ne bojim se za nj umriti,
prevelikim Bog pošten'jem
zlamenal me jest zlamen'jem. Kad to sveta Margarita reče, jedan ki ju
Zato te se ja ne bojim frustaše njoj reče govoreći:
ni se klanjam bogom tvojim.
Promin' misal, Margarita,
divojčice plemenita,
235 k našim bogom ti se vrati
Olibri reče slugam: i njim hoti verovati,
svrh svih divic bolje t' bude.
205 Sluge moje, već ne stojte, ljubljena ćeš biti svude.
vreda s ovom ženom pojte 23
Žalost s tugom nam dohodi
i prid ovim čudnim pukom 240 videć gdi ti krv ishodi.
mučite je strašnom mukom!
Visoko ju sad zdvignite
210 ter šibami svu izbijte
kad se mene sad ne boji, Pak drugi sluga njoj reče:
neg protiva meni stoji!
Uistinu svak se boli 24
i za tebe Boga moli

[divojčica, videć tebe
Raspnu svetu Margaritu i počnu ju fruštati, gdi umaraš sama sebe];
25 26
a ona govori s očima k nebu: svak na pomoć boge zove

gdi ti tilo krvju plove.
Ufam u te, Gospodine,
ne smuti(m) se doistine, 24
svak se boli - svak se žalosti
25
umaraš - ubijaš
snimiš - otkloniš, odvratiš
21 26
U uglatim su zagradama rekonstruirani, pre-
hoć' - hoćeš
22
ma Šibenskome rukopisu Muke, stihovi ili
23
vreda s ovom ženom pojte - smjesta s pojedine riječi nečitljive ili nedostatne u Zadar-
ovom ženom pođite skome rukopisu.

85
245 Ako ljubiš ti liposti Pak sveta Margarita obrnu se Olibriju i

cić nevere i sliposti, reče:
gospodin je srdit na te
i ne haje ništar za te, 265 Pse nečisti, zal človiče,
odlučil je učiniti zalih bogov naslidniče,
250 da spominak neć' imiti. ča sam sebe tako hiniš
Jur odluči i nakani ter djavalska dila činiš,
tere k njemu ti pristani. zač ti duše nije milo,
[Život će ti on shraniti 270 kô, nebore, činiš dilo,
i svega te obraniti]. ča li misliš, pse nečisti,
živu li me hoć' izisti?
Nigdar nećeš tuko moći
da ćeš himbom mene zmoći,
Govori sveta Margarita slugam: 275 Isukrst je kripost moja,
ne zmože me sila tvoja;
[O prizali svitovnici, ako činiš zala dila
zalih bogov naslidnici, 27
svrhu puti moga tila,
pojte činit vaša dila, nećeš tu moć, pse, imiti
ja se dosle nis hinila, 280 dušu moju pogubiti,
Isus mâ će pomoć biti, iz ruk tvojih, pse prokleti,
već ne htite govoriti! Isus će mi dušu sneti.
Ča, nebozi, vi mislite, O preljuti, strašni lave,
mene riči ne shinite, ne te biti vazda slave,
gdi mi tilo raščinate, 285 Bog moj hoće učiniti
meni duše ne skidate; tilo t' s dušom pogubiti,
to tilesno umoren'je s paklenimi [hoćeš] vuci
svač'je duše jest shranjen'je. vikuvičnoj stati muci.
K meni htij'te vi pristati, Ti ć' poznati Boga moga
Boga moga verovati 290 muku trpim cića koga,
kî jest moguć u kriposti i reći ćeš da je hvaljen
i podaje svim milosti, po sve vike vikom, Amen.
on nikogare ne umori,
on svakomu raj otvori;
kî na njega vratih kuči
ne da njemu da se muči]. Rasrdi se Olibrij i reče da grebeni meso
Duša slišat mâ ne more razkidaju svete Margarite, govori slugam:
usta vaša ča govore,
255 neću slišat vaši bozi Sluge moje, tu divicu
premda [jesam] v tuzi mnozi. umor'te ju kako psicu!
Slipi jeste [ludujući], 295 Vreda kljišća nataknite,
vaše boge verujući sva joj mesa razmaknite!
kî nigdare vas ne sliše Ne valja joj govoriti,
260 ni vas koga [kad] utiše. triba ju je umoriti,
Dobra nije meu njimi grebeni ju razdirajte
jer su glusi tere nimi, 300 ter joj muku ponavljajte!
oni jesu umoreni,
od človika [svi] stvoreni.
27
naslidnici - sljedbenici

86
Počnu razdirati mesa svete Margarite, a To rekši sveta Margarita, počnu ju i mučiti
ona oči k nebu uzdvignu govoreći: i grebeni mesa razkidati, i videći Olibrij gdi
njoj krv teciše, zatisnu oči ne mogući
V žalosti mi duša vene gledati gdi njoj teciše, i svi ostali kî bihu
obastriše jer psi mene, njim, i tako posteći reče Olibrij svetoj
30
zalih ljudi sviti zali Margariti govoreći:

protiva su meni stali,
305 u pomoć mi, Bože, budi, 345 Margarita, kud se dila,
Margaritu ne zabudi! 28
ča si sebi ti nemila,
Molim slavnu milost tvoju ne vidiš li tvoje tilo
da mi shrani dušu moju, da nigdire nije cilo?
obaruj me pakla muke Vele drago tebe molju 31
310 i ovoga zla psa ruke, 350 da učiniš moju volju,

od ust lava ržećega htij štovat moji bozi,
oslobod' me moć vičnjega, jer njih štuju ljudi mnozi,
lionkorna od jakosti il ćeš umrit ti divica
i od rozi strašnih dosti i prem kako jedna psica.
315 umiljenstvo [moje] shrani, 355 Gdi li mene ne uslišiš,
svakoga me zla obrani! smrtju sebe ti ulišiš,
Isukrste, pokripi me moj zaisto mač će biti
za prislavno tvoje ime, kî će t' tilo razrušiti,
meni [toje] daj ufan'je
29
rastrkati hoću t' kosti
320 da u tvoje dojdem stan'je! 360 od velike te liposti.
Čin' nebesa, Bože, tvoja Viditi te oči moji
ter da pride molba moja, [izbrojeni] udi tvoji,
golubicu pošlji tvoju i to vide tolikoje
neka čuva dušu moju ki okolo tebe stoje.
325 da mi bude uhranjeno
moje divstvo neskvrnjeno.
Daj mi srcu moć [toliku]
milost tvoju za veliku Odgovori sveta Margarita Olibriju:
da boj bijem kîno želju
330 suproti neprijatelju; 365 O prez stida pse nečisti,
viditi ga meni čini neć' bit vazda na tom misti,
neka mene ne prihini, vrime skoro hoće priti
čin' ovoga da krvnika da mi hoćeš zaviditi.
mâ povrže moć velika, Tilo li ću milovati 32
335 mâ mu duša zla ne tvori, 370 kô ću crnoj zemlji dati?

a on mene [tako mori]. Ako tilo sad pomilim,
Tvoja milost svaka može, Isukrsta ja uhilim;
učin' da ga zmore[m], Bože, kud bi duša tvoja pošla,
da ufan'je svako v tebi tu bi moja v muke došla.
340 ima diva čista sebi. 375 Ja to tilo krvi punim
Bože slavni, utiši me, neka dušu ja okrunim,
ja te molim, usliši me, u nebeskom stan'ju gori
slave tvoje glas velike Isus meni raj otvori.
[slavit će te va sve vike]!
30
posteći - postajavši
28
ne zabudi - ne zaboravi 31
molju - molim
29
toje - to, takvo 32
milovati - žaliti

87
Ne straši me već nitkore, 410 kîm li dilom ja uliših? 36
380 ništa tvoj mi strah ne more! Živih, mrtvih ti si, Bože,

sudac kîno svaka može,
37
[hoti, Bože, odsuditi,

ko će od nas boj dobiti.]
Rasrdi se Olibrij i zapovida svojim slugam 415 U tminah sam sad zle volje
da opet postave u tamnicu svetu jere strah me mnogi kolje,
Margaritu: smrtnih ranah ja se bolim,
uzdahom te, Bože, molim:
Sluge, doli iznem'te ju, 33
ne htij k meni sržbon biti, 38
u tamnicu poved'te ju, 420 ne hotij me zapustiti!

u onu u kôj nî svitlosti, Ne čin', slavni Gospodine,
umor'te ju prez milosti! duša moja da pogine,
u te stavih sve ufan'je
jere nimaš pomanjkan'je.
425 Slavni Bože od milosti,
Povedu sluge svetu Margaritu u tamnicu, i tužnicu me ti oprosti,
ona, kad ulize, zlamena se i počne moliti
34
milosti mi s neba rosi
Boga govoreći: koju moja mladost prosi!
385 Bože, kî hti odlučiti

kad mudrostiv sad će biti,
tebe vas ov svit se boji To rekši, sveta Margarita, dokle bude u
i u mnogom strahu stoji; tamnicu, nje baba bude prinašati njoj jisti, i
i dne jošće tere noći tako steći izajde zmaj i ulize u tamnicu,
390 straše te se svake moći. videći ga ona pristraši se i kleknu ter poče
Ti ufan'je jes svakoga, govoriti:
slava stana nebeskoga,
ti si, Bože, vela svitlost, Bože slavni, Gospodine,
primi mene jur na milost! 430 koga štuju sve dubine,
395 Bože, ti si sirot otac, [o Isuse nevidini
ti nigdare nimaš konac, kî u trojstvu jest jedini,]
obazri se rabi tvojoj, ti utvrdi rajsko stan'je
daj mladosti mojoj pokoj! da ne pozna[m] pomanjkan'je,
U oca sam hći jedina, matrimonij ti odluči
400 ostala sam kako stina, kî se nigdar ne razluči,
ne haje se mnom nitkore,
35
435 ti razvrše pakal isti,
otac ne zna gdi me more; djavla sveza na tom misti,
majku moju, koju ljubih, moć ugasi drakunovu
odavna ju ja izgubih. i velikost svu njegovu.
405 Ti, Isuse, Bože pravi, Ti si limbu vrata razbil,
Margaritu ne ostavi, 440 vražju silu jes oblomil,
čin' me vidit, sin Marije, mene tvoja ruka obrani
neprijatelj kî me rije. i napokom u raj shrani.
Ne znam njemu ča sagriših, O, Isuse priblaženi,
36
kîm li dilom ja uliših - kojim li djelom ja
33
doli iznem'te ju - dolje je odvedite povrijedih
34
zlamena se - prekriži se 37
svaka - sve
35
ne haje se mnom - ne brine se za mene 38
sržbon - srdit

88
ti pomozi ovoj ženi! da jest sasvim pomanjkala , 41
445 Ostala sam sirotica, vidih njega sve otrove

tvâ sam, Bože, službenica, da zmogoše ruke ove;
ovoj zviri ne dopusti 485 verujući križa sveta,
da me razdre nje čeljusti! bih z drakuna van izneta.
Učin', Bože, kripost tvoja Vidih njega svaka zala
450 da ga zmože jakost moja! da na zemlju jesu pala,
Ne znam zač se bije sa mnom vas razvržen vidih pakal,
ter me kolje smrtnom ranom, 490 žrlac od duš da je pukal,
42
želi tilo da duh pusti, vidih gdi moj križ procvita

da me poždre on čeljusti, raba tvoja Margarita.
455 da me unese u pećinu, Vidila sam veru moju
u njoj smrtno da poginu. gdi pokaza kripost svoju,
Bože, budi volja tvoja, 495 vidih isto veru moju
ne ča hoće mladost moja. da pokaza kripost svoju,
vera ka bi pogrjena
sad bi sasvim utvrjena.
Vidila sam tilo moje
To rekši, drakun otvori usta i požri svetu 500 gdi mirisi u njem tvoje,
Margaritu, a ona se prekriži u njem i tudje van iz njega mast ishodi
puknu drakun, a ona izajde vanka, i toti u svetih se kâ nahodi,
djaval dojde, i tako ona kleče govori:
39
vidila sam ja svet' uli
kadi moju glavu poli.
Hvaleć slavim, Gospodine, 505 Golubicu čekam moju
460 tvoje ime doistine, kâ mi slavu skaže svoju.
kî usliši molbu moju
i posluša kripost tvoju.
Isukrste, vični kralju,
tebe slavna sada hvalju 40
To rekši sveta Margarita, tad izleti
465 kî me zvali iz drakuna, golubica, i reče sveta Margarita:
jerbo straha bih ja puna.
Stup si vere ti krstjanske, Vidila sam, Bože sveti,
progonitelj jes poganske, golubicu gdi tvâ leti,
početak si od mudrosti, radujem se jer te ljubih
470 ti Bog jesi pun milosti. 510 i drakuna strašna ubih,
Slavni kralju o an'jelski, sve pod moje stavih noge
stvoritelju o nebeski, drakunove sile mnoge.
utvrdi mi pamet moju Do smrti se ne pristraših
i ukripi veru tvoju! kada njega ja potlačih.
475 Vidih moje verne duše 515 Sada tebe, vični kralju,
i gdi drakun mrtav puče, raba tvoja slavno hvalju,
vidih mrtvu ubojicu na daru ti hvala tvomu
kî me pozri nevoljnicu, kî si podal srcu momu,
vidih usta gdi otvori zmogoh silu svu i jakost,
480 da ga tvoja moć umori, 520 oslobodih moju mladost.
vidih njega jidost zala Bože, divic ti s' pošten'je,
svih grišnikov odkupljen'je,
39
kleče - klečeći 41
pomanjkala - oslabila
40
hvalju - hvalim 42
žrlac od duš - proždiratelj dušâ

89
hrana svetih mučenikov, da nevoljna sila moja,

oprošćen'je svih uznikov, koliku mi žalost stvaraš,
525 od svih pukov zdržitelju, da me svaki hip umaraš,
Bože slavni spasitelju. 565 sile moje ti ne kratiš,
Spasitelju svega svita, opet slobod moju vratiš.
hvali tebe Margarita,
i tebi se priporučam
530 jer se s tobom ne razlučam.
Molim tebe, Bože pravi, To rekši, popade Djavla sveta Margarita za
Margaritu ne ostavi, vlasi i vrže s njim na tla i sta mu na grlo i
ne htij mene zapustiti, reče mu:
htij me sebi pridružiti!
535 Nimam komu oči dvignu Ostavi se divstva moga,
jer me svaki jur odbignu, djavle stana paklenoga,
samo tebe jedinoga hoć' li duše već tentati,
pomoćnika imam Boga; 570 svega ću te sad sentati.
nu čin', Bože ti jedini, Meni li si hotil priti,
540 da me djaval ne prihini, djavle crni, prehiniti?
učin' meni doželeti Ne z[n]aš da ja imam Boga
vik se s tobom veseliti pomoćnika svemogoga?
ondi gdi su duše prave, 575 Ostavi se, ubojice,
da me ruke tvoje stave mene božje službenice,
545 u kraljevstvo oca tvoga, Isukrst je moj spasitelj
Gospodine, svemogoga. i svega zla obranitelj.
A nečista hudobino,
580 pri vojniku zla gidino,
znaš li da sam ja divica
To rekši sveta Margarita, skoči djaval i Isusova nevistica?
popade ju i poča govoriti:
43
Sve stvoren'je njega hvali,
svi narodi veli i mali,
Ostav' me se, Margarita, 585 Isusova slavna dika
ne progon' me sega svita, 44
ne pomanjka viku vika.
47
dovolje si jur stvorila,

550 brata si mi umorila;
od drakuna u prilici 45
požri tebe u tamnici, To rekši, ukaza se Križ iz neba i sede na

tvoje velo uzmožen'je Križ golubica i ču se glas božji di govori i
poda njemu umoren'je, reče:
555 još bi krunom mojom htila
da bi mene umorila. Blažena si, Margarita,
Htij si mene ukloniti, kruno divic sega svita,
ne hotij me progoniti! jer uzdrža divstvo v sebi,
Zač mi duše iz ruk iznimlješ 46
590 blažena ćeš bit na nebi;
560 ter mi dobro sve otimlješ? pripravna je tebi kruna
Toliko jest kripost tvoja kâ je svake dike puna,
okrunjen'ja njom ćeš biti,
43
popade - uhvati, zgrabi slavu vičnu hoć' dobiti,
44
sega - ovoga 595 čekaju te sve svetice
45
od drakuna u prilici - u liku zmaja
46
iznimlješ - uzimaš 47
pomanjka - oslabi

90
i blažene sve divice, 625 Znaj da Bezes ja se zovem

svi an'jeli tebe žele, i mnogo se v paklu slovem,
ob tebi se svi vesele, pak Belzebub prozvan jesam
svi na vratih rajskih stoje zač prijatelj Bogu nisam.
600 otvorivši krilo svoje Cića mene pravi mnozi
da te primu na nebesi, 630 stvoreni su svi ubozi,
zato mirno sve podnesi! i žeral sam ja njih muku,
bil sam tomu ja nauku.
Ja vsakomu dvižem rati , 49
nigdor meni moć ne skrati.

Tada sveta Margarita odgovori: 635 Samo sada ruke tvoje
izbodoše oči moje,
Slavni Bože, hvala t' budi, sva plamikom moć mi zgori
kralju an'jel i svih ljudi, jer mi brata ti umori.
605 da blaženo viku sveća Zato nad mnom imaš oblast
jer mi dare ti obeća, 640 ter me prognat hoć' u propast.
na svemu vam budi hvala, Od te straha prija nimah
50
u ruke sam vam se dala! jerbo biše zemlja i prah.

Evo raba, Gospodine, Odkad Isus u te pride,
610 cić tebe joj tilo gine, mene velik strah obide.
[vaše vele cić kriposti 645 i odkada sam Bog pravi
podniti ću sve žalosti], proročastvo u te stavi,
da bi tisuć smrti bilo, ina si se učinila,
sve podnese moje tilo. sva si uda prominila.
V tebi jest božje zlamen'je
650 kô mi daje umoren'je,
sada jesi okrunjena,
To rekši, sveta Margarita popade i poča ga sve kriposti napunjena,
biti govoreći: sad jest bila tvâ prilika
od biloće bila mlika.
Pravi meni, hudobnjače, 655 To zlamen'je v ruci imaš
duš ubozih udavljače, kîmno mene ti ubijaš,
615 odkuda je narav tvoja Isus v tebi sam pribiva,
cić ke stojiš prez pokoja? njegova se bojim gniva,
svezana me zato držiš
660 tere na me tako mrziš.
Hinac jesam i svih varal
Odgovori Djaval svetoj Margariti: ter sve ljudi jesam zmogal ,51
okol kojih kada idoh,

Vele drago tebe molju, na konac im tudje pridoh.
ne hotij mi bit na volju, 665 Činim človik da je vas spet
iz grla mi iznem' nogu, i da zgubi svoju pamet,
620 jer mi daješ tugu mnogu, zato nad mnom imaš oblast
mâ dila ću t' povidati,
ništa neću t' zatajati. stihovi prema rukopisu firentinske Laurenzi-
Htij me malo popustiti, ane.
sve hoću ti izustiti.48
49
Imenica rat u starijim tekstovima dolazi u
ženskom rodu.
48
Stihom 624 završava tekst Muke svete Mar- 50
od te - od tebe
garite preuzet iz Zadarskog rukopisa, slijede 51
zmogal - svladao

91
te me prognat hoć' u propast, a ti buduć kîh rojen'je,

činim mudrost da zabude sad mi daješ umoren'je.
670 kad u mojih rukah bude, 715 Eto meni vela žalost
kada bude človik spati, da tolika bî tvâ jakost,
njega budem pohajati, od oca se veća najde
i činim ga probuditi ter u ljubav božju zajde,
ter hotnici svojoj iti; kî ubija moju silu
675 koga od sna ja ne zdvignu, 720 ter mi muku dâ nemilu.
u snu njega zgrišit činu. Moja kripost uistinu
Njemu blago ja ne kratim, jur pomanjka i jur ginu
kud godi ću njeg obratim, kad divojka jedna mlada
uistinu jur nitkore z našega nas stira grada,
680 grišit mojih ruk ne more, 725 sama s' ti kâ djavli ubi,
svih u boju prinemagam razbila s' mi jure zubi.
ter velikom moću zmagam.
Onih svrh kîh oblast imam,
njih iz vere van iznimam,
685 i kîh najdu nepripravnih Odgovori sveta Margarita:
tere na boj moćno slabnih,
kî zlamen'je nima križa, Hvale meni ne izusti,
uhiti ga moja mriža, al ti rasrdih svi čeljusti,
kî priliku tvoju ima, Koje tvoje jest kolino,
690 oblast nimam ja nad njima; 730 rec' mi, čarna sad godino,
svi kî veru nenavide, odkuda si ti izašal,
svak u ruke moje pride, kako li si tu moć našal
i kî zajdu iz svetošći da pravadnim dobra zimlješ
tere stanu v nečistoći, ter ih z božje vere znimlješ?
695 iznevarke svih uhiću
52
ter ih svežem (v) moju vriću,

kîh priličnih k tebi najdu,
od svih tužan ja odajdu, Odgovori Djaval:
sramotan sam i zlo čuven , 53
700 i od tebe batom izb'jen. 735 Da nu rec' ti malo meni,

Pristan' jure, Margarita, odkuda je život tebi,
prognan jesam z sega svita, odkud udi tvoga tila,
ne znam ča ću učiniti, ke ih moć mi učinila?
ni kamo se nebog diti,
54
Prav' mi kâ jest vera tvoja,
55
705 od velike tve jakosti 740 hoću t' kazat dila moja.
prib'jene mi jesu kosti. Ali kako to jest bilo
Bî mi žalost privelika da Bog pride v svoje tilo?
da me j' zmogla moć človika, Kako li je va te prišal,
da divojka gdi me dobi, kako li je s neba sišal?
710 to mi žalost s tugom pribi, 745 Sva ću t' dila mâ skazati,
jošće veće da tvâ mati htij meni to povidati.
s ocem hoti k nam pristati,
52
iznevarke - iznenada
53
zlo čuven - po zlu čuven
54
ni kamo se nebog diti - ni kamo se jadan
djeti (staviti) 55
prav' - reci

92
Odgovori sveta Margarita: 785 Mi po zemlji ne hodimo,

negli s vitri svi letimo,
Nî dostojna rič viditi, zato ovdi ne smi(m) stati
meni tebi poviditi, ni s tobom se već karati.
po kî put sam stekla milost Jošće ću te ja moliti:
750 da toliku imah kripost, 790 htij me malo oprostiti;
nî dostojna rič viditi blago svita dat' hoću ti,
da ću s tobom govoriti, daj mi malo počinuti.
jer je u mni božja milost, Zaklinam te Bogom živim,
on je meni poda(l) kripost: Isukrstom sad istinim,
755 kî gospodin želi biti, 795 da me sasvim ne odgoniš,
neće s' slugam podložiti; od duš mene s kîh progoniš;
zato, buduć ti moj sluga, u zemlju me ti zatvori,
svit se s tobom i svak ruga. a tako me sad ne mori;
dokle budeš ti živiti,
800 neću tebe naviditi;
nijednomu pravadniku
Odgovori Djaval: ne učinih već zlo človiku;
to se tebi ja obitam,
Kad li hoćeš, praviti ću, 56
stanovito sad zavitam;
760 sve na stranu ostavit ću: 805 jošće ću ti govoriti,
Satanas kralj naš se zvaše gdi nas hoćeš zatvoriti:
kî v nebeskom raju staše, Salamuna mudrost vela,
kî cić njega oholosti kâ nas biše uzom spela,
izagnan bî prez milosti, gdi se biše vas dvor paklen,
765 i njega Bog od istine 810 svom kripostju u sud stavljen,
posla s neba u dubine. za života da njegova
Kî Satanas kada čuje, ne reče mu ni zla slova;
gdi se sveti al Bog štuje, sad po smrti mi njegovoj
onamo nas čini iti učinismo red novi(ji);
770 eda b' htili naši biti, 815 ne mogosmo počivati,
da zmožemo mi onoga jasmo v ognju pribivati.
57
kî verovat bude Boga, Babilonski ljudi videh,

i tomu se mnogo čudeh;
(Lakuna) mnjahu da je vnutri zlato,
820 sud razbiše i sve zato;
i srdi se jer s' ti bila ispušćeni tada bismo,
kâ si Rufna umorila. vas svit ovim napunismo;
775 Mi svi jesmo učinjeni istinu t' moj jazik pravi,
tad an'jeli izmučeni, prosim t', jur me se ostavi.
kad(a) nas Bog vrže doli
jere bismo svi oholi,
past nas čini v jame paklene
780 gdino stoje duš' neverne. Odgovori sveta Margarita:
Ne smim usta otvoriti
ni već s tobom govoriti; 825 Djavle čarni, htij mučati,
i zabi(l) sam jur sam sebe ne htij veće sad kričati.
gdi okrilil jest Bog tebe. Neću slišat tvoga glasa,
56
praviti ću - reći ću 57
jasmo - nego

93
ni već stoj hip i ni časa; 855 tebi će se pristojati

poj od mene, duše zali, Boga moga verovati,
830 djavli stoje gdi ostali. Isukrsta, božja sina,
Sad mi razlog htij izdati 58
vsemogoga gospodina,
od duš ke si htil zaklati; i da budeš to hotiti,
da te bat moj još ne bije, 860 meni hoć' li dobar biti.
odajd' od ljud gdi ih nije; Vsih prorokov toliko je,
835 poj jur u svi časi zali htij slišati riči moje:
gdi su djavli svi ostali, ti se mnogo, da znaš, hiniš;
gdi glas ljudski nije slišit, čim tu misal ne prominiš,
ondika se pojdi mučit. 865 jer su nimi svi idoli
kîm se tvoj puk sada moli,
i jošće ih oni štuju
jer su nimi i ne čuju;
To rekši sveta Margarita, otide djaval. zato k meni htij pristati
Tada zapovidi Olibrij svojim slugam da 870 ako ć' duš' v opokoj dati.
dovedu svetu Margaritu njim govoreći:
Sad k tamnici vi pojdite,

840 Margaritu dovedite, To slišavši, Olibrij zapovidi svojim slugam
neka vidim hoće l' htiti takoj govoreći:
svoju misal prominiti.
Sluge moje, nu tecite,
sad ju golu izvucite,
još ju višlje uzdvignite,
Pojdu sluge po svetu Margaritu, iznemu ju svitnjaci ju izžezite.
60
iz tamnice. I ona izašadši prikriži se.

Privedoše ju sluge k Olibriju. Reče joj
Olibrij govoreći:
Dvignu svetu Margaritu i počnu i žgati
Molim tebe, Margarita, dupliri gorućimi, a ona poče govoriti:
61
divojčice plemenita,
845 ne čin' muke da te kolju, 875 Višnji Bože, srce moje
učin' jure moju volju, čin' da ne pust' vere tvoje,
hotij k meni ti pristati, obrani me tvoga gniva,
boge moje adorati, da grih u mni me pribiva.
dostoji se ta rič tebi
850 ako hoćeš život sebi.
Olibrij reče svetoj Margariti:
Odgovori sveta Margarita: Margarita, ča se hiniš,

880 ča jur misal ne prominiš?
Nije tako kako pravljaš , 59
Hotij jure odlučiti,
jer me vanka puta stavljaš, idolom se pokloniti.
I meni se ne pristoji
verovati bozi tvoji;
svitnjaci - bakljama
60
58
razlog... izdati - položiti račun 61
počnu i žgati dupliri - počnu ju paliti
59
pravljaš - kažeš duplirima (dvostrukim svijećnjacima)

94
Odgovori sveta Margarita: sad vreda to opravite,

910 Margaritu v kotal stavite,
Ne prominim misal moju,
ni učinu volju tvoju;
62
(Lakuna)
885 tvoji bozi nisu pravi
jer ih smrt svaki zadavi. kuželjom ga čin'te vriti
Uistinu neće moći jer ju hoću umoriti,
djaval jednu divu zmoći. z(a)vežite njeje ruke
Ne hotij mi to praviti, neka sliša veće muke.
64
890 neć' Isusa ostaviti,

na me stavi on zlamen'je,
čuva moje svud pošten'je;
Isukrst, koji se slavi, Sluge nalože oganj i stave kotal s vodom na
krunu slave na me stavi. oganj, a unutra svetu Margaritu koja,
budući u kotlu, na ognju počne govoriti:
915 Vsemogući o Isuse,

Olibrij, rasrdiv se, reče slugam: Margarite gledaj suze,
ti razveži uzu moju,
895 Sluge moje, otidite, sad pokaži kripost tvoju.
velik kotal donesite Tebe, Bože, neka slavim,
da plamikom oganj gori, 920 tere veru ne ostavim,
Margaritu da umori. i da činim tebe znati,
druzih va te verovati.
Ne učini, Gospodine,
raba tvoja da zagine;
Donesu sluge kotal i, staviv ga na oganj 925 oganj ovi, kî m' izgara
puna vode, reci Olibriju:
63
ter me tužnu sad umara , 65
Isukrste o istini,
Ča nam reče svitlost vaša, čin' tva kripost da učini,
900 sve zasluži služba naša: da ov oganj, kî sad gori,
evo kotal mi našli smo 930 Margaritu ne umori.
kî vam sada donesli smo. Voda v ku sam postavljena,
Hti nam sad zapoviditi, budem sada ja kršćena,
ča imamo učiniti. da ne bude umoren'je,
905 Drv donesli smo dosti nego moje prosvitljen'je,
za služiti tvoj milosti. 935 neka bude zdravje moje
uzvišen'je slave tvoje.
(Lakuna) Okrili me, Gospodine,
tvoja raba da ne zgine,
pošlji tvoju golubicu,
940 pohodi me nevoljnicu,
Olibrij slugam reče: neka vodu blagoslovi
u ku stati mene čini.
Oganj vreda naložite, Zlamen'jem me kripi tvojim
kotal vode napunite, v ovoj muci da ne stojim,
945 sada mene da ponoviš,
62
učinu - učinim 64
neka sliša - neka oćuti
63
reci - neka kaže 65
umara - ubija

95
rabom svojom da ti proviš, 66

Moje boge već ne štuju,
da mi povi slavu tvoju Isukrsta svi veruju.
ter odlahča muku moju, Svim im glave posicite,
da me svetom vodom pol'je, 980 nikomure ne prostite!
950 prišad tvoje za pristol'je.
Dušu, život potvrdi mi
i vsu pamet prosvitli mi,
svi odvrži grisi moji
67
To rekši, pobiše ih, pake Olibrij reče
ter me, Bože, izpokoji. jednomu od slug svojih govoreći:
955 O Isuse, Bože pravi,
u tvojoj me hrani slavi; A ti, slugo, toj divici,
tilo moje da krst prime, sad joj glavu tuj usici.
Oca, Sina, Duha ime, Cić nje puk toliki zginu
srce m' kolju sad čemeri, i Bogu se svi podvignu.
960 čin m' umriti v tvojoj veri, 985 Od mene s njom sada pojdi
jer se, Bože, vazda hvališ ter na stranu svaka ojdi.
i va vike vikom slaviš. Da si hrlo to stvorio!
Još ju nisi umorio?
To rekši sveta Margarita, učini se trus .

68
Pride golubica noseći krunu svetoj Uhitiše svetu Margaritu, povedoše ju na

Margariti i sede na glavu nje, i odvezaše se ub'jen'je. Reče joj sluga ki ju htiše ubiti:
ruke nje, i zajd van vodi govoreći:
69
Pozri mene, Margarita,

Gospodine kralju pravi, 990 divojčice plemenita,
ti v spasen'je mene stavi. htij me sad pomilovati,
965 Odi sebe svom jakostju, Isusa ću verovati.
opasa se sad kripostju, Tebe sada za to slidim
zač si mene prosvitlio jer Isusa s tobom vidim
i mnogo s' me uzvisio. 995 i an'jelov tolikoje
V tvoju slavu do istine gdi okolo tebe stoje.
970 sada pridoh, Gospodine.
Mene pusti muka ova
jere me ti pomilova.
Odgovori sveta Margarita:
Tebe hoću ja moliti;

Olibrij se rasrdiv reče slugam: ne htij tako nagal biti,
hotij mene uslišati,
Sluge moje, uhitite, 1000 vrimena mi jošće dati
ove ljudi svi pobijte, da pomolim Gospodina,
975 i svu dicu i sve žene, Isukrsta božja sina,
uvridiše mnogo mene. koga veru diš da slidiš
i kod mene sada vidiš.
66
rabom svojom da ti proviš - da sačuvaš
svoju robinju
67
odvrži - otkloni
68
trus - potres
69
zajd van - izišavši

96
Odgovori oni sluga: da mu dušu ne zadavi,

uzmi ga čuvati i u javi.
1005 Ča mi budeš ti prositi, 1045 A kad bude grih imati
sve ti hoću dopustiti, ter prošen'je uspitati,
učinjena t' budi milost, prosti njemu, Gospodine,
za me moli božju kripost. slavni kralju od istine.
Koji zdihta staviv ruke
72
1050 v ove knjige moje muke,

htij ga čuvat od napasti
Poče sveta Margarita moliti gospodina i od svake zle propasti.
Boga ovakoj govoreći: Daj mu, Bože, višnje stan'je,
gdino nije pomanjkan'je,
Bože kî bi mučen mukom, 1055 pun vesel'ja i radosti,
1010 i svit držiš tvojom rukom, i grihe mu vse ti prosti,
kî d' viruju viru tvoju, da se bude radovati,
i da vzvisiš viru svoju, uvik s tobom pribivati,
hotij meni dopustiti i kâ bude ovoj čtiti
ča te budu ja moliti. 1060 ter pri sebi još nositi,
1015 Tva me milost sad usliši oblahčaj joj njeje grisi
da se vera tvâ uzviši. ter joj zlobe sve zamrzi;
Hotij, Bože, dopustiti mi u sebi svi čujemo
sada tvojoj Margariti da svaki čas zgrišujemo;
ovu tvoju slavnu milost 1065 od krvi smo i od puti,
1020 da prokažem tvoju kripost: grih nas slabih većkrat smuti.
svaki človik kî spomene Veće j' tvoje smilovan'je
u potribi vazda mene, nego j' naše sagrišen'je.
njega hotij utišiti Zato, Bože, svih pomozi,
i njegovu molbu slišit; 1070 prosti grišnim grihe mnozi.
1025 prosti njemu grisi veli, Učini im tolikoje
daj mu milost koju želi. misto gdi im kosti stoje.
Moju muku ki čtit bude ,
70
Kî upiše muku moju,
pomozi ga, Bože, svude. podaj njemu milost svoju.
Kî sviću žge mojoj raci
71
1075 Kâ ju drži v celi svojoj,
1030 ku dobude svojoj muci, bit nišćeti ne daj u njoj,
toliko mu grisi prosti da se u njoj zlo ne zgodi
i svoje mu daj milosti. neg da radost svaka plodi.
Kî godir se grihov kaje, I tko bude još prositi,
od grihov se spovidaje, 1080 milost m' hotij v svem stvoriti:
1035 tere bude mene zvati, kad od svita duh mu pojde,
htij mu, Bože, pomoć dati. čin' duh tvoj k njemu da dojde.
Pomiluj ga, Gospodine, Za prislavno ime tvoje
takav človik da ne zgine. sad moljen'je usliš' moje:
Ne dopusti duhu zlomu 1085 grišna kršćena ne vmori,
1040 naudit človiku tomu, a svakomu raj otvori.
da ne mozi učiniti,
smrtnim grihom sagrišiti,
ki čtit bude - tko bude štovao

70
kî sviću žge mojoj raci - tko upali svijeću

71
momu grobu 72
zdihta - uzdahne

97
To rekši sveta Margarita, prosvitli se nebo Blažena se ti nazivaš

i prileti golubica noseći križ. I svi ki ondi s mistom u kôm' sad pribivaš.
bihu padoše na zemlju. I golubica taknu K meni nastoj sada priti,
svetu Margaritu; i slišaše glas iz neba 1130 misto hoću t' pripraviti.
govoreći: Uistinu s tobom stojim
i od tebe ne odhodim.
Blažena si, Margarita, Rajska vrata hoću tebi
meju divicami sega svita otvoriti kako sebi.
kâ poželi ulji sveti
1090 kî će te zla svakog zneti. (Lakuna)
Blažena si svom vrimenu
u molitvi ku spomenu,
za svih grišnih sega svita,
tere v Boga milost pita. Sveta Margarita reče okolo stećim ovakoj
1095 Zaklinjam se kletvom mnogom, govoreći:
samim manom , tvojim Bogom,
73
slavnih mojih arhan'jelov, 1135 Oči moji, majke drage,

i tolikoj svih an'jelov: bratje, sestre moje blage,
svaka kâ s' me ti molila svih vas hoću ja moliti:
1100 uslišana jesu bila; 74
htite meni sad prostiti;
tvoja molba ispunjena, vičnim Bogom zaklinam vas:
krunom slave s' okrunjena. 1140 moliti ću Boga za vas
Veće dano jest sad tebi da u svaki čas i vrime
neg prosila jesi sebi. spominate moje ime,
1105 I blažena s' jer u muci danu jure to odluč'te,
spomenula s' svi grišnici. Isusu me priporuč'te,
Gdi se tvoje tilo stavi 1145 zasve jer sam ja grišnica,
al' se tvoja muka slavi, poganska me kolje miš'ca.
gdo pohodi onoj misto, Ja ne gledam ništar toga,
1110 grih mu prostim ja uisto. za vas molim moga Boga:
I gdo jednu suzu prol'je da vam grisi sad svi prosti
cića vele muke tvoje, 1150 ter vas u svoj stan pripusti.
tudje grisi prostim njemu. Njemu hvalu ja uzdajem
Svaka dobra privede mu jer g' očito ja poznajem
1115 kî držati budu toje da njegova vela kripost
knjige vele muke tvoje. mene prime sad na milost.
Uistinu Duh će Sveti 1155 On mi hotij dopustiti
svakoga iz zla izneti, svetimi se veseliti,
Svet' Duh ih će pohoditi zato hvalim njega diku
1120 i ljubav će ondi biti jer je blažen vika viku.
i obilje v onom domu
svega dobra i u komu.
Svi kî verovaše
tere mene sad poznaše, To rekši sveta Margarita, pak reče onomu
1125 u stan'je ih prijah moje ki joj imaše glavu odsići:
cić ljubavi vele tvoje.
Iznem vanka jur človiče,
73
samim manom - samim sobom 1160 posić mene jure meče(m).
74
svaka kâ... uslišana jesu bila - sve što... je
bilo uslišano

98
Jur me moreš ti ubiti To rekši, kleknu na kolina, priporuči duh

jer sam mogla svit dobiti. svoj gospodinu Bogu, a ubojica, poj mač
75
svoj, udri po vratu svete Margarite, odsiče

joj glavu. Odsikši joj, pade nazada od velika
straha. I tudje an'jeli pridoše i okriliše tilo
Reče joj ubojica: nje postavši vazamši dušu nje ponesoše ju
76
u kraljevstvo nebesko pojući i govoreći

Ne učinim toga dila veselo:
jer je meni duša mila.
1165 Ne ubijem divu čistu Nigdir nije dostojnije
ni to stvorim u tom mistu. 1180 ki bi bil, Gospodine,
Mojim okom jesam vidil skladam tvojoj velikosti
gdi je Bog s tobom govoril. tolikoje u kriposti
To ne mogu učiniti, v koj pribivaš, Isus' Bože,
1170 tebe mače(m) poraziti. jer tvâ milost svaka može.
77
(Lakuna)
Odgovori sveta Margarita: 1185 Svet, svet jesi, Gospodine,

ki neć' grišnik da pogine.
Ako mene neć' ubiti, Nebo, zemlja tebe slavi,
sa mnom dila neć' imiti Isukrste, Bože pravi.
u kraljevstvu Boga moga k sebi prija Margaritu,
78
Isukrsta vsemogoga. 1190 nju ne poda zmoći svitu.

Velika jest tvoja kripost 79
(Lakuna) jer svih primaš ti na milost.

Zato s', Bože, slavno slavljen
po sve vike vikom. Amen.
To rekši, sveta Margarita opet kliče: Konac.
1175 Bože slavni, molim tebe,

ne učini zacić sebe
da grih pade kî sad stvori
na človika kî me vmori.
75
poj - uzevši
76
vazamši - uzevši
77
svaka - sve
78
prija - uze
79
kripost - moć

99
Srednjovjekovna drama — Prikazan'je života s. Lovrinca mučenika
Prikazan'je života
s. Lovrinca
mučenika

100
Imena od onih, koji ulizuju u ovu rapresentatiun:
Angel Jupita
Merkurij Tentinelus
Valerian Inpolit
Cesar Lucil
Bonifacij Konkordija
Astories Cocan
Sisto papa (Pitagor)
Felicij Roman
Lovrinac Luvela
dičica
Kirika Tersona
Kresencij Anija
divičice
Justin Talanta
Hudoba Cirij
Partemij Aneluton
Kančilir Nikostrat
Felicisim

101
POČINJE PRIKAZAN'JE SV. LOVRINCA.
ANGEL VALERIAN
An'jel govori: Ovdi Valerian vitezom govori:
Od vičnjega boga strane O obrani ter vitezi,

pozdravljam vas o krstjane, sve hrabrenstvo tere knezi,
ki ste prišli slišat dila, 35 skupte sluge i oprovde
od Lovrinca ka su bila; s trumbitami sada ovde,
5 i od Sista pape sveta, da budemo spravno iti
komu glava bi vazeta, mi cesara pohoditi,
i njegovim učenikom kako običaj mi imamo,
i ostalim mučenikom; 40 da vesel'je njemu damo.
a to da vi stvar vidite, Ne hotijmo već krsmati,
10 kojom pamet utišite. jur se ima on ustati.
Zla mišljen'ja mino hode,
1
ka dovika na grih vode.

Dakle svih vas ljubeznivo
molim, stojte sad pomnjivo.
15 Ovdi vam će pokazati, MERKURIJ
da budete dobro znati,
koli 'e bogu rič pridraga, Zatim ima ustati Merkurij, ter govori
već ner svega svita blaga, Valerianu:
ko mu služi s dobre volje,
20 ter za nj trpi sve nevolje, Naš čestiti gospodine,
i koliko još veliku bud' stanovit do istine,
slavu ima tere diku 45 kako srce tvoje želi,
ostavivši dila huda i nam milost tvoja veli,
svega svita puna bluda. obslužit smo mi pripravni,
25 Svaka muka, trud i žalost i združiti tvoj kip slavni
u vesel'je 'e njemu i radost. tamo i svud kuda pojde,
Kako Lovrincu još dijaku 50 nitkor tebe sad ne ojde,
svih dopelja nam na muku, jer si slava naša i dika,
koga muke skazat će istu i rimskoga stan'ja vika.
30 vidit ćete na ovom mistu;
a to s pomnjom poslišite,
tot budite ter ne spite.
VALERIAN
Zatim ima pojti Valerian cesaru sa svom

družbom, i njemu se poklonivši govori:
Ajer, koji gromom stresa,

tere vlada sva nebesa,
1
mino - nejasno značenje; možda greškom
umjesto mimo

102
55 bog od bogov silni Jove , 2

Da jer u sve naše dili
po svem svitu koji slove, običaj smo taj imili,
spasi tebe, o cesare, pri početka kega stvari
i sve ljudi mlade i stare; da se dadu bogom dari,
u radosti častnom viku 95 da nam pomoć oni dadu,
60 uzdržati krune diku nam i svakom u sem gradu;
vrhu naše sve dobitje zato hrlo čin' da skupe
daj ti, tere slavno žitje. naše pope ter biskupe,
Ako želiš ti prez rati 3
da u templu slavom mnogom
u gospodstvu tvomu stati, 100 svetilišće dadu bogom . 5
65 kripost tvoju skazat rači,

ter kršćansku viru tlači;
ku ako ćeš strt sa svima,
da imena već ne ima,
tribi ti je snažno hitit, VALERIAN
70 Sista papu njih uhitit
sa svom družbom, š njime ka je, Valerian ovdi pošlje sluge po pope, da
jere glave druge nije, imaju ured staviti posvetilišća, i govori:
i sa svima da sakriju
Isukrsta i Mariju, Merkuriju, naglim stupom
75 da se ugasi sasvim ovo našim reci poj biskupom,
Isusove vire slovo. cesarova da njim svitlost
zapovida ovu milost,
105 sad da skupe pope i djake,
i potribne stvari svake,
da prikažu svetilišće,
CESAR našim bogom slavno bitje.
Cesar Valerianu govori:
O nabdaru svega kneže,

koga ruka rimska steže, MERKURIJA SLUGA
o uzmnožni Valeriane,
80 štitu rimski na sve strane, Merkurija pojde k popom i k biskupom, ter
slidit ćemo sa svim dilom njim govori ove riči:
tvoj svit mudri našom silom,
4
da se sasvim stare toga O biskupe poštovani,

sime puka krstjanskoga, 110 ne sidite tuj za mani,
85 ko po Petru najpri pride dajte vašim popom reda,
meu rimske nikad zide, da se u tempal skupe ureda.
koga kad puk zvaše prija Jere cesar hoće tako,
Isusova vikarija, da se boje svakojako
kakono se sada Sisto 115 sad učinit svetilišće,
90 na njegovo zove misto. i tomu se ne lin' nišće.
2
Jove (lat. Jovis, gen. od Jupiter) - Jupiter,
vrhovni starorimski bog
3
prez rati - bez rata (borbe, sukoba); imenica
rat je u ženskom rodu
4
svit - savjet 5
bogom - bogovima

103
BONIFACIJ POP ASTORIES BISKUP
Dospivši Merkurija Bonifacij odgovara: Sada Astories molitvu govori:
Dobro došal, o viteže, A ti Marte svitli boje,

7
zapovid me tvoja spreže, 140 po nas rimske ljudi ove,

od cesara jer mi reče, tvoja moć se za njih trudi,
120 zato sada svak poteče ne zapusti tvoje ljudi;
k našim bogom da se pravi, neprijatelje sad povali,
a ino se sve ostavi. da se ime tvoje hvali.
Zato kad mu drago, dojdi,
čekamo ga skupa ovdi.
POPI
ASTORIES BISKUP Svi popi odgovaraju:
Ovdi se ima ustati cesar sa svom družbom, 145 Amen, amen, tako budi,
i pojdu k idolom i ondi došavši klanjaju i kako s' rekal, sve se zbudi.
poklone se i takoj kleknuvši dokli molitvu
učine, pak Asiories molitvu čineći govori:
125 O svemogi Jupitere,

koga kripost svud se stere, SISTO PAPA
najprija se molju tebi,
6
jer najveći jes' na nebi, Zatim cesar ima ustati i pojti na svoje
tvoja kripost svaka more, misto; pak govori svojim popom Sisto
130 gromom stresa zemlju i gore, papa:
svemogući oče, bljudi
sad cesarom rimske ljudi, Bratjo i sinci moji drazi,
i narode sve ostale, u duhovnoj budte snazi;
koji tvoje ime hvale; jere ja mnju , čuli vi ste,
8
135 a krstjane sve proklete 150 muke ke vam zadat išće

star'te tvoje sile svete. Decij cesar nemilostni,
i njegovim š njim milostni,
da Isusa zatajimo,
a idolom se poklonimo;
155 ki je božji sin istini,
POPI SVI po kom ov se svit učini;
za koga ću smrt prijati,
Popi ostali svi odgovaraju ove riči: prija ner ga zatajati,
za njegovu svetu viru,
Amen, amen, tako budi, 160 ku pogrdit sada tiru,
kako s' rekal, sve se zbudi. koju pri vas sveti mnozi
krv proliše njega skrozi,
7
Marte - Mars, starorimski bog rata (prema
tal.)
6
molju - molim 8
mnju - mnim, mislim

104
Isukrsta i učenike mir vikovnji vam će dati,

slideć i sve mučenike. i u pokoju vazda stati.
165 Zato spravan svaki budi,
trpit muke svaki trudi
za onoga, koji na križ
izdahal je, kako sam viš.
CESAR
Cesar Valerianu govori, šaljuć ga po Sista:
FELICIJ 195 Pokle svršen jest oficij

i prikazan sakrificij,
Pokleknuvši Felicij, ja pitati Sista, i govori:
9
Valeriane moj uzmnožni,
mojoj kruni tere zbožni,
O svet' oče i pastiru, čin' kripostju dat sve s častju
170 ki Isusovu slidiš viru, 200 i tvojega knežstva oblastju,
tvoja svetost dobro vlada uhvativši Sista svežeš,
Isusova ovih stada; i k pristol'ju mom privedeš,
ti nas paseš i obglijedaš, da iskusim tere viju , 11
i razdriti vukom ne daš; je l' istina, na nj ča diju,

175 ti nas učiš zakon sveti, 205 da Isusa on viruje,
i duhovne pisni peti; moga boga pogrjuje.
vid' prez tebe, oče mili, Odpraviv se veće ne stoj,
ni kriposti naših dili; ča ti rekoh, z družbom jur poj.
tvoja milost nas oblada,
180 i na pravi put naklada.
Da kud ćemo sada pojti,
kad nas misliš ovdi ojti?
VALERIAN
Valerian ostaloj družbi govori:
SISTO PAPA O vitezi stan'te gori,

210 ča di cesar, da se stvori ;
12 13
Sisto odgovara Feliciju i Japeru, da imaju svak vas snažno sada hiti,
kleknuti, dokli Sisto dospije, i govori Sisto: on nevirnik da se uhiti,
14
papa Sisto ki se pravi,

Svemogući on stvoritelj neprijatelj rimskoj slavi.
ter on mili odkupitelj
185 vazda s vami hoće biti,
i u trojstvu vas kripiti.
On milostiv jest i moguć,
i u daru svakom slovuć,
podati vam hoće jakost
190 i ostalim mukam radost;
ako svaki vaju bude 10
čist od griha misli hude, 11

viju - vidim
12
di - kaže (od gl. diti)
9
ja - uze (od gl. jati) 13
da se stvori - da se napravi
10
svaki vaju - svaki od vas (ostatak duala) 14
on - onaj

105
VALERIAN CESAR
Zatim Valerian pojde z družbom, i došavši Cesar opet Sistu odgovara:

k Sistu papi Valerian govori:
235 Promin', starče, tvoju volju,
215 Hodi, starče, do cesara, ter primi svit, kim te molju,
da te od zledi tve pokara, da ne izgineš ti sa svimi
i ovi s tobom zali hinci, učenici sad tvojimi;
ki diš da su tvoji sinci.
15
di li ne ćeš, na velici
Platiti će, neka viste, 240 pogibal' si s učenici.
220 ljudi, koje odmamiste,
da viruju s vami onoga
Isukrsta propetoga,
koga vam je zatajati,
ali sada smrt prijati. SISTO PAPA
Sisto opet cesaru odgovara:
Otac i sin i duh sveti,

CESAR ki u trojstvu jest kip treti,
on nam hoće pomoć dati,
To rekši Valerian uhiti Sista i Felicija i i na muki s nami stati,
Jupita, ter jih svezav povedu k cesaru, i 245 ki u trojstvu svetom stoje,
vidivši Sista cesar, govori: prijimlje jih, ki ga mole.
225 Primi, starče, moj svit sada

za tve zdravje i tvoga stada;
našim bogom slavu podaj,
a kršćansku viru odhaj. CESAR
Cesar Valerianu i ostalim govori:
Pokle viđu , da utvrdi

16
SISTO PAPA misal starac ov prigrdi,

i kad riči mojih ploda
Papa cesaru odgovara: 250 ni neviri našoj škoda,
u tempal ga povedite,
Nigda neću to stvoriti, Martu brzo ter činite,
230 ni me vire pritvoriti, da tuj prida nj tamnjan stavi,
da svetit ću ja onomu ter njegovu moć proslavi.
Isukrstu bogu momu, 255 Gdi li sa svim on se odneti,
koji zemlju, nebo, gore, tere njemu ne posveti,
vlada, moću svom sve more. u tamnicu mramoritu
vrzte njega i družbu tu.
Jer to misto tvrdo prave
260 za držati ljudi od glave,
neka toga starca huda
opet imam ja prez truda.
15
ki diš - koji kažeš, za koje kažeš 16
viđu - vidim

106
VALERIAN koji smira naše tilo,

u kom dušu vas lagahnu
Ovde Valerian povede Sista u tempal i 300 za dobrotu svoju dahnu.
dovedši ga govori Valerian Sistu u templu: Ne viruje tko u nj poni,
dušu s tilom gubi oni.
Ako ć', da ti stvori milost Zato, sinci Isusovi,
cesarova sada svitlost, po njem smo prišli na svit ovi,
265 i ako ćeš z družbom sada 305 vratite se Isukrstu,
ne okusit smrtna jada; njega viri tere krstu;
posvet' Martu mogućemu, upustite zale duhe,
inih bogov mnoštvu svemu, vaše idole slipe i gluhe;
i služiti htij srčeno ako cesar stavi ruku,
270 našim bogom svim općeno. 310 da vam poda za to muku,
ne prominte vaše volje,
da vas peče, vari i kolje,
jer u život vikuvičnji
prijat vas će otac vičnji.
PAPA SISTO
Odgovara Sisto Valerianu i govori:
O smamnici puni bluda VALERIAN

ter mišljen'ja mnogo luda,
ki za pritnju, mnite, da prem Ovdi Valerian vitezom govori:
med odpustim, a žuč vazmem;
275 prignut silom ni razlogom 315 Kako jedan kami živac 18
nećete me k vašim bogom, tvrdo stoji ovi sidac,

ni da Isusa vržem zada, ter ne samo da se lini
štujem krive boge sada. obrnuti k našoj viri,
Da nesrićni vi prokleti, da još išće obhiniti,
280 obsinjeni, djavlom speti, 320 ter nas išće obratiti;
ki se vašim bogom lažnim sa svom moću naše boge
poklanjate tere praznim; išće doli vrć pod noge;
ke od driva ali gnile zato triba, da se vrže
za pinezi meštri čine u tamnicu tere strže
285 slipe, nime, tere gluhe, 325 sa svom družbom, ka ga slidi,
jere su u njih duše suhe; kako nam se zapovidi,
koji jesu psi priljuti, ter da ondi stoji dotle,
ki kad laju, svak jih ćuti, čim po nj cesar opet pošlje.
kojim oni prilikuju,
290 ki jih scine tere štuju.
Teško jao svim onima,
ki ufan'ja u njih ima.
Bog istini, ki je gori,
sam jest oni, ki sve stvori,
295 nebo, zemlju i dobitje , 17
po njem prija na svit bitje.

Još njegovih ruka dilo
17
dobitje - živina, stoka, životinje 18
kami živac - živi kamen

107
LOVRINAC PAPA SISTO
Ovdi povedu Sista u tamnicu, i tako vodeći Ovdi Sisto odgovara Lovrincu:
ga, ishodi sveti Lovrinac suproć Sistu;
videći ga, tugujući sveti Lovrinac reče ove Ja te, sinko, ne ostavljam,
riči Sistu: zasve jer se na smrt spravljam;
365 da budući star, nejaki
Ajme, oče moj pridragi, kad je moje dobi svaki,
330 u nauku svetom blagi, tebe kako hrabre glave,
kamo gredeš, za ime boga, kega krune vojske slave,
brez dragoga sinka tvoga? jer ćeš veće boje biti,
O prisveti naš biskupe, 370 i čast veću hoć' imiti -
sve kršćanske vire stupe, zato ne htij već plakati,
335 kamo stati pojt odredi ni se volji zloj davati;
brez dijaka, koga redi? srce tvoje jur umiri,
Ti nikadar, oče sveti, tere kripko stoj u viri;
brez slug bogu ne posveti; 375 do tri dni ćeš sa mnom gori
ojme, zač me sad ohodiš, s krunom pojti u rajskih dvori',
340 al me u kom zlu nahodiš? za biskupom i dijakon,
Ako svetost tvoja dobra kako pravi t' hoće zakon;
za slugu me tvoga obra, ostavljam ti sve me blago,
zač mi braniš s tobom iti, 380 razdili ga, kako t' drago,
tere s tobom krv proliti? ko je crikve bilo dosla,
345 Da podložno nasliduje kim Isukrst po me posla;
gospodina, koga štuje, ubozim ga razdil' sredno,
nije meštra čast ni dika da raj primeš sto za jedno.
pogrditi učenika. 385 Dosti toga bud' cviljen'ja
Pomnji, oče moj primili, cića moga razdiljen'ja.
350 tim Lovrinca ne uhili. Jer Ilija muž blaženi,
Abram ljubav bogu skaza, kad ga vaze kol ognjeni,
kad mu sina on prikaza; Elizeju tad kriposti
Petar, crikve pastir prvi, 390 ne odnese tej svetosti.
za prolitje posla krvi,
355 tuj čast prija sriće ove,
da se pravi martir zove.
U tom ljubav skaži toje
otačastvo meni tvoje. KIRIKA
Umrit s tobom men' ne brani,
360 koga sobom Isus hrani, Ovde rekši Sisto mu da ključe od blaga, i
neka u jedno misto i vrime takoj Sista povedu u tamnicu, i š njim ona
sin i otac muku prime. dva djaka, a Lovrinac pojde u kuću Kirike
udovice, i njemu Kirika govori:
O Isusov slugo mili,

ti se na me sada smili,
ja sam Krika nevoljnica,
ter pričrna udovica.
395 Petnadeste lit sam stala
s mužem, komu bih se dala,
pak trideset i jedan po tom

108
udovica z družbom ovom. KIRIKA

Mene moćno tuge dave
400 cić bolesti moje glave, Budući Kirika krstjena tako, pogljedavši
ka mi daje trud osoja, zahvali bogu i Lovrincu govoreći:
da ne mogu najt pokoja.
Zato boli me izbavi Hvala t' budi, bože mili,
za Isusa, koga slavi. 420 ki mi milost tvu podili,
ter me združi svetim duhom,
ter me umiri s Isukrstom,
dušu i tilo me ozdravi,
20
i u stado tve postavi.

LOVRINAC 425 Hvala tebi bud', Lovrinče,
ki me svetim krstom primče,
Lovrinac Kiriki odgovara: po kom mene bog ozdravi,
i u vičnji raj postavi.
405 Gdi virovat nisi lina
Isukrsta božja sina,
i ako ćeš smrt prijati,
ter u viri našoj stati,
sada hoće biti zdrava LOVRINAC
410 tej bolesti tvoja glava.
Ozdravivši Kirika ustane se gori, a
Lovrinac vazme ubrus, i poda ga Kiriki, i
govori:
KIRIKA Podah ubrus ov u ruke,

430 ako t' nije koje muke,
Kirika poklonivši prid Lovrinca, govori: kim operu ovim noge
slugam božjim verne mnoge.
O Lovrinče, znaj zaisto, Tu zapovid nam ostavi
ja viruju vele čisto
19
Isus, na smrt kad se spravi,
u Isusa božja sina, 435 da se imamo mi ljubiti,
u mojega gospodina. jedan drugom noge umiti.
LOVRINAC LOVRINAC
Ovdi Lovrinac vazme vodu, i krsti Kiriku Reče ove riči Lovrinac, poče ubrusom
govoreći: istirati, i onim noge otirati, i njim noge
celivat, vazme blago, ter poda onim, kim
415 Poni, u ime oca boga, noge biše umil, i tako Lovrinac govori:
sina i duha još svetoga
ja te krstim i ponavljam, Cić ljubavi Isusove
još bolezni te ozdravljam. lemozine primte ove,
ke mi Sisto priporuči,
440 ki od crikve drži ključi.
19
viruju - vjerujem 20
me - moje

109
A vi bogu slavu dajte, u božju se kripost ufaj,

ter u miru tuj ostajte, 470 da vidin'je tebi podaj.
jer od ovud imam pojti,
u kastio kanam dojti,
445 pohoditi tuj krstjane,
u naricah ki su strane.
21
KRESENTIJ
Ovdi Kresentij pokleknuvši, govori

Lovrincu:
LOVRINAC
Božji slugo pun svetosti,
Dili se od njih Lovrinac, i pojde, gdi Justin ne htij glijedat me tamnosti,
stoji s ostalimi, i došavši reče svim ove riči, na me sveti krst postavi,
(i) govori: ter od očiju mene ozdravi.
Mir Isusov s vami budi,

draga bratjo, tot i svudi;
i jošće mir gospodina
450 s vami bratjo bud' jedina, LOVRINAC
Umiljenstvo me vas moli,
da sedete svi tuj doli, Ovdi Lovrinac pokleknuvši čini molitvu
da vam noge ja umijem, bogu i govori:
i srčeno iscelijem;
455 jere velju, bratjo moja, 475 O Isuse vičnji bože,
svetost vaša, znam, dostoja koga kripost svaka može , 22
ništar manje vičnji na križ grihe naše sad ne glijedaj,

spuniti će muke i svis. da tvoju nam milost podaj;
U ljubavi toj angelskoj ter kakono ti vid poda
460 primi sada brastvo ovoj. 480 slipim, oko da proglijeda,
Isukrsta vi molite, tako sada ti ovomu
često ispovid učinite, otvor' oči sluzi tvomu,
dajuć uzdahe od srdašca, da se ime tve proslavi,
poslušajte vazda starca. a poganska vira rastavi.
LOVRINAC KRESENTIJ
Lovrinac obrativši se, vidi Kresencija slipa, Zatim Lovrinac križ učinivši na očiju
ter mu govori Lovrinac: Kresentija, otvori tudije oči Kresentiju, i
klekne Kresentij, bogu zahvaljuje, i govori:
465 A ti, brate Kresentiju,
sliši ovu sententiju; 485 Hvala budi, slava i dika
ako hoćeš virovati Isukrstu va vik vika,
svetost trojstva, i štovati ki ne glijeda moje zlobe,
22
koga kripost svaka može - čija moć sve
21
naricah - nejasno značenje može

110
blude grišne me hudobe, da mu budem noge oprati

da na me se hti smiliti, cić ljubavi Isusove
490 ter me oči prosvitliti. 520 tere družbe svete ove.
Dim zaisto, da drugoga
izvan tebe nije boga.
Svikolici bozi ostali
doli jesu s neba pali,
495 ki se bozi ljuski scine, JUSTIN
ter nevoljne duše hine.
Da blaženi on, ki može Justin Lovrincu odgovara:
tebe poznat, vičnji bože;
jer u rajske s tobom dike O Lovrinče, u toj stvari
500 radovat se hoće vike. meni ti se vele mari,
strpiti se meni vidi
u svem božje zapovidi,
525 i njegove sve nauke
preza svake zledi i muke.
LOVRINAC Za njegovu ljubav toje
ja ću umit noge tvoje
Opet Lovrinac govori svim onim okolo prija nego, brate mili
stećim: 530 tva se milost od nas dili.
Draga bratjo skupa toga,

svaki od vas moli boga
za našega papu Sista,
sveta muža tere čista, LOVRINAC
505 u tamnicu koga vrže
Decij cesar tere strže. Lovrinac odgovara Justinu:
Zbogom sada svi ostajte,
moliti se ne pristajte. Stvoriti ću, o Justine,
ča ti hoćeš do istine;
nu mi noge sad poskiti,
da jih budem ja umiti.
LOVRINAC
Obrativši se Lovrinac na Justina, Lovrinac

njemu govori: LOVRINAC
Sin vičnjega sveta boga Ovdi svim Lovrinac noge umije, pak Justin
510 dal vam pokoj, mir svemoga, umije njegove, pak Lovrinac izme blaga,
o Justine redovniče, ter jim počne diliti, i dileć govori Lovrinac:
poštovani ter misniče;
i ostalu družbu tvoju, 535 Tebi, oče don Justine,
kako bratju svetu moju. i svoj družbi bratje ine
515 Zasve jer me grišno tilo
23 priklono se priporučam,
ni dostojno na toj dilo, i mir božji odporučam.
nitkor od vas ne zakrati, S time primte, bratjo draga,
540 crkovnoga dila blaga,
koje Sisto dat vam ojde,
23
me - moje

111
u tamnicu kada pojde; SISTO

koga mi je sada hrlo
pohoditi triba vrlo, Ovdi govori Sisto cesaru:
545 jer se boju , za me trudi
24 25
da ga umori cesar hudi. Smrti ove kratka tuga

570 vesela je, da ne duga;
a vas čeka vičnja muka
i vašega s vami puka.
CESAR
Ovdi se Lovrinac odili od onde, razdilivši

blaga, i pojde; hodeći za tim, cesar posla VALERIAN
Valeriana, i govori:
Valerian govori cesaru, kažući Sista:
Hrlo, sluge, vi pojdite,
ter mi Sista dovedite Toliko se oni scine,
i sa svima učenici, da će živit dugo vrime;
550 koji su š njim u tamnici. 575 povedte ga vi opeta
Jere hoću znat sa svima, pred našega Marta sveta,
još li misal onu ima, tere hince te proklete;
jeda li se je on svidio, Marti kleknuv svi posvete.
tere misal prominio,
555 da ne slide već ni tire
Isusove hude vire,
ku držimo mi u svemu
hudu, tašću ter himbenu. CESAR
Cesar družbi zapovida i govori:
Da se ništar ne poreče,
CESAR 580 Valerian ča knez reče,
povedte ga tamo jako,
Valerian pojde slugami, i dovede Sista prid tere činte svakojako,
cesara; i vidivši cesar Sista, govori mu da prikažu svoju krstu,
ovako: ter posvete boga Martu;
585 gdi ne dadu njemu slavu,
Već te neću nagovarat, usić njim ću svim trim glavu.
560 ni se s tobom prigovarat,
da ti pustiš tvoju viru,
tere živeš sad u miru;
triba ti je stvarmi skazat
tvoj blud, a ne ričmi mazat. SISTO
565 Zato slišaj sad rič moju:
gdi god držiš misal tvoju, Ovde povede Valerian Sista i ona dva u
sad se brzo spravi k smrti, tempal; kad jih dovede, Sisto obrati se na
ter se veće tuj ne krsti. ove, ki ga su doveli, ter jim govori steći:
O priludi ter nebozi,

24
boju - bojim ovo li su vaši bozi?
25
za me trudi - za moje nevolje

112
slipi, nimi, tere glusi po zakletvi, ku učini,

590 kako jedni panji susi; 610 da se tempal ov razčini;
u ke ludi virujete, Proklet budi Decij toje,
tere moćno vi štujete. ki ne usiče glave tvoje,
Kako jedni psi vi mrete, prija ner te dovedoše,
ter u vičnje muke grete; i ov tempal raspade se.
595 pokle boga vi ne vite,
vičnji život svi gubite.
SISTO
SISTO Pokleknuvši Sisto, čini molitvu, bogu

zahvaljujuć na razoren'ju templa, i govori
Pokleknu Sisto, čini molitvu bogu, da Sisto:
tempal Martov razori, govoreći:
615 Zahvaljuju vele dosti,
Kralj svemogi, ki je gori, sladki Isuse, na milosti,
Isus, božji sin, te razori, ki ov tempal vrže doli
i u tebi sve idole, cića sluge, ki te moli;
600 djavla hižo, padi dole; i utvrdi tvoje ime
njegova te moć razčini, 620 prid narodom svim ovime,
ter nikogar već ne hini. ki ne biše došal vidit
svemogućstva tvoga ni slidit.
HUDOBA VALERIAN
Kako Sisto dospije ove riči, tempal Martov Vidivši Valerian, ča se učini, poteče k
ima pasti doli, imaju hudobe on trat vrć cesaru, da mu navisti, govoreći ove riči:
oltar doli, i opet imaju poći u drugi tempal,
i tako jedan od onih hudob govori: O prisvitli gospodine,
znaj, da naša vira gine,
Božjom moću starac ovi 625 Marte tempal sad zaisto
iz naše nas kuće goni; razori ga papa Sisto,
605 tuj stat oblast ni nam dana, ne znam po kom ni kim dilom,
iskat hodmo indi stana. božjom, ali djavla silom.
Tvoja mudrost provij ovomu,
630 da ni škode puku tvomu.
ASTORIES
Rekši ove riči ona hudoba i tako sve ostale CESAR

hudobe imaju pojti u drugi tempal; i popovi
videći, ča se učini, Astories skoči se Ovo rekši, plesnu se cesar u ruke, i govori
govoreći, kunući Sista i cesara: slugam:
Od svih bogov proklet budi, O vitezi vi hrabreni,

zali starče tere hudi, dovedte ga opet k meni

113
papu Sista nevirnika, 655 neka sjutra ja prez muke

i š njim ona dva učenika, cesaru ga dam u ruke.
635 ki naš tempal i s idoli
obališe kletvom doli,
ki s mnozimi vele trudi
uzidaše stari ljudi.
KANČILIR
Ovde cesar poda sententiju, da fruštaju

Sista i ona dva, pak da njim se ima svim
LOVRINAC trima glava usići, i kančilir ima proštiti
sententiju od strane cesara i govori:
Vidivši Lovrinac, gdi vode papu Sista,
pojde suprotiva, i govori njemu: Priuzmnožni Decij slave
cesar rimski sve države
O prisveti oče Sisto, s visokoga vića rukom,
640 ne hodmo već u ovo misto, 660 i ostalim rimskim pukom
da se tučem pun nemira zazva ime boga jako,
kako ovca prez pastira. od kih dobro izhodi svako,
Sve sam blago razdilio, Sista papu nevirnika,
kako mi si naredio. kako hinca krstjanika,
665 ki smi naše boge kleti
i razorit tempal sveti;
odlučuje, da mu se ima
usić glava i tim dvima,
CESAR ki njegovu viru štuju,
670 a naš zakon grde i psuju.
Tada dovedu Sista prid cesara, a cesar Valeriane, stani gori,
Sistu govori: cesarovu rič sad stvori.
645 O priludi hudi starče,

danaska ti sa svim marče,
pokli tolik grih nam stvori,
da zakletvom tempal sori; VALERIAN
prijati ćeš plaću za trud,
650 neće t' biti taj teg u prud. Ovde Valerian zove cocane i govori:
26
Vi cocani sad ne stojte,

po učenike vaše pojte,
675 jer se ovi teg ne more
PARTEMIJ prez vas svršit nikakore,
da se oni hinci strate,
Partemij zapovidi, da se uhiti Lovrinac, i ter da svoje zledi plate.
stavi u tamnicu; Partemij slugam govori:
Držte toga vi človika,

naše vire protivnika,
ter mu ruke na zad svežte,
u tamnicu pak potežte,
26
cocan - krvnik

114
SISTO i viteštvo tizih dviju,

ki zajedno krv proliju.
Tada povedu Sista i ona dva na misto, da 705 Zato smino smrt primite,
njim se ima glava usići svim; Sisto ter ufan'je dobro imi'te,
kleknuvši govori: da za male muke uzdah
radovat ćete se vazda ubah.
Isukrste, bože pravi,
680 ča bi drago tvojoj slavi,
prikazuju tebi milo
27
krv i sveto tvoje tilo;

sad samoga tebi sebe FELICISIM I JUPITA
prikazuju misto tebe.
685 Budi tebi, bože, zato Ovdi imaju Sistu glavu usići, i kako mu
svetilišće toj prijato, glavu usiku, obrativši se cocani imaju
kako Abela pravdenoga svezati Felicisima i Jupita, i oni svezani
vele virna sluge tvoga; kleknuvši molitvu čine bogu, i govore u
priporučam dušu moju jedno:
690 i ovčice, ke ohoju,
rač' jih dobru dat pastiru, Hvala t' budi, bože mili,
da jih vuci ne razdiru. 710 ki nam milost tuj podili,
ki nas rači utišiti,
tvom kripostju pokripiti;
da prez muke ti velike
primi u tvoje rajske dike;
COCAN 715 i ki jošće vrhu toga
angela nam posla tvoga,
Svršivši Sisto molitvu, tako mu ruke svežu, koji slatko sad pokripi
pak mu ove riči cocan govori: ljubav tvoju i ukripi;
primi, bože, sada gori
Prikloni dir glavu doli, 720 naše duše, koje stvori
da ti podam smrtne boli, svemogujstva tvoga rukom,
695 kada voliš smrt prijati, i odkupi svetom mukom,
nego u našoj viri stati. da te slave u vik vikov
To vam i njim bude svime, z družbom svetih mučenikov.
ki Isusovo štuju ime.
PARTEMIJ
ANGEL
Kako ona dva dospiju molitvu, cocan njim
Dospivši cocan govoren'je, ukaže se angel, usiče glavu, i dili se od onle Valerian, i
kripeći Sista i ona dva učenika, i govori: dojde k cesaru, i Partemij počne govoriti
cesaru:
O pastiru božja stada,
700 stoj u viri kripko sada, 725 O cesare gospodine,
jer te Isus s krunom gori hoću da znaš do istine,
na nebeskih čeka dvori', da sve blago sakriveno
ono, ko je sve crkveno,
27
prikazuju - prikazujem drži jedan tamni hinac,

115
730 ki se od njih di Lovrinac. 760 dajte njemu hvalu mnogu,

Ja sam njega uhitio, da on želje naše izpuni,
i u tamnicu postavio. i dobitjem nas ukruni
Ako želiš njega imati, od krstjanske vire hude,
ja ti ga ću pripeljati; da nje ime već ne bude.
735 jer ga držim u tminosti
na zapovid tve milosti.
TENTINELUS SLUGA
CESAR Ovde jedan sluga, imenom Tentinelus,

pojde k popom, ter njim govori:
Ovdi cesar s veselim obrazom Partemiju
ove riči govori: 765 Svim od strane cesarove
zapovidam vam, popove,
Mnogu radost moj kip steče, da činite vi naredno
cić te riči, ku mi reče, svetilišće bogu sredno,
Partemiju moj hrabreni, ako nigdar izvrsnije
740 tere verni u svem meni. 770 učiniste ni časnije;
Ne stan' tote već ni sidi, jer cesaru sad na svemu
da brzo ga ti privedi; potribuje, puku svemu.
ja ću vidit do istine
pri ner danas ov dan mine,
745 je li zakon naš uvridil
i zloćudno nenavidil.
I ti imaš dobro znati, BONIFACIJ POP
ako nećeš toj tajati,
je li vazda pogr'jeval Čim Tentinelus govori popom, cesar se
750 naše boge ali psoval. ima uputiti u tempal i poklekne, a popi
Da pri na to ja ću stati, počnu hvalu davati bogom; a Bonifacij
da crkovno blago vrati. govori:
Svemogući bože Jove,

po kom dobro sve nam plove,
775 ti ne gledaj naše grihe,
CESAR da su mnoštva i uzdahe;
tvoju viru svud rasširi
Dospije cesar govoren'je, paka pošlje a krstjansku svu potiri,
popom, da čine sakrificij, i cesar govori: ka se jure svud uzdviže,
780 i k njim naši mnozi biže.
Verni slugo, brzo teci,
našim popom tere reci:
755 Vi popovi meu te mine , 28
da naš zakon ne pogine, POPI

ne krsmajte veće nišće,
opravite svetilišće Ovdi popi svi odgovaraju:
Jupiteru našem bogu,
Amen, amen, tako budi,
kako s' rekal, sve se zbudi.
28
meu te mine - nejasno značenje

116
ASTORIES CESAR
Opet drugi pop, imenom Astories, moli se i Ovdi cesar pomuči malo, pak opet govori:
govori:
Ti mi nišće ne odgovaraš,
Ti si, Jove, rimskoj kruni ni se za to vele staraš?
bil pomoćnik vazda puni. 805 Nudir rec' nam, već ne muči,
785 I kakono svi na nebi jer od njega držiš ključi.
podložni su bozi tebi, Di l' ga nećeš nam kazati,
i cesaru rimskom tako znaj, da se ćeš ti kajati.
htil, da služi množtvo svako; Ti li trpiš muke u sebi,
zato grad naš sa svim pukom 810 ne dim veće ništa tebi.
790 oslobodi tvojom rukom, Ako mi ga ne daš u ruke,
i cesara š njimi vladaj, podnesti ćeš zato muke.
i od mora, mača i glada,
s Martom našim i Apolom,
ki sunčenim vlada kolom,
795 s Merkurijem i s Erkulom
i ostalih bogov silom. CESAR
Cesar govori Valerianu srdito:
Ujmi njega, Valeriane,

SVI POPI ter povedi tamo u strane,
815 tere čini, da ti pravi,
Ovdi popovi odgovaraju opet svi u jedno: gdi crkveno blago stavi;
paka čini potom toga,
Amen, amen, tako budi, da zataji boga svoga,
kako s' rekal, sve se zbudi! ter da našim on posveti,
820 i poda njim tamnjan sveti.
Gdi li ništar ne htit bude,
pokari mu njega blude
britkom mukom tere trudom,
CESAR kad se ruga našim sudom;
825 ako l' misto nam ne pravi , 29
Dospivši sakrificij, cesar pojde na svoje na muke ga smrtne stavi.

misto, i kako sede, Valerian s Partemijem
pojdu po Lovrinca, i dovedu ga prid cesara,
a cesar kada vidi Lovrinca, počme mu
govoriti:
VALERIAN
Nu, Lovrinče, rec' mi pravo,
800 ako ć' biti vazda zdravo: Valerian uhiti Lovrinca, prida ga i povede,
gdi ono blago ti postavi, da ga stave u tamnicu, ter mu (Inpolitu)
ko ti papa Sisto ostavi? Valerian govori:
Namisniče, pun kriposti,

cesarove velikosti,
29
ne pravi - ne kaže

117
Inpolite poštovani, ter vikovnji raj dobiva;

830 u tamnicu ti ga hrani ko li hrabren sveti Sisto
s ostalimi nevirnici 860 z družbom dobi sveto misto;
i njegovi naslidnici; prija hoti smrt prijati,
ter ga hitro ti povedi, ner Isusa zatajati.
jeda t' reče brez sve zledi, Zato i vi podobrite,
835 gdi crkveno blago hrani, tere grihe tvrdo sprite ,30
ko cesaru dat ne kani, 865 ako duša vaša želi

jeda oni prime k sebi dostignuti raj veseli.
cesar blago to po tebi; S blagoslovom božjim pojte,
vazda ć' biti u milosti tere s jutra opet dojte,
840 pri njegovoj toj svitlosti. da vidite još rvanje
870 od današnje ništar manje
od Lovrinca božje sluge
i njegove družbe druge,
kolike je trpil muke
INPOLIT za Isusa mnoge skuke , 31
875 da vidite muke njega,

Inpolit Valerianu umiljeno odgovara: ne ljubite svita sega;
ljubav koja mnoge ljudi
Valeriane, kneže veli, u paklene muke osudi,
ča godir mi rič tva veli, od kojih raj vas otvori
dobrovoljno ja ću stvorit, 880 otac i sin, duh je gori.
i tvoju milost verno dvorit;
845 bud cesaru da je drago, Svrha od prvoga dneva.
ne šćedi se, moja snago.
Ja ću zato ispitati
vele hitro, neću spati,
gdi toj blago on zaklapa,
850 ko mu pusti Sisto papa.
ANGEL
Inpolit vazme Lovrinca, ter ga čini stavit u

tamnicu, a onoga tja odvede; Valerian se
opet vrati, cesaru poklonivši se, i sede uza
nj, a zatim angel ustane, govoreći puku i
dajući blagoslov, da za jutra imaju opet
dojti, i angel govori:
Zahvaljam vam, o krstjane,

od vičnjega boga strane,
ki ste danas tot slišali,
bogoljubno tere stali,
855 kako svit se pogrjuje,
svemogući bog ter štuje; 30
sprite - isperite
kako za nj se krv proliva, 31
skuke - jauke

118
POČINJE PRIKAZAN'JE OD DRUGOG DNEVA.
ANGEL LOVRINAC
Angel govori: Lovrinac Lucilu odgovara:
Molim svih vas, ki ste prišli, Ali ne znaš, o Lucile?

ostavite bludne misli, Lovrinac sam do istine;
ter devoto skazan novu učan jesam boga štovat,
poslušajte svu sad ovu a idole tvrdo psovat;
885 cić Lovrinca prisvetoga, 915 zato sada ovdi dojdoh,
ki goruće ljubi boga, Isukrsta jere najdoh;
i ostalih mnozih š njime, još ću i ja smrt prijati,
ki slaviše božje ime, neg se njega odmitati.
ki za nj muke sve trpiše,
890 i napokon krv proliše;
kojih trude skaza i muku
svim podajuć vernim diku,
da ostaviv tašće blude, LUCIL
trpit budu svake trude,
895 za imati raj nebeski, Lucil pokleknuvši prid Lovrinca govori:
i blagovat kruh angelski.
Zato s pomnjom slišeć stojte, Ne tič' me se ti Lovrinac,
ter se boga po tom bojte, 920 jer sam velik ja zločinac;
i njegove svete štujte, ja dostojan nisam toga,
900 ne kunte se, ni jih psujte, da se takneš skuta moga,
da vas po njih molbi spasi, jere krstjen ja još nisam,
i bog grihe vaše ugasi. ni ti k meni prija prišal.
925 Da ako ćeš mene čuti,
prid tobom me čin' umriti.
Ovo oči izgubil sam,
čemu na sud vojen jesam?
LUCIL SLIPI Ja od plača i suz mojih
930 ne poznaju ljudi svojih.
Dospije angel, a Inpolit dovede Lovrinca u Da ako si oni človik,
tamnicu, a u tamnici najde Lucila, koji biše koga na svit čuti želih,
slip, i govori Lucil Lovrincu: ukaži mi sinjal smiti,
po kom poznam, jesi li ti.
Ko se čudo ovo stvori?
srce moje progovori
905 cić došastja ne znam koga,
ni imena sluge toga.
I mnim: ko si, ja te molju, LOVRINAC
sam u sebi ja se bolju , 1
pravi mi se, ja te molju, Lovrinac govori Lucilu:

910 da te poznam, jer se bolju.
935 Zato i ti, o Lucile,
1
bolju - bolim viruj boga vele sile;

119
iz tamnice prošćen ćeš bit, krstom mene sad pritvori

a krstom ćeš pritvoren bit. tu mi milost sada stvori.
LUCIL LOVRINAC
Lucil odgovara Lovrincu: Lovrinac odgovara Lucilu:
Pomiluj me boga radi, 965 Pokle tvoje odlučen'je

940 o Lovrinče, žakne mladi; spravno jest jur na krsten'je,
jer od boli i suz toje tribuje ti odgovarat,
izgubil sam oči moje. ča te budu ja uprašat.
Viruješ li ti u trojstvo,
970 u vikovnje sve božastvo
oca, sina, duha sveta,
jednem bitju svi stisnuta?
LOVRINAC
Lovrinac opet govori Lucilu:
Ako hoćeš virovati LUCIL

sa svim srcem i štovati
945 Isukrsta božja sina, Lucil odgovara Lovrincu:
neba i zemlje gospodina;
jer da bi se htil krstiti, Ja prez sumnje sve viruju,
i s pogani ne vrtiti, kako od tebe sada čuju.
oči bi ti duše i tila
950 moć njegova prosvitlila,
jer istini bog svemogi
u milosti svaki mnogi.
LOVRINAC
Lovrinac opet ga pitajuć govori:
LUCIL 975 Viruješ li, da bi svučen

za nas Isus tere mučen,
Lucil govori Lovrincu: da je umrl i pokopan,
i uzkrsnul živ treći dan?
Me hotin'je vazda je bilo na nebesa da uzide,
Isukrsta slavit milo, 980 i ob desnu oca sede?
955 gospodinu istinomu, Viruješ li još za time,
a ne bogu već inomu, kada svita konac prime,
i da pamet obsinjena da će priti onda sudit
po njem bude prosvitljena, slavom žive, mrtve budit,
koji more mir sam dati, 985 kad se duša opet sveže
960 i veselja napitati. s tilom, i svit oganj žeže?
Za njegovu ljubav poni
moju volju jur ispuni,

120
LUCIL i u duši i u puti

prosvitljen sam, bože sveti.
Lucil odgovara Lovrincu: 1005 Vazda poni po sve vrime
bud' hvaljeno tvoje ime.
Sve viruju ja prez barže , 2
ča mi svetost tvoja kaže.
INPOLIT
LOVRINAC Inpolit ustane se sam, i pojde k tamnici, i

došavši k Lovrincu govori:
Lovrinac pokleknuvši molitvu čini bogu i
govori: Svitovat bih rad sad tebe,
o Lovrinče, kako sebe,
O Isuse milostivi, ne nijedne cić zle volje,
990 ti moljen'je moje primi, 1010 nego samo za tvoje bolje,
ter ovomu tvomu sluzi, da ono blago, koje imaš,
ki slip stal je mnogo u tuzi, cesaru ga našem podaš.
za veliku tvoju milost Gdi toj stvoriš, imaj viru,
duši i tilu podaj svitlost, da ć' ti pušćen bit u miru.
995 i s tvojimi obranimi
u radosti njega primi.
LOVRINAC
LUCIL Lovrinac odgovara iz tamnice Inpolitu:
Dospivši sveti Lovrinac molitvu, vazme 1015 Sliši dobro, Inpolite,

vodu, ter počne krstiti Lucila govoreći: u razum imaj, nisi dite,
ime oca, i sina i duha svetoga amen; i kako gdi je odluka sada toga,
Lucil bude krstjen, čini molitvu i govori: virovati ako ć' boga,
i u njegova sina š njime,
Blagoslovljen mimo ine, 1020 i svetoga duha ime,
Isukrste gospodine, blago ko ti očićuje , 4
ki da svitlost bijum uši 3

i raj vičnji obićuje . 5
1000 po Lovrincu tvomu sluzi.

Gdi bih prija slip, uhiljen,
po tebi sam sad prosvitljen,
2
prez barže - bez sumnje, bez dvojbe, zaista, INPOLIT
sasvim
3
bijum uši - nejasno mjesto; u rukopisima Inpolit izpituje Lovrinca i govori:
stoji bijamusi i bijumusi, a nastavak -si može se
čitati i kao -ši, -zi ili -ži (sve se to piše na isti Ako mojih ti se čuješ,
način); moguće je da bijum dolazi od tal. bigio skaž' mi dilom, ča obituješ,
(taman), čakavski bijo (dativ biju), a da m stoji
greškom umjesto v, pa bi se ovo mjesto moglo
protumačiti i kao biju v uzi (Akademijin rječ- 4
očićuje - očituje
nik) 5
obićuje - obećava

121
1025 stvoritelju prez zaželi , 6

pak za jedno pridi š njimi,
kako tvoje srce želi. 1050 ter krstjen'je ovo primi.
LOVRINAC INPOLIT
Lovrinac mu odgovara: Inpolit ustane se, i pojde doma, ter ženi i

ostalim govori:
Pust' idole tvoje tamne,
i sve boge tvoje smamne, Poljubljena obitili,
ter poklekni toti doli, ženo, hćerce, sini mili,
1030 devoto se bogu moli, u duši ste poginuli,
za sve tvoje sagrišen'je, zato smo svi izginuli,
prosi, da ti da prošćen'je. 1055 krive boge virujući,
a Isukrsta ne štujući;
to Isusa božja sina,
svemogoga gospodina,
koji nebo, zemlju, gori
INPOLIT 1060 ljudi, zviri, ptice stvori;
ki bi za nas na križ propet,
Inpolit klekne prid Lovrinca i govori: i na svit će priti opet,
da sa slavom pride i sudi,
Vidih družbu svetu mnogu, ponavljajuć, dileć ljudi.
radujem se sad u bogu; 1065 Zato pojmo mi k Lovrincu,
1035 zato neka dam na znan'je ki je pri nas u tamnicu,
ovo sveto prikazan'je da od njega krst primemo,
onoj mojoj obitili, i od grihov očistimo.
jeda bi oni sa mnom htili
ovi zakon sad od tebe,
1040 krst prijati vrhu sebe,
neka gori mi stečemo
vičnju slavu, kad umremo. KONKORDIJA
Dospivši Inpolit govoren'je, žena, imenom

Konkordija, odgovara:
LOVRINAC Hvale t' daju, Inpolite,

1070 i Isukrstu vikovite,
Lovrinac Inpolitu govori: ki nam rači milost dati,
i krstjansku viru znati.
Inpolite, čin' ča t' drago, Ja sam vazda to želila,
skaži bogu u svem blago; da bih njega u viri bila ,
7
1045 ako ti lin sad ne budeš 1075 jere u bludu životuju,

vazeti ga kako čuješ, čim poganske boge štuju,
za to doma hrlo slazi, kojih duše u paklu gore,
ter čeljadi tvojoj skaži,
7
da bih njega u viri bila - da bih bila u
6
zažel - želja njegovoj vjeri

122
i telesa u prah ore. INPOLIT

Zato ne htij već krsmati,
1080 pojmo sveti krst prijati Kako dospije Valerian, Inpolit gre na
od Lovrinca, božje sluge, tamnicu, i Lovrincu govori:
a utečemo vičnje tuge.
Od Decija i Valeriana
zapovid je meni dana,
da te odtle sad izvedu,
1100 tere hrlo k njem' privedu.
INPOLIT Zato veće toli zaran
od njih sada bit pokaran,
Kako dospije Konkordija govoren'je, tako dobrovoljno htij k njim pojti,
se imaju ustati, i pojti k Lovrincu, i došavši Isukrsta ne htij ojti.
svi kleknu, a Inpolit počne govoriti:
Mir Isusa gospodina,

bratjo mila i družina,
1085 i sa svimi, ki viruju LOVRINAC
Isukrsta tere štuju;
čuo moju obitio
8 Sada Lovrinac Lucilu govori:
k tebi jesam ja priveo;
o Lovrinče, stan' se gori, 1105 O Lucile, ne stoj lino,
1090 tere krstom nas pritvori, prid cesara hodmo smino,
da budemo i mi zvani jer se opravlja jur na nebi 9
verni sluge kako krstjani. vičnja kruna meni i tebi.
VALERIAN CESAR
Dospivši Inpolit govoren'je, Lovrinac Dospivši Lovrinac, Inpolit izvede oba iz

ustavši se svih krsti: Inpolita i obitil tamnice, i povede jih prid cesara, i cesar
njegovu; kako bude Inpolit krstjen, ženu Lucilu govori, a Lovrinac stane na bandu:
povede doma, a on se vrati k cesaru, a
Valerian Inpolitu govori: Zač tu viru, o Lucile,
1110 preza svake potra sile?
Inpolite, hrlo pojdi, ko te žeže, ko te siče?
ter Lovrinca doved' ovdi, zato, hudi nevirniče,
1095 da vidimo jur sa svima, prisižu se po moju krunu,
hoće l' blago dat, ko ima. da ćeš prijat plaću punu
1115 za nevirnost, ku si bogom
učinio ne s razlogom.
8
čuo - nejasno; vjerojatno greška 9
na nebi - na nebu

123
LUCIL Ja sam grišnik on Lucilo,

ki bih oči izgubio
Lucil odgovara cesaru: u tamnici mnogo steći,
za te, bože, ne pomnjeći;
Ne haju se prem ništare 1145 zač te nisam nikadar znal,
tvoje pritnje, o cesare, ni se od tebe ja spominjal;
jer se umrit meni ne grusta da idolom ja se klanjah,
1120 za mojega Isukrsta, a za te se i ne hajah.
po kojemu ja kriposti Ja trideset lit sâm sam stal
ozdravil sam od sliposti. 1150 u tamnici i pribival.
Ako umoriš jur me tilo, Uzrok, bože, tega ne znam,
poće u zemlju, kako je bilo; neg hudobni Decij cesar.
1125 dušu ne mož' umoriti, U tamnici tako steći,
ni nijednu zled stvoriti. tot Lovrinac gre po sreći;
1155 moje srce kad oćuti,
u radosti bih plovući,
upitah ga: ko li s'? ča li s'?
Lovrinac sam, reče, da viš.
KANČILIR Počeh njega tad moliti,
1160 da bi mi htio otvoriti
Cesar čuvši Lucila, čini da kančilir piše viru svetu, ka je od krsta
sentencu, i pokle ju pisa, štije ju kančilir gospodina Isukrsta.
govoreći: Njega biše tada milost
ukazati tvoju kripost;
Sliši sada veli i mali , 10
1165 oči moje on otvori,
ter se svisti svaki zali: i krstom me on pritvori.
i prisvitli cesar Decij Po njem tebe, bože, poznah,
1130 odlučuje po sentencij', i sluga se ja tvoj nazvah.
da Lucila, odmetnika Poveden sam na ub'jen'je,
vere svete, glavu usika 1170 gospodine, tve smiljen'je!
za ostalih posvišćen'je,
a na boga uzvišen'je;
1135 stani gori, Valeriane,
čin' mu podat smrtne rane.
COCAN
Cocan govori Lucilu, kad molitvu dospi:
LUCIL Prigni se dol', nevirniče,

da t' se glava sad usiče.
Dospivši kančilir, cocan sveza Lucila, ter Ne ufaj, da će tebe oteti
ga povedu na misto, gdi mu ima glavu usić, Isus oni tvoj prisveti,
i došavši Lucil pokleknu i govori: 1175 virovati koga mnjaše,
ostavivši boge naše.
O Isuse gospodine,
poslušaj me za tvoje ime,
da ti kažu sve nevolje,
1140 ke su mene sad skončale.
10
veli i mali - plemeniti i prosti

124
VALERIAN preza svake da on laže

do tri dni nam blago ukaže.
Rekši ove riči, ima Lucilu glavu usići, i 1195 Obećal je z dobre volje
Valerian vrati se k cesaru, i ugledavši nasititi vaše volje. 12
Lovrinca, tad mu govori: Što ćemo ga, dim, poskati,

na toj riči hoće stati.
Osta doli jur tva radost, Gđi li nami štuje po tom,
jer izgubi tvoju mladost; 1200 platiti će on životom.
daj nam blago, ko zaisto
1180 ostavi ti papa Sisto.
CESAR
LOVRINAC Cesar odgovara Valerianu:
Lovrinac odgovara Valerianu: To je meni vele drago,

isto da imam ja to blago.
Ako mi ćeš rok podati.
tere tri dni počekati,
podati vam hoću blago,
ko je bogu vele drago. LOVRINAC
Lovrinac skupi uboge; zajedno njim govori:
Isukrst vas, bratjo, usliši,

VALERIAN i u život vičnji utiši,
1205 neka znate, bratjo draga,
Valerian odgovara Lovrincu: cesar Decij pita m' blaga,
ko ubozim vam razdilih,
1185 Podati ću tri dni roka, kad od Sista ključe primih,
neka nimaš već uzroka, i vi sa mnom k njemu pojte,
ni saj kim te izpričati,
11
1210 ni se zato ništar bojte;
da nam budeš blago dati. jer rok meni dali jesu,
da njim blago to prinesu;
poni sa mnom hote smino,
neće vam se zgodit ino.
VALERIAN
Lovrinac usta se, pojde uboge skupit, kim CESAR

razdilil biše blago, Kiriku i Justina; meu to
Valerian cesaru govori: Lovrinac rekši ove riči, pojde prid njimi, i
doje prid cesara; kako cesar ugleda
O cesare, svitla kruno! Lovrinca, tad mu govori:
1190 ter vesel'je naše puno,
ne budi mi za to prirok, 1215 Nu, Lovrinče, greš li na to,
ja Lovrincu podah sad rok, da nam podaš srebro i zlato,
11
kim te - nejasno; možda treba ki ste 12
nasititi vaše volje - ispuniti vašu volju

125
ko do tri dni prez sve muke, LOVRINAC

obeća nam dat u ruke?
Daj ga vanka, to dim uprav, Lovrinac svim odgovara:
1220 al na muke ti se odprav'.
O nesrićni nevoljnici,
zač ste djavlu podložnici,
1245 koji vas je zaslipio,
i u neviri ukripio,
LOVRINAC nesrićnici komu svete,
a pravoga boga psujete;
Lovrinac kažuć uboge cesaru govori: ja se klanjat neću inomu,
1250 neg li bogu jedinomu,
Blago pravo jest u ovih ki od ništa svaka stvori,
14
službenikov Isusovih, i kraljuje vrh njih gori.

ko vazeti grad ne more,
13
Njemu slava, hvala i dika,
ni lupeži nikakore. i pošten'je po sva vika.
1225 Hote simo, božji ubozi,
da sveti mi božji mnozi;
ovo blago, koje držim,
ter nebesa njimi tržim.
CESAR
Cesar pita Lovrinca govoreći:
VALERIAN 1255 Koji bog taj to govori,

da on stvori tako gori?
Valerian kako čujući uboge govori:
Blago lipo tere čisto

1230 ukaza nam ti zaisto;
misto zlata tere srebra LOVRINAC
učenike hineć sabra,
koje putem da bih stao, Lovrinac cesaru odgovara:
ne bih slatko blagovao.
1235 Dovolje se nami ruga, Bog jest otac Isukrstov,
zato da ni daj stvar druga, ričju stvori na svit ovoj
al se odvrzi vire vaše, nebo, zemlju i človika,
tere poštuj boge naše, 1260 njega prava ista slika,
al se k mukam brzo spravi, more, gore, jošće vode,
1240 a ufan'je sve ostavi. i ke po njih ribe hode,
Tja odrente vi tih hinac, nerazložni gadi i zviri
ke dovede sad Lovrinac. i pakleni dol' cembiri,
1265 gdino rajskih jesu stani,
ki su s nebes izagnani,
jer nevirni bogu biše,
hteć siditi bogâ više:
ovo je bog on istini,
1270 ki človikom nas učini,
13
grad - građani 14
svaka - sve

126
na priliku, sve obličje

15
LOVRINAC
stvori dušu i priličje.
S mnogom pravdom i razlogom Kako cocani dospiju govorit, počmu
raduju se vazda z bogom. frustati Lovrinca, dokle cesar zapovidi, a
1275 Da vaši su svi himbeni, Lovrinac boga moli govoreći:
bozi ki su, i tašćeni
od kamika al od drva, Hvala t' budi, vičnji bože,
ne pušćuju bitja prava. ki me kripi ter pomože,
Kako ćete da se mogu da ja budem meu obrane
1280 njim klanjati kako bogu, 1300 u nebeske priti strane;
zatajati stvoritelja, a ti kralju prikumani 16
svega svita odkupitelja? u zle muke skončat smamni,

u paklene, dim, propasti
s tvojim pukom hrlo ć' pasti.
CESAR
Cesar slugam govori: CESAR
Uhitite, bratjo, onega Cesar cocanom govori:

ter frustajte gola svega,
1285 paka k stupu vežte kruto, 1305 Nemojte ga već frustati,
tere izrante vele ljuto ni mu trude odpušćati,
biči, ki su svih stran puni da prineste ovdi brže,
jitka gvozdja i karbuni. u muku žestoku da se vrže.
da mu svaka kost se smrvi,
1290 i opere put u krvi,
pokle smino on se ufati
naše boge ter psova ti,
i drži se veći svetac CESAR
prinevirni taj prokletac.
Kako cesar reče, cocani odrišu Lovrinca,
17
pak cesar mu govori:
Ako sada našim bogom

COCAN 1310 ne posvetiš s častju mnogom,
mukom svakom za to dilo
Cocani ujamši Lovrinca, svuku ga gola, pak cičati će tvoje tilo.
privežu k stupu i cocan govori:
1295 Boge naše nemoj psovat,

koje triba mnogo štovat.
16
prikumani - nejasno značenje
15
sve - svoje 17
odrišu - po rukopisu, može se čitati i odrižu

127
LOVRINAC 1335 pak mi njega prizentajte,

u on tempal, neka znate.
Lovrinac cesaru odgovara: Jer, dim, hoću ja kušati,
hoće li me poslušati
O nesrićni, smamni ljudi, sa usvimi naslidnici,
tere grišni od svih bludi, 1340 naše vire protivnici.
1315 blagovati ja željuju
te jizbine, ke ja viju,
jer će biti kruna moja,
i vikovnja muka tvoja.
CESAR
Cesar Lovrincu govori:
CESAR Sve krstjane vića toga,

ki Isusa slave boga,
Cesar odgovara Lovrincu: odlučil sam posvetiti,
i grad od njih očistiti.
Pokli te su krune vaše 1345 Da na tebi ću ja početi,
1320 ter želin'je mnoge spase, momu bogu posvetiti;
di su ostali mnogi zali, ter ne ufaj u ovo blago,
ki su u viri s tobom stali, koje ti je vele drago.
da njim hrane ove damo
i sve piće napitamo?
LOVRINAC
LOVRINAC Lovrinac odgovara cesaru:
Lovrinac cesaru odgovara: Me ufan'je jest zaisto

1350 u nebesko blago čisto,
1325 Zač njim pitaš ti imena? a tve pritnje toko scinju,
u stanih su jur blažena; kako jednu maglu sviju.
zato ludo tve mišljen'je
jest, i tašće tve činjen'je. DECIJ CESAR
Nis' dostojan, ti prokleti,
1330 vidit obraz njihov sveti. Decij cocanom zapovida i govori:
Opeta ga gola svucte,

ter mu kosti sve iztucte
1355 palicami gvozdenimi,
CESAR da mu puca put pod njimi.
Ja, dim, hoću kušat malo,
Cesar cocanom govori: je l' mu srce oteškalo,
kako l' stati na toj muci
Verugami njega hrlo 1360 kripko od svud on odluči.
svežte kako psa za grlo,
ter ga odpravte od mene sada
u on tempal sada ureda;

128
COCAN razumno ćeš govoriti,

boge naše ter dvoriti.
Opet svuku Lovrinca i vežu ga, i bijući ga
jedan cocan govori:
Nut cesara ti ne karaj,

da mudro mu odgovaraj. LOVRINAC
Kladući okol glave platice, Lovrinac bogu

govori:
LOVRINAC O Isuse, bože mili,

na slugu se tvoga smili,
Mučan Lovrinac cesaru govori: 1385 daj mi jakost, bože pravu,
i u mukah pamet zdravu.
Sad mož' vidit prezmameni, Palicami ja sam izb'jen,
ča sve muke mogu meni; a sad ognjem ovim mučen;
1365 ja sad boga, koga štuju, od tebe se ne odvrgoh,
prez pristanka nasliduju. 1390 da, spovidam, vazda i brgoh.
CESAR CESAR
Cesar Valerianu govori: Cesar Lovrincu govori:
On se nami poruguje, Dobro znaju tvoje ćudi,

tere sramno mnogo psuje. vileniče zali i hudi,
Vidite li, ko je škodan pokol nas ti sad nadbiješ,
1370 u svem malo ter slobodan? ter mukami kruto sviješ;
Plasti moćno ražežene 1395 toke ću ti muke dati,
prineste mi tuj gvozdene, da ćeš dušu ti pušćati.
neka mu se okol njega
nastinuta steple svega,
1375 da možjani sve mu izžegu, LOVRINAC
i bolest mu srcu stegnu.
Lovrinac odgovara:
U ime boga ti prim' muke,

ja ne maru tej tve ruke;
COCAN čini tilu ko zlo moreš,
1400 dušu ubit li ne moreš.
Cocan steplivši plaste, klade mu okol glave,
ter Lovrincu govori:
Prostinula t' je malo glava,

ter ti nije sasvim zdrava,
hoćemo t' ju potepliti,
1380 ter će t' opet zdrava biti;

129
CESAR ki ti slan'je tako reče,

19
da ćeš trpit muke veće,

Cesar govori, da oprave kolce olovne: neka paka imat budeš
veću krunu, dar dobudeš.
Olovnimi kolci sada 1425 Još ti Isus tako pravi,
sve njegove skršte uda, da te nigdar ne ostavi;
da u njemu viku vika za ime boga boje biješ;
nijednoga ni človika! tere tvoju krv proliješ.
LOVRINAC CESAR
Cocani vazmu poluge, ter biju Lovrinca; a Cesar srdito svim govori okolo:
on izbijen zahvaljuje bogu i govori:
O obrani, poštovani,
1405 Kako umim, mogu i znaju, 1430 ter okolo svi obrani,
tebi, Isuse, hvalu daju; slišali ste pokripjen'je
ti me vazda, mili bože, ter pitomo još toljen'je,
u nevolji moj pomože; koja dali jesu ovomu
a sad veće tvoja milost zaklinjan'ja sluzi svomu.
1410 ustrpjen'ju daj mi kripost, 1435 Vidite li, gdi tokoje
po put taki da mâ mladost
18
viru našu pogrjuje?
neizrečenu ima radost. Ni moljen'jem ni mukami,
kako jedan živac kami , 20
ne moremo njega svrnut,

1440 ni na viru našu obrnut.
LOVRINAC Zato opet svakojako
hoću da je frustan jako
21
Lovrinac opet bogu govori: gvozdenimi skorpiuni,

da mu budu veći trudi.
Zato ako je drago tebi,
primi dušu moju k sebi,
1415 odpustivši meni grihe,
tere zlobe me zalihe,
ter svetimi jur tvojimi LOVRINAC
u raj vičnji radost primi.
Cocani imaju biti i frustati Lovrinca, a on
onako frustan boga moli i govori:
ANGEL 1445 Blagoslovjen, bože mili,

budi u svakom tvojem dili;
Zatim angel izajde kripeći Lovrinca, i tvoja svita sada milost
22
govori:
Pokripi se, o Lovrinče, 19

slan'je - možda bi trebalo stan'je
1420 oca boga dragi sinče, 20
živac kami - živi kamen
21
frustan - prema rukopisu, može se čitati i
fruštan
18
po put taki - zbog takvog puta 22
svita - možda treba čitati sveta

130
daje meni taku kripost, 1480 daj mi krsta sveto blago,

da za muke sve ne maru da po tebi budem sada
1450 po tvojemu, bože, daru. meu krstjanska obran stada.
Paka ti ću sada radost,
duša moja skazat slatkost.
Zato sluga sad za ta dar
tvoj sam veće nego nigdar.
LOVRINAC
Zahvaljuje bogu Lovrinac, i govori

Romanu:
ANGEL
Hvaljen budi Isus blagi,
Budući Lovrinac dospil, angel rane spuga i o Romane brate dragi,
govori: 1485 ki ti hoti milost dati,
i meu sve svete zvati,
1455 O Isusov prijatelju, pokli misal tva se skruši,
ter hrabreni rvitelju, ter krstjanin bit odluči,
velika te plaća gori slidit boga u sve stvari,
na nebeskih čeka dvori' 1490 a za druge i ne mari.
za nevolju tere muke Ako vrime kada imih,
1460 ke t' poganske daju ruke. ter se izbavih ja muk ovih,
Dobrovoljno jer jih primaš, tu ću t' želju ja odneti,
zato boli od njih nimaš; i mom rukom dat krst sveti.
jer bog vičnji kad to vidi,
meni tada zapovidi,
1465 da na muci s tobom stoju,
tere spugam svu krv tvoju,
neka nimaš bol ni muku CESAR
od tih biči, kim' te tuku.
Kako s' počal, tako svrši, Cesar Valerianu govori:
1470 straha jakost tere smrsi;
jer se onemu časti hrane, 1495 Ne vidiš li, Valeriane,
ki do konca ne sostane. da zlo gredu naše strane?
dobiti smo mi karan'jem,
23
tere djavla zaklinjan'jem.
ROMAN
Angel pojde tja, zatim Roman pokleknuvši CESAR

prid Lovrinca govori:
Cesar pošlje Valeriana; tako dojde Roman,
Viđu mladića vele lipa, i cesar mu govori:
svitla, kano sunce, kipa,
1475 koji milo sa sve strane O Romane moj obrani,
pečom spuga tvoje rane, 1500 i tvoja se pamet smami,
pak načinja, da t' tve tilo da naš zakon ti ohodiš,
nigdar ne bi rane bilo.
Zato tebe molju drago, 23
dobiti - dobiveni, pobijeđeni

131
tere za tim hincem hodiš! ROMAN

Ke smamnosti, ke nezdravi!
24
Pravu pamet svud zatravi, Kako ga povedu k Ipolitu, on čas Ipolit

1505 da ćeš ovega zatajati, stavi Lovrinca u tamnicu; kako ga vidi
a Isusa virovati. Roman, vazme rominzu, ter dojde prid
Lovrinca; pokleknuvši govori:
Slugo božji pun svetosti,

evo vode primih dosti,
ROMAN krsti mene, ja te molju,
ter ispuni moju volju,
Roman cesaru odgovara: 1535 da se speru moji grisi,
i živeći me primi si.
Vidil jesam do istine,
o cesare gospodine,
da je Isus bog istini,
1510 svemogući ter jedini;
koga štuju svi krstjani. LOVRINAC
Ne govoru t' ovo mani;
angela sam ja njegova Lovrinac vazme vodu, ter ga krsti:
vidil, jest rič prava ova,
1515 gdi Lovrinca pokripljuje, U ime trojstva budi kršćen,
ter mu rane zaličuje. i od grihov svih očišćen.
Da mnogo se vi varate,
ki se bogom tim klanjate,
ki su krivi, tašći i hudi;
1520 cić njih ginu mnogi ljudi.
Ki sve vlada, sve, božanstvo ROMAN
jest, kim služe virnih mnoštvo.
25
Kako bi Roman kršćen, govori:
Blagoslivljam tebe i hvalju,

1540 o nebeski vičnji kralju,
CESAR ki mi milost mnogu stvori,
i duši mi oči otvori,
Cesar zapovida Romana stavit u tamnicu; da angela tvoga vidih,
Valerian ga povede; kako se vrati, cesar mu i krst sveti na se primih,
zapovida, da odriši Lovrinca, i govori: 1545 prez kojega, vičnji bože,
nitkor spasen bit ne može.
Valeriane, ustan' gori, Hvala t' budi, bože mili,
tere učini, ča t' govori: ki me ize iz pogibili,
1525 nevirnike tamo stavi, i ostalih ovih stada
ki protive mojoj slavi; 1550 po kršćen'ju prija sada.
od stupa ga odvežite Jer si, bože, ti naš pastir,
sada, ter ga povedite stada svoga pokoj i mir.
k Ipolitu, da ga bljude,
1530 dokli meni drago bude.
24
ke - koje
25
kim - možda pogreška umjesto kom

132
CESAR CESAR
Cesar Valeriana šalje po Romana, i govori: Cesar Valerianu srdito govori:
Privedite simo toga 1575 Valeriane, stani gori,

zatravnika nevirnoga, jer se vira naša ori,
1555 kim obrnu sad vrag hitar, poj š njim brže, da usiku
kako jednim listom vitar. glavu tomu nevirniku,
da se ostali š njim usviste,
1580 koji vire nisu čiste.
Nevirnika potom toga
privedte mi vi onoga,
CESAR ki je uzrok toke trude,
tere mnozih ljudih blude;
Valerian pojde po Romana, i dovede ga 1585 jer ga hoću opet mučit,
prid cesara, i cesar mu govori: i k mojoj ga viri slučit.
Prinevoljni nesrićniče,
svoje vire odmetniče,
zač zataja naše boge ROMAN
1560 neumrle ter svemoge,
ter, smamnjače, ne znaš koga Kako dospije cesar, cocani svežu Romana i
ti viruješ sada boga? povedu ga, da mu glavu usiku, i kako dojde
na misto, pokleknuvši molitvu čini bogu, i
govori:
Od svih bogov bože jaki,

ROMAN koga dobri žudi svaki,
i angela još vrh toga
Roman cesaru odgovara: 1590 ki pokaza meni tvoga,
ne htij gledat me sgrišen'je,
Ti si mamen tere nebog starih život, njih življen'je,
od vrh glave do pet od nog, da po mnoštvu tve milosti
1565 ki idole štuješ gluhe, u nebeske prim' svitlosti
i nečiste, zale duhe; 1595 moj duh, koji stvori žudno,
ja se klanjam božju sinu i za kojih umri trudno,
26
Isukrstu gospodinu, neka s tobom po sve vike

ki na križu hti umriti, veselim se u rajske dike.
1570 tere svoj puk odkupiti
od paklene vičnje muke,
iz djavalske ize ruke.
VALERIAN
Dospivši molitvu Roman, cocan usiče glavu

CESAR Romanu; Valerian se vrati k cesaru; meu to
Valerian Ipolitu govori:
Cesar Romanu opet govori srdito:
Platiti će tvoje tilo,

pse nevirni, za toj dilo! 26
kojih - možda pogreška umjesto koji

133
Ipolite, hrlo teci, vazeli su viru kako

1600 zapovida t' cesar Decij, 1625 po Lovrincu odmetniku,
da Lovrinca prida nj sada krune moje protivniku;
dovest imam ureda sada. kako viđu, ako bude,
ti uhiti sve te hude.
Zato ustan' ter ne sidi,
1630 ter njih hiži jure idi.
LOVRINAC
Kako Ipolitu to reče, Ipolit pojde po

Lovrinca zlom voljom k tamnici, i došavši IMPOLIT
Ipolit, otvori tamnicu, i sede prid vrata
plačući, govori Lovrinac: Impolit govori cesaru:
Ipolite, brate mili, Čini sada, ča ti drago,

veseli se, a ne cvili, ja ne pustih moje blago,
1605 jere vičnju jure radost Isukrsta prislavnoga,
gre uživat moja mladost gospodina svemogoga;
u nebeske stane gori, 1635 svaku muku, ku ti hoćeš
gdi su angelski sveti zbori; tilu momu da doneseš,
na ku i ti jesi obran, podnit ju je put ma spravna
1610 pokle s' krstom svetim opran; za mojega boga slavna.
da krstjanin ne hti skriti,
27
kad te zovnu, tad ćeš priti.
VALERIAN
CESAR Cocani uhite Impolita, ter ga svežu i

povedu u tamnicu, a Valerian ustavši se
Dospivši Lovrinac usta se, pojde k cesaru pojde k obitili Impolitovi, kim Valerian
zajedno s Impolitom, i kako dojdu prid reče:
cesara, pozna cesar, da se je Impolit krstil,
i govori: Konkordija, stani gori,
1640 ter mi brzo odgovori
Hod' sad glijedaj, Valeriane, brez nijedne toti laže,
gdi se vira naša smane, je l' istina, ča se kaže,
1615 u kom imah ufan'ja veća, da se obrnu za Lovrincom
taj mi sad obrati pleća, sa svom tvojom jošće dicom;
ko sad vidih vele čudno, 1645 ter da po njem krst prijaste,
gdi Impolit ide bludno, rimsku viru zatajaste,
odili se vire naše, sasvim vrgli naše boge,
1620 Lovrinca se drže paše. Jovu i Martu, dol' pod noge.
Zato njega htij vezati, Istinu mi sada pravi,
a po obitil htij poslati, 1650 al se k mukam s dicom spravi.
tere izvij onih tako,
28
27
da - možda bi trebalo da s'
28
izvij - može se čitati i izviđ

134
VALERIAN 1675 Svi se za njim povedoše,

boge naše odvrgoše.
Konkordija ne odgovori nišće; opet Sad te molim, da vidimo,
Valerian govori slugam: ča mi od njih učinimo.
A vi, sluge, sad pojdite,

Konkordiju uhitite
s obitil'ju sa svom sada,
ter njim ruke vežte zada; CESAR
1655 za mnom sada svih peljajte;
odpravte se, ne krsmajte. Cesar srdito Valerianu govori:
Valeriane, stani gori,

1680 zač me tuga s jadom mori,
videć sada, oni hudi
VALERIAN ki odmami mnoge ljudi.
Konkordiju sa svom dicom
Sluge uhite Konkordiju i ostalih š njom, a čin' zadavit nad tamnicom
29
toj ćere i sinove, ter jih na zad vežu, pak za 1685 neka puku skazan bude,
Valerianom povedu; kako malo pojdu, da nitkore već ne blude;
slugam Valerian govori: pak za time Impolita,
kako luda i mahnita,
Stavte sad nju u tamnicu, ki se odvrže vire naše,
i ostalu sad nje dicu, 1690 svi razumni ku štovaše,
dokle pojdu do cesara, glavu ondi čin' mu usići,
1660 da jih od zledi on pokara. ter ju onde prid pse vrići.
VALERIAN KONKORDIJA
Sluge povedu jih u tamnicu; meu to Valerian povede cocane, ter izvedu
Valerian pojde k cesaru, ter mu govori, pak Konkordiju, i svezavši ju, Konkordija
cocani gredu gori: budući na misto dovedena, pokleknu, čini
molitvu govoreći:
O cesare, svitli suče,
ki nevirne s pravdom stuče, O Isuse, sinu boga,
Sista papu, š njim ostale milosrdja tva su mnoga;
njega dike vele i male. 1695 raj lupežu ti svitli da,
1665 A sad da znaš, gospodine, jer te boga on spovida,
ja uhitih do istine ne glijedavši sagrišen'je
Konkordiju mladih lita, ni njegovo zlo življen'je.
a toj ženu Impolita, Zato molim tvoju svitlost,
obitili njeje sada 1700 podaj meni pravu milost,
1670 činih jim ruke vezat zada, da mâ duša kad put ojde , 30
i nju stavit u tamnicu

i ostalu njeje dicu. 29
nad - u jednom od sačuvanih rukopisa nad je
Jer Lovrinac svih njih krsti,
prekriženo i drugom rukom nadopisano prid
oni hinac prinečisti. 30
kad put ojde - kad napusti tijelo

135
u radosti vičnje pojde, Isukrsta kega prave

gdi su svete mučenice, 1730 vikuvičnja kralja slave, 32
dive tere udovice. primi rabe tvoje k sebi,

1705 Smrt radosno za te primam, koje priti žele k tebi,
sve ufan'je u kom imam; gdi prisvetih divic tanci
radost moja, slava i dika u radosti vadne danci,
33
biti hoće u vik vika. 1735 svetim trojstvom pisni spijuć,

grohotom se vazda smijuć;
ne htij glijedat, da onada
ne bihomo tvoga stada.
Jer nikadar časno vrime
DITIĆI LUVELA I TERSONA 1740 nije svrhi kasno brime,
dokle duša u nas diha,
Kako dospi Konkordija, cocan ju ima pokorit se prudi od griha.
zadaviti, zatim nje dva ditića Luvela i Zato primi dušu našu,
Tersona, koja dva imaju pokleknuti na ku za viru pušćam vašu.
kolina, govoreći:
Uzdajemo hvalu tebi,

1710 vičnji bože, ki s' na nebi,
ki nas rači k sebi zvati, IMPOLIT
i od grihov nas oprati
po Lovrincu tvomu sluzi, Dospivši one dvi, imaju jih cocani zadaviti,
ki cić tebe stoji u tuzi; tere jih imaju tja odniti; zatim imaju
1715 jer si ti bog svemogući, Impolitu glavu usići, a Impolit
pokripitelj svih izući; pokleknu(v)ši molitvu bogu čini, govoreći:
velika su tva smiljen'ja
prez našega zaslužen'ja. 1745 O Isuse, ki svim vladaš,
Blujahomo kako bravi,
31
i ki virne tve pomagaš,
1720 ne znajuć te, bože pravi; koji krstom mir darivaš,
a sada te do istine i po njemu k sebi primaš,
znamo, vičnji gospodine, koji hlepe vratiti se
da jesi ti svih stvoritelj, 1750 s bluda, tebi pridati se.
i milostni naš spasitelj, Vidim ženu i dvi ćerci,
1725 ki ne želiš smrt grišnika, ke mi zgubi cesar Decij,
neg da išće rani lika. i još, ajmeh! dvoje ditić;
Zato budi vazda hvaljen i meni će glavu usić;
po sve vike vikom amen. 1755 to jer tebe spovidismo,
a njih boge ne slidismo,
krstjani smo po Lovrincu,
ki je sada u tamnicu;
DIVICE ANIJA I TALANTA po kom tebe svi poznasmo,
1760 i tebi se svi pridasmo.
Dospivši ova dva, i njih imaju zadaviti; Zato, Isuse bože mili,
zatim izvedu one dvi divice Aniju i Talantu,
a one pokleknu, ter čine molitvu bogu,
govoreći:
32
kega prave vikuvičnja kralja slave - za
kojega kažu da je vječni kralj slave
33
vadne - nejasno; možda u dne, u sve dne,
uvijek; u radosti vadne danci - u radosti
31
blujahomo - bluđasmo, lutasmo uvijek dani (jesu)

136
na naše se duše smili, Isusa sam vazda slidil,

od strane te molimo svih, a vaš zakon nenavidil.
nu pomiluj dušu i njih.
CESAR
CESAR
Cesar odgovara Lovrincu:
I tudje glavu usiku Impolitu, i vrati se
Valerian k cesaru, a cesar zapovidi Tvoga srca misli grde,
cocanom, govoreći: pokle viđu, da su tvrde,
1785 obitam ti po sve boge
1765 Prinesite u tej mine 34
i kriposti njih svemoge:
od muk ovde sve načine. ili t' hotit ili t' ne htit,
danaska ćeš njim posvetit.
Ča t' govoru, dobro sliši,
1790 ter tvu misal tja uliši;
gdi li srce ti zatvoriš,
CESAR tere toga ti ne stvoriš,
svu noć hoćeš biti mučen,
Postavši cesar Lovrincu govori: i kakono slama tučen.
Pristup' simo, ti prezharni,

prid pristolje se naše svrni,
postav' doli tvu neviru,
1770 ter nam spovij sad u miru, LOVRINAC
koga puka, kih li ljudi,
gdi t' bašćina tva se sudi; Lovrinac odgovara cesaru:
još nam reci prez zavodi , 35
u kom gradu ti se rodi. 1795 Većma nima, znaj, tminosti;

ona znaju u svitlosti.
LOVRINAC
CESAR
Lovrinac cesaru odgovara:
Cesar cocanom zapovidi, govoreći:
1775 Znam, u stranah ja od Španje
najpri vidih zrake danje, Pokle volju svoju slidi,
pak u slavno rimsko misto tere u njoj kripost sidi,
uzhranjen sam bil zaisto; mučite ga noćas svu noć,
tot naučen s pomnjom mnogom, 1800 neka kuša od muk svu moć,
1780 od maljahna stisnut z bogom, pak mu stin'jem stucte usti,
ako viru tu ne pusti.
mine - nejasno značenje

34
prez zavodi - bez zavođenja, bez himbe, bez

35
obmanjivanja

137
COCAN molim, bože, tve kriposti,

neharnikom ovim prosti,
Cocani uhite Lovrinca, ter ga svuku; 1825 ki mi daju gorku muku,
privezavši biči frustaju; zatim jedan cocan ter kamen'jem usta tuku,
uzme kami, ter udre Lovrinca u zube, čin', da ovi idoli zali
ovako govoreći: strašnim triskom doli uvali.
Ova usta boge psuju,

i cesara malo štuju.
BESTIJA
On čas kako Lovrinac dospi molitvu, on čas

TENTINELUS ima se tempal idolov rasčinjati; videći
cesar, ima se začuditi, ter pristrašen stati,
Kako dospije cocan odriše ga, ter ga a vrazi imaju on čas oltar sotosopra vrći, i
obuku, kako biše Lovrinac obučen; on čas jedan od djaval ima govoriti:
ima pojti jedan sluga, imenom Tentinelus,
popom, da oprave sakrificij, govoreći: Toga mladića sveta vira
1830 iz kuće nas naše tira;
1805 Pridoh sada ja prida te, o jakosti privelika,
cesar di se, dragi brate: zato živeš u vik vika.
sakrificij stavi pored O uzmožni spasitelju,
jere gredem k tebi ured a prokleti truditelju,
sa Lovrincem nikim djakom, 1835 o oblasti duš pravednih
1810 ki se drži sad junakom, umišćen'je sad i vavik.
ter podvraća našim pukom,
kako ljudi mrtvim vukom,
obraćajuć za propetim
Isukrstom nikim svetim.
1815 Tad obrati duše mnoge, CESAR
boge naše da pod noge.
Zato k tebi sada grede Ovde cesar Valerianu govori:
ter Lovrinca sobom vede , 36
da se bogom tuj pokloni, Jes' vidio srce ovoga,

1820 ali njega zlo umori. gdi našega razbi boga?
Vratimo se u polaču,
1840 jer od sržbe vas odskaču;
a vi, ki ste tuj ostali,
LOVRINAC meštri tere oficijali,
privedite toga hinca
Dospivši Tentinelus govoren'je, cesar i prid pristolje me Lovrinca,
Lovrinac s ostalom družbom idu u tempal, i 1845 jer odlučih smrt mu dati,
kako dojdu, Lovrinac klekne, ter bogu ku najžešću mogu znati.
zahvaljuje, govoreći:
Gospodine, hvala t' budi,

ki me kripostju ovom trudi,
36
vede - vjerojatno zbog rime umjesto vode

138
BONIFACIJ VALERIAN
Kako se dili Lovrinac i cesar, Bonifacij Cocani pojdu i donesu gradikule prid
govori ove riči: cesara, i svukši Lovrinca, stave ga na
gradikule, i oni nastojeći okolo njega, kim
Prokunite Jove i Marte, Valerian govori:
i njih sile u prah star'te.
Zaklinjam te, djavle zali, 1875 Vi ste meštri vele hudi,
1850 koji tempal moj razvali, tere jedni mrtvi ljudi,
svetilišće službom mnogom činite se, da ste umići,
gdi se čini našim bogom. a ne znate, kad ste siti.
Proklet od njih cesar Decij, Ustupte se straha tega,
proklet s tobom i Lovrencij, 37
1880 neka meni vezat njega.
1855 ki te silom prignut mnjaše,
da posvetiš boge naše,
mogući ti prez osvete
smrt zadati i prez šćete;
da i to ti neće sprobit, CESAR
1860 gdi tuj viru budeš ljubit.
Cesar vitezom govori:
O vitezi ter dvorani,

zlovoljni su ti cocani,
CESAR veće mrtvi nego živi,
ter zaliho milostivi,
Kako Lovrinca dovedu prid cesara, cesar 1885 ki do vike svi ne mogu
govori: umoriti krivce bogu.
Jeda vam se gdi znat zgoda
O cocani, hitri meštri, hitro koga manigoda,
muki krivi vele destri ,
38
činte njega k meni priti,
najdite dir vaše skule 1890 plaćen hoće dobro biti,
jedne dobre gradikule, listo da se u sve trudi
1865 ter onoga na nje karca jur se više naših ljudi . 40
stavte gola kako jarca;

ter ćemo sad mi viditi,
hoće li ga sloboditi
Isus, koga verno dvori;
1870 da vas naglo on izgori.
39 PARTEMIJ
Spravte ugljen'je, spravte oganj,
da se stavi hrlo poda nj, Ustavši se Partemij, cesaru govori:
kada inih muk ne mari,
i moljen'ja i naših stvari. Svitla kruno, o cesare,
ne brini se tim ništare,
1895 dovesti ću ja cocana,
na krv ljudsku svega dana.
Listo mene poslušajte,
ter mu dobru plaću dajte.
37
proklet s tobom i Lovrencij - nejasno; u
drugom rkp: prokleti s tobom poluverci
38
vele destri - vrlo vješti
39
vas - sav 40
naših ljudi - nejasno

139
COCAN VALERIAN
To rekši Partemij, pojde ter cocana Vidivši Valerian, da cocan ne čini na njegov
dovede, i kako dojde cocan prid cesara, način, udri cocana onoga govoreći:
govori mu cocan cesaru:
1925 Ovako se rabit učte,
O cesare, kruno slavna, tere drugač ljudi mučte.
1900 ter u dobra svaka spravna, Zaman pineze vi hinite,
pod nebeskim krilom človik pokle nišće ne umite.
ni od mene veći krvnik, Dajte ugljen'je, dajte oganj,
ni ki tokim srcem sminim 1930 ter nastojte brzo poda nj,
smrt vi zadat ljudem ovim.
41
da se kako riba peče,
1905 Skvartat, višat ter jih peći al od svoga boga odreče.
nimam ja slast nijednu veću.
Listo čini, da za trude
plaće meni čagod bude,
jer je ovo prem godišće,
1910 da dobitka nimam nišće. VALERIAN
Imam klišće, bradvu i konop,
i banistre suhe još snop; Kako Valerian sveže na gradikule Lovrinca,
zapovij mi, listo da vim, počne mu govoriti:
kim načinom hoć' da rabim.
Zaklinjam te pun tamnosti,
ne ćutiš li cile kosti,
1935 koji s' smutil vas grad ovi,
učeć niki zakon novi,
COCAN da ostave ljudi boge
naše prave ter svemoge,
Rekši to cocan, počinje vezati Lovrinca i Isusa propetoga
govoreći: 1940 svi virujuć kako boga.
Zato mnozim bi s uzroka,
1915 Neka dire meni vezat da smrt primu prija roka:
i okol tebe opet tezat, još Kirika udovica,
jeda kako ne htit budeš, s Impolitom žena i dica -
Isusa jur da zabudeš, 1945 svih si uzrok smrti tihe,
kino ne hti sebe otet, zato ć' podnit svih njih grihe.
1920 i da bude na križ propet; Dobru meštru jesi u ruke,
a ti ufaš, da će on moć ki će t' dati nove muke,
dat kadgodi tebi pomoć. kako tvoja zled dostoja,
Ludo ufaš u nj, nebore, 1950 ki se činiš ljudi boja.
42
ter se pušćaš, da te more.
42
ki se činiš ljudi boja - u drugom rkp: koji
41
vi - zna (gl. viditi) činiš od ljudi boja

140
CESAR LOVRINAC
Kako Valerian dospi, stave oganj pod Lovrinac govori svim okolo stećim:
Lovrinca, i cesar gledajući Lovrinca,
govori: O smamnosti vaša mnoga,
ter sliposti prineboga,
Sliš', Lovrinče, riči moje, ali dobro ne vidite
ter mladosti ne zgub' svoje, 1980 svi, okolo ki sidite,
našim bogom ti brez laži toliko me tva žerava
svetilišće nu prikaži. žeže, ni ku muku dava?
ku ne haju ništa ja prem,
kad k Isusu teku i grem,
1985 oslobodit ki me hoće
od ruk tvojih i tve zloće.
LOVRINAC
Lovrinac cesaru odgovara:
1955 Posvetiti ja ću milo CESAR

Isukrstu dušu i tilo;
umrli su ugodnemu Cesar govori Lovrincu:
Isukrstu sad u svemu;
jer prijato svetilišće Nu hoćemo sad viditi,
1960 od svih svojih bog tad išće, ka će kripost veća biti,
dušu i srce umiljeno, ali tvoja zaklinjan'ja,
ter za grihe uhiljeno. 1990 al žerava sva užgana.
I još da znaš, o cesare, Još ćeš vidit, ča ti prudi
božje moći tere dare: ta tvoj Isus u tvojih trudi.
1965 tve me ugljen'je ne užiže,
da u raj me gori dviže;
a tebi će jošće vike
uzrok muke bit velike. LOVRINAC
Moj Isukrst, me ufan'je,
1970 vidil moje jest rvan'je; Lovrinac cesaru odgovara:
da svu muku; ku mi poda,
vike meni ne bi sada; Boga moga svoju kripost
pače mu sam slavu dao, novi u meni svoju milost,
43
vazda u ognju spovidao. 1995 tako da uda mâ i ne mare

ovi oganj jur ništare.
CESAR LOVRINAC
Cesar Lovrincu odgovara: Ovdi Lovrinac čini molitvu bogu i govori:
1975 Gdi su muke tej velike, O Isuse, drago iman'je,

ke nam htiše dat tolike? milost kripka i ufan'je,
43
novi - obnovi

141
ki nas stvori tvojom rukom, CIRIJ

2000 i odkupi tvojom mukom,
vidil si me progonjen'je,
44 Dospivši an'jel govoren'je, ima Lovrinac
muke moje i trpljen'je, izdahnuti, a sad ustati se ima Cirij i pojti k
ke sam primal vrhu mene Justinu, i govori Justinu plačuć:
cića vire tve blažene.
2005 Sada, kralju od svitlosti, 2035 Znaj zaisto, o Justine,
drago tvojoj bud' milosti, poštovani gospodine,
primi dušu moju gori, da krudeli cesar sada
gdi angelski jesu kori; strašne muke vele zada
gdi su naši sveti oci, prijatelju tvom' Lovrincu
2010 patrijarke i proroci: 2040 kako lotru tere hincu.
gdi su sveti mučenici, Priveza ga stupu tvrdo,
gdi su sveti učenici, izrani ga vele grdo;
gdi su ostali tvoji obrani, pak ga čini privezati
kih nebeski drže stani, k gradikulam i užgati.
2015 neka s tobom tva prilika 2045 I tako je priminuo,
veseli se po vik vika, i u bogu on usnuo.
a sve muke i ove trude Zato pojmo mi onamo,
za spasen'je puka bude. da ono tilo pokopamo.
ANGEL JUSTIN
Kako dospi Lovrinac govoren'je, angel Od tad Justin ide plačući, i govori
ukaže se kod Lovrinca, i govori: Nikostratu:
O Isusov hrabri slugo, Ajme tugo, ajme meni,

2020 neć' na muci stati dugo, 2050 ki su glasi ti tužbeni!
budi jaki tere kripak, vaj, Lovrinče, brate mili,
neka krunu primeš ti pak; zač se od nas ti odili?
jere jesi ti dostojal, ajme slugo božji i pravi,
zač bo o tom ti s' nastojal, komu sada nas ostavi
2025 da ti poda za trud plaću 2055 na sem svitu pun tamnosti,
za Stipanom svetim zlaću u nevolji ter žalosti?
na nebeska stan'ja gori, A ti za trud plaću primaš,
gdi su svetih duhov zbori, ter svetimi raj uživaš.
45
gdi je pokoj vičnji ter mir, Opravite jure svite , 46
2030 i gdi je radost vazda i pir; 2060 ča je tribi, i nosite,

gdi je svitlost prez tminosti, da onamo jure gremo,
gdi je življen'je prez starosti, ter ga milo pogrebemo.
gdi su sveti tanci i misli,
i sionske lipe pisni.
45
svetimi - sa svetima
44
me - moje 46
svite - haljine, odjeću

142
ANELUTON JUSTIN
Ovde pojde drugi vitez, Aneluton, i Kiriki Kako dospi, tako imaju pojti gdi je
govori: Lovrinac, i ustavši se Justin i Kirika
plačući, Justin govori putem:
Plemenita o Kiriko,
ter uzmnožna ti vladiko, 2095 O Lovrinče, božji slugo,
2065 neka da znaš, nač sam prišal, mâ žalosti tere tugo,
ke li glase sad prinesal: zač se od nas tako dili?
pravlju glase da t' pričudne zač krstjane tako uhili?
vele uzmnožne i prihudne ko te grdo tako umori?
od Lovrinca meštra tvoga, 2100 ko li kripost tvu razori?
2070 prijatelja viku moga. Ti svetosti bi prilika,
Ča učini Decij cesar, i krstjani čast i dika;
od cocanov i od meštar ti ubozih biše otac,
Valerian on š njim hudi? ti žalosti svake konac;
Pogubiše mnoge ljudi: 2105 ti neznana lipo znaše,
2075 jaše Sista meštra sveta, a sumnjena svitovaše;
i š njim duša, nam bi uzeta, ti od grihov nas svišćaše,
udilje ga pogubiše, a na dobro sve nuckaše.
a Romana umoriše; A sada smo nesrićnici,
Inpolita posikoše, 2110 jao! prez meštra učenici,
2080 a čeljad mu zadaviše. ali ovce prez pastira,
Ter ga poče milovati, ke razlika zvir rastira.
milujući radovati,
njemu di se vičnje blago
47
hod', Lovrinče, di t' je drago.

2085 Tako je umrl on zaisto,
i u nebesko prišal misto. KIRIKA
Zato svaka jur ostavi,
48
ter se sa mnom sad odpravi. Kako dojdu k Lovrincu, tako ga dvignu s

gradikul, ter ga stave Kiriki na krilo, a
Kirika držeći ga na krilu govori:
Jao tugo, jao Lovrinče,

KIRIKA u Isusu dragi sinče,
2115 tko prisvelo tvoje tilo
Kirika zavapi, čuvši ove riči, i govori: izažgal je tač nemilo?
ko li draga meštra uze?
O žalosti i dresel'je, ko uzbudi naše suze?
2090 kamo moje urešen'je. Ti me biše utišen'je,
duše moje pokripljen'je, 2120 za Isusom uzvišen'je;
a života ozdravljen'je? ti me krsti tvojom rukom,
o Lovrinče, dijače sveti, i razluči zalim pukom;
z gradikul te gredem sneti! ti me obrati na put pravi,
i od glave me ozdravi.
2125 Ko će sada dat mi svita,
i od bludna čuvat svita?
47
di se - obeća se ko će mene naučiti,
48
svaka - sve tko l' žalostnu utišiti,

143
kad izgubih ja neboga toli brzo zač pobiže

2130 draga sinka i meštra moga? na nebeske od nas hiže?
a nas ojde u žalosti
49
na svit, ki je pun tamnosti?

2165 Ti od truda jur počivaš,
vičnju radost ter uživaš;
NIKOSTRAT nam se tribi jošće mučit,
ako ćemo raj dobavit.
Ovde odnesu Lovrinca od Kirike, i stave ga Ništar manje već ne mogu,
na postelju, i slave ga, tako Nikostrat 2170 hvala budi na svem bogu!
govori: Molimo te drago danas,
da Isusa moliš za nas.
Sad plačimo, bratjo mila,
izgubismo mi pastira.
Kada ga smo mi vidili,
veseli smo vazda bili.
2135 O Justine, i ti ženo, AN'JEL
gorko plačte svi zajedno:
jao Lovrinče, tugo moja, Ovdi an'jel izhodi zahvaljujući puku, i
kamo sveta družba tvoja? govori:
kojim cesar prikrudeli
2140 zada muke kako i tebi. Svi krstjane, ki ste toti
Mnozim glavu on usiče, bogoljubni ter devoti,
koji kako pas svej viče; 2175 pogrdite vaša tila,
i vitezu svom Romanu, i svitovna huda dila;
nad vojskami kapitanu; zala srca odnemite,
2145 njega čini pogubiti, ter se z bogom sjedinite;
mačem glavu njem odniti, jer življen'je vaše kratko
i svetomu papi Sistu, 2180 na sem svitu, i ne slatko;
kemu ju usiče na istom mistu. da s Lovrincem svetim gori
Ki Lucilu oči vrati, nam nebeski raj se otvori,
2150 a pak nebog glavom plati, vičnja radost di pribiva,
jer virova boga tvoga, a muka se sva zabiva.
Isukrsta svemogoga. 2185 Svaki slavu bogu podaj,
Ovo ti su slavne ruke, i grihu se veće ne daj,
ke krstiše mnoge puke; da živemo s častju mnogom
2155 po njih jesu u raj stali, u nebeskom raju s bogom.
ki su sveti krst prijali.
Ja ne mogu plakat dalje, Svrha.
suze mi su dodijale.
JUSTIN I NIKOSTRAT
Ovdi Justin i Nikostrat u jedno govore:
Ajmeh si nam, o Lovrinče,

2160 diko naša tere venče, 49
ojde - ostavi

144
Srednjovjekovna drama — Rječnik
RJEČNIK
adorati (tal.) - obožavati, klanjati se (ovdje u uopćenom značenju, paklena zvijer)
aer (grč.) - zrak centurin - v. centurion
ajer - v. aer centurio - v. centurion
akos - premda, iako centurion (lat.) - zapovjednik centurije,
al - v. ali vojne jedinice od 100 vojnika
ali - i, ili; da li cesarastvo - carstvo, kraljevstvo
an'jel - anđeo cić, cića, ciće - zbog; radi
Apolo (tal. Apollo) - Apolon, starogrčki i cil - cio; zdrav; pravi
starorimski bog sunca, pjesništva i glazbe cipiti - cijepati, odvajati
apuštol (grč.) - apostol cocan - krvnik
arhan'jel (grč.) - arhanđeo, viši red anđela cvitje - cvijeće
arvati se - boriti se
ašašanin (tal.) - razbojnik čagod - štogod
čarljen - crven
bakita (tal.) - štap, palica čarn - crn
banda (tal.) - strana čemer - otrov
banistra - brnistra, žuka, vrsta mediteranske česa - čega
grmolike biljke čestokrat - čestoput; više puta
barzo - brzo čislo - broj
barž', barže, brže - pored običnog značenja človičski - čovječji
(brže), još i: valjda, očito, zacijelo, veoma; človičstvo - čovještvo; čovječanstvo
prez barže - bez sumnje, bez dvojbe, zaista, človik - čovjek
sasvim črida - stado
bašćina - očevina, zavičaj, domovina črivo - utroba
Bezes - Belzebub, đavo, đavolski poglavica črn - crn
bližiko - bližnji; rođak čteti - čitati; čti - čitaj
blud - grijeh, pogreška, zabluda čtiti - štovati
bljude, bljudi - v. bljusti čtovati - poštovati; štovati
bljusti (prez. bljudem) - čuvati, paziti čudo - mnogo
bo - jer, naime
boliti se - žalostiti se ć' - ćeš
bolizan - bolest; bol
bolizniv - bolestan, bolan, gorak da - a, ali, nego; dakle; tako
bradva - vrsta sjekire široke oštrice daj - barem, makar
brajen - brat, bratac dali - ako
bratja - braća dalmatika (lat.) - kasnorimska dugačka
bres - bez ukrašena haljina s rukavima; kasnije misna
brez - bez haljina katoličkih svećenika
brgoh - v. brići danaska - danas
brići - svetkovati dar - sve do; čak do
brig - obala daržati se - držati se, pridržavati se
brže - v. barže Decij (201-251. n. e.) - rimski car, vladao
249-251, prvi car koji je proveo sustavni
cembir - kerber, troglavi pas iz grčke progon kršćana, tako što je sve podanike
mitologije koji čuva ulaz u podzemni svijet obvezao da prinesu žrtvu rimskim bogovima,

145
a oni koji su to odbili bili su kažnjeni smrću ili dvignuti - dići, dignuti, podignuti
progonstvom; Decij nije pogubio sv.
Lovrijenca (Lovru) niti papu Siksta II., nego Eli, eli lama zabatani (aram.) - Bože moj
je to učinio njegov sljedbenik car Valerijan zašto si me ostavio?
dekurio (lat.) - dekurion, zapovjednik Erkul - Herkul, Heraklo, starogrčki mitološki
dekurije, odreda od 10 konjanika u rimskoj junak
vojsci
destar (tal.) - vješt facolić (tal.) - rupčić
dešperan (tal.) - očajan frustati, fruštati (tal.) - bičevati, šibati
devoto (tal.) - pobožno
di - govori; di se - zove se (v. diti) ganuti - krenuti, pomaknuti
dijak, djak (grč.) - klerik, đakon, svećenički garlo - vrat; grlo
pripravnik gdi - gdje
diju - govore (v. diti) gdo - tko
diliti se - odvojiti se, rastati se gnila - glina, zemlja
diljati se - rastajati se godišće - godina
diljen - odvojen, rastavljen gradikule (tal.) - roštilj, rešetka za pečenje,
dim - govorim, kažem (v. diti) gradele
dir, dire - der greben - sprava za mučenje, za kidanje mesa
diš - govoriš, kažeš (v. diti) grede - idući, hodeći (v. gresti)
diti (tal, prez. dim) - govoriti, kazati; diti se - greduć - idući, hodeći (v. gresti)
zvati se grem, greš, gre... - v. gresti
diti se - djeti se, staviti se gresti (prez. grem) - ići, hoditi
divica - djevica grlo - vrat
divstvo - djevičanstvo grustiti se - gaditi se, biti mrsko
djak - v. dijak
dobiti (prez. dobudem) - dobiti; svladati, h-k
pobijediti harlo - brzo, žurno
dobitje - pobjeda; stoka, živina, životinje hći - kći
dobudeš - v. dobiti hinac - varalica, himbenik
doje - dođe hinba - obmana, prijevara, podvala
dojti - doći hiniti - obmanjivati, varati
dokli - dok, dokad hiniti se - varati se
doktur (lat.) - učen čovjek hip - čas, časak
dosle - do sada hiža - kuća
dospiti - dovršiti hlib - kruh
dostojati - prilikovati, zavređivati, zaslužiti hoć' - hoćeš
doteći - dotrčati, dojuriti hotin'je - htijenje, volja, želja
dovolje - dovoljno, dostatno, mnogo hotiti - htjeti, hotjeti; hoti - htjej
drakun (grč.) - zmaj hotnica - priležnica, konkubina
dresel - žalostan, tužan hrana - spas (pored uobič. značenja)
dreseliti se - žalostiti se hraniti - spremiti, sačuvati; čuvati (pored
dresel'je - žalost, tuga uobič. značenja)
drivo - drvo hrlo - brzo, žurno
droban - sitan, malen hud - zao
drugoč - iznovice, ponovno, drugi put hudoba - vrag; zlodjelo
duplir (tal.) - dvokraki svijećnjak hudoban - zloban, zao
dvadest - dvadeset hustiti - huškati
dvanadeste - dvanaest

146
idita - idite (imperativ duala) željezo)

imiti - imati jiti - jesti
indi - drugdje jizbina - jelo, hrana, jestvina
iscelivati - izljubiti jošće - još
isfruštan (tal.) - išiban, izbičevan Jove (lat. Jovis, gen. od Jupiter) - Jupiter,
ispeljati - izvesti vrhovni starorimski bog
istin - istinit jur, jure - već; dalje; više; baš
istino - uistinu, doista
istirov[a]ti - brisati kâ - koja
istočnik - izvor kacita - kaciga
ite - idite kača - zmija
iti - ići kadi - gdje
izbrati - izabrati kako - kako; kao; kad
izdan'je - izdaja kami, kamik - kamen
izdavica - izdajica kanam - kanim
izeti (prez. izmem) - uzeti; izvaditi kanciler (tal.) - bilježnik, tajnik
izibran - izabran, odabran kančilir (lat.) - pisar, bilježnik, tajnik
iznamiti - izvaditi kantati (tal.) - pjevati
iznemiti (prez. iznemem) - uzeti; odvesti, karati se - svaditi se
izvesti; izvaditi; iznem - izvedi, odvedi; izvadi karbun (lat.) - ugljen
iznevarke - iznenada, iz zasjede kastio (lat.) - utvrda, tvrđava, kaštel
izrenuti - istjerati kašiti - kuditi, grditi
izući - izvrsni, izvanredni, savršeni kaštigati (tal.) - kažnjavati; kazniti
izvisiti - uzvisiti, uzdignuti; skinuti ovješeno kazati - pokazati
izžeći - sažeći, ispeći ke - koje
kega - kojega
jasalce - jaslice kesar (grč.) - car
jasmo - nego ki - koji
jaše - uhvatiše (v. jati) kîm - kojim
jati - uhvatiti, zarobiti; uzeti; jat - uhvaćen; ja kino - koji, kojino
- uhvati kip - tijelo; ljudski lik
jazik - jezik klade - v. klasti
jeda - eda, da, da li, zar klasti - staviti
jedannadeste - jedanaest klišća - kliješta
jednoč, jednuč - jednom kljišća - kliješta
jej - joj; njoj knjižnik - pisar; književnik
Jejupat - Egipat komornik (grč.) - uzdanik, povjerenik
jer, jere - jer; da konopje - užad
jeti - uhvatiti, uhititi, uzeti; jet - uhvaćen kontent (tal.) - zadovoljan, sretan
jevan'jelist (grč.) - evanđelist kopje - koplje
jih - ih, njih kot - kao
jiliš - hrana, jelo kratiti (se) - uskraćivati, izbjegavati
jimiti - imati kripeći - hrabreći, snažeći
jinako - drukčije, inače kripost - moć, snaga; vrlina, krepost
jini - drugi, ostali krivina, krivinja - krivnja
jiskati - tražiti; pitati krsmati - dangubiti; dvojiti, oklijevati
jisti - jesti krudel (tal.) - okrutan
jisto - istinito kruto - čvrsto, snažno; gorko
jitak - jedak, srdit, ljutit (metaforički za ku - koju

147
kučiti - tući, udarati meu - među

kunfortivati (tal.) - okrepljivati meritati (tal.) - zaslužiti, zasluživati
kuntrata (tal.) - ulica meštar (tal.) - učitelj
kupno - zajedno meštrija (tal.) - majstorija, vještina; nauk
kuželj - vir, vrutak midenica - mjedenica, plitica
milosardje - milosrđe
laćen - uhvaćen milovati - žaliti
last - zloba, prijevara minuti - proći, otići
lejion (lat.) - legija mirilo - mjerilo
lemozina (grč.) - milodar, milostinja misto - mjesto; umjesto
leto - godina mlat - bat, malj
li - samo, upravo; doista; bar, baš mni - meni
lih - samo, tek mniti (se) (prez. mnju i mnim) - činiti (se);
limb (lat.) - čistilište, pretpakao misliti
lionkorn (tal.) - jednorog mnogokrat - više puta
listje - lišće množastvo - mnoštvo
listo - samo, istom, tek, nego mnu - mnom
lotar - lupež moćno - jako, vrlo
Lovrijenac - sv. Lovro, mučenik, jedan od moguć - moćan
sedam đakona rimske crkve koje je okrutno molju - molim
pogubio rimski car Valerijan 258. godine n.e. Mojsej - Mojsije
(dakle, ne car Decij); sv. Lovri je vjerojatno mošnja - vrećica
odrubljena glava, ali se prema predaji vjeruje možjani - mozak
da je bio ispečen; na mjestu njegove smrti u mu - moju
Rimu sagrađena je bazilika sv. Lovre mučati, mučiti - šutjeti
ljubven - drag, ljubljen nabdar - glavar, nadstojnik, starješina

ljubveno - ljubazno, prijateljski nač - zašto, zbog čega, na što
ljuski - ljudski nahajati - nalaziti
naiti se - najesti se
mâ - moja najparvo - najprije; prvotno
mamen - mahnit, omamljen, lud najpokonji - posljednji
mane - mene najti - naći
mani - meni naklasti (prez. nakladam) - postaviti
mani - uzalud nakup - zajedno
manigod (tal.) - krvnik naparvo - najprije; naprijed
manom - mnom napitati - nahraniti
Marte - Mars, starorimski bog rata (prema napluti - naplaviti; nakupiti
tal.) naprid - naprijed; nadalje
martir (lat.) - mučenik napridčina - zgoda, prigoda, prilika
matrimonij (tal.) - brak napruditi - koristiti
meč - mač nareći se - nazvati se, prozvati se
mej - među narejen - naređen
meja - međa, granica naredan - pripravan, spremljen
meju - među narediti - urediti, spremiti; zapovjediti
Merkurije - Merkur, starorimski bog narejen'je - odredba; zapovijed
krasnorječivosti, trgovine i glasnik bogova narikovati - naricati
(grč. Hermes) naslajen'je - naslada
meštar (lat.) - majstor, učitelj naslidnik - sljedbenik

148
naslidovati - slijediti oblići - obući

nastojati - slijediti; brinuti se obran - odabran
naučen'je - nauk, učenje obsinjen - opsjednut
navlasto - navlastito, osobito, napose obteći - opkoliti
nebog - jadan, bijedan, nesretan; vokativ: obužen - svezan
nebore oči - oci
neć' - nećeš očito - javno; naglas; zorno
nenaviditi - zanemariti odbići - napustiti, ostaviti
ner, nere - nego; već ner - više nego oddiliti se - odvojiti se, rastati se
nevera - nevjera odhaj - ostavi (v. ojti)
nevidin - neviđen odiliti se - odvojiti se, rastati se
nezbrojni - bezbrojni; mnogi odlahčati - olakšati
nî - nije odlašati - olakšati
nigdadar - nikada odlučen'je - odluka
nigdir, nigdire - nigdje odlučiti (se) - odvojiti (se), odijeliti (se),
nigdor - nitko rastati se; presuditi
negovati - njegovati odmitati - odbacivati; odmitati se - odreći se
nikad - nekad odnamiti, odnemiti - uzeti; izvaditi; skloniti,
nikogare - nikoga odmaknuti
nikomur, nikomure - nikome odneti - oduzeti, oteti; odneti se - odreći se
nikudar - nikuda odpeljati - odvesti
nim - nijem odpočiti - ustaliti se
nimati - nemati odpovidati - odgovarati
nišć, nišće - ništa odpriti - otvoriti
nišćeta - ništavilo, ispraznost odprući - otvoriti
ništar, ništare - ništa odpušćen'je - oproštenje, oprost
ništarmanje - ipak; naprotiv odrenuti - otjerati
ništore - ništa odrinuti - odgurnuti, maknuti
nitkor, nitkore - nitko odrišiti - odriješiti, otpustiti
nor (njem.) - lud odsuditi - osuditi
odteći - ostaviti, napustiti
nje - njen odtisnuti - odmaknuti
njej - joj; njoj odtle - odatle
njeje - nje odvarći (se) - v. odverći (se)
odvargši - odbacivši
ob - o odvećati - odgovoriti, odgovarati
obaliti - oboriti, svladati odverći (se) - odreći se, odbaciti
obarh - iznad, povrh odvitnica - braniteljica, tješiteljica,
obarovati - čuvati, očuvati pomoćnica
obastriti - okružiti, opkoliti odvratnik - odgovoritelj, onaj koji odvraća od
obeseliti - razveseliti čega
obglijedati - nadgledati, nadzirati odvrći (prez. odvrgnem) - odbaciti
obimati - grliti oficij (lat.) - služba, dužnost
obir - odabir, izbor oficijal (lat.) - službenik
obitati (se) - obećati ogladiti - izgladnjeti; ogladnjeti
obiti - obuzeti, opkoliti ohiniti - prevariti, obmanuti
obitio, obitil - obitelj ohodiš - ostavljaš (v. ojti)
objati - obujmiti, obuhvatiti, zagrliti ohranjen'je - spasenje, očuvanje
oblas, oblast - vlast, moć ojde - v. ojti

149
ojti (prez. ojdem) - otići; ostaviti peti - pjevati

omraziti - omrznuti, učiniti odbojnim; petnadeste - petnaest
zavaditi pića - hrana
omrsiti - zbuniti pinez (njem.) - novac
on - on; onaj pisac - pisar, bilježnik
općeno - uobičajeno pisak - pijesak
opitati - upitati plasta - ploča
opliniti - opljačkati platica - pločica
opokoj - smirenje plav - brod, lađa
opravan - spreman, odjeven plk - puk, narod
opraviti - učiniti, izvršiti, pripraviti ploviti - plaviti
opraviti se - spremiti se pluti (prez. plujem)- plivati; ploviti
opravljen'je - naknada, zamjena počati - početi
oprovda (mađ. apród) - oružani pratilac počelo - početak, vrh
os[a]lce - magarčić početje - početak
osanna (tal.-hebr.) - hosana, spasi (poklik počten'je - čast; štovanje; poštovanje;
kojim su Židovi pozdravljali Isusa pri dostojanstvo
njegovom svečanom ulasku u Jeruzalem) podirati - trgati, cijepati, čupati; uzdisati
oskubsti - počupati podjati, podjeti - podnositi, poduprijeti
osoja - vrlo, mnogo podoban - prikladan, sličan
osujen - osuđen podobno - prikladno, slično
osvajen - osuđen podvignuti - podići
osvajivati - osuđivati pogarjeno - pogrdno, ozloglašeno; oskvrnuto
ošti - v. oštija pogibil - pogibelj
oštija (tal.) - hostija pogrjen - pogrđen
otil - hotio, htio (v. otiti) pogubiti - izgubiti
otiti - htjeti; otići poj - pođi
otlučiti (se) - v. odlučiti (se) pojdut - pođu
otvet - odgovor pojti - poći
ov - ovaj pokarati - opomenuti, ukoriti
ozriti se - osvrnuti se pokaran'je - ukor, pokuda
ozvati se - nazvati se pokarvni - krvnik
ožurnik (lat.) - lihvar pokle - pošto; otkako; otkada; budući da
pokol - pošto
paki - pa, pak; opet, ponovno poklono - smjerno, ponizno
pametiti - pamtiti pokripiti (se) - utješiti (se); odmoriti se,
paraon - faraon, naslov starih egipatskih okrijepiti se
vladara pokripjen'je - utjeha, ohrabrenje
parvi - prvi polača - palača, dvori
patena (lat.) - plitica, zdjelica koja se rabi pri polahčati - olakšati
bogoslužju polahko - polako
patriarka (tal.) - plemić, načelnik roda; poli - pokraj, uz, kod
patrijarh, crkveni otac poličnica - pljuska, zaušnica
peča - krpa politi - proliti
pečal - žalost; bijeda; skrb poluverac - krivovjernik, heretik
pečaliti se - skrbiti se, brinuti se; žalostiti se pomanjkavati - posustajati, gubiti snagu
pečalno - bolno; tužno pomanjkati - oslabiti
peljati - voditi pomiliti - požaliti, smilovati se, pomilovati
peteh - pijetao pomniti - mariti

150
poni - dakle prî - prije

poniznos - poniznost pribižišće - utočište, skrovište
popasti - uhvatiti, zgrabiti prigovarati se - raspravljati, prepirati se
popeljati - povesti prigvozditi - pribiti
porojen'je - porod, rođenje; dijete prigvožjen - pribijen
posilati - slati prihiniti - zavarati, obmanuti
poskati - nejasno; možda: poiskati, potražiti prihojati - prilaziti, dolaziti
poskititi - pružiti, dati prija - prije
postaviti - zatvoriti; uzeti; učiniti prijati - primiti; uzeti, prihvatiti
posteći - postajavši prijazan - milost; ljubav
posvetilišće - žrtva prijel - primio
posvetiti - žrtvovati, prinijeti žrtvu prijeti (se) - primiti (se)
pošpotati se - izrugati se prijimati - primati
pošten'je - v. počten'je prikloniti se - saviti se, nagnuti se
pot - znoj prikrudeli (tal.) - preokrutni
poteći - potrčati prilika - slika, lik
potezati se - odlučiti se, odvažiti se, spremiti primoći - nadvladati, pobijediti
se prineboga - prejadna
potiriti - protjerati prinemagati - pobjeđivati, svladavati
potiti - znojiti (se) prinijeti - donijeti
potle - poslije, kasnije pripeljati - privesti, dovesti
potvoriti - oklevetati prirok - sramota, grijeh; nevolja; prigovor,
poutišiti (se) - smiriti (se), umiriti (se); pokuda
utješiti (se) prišadši - prišavši, došavši
povidati - reći, kazati, navijestiti priti - doći
poviditi - govoriti pritvoriti - preokrenuti
poviti - pripovjediti, reći, kazati prizali - vrlo zli
povoljstvo - ugodnost; pogodnost, povlastica prizentati (lat.) - prikazati, predati
povrći - baciti, odbaciti prodikovati (lat.) - propovijedati
povsud - posvuda prolijan'je - prolijevanje, razlijevanje
pozor - pogled prolitje - proliće, prolijevanje
pozriti - pogledati propuditi - protjerati, prognati
požriti - progutati, proždrijeti prositi - moliti; pitati
pravadan - pravedan prost - slobodan, oprošten
pravadnik - pravednik proštiti - pročitati
praviti - pripovijedati, govoriti, kazati proteći - probosti; proći
predce - odmah proti - protiv
pregrišen'je - sagrešenje providiti - razvidjeti
prehiniti - prevariti, obmanuti provij - imperativ od providiti (v.)
prehiniti se - prevariti se prud - korist
prehinjen'je - prijevara pruditi - koristiti
prem - iako, premda psalter (grč.) - knjiga psalama
premedven - premeden, presladak psost - prostota, prostaštvo; psina
prevezan - povezan, zamotan, zavezan ptičal - ptičar, lovac ptica
prevratiti - prevrnuti, izvrnuti, okrenuti put - tijelo; put; način
prevriditi - prekršiti
prez, preza - bez rab - sluga, službenik; rob
prezharni - nezahvalni raba - sluškinja, robinja
prezmameni - premahniti račiti - htjeti; udostojati se

151
rana (tal.) - ozljeda; pepeo, lug skarbiti - brinuti

rapresentatiun (lat.) - predstava, prikazanje skarsnutje - uskrsnuće
rasarjen - gnjevan skazan - znak, dokaz, primjer
raščiniti - upropastiti skazati - pokazati; propovijedati, kazati
rat (ženski rod) - rat skoda (njem.) - škoda, šteta
razcviliti - ražalostiti, rasplakati skončan'je - svršetak, konac
razčiniti - uništiti, razoriti skorpiun - sprava za mučenje u obliku
razdiliti (se) - odvojiti (se), razdvojiti (se) škorpiona
razdiljen'je - rastanak skresiti - uskrisiti
razlog - razum skrisiti - uskrisiti
razlučiti se - odvojiti se, rastati se skrozi - zbog, radi
razviditi - razvidjeti, uvidjeti, steći uvid, skubsti - čupati
obavijestiti se skuka - jauk; patnja
razžigati - rasplamsavati skula (lat.-tal.) - škola
ražežen - goruć, zagrijan skuža (tal.) - isprika; opravdanje; izgovor
riti - reći; podrivati, kopati skvartati (tal.) - raščetvoriti
rojen'je - rođenje slid - trag, slijed
rominza (tal.) - bakrena posuda slišati - slušati, čuti; osjetiti, oćutiti
rotiti se - zaklinjati se slišiti - v. slišati
rota - prisega, zakletva sloviti (prez. slovem) - slaviti, častiti, biti na
rub - tkanina; pokrivalo glasu, biti slavan
rvan'je - borba, svađa slovo - riječ
rvitelj - ratnik, branitelj slučiti - sastaviti, približiti, spojiti
služabnica - službenica; podanica
s' - se smamnik - mahnitac, luđak
sa - sva smamnost - mahnitost, omamljenost, ludost
sâ - ovaj smamnjak - mahnitac, luđak
saj - ovaj smart - smrt
saka - svašta; svaka smiljen'je - milost, samilost
sakrificij (lat.) - žrtva smino - hrabro
sard - gnjev, srdžba smućen'je - nemir
sasac - dojka smutiti se - uznemiriti se
savsima - sasvim, potpuno, posve snamiti - skinuti
sciniti - cijeniti; ocijeniti, misliti sneti (prez. snemem, snamem)- spustiti,
sega - ovoga (v. saj) skinuti
segaletnji - ovogodišnji snimati - skidati, silaziti, spuštati
sem - ovom (v. saj) snimiti - otkloniti, odvratiti
semrt - smrt; semartju - smrću sniti - sići
sentati - istući, izlemati sobota - subota
sententija (lat.) - odluka, presuda, zapovijed sostati - sustati, posustati
shajati - izlaziti, ishoditi sotosopra (tal.) - gore dolje, odozgo nadolje
shiniti - prevariti span'je - spavanje
shraniti - pokopati; spremiti, sačuvati; spasiti specijar (tal.) - trgovac ljekovitim tvarima i
shranjen'je - očuvanje začinima
shustiti (mađ.) - uhvatiti, zgrabiti, ščepati speći - spavajući
sidine - sjedine, sijede vlasi speljati - izvesti
Sisto - papa Siksto II (257-258), mučenik, speti - sapeti, povezati
pogubio ga car Valerijan nekoliko dana prije spicijar - v. specijar
sv. Lovre spinjati - sapinjati, sputavati

152
spitovati - ispitivati š-s

spomenen'je - uspomena, sjećanje Šatanaš - Sotona
spomenuti (se) - sjetiti (se) šćap - štap
spomenutje - uspomena šćit - štit
spovidnik - ispovjednik šega (tur.) - šala, lukavost; običaj, obmana
spraviti (se) - pripremiti (se), spremiti (se) šenat (lat.) - senat
spravan - pripravan, spreman šentencija (lat.) - presuda; misao; pouka
spričati - pravdati škale (tal.) - ljestve; stube
sprotu - protiv škapulati (tal.) - osloboditi
spuga (tal.) - spužva škarlat (tal.) - tkanina crvene ili rumene boje
spuniti - ispuniti škina (tal.) - leđa
srčen - drag, mio škodan (njem.) - štetan
srčeno - srdačno škrača - škrapa, špilja
stan - boravište špot (njem.) - poruga
stan'je - položaj; život; stan, boravište; špotati se (njem.) - rugati se
država, zavičaj; vlast štentan'je - oklijevanje
stanovit - siguran, pouzdan, odlučan štentati - zadržavati, oklijevati
stanovito - sigurno, pouzdano, doista štimati (tal.) - cijeniti, držati
starišina - poglavar; starost
starziti - čuvati t' - ti
stati se - zaustaviti se ta - taj
steći - izaći; isteći tač - tako
stentati (lat.) - iskušati, napastovati takmen - jednak, ravan, sličan
stinuti - ozepsti; hladnjeti takoj, takoje - također
stoparv - istom, tek tar - te; i
stratiti - pogubiti, uništiti targ - trg
stup - korak tarn'je - trnje
stvoriti - napraviti, učiniti tarpiti - trpiti, podnositi
suda - svuda tarst - trstika; štap
sudišće - sud; v. tribunal taržac - trgovac
sulica - strijela teći - trčati; žuriti
suproć, suprot - nasuprot, ususret; protiv teg - trud, rad, posao
suprotiva - nasuprot tega - toga
susi - suhi tempal (lat.) - hram, crkva
svarh - vrh, povrh, ponad tenet - zamka
svarha - kraj, konac, svršetak tentati (tal.) - kušati, pokušavati; napastovati,
svećati se - dogovarati se dražiti
svet - savjet ter, tere - te, i
svetilišće - žrtva teti - htjeti
svidočtvo - svjedočanstvo tiriti - tjerati, goniti, proganjati
svis - svijest tiše - htješe, v. titi
svistiti - obavijestiti titi - htjeti
sviše - odozgor, gore tja - odavle
svit - svijet; savjet toj - to
svita - odjeća, haljina, odijelo, tkanina toje - to; takvo
svitilnik - svjetiljka tokoje - također
svitnjak - baklja toliko - tako; samo
tolikoj, tolikoje - također
tolikojer - također, isto tako

153
toljen'je - utoljenje, utaženje; ublaživanje, umiljenstvo (lat.) - poniznost, skromnost

smirenje umiti - znati, umjeti
tot - v. toti umoren'je - ubijanje
tote - v. toti upametiti - upamtiti, zapamtiti
toti - tu, ovdje uprašati - upitati
totu - v. toti uprositi se - umoliti se
tovarištvo - društvo; družba ureda - odmah
traditor (tal.) - izdajnik uskrišen'je - uskrsnuće
trat (tal.) - put, čas (oznaka vremena); on uspiti - usnuti, zaspati
trat - onaj put, onaj čas ustraniti - udaljiti se, odmaknuti se
treti - treći ustrpjen'je - strpljivost
tretič - treći put utirati - brisati
triba - potreba; triba je - valja, treba, utišati - utješiti
potrebno je, nužno je utišen'je - utjeha
tribi je - valja, treba, potrebno je, nužno je utišiti - utješiti
tribunal (lat.) - sudska sjedišta tribuna; sud utvarnuti - otvrdnuti
trud - muka, nevolja utvrjen - utvrđen
trudan - umoran uzdržati - sačuvati
truditi se - mučiti se uzdvizati - uzdizati
trumbita - truba uzmožno - moguće
trus - potres
tudije - tu; odmah, smjesta v-u
tudje - tu; odmah, smjesta 'v - ovaj
tuk - tolik va - u
tuko - toliko vač - u što, na što, do čega
tukoje - također vadne - nejasno; možda: u dne, u sve dne,
tužnica - tužna, jadna žena uvijek
tva - tvoja vagnati - ugnati, dotjerati
tvar - stvar; stvorenje vaj - uzvik: jao
tvu - tvoju Valerian - Publije Licinije Valerijan, rimski
car (253-260); u vrijeme cara Decija i
ubah - sasvim njegovih prethodnika konzul; progonitelj
ubitje - ubojstvo kršćana, pogubio sv. Lovrijenca, papu Siksta
učan - naviknut, naučen II. i kartaškog biskupa Ciprijana
udilje - odmah vanka - van, napolje
udržati - držati, zadržati varh - vrh, povrh, iznad, o
ufan'je - nada variti - kuhati
ugajati - ugađati, udovoljavati vart, vartal - vrt
uhiliti - prevariti vas - sav
uhiljen - prevaren vavek - uvijek
uhranjen - sačuvan vavik - uvijek, zauvijek
ukripiti se - ohrabriti se Vazam - Uskrs
ulisti - uljesti, ući vazam - uzevši
ulišiti (se) - lišiti (se), odbiti; pogubiti vazeti - uzeti; vazam - uzevši
ulize - v. ulisti včiniti - učiniti, napraviti
umarati - ubijati vdovica - udovica
umarti - umrijeti već, veće - više
umić - vješt, koji umije vele - mnogo, vrlo
umiljeno (lat.) - ponizno, skromno veljeti - htjeti

154
venac - vijenac vrže - v. vrći

vera - vjera vsaka - svašta; svaka
veraš (lat.) - stih vsaki - svaki
vers (lat.) - stih vsega - svega
veruga - lanac vsemogi - svemogući
Vespasijan Tit - Titus Flavius Sabinus vskresivati - uskrisivati
Vespasianus (9-79 n. e.), rimski car; sa sinom vstati se - ustati se
i nasljednikom Titom vodio rat protiv pobune vsud, vsuda - svuda
Židova, što je završilo razaranjem Jeruzalema vzdati - dati, odati
i židovskog hrama 70. godine vzeti - uzeti
viće - vijeće, zbor, skup vzimati - uzimati
vide - doista
viden'je, vidin'je - viđenje, gledanje, vid z-s
vidita - vidite (imperativ duala) zabiti (prez. zabudem) - zaboraviti
viditi (prez. vim) - znati; vidjeti; ne vim - ne zabude, zabudi - v. zabiti
znam zacić - zbog, radi
viđu - vidim zač - zašto, jer
vij - vidi (imperativ) zaditi - zadati, pogoditi; zabosti
vijati - viđati, gledati; činiti zadivati - zadavati
vijen'je - vid zadrgavati - daviti, stezati, gušiti
vijte - vidite zagnati - istjerati
viju - vidim zaisto - zaista, uistinu, doista
vik - vijek zaistino - doista, uistinu
vik, vike, viku - uvijek; uz negaciju: nikad zajam - uzimajući, uhvativši, zagrabivši
vikarij (lat.) - zamjenik biskupa ili pape zaklad - jamstvo, zalog
vikovičan, vikuvičan - vječan; vrlo star zakratiti - uskratiti
vilenik - vještac, čarobnjak zali - zli
vim - znam (v. viditi) zalih - suvišan, uzaludan, izlišan
vimo - znamo (v. viditi) zaman - uzalud
vira - vjera zamirati - paziti, motriti
viste - znate (v. viditi) zapeljati - zavesti
viš - znaš (v. viditi) zapovij - zapovjedi
vite - znate (v. viditi) zapustiti - napustiti
vitez - vojnik zarcalo - zrcalo, ogledalo
vkup - skupa, zajedno zatraviti - začarati
vladika - gospođa zatravnik - čarobnjak
vlisti - ući zatvarditi - utvrditi; učvrstiti
vniti - ući (3. l. mn. prez. vnidu) zavidošć - zavist
'vo - ovo zavitati - zaklinjati
vojen - vođen zavod - zavođenje
volat (tal.) - put zažel - želja
'vom - ovom zbaviti - izbaviti
vražden - vražji; neprijateljski zbiti - istući
vraždenik - neprijatelj, zločinac zbojati se - uplašiti se
vrći, vrići (prez. vrgnem, vržem) - baciti, zdahnuti - izdahnuti; uzdahnuti
odbaciti; vrzte - bacite zdan'je - izdaja
vred, vreda - odmah, smjesta; brzo zdaržati - zadržati; izdržati
vrhu - iznad, povrh; zbog, o zdati - izdati
vrići - baciti; usp. vrći zdavac - izdajnik

155
zdavna - odavno znemeš - v. zneti

zdihtati - uzdahnuti zneti (prez. znemem) - izvaditi, skinuti,
zdirati - razdirati, trgati, kidati spustiti
združiti - pratiti; pridružiti; sastaviti znimati - vaditi
zdvignuti (prez zdvignu) - dići, podići znutra - iznutra
zdvizati se (prez. zdvignu) - uzdizati se zraniti - povrijediti, raniti
zeti - uzeti zrast - dob, uzrast
zgibati - pogibati zreći - izreći
zginuti - poginuti, propasti zručiti - izručiti, predati
zgora - odozgor zvaliti - izvaditi
zgovoren'je - govor; dogovor zveličen - uzvišen; spašen
zgovoriti - izgovoriti; dogovoriti zviditi - izvidjeti; saznati
zgubiti - izgubiti; pogubiti zvisti - izvijestiti, objaviti
zgrižen'je - prekršaj, zločin
zgubiti - izgubiti žakan - đakon, klerik, svećenički pripravnik
ziti - izići; sići žarčina - žar, žarkost
zjutra - sutra, izjutra ždrib - ždrijeb
zlamenati - obilježiti, označiti žejan - žedan
zlamenati se - prekrižiti se žerati - žderati
zlamen'je, zlamin'je - znamenje, znak; čudo Židove - Židovi
zled - ozljeda, povreda; zlodjelo Židovin - Židov
zlisti - sići žrlac - proždiratelj
zmagam - v. zmoći Žudej - Židov
zmoći (prez. zmorem) - pobijediti, svladati žuk - gorak
zmože - v. zmoći

156

DRAME Srvijek TEKSTOVI

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

DRAME Srvijek TEKSTOVI

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Srednjovjekovna drama

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Plač Gospoje ______________________________ 3

[Muka spasitelja našega] __________________ 19

Muka svete Margarite _____________________ 81

Prikazan'je života s. Lovrinca mučenika ____ 100

RJEČNIK _______________________________ 145

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Počenjet plač Bl[a]ž[e]ne D[i]ve M[a]rije po Ivani van'j[e]listi.

Muka B[og]a Gospodina 40 s Mandalenom v hiži staše.

Zovu duše B[og]u mile,

Kada Juda s vojskom pride, To videći Ivan dragi,

k Pilatu ga privedoše, kuntrati i reče jej:

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

presvitlu tvoju zvizdu Danicu Va vsem On njih vele ljubi

ženska sina v takih mukah, reče njej:

svoje bratje, roda moga. 150 veruj mani vele čisto.

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Mandalenu pošlji dragu, 185 i vsi jini dobri ljudi,

sinka moga, dobro moje, i od tuge pomanjkavam . 14

170 Isuh[rst]a, spasen'je tvoje. Hoću pojti navisti[ti],

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

225 osujena brez krivine 15

Ovo reče MARIJA JAKOVLJA Gospoji:

O sestrice i vladike, hote nam se umoliti.

čti - čitaj; ovaj tekst nije bio namijenjen

prikazivanju, nego čitanju. 17

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Ovdi oficijali od dvora Pilatova Ovdi GOSPOJA obrati se k Mariji

Ovdi B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA obrati se k

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

jer zgubismo našu milost, i pečalno tebe gojih.

Odgovori njej AN'JEL:

Gospoje Divo! Ovo MARIJA MANDAL[E]NA r[e]če

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Mnogo dobro i počten'je, v pameti se mojej riju,

Ovo B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA r[e]če Mariji

465 grisi sudac zaslipiše, kamo biše rote tvoje,

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

nigdor njega ne žaluje Ovo MANDALENA govori Ivanu i vsim

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Ovo B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA govori nam dajući vsim nauci,

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Isuh[rst]a, Boga tvoga, Ovo reče MAJKA BOŽJA Mariji:

jer mi život tuge kolju.

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

ke ću tebi sada reći: ter ga zavju pokrivačom,

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

ti nam reče: "Odnamite, 885 O Ivane, dragi sinu,

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Ojme sinko, željo moja, O Gospoje vsih nebeska

zač si proda moga sina, reci mani ovdi sada,

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Ovo reče B[LA]Ž[E]NA GOSPOJA Ivanu: On vam daruj rajsku diku,

Mandaleno, sestro draga,

Ovo reče SLUGA centurinu:

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Ovo reče MAJKA BOŽJA:

O Osipe, brate dragi,

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Klasici hrvatske književnosti na CD-ROM-u — Drama i kazaliste

Počinja čin od muke Spasitelja našega najparvo na Cvitnicu.