УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ
ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД – ЗЕМУН

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Национална економика и привредни систем

Тема: Економске карактеристике, значај и утицај

грађевинарства на развој привреде Србије

Професор: Студент:
Проф. др Симо Стевановић Ивана Обрадовић
Бр. Индекса: АЕ 160/746

Земун, 13. 05. 2018.

 САДРЖАЈ:

1. УВОД ............................................................................................................................. 3

2. ПОЈАМ, ПОДЕЛА И ЗНАЧАЈ ГРАЂЕВИНАРСТВА .............................................. 4

2.1. Појам грађевинарства ........................................................................................... 4

2.2. Подела грађевинарства ......................................................................................... 5

2.3. Значај грађевинарства .......................................................................................... 6

3. ОДНОСИ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ИНДУСТРИЈЕ .................................................. 7

4. ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ .................................................................................. 8

5. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 11

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................... 12

2
 1. УВОД

Предмет истраживања овог семинарског рада јесте да се спознају економске

карактеристике грађевинарства и сагледа како то грађевинарство као привредна
грана утиче на развој привреде у целини.

Производ рада у грађевинарству је произведен када је финално завршен грађевински

објекат (зграда, пут..) и када је извршен цео комлекс грађевинско – монтажних
радова. У грађевинарству произвог пролази кроз низ узастопних процеса
производње који могу бити обједињениу једну привредну организацију, али је у
пракси другачије и све те фазе су засебне и остварују се у оквиру посебних
грађевинских активности.

Према последњим расположивим подацима, грађевинску привреду Србије чини око

11.530 привредних друштава, са око 116. 760 радника. Грађевинарство учествује у
укупном броју привредних друштава са 13,1%. Грађевинарство учествује у укупном
броју запослених са 11, 8%.1

Постоји статешко опредељење да Србија у будућности значајно повећава извоз

услуга, посебно инжењерских и других интелектуалних услуга. Успехе које је
Србија остварила последњих неколико деценија у области грађевинарства
представља добру основу за такав развој.

1
www.privreda srbije.com (преузето 13. 05. 2018.)

3
 2. ПОЈАМ, ПОДЕЛА И ЗНАЧАЈ ГРАЂЕВИНАРСТВА

2.1. Појам грађевинарства

Зачеци грађевинарства везују се још за камено доба где су људи градили своја
склоништа. Прво су биле земунице, затим колибе, брвнаре и што се људско друштво
више развијало то су и те грађевине биле комплексније. Познато је да је
грађевинарство веома значајан сегмент сваке привреде и да је његова улога од веома
важног значаја за целокупну привреду земље. Од свог постанка, ова привредна грана
је повезана са свим облицима живота и рада. Развојем производних снага друштва,
грађевинарство постаје значајна привредна област, повезана са великим бројем
привредних делатности чије производе користи као средство за рад или материјал за
изградњу и уградњу у грађевинске објекте.

Сам појам грађевинарства је област материјалне производње која обухвата

пројектовање, изградњу, реконструкцију и проширење свих грађевине – објеката
(привредних и непривредних).2

Грађевинарство је широка инжењерска дисциплина планирања, пројектовања,

градње, одржавања и управљања, која се дели на нискоградњу, високоградњу и
хидроградњу.

Под појмом грађевинског објекта подразумева се свака подземна и надземна градња,

као и водоградња која у грађевинском смислу представља одвојену самосталну
функционалну целину, којој је унапред одређена намена а фиксирана је за одређену
територију.

Грађевински радови обухватају новоградњу, адаптацију, реконструкцију и

модернизацију. Новоградња обухвата грађење новог објекта, адаптација обухвата
радове где се мења намена објекта, реконструкција промене у распореду или
констукционом систему, а модернизација обухвата извођење радова на постојећем
објекту у циљу побољшања квалитета.

2
С. Стевановић, Ј. Симић: Национална економика и привредни систем, Пољопривредни факултет,
Београд, 2014. стр. 162.

4
 2.2. Подела грађевинарства

Према намени све грађевинске објекте делимо на:

1. привредне и
2. непривредне.

У привредне објекте спадају индустријске, пољопривредне и друге зграде, хидро и

саобраћајни објекти, далеководи и цевоводи и објекти преноса и веза, пударски
објекти, нафтоводи и гасоводи.

У непривредне грађевинске објекте спадају стамбене зграде, као и зграде

друштвеног стандарда.

Према врстама грађевинских објеката, грађевински радови деле се на:

1. вискоградњу (зграде),
2. нискоградњу (мостови, путеви) и
3. хидроградњу (хидроцентрале..)3

3
С. Стевановић, Ј. Симић: Национална економика и привредни систем, Пољопривредни факултет,
Београд, 2014. стр. 163.

5
Дакле, грађевинарство производи средства за рад и средства за потрошњу. Средства
за рад производи увек кад су објекти које производи намењени производној
потрошњи, где убрајамо разне фабрике, железничке пруге, насипе итд. Средства за
потрошњу грађевинарство производи када су објекти намењени непроизводној
потрошњи, где убрајамо зграде, куће, болнице...

Што се тиче карактера самог процеса производње, она је по правилу појединачна.

Постоје изузеци код градње неких објеката као што су зграде за становање где се не
изискују посебне студије и пројекти, док код остале градње је то неопходно. То
заправо утиче на организацију рада, величину грађевинских предузећа, њихову
опремљеност, економичност, производност и рентабилност.

2.3. Значај грађевинарства

Значај грађевинске производње је што се производе употребна добра трајне

потрошње, чија се експлоатација продужава на више генерација. 4 Али то су
углавном скупи објекти који преко своје цене утичу и на цену других производа као
што су нпр. стамбени објекти утичу на животни стандард, или изграђена пруга на
трошкове железнице.

Грађење је показатељ оствареног нивоа и динамике развоја материјалних

производних снага у целини. Оно је условљено од тога какво је материјално стање
друштва, јер од тога зависи колико ће се и шта ће се градити, који ће се материјал
користити итд.

Осим тога естетски изглед изграђених објеката у грађевинарству може показати

културни развој друштва.

У свету развој грађевинарства почиње са индустријском револуцијом, и за сваку

нову производњу неопходно је повећање броја људи који раде у индустрији као и
развој других привредних грана, па самим тим и подизање грађевинских објеката.

4
С. Стевановић, Ј. Симић: Национална економика и привредни систем, Пољопривредни факултет,
Београд, 2014. стр. 163.

6
Са друге стране грађевинарство условљава развој индустрије, јер оно у својим
процесима производње користи материјал, опрему, машине и самим тим подстиче
развој индустрије грађевинског материјала, развој дрвне индустрије, развој
машинске индустрије и многих других.

3. ОДНОСИ ГРАЂЕВИНАРСТВА И ИНДУСТРИЈЕ

Познато је да је грађевинарство уско повезано са индустријом за производњу

грађевинског материјала и опреме. Како напредује техника и технологија, све су
веће могућности да се делови и склопови потребни за грађење одређених објеката
производње на индустријски начин. Ту се јављају специјализована предузећа која се
баве производњом грађевинских материјала, бетона, блокова, цигле итд.

Како се све више јављају нове грађевинске индустрије и нове гране индустрије
(монтажа зграда и грађевина од грађевинских делова), индустријске производње
постају главно поље рада грађевинарства. Преласком на монтажно грађење све се
више грађевинарство изједначава са другим гранама индустрије.

7
Ако бисмо посматрали грађевинарство са техничко – економског становишта, по
карактеру производње и односима између грађевинарства и индустрије уочавамо да
су тенденције ка индустријском грађењу све веће и то посебно у стамбеној
изградњи.

Повећава се обим изградње, јефтиније су грађевине, већа је продуктивност рада и

економичније трошење радне снаге и материјала. Са развојем грађевинске
делатности настају и нове посебне гране грађевинарства, као што су: 5

 производња индустријских зграда за поједине гране индустрије,

 стамбено и комунално грађевинарство,
 грађевинарство за производњу железничких, аутомобилских и других
путева,
 грађевинарство за производњу хидротехничких, мелирационих и
иригационих објеката.

4. ЕКОНОМСКИ ПОКАЗАТЕЉИ

Познато је да су током другог светског рата била огромна разарања у земљи. То је

оставило велике последице и на грађевинарство. Услед ратног дејства рушене су
фабрике, мостови, зграде, куће, културна здања и многи други објекти, па се након
тога јавила хитна потреба за обновом што подразумева динамичан развој
грађевинарства. Требало је изградити станове, фабрике, саобраћајнице као и
обновити градове и села. Стога се у табели бр. 1, може видети да се од 1955. године
до 1980. БДП грађевинарства повећава. У том периоду дошло је и до модернизације
грађевинске опреме као и самог система градње. Вредност обављених радова из
године у годину је расла.

5
С. Стевановић, Ј. Симић: Национална економика и привредни систем, Пољопривредни факултет,
Београд, 2014. стр. 163.

8
Табела 1. Бруто домаћи производ грађевинарства у Србији у периоду од 1995 до
2005. године.

( у сталним ценама 1995. године)

Година Привреда Вредност Сруктура Базни Ланчани
укупно БДП-а индекси индекси
1955 292.0 30.9 10.6 100 -
1960 452.7 41.9 9.2 135.6 136
1965 631.8 65.0 10.3 210.3 155
1970 820.1 97.8 11.9 316.5 150
1975 1094.5 110.9 10.1 358.9 133
1980 1449.2 167.0 11.5 540.4 151
1985 1497.0 118.4 7.9 383.2 71
1990 1400.0 94.4 6.7 305.5 80
1995 753.2 38.5 5.1 124.6 41
2000 868.7 35.0 4.0 113.3 91
2005 900.5 42.2 4.7 136.6 121

Иако је вредност БДП – а у грађевинарству из године у годину расла, његово учешће

у односу на друге привредне гране је варилало. Колико је било то повећање најбоље
се може видети из базних индекса, где се БДП грађевинарство 1980. у односу на
базну годину повећао чак 440,4%.

1980. године је била највећа вредност БДП – а у грађевинарству, у односу на

претходне године. Већ у наредних пет година долази до благог смањења како саме
вредности БДП –а, тако и учешћа грађевинарства у укупном БДП – у, па се вредност
БДП –а смањила за 48.6 а учешће за 3.6%.

Драстичан пад грађевинарства се догодио од 1990. године, па је чак 2000. године

грађевинарство учествовало свега 4,0 % у укупној привредној активности земље,
што је поражавајући податак.

9
Из свега горе наведеног, можемо закључити да БДП грађевинарства, као и његово
учешће варира, односно динамичан раст је забележен у периоду од 1955. године до
1980. године а у периоду од 1990. године до 2005. године забележен је драстичан
пад.

Табела. 2. Бруто домаћи производ грађевинарства по секторима својине у Србији од

1990. до 2005. године

Године Укупно Друштвена Приватна Задружна Мешовита Државна

1990 2838.9 1979.6 819.2 15.5 24.6 /

2005 7181.8 3005.1 2500.8 82.8 1573.3 19.8

Структура %

1990 100.0 69.7 28.9 0.5 0.9 /

2005 100.0 41.8 34.8 1.2 21.9 0.3

Грађевинарство је 1990. године учествовало 69, 7 % у структури својине и то у

друштвеној својини.

И 2005. године је учешће грађевинарства у структури својине у друштвеној било

највеће

2005. године учешће задружине својине се повећало у односу на 1990., а у државној

сада је 0.3%.

10
 5. ЗАКЉУЧАК

Из свега горе наведеног проистиче да је грађевинарство веома важно за читаву

привреду и да знатно утиче на БДП земље. Осим тога оно је неопходно и за људе
као једике, за лакше одвијање свакодневних потреба. У историји оно је као
привредна грана доживљавало и успоне и падове узроковане разним ратовима,
кризама и многим нестабилностима у привреди, као и остале привредне гране. О
значају грађевинарства можемо сазнати ако само погледамо средства за потрошњу и
средства за рад које оно производи, дакле ако погледамо огромне фабрике,
саобраћајнице, зграде, болнице које свој век коришћења преносе на генерације и
генерације. Управо због тога што грађевинарство преноси свој век коришћења на
генерације, постоје објекти који имају велики културни и историјски значај, то су
објекти који су стари чак хиљаде и хиљаде година (манастири, цркве, позоришта и
многа друга здања).

Грађевинарство се развија упоредо са развојем друштва, модернизацијом,

осавремењавањем техника и технологија, такође и са развојем других привредних
грана, што говори да је ова привредна грана уско повезана и са осталим привредним
гранама, нарочито са индустријом где индустрија производи употребне вредности
које се користе у грађењу, а грађевинарство гради разне објекте који слаже
индустрији. Према наведеним подацима из 2015. које је саопштило Министарство
грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, раст БДП – а се повећао за 1% и то
највише због раста грађевинске индустрије и великог броја издатих грађевинских
дозвола.

11
 ЛИТЕРАТУРА

1. С. Стевановић, Ј. Симић (2014): Национална економика и привредни систем,

Пољопривредни факултет, Београд,
2. www.privreda srbije.com (преузето 13. 05. 2018.)
3. www.gradjevinarstvo.rs/ (преузето 13. 05. 2018.)

12