Артур Шопенхауер (нем. Arthur Schopenhauer; Гдањск, 22.

фебруар 1788 — Франкфурт на

Мајни, 21. септембар 1860) био је немачки филозоф идеалист, класични представник
песимизма, који је „вољи” дао главно место у својој метафизици. Шопенхауер је
сматрао да је воља основа свега, Кантова „ствар по себи”, суштина света који је
само представа. Воља је вечито незадовољена, и зато је живот бескрајна патња а овај
свет најгори могући свет. Циљ свега је нирвана (будизам). Главно дело му је Свет
као воља и представа. До већег утицаја дошао је тек пред крај живота и после смрти.
Остала дела преведена код нас: Метафизика лепог, Метафизика полне љубави, О стилу и
писању, О генију и др. »Карактер или воља (каже Шопенхауер) наслеђују се од оца, а
интелект од мајке.« Његова мајка имала је интелекта — она је била једна од
најомиљенијих списатељки романа свога времена — али је имала темперамента и зле
ћуди.Његове свађе са мајком донеле су му највећи део оних полуистина о жени којима
је зачињена његова философија. Шопенхауер је Постао суморан, циничан и подложан
сумњи. Био је опседнут меланхолијом и злом вољом. Своје луле држао је под кључем и
резом, а свој врат никад није поверавао бријачевој бритви. Увек би легао након што
би пиштоље ставио настрану поред своје постеље — свакако да се њима послужи ако би
наишли провалници. Грају није могао да подноси: »Ја већ одавно мислим (пише он) да
квантитет граје коју свако с лакоћом може да подноси стоји у обрнутој сразмери
према његовим духовним снагама, и да се отуда може посматрати као случајна мера тих
снага.« Граја је за њега једно мучење за интелигентно биће. Тако претерана употреба
живих снага »у куцању, ударању и забијању свакодневно ме је мучила кроз цео мој
живот.« Он је имао безмало параноичну идеју о својој несхваћеној величини. Пошто су
му ускраћени успех и слава, он се окренуо у себе и растакао је своју сопствену
душу. »Био је апсолутно усамљен, без иједног пријатеља — а између једног и
ниједног читава је бескрајност.« Докторирао је на Универзитету у Јени. После своје
дисертације О четвороструком корену става довољног основа (1813), Шопенхауер је све
своје време и сву своју снагу посветио раду који ће бити његово мајсторско дело —
Свету као вољи и представи.Пошто је оставио Вајмар, само једна авантура помела је
монотонију његове истраживачке усамљености. Надао се да ће моћи да предаје своју
философију на неком од великих немачких универзитета; године 1822. му се за то
пружила прилика, кад су му допустили да се у Берлину хабилитује као приватни
доцент. Своја предавања стављао је намерно у оне исте термине у које је тада и
моћни Хегел стављао своја. Шопенхауер је очекивао да ће студенти њега и Хегела
посматрати очима потомства; али, читао је пред празним клупама. Одрекао се
предавања, и осветио се љутим напоменама против Хегела које унакажују каснија
издања његовог главног дела. Године 1831. у Берлину је избила колера; избегли су и
Хегел и Шопенхауер; али, Хегел се вратио сувише рано, заразио се, и умро за веома
кратко време. Шопенхауер се зауставио у Франкфурту на Мајни, где је остао до смрти.
. Европа која је изгубила веру у идеале и напоре 1848. године дочекала је готово са
клицањем ту философију која је изражавала очајање од године 1815. Напад науке на
теологију, социјалистичко оптуживање због сиромаштва и рата, биолошко наглашавање
борбе за опстанак — сви ти чиниоци помогли су најзад да се рашири Шопенхауерова
слава.

voluntarizam
Stvarao pod uticajem Kanta,Šelinga i Platona,i pod uticajem indijske filozofije
ireligije (zapisati).Njeova filozofija se protivila Hegelovim shvatanjima,ali
nijeuspeo da nadvlada njegov uticaj.Postao je slavan tek posle smrti,i njegov
uticaj jevidljiv u filozofiji egzistencije.Šopenhauerova filozofija naziva se
VOLUNTARIZAM – filozofsko shvatanje pokome VOLJA čini osnovu celokupne stvarnosti i
suštinu svih pojava u svetu.
Šopenhauer izlaže voluntarizam polazeći od Kantovog razlikovanja predstavesveta u
našoj svesti i sveta kakav on jeste nezavisno od naše predstave,odnosnosveta kao
STVARI PO SEBI.
Svet kao svar po sebi je volja, a svet u našoj svesti predstavlja skup predstava u
prostoru i vremenu,koje su povezane uzročno posledičnimvezama(postoje smao u našoj
svesti).Te veze proučava nauka,ali nauka se ne odnosina samu stvarnost.Kao ni kod
Kanta,ni kod Šopenhauera prostor i vreme ne postojeobjektivno,vec su to samo oblici
subjektivnog predstavljanja stvarnosti.
Šopenhauer postavlja pitanje : Kako je moguće saznazi svet kao stvar posebi ?
Čovek untuicijom otkriva da je u osnovi sveta volja kao beskonačnodelovanje koje
nema nikakav određeni cilj.Volja je “Jedno i sve u svetu”.
Volja se manifestuje na različite načine :
1.Osetljivost ( u vegetativnom svetu)
2. Motivacija ( u ljudskom delovanju)
3.Mehaničko kretanje ( u prirodi)
Volja nije uzrok pojava,vec su pojave različiti oblici njenog ispoljavanja.
Zakon motivacije :
Po Šopenhauru postoji samo jedan nužni zakon za ljudskuvolju a to je zakon
motivacije.Po ovom zakonu ni jedna radnja ne može izostati akoza nju postoji
motiv.Postoje 3 glavna pokretača ljudskih postupaka :
1.Egoizam – htenje sopsvenog dobra
2.Zloba – htenje tuđeg zla
3.Sažaljenje – htenje tuđeg dobra

Uticaj Indijske religije i filozofije

Volja nema nikakav određeni cilj niti svrhu izbog nedostatka životnog smisla čovek
je u sustini nezadovoljno i nesrećno biće.Ovaj stav pokazuje Šopenhauerov
pesimizam.Uzajamno suprotstavljanjerazličitih manifestacija volje izaziva u svetu
samo patnju i bol i zbog toga se ovajsvet smatra najgorim od svih mogućih
svetova.Čovek može samo privremeno prevazići patnju tako što se moralno saoseća sa
drugim ljudima ili se posveti čistojteoriji ili umetnosti ili asketskim načinom
života.Potpuno oslobađanje od patnjemoglo bi se postići jedino ponistavanjem
volje,sto je po Šopenhauerunemoguće.Stoga,patnja se jedino može prevazići
odricanjem sopstveneindividualnosti i sjedinjavanjem sa jedinstvenom svetskom
voljom.Šopenhauer smatra da je najbolji spas od volje za životom nirvana.Pošto
većina ljudi ne može na taj način da ugasi svoju volju za životom,on preporučuje
kolektivno samoubistvo.