SEMINARSKI RAD

Predmet:
POSLOVNA EKONOMIJA

Tema:
EKONOMSKI RAST
I RAZVOJ PREDUZEĆA
 Sadržaj:

UVOD.............................................................................................................3
Pojam i nastanak preduzeća................................................................................3
POJAM RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA......................................................4

PLANIRANJE RAZVOJA I RAZVOJNA POLITIKA......................................7

STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZEĆA...........................................................8

PROCES RAZVOJA PREDUZEĆA.....................................................................9

REALIZACIJA RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA (INVESTICIJE)........10

Praktičan primer rasta i razvoja preduzeća..........................................................11
ZAKLJUČAK........................................................................................................13

Literatura:................................................................................................................13
 UVOD

Pojam i nastanak preduzeća

Preduzeće kao oblik organizacije procesa proizvodnje rezultat je dužeg

razvoja i usavršavanja organizacije reprodukcije, uslovljen razvojem proizvodnih
snaga. Preduzeće je skup ljudi koji, koristeći sredstva za proizvodnju, svojim
organizacionim aktivnostima obavljaju određene funkciju u procesu društvene
reprodukcije u svojstvu organizacione samostalne celine.

U svakom preduzeću bez obzira na delatnost kojom se bavi i načina na koji

tu delatnost obavlja, postoje određeni elementi kao obavezne komponente koje
čine preduzeće. Tu spadaju: kolektiv, sredstva za rad i organizacija.

Razvojem, preduzeće menja sadržinu i obeležje, mesto i ulogu u procesu

ekonomske aktivnosti društva. Osnovni cilj svakog preduzeća jeste da se što vise
razvija i raste.

4
 POJAM RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA
Razvoj celokupnog ljudskog društva, od nastanka pa do danas, predstavlja
neprekidnu borbu sa prirodom, u cilju osvajanja vlasti nad njom. U okviru toga
razvoj svakog društva može se tretirati kao neprekidan i kompleksan proces, u
kome društvo, kroz permanentnu borbu za ovladavanjem prirodom, postiže
kontinualan napredak u svim sferama svoje delatnosti.

Sasvim uopšteno gledano, razvoj se definiše kao integralan i kontinualan

proces, koji je svojstven svim sistemima koji poseduju sposobnost da evoluiraju
tokom vremena, i tako prelaze u više nivoe organizovanosti i efikasnija stanja.
Pored bioloških sistema, ovu sposobnost poseduju i društveni sistemi - sistemi koji
predstavljaju organizovane skupove ljudi i drugih objekata koji se nalaze u nekoj
međuzavisnosti - znači sistemi koje je stvorio, i u čijoj osnovi stoji čovek. Ovi
sistemi, u koje spadaju i privredne organizacije - poslovni sistemi, nastoje, i
uglavnom uspevaju, da održe kontinuitet svoga funkcionisanja u vremenu, i to sa
rastućim trendom kvaliteta i efikasnosti, što i označava njihov razvoj.

Da bi prišli malo detaljnijem razmatranju i definisanju pojma razvoja uopšte

i razvoja poslovnih sistema, odnosno preduzeća, poći ćemo sa stanovišta teorije i
sa stanovišta kibernetike.

Teorija zahteva da se, u definisanju pojma razvoja, najpre pođe od pojma

kretanja. Ako kretanje definišemo kao promenu položaja objekta (sistema) u
prostoru u toku vremena, razvoj se može definisati kao takva promena sistema,
koja dovodi sistem u kvalitetno novo, bolje stanje.

Međutim, iako svako kretanje predstavlja određenu promenu, svaka

promena ne predstavlja razvoj, već samo opšta kvalitativna promena sistema koja
dovodi do prelaska na viši razvojni stupanj. Razvoj, znači predstavlja progres,
stalne promene i stalno kretanje napred, kontinualan napredak sistema u svim
sferama njegovog funkcionisanja.

U opštem kibernetskom smislu, razvoj se može definisati kao integralan i

kontinualan proces transformacije sistema iz postojećeg stanja, u novo stanje više
efikasnosti. To je proces stalnih promena, celovitog i neprekidnog prilagođavanja -
aktivne adaptacije sistema u promenljivoj okolini u kojoj on ostvaruje svoju
egzistenciju i u sklopu koje nastoji ostvariti svoj razvoj. To je takođe dinamičan
proces koji se odvija u vremenu koji mi neprekidno planiramo i realizujemo,
ostvarujući tako kontinuitet egzistencije.

Posmatrajući proces razvoja sa stanovišta vremenskog odvijanja kao stalan

napredak sistema, stalno kretanje napred, onda se samo trenutno funkcionisanje, u
sadašnjem trenutku može podvesti pod pojam funkcionisanja. Sve ostalo, od
sadašnjeg trenutka pa nadalje, predstavlja buduće funkcionisanje, znači razvoj.

5
Teorijski posmatrano, sve se nalazi u kretanju i razvoju, sve je razvoj. Od
sadašnjosti pa nadalje sve je budućnost, pa prema tome sve je razvoj. Međutim, u
praktičnom posmatranju i realizaciji, obično se funkcionisanje u bližoj budućnosti
posmatra kao tekuće funkcionisanje, a u daljoj budućnosti kao razvoj.
Razmatrajući poslovni sistem, njegovo poslovanje u tekućem mesecu i godini se
obično posmatra kao tekuće funkcionisanje koje se odvija, dok se funkcionisanje u
daljim vremenskim periodima od tekuće godine, tretira kao razvoj, koji tek treba
realizovati.

Da bi označavalo razvoj buduće funkcionisanje mora da bude sa pozitivnim

prirastom rezultata. Nastavak funkcionisanja bez razvojnih elemenata, bez prirasta
pozitivnih rezultata, označava stagnaciju koja vodi u propast. Razvijati se mora, jer
je to neophodnost vlastitog opstanka. Razvoj je, znači borba za opstanak, prirodni
zakon koji se proteže i na sve privredne organizacije.

Osnovne karakteristike procesa razvoja poslovnih sistema tj. preduzeća je

sledeće:

 razvoj predstavlja opšti napredak, progres sistema,

 razvoj obuhvata kvantitativne i kvalitativne promene sistema,

 razvoj je dinamičan i kontinualan proces,

 razvoj je veoma kompleksan proces koji se sastoji od velikog broja

faza i aktivnosti,

 razvoj obavezno prati neizvesnost, jer se proteže u budućnost.

 razvoj je neophodan kod svih društvenih sistema,

 razvoj je upravljački proces, proces kojim se mora upravljati da bi

se efikasno odvijao, itd.

Razvoj preduzeća se definiše kao proces prelaska iz postojećeg stanja u

novo, efikasnije stanje, kroz neprekidno prilagođavanje u promenljivoj okolini,
koje se manifestuje kroz mnogobrojne promene koje se vrše na području proizvoda
i proizvodnog programa, tehnike i tehnologije, organizacije i kadrova, promene
koje obezbeđuju kontinuitet sadašnjeg i budućeg funkcionisanja, uz neophodno
povećanje efikasnosti.

Razvoj podrazumeva kvalitativne promene u preduzeću koje donose

poboljšanje budućeg funkcionisanja, između strukture buduće proizvodnju i
poslovanja uopšte. Novi kvalitet u poslovanju koji donosi razvoj, je neophodnost
koju zahteva buduća egzistencija preduzeća, a ujedno i garancija za njeno
ostvarenje.

6
 U praksi se, često, ne pravi veća razlika između razvoja i rasta, već se svode
na isto i najčešće izražavaju povećanjem vrednosti ostvarene proizvodnje.
Međutim, sasvim je očigledno da je to prikazan rast. Razvoj je kompleksniji od
rasta i on bi obuhvatio, pored odgovarajućeg povećanja vrednosti proizvodnje,
poboljšanje proizvodne tehnike, tehnologije i organizacije; poboljšanje metoda
rada u drugim oblastima poslovanja; poboljšanje ukupne organizacije; razvoj
pojedinih službi i otvaranje novih; razvoj proizvoda i poboljšanje proizvodnih
programa; poboljšanje uslova rada, itd.

Veoma često se, takođe u praksi, pod pojmom razvoja podrazumeva

investiranje u tehničke resurse - izgradnja novog proizvodnog pogona, nabavka
novih kapaciteta, itd. tako se ovakvim investiranjem ostvaruje solidan rast, koji u
principu donosi mogućnost poboljšanja budućeg funkcionisanja, potrebno je
ovakav pristup, kao jednostran, mada neophodan, odvojiti od celovitog pristupa
razvoja. Rast je potreban, ali ne i dovoljan uslov za uspešno buduće
funkcionisanje. Celovit i kontinualan razvoj je potreban i dovoljan uslov za
uspešno buduće funkcionisanje preduzeća. Zato je potrebno, pored investiranja u
kapacitet i tehniku uopšte, ulagati i razvijati celokupnu tehnologiju, organizaciju i
kadrove koji će, uz ostvareni rast, doprineti kvalitetnim promenama u
funkcionisanju preduzeća i time ostvariti celovit razvoj koji obezbeđuje efikasno
sutrašnje poslovanje.

U pokušaju definisanja razvoja i rasta preduzeća moramo poći od toga da su

to dva kvalitativno različita, ali ipak neodvojiva pojma. Oba su okrenuta
budućnosti preduzeća i teže promenama koje bi omogućile uspešno poslovanje u
budućnosti. I dok rast obuhvata kvantitativno povećanje obima poslovanja,
kvantitativne promene koje ne predviđaju bitnije izmene postojećih poslovnih
aktivnosti, dotle razvoj podrazumeva, pored kvantitativnog povećanja obima
poslovanja, i kvalitativno proširivanje, poboljšanje i inoviranje postojeće
proizvodnje i poslovanja uopšte. Dakle kvalitativne promene koje se obezbeđuju
uvođenjem novih poslovnih aktivnosti. Prema tome, kod rasta je akcenat na
kvantitativnim, a kod razvoja na kvalitativnim promenama.

Rast se postiže uvođenjem novih proizvodnih kapaciteta, najčešće

uvođenjem nove tehnike ili izgradnjom novog pogona, bez izmene postojeće
proizvodne strukture. Postići solidan i usklađen razvoj je daleko kompleksniji i teži
zadatak, koji zahteva integralna poboljšanja i inovacije na svim područjima
poslovanja.

Kvalitativne promene i inovacije u poslovanju preduzeća koje zahteva

razvoj, jedino je moguće obezbediti stalnim praćenjem razvoja nauke i tehnologije
i primenom najnovijih naučnih dostignuća. Zbog toga razvoj, pored ostalog,
predstavlja i permanentan proces akceptiranja naučno-tehnološkog progresa i
primene njegovih tekovina i rezultata.

7
 Definisan kao proces aktivnog prilagođavanja promenljivoj okolini, razvoj
obezbeđuje adaptivnost preduzeća, koje razvojem nastoji osigurati realizaciju
svojih budućih ciljeva, osigurati svoju buduću egzistenciju. Znači, suština razvoja
preduzeća je u obezbeđenju adaptivnosti u neprekidnom toku njegovog
funkcionisanja i neprekidnim promenama okoline sa kojom se nalazi u tesnoj
međuzavisnosti.

PLANIRANJE RAZVOJA I RAZVOJNA POLITIKA

Planiranje razvoja preduzeća predstavlja kontinualan proces u kome
preduzeće, na osnovu analize dosadašnjeg razvoja u prethodnom periodu i
sagledavanja i prognoza mogućih budućih kretanja i događaja u okruženju,
definiše ciljeve razvoja koje u budućnosti želi realizovati i odgovarajuće akcije i
aktivnosti kojima će se dostići zadati ciljevi.

Proces planiranja razvoja u preduzeću odvija se kroz izradu odgovarajućih

planova, kao svojevrsnih dokumenata - elaborata u kojima su definisani ciljevi
razvoja i aktivnosti kojima se realizuju ti ciljevi. Plan razvoja preduzeća je
kompleksan projekat koji se sastoji od niza komponentnih planova - plan prodaje,
plan istraživačko-razvojnog rada, plan proizvodnje, plan kadrova, itd.

Pre nego što priđe definisanju i izradi plana razvoja, preduzeće treba da
definiše i usvoji svoju razvojnu politiku. Razvojnom politikom se vrši globalno
usmeravanje dugoročnih akcija, definiše proizvodna i poslovna orjentacija i
kretanje preduzeća u budućnosti. Definicije razvojne politike govore da ona
obuhvata definisanje razvojnih ciljeva koji se žele u određenom vremenskom
periodu realizovati, i određivanje načina i mera za realizaciju ovih ciljeva. Mada ne
postoji opšte prihvaćeni koncept postupka definisanja razvojne politike, ipak u
osnovi definisanja razvojne politike leži nekoliko osnovnih faza. U osnovi izrade
razvojne politike ili plana razvoja stoje dve globalne oblasti istraživanja koje
predstavljaju nerazdvojivu celinu.

Globalne oblasti istraživanja su:

1. Analiza i istraživanje dosadašnjeg razvoja.

2. Istraživanje mogućnosti i utvrđivanja budućeg razvoja.

Opšti postupak definisanja razvojne politike sadrži tri osnovne faze:

1. Analizu dosadašnjeg razvoja

2. Definisanje ciljeva razvoja

3. Utvrđivanje ciljeva razvoja

8
 STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZEĆA
Strategija razvoja preduzeća predstavlja pravac ili način kretanja preduzeća
u budućnosti radi dostizanja postavljenih ciljeva razvoja preduzeća. Strategijom
razvoja preduzeće definiše odgovor na pitanje kako se može stići do željenih
razvojnih ciljeva.

Strategija je pojam koji potiče iz vojne terminologije. Strategija se definiše

kao vodič u budućnosti, znači kao način vođenja preduzeća u budućnost. To znači
da strategija predstavlja način vođenja procesa razvoja preduzeća.

Strategija razvoja preduzeća predstavlja skup pravila odlučivanja i vodič

koji vodi proces razvoja preduzeća. Skupovi pravila odlučivanja o ponašanju
preduzeća u promenljivoj okolini u budućnosti, koje nazivamo strategija razvoja
preduzeća, obuhvataju pre svega sledeća obeležja:

Kriterijume kojima se ocenjuje sadašnje i buduće delovanje (poslovanje)

firme. Kvalitativne oznake ovih kriterijuma se obično nazivaju zadaci, a željene
kvantitativne oznake ciljevi.

Pravila za razvijanje odnosa firme sa spoljnim okruženjem. Ova pravila se

odnose na određivanje koji proizvod ili tehnologiju će firma razviti, kome će se
proizvodi prodavati i kako ostvariti prednost nad konkurencijom. Skup ovih
pravila naziva se proizvodno-tržišna ili poslovna strategija.

Pravila i procesi uz pomoć kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar

same organizacije. Ovaj skup pravila naziva se administrativna strategija.

Pravila pomoću kojih firma upravlja svakodnevnim poslovanjem. Skup ovih

pravila naziva se operativna strategija.

Preduzeća su tokom vremena i u različitim uslovima vezanim za tržište,

tehnologiju i druge uticajne faktore primenjivala različite pristupe da bi obezbedili
uspešno poslovanje, odnosno koristila su različite konkurentske strategije. Počelo
se sa strategijom snižavanja troškova i nižim prodajnim cenama. Kasnije se prešlo
na prilagođavanje karakteristika proizvoda kupcu, istraživanje ukusa kupaca i
razvijanje sposobnosti da se odgovori različitim potrebama kupaca. Noviji pristupi
traže da se radi na razvoju ukusa i sklonosti kupca putem efikasne propagande i
promocije.

Danas se smatra da su za uspeh preduzeća u različitim poslovnim

područjima najznačajnije sledeće strategije:

1. Strategija maksimizacije učešća na tržištu.

2. Strategija rasta preduzeća kojom preduzeće pokušava da osigura

svoj budući rast.

9
 3. Strategija diferencijacije tržišta kojom se uspostavlja specifičan
imidž proizvoda u svesti potencijalnih kupaca.

4. Strategija diferencijacije proizvoda kojom se vrši diferencijacija

učinka sopstvenih proizvoda u odnosu na konkurentske.

PROCES RAZVOJA PREDUZEĆA

Neprekidan proces ostvarivanja svojih osnovnih ciljeva razvoja primorava
svako preduzeće da investira, da ulaže sopstvena ili pozajmljena sredstva, da
odlaže moguću potrošnju danas, da bi obezbedilo sebi novu potrošnju i niža
ulaganja u budućnosti. Htelo to ili ne, svako preduzeće je prinuđeno da investira,
jer investiranje predstavlja jedini način i sredstvo kojim može obezbediti
realizaciju svojih ciljeva razvoja.

lnvesticije predstavljaju neophodnost u svim zemljama i svim privredama,

bez obzira na društveni sistem i na dostignuti stepen ekonomskog razvoja.
Ostvarenje ciljeva društveno-ekonomskog razvoja se postiže realizacijom pravilno
odabrane i usmerene investicione politike, te se zato smatra da su investicije
osnovno sredstvo za ostvarenje ciljeva ekonomskog razvoja privrednih i društvenih
sistema.

Razvoj svakog preduzeća vezan je za pravilan izbor i efikasnu realizaciju

investicija. Uopšteno posmatrano investicije predstavljaju deo globalnog problema
razvoja kao permanentnog procesa kojim preduzeće osigurava svoju buduću
egzistenciju i svoje efikasno poslovanje sutra. Investiranje dolazi kao završni čin
celokupnog procesa razvoja, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i
celokupan razvoj. Nakon neophodnih istraživačkih aktivnosti, definisanja ciljeva
razvoja i razvojne politike, kao i izrade odgovarajućeg plana razvoja, dolazi
investiranje, koje obezbeđuje realizaciju, odnosno dostizanje planiranih razvojnih
ciljeva.

Bitna povezanost razvoja, odnosno razvojne politike i investicija, odnosno

investicione politike, je očigledna. Reč je, u globalu, o jednoj celovitoj
problematici, koja ne dozvoljava izolovano i pojedinačno istraživanje i realizaciju.
Razvoj nije moguć bez investicija, jer su one osnovno sredstvo za njegovo
ostvarenje, a investicije bez pravilno definisanog razvoja i dobre razvojne politike
su najčešće promašaj, koji vodi u teške gubitke, a ne ka željenim razvojnim
ciljevima.

10
 REALIZACIJA RASTA I RAZVOJA PREDUZEĆA
(INVESTICIJE)
S obzirom da se u praksi, još uvek planiranje i realizacija razvoja preduzeća,
pored definisanja osnovnih ciljeva i planskih proporcija, najvećim delom svodi na
definisanje i realizaciju odgovarajućih investicionih projekata, očigledna je tesna
veza investicija i razvoja preduzeća, odnosno očigledno je da se realizacija razvoja
odvija realizacijom odgovarajućih investicionih projekata. Zbog toga je i
neophodno u svakom preduzeću pratiti i analizirati kako se odvija definisana
investiciona aktivnost i da li se njenom realizacijom dostižu planirani ciljevi
razvoja. Konkretno rečeno treba posmatrati da li se na primer realizacijom
investicionog projekta modernizacije kapaciteta postiže planirano povećanje stope
rasta produktivnosti rada ili, da li se realizacijom investicionog projekta proširenja
kapaciteta ostvaruje planiraju povećanje fizičkog obima proizvodnje, odgovarajući
rast dobiti i plata radnika. Takođe, treba obratiti pažnju da li ulaganja u istraživanje
i razvoj novih proizvoda donose takve rezultate koji obezbeđuju praćenje naučno-
tehnološkog progresa i dalji brži razvoj celokupnog preduzeća.

Investicije su osnovna pretpostavka razvoja, pa se razvoj svakog preduzeća

nalazi u funkciji investicija. Tamo gde se dosta investira gotovo je sigurno (osim u
slučajevima pogrešnog i neefikasnog investiranja) da će ta aktivnost dovesti do
brzog razvoja. S obzirom da se za investiranje odvaja deo društvenog proizvoda
koji nije potrošen, odnosno da investicije predstavljaju odricanje od potrošnje
danas da bi se obezbedila sebi i budućim generacijama, bolja budućnost, investicije
po definiciji pretpostavljaju pozitivan budući rezultat, znači pretpostavljaju razvoj
preduzeća. Inače, investicije nemaju smisla, nemaju ekonomskog i društvenog
opravdanja, pretvaraju se u suprotnost osnovne namere. Znači bolje je ne
realizovati ih nego voditi u promašaj. U ovakvim slučajevima na donosiocu
investicione odluke leži teška odgovornost donošenja valjane odluke ili mogućeg
promašaja koji preduzeće vodi najčešće u gubitak.

Takvi promašaji kod nas nisu retki, tako da najveći broj gubitaka u našim
preduzećima se javlja, pre svega, kao bliža ili dalja posledica neracionalnog i
neefikasnog investiranja.

11
 Praktičan primer rasta i razvoja preduzeća

VIŠA TEHNIČKA MAŠINSKA ŠKOLA

TRSTENIK
1962 – 2006
22. septembra 1961. god. Radnički savet Fabrike hidraukičkih uređaja "Prva
petoletka", uz punu podršku fabrike "14. Oktobar", doneo je odluku o osnivanju
Više tehničke mašinske škole u Trsteniku. Savet za prosvetu NR Srbije 1962, god.
dao je saglasnost na odluku Radničkog saveta, i Škola je počela sa radom 15.
oktobra 1962. godine.

Razvojni put Škole nije bio lak, iako je bio trasiran od strane udruženog
rada. Trebalo je u sredini, koja je tek sticala industrijsku kulturu, koja nije imala
skoro nikakvog iskustva u visokoškolskom obrazovanju, formirati višu školu,
utemeljiti joj program, obezbediti kadar, i, što je još važnije razviti kod ljudi misao
da bez nauke i znanja nema napretka. Radni ljudi Petoletke, direktor Krsto
Bosanac i njegovi saradnici nisu žalili ni napora ni sredstava da, otvaranjem
VTMŠ obezbede Petoletki kontinuirani priliv mašinskih inžinjera, osposobljenih
za sve složenije proizvodne procese.

Škola je počela sa radom sa utvrđena dva smera:

- smer za mašinsku tehnologiju i
- smer za hidrauliku i pneumatiku.
Nastavi kadar je u početku bio uglavnom sastavljen od visoko stručnih
radnika Petoletke kao i profesora sa mašinskog fakulteta u Beogradu po čijem
programu je Škola inače i radila.

Za ovih 35. godina Škola je veoma napredovala kako u pogledu stručnog

kadra tako i u pogledu prostora u kom se odvija nastava.

Viša tehnička mašinska škola u Trsteniku, među prvim višim školama u

Srbiji, uz saglasnost Ministarstva prosvete i sporta, još od 2002. godine, studijske
programe na svim svojim smerovima, izvodi po trogodišnjem programu koji je
koncipiram prema modelu visokih strukovnih studija u EU. Dakle, ovaj tip studija
već završava prva generacija studenata, a u ovoj školskoj 2005/2006. godini,
započinje sledeća generacija.

Škola raspolaže modernom zgradom i savremenim radnim prostorom koga

čine: amfiteatar, slušaonice, kabineti, laboratorije, biblioteka i ostalo sa ukupnom
površinom od 1552m2, i to:
Naziv prostorije Broj prostorija Veličina Ukupno
- Amfiteatar 1 208 208
- Slušaonice 5 96 480
- Kabineti 7 32 224
- Laboratorija za elektrotehniku 1 62 62
12
 - Laboratorija za mašinske materijale 1 96 96
- Laboratorija za mašinsku obradu 1 60 60
- Laboratorija za hidrauliku i pneumatiku 1 96 96
- Laboratorija za informatiku 1 50 50
- Biblioteka sa skriptarnicom 1 16 16
- Prostorije za upravu Škole i ostalo 5 - 260
Ukupno: 1552 m2
Za ove četiri godine svog rada u ovoj obrazovanoj ustanovi mogla sam da
vidim kako pravilno usmerene investicije pozitivno deluju na Školu i radni
kolektiv. U tih četiri godine kompletno je obnovljena učionica za informatiku
kompjuterima najnovije generacije i svaki kabinet profesora opremljen je takođe sa
računarom. Laboratorije za stručnu praksu opremljene su sa svom potrebnom
opremom za efikasno i kvalitetno obavljanje nastave. Škola ima i svoju biblioteku
koja broji preko 1500 knjiga i veliki broj skripti, časopisa i materjala koji je
neophodan studentima kao i potrebne formulare za grafičke radove i vežbe i što je
najbitnije udžbenike čiji je u najvećem broju izdavač Škola. Nastava se izvodi u
najsavremenijim uslovima uz pomoćna sredstva kao što su grafoskopi moderne
generacije i multimedijalni projektori. Nastavni kadar je veoma stručan i sve više
se usavršava kroz posete raznim seminarima i doškolovavanje.

Škola trenutno broji oko 950 studenata, a ove godine je upisala 380 novih
polaznika čemu je, čini mi se, najviše doprinelo otvaranje novih primamljivih
smerova od kojih je najtraženiji bio smer za Inženjerstvo u saobraćaju. Studenti
su imali mogućnost da biraju između 6 smerova, a to su:
 Hidraulika i pneumatika
 Proizvodno mašinstvo
 Procesna oprema u poljoprivredi i prehrambenoj industriji
 Industrijski marketing
 Informatika u inženjerstvu
 Inženjerstvo u saobraćaju
Na ovogodišnjoj jubilarnoj proslavi Dana Škole dodeljeno je 25 diploma, a
do sada je u ovoj Školi diplomiralo 1600 studenata.

Radni kolektiv broji 22 stalno zaposlena radnika i veliki broj stručnih

saradnika upošljenih honorarno. Posebno mi je drago što Škola poprima lepši
izgled od kako je uposlila par mladih radnika. Kancelarije u kojima radi
administrativno osoblje su veoma moderno opremljene. Ono na šta smo veoma
ponosni jeste da smo najvećim delom investicije obezbedili sami.

Ono što je planirano da se ostvari u budućnosti je da se kupi još računara,

projektora, zatim mašina za štampanje kako bi smo smanjili troškove izdavanja
nastavnih publikacija, skripti, formulara. . .

13
 ZAKLJUČAK

Iako se u teoriji pod investicijama, koje su glavni uslov za rast i razvoj

preduzeća, najčešće podrazumevaju ulaganja u proizvodna dobra-objekte, mašine i
opremu i dr. treba reći da je takođe neophodno da se ulaže u organizaciju,
istraživanje tržišta, obuku kadrova i posebno u naučnoistraživačke radove. S
obzirom da naučnoistraživački rad zauzima dominantnu ulogu u poslovanju
preduzeća i da će njegov uticaj biti sve veći. Nedovoljna ulaganja u tu oblast
dovode do prekomernog oslanjanja na tuđa znanja i kupovinu licenci, pa time vode
u sve veću tehnološku zavisnost. Takav način naravno ne daje izgledne mogućnosti
za sopstveni razvoj koji je uslov opšteg napretka.

Literatura:
[1] Prof. dr Petar Jovanović, Upravljanje investicijama, 2001. god.
[2] Dr Sveto Purić, Makroekonomska politika, 1995. god.
[3] Elaborat Više tehničke mašinske škole, 2006. god.

14