ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО

С благословом Његове светости Патријарха српског Господина Иринеја и

Његовог преосвештенства Епископа нишког Господина Арсенија
ПРОГРАМСКИ ОДБОР КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Проф. др Бранко Горгиев

Доц. др Кристина Митић
Др Ивица Живковић
Доц. др Марија Копривица
Проф. др Слађана Ристић Горгиев
Мср Јована Бојовић
Јелена Стошић
Горан Стојановић
Проф. др Драгиша Бојовић (председник)

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЗБОРНИКА

Доц. др Кристина Митић

Доц. др Марија Копривица
Др Драгана Јањић
Проф. др Синиша Мишић
Проф. др Драгиша Бојовић (главни уредник)
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО
Тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу),
духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам
деценија његове монашке службе

Центар за црквене студије

Ниш, 2019.
 САДРЖАЈ

Прими овај дар макар и недостојан твога д авањ а.................................... 15

Владета Јеротић
О монаш тву уопште, из угла једног психијатра
(делимично уз личну исповест)...................................................................... 19
Vladeta Jerotić
On Monasticism in General, from the Point of View of a Psychiatrist
(partlyfollowed by a personal confession) ......................................................... 24

Бранко Горгиев
Циљ (σκοπός) и сврха (τέλος) монашког ж ивота по Св. Јовану Касијану 25
Branko Gorgiev
But (σκοπός) et cause finale (τέλος) de la vie monastique
d' apres St. Jean Cassien...................................................................................... 34

Драгана J. Јањић
Монашки покрет у канонима Васељенских сабора.................................... 35
Dragana J. Janjić
Monastic Movement in the Canons of the Ecumenical Councils..................... 45

Слађана Алексић
Чежња за божанском лепотом
и савршенством православних м о н аха.......................................................... 47
Слаждана Алексич
Стремление к божественноп красоте
и совершенству православних монахов....................................................... 62

Стевица П. Матко
Васпитни смисао м о н а ш т в а ......................................................................... 63
Stevica P. Matko
Sens Pedagogique du Monachisme..................................................................... 72

Бобан Миленковић
М онаштво и б р а к ............................................................................................ 73
Boban Milenković
Monasticism and M arriage................................................................................ 89
Зоран Кинђић
О послушности................................................................................................. 91
Zoran Kinđić
On Obedience..................................................................................................... 111

II

Борис Стојковски
Византијски манастири у средњовековној Угарској................................. 115
Boris Stojkovski
Byzantine Monasteries in Medieval Hungary.................................................. 137

Ђура Харди
Средњовековни Срем као географско и цивилизацијско одредиште
руских монаха и духовника............................................................................ 139
Đura Hardi
Medieval Srem as a Geographical and Civilisational Destination
of Russian Monks and Priests..............................................................................151

Немања Јонић, Јелена Јонић

Правни с т а т у с С вете Горе, од античког периода до данас................... 153
Немања Јонић, Јелена Јонић
The Legal Status of the Mount Athos,
from the Ancient Period to the Present............................................................ 166

Марија Копривица
Идиоритамско монаш тво у средњовековној Србији............................... 167
Marija Koprivica
Idiorrhythmic Monasticism in Medieval Serbia.............................................. 179

Небојша Карталија
М онаштво немањићке Србије у спољним и унутрашњим сукобима
(XII-XIV век а).................................................................................................. 181
Nebojša Kartalija
Monasticsm of Nemanjić Serbia in Foreign and Internal Conflicts
(XII-XIV centuries)........................................................................................... 207
Снежана Р. Булат
Монашки ж ивот жена из средњовековних српских династија.............. 209
Snežana R. Bulat
Monastic Лг/в of Women from Serbian Medival Dynasties............................ 224

Синиша Мишић
Историја манастира Светог Стефана у Липовцу
од оснивања до краја 19. века........................................................................ 225
Siniša Mišić
History of the Lipovac Monastery from its Establishment
to the End of the 19thCentury........................................................................... 233

Владимир Димитријевић
Православни покрет богомолника и обнова српског м о н а ш т в а ........... 235
Vladimir Dimitrijević
Orthodox Movement of Serbian People and the Renewal of Monasticism 249

Ружица Левушкина
Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна
и њена Обитељ милосрђа.............................................................................. 251
Ружица Левушкина
Преподобномученица Елисавета Федоровна
и ее ОбителЂ м и л о сер д т.............................................................................. 277

Жан-Клод Ларше
О тац Тадеј: једна од највећих личности монаш тва
у Србији у двадесетом веку........................................................................... 279
Jean-Claude Larchet
Elder Thaddeus: One of the Major Personalities
of 20thCentury Serbian Monasiticsm............................................................... 284

Владимир Цветковић, Ивица Живковић

Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима............................................ 285
Vladimir Cvetković, Ivica Živković
Hieromonk Ilija: A Herald of Heavenly Jerusalem ......................................... 303
Ксенија Кончаревић
Комуникацијске традицијераног монаш тва
(према Правилима Св. Василија Великог) .................................................. 307
Ксенид Кончаревич
К омм уникатш нш традиции древнего монашества
(на оцновании Правил Св. Василин Великого)........................................... 319

Жарко Н. Миленковић
М отив монашења у старој српској житијној књижевности................ 321
Žarko N. Milenković
Monastic Profession as a Trope in Old Serbian Hagiographic Literature...... 338

Снежана Ј. Милојевић
М отив љубави према Богу у Теодосијевом Ж итију Светога С аве........ 339
Снежана J. Милоевич
М отив лкбви к Богу в Ж итии Свнтого Савви,
написанном Феодосием.................................................................................. 350

Драгиша Бојовић
Ж итије анђела
или: Како се П етар Коришки бестелесним у пустињи показао............ 351
Dragiša Bojović
The Life of the Angel or:
How Peter of Korisha Presented Himself Bodiless in the Desert..................... 361

Драгомир Костић
Монаси и монаштво
у роману Браћа Карамазови Ф. М. Д остојевског...................................... 363
Dragomir Kostić
The Monks and Monkhood
in Novel The Brothers Karamazov of F. M. Dostoevsky................................. 387

Теодора Бојовић
П ортрети игумана у прози Григорија Божовића..................................... 389
Teodora Bojović
Portraits of the Hegumens in the Prose by Grigorije Božović.......................... 403
Биљана Турањанин Николопулос
Невјеста Неневјесна у савременом српском пјесниш тву........................ 405
Biljana Turanjanin Nikolopoulos
Unwedded Bride in Contemporary Serbian Poetry......................................... 420

Сунчица М. Денић
Симбол срне и јасике као вид духовног подвига
у делу Јустина Поповића и монахиње С т е ф а н е ....................................... 421
Sunčica M. Denić
The Symbols of the Doe and the Aspen Tree as an Aspect of Spiritual Exploit
in the Works of Justin Popović and nun Stefana............................................. 428

Слађана Ристић Горгиев

Буђење унутрашњег човека
у исповедним писмима монахиње С теф ан е............................................... 429
Slađana Ristić Gorgiev
The Awakening of an Inner Man
in the Confession Letters of the Monk Stefana................................................. 440

Гордана Благојевић
Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас:
од жичког напева ка византијском појању................................................ 441
Gordana Blagojević
Church Chanting in the Monastery of Žiča from the mid-20th Century
until Today: from the Žiča Chorus Towards the Byzantine Chanting........... 455

IV

Животопис архимандрита Дионисија,

духовника манастира Св. Стефан у Липовцу 459
 20. септемпар 2017
Бсограл

Професору лр Дра1 iiiini I>oj<>iinli\

Цсн i р а i a црквсне студије
> i i p a H i n i K 'v

11iiiii

Уважени професорс Бојовипу.

I l.i ociiuuv Вашег молоснш oupahuit»a, a ιιυ iipcnopvmt Ibcionoi

I I p C l K UCU-JI C l l C l »U Л(Искош нкижсг Г. Арселлјп, дајемо Наш пзтр1«»лр*п»«п

благослов за оојављивање зборника радова на тему Православно монаштво,

којм је посвећем архимандрнту Дионисију (Пантелипу), духовнику манастира

Светог Стсфана у Липовцу, а поводом обележавања 70 годишњице његовог

vcp.iHOf момашко! служсша.

L олагословом.

II \ IΊΜΙ.ΙΛΡΧ СТПСКП

Крал.а Петра бр. 5. 11000 Београд, Србија

Благослов Његове светости Патријарха српског Господина Иринеја

 М О Н А Ш Т В О И БРАК

Бобан Миленковић
Међународни центар за православне студије, Ниш - Србија
e-mail: boban.fani@gmail.com

МОНАШТВО И БРАК

Апстракт: М онаштво и брак су у животном искуству Цркве два

плућна крила којима Црква дише и испуњава време и простор оба света -
духовног и материјалног. У т о м подвигу се пројављује истина да су т а
два света међусобно, прожета, нераздвојива, без међусобног
непријатељства и поништавања.
Онај ш т о их повезује, осмишљава и човеку, кроз њих, даје благодатно
обожење, јесте Христос Богочовк који нас својом девственошћу призива и
узводи ка себи без обзира да ли смо у благодатном монаш тву или у
благословеном браку. Жеља нам је, да овим радом на т у међусобну
повезаност м онаш тва и брака укажемо и приближмо је савременом
човеку.
Кључне речи: Црква, девственост, монаштво, брак, посветовњачење,
теантропоцентричност.

Чињеницом свог животојавног присуства у Цркви - подједнако у

Старом и Новом Завету - монаштво и брак указују на своју суштинску
повезаност како по настанку тако и по свом циљу. Имајући то на уму циљ
рада пред вама јесте покушај да се укаже на благодатну
теантропоцентричност монаштва и брака. Такаво настојање разумевања
међуодноса монаштва и брака је неопходно будући да је исти оптерећен
њиховим свакодневним негирањем од духа посветовњачења
(секуларизма). Неблагодатно сагледавање монаштва и брака - великих
тајанствених дарова Цркве - долази од обрнуте, грехопадне, перспективе
која не даје праву слику Цркве1, а тиме и човека у Њој. Оно што попут

1 Једну такву обрнуту перспективу у богословљу налазимо код Митрополита пергамског

Зизјуласа по коме су брак и рађање у њему само хранитељи смрти а не делотворна
средства спасења - види Митрополит Јован Зизјулас, Од маске до личности, Београд,
1985, 29. Док о истом Свети Григорије Палама сведочи следеће, тј. да је Бог Адаму после
пада „да је Бог Адаму после даровао, такође, и време за покајање и за ново владање које је
Њему благоугодно; рађањем (човекових) потомака умањио је тугу због смрти,умножио
је род (људски) наследницима, тако да је велико мноштво рођених умногоме
надмашивало број умрлих. И уместо једнога Адама, који је због лепоте чулнога дрвета
постао бедан и сиромах, пројавио је многе друге који су се, из чулно опазивих добара, на
блажен начин обогатили богопознањем, и врлином, и знањем, и божанским
благовољењем.“ - Свети Григорије Палама, С т о педесет глава, Нови Сад, 2015, 81.

73
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

некакве скретнице преусмерава човеков ум од исправног ка погрешном

сагледавању, не само богооткривених, истина живота света и човека јесте
чињеница човекове рањености грехом, трулежношћу и смрћу2.
Човек је демонском преваром рањен грехом од кога почиње
трулежност која човека поробљава смрћу, а то све је у човековој природи
(личности), и творевини око човека. Отуда се у човеку ствара пометња
услед које се занемарује њихова међусобна прожетост и истоветност по
извору и циљу3. Јасно је, пак, да у Цркви, монаштво и брак имају више
заједничког но различитог. Разлика између њих је спољашња - по начину
појављивања у палоприродној средини у којој човек обитава, а не
суштинска. Нит која нераскидиво спаја монаштво и брак, како по
њиховом узроку тако и по њиховом циљу, јесте девственоаст (παρθενιά)
(т ј. теантропоцентричност човека) кроз коју се подједнако, благодаћу
Господњном, испуњава како монашки тако и брачни живот човека.
Чињеница да је девственост темељ како монаштва тако и брака, је лако
доказива јер је она сва у светооткровењеском и светоотачком4 искуству
Цркве.

Утемељење монаштва и брака на девствености

У светописамском опису стварања човека (књига Постања) лако

превидимо чињеницу да су монаштво и брак у девствености сапостојећи,
односно да је девственост изворно стање човека док су монаштво и брак

2 Отуда не чуди што се често после читања неког рада, о монаштву стекне утисак како је
монаштво у супротности са браком и да га оно практично поништава.
3 На вештачку супротстављеност између монаштва и брака упозорава Свети Јован
Златоусти речима: ,, Јер сваки човек треба да се подигне на исту (висину); то је и
изокренуло читаву икумену, то јест то што мислимо да већа строгост припада само
монаху, а свима осталима је допуштено живети безбрижно. А није тако, није! Него се,
каже он, од свих тражи исто мудрољубље; а и ја бих да то веома истакнем, или још боље -
не ја, него сам Онај који ће нам судити.“ - Беседа трећа - Верујућем оцу, Ниш, 2016, 175.
4 Неопходно је нагласити чињеницу да се у делима Светих Отаца може приметити
разлика када пишу о браку и његовом циљу у Цркви. То је зато што хришћански брак
стоји између (само)сензуалности и философског аскетизма (али и социологије), у које се
подједнако не уклапа; такође светоотачко писање о браку је било и одговор на јеретичке
ставове о браку (без обзира да ли су јеретици порицали брак или га претварали у блуд) -
о томе видети ). Νίκος Θ. Μπουγάτσος, Η Ορθόδοξη Θεολογία για το σκοπό του Γάμου
http://www.myriobiblos.gr/texts/greek/bougatsos_gamos_periexomena.html 10:25 πμ 11/6/2018.
Једном речју писање Отаца је било одговор на конкретну опасност по спасење човека
тако да разлика постоји у наглашавању, али наглашавање не укида суштиску (девствену)
утемељеност и усмереност брака на Христу Богочовеку што се остварује чувањем брачне
девствености.

74
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

њене пројаве у свету5. Наиме, првим страницама Светог Писма (Старог

Завета), на самом врхунцу описа стварања света и човека, наилазимо на
сведочанство о девствености из које су поникли монаштво и брак. По
светописамској теантропологији девственост јесте првоприродно стање
Адама и Еве. Истовремено девственост је саборно име за свеврлински
живот човека. Девственост је благодатна колевка за почетак
слободовољно-синергијског, природно-ипостасног, узрастања човека ка
Христу Богочовеку - небитно да ли се то остварује кроз монаштво или
брак. Она није ограничена полношћу која се и у браку користи према
потреби на путу спасења. Почевши од Адама и Еве, човек је
девственошћу призван и оспособљен да правилно располаже полом без
ограничења њиме или негирања истог6, јер девственост је природно
утемељујућа како у монаштву тако и у браку. Ма колико то било
парадоксално, човек се једино благодатном девственошћу на прави начин
сабира и природно - ипостасно остварује, о чему нам сведочи Свето
Писмо.
Свето Писмо нам открива да је стварање човека другачије од простог
стварања предходеће му творевине. Бог при стварању човека каже: „Да
начинимо човјека по своме обличју, као ш т о смо ми, који ће бити
господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цјеле земље
и од свијех животиња ш т о се мичу по земљи. И створи Бог човека по
обличју својему, по обличју Божијем створи га [κατ’εικόνα θεού έποίησεν
αυτόν]; мушко и женско створи их.... “(Пост. 1, 26). Наведени пасус
открива висину човековог достојанства у односу на осталу творевину.
Човек се од почетка истиче као од Бога створен и постављен господар и

5 Сведочанство о томе налазимо код Светог Игњатија Богоносца, који потврђује да и

монаштво и брак могу бити по Господу: „ Сестре моје (= хришћанке) поучавај да љубе
Господа и да буду задовољне својим супрузима, телом и духом. Тако исто и браћи мојој
(= хришћанима) саветуј у име Исуса Христа да љубе супруге (своје) као Господ Цркву. А
ко ко може остати у чедности (ένάγνεία) у част тела Господњег, нека остане, без
хвалисања. А ко се хвали, пропада; а ако то (други) дозна, осим епископа, покварио је
(свој подвиг). А они који се жене и који се удају, треба са сагласношћу (μετάγνώμης)
епископа да ступају у сједињење (брака), да им брак буде по Господу, а не по похоти. Све
нека буде на част Божију.“ - Посланица Поликарпу Смирнском, Врњачка Бања-Требиње,
2002, 267.
6 Добар пример шта се дешава са човеком када злоупотребом полности исту негира јесу
житељи Содома и Гомора, али и чињеница да се блуд (разврат) користи као слика отпада
Израиља од Бога, баш као што се брак користи јкао слика односа Христа Богочовека и
Цркве..

75
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

центар творевине, јер је икона Божија која свој циљ има у (Богу7) Икони
Очевој, тј. Богочовеку Христу. Међутим, већ у следећој глави (Пост 2, 8­
15), налазимо шири опис стварања човека и жене. У њему, Свети Пророк
Мојсије, објашњава где је Бог настанио првоствореног човека Адама -
описујући то место као део створеног света који је у свему прилагођен и
потчињен Адаму8. У наставку (Пост 2, 16. 17), нам се открива кључни
моменат о дару слободе којим је Бог човека обдарио. Наравно, реч је о
тренутку када Господ Адаму издаје упозорење на плод дрвета познања
добра и зла - „И запрјети Господ Бог човјеку говорећи: Једи слободно са
сваког дрвета у врту, али са дрвета познања добра и зла, с њега не једи;
јер који дан са њега окусиш умрећеш“. Овим упозорењем Бог је открио
Адаму да је, иако творевина, призван да употреби слободу која јесте дар
Адамовој природи. Слобода о којој је реч није самопокретна (створена је)
иако се њоме покрећу и усмеравају сви остали природни дарови којима
се кроз благодатну синергију са Господом човек приводи ка
натприродном дару обожења у Христу Богочовеку9.
Пре овог момента у Светом Писму видимо само оно што Бог ради са
светом и човеком. У односу на те Божанске потезе Адам је пасиван, баш
као дете према родитељу. Веома брзо видимо да се Адам позива на
активност, тј. да користи даровану му слободу, упознајући тако себе као
природно-ипостасано биће, од душе и тела састављено10 и способно да
саучествује у створеном11 али и у божанском будући да је дахом

7 Види Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере, Никшић, 1994, 81-84;
Mirča Elijade , Istorija verovanja i religijskih ideja I, Beograd 1997, 141.
8 „Пошто је Бог намеравао да, од видиве и невидиве твари, сазда човека по своме образу
и подобију, као некаквог цара и господара целокупне земље и свега што је на њој, уредио
је унапред за њега нешто као царски дворац, како би овај боравећи у њему, живео
блаженим и срећним животом. А то је божански рајски врт, који је Божијим рукама
засађен у Едему, и који је ризница сваке радости и весеља" - Свети Јован Дамаскин, то
исто, 1994, 78.
9 „ А савршенство за људско биће јесте да буде обожено, и у самој је његовој природи да
по благодати Божанској постане Бог. ... Човек је створење које је примило заповест да
постане Бог, тврди Свети Василије Велики. А Свети Григорије Назијански пише такође:
„Када је Син бесмртни [...] створио човека, поставио му је циљ да и сам постане бог““ -
Жан-Клод Ларше, Лечење духовних болести: увод у аскетску традицију Православне
Цркве, Ниш-Београд, 2017,13.
10 О двема природама човековим види Св. Јован Дамаскин, то исто, 80-84.;
Архимандрит Кипријан Керн, Антропологија Григорија Паламе, Краљево, 2012, 247-305.
11Седми стих друге главе Постања нам указује на чињеницу да је човек једним делом
сачињен и од већ створене природе, земље, и да као такав није туђ творевини, јер једним
делом је од ње. Са друге пак стране видимо да човек, иако у себи има већ створено (преко
телесне природе), прима од Бога у самом акту тог настанка и дух животни, душу, који се

76
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

Господњим постао душа жива [και έγένετο ό άνθρωπος εις ψυχήν ζώσαν]12.
Све напред речено је била припрема Адаму за стварање Еве, која јесте
природно - ипостасна (слободовољна) Адамова пројава, а тиме и
благодатно остварење (напредовање) човека ка обожењу. Адамово
напредовање у слободи богопознања и себепознања десило се његовом
тежњом (вољом) да се појави неко сличан њему. То се остварило тако
што је Бог од Адамовог ребра створио Еву тако што је Адама узводио ка
томе. Наиме, пре стварања Еве „Рече Господ Бог: Није добро да је човек
сам; да му начиним друга према њему. Јер Господ Бог створи од земље све
звјери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју
назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име. И
Адам надједе име сваком живинчету и свакој звјери пољској; али не нађе
Адам друга према њему " (Пост 2, 18-20). Наглашено је то да је Бог видео
да није добро да је Адам сам и да му ваља начинити друга према њему.
„Накнадно" Божије разумевање Адамавог стања је Божије стрпљење да се
Адам самостално покрене и тиме почне да узраста, како у богопознању
тако и у себепознању, без наметања било чега од стране Бога.
Истовремено је то био и процес, по вољи Божијој, воглављења творевине
у Адаму, која од Адама добија своја имена13, те тако Адам постаде
благодатни господар творевине. Познајући творевину око себе Адам је

сјединио са телом иако није у односу на исто телесан. Те две различите природе,
сједињене у човеку кроз личност, а не својом природом, тако да оне не губећи се једна у
другој чине неразориво јединство = човека.
12 Види Пост 2, 7.
13 Овде је неопходно указати на разлику између како древних тако и савремених
митологија и Светог Писма када говоре о пореклу човека и света. Разлика између мита и
Библије је у следећем: у Библији не постоји предпостојећи свет (хаос) из кога су богови
или бог(произашли)и од кога су стварали космос и људе ( о хаосу и његовом значају за
древне митологије видети код Mirča Eliade, Aspekti mita, Zagreb, 2004.). Адам је дао имена
живтињама, али није овладао тајном стварања из небића, иако се свет остварује
именовањем које чини Адам јер је кроз њега цела творевина призвана да се ипостазира у
Богу, што је коначно остварио Богочовек Христос. Старим Заветом су порекнуте
философске „истине“ о свету и човеку, у Новом Завету су порекнуте философске
„истине“ о Богу и његовом односу према човеку. Бог је у Старом Завету човека спасавао
од идолопоклонства, у Новом Завету Богочовек Христос спсасава човека од безизлаза
очајања живота утемељеног на пропадљивости и смрти јер побеђује грех који их
производи. На тај начин је избегнута замка да се, са једне стране, катафатика (заснована
на природном откровењу) претвори у идолопоклонство, и са друге стране, апофатика
заврши очајањем агностицизма. Бог и човек су остали слободни, Бог да се открива и даје
остајући несазнајан и неограничен, а човек да тражи и налази не само Бога у творевини
већ и себе у Богу што се све остварило у Богочовеку Христу што је начин да се избегне
римојелинизација Бога и човека тј. Цркве.

77
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

познао и то да он није истораван ни са животињама али ни са Богом који

му приводи животиње14· Управо је та тачка сусрета, Адама са Богом кроз
себепознање и познање света, пресудна за ненаметнуто стварање Еве.
Адам открива и покреће љубав према другом, за кога жели да постоји
заједно са њим у рајској заједници са Богом.
Створивши жену Бог је приводи пробуђеном Адаму, чувајући тако и
даље достојанство првоствореног Адама. У очигледном одушевљењу, али
и познању, Адам, а не Бог, жену назива човечицом, која се у ствари
показује као помоћница, јер Адам каже: „Сад е т о кост од мојих кости, и
тјело од мојега тјела. нека јој име буде човјечица јер је у зета од човјека,
з а т о ће о стави ти човек оца свог и м атер своју, и прилепиће се к жени
својој, и биће двоје једно тел о “( Пост 2, 23). Адам је познао жену као кост
од својих костију и тело од свог тела, показавши тиме да су он и жена
исте природе, створене од Бога. Такође се човек (Адам) показао као
теантропоцентрично биће способно да самог себе и другог преда Богу. У
стварању жене - баш као и у рађању сваког човека до краја света -
учествују обе Адамове природе, тело и душа, свака по својим
способностима, не губећи притом ништа од своје Богом дане пуноће
постојања, покоравајући се Адамовој вољи, која опет следи Божанску
вољу15.
Важно је нагласити да се у светописамским и у светоотачким
сведочанствима о стварању Еве нигде не спомиње полност и рађање као
разлог истог. Стварањем Еве се потврђује не само да је Адам створен као
душа жива већ и делује као душа жива, односно као природно -
ипостасна творевина. Ева, иако једноприродна и створена од Адама, није
копија Адамова већ природно - ипостасно биће баш као и Адам од кога
јесте. Практично речено, Адам, девственик, жели друга према себи и
добија га без принуде полности, која се кроз стварање Еве појављује као
потврда природно - ипостасе различитости између Адама и Еве. Тек
после тог чина стварања појављује се благослов Адаму и Еви да се рађају
и множе и да испуне земљу. Ова чињеница наговештава истину да рађање

14 Како благодатно сведочи Св. Јован Дамаскин: „...пре човековог преступања све му је
било под руком, јер Бог га је учинио господарем свега што је на земљи и што је у води.
Јер нема ни једне животиње ни биљке у коју створитељ није сместио некакву за човекове
потеребе корисну енергију.“ - Св. Јован Дамаскин, то исто, 81-84.
15 О саучествовању обе човекове природе у стварању Еве богомудри Оци сведоче
следеће: "треба још знати да само тело, а не и душа, може да се комада, да тече и да се
претвара из једног облика у други", док "душа је живо суштаство...које пребива у
органском телу и дарује му живот, раст, чула и способност рађања" - Св. Јован Дамаскин
80-84

78
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

није условљено полношћу већ и да је сама полност порођена из

првобитне девствености човека16.

Свето Писмо и Оци Цркве

о девственом монаштву и браку

Потврду напред изреченог налазимо и у светописамско - отачком

искуству Цркве до данас.
а) За монаштво.
Еванђелско - „Јер има ушкопљеника који су се так о родили из утробе
материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има
ушкопљеника који су сами себе укопили царства ради небеског. Ко може
примити нека прими“ (Мт. 19, 12)17. Потврду да је монаштво у Цркви
присутно од њених почетака налазимо код Јевсесвија (Памфила)
Кесаријског у његовој Црквеној историји, када говори о Филону18.
Јевсевијево сведочење нам, такође, јасно сугерише да су подвижници
монашког типа постојали и у старозаветном Израиљу19, што потврђује
истину да је старозаветни Израиљ био и остао препознат (потврђен) као
старозаветна Црква која је своју потврду добила у пуноћи Новог Завета20.
Овако посматрано монаштво у Цркви јасно представља изворно
самоцрквену алтернативу, и негацију, свега онога што се не темељи на
Богочовеку Христу, а нуди се човеку као начин постојања који се не
остварује у Цркви - богочовечанском телу Христовом.
Христоцентричност, црквеност, монаштва потврђује чињеница да
Еванђеље јесте први монашки типик „како по циљу тако и по
методама.“21, док је Пресвета Богородица „била и остала најузвишенији

16 Да би се родио човек није неопходна полност у послепадном стању њеног постојања.

17 Неопходно је рећи да ушкопљеници о којима говори Господ нису (само) евнуси и да
шкопљење не сме бити механичко (кастрација, Ориген), а тиме и нецрквено. О
ушкопљеницима (евнусима) у Старом Звету видети: Пнз 23, 1. - где се о ушкопљеницима
говори у негатвном контексту у односу на њихова права и достојанство у свакодневном
животу; Ис 56 3-5. где се и ушкопљеници сврставају у оне који ако држе Закон заслужују
награду и име вечно пред Господом. Колико је немогућност имања деце у првом (Пнз 23,
1) било сметња толико се код Пророка то занемарује као мерило вредности човека пред
Богом уколико је човек у Закону [вољи] Господњој. Коначано случај властелина царице
Кандакије ставља тачку на проблем положаја ушкопљеника (евнуха) у тајни спасења.
18 Јевсевије Памфил, И сторија Цркве, Шибеник, 2003, 42-43.
19 Јевсевије Памфил , то исто, с. 43.
20 О томе видети Преподобни Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве III,
Београд, 1978, 71-72.
21 Епископ Артемије Радосављевић, Са Христом кроз ж ивот, Грачаница, 2005, 255.

79
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

пример послушности и девстености за који свет зна“22, а то је суштински

пример и извор за монаштво у Цркви. Монаштво је, као и брак,
суштински евхаристијски живеће, речено језиком савремених теолога -
„Православно монаштво је засновано на заједници. Монах, када оде из
света [он] тиме тражи стварну заједницу, заједницу љубави са Богом, али
и са човеком кога је [Бог] створио „као икону“ (κατ’ε’ικόνα) Своју.“23 - јер
- „У историји Цркве монаштво се пре свега показује као установа, оквир,
у коме се даноноћно слави и обожава Тројични Бог, живи аутентично
Еванђеље изграђујући нови живот у Христу.“24. Можемо са пуно права
рећи да у Цркви једина предаја која собом све обједињује јесте саборно
(евхаристијско) живљење у Цркви као телу Христовом. То је истовремено
Светоотачко искуство у коме и којим можемо да препознамо дело Духа
Светога од дела Сатане. Свети Кирило Јерусалимски нас поучава када
каже: „Начин богопоштовања садржи се у овим двема
принадлежностима: у тачном познању побожних догмата и у добрим
делима. Догмати без добрих дела нису по вољи Божијој; Он чак ни дела
не прима ако нису заснована на побожним догматима.“25.
Имајући у виду евхаристијску утемељеност монаштва можемо рећи да
је монаштво иако у времену и простору ипак слободно од времена и
простора, јер објављује начин живота обоженог човека који већ сада
пребива у Христу Богочовеку силом Духа Светога по свом слободном
определењу. На тај начин „Црква у овом свету кроз монаштво сведочи
„опит пророчког, апостолског и мученичког живота, какав се живи
унутар Православне Цркве.“26.
Пророчки начин живота, монаха, није ништа друго до слеђење
Богочовеку Христу, кроз Свете Оце, у свему, а најпре у одбацивању пале
природе као темеља нашег постојања и спасења од смрти. „Посебни и по
преимућству највећи израз тога одбацивања земаљских ствари показује
се у томе што [монах] живи у девтесности и сиромаштву...“27, а то све
кроз послушност духовном Оцу, о којој нам се сведочи следеће: „Нека је
благословено“, што изражава апсолутну послушност. Апсолутно
послушање је у заједници и израз заједнице, док је непослушање - прекид
заједнице... Ту се изражава онтолошка слобода коју и Христос изражава у

22 Епископ Артемије Радосављевић, то исто, 255.

23 Σωτηρίου 'I. Μπαλατσούκα, Ορθόδοξος Μοναχισμός και μαρτυρία Β', Θεσσαλονίκη, 2002,
15.
24Δημητρίου 'I. Τσελεγγίδη, Ορθόδοξη θεολογία και ζωή, Θεσσαλονίκη, 2005, 123.
25 Свети Кирило Јерусалимски, Катихезе, Београд - Ваљево - Србиње, 2001, 43.
26 Митрополит Јеротеј Влахос, Православна Духовност, 2003, 114.
27 Епископ Артемије Радосављевић то исто, 263.

80
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

часу свога страдања: „Ако је могуће да ме мимоиђе ова чаша, али не како
ја хоћу, него како ТИ“' (Мт. 26, 39)“28.
б) За брак, пре свега еванђелско сведочанство: „И трећи дан би свадба
у Кани Галилејској, и ондје бјеше м а ти Исусова. А позван бјеше и Исус и
ученици његови на свадбу. И кад неста вина, рече м а ти Исусова њему:
немају вина. Исус јој рече: ш т о је мени до тебе жено? Још није дошао мој
час. Рече м а т и његова слугама: ш т о год вам рече учините. А ондје бијаше
ш ест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Јеврејскога
чишћења, који узимаху по два или по тр и ведра. Рече им Исус: напуните
судове воде. И напунише их до врха. И рече им: за х в а т и т е сад и носите
куму. И однесоше. А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не
знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум
женика, и рече му: сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију
онда рђавије; а т и си чувао добро вино дослије.Ово учини Исус почетак
чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови
вјероваше га - Јн 2, 1-11 - јер Н исте ли читали да је Онај који је у
почетку створио човека мужа и жену створио их? Ирече: З а т о оставиће
човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно
тело.. Тако нису више двоје, него једно тело; а ш т а је Бог саставио човек
да нерастављ а“ - Мат. 19 4-629.
На еванђелско се надовезује апостолско - „Мужеви, волите своје жене
као ш т о и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, да је освети,
очистивши је крштењем у води ријечју, да је стави преда се, славну
Цркву, која нема мрље ни боре, или ш т о том е слично, него да буде света и
непорочна. так о су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер
који воли своју жену, самога себе воли. јер нико никад не омрзну на своје
тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. јер смо удови тијела
његова, од меса његова, и од костију његових. тога ради оставиће човјек
оца својега и м атер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело.
т а јн а је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. так о и ви, сваки да
воли онако своју жену као и себе самога; а жена да се боји својега мужа“. -
Еф 5, 25-33. Свети Јован Златоусти појашњава од Господа и Апостола
предато када каже да „Павле уводи закон о браковима и не стиди се, нити
црвени, и с пуним правом. Јер ако је Господар његов указао част браку, и
није се постидео, него га је украсио и присуством (својим) и даром - јер је
и дарове браку увео веће од свих, природу воде претворивши у вино -
како би слуга поцрвенео уводећи закон о браку? Јер није брак ствар лоша,

28 Артемије Радосављевић , то исто, 265.

29 О томе још видети Пост 1, 27; 2, 24; 5, 2; Мал 2, 15.; 1Кор. 6,16; Ефес 5,31.;

81
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

лош је блуд, а брак је лек који блуд уништава. Немојмо, дакле, да га

обешчастимо ђаволским светковањем,него оно што су учинили житељи
Кане Галилејске, исто то да учине и они који сада узимају жене - Христа
да имају међусобом30.- као и светоотачко сведочанство о томе да је за
Цркву ,, брак частан и постеља неоскрвњена јер обоје Христос раније
благослови будући у телу, када у Кани на свадби воду у вино претвори, и
показа тако прво чудо, да се ти, о душо измениш“31.
Са преданим од Отаца сагласан је и о. Јован Мајендорф када сведочи
да „Основна поставка брака као тајне садржи претпоставку да човек није
биће са искључиво физиолошким, психолошким или социолошким
функцијама, него да је он и грађанин Царства Божјег, што значи да његов
читав живот - а нарочито његови најодлучнији моменти - у себе
укључују вечите вредности самога Бога“32. Напред изнесена тврдња је
дубоко, емпиријски, заснована на Светом Откровењу кроз које нам
Господ открива да: „У Господу нити је жена без човека што, ни човек без
жене; јер као што је жена од човека, тако се и човек рађа од жене (I Кор.
11, 11—12). Браком се спремају и одгајају нови чланови за царство Божје,
јер се кроз брак продужава акт стварања човека те и брак има карактер
светости (Мт. 19, 6; Еф. 5, 21—33) .“33.

Деветсвеност и рађање

Проблем како усагласити девственост и полност (рађање) јесте

наметнути проблем услед палоприродне (обрнуте) перспективе, о којој је
напред било речи. У таквој перспективи разумевања односа монаштва и
брака занемарује се њихова међусобна блискост и нераскидива
повезаност, али се прихвата и наглашава њихова спољашња различитост.
Различитост, о којој је реч, се по наговору демона злоупотребљава до
максимума да би се пореметио однос монаштва и брака, а рађање
поистоветило са последицом греха. Јасније речено, само у свету после
пада постоји могућност да се супротставе девственост и рађање, јер ова
два појма се не искључују, јер је рађање садржано и осмишљено

30 Свети Јован Златоусти, Беседа осамнаеста, На апосшолску изреку: Али због блуда,
сваки нека има својужену (1Кор 7,2), 275-276.
31 Свети Андреј Критски, Велики канон Св. Андрије Критског, Београд, 1984, 66.
32 Протојереј Јован Мајендеорф, Брак у светлости православне теологије, Београд,
1974. 154.
33 Протојереј Бранко А. Цисарж, Црквено право 2 (брачно право и црквеносудски
поступак СПЦ), Београд, 1973, 11.

82
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

девственосшћу којом је брак утемељен34. Осим тога рађање је могуће на

два начина, како у браку (полно) тако и у монаштву (духовно), тако да се
и у томе брак и монаштво појављују као тело и душа за човека. Монаси су
из и од девствености брака и брачних, а и једни и други су то што јесу по
дару Христовом у Христу и Христа ради.
Благослов рађања су Адам и Ева задобили у браку пре пада, при томе
његово коришћење у браку није императив већ је дат човеку (мушкарцу и
жени), тако да кажем, на слободу Богу и човеку - Богу да дарује децу, а
мушкарцу и жени да их рађају љубављу и то кроз своје саучествовање у
томе35. Брак јесте из девствености будући да у њега ступају два
девственика, баш као и Адам и Ева у Рају, мушкарац и жена те је отуда и
коришћење полности условљено њиховом девственошћу, којом полност
остаје у оквирима девственог начина пројављивања. Брак који, у својим
темељима, нема благодатне дарове девствене љубави између будућих
супружника у великој је опасности да заувек остане на странпутици
недевствене промашености - да остане необлагодаћен, необожен у
Христу Богочовеку.
Супружници су саподвижници на путу спасења (обожења), баш као
што је и Ева Адаму била помоћница пре свега у богопознању и
човекопознању, док се рађање у томе јавља као дар којим се они могу
користити ради обделавања земље и тиме учешћа и других људи у
спасењу36. Једноставније речено Ева није створена ради рађања, већ ради

34 Такав негативан став према браку, а у „корист“ девствености налазимо у

римокатоличким зборницима, нпр. „Kan. 10. Tko kaže da stanje braka treba pretpostaviti
stanju djevičanstva ili celibata, ili da nije bolje i blaženije ostati u djevičanstvu ili celibatu nego li
vezati se ženidbom [usp. M 1 19,1 Isl; 1 K or 7,25sl 3 8 40]: neka bude kažnjen anatemom.“ - H.
Denzinger - P. Hunermann, Zbirka sažetaka vjerovanja definicija izjava o vjeri i ćudoređu,
Đakovo, 2002, 379.
35 Често се заборавља да се рађањем деце поништава егоизам човека (мушкарца и жене)
и да су деца, чак и ван брака, брана за грех и позив на смирено покајање - тј. позив
блудницима на покајање. Међутим, ако брак (веза између мушкарца и жене) није од
Господа ( дело љубави ради спасења брачника) тада демон саветује да се деца посматрају
као власништво родитеља или комад меса који се абортусом одстрањује као страно тело
и сл. - што све јесте грех блуда тј. демонски канибализам међу људима. Блуд јесте
презасићеност егоизма који би да изађе ван и поробљава себи друге људе. При томе блуд
нема корена у сексуалности нити се на њој заснива, сексуалност је само једно од
средстава којима демон егоизмом убија човека. Сексуалност није грех нити је последица
греха, али начин њеног коришћења може бити на спасење или на пропаст човека будући
да је она саствани део човекове природе коју је ранио грех.
36 Став да је рађање (законите) деце ради продужења култа циљ брака јесте став старих
Грка и римског права, а не Цркве - види Сергеи Викторович Троицкии, Христианска^
философш брака, https://azbyka.ru/otechnik/Sergej_Troickij/hristianskaja-filosofija-

83
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

Адама будући да није било добро да човек буде сам. Циљ стварање Еве
није рађање по аутоматизму, јер је рађање само дар којим се обезбеђује
Адаму и Еви да слободно (обострано и међусобно сагласно) саучествују у
стварању (рађању) и других људи. Да Адам није погрешио рађање би се
одвијало без последица греха, али опет са потпуним саучествовањем
Адама и Еве у њему. Тај другачији начин рађања, слободан од последица
греха, не био клонирање (копирање) Адама и Еве, већ прогресивно
стварање новог човека сваким новорођеним дететом. На тај начин други
људи (деца Адама и Еве) би била истовремено и продужено даривање
Господње Адаму и Еви и другим од њих рођених људи, јер би свако
рађање било одговор Бога на љубав мужа и жене. Разлика је битна у
односу на рађање какво данас познајемо, јер данас су како брак (и рађање
у њему) тако и монаштво оптрећени страхом од смрти који се код људи
јавља због греха који не би да престане да постоји. Оптерећени грехом
егоизма37 рађање и у браку трпи од њега и неопходно је да се против
истог брачници боре и ослобађају га се силом благодати Господње - док
само рађање, без обзира на начин који је рањен грехом, није последица
греха. Монаштво и брак нису међусобно искључиви нити
противприродни, нити је једно по себи свето, а друго грешно већ су
међусобно равноправни, али само ако су на Христу Богочовеку
утемељени и ка Њему Њиме усмерени и вођени благодаћу Духа Светог по
вољи Бога Оца.
Стварање непријатељства између брака и девстености је једино могуће
кроз промену утемељења љубави, која престаје да бива енргија у којој
човек девственик сарађује са Богом38 у стварању другог човека, већ и
љубав такође постаје, по логици демона, интелектуалистичка и
емоционалистичка - што подједнако погађа и монахе39 и оне у браку40.

braka/7_1 21.08.2018. 23:07. Међутим сличан став је био присутан и међу људима
старозаветног Израиља код којих је постојао став да је брак благословен само ако има
деце, а ако нема деце онда је то проклетство (пример Свете Ане мајке Светог Пророка и
судије Самуила, али и богоотаца Јоакима и Ане). О томе видети још John J. Castelot, S. S.,
Religijske institucije Izraela, Zagreb, 1993, 116.
37 Не мање присутном и у монашким редовима
38„Љубав је добро расположење душе, по којем она ништа од постојећег не
претпоставља познању Бога. Немогуће је задобити ову љубав ономе ко је привезан за
било шта земаљско. .. Који љуби Бога претпоставља познање Бога свему створеноме од
Њега, и кроз љубав је непрестано привржен том познању“. - Свети Максим Исповедник,
Четири сто ти н е глава о љубави, Призрен, 1997, 36-37. О светоотачком схватању љубави
види коментаре преводиоца уз цитирани текст Светог Максима Исповедника.
39 Када је реч о монаштву потребно је приметити да философски акстизам (стерилни
интелектуализам), напада монаштво под маском напора за унапређење „монашког

84
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

Трагедија и превара је у томе што, сами по себи, интелект и емоција код

човека, уколико се одвоје од Христа Богочовека, постају агрегати безнађа
и безциљности која на крају изједа сваког оног ко не настоји да их
охристови, а то јесте пакао који човека затвара у атомизирано време и
простор4041.

Циљ девствености монаха и брачника

Циљ који се благодатном девстеношћу монаштва и брака постиже

јесте спасење човека од греха, пропадљивости и смрти. Човек се
девственошћу по дару Христовом враћа Богу без западања у апокатастазу
- нема повратка на првобитно стање Адама и Еве, већ напредовање
човека ка обожењу у Христу Богочовеку које је Он нама подарио по вољи
Бога Оца благодаћу Духа Светога.
Може се слободно рећи да је девстеност остала у човековој природи
без обзира на пад и да је она, као такава дар Божији, главни циљ демона у
његовом напору да убије човека. Демон би својим нападима да
„девственост“ припише себи и испуни собом кроз егоизам човека42, или
пак да је потпуно обезвреди пред очима човека које усмерава ка превари

сведочења“ да би се занемарила и порекла његова искуствено светотајинска

христоцентричност. Корене такве странпутице у приступу и разумевању монашке
девствености у Цркви можемо наћи у Оригеновим (претерано алегоријским)
ерминевтичким напорима - види Александар Мењ, Ориген, Оци и учитељи Цркве III
века антологија, т о м II, Београд, 2006, 215.
40 Данас следујући законима логике без Бога нуди се замена монашке-брачне
(благодатне) девствености са интелекуалном слободом без Бога у којој је све могуће осим
Бога и човекове синергије са Њим.
41 Парадокс непрекидног урушавање обезбићеног и обезличеног (неохристовљеног) ума
човековог је између осталог и у томе, што такав ум следујући логику демона, тежи ка
коначном (апсолутном) знању кроз које би такав ум на крају сазнао и суштину, само
творевине, већ и Творца те отуда урушавање и долази јер је свако такво назидавање
безтемељно и неизводљиво. Може се слободно рећи да је човеку од Бога дато
непрекидно напредовање у боголикости, за сву вечност, јер нас сам Христос позива да
будемо савршени као што је савршен Отац наш небески. У једном тако утемељено
напредовању у богопознању обожених у Христу не постоји коначност сазнања
(богопознања)...
42 Реч је о мртвој, стерилној, демонској девствености која је лишена отворености за Бога
и другог. Боље речено под појмом демонске девтвености се скрива смрт која траје као
потпуна, али никада остварена, негација Бога и свега онога што је Он створио. У таквој
„девствености“ пребивају демони који је и граде непрекидно је гледајући како се урушава
и сведочи им да су и они од Творца самовољно отпали и да никада неће моћи да остваре
своју жељу да убију Бога и творевину његову тј. човека и свет. Овим искушењем демон
пре свега напада монаха у Цркви - видети касније о искушењу интелектуализма.

85
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

Трећег кушања43. Није свака безбрачност (или полна уздржаност тј.

стерилност) исто што и благодатна (спасавајућа, обожујућа)
девственост44, баш као што ни сваки полни однос није брачно сједињење
у девствености мушкарца и жене45.
По речима Светог Петра Дамаскина „ ...Уз мало речи и из природе
ствари видимо да се сваки човек може спасти, ако то жели и да га ништа
не може спречити, ни време, ни место, нити занимање. Само нека он не
би чинио ствари које жели супротно њиховој намени, него онако како
треба, са расуђивањем, стремећи сваком мишљу ка Божјој намери.“46.
Раздевичење човека кроз грех није укинуло девстеност иако је
изазвало расцеп у начинима њеног испољавања (монаштво и брак) и
оставрења у животу човека. Девстеност није аутомат присиле у човеку,
али јесте - уколико се прихвати у Христу Богочовеку као начин Његовог
живота којим је подједнако благословио и пустињу и брак - сигуран
бедем и тврђава која нас брани од искушења. Са пуно права можемо рећи
да су за сведоке брачне девствености пре свих од Господа призвани
свештеници на својим парохијама. Дилема око брачности или
безбрачности свештеника је у Цркви решена откривањем истине да брак
није сметња за свештенство, нити је пак брак лишен првобитне
(девствене) чистоће. О томе је Црква заузела став на Светом Првом
Васељенском Сабору када је одбацила предлог да се свештеницима
забрани брачни живот, тј. да се наметне целибат.
На Сабору је епископ тиваидски Пафнутије изнео следећи став, који је
прихваћен од Сабора као меродаван за свагда: „Не треба наметати
клирицима и свештеницима тешки овај јарам[целибата], јер је брак
частан и постеља јс брачна непорочна, а од претеране строгости више ће
се штете нанијети цркви; при томе сви не могу подлећи закону такве
строге уздржаности, и лако се може догодати, да ће се тиме изложити
опасности чистоћа многе жене. Свеза мужа са законитом женом то је

43 Колико првим искушењем демони нападају монахе толико овим другим искушењем
нападају хришћане у браку кроз разно-разне странпутице „лакшег“ живота у коме се
хлеба једе без зноја лица. На сваку странпутицу демон човека позива истим позивом -
ако окусиш од овога ш т о т и ја нудим, нећеш умрети већ ћеш п о с т а т и бог уместо Бога!
- сравни са Књигом постања.
44 О томе говори светоотачко искуство по коме није девственик онај ко није (само) жену
познао, већ је девственост нешто више и свеобухватније. О томе видети Όσιος Κασσιανός
ο Ρωμαίος, Περί των οκτώ της κακίας λογισμών, Φιλοκαλία τόμος πρώτος, Αθήνα, 1893, 37.
45 Речено речима канона - „Брак није када се муж и жена саставе да спавају заједно,
него њихов брачни договор.“ - Матија Властар, Синтагма, Београд, 2013, 116.
46 Свети Петар Дамскин, Подсетник пустињског трезвеноумља, Манастир Хиландар,
1993, 20.

86
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

права чистоћа. Доста је дакле, да, сходно старом предању цркве, не буде
дозвољено женити се онима, који су већ у клир ступили, али никако да се
дотични мора дијелити од оне, коју је прије као световњак за жену
узео.“47.
Монаштво и брак могу, веома лако, да постану недевствени (стерилни
за спасење) уколико се утемеље на философском аскетизму48 или на
изопаченом хуманизму без Богочовека Христа. Недевствено монаштво и
брак прижељкује дух (демон) посветовњачења, јер онда су монаштво и
брак спољашња техника и вежба без унутрашње утемељености на Христу
Богочовеку - што је индијска јога, а не хришћански монаштво и брак. За
посветовњачени ум монаштво и брак као заједница људи који испуњавају
Христове заповести као етичке норме је прихватљиво; међутим
монаштво и брак, који сведоче да Христове заповести јесу пројава нашег
живота у Христу, кроз пролазно време и простор, за сву вечност, није
прихватљиво. Монаштво и брак девстевношћу сабрани у Христу
Богочовеку сведоче у Цркви тајну правих, живећих богослова49, који
собом указују шта значи блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт
5,8) као и сва предходна и следујућа Блаженства50.
Подвиг девственог хришћанског живљења на, монашком или
брачном, путу ка Христу Богочовеку се огледа у стицању еванђелских
врлина, како телесних тако и душевних, синергијом са Христом
дарованом нам од Њега благодаћу ради нашег обожења у Њему.
Међутим, „ако није тако, него се оне [врлине] /врше ради/ себе самих,
онда оне ништа не користе као и растиње без плода. Без приљежности и
одсецања своје воље нико не може да стекне опитно и поуздано умеће
неке вештине. Због тога је нама поред делања потребно и знање као и, пре
свега, испражњење од свега по Богу, и поучавање у божанственим

47 Епископ Никодим Милаш, Правила Православне Цркве с тумачењима књ.1, Нови

Сад, 1895, 171.
48 Види Νίκος Θ. Μπουγάτσος, исто.
49 „Богослови су по Светом Григорију Палами, боговидци, они који су, следећи „метод“
Цркве, задобили савршену веру, просветљење ума и обожење (θεοσις - теосис).
Богословље је, с једне стране, плод човековог духовног излечења, док је, са друге, и пут
који води ка духовном излечењу и стицању богопознања.“ - Митрополит Јеротеј Влахос,
исто, Цетиње, 2003, 19.
50 Сасвим је разумљиво да тајну боговиђења и богословствовања и сада посведочену
кроз монахе и брачнике очекујемо и налазимо. Подвиг девствености о коме сведоче
монаштво и брак је неопходан за задобијање богопознања будући да девственост
претпоставља да смо одбацили све сувишно за нашу природу и ипостас, и да смо
прихватили вољу Господњу као своју.

87
ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО ® БОБАН МИЛЕНК ОВИЋ

Писмима, без чега нико не може било када стећи врлину“51 - без обзира
да ли је у монаштву или браку.

Уместо закључка

Монаштво и брак утемељени на Христу Богочовеку представљају

опасност за посветовњачено друштво, будући да се њима сведочи
теантропоцентричност човека и света. Својом борбом, са носиоцем
погрешног односа према свету, за човека по мери Христовој, благодатно
монаштво и брак су недопустиви за дух посветовњачења који би да
човека премери својим мерама. Монаштво и брак, свако на свој начин,
постварују пуноћу црквене тајне живљења човека као девственог,
боголиког, евхаристијског, теантропоцентричног бића и као такви они
нису последица никаквог спољашњег узрока који је деловао на Цркву,
било директно или индиректно, већ је „монашки живот [баш као и брак
од Адама и Еве] као систем обликован спонтано у крилу Цркве, тело од
тела и кост од костију њених.“52. Као такви монаштво и брак су
необориво сведочанство да се без Крста (покајничке Голготе) не може
бити причасник Васкрслог и Вазнетог Христа Богочовека.

51 Свети Петар Дамскин, исто, 35.

52 Епископ Артемије, исто, с. 255.

88
 М О Н А Ш Т В О И БРАК

Boban Milenković

MONASTICISM AND MARRIAGE

Given the fact of their live presence in the Church (equally in the Old and
the New Testament), monastic life and marriage indicate their essential
connection, both in their inception and their goal. Thus the deed presented to
you will be an attempt to present this graceful theanthropocentricity of the
monasticism and marriage. Such an approach of the interrelation of
monasticism and marriage is indispensable, since the apprehension of both
monasticism and marriage is burdened with their everyday negation by the
spirit of worldlyness (secularism).

89
 РЕЦЕНЗЕНТИ

Др Владимир Алексић
Др Драгиша Бојовић
Др Синиша Мишић
Др Мирјана Бојанић Ћирковић
Др Ксенија Кончаревић
Др Борис Стојковски
Др Драган Ашковић
Др Драган Николић
Др Кристина Митић
Штампање зборника и организовање конференције помогли су:

Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама

'Конаци Романов'', Сокобања

Хотел ''Риле мен'', Ниш

''Центроунион доо'', Лесковац

''Јаковљевић и син''

Ратко и Тамара Батаковић

Драган и Соња Стојановић

Родољуб и Љубица Солунац

Слободан Драгутиновић

Бошко Костадиновић

Зоран и Снежана Прокић

Даниела Миловић

Драган Т. Стоилковић

Бојан, Светлана и Јован Цонић

Перица и Малина Ристић

 ПРАВОСЛАВНО МОНАШТВО
Тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу),
духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам
деценија његове монашке службе

Издавач
Центар за црквене студије, Ниш

За издавача
Драгиша Бојовић

Штампа
Пунта, Ниш

Тираж
300

Фотографије на корицама
Хаџи Миодраг Миладиновић

ISBN 978-86-84105-46-4