VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ŠABAC

SEMINARSKI RAD

PREDMET: ANIMALNI PROIZVODI

TEMA: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

Mentor: Student:
Dr Goran Stanišić Ivana Savić
82/5/2015

ŠABAC, 2017.
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

SADRŽAJ

Ivana Savić 2
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

1. UVOD

Hemikalije koje se mogu naći na usevima i koriste u stočnoj hrani doprinose

ekološkoj šteti, a takođe izazivaju zdravstvene probleme. Zato organska hrana
podrazumeva proizvodnju i gajenje bez prisustva hemikalija.

Savremena proizvodnja nosi sa sobom pored svih prednosti i izvesne problem koji
se pokazuju kao posledica ili prateći faktori moderne proizvodnje. Jedna pojava koju danas
treba uporedno pratiti i rešavati je problem delovanja biocida. Biocidi su sva hemijska
jedinjenja koja deluju na čoveka kao štetna po zdravlje ili utiču na razvoj, razmnožavanje i
nasleđe. Dokazano je da neka hemijska jedinjenja mogu da utiču na sterilnost i pojavu
mutacija kod čoveka i životinja. Iz ove oblasti mi ćemo izdvojiti jednu grupu hemijskih
agenasa koji su direktno vezani za mleko i mlečne proizvode i pojavljuju se kao njihov
sastavni deo. To su pesticidi.

Danas pesticidi predstavljaju problem za zdravlje čoveka i životinja zajedno s

problemom antibiotika, radioaktivnosti, zagađenosti vazduha i sve većeg zagađenja voda.
Rezidiji pesticida u mleku i mlečnim proizvodima predstavljaju već danas problem u
mnogim zemljama u svetu.

Ivana Savić 3
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

1. OSTACI PESTICIDA U STOČNOJ HRANI

Povećane potrebe za stočnom hranom rezultirale su i širokom primenom različitih

pesticida. To su hemijska i mikrobiološka sredstva koja se koriste u suzbijanju
prouzrokovača biljnih bolesti, štetnih insekata, grinja, stonoga, puževa, nematoda i glodara,
za suzbijanje korova ili za regulisanje rasta biljaka. Pesticidi su važni i u (veterinarskom)
javnom zdravstvu jer uništavaju insekte i druge organizme koji prenose uzročnike zaraznih
bolesti ili sami uzrokuju bolesti ljudi i životinja.

U pesticide ubrajamo insekticide, rodenticide, herbicide, fungicide, limacide i dr.

Mnogi od njih teško su razgradivi i ostaju u okolini, dospevaju preko krmnih biljaka u
životinje, proizvode životinjskog porekla i čoveka. Uporaba pojedinih pesticida bila je u
prošlosti toliko opsežna i nepromišljena da se njihovi štetni razgradni produkti mogu i
danas pronaći u okolini, pa i u tkivima i organima životinja (masno tkivo, jetra, bubreg,
mozak) te proizvodima (mleko, jaja, med itd.). Najučestalije su se koristili hlororganski
pesticidi koji su vrlo postojani u biološkim sistemima, pa su se nakupljali u prehrambenom
lancu. Primenom pesticida u zaštiti bilja uvek je prisutna i mogućnost njihovog zaostajanja
u hrani za životinje.

Povezanost hrane za životinje i zdravstvene ispravnosti hrane za ljude ogleda se na

primeru nekih pesticida koji se mogu nakupljati u životinjskim tkivima ili izlučivati
mlekom. Uopšteno, pesticidi mogu izazvati akutna trovanja životinja i ljudi ukoliko se u
organizam unesu u većim količinama. Hronični oblici pesticidnih trovanja značajniji su od
sporadičnih akutnih otrovanja. Oni nastaju dugoročnim unosom manjih količina pesticida
kontaminiranom hranom, vodom ili vazduhom, a ogledaju se degenerativnim, atrofičnim,
nekrotičnim i drugim promenama u različitim tkivima i organima čime nastaju i
kompleksnije i dugoročnije štete u smislu povećane osetljivosti životinja na stres i bolesti,
reprodukcijskih poremećaja te smanjenje produktivnosti.

U mleku i mlečnim proizvodima najčešće se (od svih pesticida) mogu naći

insekticidi, grupa pesticida namenjena suzbijanju insekata i ektoparazita. Naime,
primenom insekticida u zaštiti bilja uvijek je moguće zaostajanje tih materija na biljkama
koje će se kasnije koristiti u ishrani životinja. U organizmu životinje insekticidi najčešće
pokazuju toksično delovanje putem hroničnih promena koje sistemski slabe obrambene
snage pa životinje postaju sve neotpornije prema drugim uzročnicima bolesti.
Ivana Savić 4
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

Pored navedenog, bitno je naglasiti da se insekticidi izlučuju mlekom a

konzumiranjem takvog mleka završe u organizmu čoveka. Mlečna mast sastojak je mleka
za koji se vežu insekticidi, pa se veće količine tih štetnih materija mogu pronaći u mlečnim
proizvodima s većim udelom masti (maslac, masni sirevi). Radi sprečavanja zaostajanja
insekticida i drugih pesticida na poljoprivrednim površinama i kulturama treba se
pridržavati upustva proizvođača o načinu primene, doziranju i posebno vremenu koje treba
proći od primene pesticida do ishrane životinja tretiranim krmivima.

U kontaminate stočne hrane koja posredno mogu ugroziti zdravlje ljudi, pored
pesticida spadaju i mikotoksini. Mikotoksini se, slično pesticidima i teškim metalima,
provlače kroz ceo lanac poljoprivredne proizvodnje: od poljoprivrednih kultura preko
životinja i njihovih proizvoda, pa do zadnje karike – čoveka. Najveći značaj imaju
aflatoksini, posebno hepatotoksični i kancerogeni aflatoksin B1 koji se transformiše u M1 i

koji se izlučuje mlekom

U pogledu smanjenja rizika od pojave mikotoksina u animalnim namirnicama a

time i opasnosti po zdravlje ljudi, najvažnija je primena suvremenih načela u primarnoj
proizvodnji hrane počevši od pravilne pripreme i skladištenja stočne hrane pa do sistemske
kontrole prisutnosti mikotoksina u stočnoj hrani i namirnicama životinjskog porekla.

Pesticidi u mleku, opasnosti za zdravlje

Mleko kao vrlo specifična namirnica, pre svega zbog toga što se koristi u ishrani
najosetljivijih kategorija stanovništva, dakle najmlađih i najstarijih, zaslužuje posebnu
pažnju sa stanovišta ostatka pesticidnih materija. Osim toga, postoje brojne prerađevine od
mleka koje se koriste u ishrani.

Kada se o ovoj temi govori, potrebno je razjasniti nekoliko ključnih pojmova. Pre
svega, značenje maksimalno dozvoljene količine (MDK), koja predstavlja najviši mogući
nivo ostatka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje.

Za svaki pojedinačni pesticid, odnosno aktivnu materiju u njemu, definisana je

MDK, od strane proizvođača, na osnovu toksikološke analize i višegodišnjih ogleda u
laboratoriji, a te veličine za različite namirnice propisuju nacionalna zakonodavstva
posebnim pravilnicima. Posebno telo pri UN (Codex Alimentarius Comission) daje
Ivana Savić 5
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

okvirne vrednosti, a nacionalni propisi mogu eventualno biti i strožiji od te preporuke. U

našoj zemlji je na snazi Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava
za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju
maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema važećem pravilniku o ostacima pesticida, metala i metaloida i drugih

otrovnih supstanci, ostaci pesticida u kravljem mleku iskazuju se na ukupnu masu mleka.
Kod sirovog mleka i punomasnog mleka, rezidue se izražavaju na osnovu sadržaja masti.
Proposana tolerancija za pesticide u mleku odnosi se na sirovo i standardizovano kravlje
mleko.
1) U proizvodima od mleka sa sadržajem masti više od 2%, ostaci pesticida iskazuju
se na sadržaj masti – maksimalni limit je za 25 puta veći od granice utvrđene za
mleko.
2) U proizvodima od mleka sa sadržajem masti manje od 2%, ostaci pesticida iskazuju
se na ukupnu masu proizvoda – maksimalni limit je za polovinu manji od
utvrđenog limita za mleko.

Zbog činjenice da mleko sadrži masti, koje po svojoj prirodi čine pogodan rastvarač
za sintetičke organske pesticide, postoji realan rizik da ostaci ovih materija dospeju i duže
se zadrže u jednoj takvoj sredini. Primer su hlorovani ugljovodonici, a kao najznačajnije
predstavnike možemo pomenuti DDT i lindan. U pitanju su materije koje se lako rastvaraju
u mastima, te se njihova količina postepeno nagomilava i uvećava kroz vreme. U praksi,
upravo najveću opasnost sa stanovišta bioakumulacije predstavljaju organo-hlorna
jedinjenja, koja su se decenijama koristila kao insekticidi pre nego što su izbačena iz
upotrebe. I pored toga, u mleku i masti životinja i danas se nalaze ostaci ovih jedinjenja, ali
se procenjuje da će u narednih nekoliko decenija te količine spasti na nivo ispod granica
detekcije.

Kako bi se smanjio rizik od pojave pesticidnih ostataka u mleku, neophodno je

smanjiti mogućnost zadržavanja pesticida u stočnoj hrani. To se može postići poštovanjem
karence (period između poslednje aplikacije i berbe, tj. žetve) prilikom primene pesticidnih
sredstava u usevima koji se kasnije koriste u ishrani stoke.
Potrebno je povesti računa i o maksimalnom broju tretiranja koji je propisan za
svaki pojedinačni pesticid i biljnu kulturu u kojoj je njegova primena preporučena.

Ivana Savić 6
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

Tablica 3: Najviše dopuštene količine nekih pesticida u mleku

Pesticid Najviše dopuštene količine (mg/kg)

Aldrin 0,006
Amitraz 0,5
DDT i metaboliti 0,04
Diklorvos 0,01
Dikvat 0,01
Endrin 0,001
Heksaklorbenzen 0,01
Heksaklorcikloheksan (alfa+beta+delta) 0,002
Lindan 0,008
Heptaklor 0,004

Pr o b l e m i k o j i s t o j e p r e d m l e k a r s k o m i n d u s t r i j om
Osnovni problem iz kojeg izlaze svi ostali je taj da još nije pronađen
način kako bi se u toku prerade tehnološkim postupcima, ostvarilo' oslobađanje
od rezidija. Isto tako dokazano je da se u toku prerade ne razgrađuju,
kao ni u toku lagerovanja. Ovo pokazuje da 'alko u mleku kao sirovini imamo
reziđije pesticida, oni će se naći i u mlečnim proizvodima. Za rešenje ovoga
problema postoje dva puta:
— kontrolom mleka pri ulazu, izdvojiti ono koje pokazuje visoke koncentracije
rezidija,
— raditi na realizaciji tehnološkog procesa za prečišćavanje mleka pre prerade.
Ima eksperimenata koji su pokazali da se primenom molekularne destilacije
mogu izdvojiti organohlorni pesticidi iz mleka (11); problem je stvoriti
proizvodne uslove na osnovu laboratorijskih modela, prorjektovanjem ovih
procesa za industrijske potrebe. Isto tako primenom v a t om destilacije (12)
može da se smanji količina сЖеМгша, heptahiLora, lindana i DDT (pp'). O tome
kako utiču procesi klasične prerade na sadržaj rezidija ima vrlo malo podataka.
U toku prerade rezidiji zavisno od svoga hemijskog sastava nisu
ravnomemo raspoređeni u svim sastojcima mleka. Tako j e grupa organohlornih
jedinjenja koja je rastvorljiva u mastima većim delom vezana za mlečnu

Ivana Savić 7
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

mast. Ima podataka koji su pokazali kako ise kreću rezidiji dieldrina, enđrina,
lindana i DDT u toku proizvodnje maslaca.

Tab. 4. Raspored DDT-a, endrina, dieldrkia i lindana u toku proizvodnje i čuvanja

maslaca

Proizvod DTT Lindan Endrin Dieldrin ' % masti

sveže mleko 0.90 0.98 0.17 0.92 3.5
pasterizovano mleko 0.87 0.80 0.18 0.94 3.5
obrano mleko — 0.19 — — —
pavlaka 10.70 9.60 1.69 8.21 31.0
maslac 19.20 20.0 4.50 10.20 84.0
mlaćenica 0.73 0.71 0.30 0.50 1.4
maslac posle
lagerovanja 21.80 — — 10.72 84.0

U proizvodnji mlečnog praha izvesna količina rezidija gubi se u fazi

sušenja. Međutim ovđe moramo napomenuti da se ove supstance mogu u toku
procesa pretvoriti u svoje metabolite i kao takvi mogu biti još opasniji u
pogledu toksičnosti. Oni se teško dokazuju jer metode određivanja nisu još
tako usavršene i razrađene da bi imali sa sigurnošću dokaze da su rezidije
stvarno izdvojene.

Tab. 5. Sadržaj rezidija u mleku u prahu (mg/kg)

Proizvod °/o masti DDT Lindan Dieldrin Heptahlor Heptah epoksid

sveže mleko 4.1 0.91 1.0 0.87 0.17 0.97
kondenzovano
mleko 8.0 1.78 2.0 1.07 0.37 1.03
sterilizovano mleko 17.0 1.94 1.94 1.05 0.36 1.18
suvo mleko
(sprej) 26.0 2.75 1.22 2.33 0.05 2.11
suvo mleko
(valjci) 26.0 12.20 2.71 2.28 0.01 2.03

Ivana Savić 8
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

U proizvodnji sireva količina rezidija raspoređuje se zavisno od tipa sira prema sadržaju
masti. U surutku odlazi srazmerno mala količina rezidija, kod oirganohloimih pesticida.
Ima podataka koji pokazuju ovo kod punomasnog sira tipa ementalera (13, 14)
Tab. 6. Raspored DDT-a, Lindana, Endrina i Hephtahlora kod proizvodnje sira (mg/kg)

Proizvod % masti DDT Lindan Endrin Heptahlor

mleko 3,5 o791 1, 0 0,70 0,84
surutka — 0,04 0,04 0,06 0,07
iste •• 20,0 6Д0 4^30 5^89 3,74

Prvi rezultati naših ispitivanja pokazuju da je nivo organohlornih rezidija

koje smo ispitivali u mleku relativno visok i da i u našoj zemlji, imamo
ekološku sredinu koja se sve više opterećuje pesticidima. Složenost i ozbiljnost
ovih ispitivanja zahteva ida, pored idosadašnjih rezultata, postavimo i nova
ispitivanja da bi kod objavljivanja mogli konstatoivati nivo rezidija n a širokom
poidručju i oceniti Ikoje su mogućnosti za rešavanje ovoga problema.
Naučnoistraživačka .služba zajedno s proizvođačima mleka i mlečnih proizvoda
mogu zajedničkim .radom da doprinesu smanjenju opasnosti i rizika
po zdravlje potrošača.

Ivana Savić 9
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

ZAKLJUČAK

Korist od pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji i javnom zdravstvu nije upitna, no

treba imati u vidu da su to potencijalno opasne tvari koje mogu poremetiti ekološku
ravnotežu te u krajnjoj liniji i ugroziti zdravlje ljudi preko onečišćene hrane. Kao što je
već naglašeno, glavni put njihova onečišćenja je stočna hrana pa se u cilju sprječavanja
zaostajanja pesticida na poljoprivrednim površinama i krmivima treba pridržavati uputa
proizvođača o načinu primjene, doziranju i posebno karenci.
Zaključak
U djelokrugu veterinarskog javnog zdravstva značajan činitelj zaštite zdravlja potrošača je
provođenje stalne kontrole ostataka biološki štetnih tvari u namirnicama životinjskog
podrijetla. Opravdanost upotrebe različitih kemijskih tvari u primarnoj proizvodnji hrane
neupitna je u smislu zaštite zdravlja životinja, proizvodnje hrane za životinje, higijene držanja
životinja, higijene mužnje i sl., naravno u uvjetima dobre poljoprivredne, proizvođačke i
veterinarske prakse kojom se umanjuje rizik od biorezidua u mlijeku i drugim animalnim
namirnicama i to na najmanju moguću mjeru.

Kontrola ostataka biološki štetnih tvari u mlijeku i mliječnim proizvodima u interesu je i

humane i veterinarske medicine. Uspostavljanje sustava kontrole i nadzora, od
primarne proizvodnje hrane do prerade, temelj su smanjenja rizika na zdravlje ljudi
zbog štetnih rezidua, ali i osiguranja ispravne sirovine za prerađivačku industriju.
Radi proizvodnje sigurne hrane, unaprjeđuju se i metode određivanja ostataka
biološki djelatnih tvari u različitim namirnicama životinjskog podrijetla, a
karakterizira ih veća osjetljivost i pouzdanost u usporedbi s klasičnim mikrobiološkim
difuzijskim testovima.

Ivana Savić
10
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

LITERATURA

www.agroklub.com/stocarstvo/ostaci-pesticida-u-stocnoj-hrani/4730/
agroinfotel.net/pesticidi-u-mleku-opasnosti-za-zdravlje/

Pesticidi u mleku, opasnosti za zdravlje

Ivana Savić
11
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

Pesticidi u mleku

Ivana Savić
12
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

Pesticidi u mleku – Mleko kao vrlo specifična namirnica, pre svega zbog toga što
se koristi u ishrani najosetljivijih kategorija stanovništva, dakle najmlađih i
najstarijih, zaslužuje posebnu pažnju sa stanovišta ostatka pesticidnih materija.
Osim toga, postoje brojne prerađevine od mleka koje se koriste u ishrani.

Kada se o ovoj temi govori, potrebno je razjasniti nekoliko ključnih pojmova. Pre
svega, značenje maksimalno dozvoljene količine (MDK), koja predstavlja najviši
mogući nivo ostatka pesticida koji se legalno toleriše u hrani i hrani za životinje.

Za svaki pojedinačni pesticid, odnosno aktivnu materiju u njemu, definisana je

MDK, od strane proizvođača, na osnovu toksikološke analize i višegodišnjih
ogleda u laboratoriji, a te veličine za različite namirnice propisuju nacionalna
zakonodavstva posebnim pravilnicima. Posebno telo pri UN (Codex Alimentarius
Comission) daje okvirne vrednosti, a nacionalni propisi mogu eventualno biti i
strožiji od te preporuke. U našoj zemlji je na snazi Pravilnik o maksimalno
dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za
životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene
količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema važećem pravilniku o ostacima pesticida, metala i metaloida i drugih

otrovnih supstanci, ostaci pesticida u kravljem mleku iskazuju se na ukupnu
masu mleka. Kod sirovog mleka i punomasnog mleka, rezidue se izražavaju na
osnovu sadržaja masti. Proposana tolerancija za pesticide u mleku odnosi se na
sirovo i standardizovano kravlje mleko.

1./ U proizvodima od mleka sa sadržajem masti više od 2%, ostaci pesticida

iskazuju se na sadržaj masti – maksimalni limit je za 25 puta veći od granice
utvrđene za mleko.

2./ U proizvodima od mleka sa sadržajem masti manje od 2%, ostaci pesticida

iskazuju se na ukupnu masu proizvoda – maksimalni limit je za polovinu manji
od utvrđenog limita za mleko.

Ivana Savić
13
 Seminarski rad: Pesticidi u stočnoj hrani i njihov uticaj na mleko i mlečne proizvode

Zbog činjenice da mleko sadrži masti, koje po svojoj prirodi čine pogodan
rastvarač za sintetičke organske pesticide, postoji realan rizik da ostaci ovih
materija dospeju i duže se zadrže u jednoj takvoj sredini. Primer su hlorovani
ugljovodonici, a kao najznačajnije predstavnike možemo pomenuti DDT i lindan.
U pitanju su materije koje se lako rastvaraju u mastima, te se njihova količina
postepeno nagomilava i uvećava kroz vreme. U praksi, upravo najveću opasnost
sa stanovišta bioakumulacije predstavljaju organo-hlorna jedinjenja, koja su se
decenijama koristila kao insekticidi pre nego što su izbačena iz upotrebe. I pored
toga, u mleku i masti životinja i danas se nalaze ostaci ovih jedinjenja, ali se
procenjuje da će u narednih nekoliko decenija te količine spasti na nivo ispod
granica detekcije.

Kako bi se smanjio rizik od pojave pesticidnih ostataka u mleku, neophodno je

smanjiti mogućnost zadržavanja pesticida u stočnoj hrani. To se može postići
poštovanjem karence (period između poslednje aplikacije i berbe, tj. žetve)
prilikom primene pesticidnih sredstava u usevima koji se kasnije koriste u
ishrani stoke.

Potrebno je povesti računa i o maksimalnom broju tretiranja koji je propisan za

svaki pojedinačni pesticid i biljnu kulturu u kojoj je njegova primena
preporučena.

Ivana Savić
14