ГЛАСНИК

С К О П С К О Г НАУЧНОГ ДРУШТВА
КЊИГА XV, Д. Н. 9. СКОПЉЕ, 1935 ГОД.

Д РУ Ш ТВ ЕН О И Д РЖ А В Н О У Р Е Ђ Е Њ Е К О Д СРБА У РАНОМ
С Р Е Д Њ Е М ВЕКУ
— ПРЕМА БАРСКОМ РОДОСЛОВУ —

I
О еажносши друшшвеног и државног уређења код Јужних Словена уопшше
— Главни извор за упознавање почетака друшШвенога и државнога реда
код Срба и ХрваШа.
Где год се у друштвеним наукама спомињу Јужни Словени, тамо је
познато да у њихову друштвеном уређењу има јасних трагова давнашњег
реда у људском друштву, још из времена заједничког индоевропског живота.
Откако је започела свој нагли развој наука о индоевропском језику и кул-
тури, она се с особитом љубављу и с несумњивим успехом користи чиње-
ницама из југословенског друштвеног развитка ради реконструкције дав-
нашњег индоевропског друштвеног уређења. Учени О. Шрадер је у својим
епохалним радовима о индоевропској прошлости врло често полазио од Ју-
гословена, с чврстим уверењем да се у понеким њиховим друштвеним уста-
новама довољно верно огледа давнашњи индоевропски друштвени ред. Своја
разлагања о роду и племену, основама друштвеног уређења, он је започео
с описом лруштвенога реда у Херцеговини и у Црној Гори.*1 А где год је
морао улазити у расправљање о породици, о породичном имању, о сродству,
о братству, о роду, о племену, па чак, н.пр., и о владару, он се највише
ослањао на односе код Словена, особито јужних. Његови извори били су,
међутим, сасвим неједнаке вредности, пошто се о Југословенима највише
обавештавао из непоузданих списа Ф. Крауса и из одличних радова П. Ро-
винскога о Црној Гори и Црногорцима. Мада нама мора бити веома драго
занимање светске науке за друштвено уређење код Југословена, ја се илак
не устручавам рећи да се у истицању важности неких наших друштвених
установа за реконструкцију раног индоевропског друштвеног уређења пре-
теривало, често до неукусности. Кад год се, уос^алом, у науци упадне у
једнострана тумачења, то увек тако бива, и успеси су у друштвеним наукама
само онда сигурни, ако се разборито води рачуна о комплексности нашега
развитка. А страни научењаци су често мислили да је довољно магловито и
непоуздано знање о југословенској задрузи и о југословенским племенима,
па да се с њиме продре погледом до почетака индоевропског друштвеног
уређења уопште. Грађа, међутим, која им је стојала на расположењу, није
била увек научно проверена, није била ни издалека потпуна, а још мање у
науци методички обрађена. Нарочито што се задруге тиче. С пуним смислом
за научну одговорност упутио је проучавање друштвених и правних односа
I 5с1ма<1ег О., 5ргасћуег^1е1сћип^ ип<1 (Јг#е5сћ1сћ1е. ип 2и1$и$сћ-ћ!$(ог1$сће Ве1ћа§е гиг
Егћдосћиле ЈгкЈо^егшашбсћеп АИег1иш$2, Ц, 2: 01е (ЈггеИ, 1907, 370—371.
1
* Гласник Скопског Научног Друштва

код Југословена тек Валтазар Богишић, а његово остварење је омогућено

— у већим размерима — тек откако је Јован Цвијић почео са систематским
проучавањем насеља Српских земаља. Сада је довољно поуздане грађе за
упознавање нашег задружног и племенског уређења, у његову опадању и
распадању, али то обиље као да одбија истраживаче, место да их привлачи.
Научно проучавање, особито беспрекорно, не стоји ни у каквом размеру
према сабраној грађи, која, зато, долази у опасност да постане непрегледна.
Расправљање о југословенској задрузи и о њихову племену очевидно
није више у науци омиљено као недавно. Ја сумњам да је то само последица
развијенијег смисла за озбиљност таквога научнога посла. Неће бити ни да
само обиље грађе одбија истраживаче. Други је узрок томе — друштвене
науке стекле су нову симпатију, примитивце. Као што се још недавно потезало
за сва питања примитивне друштвене и државне организације Југословене,
тако се сада чини с примитивцима, нарочито с онима из Северне Америке и
Полинезије. Етнографска грађа о њима научењацима је много приступачнија,
јер је на светским језицима, и, мисли се, дЗ се лакше контролирати. Но и
такав начин рада је несумњиво једностран. Занемаривање целокупног исто-
ријског развитка и обазирање само на примитивце очевидно се свети, осо-
бито модерним социолозима, али они — скоро сви од реда — ипак претерују
у употреби етнографске грађе, па још сасвим једностране. Да ли је збиља
научним напорима суђено да из једне једностраности упадају у другу и да
тек преко дугих и заморних заблуда избију на прави пут, тако једноставног,
сазнања — да научно истраживање не сме бити једнострано и да не сме упасти
у фанатизам које било врсте? Изгледа, доиста, да јесте.
Због односа модерних друштвених наука према примитивцима нису Ју-
гословени више тако омиљен предмет проучавања и маштања као што су
до недавно били, али у новије доба осећа се у светској науци опет полагано
враћање Словенима, сада очишћено од ранијих превеликих очекивања, која
увек воде погрешним научним резултатима. То је и словенска велика заслуга,
јер су баш у последњим годинама они сами обогатили науку одличним ра-
довима из словенске палеоантропологије и преисторије, без којих је научпо
проучавање развитка Словена било немогуће.
Код Југословена су радови из споменутих области још сасвим фрагмен-
тарни, али је зато сабирање етнографске грађе у пуном јеку, па би се и
с помоћу ње, много више него раније, дало утврдити — у колико се из
нашег данашњег друштвеног уређења да реконструисати, уз помоћ других
наука и друге грађе, рани индоевропски ред у друштву уопште. Тај се посао,
наравно, мора с много знања и опрезности изводити, али до успеха не може
довести, ако се нарочито не испита цели развитак нашега друштва и наших
држава, о чем се наша историографија доиста није много старала. Основа
за сваки напор у овом правцу је Барски родослов, наш најстарији домаћи
извор, а он с те стране није ни такнут озбиљно, док је ради политичке
историје претресан од XVI в. до данас небројено пута, најчешће с резул-
татом — да се за политичку историју скоро не може употребити.2
Немару наше историографије за проучавање почетака српске друштвене
и државне организације није крива само лабава веза с научним напорима
модерне светске историографије, која та питања с особитом пажњом про-

2 Барски родослов се досад у науци редовно звао Летопис попа Дукљанина. Сасвим по-
грешно. Издаван је неколико пута. Последње је издање Ф. Шишића: Летопис лопа Дукљанина.
Српска краљевска академија. Посебна издања, књига БХУН, философски и филолошки списи,
књига 18, Београд—Загреб, 1928. На ово издање ја сам написао опширну оцену: 51ау1а, VIII,
1929 168- 178. Тамо сам разложио (стр. 170) зашто се овај спис не може звати Летопис попа
Дукљанина него Барски роаослов — у њему нема ниједне године, него је тинична генеалогија,
а писац му није Дукљанин, него Баранин. У овој су расправи сви цитати по издању Ф. Шишића,
осим тамо где ја не могу да пођем за његовим исправкама текста. У тим случајевима — наро-
чито код писања имена — ја се држим издања И. Чрнчића: Рора Оик1јап1па Бе!ор1$ ро 1а(1п$ки
(о&а пекоИко 1 јоб пе§(о ро ћпга($ки, ро ргер1$и рора ЈегоНша Ка1е(1са, Кга1јеу1са, 1874.
 Друштвен0 в држааио уре^ење код Срба у раном средњем веку 3

учава, него и сагласност наших извора о почецима државног живота код

Срба, која збуњује необавештене историчаре, невеште сличним нитањима
код других народа. Стари српски извори почињу, наиме, с приказивањем
нашег државног развоја редовно тек од Стефана Немање. То је неистина,
али никаква необична. Тако се скоро свагда и свагде поступа. Историчари
многобожачког римског царства почињали су историју његових установа,
без оправдана разлога, редовно тек с царем Диоклецијаном. Писци о прош-
лости хришћанског римског царства натегли су почетке свих важних др-
жавних и дворских установа на доба цара Константина Великога. На Западу
— никакво чудо — заменио га је на томе положају првоначалника Карло
Велики. Научна историографија је, међутим, већ подавно рашчистила с тим
тенденциозним почецима свега добра у развоју држава и упутила их у царство
легенде. Она почиње данас сваку развојну серију тамо где је се да први пут
осетити. Код нас тај посао још није обављен. У нашој историографији ре-
довно се почиње приказивање српског државног развитка са Стефаном Не-
мањом, мада је пред њим дуго доба нашег државног живота, и мада је
његова држава несумњив наставак првих српских и хрватских државних фор-
мација, како се оне огледају у Барском родослову.
Страни научењаци, више него наши, чинили су велике напоре да, про-
учавајући садашње стање Југословена, открију у њему друштвене установе
из прастарога индоевропскога доба заједничкога живота. Зар и ради тога
не би било много поузданије утврдити друштвено стање и државне функције
како се огледају у Барском родослову? Ако би и сада било јасних знакова
друштвеног реда из давног индоевропског заједничког живота код Југосло-
вена, онда би, нема сумње, они морали бити још много разговетнији у
нашем животу пре толико векова. А Барски родослов није ради тога истра-
живан, као што у њему није тражено ни дубоко корење моћне Неманићке
државе. У светској науци већ су подуго разбијене легенде о оснивачима др-
жава који свесно и из ничега стварају државу са свима њеним сложеним
функцијама, а код нас је та легенда о Стефану Немањи пуштена на миру,
мада се српска историографија не боји критичке ветрометине. У овом питању
она није тенденциозна, као н.пр. маџарска у односу према Св. Стефану Ма-
џарском, него је само заостала и једнострана — није се упознала са сличним
питањима код других народа, и још се не стара толико о истраживању не-
политичких акција из наше прошлости колико политичких.3 Њој се мора
много замерити што није озбиљно ни приступила решавању питања о од-
носима између словенских досељеника и старог становништва, како је то за
свој народ чинила, н.пр., француска и енглеска историографија, не могу јој
се уштедети пребацивања што није проучавала развој владарске власти под
утицајем словенских традиција, латинске и грчке околине и примљенога
Хришћанства, што су сви млади народи на Западу чинили, заиста је грешила
што није испитивала ратничке напоре Срба и Хрвата у раном времену њи-
хова државног живота, јер је из њих изашло друштвено разликовање и ства-
рање моћнијих државних формација, а најтежи јој је грех што наше државе
није пратила у њихову развитку све од првих почетака, који се даду осетити,
како су све напредне историографије чиниле за основе држава којих се
прошлошћу баве. Замерке су гим оправданије што се на сва ова питања
може наћи важне и занимљиве грађе за одговор у Барском родослову, на
равно ако се умеју уопште питања ове руке постављати, како се у срећнијим
историографијама чини. И то није чак ни сасвим непознато. За Барски ро-
дослов се већ подавно слути да би га било вредно ради сличних питања
подврћи савесном испитивању.
Ја ћу намерно изоставити старија мишљења о Барском родослову као
историјском извору, састављеном у XII в., јер их је у довољној потпуности
з Бојажлив је покушај бар дснекле научног истражнвања о природи краљевства Св. Сте-
фана чланак: ЕскћаП Р., 51аа1$гесћ( ипЈ Рг(уа(гесћ( 1п (Јокагл Јш МШе1аИег, (Јп^. Јаћгђисћег,
IX, 1929, 426—432.
!•
4 Гласиик Скоћског Научнбг Друштвд

изређао његов најновији издавач, Ф. Шишић, а што је он пропустио то сам

ја додао у оцени његове едиције. Ограничићу се само на неколико мишљења:
Стојан Новаковић је довољно јасно рекао шта је мислио о Барском родо-
слову када је ово написао: „Још ће требати посла, да се критички изваде
све могуће користи за српску историју из летописа попа Дукљанина, тога
списа који је још једнако загонетка критичарима наших старијих историјских
извора. Досадашња два критичара, који су покушали ,да вредност тога ле-
тописа оцене, покојни А. Гиљфердинг и др. Фр. Рачки, износе резултате
који се међу собом не слажу. И мени се чини, да је др. Фр. Рачки, у по-
хвалној жељи да у чему не претера, ипак остао негативан више него што
би морало бити. Добра је линија коју је у старијем одељку Дукљанина А.
Гиљфердинг ухватио за крупније следовање догађаја, другим речима у свему
што додира опште напредовање или назадак свеколиког народног живота**.4
Константин Јиречек је намеравао израдити о Барском родослову студију,
осталу ненаписану, у којој би несумњиво кренуо сва ова питања, о којима
је реч.5 Али, нема сумње, у њој би се он нарочито бавио проблемом односа
између досељених Словена и затечених Романа, којима је посветио своју
познату сјајну расправу.6 Константин Јиречек је високо ценио и географска
дата у Барском родослову, док му је он као извор за политичку историју из-
гледао немогућ, нарочито за старија времена. Ф. Шишић је, међутим, покушао
из овога тамнога извора ишчупати више политичких чињеница него што би
се смело, а што се описа стања тиче, то је и он мишљења да је у Барском
родослову „приказ нашега народнога живота, од доласка на Балканско по-
луострво до XII вијека, у битности сасвим исправно написан."7 Исту мисао
је опширније развио у свом издању Барскога родослова: „Даља је пози-
тивна страна Летописа унутарњи живот, како га приказује Поп Дукљанин,
нарочито у XI и XII веку. Летопис је у томе управо веома драгоцен и по-
уздан извор, па и једини, дабоме не за појединачне конкретне детаље, него
за општи поглед“.8 Скица, међутим, унутрашњег живота што ју је дао после
ових речи испала је нетачна и недовољно документована самим Барским ро-
дословом. У својој оцени Шишићева издања овога извора ја сам мислио да
смем ово исписати: „Осим добрих географских вести, огледа се у Барском
родослову верно и унутрашњи народни живот.“9 То није довољно само рећи,
већ треба и доказати. И ради тога су написани ови редови.
Ја нисам у недоумици да се рано друштвено и државно уређење код
Срба и Хрвата не да ни онолико поуздано реконструисати на основу Барског
родослова како су то постигле за своје народе н.пр. француска и енглеска
историографија. Заиста нисам. И оне се туже на оскудицу извора за то доба,
али какви су они богаташи према нама? Где је нама — да само једно име
споменем — Гргур Турски, с његовим драгоценим подацима за проблеме
које истичем? Даље, и стране, велике, историографије незадовољне су с до-
садашњом литературом о добу почетака формирања њихових друштава и
држава, нарочито због тенденциозних теорија, но где су те литературе од
нас? У нашој историографији, стварно, није скоро ништа учињено у том
правцу. Ко је код нас, н.пр., истраживао све називе за државу у Барском
родослову? А колико је страних радова, по њиховим изворима, те руке!
Да ли је код нас ко испитивао положај владара у нашим раним државама?
Стране историографије су, међутим, претрпане оваквим радовима, наравно

4 Новаковић С., Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима и ле-
генда о Владимиру и Косари, Српска Краљевска академија, 1893, 182—183.
5 Лгебек С., ОебсМсМе бег бегћеп, I, 1911, 226.
6 Лгебек С., И1е Кошапеп 1п <1еп 51асИеп Оа1таПеп$ \УЗћгеп<1 <1е$ МШе1аИег$, 1, Оепк-
зсћгШеп <1ег Ка1$. Ака<1. <1ег Мз$., РћП.-ћЈз!. С1аззе, ХШИ, 1902, 111, 1-104; II, 1ћМ„ Х1ЈХ,
1904, I, 1—80; III, 1ћ1<1., II, 1—78.
7 51516 Р., Роу1је$1 Нпга1а и уг!јете пагобшћ у!а<1ага, 1925, 666.
8 Шишнћ Ф., о. с., 175.
9 51ау1а, VIII, 1929, 177.
 Друштвено и државио уређење код Срба у раном средњем веку 5

за њих. Имамо ли студију о најстаријим саборима у првим српским и хр-

ватским државама, која би могла издржати научну критику? Французи се
туже да имају толико радова о саборима у меровиншко доба да је њима
цели проблем више замрачен него разјашњен, пошто су редовно писане
с предубеђењем, без довољно обзира на изворе. Да ли је, да и то још спо-
менем, испитана зависност изражавања у Барском родослову од библијског
латинског језика, мада је, већ на први поглед, веома велика? Колико је
таквих радова, за њихове изворе, у страним историографијама!
И тако би се дало још дуго питати и сличне одговоре давати. Али и
из овога се, мислим, види довољно јасно да ја морам поћи од првих поче-
така, и зато моји читаоци не смеју очекивати од мене да ћу истакнуте про-
блеме свестрано и до дна исцрпсти. То није могуће. Мени је друго на уму
— рад сам изнети пред читаоце слику раног српског и хрватског друштвеног
и државног уређења како се огледа у Барском родослову и тако доказати
да је српска Неманићка држава основана на стародревним темељима раних
српских и хрватских држава. Та слика је по мојим проучавањима веома за-
нимљива и поучна, а детаљне студије ће је, у то не сумњам, учинити још
привлачнијом и кориснијом за научну реконструкцију наше прошлости. У
своме разлагању мораћу се позивати и на стране примере, нећу моћи избећи
ни повлачење упоређења, и тако ћу чешће спомињати бар оне аналогије
које се силом намећу. Да би, међутим, испала слика српског друштва и др-
жаве, у оном периоду развоја који је обухваћен у Барском родослову, што
јаснија, ја ћу бити у привлачењу страних примера јако уздржљив, макако
ми то на местима тешко падало. Аналогије су, добро знам, опасни гости у
научним радовима, ако се према њима не покаже највећа опрезност.

II
Називи државе у Барском родослову. — Државне границе и њихова природа.
— Организација државе. — Како се држава делила и цепала. — Како се
држава стицала и како је пропадала.
У XVIII в. расправљало се о почецима друштвеног и државног уређења
највише на основу логичких конструкција, често заиста духовитих и зато
тим заводљивијих и опаснијих. Почеци државног уређења сводили су се,
обично на основу античких писаца, на породицу, или су се, код писаца који
су хтели важити као особито оштроумни, изводили из лукавог уговора из-
међу владара и поданика. У таквим доконим конструкцијама није се довољно
водила брига о битној особини државног уређења — да је оно везано за
један териториј, на коме се врши државни политички суверенитет.10 Назив
тога дела земљишта, на ком се део човечанства, народ или народне групе,
осећају као самостална целина веома је различит, и врло је поучно испити-

*о „Је<1еп!а11$ чгагеп <11е $1ааШсћеп Ађћ&П218кеН$уегћд1(п1$$е 1п сПе$ег рг!шШуеп Еп№1ск-

1ш1до1и1е аи! <1еш ге1пеп Рег$опаИШ$рг1ог1р аи^ећаи!, ип<1 <1а$ ђе<1еи!еп<1$!е Ргођ1еш <1ег ап^е1-
асћ«1$сћеп Уег!а«$ипв&ге111$1. ^1е <1сђ <11е$е$ Рег$опаНШ$рг1пг(р 1п <1а$ Тегг1(ог1а1рг1пг1р $(ааШсћеп
2и$ашшеп1еђеп$ ^е^апсЈеи ћа(. Јепе$ 1$1 п1сћ( е№а ђ1о$$ <Ј1е Та($асће, <1а$$ игбрПдп^Исћ <Јег
$(атш$епо$$е оћпе Ш1ск$1сћ( аи! Тегг1(ог1а1§гепгеп пасћ $е1пеп §(атшгесћ(еп ћеиПеШ игиг<1е,
$оп<1егп <)а$$ аПеп §(аа($1п$(1(и(еп <Не Вег1ећип§ ги т Тегг1(ог(ит. <Ј1е ип$ МоИегпеп $о по^епсН^
$сће!п(, уоИкоттеп !ећ1(е. Оег !ге!е Мапп оћпе Риск$1сћ( аи! $е1пеп Ве$1(г 1$( <1а$ уо11ђегесћ(1в(е
М11^11е<1 <1ег $оиуегапеп Уо1к$уег$атт1ип^; <1а$ Неег 1$( <1е$ Уо1к 1п У/аНеп, <1ег 1ппеге Рг1еаеп
1$( <1ег Уо1к$!г1е<1еп. <1. ћ. уот Уо1ке ^агап(1ег(, <Не Сег1сћ(е $1п<1 Уо1к$^ег1сћ(е, <1а$ Е12еп(ит ап
Огшх! ип<1 ВосЈеп 1$( Уо1к$е1^еп(ит, ап Иепеп <1ег Уо11ђегесћ(1^(е Рге1е $е!пеп Ап(е11 ћа(, оћпе
<1аги 1п Т е Вег1ећипе е1пе$ 1п<11у1<1иа1е1беп(итег$ ги ее1апееп. 01е и>ка1уегђап<1е $1п<1 аи!^еђаи(
аи! <1еп рег$ОпНсћеп Вег1ећип^еп <)ег Уегигап<1($сћа!( ип<1 <1ег Кг1е^$^епо$$еп$сћа!( оћпе Вег1ећипе
ги т ТеггКоНит. Оа$ ТеггНог1а1рг1пг1р, <1а$ 1п <Јег 2еК <1е$ К б п ^ Ае1!ге<1$ (ге^јег! 871—901)
егге!сћ( 1$(, ђе<1еи(е( <1а$ 1п(еп$1уе 1лђег1ећипх$с(геп <1е$ ТеггКог1ит$ ги <1еп ро1К1$сћеп 1п$(1(и-
Нопеп*. На($сћек Ј., ЕпеН$сће Уег!а$$ип8$8с$сћ1сћ(е ђ1$ ги т Ке81егип8;$ап(г1(( <1ег Кбп1г1п У1с-
(ог!а, Ве1оиг С ип<! МеЈлсске Р., НапОђисћ <1ег т1((е1а1(ег11сћеп ип<1 пеиегеп Се$сћ1сћ(е, Ађ(е11ип^
Ш. 1913, 5.
6 Гласник Скопског Научног Друштва

вати разнолика имена за називање државе, иарочито у њихову развитку. По

Барском родослову имали би Словени, који се у њему зову на почетку и
Готима, већ на северу своју државну организацију, коју би собом пренели
на југ и пресадили на балканско земљиште. Означавање тако настале српске
и хрватске државе није, наравно, консеквентно спроведено, као што то није
био случај н.пр. ни код Немаца, где је ово питање с особитом марљивошћу
проучавано; занимљиво је да су ти колебљиви називи слични.11 Ја нисам
пребрајао све називе за државу у Барском родослову и извео њихову тачну
статистику, јер је то смешно дангубан посао, него сам их само све сабрао
и, мислим, већ тиме упозорио на један важан проблем, сада бар донекле
осветљен.
У Барском родослову зове се држава већ у његову почетку „1егга# (293),
како се то и иначе чинило код млађих европских народа при оснивању др-
жаве. Исто тако није изузетно ни означавање државе као „ргоутаа", јер су
варвари, кад су упали у Римско царство, тако означавали не само поједине
покрајине, него и целу државу (чак и целу земљу); али има случајева да су
и род и племе крстили тим истим именом.12 У Барском родослову „ргоутаа"
значи, чини ми се, ипак најчешће покрајину („Раппошаш р к т п а а т * , 293;
п1б1па р км п аа", 294; „Шупат р го у та а т ", 295 итд.) или крај у коме живи
један народ: „ргоујпаа Баћпогит* (298), али значи и целу државу (294, 324,
329 и 331). Најобичније име за државу је у Барском родослову „ге&пит“.
Њим се означује и државно земљиште и врховна власт над њим, како је и
иначе обичај; можда је само случај што се реч „ге^пит" примењује на сло-
венску државу на југу тек онда, када је изгледала потпуно уређена (296).
Није никакво чудо што је писац Барског родослова, у својој невештини
каквим именом да означи државу, упадао у плеоназме и радо писао „1егга
е! ге&пит“ (304, 324 и 335). Да ли су то сва имена за државу у овом из-
вору: 1егга, ргоутаа, ге^пит? Ја с пуном сигурношћу не смем рећи да јесу.
Ломим се због речи иге&10\ То је, наравно, крај, округ, али можда се њиме
ипак означује и држава. „Ке&шм се употребљује као синоним за „ргоутаа*
и „1егга“ („ргоушазгит ас ге§10пит зеи 1еггагит“, 303), можда и као си-
ноним само за „ргоутаа“ („р го у таат е! г е § т п е т “, 308; „ргоутааз е! ге-
&Јопе5м, 317). Не сме се нипошто заборавити да је писцу Барског родослова
било не само тешко правити стварну разлику између тога шта је крај, шта
покрајина, а шта држава, него да се он борио и с латинским језиком, коме
није био много вешт. Мислим да ипак смем сигурно рећи да је најобичнији
назив у Барском родослову са српску приморску државу „ге&пит“. Тако
је Дукља или Зета и остала у српској успомени као вајкадашње краљевство,
Доментијаново „велико кралнгкство отк пркка“ (е& Ђ. Даничић, 1865, 246).
Владар Рашке је писцу Барског родослова, који зна за српске краљеве је-
дино у Дукљи, само велики жупан, а његова земља је „ргоутаа".
У питање о степену оне власти која се означује као „ге^пит" ја овде
нећу да улазим, јер мислим да смем претпоставити да је уопште познато,
како су се означавали именом „чехм и они владари који нису имали фор-
мално, касније утврђено, право на ту титулу; да споменем само хрватскога
кнеза Трпимира, кога Готшалк зове „гех“, док Трпимир сам пише о својој
кнежевини да је „ге^пит“. За писца Барског родослова то је још разумљи-
вије — он је био савременик правих дукљанских краљева, зато је њихову ти-
тулу пренео и на њихове давнашње претходнике и њихову земљу и власт,
па их звао „ге§;питм. Тако је, уосталом, налазио и у Светом писму старог
завета, одакле је прегледао језик, да се зове држава и владарска власт над њом.
Назив државе је у Барском родослову, како се види, несталан, а озна-
чење њених граница је неодређено. Ја на овом месту, држим, не морам кре-
тати питање о природи граница уопште у Средњем веку, пошто сам другом

и Ве1о\у О., Бег <Јеи1бсНе 51аа1 <1ег МШе1аиегб, I, Б1е а1Н?ете1пеп Ргаееп, 1914, 131 и д.
12 Наисћек Ј., о. с., 4*.
 Друштвеио и државио уређење код Срба у раном средњем веку 7

приликом доказао да су и српске државе тада имале за границе простране

појасеве, а не линије, како неупућени мисле.'3 Што је државно уређење било
лабавије, то су, наравно, и ти појасеви били шири, и сужавали су се колико
множењем становништва, толико и чвршћом државном организацијом. Па и
за овакве границе држава и покрајина у Средњем веку често се није знало
куда пролазе. Измене становништва и владара биле су тако честе и варвари-
зација толико нагла да су једине наде у таквим случајевима незнања о гра-
ницама биле стародревне власти, с дугим и чуваним традицијама, цар и папа.
На њих су се обраћали исто тако на Западу као и код нас, ако није успело
једино средство — испитивање стараца.1314
Писац Барскога родослова је сасвим рационалистички обрадио питање
ударања државних граница, док је описивао доба краља Светипука. Право
је уживање за свакога, ко зна како су у примитивним државама важан, често
једини, извор права старији и мудрији људи, наћи потврду за ту чињеницу
код нас. Краљ се одлучио, прича се, да утврди границе свих покрајина и
округа, па је сазвао мудре људе из целе државе ради тога, али му они нису
умели ништа поуздано рећи (302). Није му, нато, ништа друго остало, него
да пошаље „8ареп(е5 е1 поћПез ујгоз 1е^а1об“ (303) папи и цару у Цариград,
и да од њих тражи обавештења о границама у својој земљи и око ње. И
добио га је. Да ли је писац Барског родослова слутио да је својим начином
приказивања изазвао претставу о релативној сталности граница? Какве би се
границе, на овај начин, могле утврђивати осим старих? Он и изрично вели
да су границе одређене „бЈсиК аћ ап ^ ш б Јтрега^огЊшЈ зспр1а е! огбта1а
1иегип1“ (304). Много би га питали, када би желели знати — куда су ишле
те границе, јер ни он то није тачно знао, али је добро слутио да су пову-
чене по току вода и правцу планина, зато му и на оваквом обавештењу о
ударању граница морамо бити захвални. Исто тако је врло важно што нам
писац Барског родослова саопштава, како се при премештању државне гра-
нице одмах подижу утврђења. Краљ Бело је, победивши рашког жупана,
подигао у Расу тврђаву и недалеко од ње цркву (321). Тако се заиста ра-
дило, збиља се на та два начина утврђивало и примиривало, тврђавом и
црквом. А после победе краља Доброслава над Грцима „ИШ ге§Ј5 оћћпиегип!
(о(ат (еггат О игастогит издие аб Иитеп Уаш55Јит аебШсауегипЦие ШЈ
саб(е11ит е( розиегип! т ео ујгоб (ог(еб“ (353). Знао је и то писац Барског
родослова да се преко државне границе не сме олако прелазити, и врло

13 РадојчиН Н., Природа византиско-српске границе од XI до XII века, Зборник ралова

иа III Конгресу слов. географа и етнографа, 1930, 538 —563.
>4 .Ма1з реп(1ап1 1а р6г!ос1е чи! е$( 6(и(И6е 1с1. 1е$ $еи1е$ 1п<1(са(к>п$ <1е 1гоп(№ге$ чие,
роиг по(ге раг(, пои$ соппа($$оп$ $е (гоиуеп( & Г 1п(6г(еиг <1е 1а Ргапсе, раг ехетр1е еп(ге Г Аг(о1$
е( 1е$ рау$ уо!$1п$, ои еп(ге 1* (1ота1пе гоуа1 е( 1е с!ота1пе ап§1о-погтап<1е. 06$ 1ог$, 11 у ауаК
п6се$$а!гетеп( <1е$ гопе$ соп(е$(Се$, е( сег(а!пе$ рори1а(1оп$ пе $ауа!еп( ра$ $1 е11е$ ^(а!еп1
<1* Етр1ге ои <1е Ргапсе. Оиапс! 11 у ауаК <11$си$$1оп, оп 1пуоциа1( <1е$ (ех(е$, <1е$ <11р1дте$ саго
11п21еп$, <1е$ сћгопЦиеа, <1е$ сотр!1а(1оп$ с о т т е се11е <Је У1псеп( <1е Веаиуа1$, ^и! п’ ауаК $оиуеп(
ци ипе 1а1ђ1е уа1еиг ргођаНуе. Еог$чие РНШрре 1е Ве1 геуеп<11чиега 1а $игега1пК6 <1е Г 0$(геуеп(,
(егге ци1. <1ери1$ 1е (гаКд <1е УегсЈип, арраг(епаК г6е11етеп( аи гоуаите <1е Ргапсе, та!$ ауаК 6(6
га((асћ6е А ип сот(д <1’ Етр1ге, 1е На1паи(, оп 6уег(иега <1е раг( е( <1’ аи(ге 6 (гоиуег <1е$ ргеиуе$
роиг $ои(еп1г <1е$ (ћ^$е$ орро$6е$. Ее сот(е <1е На1паи(, оћН^б <Је ргд(ег ћ о т т а ^ е аи го1 <1е
Ргапсе, рго(е$(ега аиргбз <1и раре. Е’ 0$(геуеп(, 1и1 6сг1га(-11, е$( <1и гоуапте <Ј’ АНета^пе, .е(
реи(-6(ге се1а аррагаК-11 р1е1петеп( <1ап$ 1е$ ге^1$(ге$ е( сћгоп1цие$ <Је 1а Сиг1е гота!пе, раг
Г аи(огК6 <Је 1ачие11е оп сгоК цие 1а <11у1$1оп <1е$ <1еих гоуаитез а 6(6 (аКе*. Ма1$ сеКе езрегапсе
6(аК уаЈпе. Ои роиггаК, еп е!1е(, гарргосћег <1е се (ех(е ипе 1е((ге <Ји раре С16теп( IV а $а!п(
ђои1з ои 11 <16с1агаК ци’ Д К оте ои пе $ауаК Неп <1е рг6с1$ $иг 1а (гопКбге 1гапсо а11етап<Је:
•Иои$ пе 1а уоуопз <16(егт1п6е <1ап$ аисип 6сгК; ђ1еп цие лои$ ауоп$ <Јери1$ 1оп^(етр$ ои! <11ге
цие, <Јапз сег(а!п$ Неих, е11е е$( Пхбе раг 1е$ 11еиуе$, ои раг 1е$ ргоу!псе$ есс!6$1а$(1чие$, ои раг
1е$ <Нос6зез. пои$ пе $аиг!оп$ 1а <П$(1п§иеп пои$ $отте$ оап$ Г ^погапсе сотр16(еа.
ђе т!еих 6(аК <1' Јтегго^ег 1е$ 8СП$ <1и рау$: оп 1еиг <16тап<1аК раг ехетр1е чие11е$ 6(а1т(
1е$ )иг1$<11сИоп$ ци! $' ехег(а1еп( сћег еих. Ма1$ оп раг1а1( <1е ји$(1се е( <1е $е1^пеиг1е, лоп <Је
$оиуега1пК6, е( 1е$ аг^итеп($ 6(а1еп( <Ј' ог<Јге 16о<1а1, пол <1* ог<Јге па(1опа1. Е’1<Ј6е 16о<1а1е 6(аК
ге'а(1уетеп( с1а!ге, та!$ 1’1(16е <Ј’ Е(а(, сЈе (гоп(16ге$ <1’ Е(а(, <Је па(1опа11(6, $’ 6(а1( соиуег(е <1е
ђгите*. РеШ-Ои(а1Ш$ Сћ., ђа топагсћ!е 16о<1а1е еп Ргапсе е( еп Еп^1е(егге, Х*е—ХН е $16с1е, I'
бУо(и(1оп <1е Г ћитапКб, $уп(ћ6$е со11ес(1уе, ХХЈ, 1933, 9—10,
8 Гласиик Скопског Научног Друштва

разговетно је описао како је краљ Бело склопио мир с Маџарима „ћос то<1о,
и! аћ Шо сће т ап!еа поп аибегеп* 1гапбЈге ћитеп бауа е! а 1осо ип<1е зиг&Н е1
бјси* сиггИ из^ие ^ио 1п1га1 т та^по ПитЈпе Оопауј, пе^ие ћ о т т е б ге&15
ћапбЈгеп! јп 1Пат раг!ет, пе^ие ПН јп 1б1а т “ (322). То је јасна претстава о
уређеној и заштићеној граници.
О организацији државе у њеним границама највише је реч у Барском
родослову тамо где се, наравно сасвим нетачно, описује како је краљ Све-
типук уредио своју државу. То је типичан случај рационализације државног
уређења. Државне установе се полако развијају, и не намећу се одједанпут,
нарочито не у раном Средњем веку. Писац Барскога родослова је веровао
— заиста не једини — у могућност стварања државне организације одје-
данпут. Ваљда је нешто знао о легендарним оснивачима државнога реда,
типа Ликургова, па је тако створио свога Светипука, знајући, наравно, за
моравскога кнеза истога имена, који му је био познат из легенде о Св. Браћи.
Претстава државног уређења или му није била јасна, или је био невешт да
је прикаже, или нам је и овај део његова рукописа искварен, али — то
истичем — и на овоме му морамо бити захвални, јер је он, несумњиво,
углавном стварно стање државног уређења пренео на легендарног краља,
како се то редовно чини. По његову разлагању је на челу државе краљ, под
којим су четири бана, постављени „ех зшз сопзапешпеЈз 1га1пћиз“ (307). Под
сваким баном су седам сатника, који су били из дотичних покрајина. То је
јасно. Али где је реч о постављању банова, спомињу се и жупани — не
вели се колико их је — под којима је био све по један сатник. Где треба
њих унети у чиновничку јерархију? Ја не знам. Сатници су народ право и
правично судили, скупљали су порезе и давали их бановинама. Ови су од
њих једну половицу давали краљу а другу задржавали за себе. Можда је
због невештине у стилизацији — више не смем казати — писац Барског ро-
дослова хтео рећи да се краљевина делила на четири бановине (ргоушаа) и
више округа (ге§т), јер вели да су постављени банови и жупани са сатни-
цима отишли „ипиз^шз^ие ш ргоушсјат е! ге&Јопет зиат* (308). Можда;
иначе су сатници под жупанима судили заједно с њима, не сами као они
под бановима; и скупљен порез друкчије су делили — два дела су преда-
вали краљу а трећи задржавали за себе.15 Главне функције државне власти
су, по овом опису, суд и скупљање пореза. Војска је, чини се, била под
краљем лично. Изгледа да је постојао и писан законик у држави, „МеШобшз*,
али је то у Барском родослову тамно место. Судило се, нема сумње, у раним
српским државама као и на Западу — Словенима по словенском уобича-
јеном праву а Латинима по римском, док се није израдио, особито под ути-
цајем цркве, заједнички законик. Да ли је то био „Ме1ћо<Ииз“? Ја, доиста,
не знам.
Организација државе јамачно није била устаљена. Писац Барског ро-
дослова замењује, можда, бановине и жупаније, бар што се Раше тиче, ако
у њој није банска власт, због нарочитих разлога, добила назив великог жу-
панства. Но у замеркама ове руке треба бити јако опрезан, јер као да иначе
у Барском родослову има чврстог реда у означавању области. Тако је, на
једном важном месту, Раша бановина, а Дрина у Босни жупанија (316). У
другој прилици је, истина, друкчије, али то је после смрти Часлављеве, но
тада се осећа уопште велика помереност и збуњеност у земљи. Тихомил, зет
рашког бана, вели писац Барског родослова, није се усудио назвати ни
краљем ни баном, мада је Раша била под њим, него је узео назив великог
жупана; ми знамо да је то било мање из скромности него из страха да при-
свајањем крупног имена не навуче на себе срџбу божију и народну (317).
Већ из почетака у разлагању писца Барскога родослова излази довољно
јасно да је он гледао у северној готској, словенској, државној организацији
типичну патримонијалну државу. Таква је остала и на југу за читаво доба
1* Упор : Ко$(гепб1с М., 51ођо(1е <1а1таип$к1ћ кга<Јоуа ро Ири (го^гекот, Ца<1, 239,1930,76.
 Д руш твено н држ авно уређење код Срба у ранош средњеш веку р

п р и к а з а н о у о в о м сп и су . Н е са м о д а б а н о в и н а м а у п р а в љ а ју б а н о в и и з вл а-
д а р с к е р о д б и н е , н е г о ч л а н о в и в л а д а р с к е п о р о д и ц е ц е п а ју и зм е ђ у се б е д р -
ж а в у . П о д е л у в р ш и сам к р а љ .,в О н а је о с о б и т о ја с н о п р и к а за н а у с л у ч а ју
к р а љ а П р е л и м и р а , к о ји је п о д е л и о и зм е ђ у чети р и си н а све св о је зе м љ е ^ и а з
е( ^иаШ ог ге& јопез Те(гагсНЈа$ у о с а у ^ * (327); о в а к о их јо ш је д а н п у т н ази в а
(3 2 9 ), и ја и сти чем о в у п о за јм и ц у и з С в. п и см а, о с о б и т о и з е в а н ђ е љ а св. Л у к е
(Ш ,|), не д а у т в р д и м , н е го д а п о љ у љ а м в е р у у о в у в е ст пи сц а Б а р с к о г а р о -
д о с л о в а , за в и с н о г в и ш е н е го сам о п о је з и к у о д С в. п и см а. И сто т а к о р а з го -
в е т н о г о в о р и се о ц е п а њ у д р ж а в е , ал и п о д в р х о в н о м в л а ш ћ у к р а љ и ц е и
н а јс т а р и је г си н а , п о сл е см рти к р а љ а Д о б р о с л а в а ( 3 5 4 —355). П о к о ји м а се
л р а в и л и м а о б а в љ а л о о в а к в о р а з д е љ и в а њ е д р ж а в е , т о се, н а р а в н о , с п ун ом
с и г у р н о ш ћ у не м о ж е р е ћ и . Ј а и п а к м ислим д а см ем к а з а т и д а се је в р ш и л о
п р е м а г е о г р а ф с к и м и и ст о р и јск и м г р а н и ц а м а , и а к о Б а р с к и р о д о с л о в и стиче
н а р о ч и т о р е к е к а о е л е м е н а т к о ји д е л и (3 0 5 ), ал и , р а з у м е се, и п л ан и н е
( 3 0 5 —307). Д а ли се, б а р у п о ч е т к у , о б з и р а л о и на н ац и о н а л н е г р а н и ц е , ја
н е зн а м . Н е ћ у , м е ђ у ти м , д а п р е ћ у т и м к а к о се сп о м и њ е „ р г о у т а а ^ а И п о г и т -
(2 9 8 ) и ,рори1и б 1еггае б с 1 аУ о ги т - (3 2 0 ).17
С инови нису п о л а г а л и о ц у з а к л е т в у в е р н о сти п р и п р е у з и м а њ у сво ји х
д е л о в а , ал и с т р а н ц и , ч а к и р о ђ а ц и , м о р ал и би то , п о Б а р с к о м р о д о с л о в у , у
т а к в о м о б л и к у ч и н и ти д а би се см ел о г о в о р и т и о ф е у д а л н и м о д н о с и м а к о д
нас, к а д не би п о с т о ја л а в е л и к а м о гу ћ н о с т д а је п и са ц Б а р с к о г р о д о с л о в а
п о за јм и о т у ђ е и з р а з е з а о з н а ч а в а њ е је д н о г а чи н а, ко ји је т а к о и сп ао , м о ж д а ,
к а о ст р а н о стал и м н аш и м т а д а ш њ и м у с т а н о в а м а . Р а ш к и ж у п а н би т а к о
п о с т а о в а з а л П р е л и м и р о в , к о ји га је п о зв а о , „51 уеИе! $е зи ђ ш ^ а г е е! о т п е т
г е ^ Ј о п е т б и а т ге ^ ја е ро*еб1аћ б р о п !ап еа Уо1ип1а*е е! уе11е! јигаге !М еШ а!ет
ге^ј е! Шиз е ш б “ (325). И д р у г и сл у ч ај се ти ч е Р а ш е , к а д а је п о сл е њ ен а
о с в о је њ а к р а љ Б о д и н п о с т а в и о т а м о д в а ж у н а са с в о га д в о р а , .ц ш е ћ а т
ш гауеги п ! е ј, и! 1р з 1 е! ШН е о г и т е ззеп ! зресЈаШ ег ћ о т јп е б ге^Јз ВоШ ш е! К-
ћ о г и т уе! Н е г е б и т е»иб“ (360). С асв и м се л е п о о се ћ а и з Б а р с к о г р о д о с л о в а ,
д а о в а ц е п а њ а д р ж а в е и зм е ђ у си н о в а или р о ђ а к а или в а з а л а (а к о т а к о см ем
р е ћ и ) н и су б и л а о п а с н а , д о к је к р а љ б и о м о ћ ан . Д р ж а в а се час ц е п а л а , час
о п е т с је д и њ а в а л а . А ли к а д а би с р е д и ш н а д р ж а в н а вл а ст о с л а б и л а , о н д а би
се о т и м а л и о в р х о в н у вл а ст не сам о д и н а с т и ч к и у д е л и , н его и с р о д н и ч к е

>б Упоређење с Пољском само се намеНе: ,1 т 1лш4е шаг сЈег Риг$1 о(Јег Кбп1{> ађ$о1и(ег
Неггесћег. Ег шаг Ое$е(г{Јеђег..., ег \^аг (1ег АпЈиНгег <Јег НеегезтасМ, ег гев^еПе ип(Ј вргасћ а1*
ођег$Јег ШсћГег Песћ(. 5е1пе Оеи-аК иђ(е ег уог\у1е§епс1 $е!ђ5( аи$ (регзОпИсће Ре81егип§). АпЈап^*
ђеасћгапк(еп 1ћп (Ј1е 51рреп; је тећ г $1е 2егПе!еп. и т $о тећг \уисћ$ $е!пе Масћ(. 01е$е ОешаИ
мгаг $сћоп, а1$ Ро1еп 1п <Јег С?$сћ1сћ(е ег5сће1п(, сгђИсћ ј т Ое$сћ1есћ( <1сг Р1а$(еп, јесЈосћ пиг
1п <1ег таппИсћеп Е1п1е. Б1е Ргаиеп \уагеп уоп <1ег Негг$сћа11 дапг аи$§е$сћ1о$$еп. \Уе<1ег
коппЈеп $1е $1е аи$ћђеп, посћ ћаПеп 1ћге И асћкоттеп е!п Ресћ( сЈагаиЈ. Касћ с1ет Уа(ег ^е1ап^1еп
<Ј1е боћпе осЈег <Ие Епке! гиг Негг$сћаИ, \уе1сће <Ие$е$ Кесћ(е$ п1с!и уег1и$ик копп1еп. Оа
<)1е Р1а$(еп <1а$ Ке1сћ а!$ 1ћг Рг1уа(е18еп(ит ђе(гасћ(е(еп, $о (еП(еп $1е е$ аисћ ип(ег 1ћге Масћ-
к о т т е п >аг1е <1еп ^ешОћпНсћеп рег$ОпИсћеп Рг1уа(ђе$1(г. 01е Ре$($е(гип2 <1ег Оеђ1е(е ип<1 1ћге
Ог0$$е ћ!п8 пиг уоп <1ег УегЈи^ипг <1е$ $(егђеп<1еп Негг$сћег$ ађ. Ег копп(е $от!( <1ет е!пеп 5оћп,
ип<1 <Ие$ег ти$$(е п!сћ( ипћеб1лјЈ( <Јег а!(е$(с $е!п, тећг уегтасћеп а!$ <1ет ап<1егеп. Ађег ег
копп(е $е!пе Зоћпе ип<1 Епке! п(сћ( иђег^ећеп. РаИ$ ке!пе таппНсћеп И асћкоттеп УогћапОеп
шагеп, ћа((еп аПе таппПсћеп В1и($уег\\гап<1(еп <Ја$ Кесћ( аи( <Јеп Тћгоп, ипсЈ гшаг оћпе Риск$1сћ(
аи! <Јеп Ога<Ј <Јег Уегшап<1($сћаК, <Јепп <11е$ег шаг пасћ <Јеп ро1п1$сћеп Ве$(1ттип^еп (иг <Ј1е
ИасћЈо^е оћпе Ве<Јеи(ип§. \У ет ађег уоп <Ие$еп таппИсћеп В1и($уепуап<1(еп <Ја$ Егђе ги(1е1,
<Ја$ Н1пјј у о т \У111еп <1е$ $(егђеп<1еп Негг$сћег$ ађ Ег егпапп(е <1еп Егђеп, <1еп ег је<1осћ пиг
аи$ <1ет Кге1$е $е1пег таппНсћеп В1и($уегшал<1(еп егпеппеп копп(е. Ег копп(е <1а$ ^апге Ке1сћ
е(пет еп((егп(еп УелуапсИеп уегегђеп ип(ег Ођегкећипз <1ег ласћ$(еп, ег копп(е аисћ тећгеге
Егђеп е1п$е(геп ип<1 е$ ип(ег $1е (еНеп. Ро1еп ип(ег1аз 1п <11е$ег 2еК (ог(2е$е(г( ТеНипјЈеп. Росћ
<Јаиег(еп в!е 1п(о1^е <1е$ 2 и$1ттеп(те((еп$ уег$сћ1е<1епег 1јт$(ап(1е пиг кигге 2е1(; те!$( уег(г1ећ
е!пег <1ег МКћегтесћег <11е ап<Јегеп ип<1 $(е11(е <11е Е1пћеК \у!е<1ег ћег. 01е ТеНипјЈ Ро1еп$ уоп
1139 игаг п!сћ( <Не ег$(е — $1е ип(ег$сће1<Је( $1сћ пиг ш$о(егп уоп ап<Јегеп, (гићегеп, а!$ $1е
Ве$(ап<1 ћа((е ип<1 а1$ Во1а$1а\у Кггуигои$(у <Јата1$ е!пе пеие 1п$(Ки(1оп е1п(ићг(е, <1еп $о^епапп(ел
РНпх1ра(“. Ки(ггеђа 5., Отп<Јг1$$ <1ег ро!п1$сћеп Уег(а$$ипд$8е$сћ1сћ(е. Касћ <1ег <1гК(еп ро1п1$сћеп
АиПа^е Нђег$е(г( уоп Ог. \У. Сћг1$(1ап1, 1912, 17 —18.
>7 Врло добро би иам дошаа за ваше земл»е студија као: 5(е1п 5., Оег .Котапи$* ш беп
И пкисћеп Ресћ(*чае11сп, М010, Х Ш , 1929, 1—19.
10 Гласник Скопског Научног Друштва

бановине и, може бити, чак и области под вазалским или њима сличним
обавезама. Заиста је, мислим, непотребно много истицати да су овакви про-
цеси типични за све младе државе Средњега века, само што су се они на
Западу обавили за неки век раније него код нас због наше позније сеобе и
веће варваризације области у којима смо се настанили; то, уосталом, важи за
све што овде разлажем о друштвеном и државном уређењу српских земаља
по Барском родослову.
Схватања у модерној науци о држави, да она настаје и престаје нај-
чешће ратом, нису била туђа ни писцу Барског родослова, који, разуме се,
није доспео до њих упоредним проучавањем историје што више држава,
него знањем прошлости државе чију је судбину описивао- и гледањем болних
догађаја око себе, који су водили пропасти самосталности дукљанског кра-
љевства. Он је знао да се до државе долази ратом »ђеНапбо* (293), „бе-
ћеИапбо* (298), .сгибеПа соттШ епбо ђеНа,‘ (298), „Јтривпап1еб,‘ (298), и ли ,
кад је опширнији: .сотптегип! ргаеПа тиГа си т ОгаесЈб е( Ви1дап$ е!
оћНпиегип! 1о1ат Ви1^апат,‘ (357—358), док за последњи велики дукљански
ратни напор каже: „реггехН (ВосНпиз) Раззат е! сЈеђеНапбо ођПпиН еат*' (360).
Разлози пропасти државе везани су, по мишљењу Барског родословца,
с узроцима пропадања династије. Тако, углавном, мисле сви народи, не само
примитивци. Код Срба, с нашим високим песничким способностима, издиг-
нуто је схватање о етичким разлозима сваке државне пропасти до збиља
ласкавих за нас песничких и етичких висина. Српска схватања, у историји и
традицији, случаја ослепљења Стефана Дечанскога и његове смрти, даље,
смрти цара Уроша (по традицији) и одлука Кнеза Лазара за рат с Турцима
спадају међу песнички и етички најлепше и највише плодове маште и мисли
људске. Достојан им је претходник, заиста без разлога занемарени, Барски
родослов. У њему се, већ у првим редовима, тумачи пораз Хришћана од
Гота, Словена, речима: „цша 1ог!е аПдиоб т а^ п и т ресса1ит 1а1еђа1 т сћп-
бНапЈб* (294). Страшна смрт Часлављева и пропаст куће и државе му при-
писани су, у дубоком мистичком страху, његову греху против оца (317).
Легец и његови синови страховито су испаштали њихов крвави грех против
краљевских рођака (329). Очеве и своје грехе могла су браћа Бодинова само
страшном смрћу откајати (358). И случај краља Вукашина и цара Уроша,
с истим последицама, налази се већ у Барском родослову тамо где се описује
како је цар Радомир убијен у лову од свога рођака Владислава (336), кога
је, наравно, касније стигла заслужена казна као и Вукашина. Грехе поједи-
наца сносили су, по оваквом схватању, народи и државе, док се није раз-
вила мисао да то није право, па су онда, по односу Јевреја према Христу,
измишл>ене кривице читавога народа за зло које га је стигло. Увек су, ме-
ђутим, остали у народном схватању, главни разлози државне пропасти
етичке природе. Заиста и јесте тако.

III
Владар. — О пралу насмдстла. — О владарским особинама. — Знаци
лладарске власти. — Владарске пресшолнице — Женидбе владара и њихоле
политичке последице. — Слрха лладарског жилота и лажност
лладара за землу.
У Маврикијеву Стратегикону, крај VI в., тврди се да код Словена има
много крал.ева и да су они несложни међу собом (,ПоШ>у II бутшу
ха! •...), док цар Константин Порфирогенит
вели опет за Јужне Словене, пресељене на Балкански полуоток, да немају
других владара осим стараца жупана (.Јрх04*** ттОта тА ИНој рђ
!х« пату ^гјгЈ усл*; ^ ^ оутх;...*). Своје поглавице су Словени при сеоби на југ
несумњиво имали, као што им је и војна организација успут и након сме-
штања морала бити чврста, јер се иначе не би могли пробити у нову домо-
 Друштвено и државио уређење код Срба у раном средњем веку 11

вину нити би се могли у њој одржати, опкољени са свих страна непријатељима.

Таква апсолутна владарска власт је и остала, бар неко време, као што је,
уосталом, био случај, нпр., код Меровинга, пошто је положај Франака у
Галији био сасвим сличан ономе Словена у Илирику.1*
Писац Барскога родослова зове већ прве наше владаре краљевима и
пушта да један другога наслеђују по чврстом реду наследства, само с ретким,
довољно оправданим, изузецима, али и у тим случајевима увек из старога
корена. Ја добро знам да до хронологије у овом спису не треба скоро ништа
држати. Сигуран сам да су владари често испремештани, и да је писац Бар-
скога родослова особине владарске власти себи блискога и свога доба пре-
носио и на много ранија времена. У све то не сумњам, па ћу се ипак у
приказивању владарскога положаја у. држави кретати истим редом као и он,
јер се у његову приказивању ипак осећа дах развитка.
Владар постаје редовно најстарији син краљев, шајог се1еп$ ега!.“
(293). Браћа га слушају и раде „сопзШо е1 уо1ип!а1е рпто&епШ 1га1п>“ (293).
Ако краљ нема деце, онда га наслеђује најближи рођак (311), можда по
вољи краљевој. Врло опширну владарску власт приписује писац Барског
родослова краљу Светипуку. То је прави римски цар, и крунисан је на
сабору „тоге Р о тап о ги т" (305). Краљ, по томе, наређује посвећење митро-
полита и епископа, даје привилегије цркви, салонску цркву диже „сопзепби
богшш рарае" (306) на митрополију, а дукљанску исто тако, али само „рго
шге апћфго* (306). Он проглашује привилегије и законе и утврђује државне
и покрајинске границе.1819 За његова сина Светолика као да се тврди да је
изабран и уздигнут за краља (309). То не треба много да буни читаоце.
Ако је и код нас, као иначе понегде, било таквих избора владара, они су
били, прво, ограничени само на владарску породицу и, друго, стварно празна
формалност. Држава је обухватала српске и хрватске пределе, али кад се
делила између браће или сродника, онда се међа није ударала по племен-
ским границама, него по географским — Разбивој и Владимир су поделили
краљевство „ео ^иос! &егшш еббеп1“ (311), али на Приморје и Загорје (Србију),
мада је Срба било и у Приморју, и оно се после седам година опет сјединило.
У почецима нашег државног живота владари су несумњиво чврстом
руком владали, па се зато ни устанци нису јављали. Ја не верујем да су нам
у Барском родослову сачуване све и тачне вести о устанцима покрајина и
племена, па ипак истичем да се прва побуна јавља прилично касно — дигла

18 1ду1б$е Е., Н1б1о1ге <1е Ргапсе, II, 1,1911,171: ,(1,а гоуаи!е) п’ еб! п! еегтапкЈие п! ехс1и-
бЈуетеп! готаЈпе; с’ еб* ипе ЈпбШиНоп поиуеИе, ргос6<1ап1 <1е 1а ОегтаШе е1 <1е Коте, сопбасгбе
{>аг 1е сћг1б11ап1бте, та1б аибб1 $’ а<1ар1ап! аих с1гсопб1апсеб. Е11е ^гапШ! аи јоиг 1е јоиг, аи т1-
1еи деб диеггеб е! <1еб 1гоић1еб, роиг <16сгоНге епбиИе гарШетеп!, раг биће <1еб ргоргбз <1е Г аг!б!о-
сга11ев. (С. РНб1ег). И даље разлагање је врло поучно за наше односе. За позније доба наводнм
само једно мишљење: ,01е каре11п^1бсћеп Кбп1§е б1ап«1еп а1б Негго§е уоп Ргапг1еп аи! е!пег
51и1е т!1 <1еп апсЈегеп §го$$еп ћећпбШгзГеп, ћаћеп аћег аиббег<1ет уоп <1еп КагоНп&егп <Не бре-
гШбсћ к0п1§11сћеп Ве!и§п1ззе ^еегћ!, сНе б!сћ ићег <1аб %апге Ре1сћ егз1геск!ел ип<1 л1сћ! §апг
1е1сћ1 ргаг!б гм итзсћге!ћеп б1пВ. 01е бсћиг1ег1§кеИ Не§1 ћаир!басћ11сћ 1п <3ег §е>уа111§еп 01бкгерапг
гиг1бсћеп Тћеог1е ип<1 Ргах1з. Бепп 1п <1ег ТћеогЈе ћа! <1ег каго11п§1зсће ип<1 каре11п§1бсће КОп!^
п1сћ1з уоп Оег ОеигаИ уег1огеп, сИе е1пз1 Каг1 <1ег Огоззе 1т ћапкјбсћеп Ке1сћ аиб^еић! ћаИе. Ке1п
еШг^ез Ресћ! 1б1 <1ег Кгопе јета1б аибОгОскИсћ <1его§1ег1 \УОГ<1еп. Е1пе АпОегип^ 1б1 ћ0сћб!епб
0аг1п ги егћНскеп, <1азб 1ћге Ое\уа11 зеИ ЕШШћгип^ <1ег 5а1ћипб зо^аг посћ тИ ћезопОегег бОИПсћег
Аи1ог1Ш итк1е!де! игаг; <1аз аћег зоШе ап з!сћ §еиг!бб ећег е(пе Егћоћип^ а!$ е!пе 5сћта1егип^
бе1п. Та1засћНсћ ћа! је<1осћ <11е кОпЈ^Псће Масћ! Оигсћ <Јаз Еећпзигебеп <Не а11егбсћигегз1еп 5сћ1а^е
етрћш^еп. 51е \уаг аи! <1аз ћећпз^езеп п1сћ! ћегесћпе! ип<1 п1сћ! §ег!сћ!е1. Ра$1 а11е !еи<1а1еп
Ресћ1е ип<1 ВгМисће, <Не з!сћ <1игсћбе1г1еп, \уиг<1еп МШОегип^еп <1ег а11еп б!аа1Нсћеп ОеигаИ*.
НоНтапп Р., Ргапг0б1зсће Уег1аббип^б^е$сћ1сћ1е уоп Оег М111е <1е$ пеип!еп Јаћгћип<1ег1$ ћ1$ гиг
Реуо1и11оп, Ве1оиг О. ипд МеШеске Р., НапОћисћ Оег тШе1а11ег11сћеп ип<1 пеиегеп Оезсћ1сћ1е,
Ш АШеПип^, 1910, 125—126.
Упор: Са1те11е Ј., ће топ<1е !6о<1а1, СНо, 1п1го<1ис11оп аих 61и<1еб ћ1$1ог1чиеб, 4, 158:
,1.е го1, гех Ргапсогит, атеп<1е 1е 1оЈз. 11 1е !а!1 аргез сопзиНаИоп <1ез сотр61епсез, та!$ еп
уег!и 0’ ипе аи!ог116 регзопеПе, саг 11 <111 соп$111и1ти$, 1ићети$. II розз4<1е <1апз за р16п11и<1е 1а
ри1$$апсе а<1т1п1б1га11уе, ои, с о т т е оп <111, 1е ћап (еп 1а11п: ћаппит). 5оп роигок ји<Нс!а1ге
6чи1уаи1 4 ип <1го11 <1е У1е ои <1е тог1. 5оп роиуоН т1111а(ге 1и1 регте! <1е тоћШзег аи( 11 уеи1:
1е ге!и$ <1’ оћ41г 4 1а тоћШзаИоп (ћег!ћап) е$1 ипе гбуоИе, иоп Г ехегске <Г ип <1го1г.
/2 Гласник Скопског Иаучиог ДруштвШ

ју је Бела Хрватска (311). Краљ је с Рашанима и Босанцима кренуо против

ње, али је страдао; други устанак је дигла Босна (312), а трећи опет Бела
Хрватска (313); узроци побуна или се не истичу, или се спомиње као разлог
устанка владарева неправичност (312); још и то да споменем да се овде
очевидно ради о једном периоду побуна. Устанке покрајина писац Барскога
родослова не осуђује, али дизање Часлава на његова оца Радослава — кога
и као избеглицу на страни одлично примају (314) — најоштрије изобличује,
мада је Часлав пошао кривим путом, вели, „сопзШо тЈШ ит- (314). Он је
понео на престо тежак терет, јер је био жта1ес1Јс1иб а ра!ге“ (315). Зато су
дочекали страшан конац и он и држава му; хрватски преводилац је сасвим
изврнуо овде текст; није имао смисла за односе (406—408).
Трагични случајеви у династији, који су се смаграли божјом казном, ди-
зали су углед на правди Бога гањаних принчева. Зато је Бело, унук краља
Радослава, и био у земљи с особитом љубављу дочекан. Он је на Спасов-дан
од банова, жупана и сатника постављен за краља (320). Против њега се
усудио дићи, прецењујући моћ своје покрајине, рашки жупан, али је био
побеђен. Страх је зав^тадао земљом и, понавља се библијска фраза, .$Пш1
1егга т сопзресШ ешз* (321). Све се примирило, и после тога .саерП гех
регатћи1аге рег 1еггат е! рег гедпит биит“ (321). Можда ово баш и није
ток умирења Белова, али да је тако изгледала умирена земља с победником
краљем — о томе нема ни труна сумње.
Одлично је погођено и све оно што даље разлаже писац Барскога ро-
дослова. После оваквог краља, чију су руку банови и жупани добро осе-
ћали, нису они хтели признати власт његове жене и посмрчета Тешимира.
Врло је занимљиво што се истиче да им се покорила само Травунија, јер је
владар био оданде и јер се није усудила бунити — сентиментални и раци-
онални разлози! (323). Династија се ипак сачувала, збиља као у причи. Си-
нови Тешимирови, Прелимир и Крешимир, владају заједно, али као да је
Прелимир ипак врховни краљ; Крешимир је владао Босном и Белом Хр-
ватском (324). Ја не смем рећи да је писац Барскога родослова осећао како
се Рашка рогуши, чим јој се учини да је Дукља слаба. Она је, мислим, само
на будном опрезу, и не да се неуспесима обесхрабрити. Сада је, међутим,
доспела у тежак положај, јер је после грчке победе над бугарским царем
Петром стигао ред на Рашку, па се побеђени рашки жупан морао склонити
у Дукљу (325). Но срећа га није изневерила. Краљ се загледао у жупанову
кћер Прехвалу, оженио се њоме и послао јој оца у Рашку, чини се с ве-
ликим обвезама, које су се свршавале с тиме да ће велики жупан све испу-
њавати што краљ зажели и нареди: .зе аШтр1еге о т т а чиаесшцие тап-
баззе! гех“ (325). Обећања су, наравно, дата, али односи између Дукље и
Рашке нису се тиме стварно изменили.
Писац Барскога родослова пушта краља Прелимира да сам, без сабора,
раздели своје краљевство међу четири сина (32о—327), дакле да поступи
исто онако као Пијастовићи у Пољској. Он је био несумњиво моћан, али и
правичан владар. Синови су му пошли другим путовима и почели владати
.биге е! зирегће* (328). Зато се народ диже против њих, позива Легеца и
његове синове, улази у грађански рат и страховита крвопролића, сасвим
налик на суморне и грозне догађаје у историји Меровинга из њихова позни-
јега владања, за које је Фистел де Куланж сковао ненадмашиву карактери-
стику „безроћзте 1етр6г€ раг аззазша!*. Од ових крвопролића после смрти
краља Прелимира даље убиства, злочинства и отров не избивају — бар за
дуже времена — из владарске дукљанске породице. Чланови династије уни-
штавају се између себе, а сатире их, још више, божја казна због учињених
злочинстава. Народ се, својим здравим осећањем, бори против овога зла.
Он је ишчупао из заборава последњега члана династије, Силвестра, поставио
га је за краља и омогућио му да сједини под собом све четири бановине,
читаву тетрархију, али ток догађаја, све на горе, није се дао спречити (329).
Да ли је било случајева да краљ раздели цело краљевство синовима још
 Друштвеио и државио уређсње код Срба у ранои средњем вСку 13
пре смрти, и он остане без свога дела? Да ли то значи ова реченица:
„РозЦиат аи!ет (гех СћуаНтЈгиб) б Јт 1бЈ1 1еггат ћ]11б бијб, Јп бепес!и!е ћопа
тог!ииб еб!“ (330)?
Сви многобројни владари из Барског родослова нису, доиста, једно-
лики. Разлике су између њих велике, али ипак превлађују заједничке осо-
бине, ратничког духа и жеље за влашћу, код свих њих, само их они на
различит начин примењују у владању, и једино тако стварају се разлике
између њих.
Сасвим нов тип владара, који одудара од свих пред собом и за собом,
јесте син краља Петрислва, Владимир. Његов живот и дела у Барском ро-
слову јамачно су извод из његова светитељскога Житија, и зато носе исте
знаке као већина наших владарских Житија. Владимир је „бесогаШз отш
зарјепћа е! запсШа*е“ (331), живи са женом Косаром „ т о т т запсШа!е е*
сазШа!е“ (336), влада народом „сит ћтоге беј е! ЈизШЈа" (336). Зато се на
његову молитву збивају чуда (331—332). Но овакав владар у Дукљи, између
сурових и лукавих непријатеља, заиста није био могућ. А да ли су ваљали
владари старога типа?
Писац Барскога родослова је, мислим, бар слутио, како су се времена
изменила и како ново доба поставља на владаре друкчије и сложеније зах-
теве. Стриц и наследник Владимиров, Драгомир, углавном је још исти као
претходници његова синовца, ратник, јамачно довољно оштар, пошто су Ко-
торани осећали његову власт, као и његових прешасника, као тежак при-
тисак (342—343); или је цела прича само варијанта познате параболе из
Св. писма о злим слугама, на коју јако потсећа? Син Драгомиров, опет
посмрче, Доброслав, Рашанин је по матери, и сасвим је друге врсте владар.
Барски родословац није, наравно, хтео истаћи мисао коју сам ја наго-
вестио у последњој реченици, него је желео рећи, да је Доброслав друкчији
од ранијих краљева, да је „барјепз П т§;етозиза (344) зато што је био вас-
питан у Дубровнику: „а рагепћћиз ебисаШз еб! Ра&изпа (343). И он је храбар,
али своје победе стиче више лукавством, чак и сплеткама, него ли јунаштвом.
У Барском родослову само што се не каже — морао је тако поступати јер
с лукавим Грцима није било друкчије могуће. И власт као да му је била
широка и неодољива, као царева, јер већ познату фразу о страху од краља
победника, прегледану из Св. писма, овде је писац Барскога родослова про-
ширио и подвукао, па говорећи о Доброславу и његовим синовима вели:
„Е1 ех Ша Ше чшеуИ 1егга т сопзрес1и ге§13 е! ННогит ешз, е! поп 1иИ аизиз
^шздие гез1з1еге е18, зеб отпез 1асН зип! еј расШа“ (353). Ту је врхунац моћи
дукљанског краљевства. Писац га није умео друкчије истаћи.
Краљевство су поделили после Доброслављеве смрти краљица и синови
сами, без сабора, и мати је, с најстаријим сином, задржала врховну власт
над свима синовима, од којих ниједан, за живота материна, није узео кра-
љевско име (355). Сила угледа краљевске власти била је огромна, али није
дуго трајала. Заплети су брзо почели и полагано приводили расуло.
Писац Барскога родослова не наводи разлоге постепеног расипања
Дукље. Њему они нису ни требали, пошто је све тумачио божјом вољом,
изазваном, истина, животом владара и династије. Коло несреће почело се
када су неки Травуњани (он је мислио да им зна и име) убили болнога Го-
јислава, најстаријега сина Доброслављева, и брата му Предимира. Недавно
још неустрашиви дукљански ратници, дочекали су сада да се краљевски
принц, Саганец, није усудио остати у Травунији, и, осим тога, и њега и
брата му Михалу обузео је страх од грчких суседа. Ту је — да ли смем рећи?
— трагична кривица краљевског рода — он би да задржи власт али без
опасности која иде с њом. Пред великашима заклела су се браћа Михала и
Саганец трећему брату Радославу, ваљда друкчијем од њих, да је Требиње
његово, и дали су му повељу о томе (356). То је било против реда насле-
ђивања, јер је Зета била пала у део Радославу. Михала, најстарији међу
браћом, заборавио је потом на положену заклетву и одузео Радославу Зету,
14 Vласник Скопског Иаучног Друштвб

да би је дао своме сину Владимиру (357). То, наравно, није могло никако
остати некажњено. Његов син Бодин сурвао се с наглог полета слави у
горки пораз и тешко ропство. Браћа су му сва, »дша сћбрНсиН бео ресса!ит
ра1пб еогит ргор!ег р еп и п и т14 (358), још за живота Михалина изгинула, а
после Михале постао је краљ Радослав, његов превардни брат. Он је много
налик на св. Владимира, јер је „расШсиз е! тапбие!из е! Нтепб б еи т ш
о т п 1 уИа $иа“ (358). Зато није чудо што је ослободио синовца Бодина из
ропства, да дочека од њега грдну незахвалност. Шеснаест година је, вели
писац Барског родослова, Бодин мировао, а онда се с маћехом и њеним си-
новима, а својом полубраћом, дигао на стрица. Радослав је имао осам синова
и четири кћери, није био ни страшљив, па се ипак повукао пред синовцем
у Требиње, „чша тапбие!иб ега! е! расШсиз, по1иИ* ће11ит с и т ео соттШегге**
(359). У завери је била само једна женска, маћеха Бодинова, а кад је он
завладао узела је сасвим политику у руке друга женска, његова жена Ја-
квинта. С истим начинима ју је водила и с једнаким последицама као фа-
талне жене у кући Меровинга, које су помагале не само расипање династије
него и целе земље.'0 Јаквинта није могла гледати синове и унуке Радослав-
љеве како се множе и напредују, плашила је краља, дражила га и толико
додијавала, док се цео род Радослављев није склонио у Дубровник (362).
И тамо је краља одвукла. Све што даље прича писац Барског родослова
спада у типологију страсне женске политике поред слабога мушкарца, коју
је он наговестио споменом Ирода и Иродијаде. Бодин је слаб муж из приче
и из песме, у души, истина, добар. Али шта то вреди? Наговорен, дао је
убити Бранислава, сина Радослављева, с братом му и сином (360), и тако је
кривој заклетви, јер се заклео да им ништа неће бити, додао још и убиство.
Покајао се, наравно,.и дао их лепо сахранити (»цша 1га!гез егап1“, 363), али
судбину је изазвао, и гњев божји није се више дао одвратити од њега,
његових и земље им.
После смрти Бодинове хтео га је наследити син Михала, „5е<1 ргор(ег
педиШат та(п'б ешб по!иИ рори!иб (еггае* (365), па је поставио за краља
•Доброслава, брата Бодинова, но и. тај је био рђав. Дукља је била бедно
краљевство. Суседи су слутили у њој лак плен. Грци, наравно, први. Рођаци
Бранислављеви склонили су се из Дубровника у Цариград, и сада их је цар
^упутио у Дукљу, али Гојислав се оженио у Драчу и тамо остао, а Кочапар
пошао у Рашу и с рашком помоћи победио краља Доброслава који је од-
веден у Рашу (365). Рашани му, међутим, нису помагали да би он остао у
Зети, него да они дођу до ње. Зато је рашки жупан Вукан плео замке Ко-
чапару, и овај, устрављен, побегне у Босну, тамо се ожени кћерком босанског
бана и погине у Хуму. Чланови династије постају, види се, авантуристе, а
Дукља нагло пропада. Народ се, истина, отима, но с мало успеха. Војска је
поставила краља Владимира, унука Михалина, који се — разумљиво је ради
чега — оженио кћерком рашког жупана. Рашани и Грци све већма стежу
прстен око све слабије Дукље. Јаквинта, наравно, мрзи Рашане из дна душе,
и кад су они пустили бившег краља Доброслава из тамнице, смисли свој
страшни план — сама отрује краља Владимира а кривицу баци на Добро-
слава, који је нато ослепљен и ушкопљен, да проведе крај живота међу мо-
насима манастира св. Сергија и Вакха (367). Тек тада је постао краљ Ђорђе,
син Јаквинтин, наравно без сабора: „серК гебпит“ (368). У наглој мени по-
следњих дукљанских владара прелази сгварно сва власт у земљи на њене20

20 Упор. На1рћеп I., ћез ћагћагез, <1е$ егап<1е$ 1пуа$!оп$ аих сопчи€1е$ 1и^ие$ <Ји Х1*е
$1*с1е, На1рћеп I. е! ба^пас Рћ., Реир1е$ е! с1уШ$а11оп$, V, 1926, 204: ,1,е$ 1и11е$ 1п1е$11пе$, 1е$
шогсеПешеп1$ а\а!еп1 а1ог$ герг!$ <1е р1и$ ћеИе, ১гауб$ епсоге раг 1е$ 1еп<1апсе$ $6рага(1$1е$ ои
1ои1 аи шо!п$ 1г6$ 1ог1ешел1 раг!1си1аг1$1е$ <1е сћасипе <1е$ 1го1$ §тап<1е$ $ес!1оп$ <Ји гоуаише !гапс
ео!ге 1е$цие11е$ 1е$ $ије!$ ауа!еп! реи Д реи рг!$ Г ћађНибе <1’ 61ге <Ну1$6$: Аи$1га$1е, ои рго-
у1псе$ <1е Г е$1; Воиг^о^пе, ои апс1еп гоуаише ђиг^оп<1е; №и51г1е, ои ргоујпсе* <Ји погсЈ е! <1и
пог<1-оие$1; $ап$ сошр(ег 1а р к тп се <1’ АциКаЈпе, ци1, шојп$ веипат$1е чие 1е$ аи!ге$, пе 1а1-
$а1еп! согр$ ауес апсипе сГ е!к$*.. • -
 Друштвено и државно уређење код Срба у раном средњем веку • /5

суседе, Грке и Рашане. Против краља Ђорђа дигао се, из Драча, с Грцима
Гојислав и победио га. За краља је „шзби Јшрега1опб сопб!Ии1иб.. а рори1о“
(369) Грубеша. Краљ Ђорђе, ранији непријатељ Раше, побегао је сада у н>у,
и с рашком помоћу напао је Грубешу, који је за рата умро (369). Писац
Барског родослова, и поред слабог знања латинског језика, умео је ипак
написати за краља Ђорђа „оћћпш! ге^пиш, поп 1ашеп 1еггаш“ (370). Разуме
се. Зато је призивао браћу Грубешину и обећавао да ће с њима поделити
земљу. Нарочито му је било стало до Градихне, који му, међутим, није по-
веровао, као његова браћа, него се склонио у Рашу. Зато је Ђорђе напао
Рашу, победио је, извукао Уроша из тамнице и поставио га за жупана. Раша
је морала устукнути пред Дукљом, но за мало. Краљ се престрашио Дра-
гила, брата Грубешина, мада му је он помагао, па га је затворио, а Дра-
гихна, брат Драгилов, побегне нато Грцима. Краљ, у срџби, да ослепити
Драгила и Михалу (372). Кад су се Грци кренули на њега, нико га није оба-
вестио, „цша... ега! ехозш ошш рори!ом (372).' С Грцима је ишао и Градихна,
кога су, пошто је Ђорђе побеђен, поставили за краља (372). Он је прогонио
краља Ђорђа, а Рашани њега. Земља је била у очајном стању (372). Краља
Ђорђа је, напослетку, послао драчки војвода у Цариград, где је и умро.
Војска је поставила Градихну за краља, и писац Барског родослова слика
га као идеалног владара, али типа св. Владимира. Вели за њега: „Ега! запе
ујг Итепз ас сИН^пз беит, ршз е! ппзепсогз, уШиагит е! огрћапогит рго-
1ес1ог аЦие (Мепзог е! т о т т ћ и з асћћиз зшз о т т ћот!а!е ргаеариизм (374).
У такав портрет спада, наравно, и завист злих, од које га је сам Бог из-
бавио. Дукљанска земља бејаше, очевидно, у ствари грчка. После смрти
Градихнине морао је његов син Радослав поћи цару Манојлу Комнину, „е!
ћет&пе аћ ео зизсер!из ез1, (КсћЦие 1о1ат 1еггат ботЈпапЗат еатцие ге-
&епс1ат, зЈси! 1епи11 ра!ег ешз* (375). Он је владао с браћом, но зли људи
дигли су се на њега, довели су Дешу, сина Урошева, из Рашке, и дали му
Зету и Травунију. Радославу и браћи остало је само Приморје, с Котором и
Скадром, одакле су се борили против сина Урошева, да одузете земље отму
и задржане сачувају. Раша је била у моћном налету на дукљанско краљев-
ство. С тим свршава Барски родослов.
Сви ови многобројни дукљански краљеви су, по Барском родословцу,
из исте династије, и наслеђивали су редовно један другога по праву примо-
генитуре. Сениоратно право примењивало се само онда, ако владар не би
имао деце (тако је, н.пр., после краља Владислава дошао Томислав, 309), а
отступало се од њега једино у случају кад би се владајући род толико за-
мерио Богу или народу да га нико више није хтео (тако, н.пр, нико није
хтео за *раља Михалу, сина Бодинова, 365; упор. и 328). У таквим случаје-
вима постављан је за краља други члан краљевскога рода. Но да ли једино
у таквим? Да није постојало, уопште, бар формално право избора владара,
као у Француској, и иначе, тих векова? Ко је у томе случају бирао краља
— да ли само банови, жупани и сатници, да ли само војска или цели народ?
Ово последње сигурно није био случај, јер и кад се спомињу при постав-
љању краља „рориП*, онда је то у значењу војске (329 и 36ћ). Иначе су
краља постављали, ако се није сам лоставио, банови, жупани и сатници (320),
јамачно и где се то овако изрично не каже.
Да ли су се женске могле попети на престо и да ли се преко њих
могло доспети до владарске власти ? И једно и друго је било могуће. После
смрти Белове, истина, банови нису хтели признати власт његове удовице и
њена сина, осим у Травунији (323), али Крешимир се попео на престо Беле
Хрватске и Босне само као син кћерке Цидомира, бана Беле Хрватске (323
и 327л; и то је наследство било стално: „е! роз! еит зетрег ге^пауегип! т
СгоаНа" (327). Само преко жене доспео је као законити владар до Раше
њен велики жупан Тихомил (317), а удовица краља Доброслава не само да
је владала с најстаријим сином Гојиславом, него се ниједан од синова није
назвао краљем за живота материна (355). Да ли је ово био само изузетак,
16 Гласивк Скопског Нлучжог Друштиш

можда зато што је она била угледна рода? Ја не знам. Последњи владари
дукљански, да и то споменем, долазили су до престола највише милошћу
византинском или помоћу рашком.
Знакова краљевске власти као да у Дукљи дуго времена уопште није
било. Томе се не треба чудити, када се узме, н.пр., на ум да је знак кра-
љевства код Меровинга била њихова коса. Писац Барског родослова можда
ипак спомиње престо као знгк краљевске власти; поред толиких сачуваних
владарских столица код Југословена, то не би било никакво изненађење. Већ
код првога владара у дугом низу краљева, Бруса, стоји .(1ећшс1о ра(ге 8е<Ш
ш зоПо ешз" (293). Али само седење на престолу као да није уливало Сло-
венима много поштовања. Бар мени се чини да се византинском цару пре-
бацује, кад се о њему каже: .зебепз ш боНо $ио пес уа1еп$ ш а ^ и о $и-
регаге.." (298). Чудо је што се за краља Светипука вели само да је крунисан
.шоге Рошапогиш (ЗОб; упор. 309), а не чим и како. Још веће је чудо што
се ништа не говори о крунисању краља Михаила за папе Гргура VII. Или је
писцу Барског родослова право крунисање само царско, кад истиче за Бо-
дина ЈшробиЛ (ЈјасЈеша сарШ $ио е( ш$$ј( $е уосап Јтрега(огеш“ (358)? Као
најважнији знак владарске власти у Дукљи сматран је, мислим, престо. Да ли
то значи да је особито цењена владарска судачка функција, пошто је судио
с престола?
Сталне престолнице нису, наравно, дукљански краљеви имали као ни
њихови остали савременици, ни потоњи српски владари. Они су увек у по-
крету, и мало је где ова позната чињеница из средњевековног владарског
живота тако прецизно речена као у Барском родослову: .Ро$( Наес саерК
гех регашђи1аге рсг (еггаш е( рег ге^пиш $ииш" (321). Иначе је било више
краљевских престоница, од којих се сломињу Далма (306), Дукља (308),
Скадар (361, 364 и 368), можда Бело (321), Крајина (340) и Прапратна (354);
Легец је подигао себи град и двор у Боци Которској, јер се није могао
кретати (328—329); владарски двор се увек зове курија (сипа). М ислим д а
се и за дукљанске краљеве сме рећи да су, углавном, лето лроводили у За-
горју а зиму у Приморју.
Важност владарских женидаба за државну политику ценио је Барски
родословац врло високо. То је, наравно, био највише случај, ако би се краљ
женио са стране. Када се краљ Србије Владимир оженио кћерком краља
Угара, .(ас(а е$( рах Нгша ш(ег (Јп^агоз е( 5с1аусб" (311). Побсђени војвода
Немаца понудио је своју кћерку за Светозара, сина краља Крепимира, и
краљу се то допало ,ео ^иоб јр$е бих е$$е( соп$ођппи5 1шр«га(оп$е( ассерК
(|]јаш еји$ ш ихогеш ННо $ио. Б( (ас(а е$( рах Нгша јп(ег ес$" (313). Часлав
је дао Тихомилу за награду не само жупанију Дрину, него и кћерку бана
Раше (316). Витезови (шШ(е$) краља Радаслава присилили су га, да се ожени
Римљанком .уНсЈе пођШђиБ ог(аш паЈаћћиз* (317). Принц богаљ, Легец, не
може се боље оженити него својом слушкињом (328). Сасвим су романтични
бракови крал.ева Прелимира и Владимира; они су били врло крупних поли-
тичких последица. Прелимир се загледао у Прехвалу, кћерку избеглог рашког
жупана, и примио јој оца за клетвеника (325); а краља Владимира заволела
је Косара, кћи цара Самуила, и својом удајом вратила му краљевски престо
(334 и д.). Женидба Бодинова Јаквинтом, кћерком Аргирица из Барија (360),
била је фатална за Дукљу, мада је писац Барског родостова иесумњиво
преиео па ову краљицу најгоре особине легендарне зле жене.
Сврха владарског живота не истиче се у Барском родослову једнолико.
Наравио. У њему је обухваћен толики размак времена, с тако знаменитим
развојним променама, да ни лик идеалиог владара није могао остати непро-
мењен.‘» Јуначку жељу за славним именом, као једином сврхом владарскога21

21 #О м 14с*1. <1а* МсН <1д* МШе1аНег уоо <Јег РепОоИсНкеН деа Н е л т с Н т оод »е1лег
Тш^кеИ шдсШе. егНеђ( 1ћо авсН ННег <5еп Кгеи 4ег аодегп Неггеп 2ош ТеЦ 1*1 е* асНоо догсћ <11с
4еш Коо»ј и 1( « 1еа 1со Т*Хе1 аоес<Јси1с(. АоПке вод сНгиШсНе КалћоаНи^еодео т и п ( ! ом о
 Друштвећо п државио уређење код Срба у раиош средњем веку 17
живота, истиче Барски родословац на почетку свога дела, када вели о То-
тили и Остроилу да су кренули у свет „и! бПм ша^пиш пошеп !асегеп!“ (293).
Иначе се сврха владарскос живота може ишчитати из карактеристика вла-
дарског рада. У њима је најчешће, код добрих владара, сједињен јуначки и
хришћански идеал, откако су Словени примили Хришћанство, а код злих су
главне мане неправда, крива заклетва и злочинство.22 Добар владар живи
за своју државу и за свој народ, а зао живи својим рђавим страстима; до
карактеристика владара код писца Барског родослова сме се, редовно, нешто
држати само ради васпостављања његова схватања о сврхама владарског
живота, а не ради реконструкције чињеница из њихова владања; њему су,
каткад, једини извор за карактеристике владара популарне етимологије њи-
хових имена. — Светолик је, према томе, добар, а Разбнвој је рђав! Само-
сталности у сликању идеалног владара Барски родословац доиста није много
показао. За то су му знање језика и учености били сасвим недовољни. Нај-
речитији је тамо где је сликао просечан хришћански идеални владарски лик,
нарочито код св. Владимира (331 и д.), но у том случају је он састављао
само извод из туђега дела. Осетио је, међутим, и сам да је идеалном хриш-
ћанском, светом, владару немогућ живот у рђавом свету. Није му био, ја-
мачно, по вољи ни владар Јтипа краља Доброслава, мудар и лукав, јер пушта
да земља нагло пропадне после његове смрти. Највише му је био прионуо
срцу, мислим, краљ Градихна. Али, да ли у слици овога краља — ето какви смо
ми историчари ! — нема дворјанског ласкања, јер овај владар му је био не-
сумњиво савременик, можда и добротвор?
Важност владарске личности за државни напредак није требало Барском
родословцу тек доказивати. Он редовно смешта знамените политичке прео-
крете после смрти појединих владара. Чим је умро грчки цар, Приморци се
одмах крећу у помоћ поробљеној Раши (325); војска се престрашила, „сиш
81пе ге§е еббеп!" (329), и поставила Силвестра за краља; како је умро цар,
који је одвео Бодина у ропство, послао је његов стриц Радослав људе у
Антиохију да га ослободе (359). У таквим схватањима огледају се веровања
стародревних поколења, да је поглавица народа посредник између божанства
и народа и осећају се последице искуства, да добро земље и народа много
стоји до владара. Према владарском краљевском називу постоји један моћан
и сујеверан страх — краљевско се име лако не узима: „Иотеп уего ге^јз
пешо аибећа! 81ћ 1 јтропеге" (317). Зато је Тихомил и узео само име великог
жупана у Раши. Да ли Раша и због те скромности напредује?
О Бодинову царству, држим да смем рећи, мислио је Барски родо-
словац исто онако као понеки Срби о Душанову царству и сви о Вукашинову
краљевству — није донело ни земљи ни њима благослова. Зато се из Барског
родослова одлично осећа како народ и војска пазе да краљ влада богоугодно
и правично, да се одвише не понесе, и колико се боје да земља не доспе
под рђава владара или уопште остане без њега. Владар је вођ и заступник
државе, и његов живот и рад не припадају само њему, нити за њих одго-
вара и последице сноси он сам, него цели народ и држава. Народне слутње,
осећања и уверења успело је Барском родословцу и зато тачно схватити и
довољно јасно приказати што се по свом знању није високо издизао изнад
народних множина, и што се служио народном традицијом, верним огле-
далом народне душе.

уоп (Јеш Неггбсћег; <1ег $сћи(г <1ег К1гсће ип<1 <1е$ КесМб 1$1 $еше ће$оп<1еге ОћНеЈЈепћеИ; <1а$
гШегНсће 1<1еа1 $о11 ег 1п 2е$1е!бе!1ег Се$(аК егћШеп. 1ш е!пге!пеп Нп<1еп $!сћ <1!е сГет 1<1еа1еп
Негг$сћег гивебргосћепеп РгМ<1!ка(е аисћ ће! апНегеп. 1п Шгег УегеШ^ип^ ип<1 51е1'(Јегип(Ј котшеп
$1е <1осћ пиг 1ћт ги. №епп т ап г. В. уоп $е!пег ТаН§кеи Ие$(: Је^ет $егуаге ћос е$( ге^паге,
$о шОгНе е1пе $о1сће Рогте! 1иг е!пеп рг1уа(еп Неггп п1сћ( а т Р1а(г $е1п*. Ве1оду О., о. с., 145.
Он се поаива и на почетнички рад: Кићпе А., Оа$ НеггбсћегШеа! <1е$ МШе1аИег$ ип<1 Ка1$ег
Рг1е<1г1сћ 1, 1*е1рг1(Јег 51и<11еп аи$ <1еш Сећ1е( <1ег Се$сћ!сћ(е, V, 2, 1898, окојој јеК . Хампе(Нашре)
написао врло оштар приказ: Н!$1. 2еИ$сћгШ, 83, 1899, 169—170, јертакав лосао није за почетнике.
22 За идеалан владарски лик упор. нарочито Живот св. Рикарда, енглеског краља: Апа1.
Во11ап„ Х иХ , 1931, 3 8 5 -3 9 7 .
2
13 Гласник Скопског Научног Друштва

IV
Властела. — Сабори.
Ф. Шишић је мишљења да се у Барском родослову „никад... не говори
о племству као особитом сталежу** (428; упор. 177). У Српским земљама,
истина, племство није никада постало затворен сталеж. Иначе је, држим, у
Барском родослову довољно спомена о властели и њеној улози у државном
животу. Под каквим именом треба тражити племство? Пошто се властеоски
ред тек стварао у друштву и пошто је Барски родословац несумњиво пре-
узимао и називе друштвених класа са стране, то није чудо што је код њега
више имена за властелу. Ја нисам сасвим сигуран да ћу их тачно изређати
и да ћу баш сва исписати ако ова споменем: ита&па1еб“, „ргтареб*, „по-
5Пеб“ и „тШ1еб“; да ли сам требао додати и ибарјеп1еб“ ?
Владари по световању с властелом (та&паШЈиб) деле своју војску (295).
И Бугари, мислио је Барски родословац, имају своју властелу; под Крисом
их је било девет властела (рппареб), који су народом управљали и судили
му (298). Краљ Светипук шаље као посланике „зарјеп1ез е! поћПез ујгоз “
(303). Жупани и сатници узимају се из племства истих покрајина у које их
краљ намешта („ех поћШопћиз еагипскт ргоутаагит", 307). У устанцима су,
разуме се, властела коловође (Јпзигехгеип! тг&па1ез Возпае“, 312). Часлава су
против оца подбадали ,тШ1ез“, а то су коњаници, витезови (314). Будисав, код
кога је био у служби Тихомил, потоњи рашки велики жупан, био је „рппсерз*
(315), а шта би то било друго него властелин ? И Киш, угарски војвода, био
је „рппсерз" (316). Ја знам да то може бити и назив вишег чиновничког по-
ложаја, али и такав је водио у племство, а обично су само племићи дола-
зили у њ. Племство је, уосталом, отворено и сваком јунаку. За то је нај-
лепши пример Тихомилов (316). Властела, избегла с краљем Радославом, зову
се „тШ1ез“, то су несумњиво витезови (317). И у Риму је Барски родословац
замишљао једнаке друштвене односе, па је градске племиће звао „поћПез* и
ита§па1ез“ (317—319). Владара окружује властела. Тако је Самуило примио
Владимира „согат та^паНћиз ге§т зш“ (335). Око Владислава, убице Вла-
димирова, окупљени су „рппарез е! тШ1ез ешз е! отпез рориН“ (341); .пп-
Н1ез* су витезови, коњаници, јер се мало даље вели за грчку војску „соп&ге-
ј*а!о та&по ехегсИи тПИит е! реПИит“ (345), где се јасно види шта су
итПИез“; ирориН“ значи овде несумњиво војску, можда само пешаке. Све-
чане заклетве полажу се пред властелом. Тако су се клели Михала и Саганец
брату Радославу „согат та^паћћиз 1еггае“ (356). Властела живе за рат, за
државну управу и, наравно, за лов (315), који им је нада све драг.
У властелу могу ући само они који се као људи високо цене. А какве
људе обасипа највишом хвалом Барски родословац? Пре свега храбре, па
тек онда лукаве ратнике. Томислав је ЈогНз шуешз е! гоћиз!из ће11а!ог“ (310).
Т ихомил је ЈогНз ујпћиз е! гоћиз!из уепЛог а1дие уаМе 1еујз ас! сиггепбит*
(315). С тим способностима доспео је до великог жупанства. Павлимир је
„уаМе гоћиз!из е! 1огНз ће11а!ог На и! т с1У11а1е Ротапа пиНиз еј еззе! зЈтШз“
(318). С инови Легецови су „шуепез ће11а!огез е! з!гепи1 т агт! 3“ (328). Ра-
дослав је Јиуешз ро!епз е! з!гепииз агппз, Пех1ега 1еуа^ие уи1пегапз“ (346).
Оваквим није требало много световати: иез1о1е 1ог1ез е! ри§па!е уЈгПИег- 349).
Љутовид је „ујг ћеШсоизз... е! з!гепииз т агтЈз“ (352). Грубешу спомнње
Барски родословац с много поште као „з1гепшз$1пшт тШ1ет е! ро!еп!ет 1п
У1г1и1е аЦие аибасет 1П ће11о“ (369).
Такве су особине властеле и оних који својим особинама стичу плем-
ство. У властелу се улазило милошћу владаревом, можда ипак преко сат-
ништва или жупанства у свом крају. Има, наравно, и случајева да се ружним
умиљавањем тражи >наклоност краљева (314 и 321), и ја не сумњам да се и
таквим путовима стицало племство. Свуда и увек је више стаза до њега водило.
Као што властеоски сталеж у Српским земљама уопште није стигао да
се заокружи у затворен ред, тако властела нису дбспела ни да организују
 ДрушЊено и Државћо уређење код Срба у раиот средњеи веку 19
свој утицај на државу у саборима. За целога трајања српских самосталних
држава није утврђено ко све долази на сабор, када се сабори састају и која
су им права. У науци се, истина, признаје, да је у давним временима суве-
ренитет државни био оличен у народним скуповима, али се, и у таквим слу-
чајевима, редовно додаје да су на њих ипак долазиле само поглавице родова
и племена, дакле нека врста властеле. Народни сабори се, мислим, у Барском
родослову уопште не спомињу, јер „рориН“ значи војска, бар за писца
Овога дела.
На сабор долазе властела и војници. С њима се краљ саветује (295). На
састав и делокруг сабора највише су утицали у новој домовини Југословена
ова три елемента — стари словенски зборови, о којима су понели знање из
старе домовине, римски провинцијални скупови, на које су успомену затекли
у новој домовини, и црквени сабори, с којима су се упознали од примања
Хришћанства, али којих је утицај био најмоћнији. Ено први велики сабор за
краља Светипука зове се именом црквеног сабора, синод (304 и д.), и на
њему се на првом месту решавају црквени послови па тек онда брину све-
то&нс бриге. Тако је остало на свима саборима у самосталним хрватским и
српским држ авама; и Душанов Законик почиње с одељкем о цркви. На
сабор је, вели се, краљ сазвао „ошпез рори1оз 1еггае“ (304), али то је непот-
пуно речено, јер није била сабрана само војска, него и свештенство, а вла-
стела су и онако били војници. Да ли је већ овај први велики сабор био
завршен весељем (пеНас1а езИаеШЈа шадпа ш рори1о е{ т итуегао ге^по“, 305),
како је бивало редовно после потоњих српских сабора? Не знам. Сабор бира и
крунише краља (309), али има довољно случајева да сабор није то право вршио,
сасвим као и у каснијој Србији — каткад сабор не решава крупна државна
и династичка питања, а каткад се бави ситним пословима. Кад се краљ бирао,
одлучивали су, наравно, банови, жупани и сатници (320). Народ је само одо-
бравао; где одлучују о томе прориПм (329, 346, 366 и 371), то је јамачно
војска, не неки „народим; који би били? Краљевство се, међутим, делило
међу чланове династије без сабора, као и у раној Пољској, по одлуци краља
или краљице (326 и 354). Колико год су оскудне вести о саборима у Бар-
ском родослову, толико се ипак, мислим, сме рећи, да су били истоврсни
с хрватским и српским саборима, добро нам познатим, и, наравно, да су
били основа потоњим српским саборима у Раши.

V
О ратнпчком духу. — О војсци. — Како се ратује и шта се
оатом постизаеа.
Писац Барскога родослова био је искрен Хришћанин, и своју дубоку
оданост Хришћанству увек истиче, док своје народно осећање тако мало спо-
миње да је немогуће с пуном сигурношћу рећи, да ли је био Роман или
Словен. Константин Јиречек је држао да сме рећи да су му симпатије биле
код Романа, а ја бих рекао да има више знакова како је словенски осећао
и мислио.23 Уосталом, противност између многобоштва и Хришћанства осећа
се код њега много јаче него између Романства и Словенства, мада је у вре-
мену које је он приказао морало бити горких сукоба између Романа к Сло-
.вена, о којим ајеон и по неколико речи рекао, јако уздржљивих, ако је био
Роман, и врло објективних, ако је био Словен. Колико је далека од њега
пакосна народна мржња, у којој дише и живи Тома Архиђакон сплитски,
толико му је драга беседа о јунаштву и рату, иако је био свештено лице. Само о
Хришћанству му је милије писати него о јунаштву; нехришћанска времена и
дела није уопште хтео пространо разлагати, ^ и о ш а т аб шеНога е! де1ес1гћШога
1еп(1еге 1ебНпашибм (299). Да ли је волео рат ради самога ратовања? Ја то
не бих смео рећи, мада је Барски родослов доиста један ратнички зборник.

23 Лгебек С., Р1е Кошапеп, I, 44.

2*
м РласнИк Скдпског Научког Друшт&а •

Мислим да је рат волео ради одбране народне и државне слободе. То је

типично српско схватање. Срби неће никоме да робују, па зато ратују, а
не ради самога ратовања.
Барски родословац је ову мисао тачно осетио када је писао о одласку
Словена из Рима због тога ^ и о б по11еп! зе ћитШаге ас расет си т ЈпЈтЈсЈз
!асеге“ (319). Ту је, држим, одговор на питање о величању рата у Барском
родослову. Такву исту мисао поновио је архиепископ Данило, када је писао
о српској неприлици после пада краља Драгутина с коња и о опасности да
странци, када то чују, навале на Србе: „мм оуко ск ноуждпо к«дшк с< подк
роуко1о чоуждихкв. (Изд. Ђ. Даничић, 1866, 24). Ко неће да другом робује,
мора ратовати.
У Барском родослову разговетно се види да стање у држави стоји до
ратничког духа код владара и у народу. Држава напредује, док је ратнички
дух моћан, а када страх, кукавичлук и колебљивост захвате владара и народ,
држава постаје плен њених суседа, бољих од ње. Барски родословац почиње
опис почетака српских и хрватских држава на југу у моћном ратничком по-
лету. Своје дело пише ради младежи која ужива „поп зо1ит т аиШепбо
зеи 1е§епс1о, зес1 ехегсепбо ће11а“ (292). Двобоје појединаца ( или група?)опњ
сује с великим уживањем (294).
Многи народ и велика војска не седе на миру, ратнички дух вуче их
напред (295). Бој се бије с мало војске и без изгледа на успех (296), само
ради јуначке части. Српски владар не седи само на престолу као понеки
византински цар. Краљу највише приличи ратнички живот. Он доноси не само
славу, него и корист, јер плен припада, разуме се, највише вођи. Наравно,
ратом људи подивљају, и иначе смирени Барски родословац сав у срећној
ратничкој екстази пише о страховитом покољу Угара: „ги^јећап! 161 ТЈп&ап,
бит т 1егћсшп!иг, и! рога“ (316). Иако се трудио да диже хришћанско осе-
ћање, он је сваки час упадао у величање ратовања, и то најгрубљег. У рат-
ничким временима, истина, није било лако друкчије поступати. Свуда је био
рат. Барски родословац је знао да се и у градовима обично ратује (318), и
да и у Риму ратовање не престаје. Зато није чудо што прича како су се
Римљани односили према Навлимиру због његове храбрости: „Роташ сае-
регип! Шит уаМе с1Ш§еге ЈттШеуегип^ие потсп ешз е* јтрозиегип! е! потеп
Ве11о, ео диоб ћеПит 1асеге уаМе бе1ес1аћа1ига (318).
У Барском родослову је најмање величања рата у изводу из Житија св.
Владимира. Тај одељак је, и по томе, стран осталом родослову. Симпатије
писца Житија нису на ратничкој страни. Где год се рат спомиње, по злу је
само о њему реч. При опису битака овоме писцу не кликће срце као Барском
родословцу, док по својим схватањима приказује прошлост своје државе.
С особитим уживањем описан је у Барском родослову пораз Грка од
Доброслава (316 и д.), и ја чврсто верујем да се оваквим искреним и живим
описима дизао ратнички дух. С опадањем ратничкога духа — да ли је то
свесно истицао Барски родословац? — престаје и пуна независност Дукље.
Кукавички страх, без обзира на образ, спомиње се тек под крај родослова,
код Саганца, који се бојао остати у Травунији (355). Нису ни сви потоњи
владари такви, али храбри ратници постају у Дукљи изузетак, док су рашки
жупани остали несломљиви ратници и вешти политичари. Кад се у Дукљи
и ратује, то су, већином, грађански ратови, или, још боље, династички, у
којима се показује више слепа страстност и склоност грозотама него ли здрав
ратнички дух. Земља, истрошена таквим ратовањем, морала је тражити по-
моћи код суседа, Грка и Рашана, који су јој полако сатирали слободу. За-
лутали или, још чешће, искварени ратнички дух у грађанској и династичкој
борби, гледао је Барски родословац око себе, док је величао ратничке ли-
кове из сјајне прошлости.
Рат воде мање и веће групе. Прва ратничка целина око вође је род, и
писац Барског родослова доиста и спомиње као ратнике прво сроднике (ра-
геп1ез), па онда народ; сродство је могло бити читава мала војска (362). Ја
 Друштвеио и државно уређење код Срба у раиом средњем веку 21

мислим да, с много опрезности, смем казати да се у Барском родослову

осећа како војска расте од сродника и рода до народа.
Први најчешћи назив за војску је „&епб“ (310—312), што несумњиво
значи род, а, поврх тога, име Разбивој тумачи сам Барски родословац као
„гшпа депћб“ (310, не „гшпа рориН“ или „гшпа ехегсИиз*. Сталан назив
„§еп5“ за војску није, наравно, ни у почетку родослова, јер се војска зове
већ у другој глави пехегсЈ1и$“ (203), а мало даље „рори1иб“ (316), па ИтШ1еб“
(319). Ипак превлађује у почецима родослова као име за војску „§епбм.
Могло би се доћи у искушење и помислити, да се словенска војска зове
*&еп8“, јер је првобитно и била род, а стране војске да су „ехегсИиз- . Но
није тако, и за љубав никаквих теорија чињенице се не смеју извртати.
Писац Барског родослова замишљао је и туђе војске као своју, па зато
пише: „Огаесогиш 1трега 1ог, соп^гедапз уаНбаш 1огШисНпет ^епНз 8иае“ (324).
Шаренило назива војске код њега је — да ли да додам као и код сваког другог
драгог предмета? — обилно, занимљиво и поучно. Он зове војску „рори!иб
е! ехегсИи5“ (342 и 371). Сасвим слични су овом синонимном означавању
војске и изрази „ехегсИиз е! е епб“ (347), напослетку и низ израза „сит НШб
5иЈ8 е! с и т &еп1е биа“ (350). Ја нећу да оставим код својих читалаца утисак
као да се име »&епб“ за војску касније уопште не употребљује. Барски ро-
дословац га пише место имена војске и у средини и при крају свога дела
(н.пр. 331 и 356), али ређе него у почетку. Ту превлађују друга имена за
воЈску, пре свега, наравно, „ехегсЦиб", па втШ1еб е! ресШеб“ (345), где су
»тШ1е5“, разуме се, коњаници, па „уаНба ти1Шис1о“ (358), или , једноставно,
,рори1иб“. Морам рећи да се у овом делу родослова на грчку војску ре-
довно примењује име иехегсЈ1ибм (344, 345 и 348).
Најмучније је рећи шта значи у Барском родослову реч „рориНм, да ли
се њоме означују „народим, можда чак Словени и Романи, или она означује
војску? Писац Барског родослова, о томе нема ни труна сумње, прегледао
је примену ове речи из Светога писма старога завета, одакле је, доиста,
могао ишчитати да „рориНм значи и војска, па ју је тако, бар на неколико
важних места, и применио. Његов израз „отпез рориНм (341) значи јамачно
исто што и војска, у реченици: »РориИ аи!ет уМеШез ^иос! ассШеп!, геуегзј
биШ рег 1оса 8иа“ (343);израз »рориНм мора значити војску, свакојако значи
реч „рориПм бар и војску у разлагању о почецима Доброслављеве величине
(345), а у реченици: „(Зиабат сНе саерегип! Шгт^ие рориН уаШе 1атаге е!
уи1пегаге“ (358) не може се реч „рориНм друкчије тумачити него војска.
Из имена за војску у Барском родослову види се, мислим, и њен састав.
У њој су »Ши е! &еп8м, или само »&епб“, или „рагеШеб е! рориШб", или само
»рори1иб“, или жрориНм, или је војска »ехегсИиб". У овом имену се више не
осећају сродничке везе војника.
Писац Барског родослова је јамачно осећао да је ратнички дух највиша
људска врлина, ратовање му је било драго бар кад није рушило основне
принципе хришћанске науке, па ипак није рат баш увек величао. Знао је
да је ратовање окрутно и дивље (295). Било му је познато да су нарочито
грађански ратови сграшни (318), а сроднички покољи још страшнији (н.пр.
328). Са својим бедним знањем латинскога језика умео је ипак овако пла-
стично описати страхоту ратовања Самуилова: Јпбе абсепсШ ЈгаШб, саерН
беб1гиеге, тсепЈеге е! ЈергаеЈаге 1о1ат Оа1таНат, Оеса1егит аи!ет аЦие
Баибшт С1У11а1е8 тсепсШ пес поп е! ујсоб е! 1о1ат ргоујпсјат беуа51ауЦ, На
и! 1егга ујс1еге1иг 8Јпе ћађНа1оге* (333). Још тамнијим бојама описане су по-
следице династичког и грађанског рата, од кога се Дукља никад више није
потпуно опоравила (372).
Још тежа је од ових страхота рата, мислио је писац Барског родослова,
лична, родбинска и народна срамота. Зато се она мора прати ратом, ма се и
зналошта он за собом повлачи (296,316—317, 336 и355). Према палом непри-
јатељу нема се милосрђа; најмање је што му се скида оружје и опрема (296 и 353);
ако је чувен, сече му се глава и носи његову крвном непријатељу (316)
22 Гласиик Скопског Научиог Друштва

Горе него с непријатељем поступа се с бунтовницима (312—313). Од*

угушена устанка очекивали су сви војници обилну пљачку и много робља,
а кад би им се то измакло, дизали су они устанак (313—314). Побуњен по-
главица није, наравно, био сигуран ни од својих присталица, особито кад је
претрпео пораз; потученог рашког жупана, бунтовника, бацили су његови
војници у Ибар, „Уо1еп*е5 ћађеге 5епеуо1еп1Јат ге^Јз" (321). Ратом се и силом
упадало и у најбедније стање ропства (314 и 319), иначе, чини се, не.
Ратне неприлике нису с овим ни издалека исцрпене. Писац Барског ро-
дослова знао их је много више.. Нарочито је истицао да је у рату велика
опасност да, док се ратује на једној страни, непријатељ упадне с противне
стране у земљу. Тако су Себеслава напали Угри, док је он опседао Скадар
(310). Да ли је потребно истицати да су се таквим пословима бавили наро-
чито Грци? Срби су осетили њихову дипломатску и ратничку вештину ове
врсте не једанпут; а и Угри су извршили читав низ таквих препада на Србе,
и раније и касније.
Страх од страних навала био је један од разлога одвратности према
дугој опсади градова. То се лако чуло, где је окупљена цела војска, па се
могло с противне стране провалити у земљу и до миле је воље опљачкати,
и онда се склонити, док војска не стигне. Иначе се у Барском родослову
градови и тврђаве високо цене као места згодна за склањање у ратној не-
вољи (299). Наравно да су се у градове склањали највише Романи, док су
се Словени пред опасношћу повлачили у збегове, у неприступачне плани^е,
да се, кад опасност мине, спусте из њих (302, 318 и 335—336). Романе, по-
бегле испред непријатеља у планине, хтели су тамошњи Словени задржати
као робље, и пустили су их тек после уговора да им дају „отш (етроге
1пћи1а‘' (318). Дубровник је био, и онда, познат као уточиште гоњених (362),
али се ни у ова древна времена није искушавало његово пријатељство до краја.
Ратовање није обично стање, ма да је Барски родослов препун ратова.
Мир влада, кад је владар добар и мирољубив (н.пр. 296). Али мирује се и
онда, кад је противник јак, па нема изгледа да би се ратом што постигло
(298); занимљиво је што се мало даље каже да се народи међусобно по-
штују, па и мирују, ако су исте вере и језика: ^иос! атћ о рориН ^епШез
еззеп! е! ипа Нп^иа еззе! отпјћиз" (298). Мир, наравно, прати и сваки љут
пораз, јер побеђен противник моли за мир (н.пр. 322).

VI
Однос Словена према Ромашма и Грцима. — Утицај Хршићанства. — По-
штен живот се награђује а рђав кажњава. — Морал Св. писма и морал
народне традиције.
Модерна наука о држави је несумњиво утврдила да се државе веома
често и радо развијају на местима дотицаја две расе или два народа. Живот
једне групе поред друге1изазива поделу рада и организацију економије, а
ове воде стварању различитих друштвених слојева, власти, држави. Све ово,
наравно, писац Барског родослова није знао као ми данас, али се из његова
дела сигурно осећа да је тачно слутио важност словенских суседа, Романа и
Грка, за стварање и за живот српских и хрватских држава, о којима је
писао. Романи су живели међу'Словенима и поред њих, а Грци само у њи-
хову суседству: ;
С Романима су Словени живели и добро и зло, и писац Барскога ро-
дослова, можда и сам Роман, приказује тако романско-словенске односе као
да су се свршили мирним саживљавањем; да је писао о северном делу наше
обале, не би могао тако описати односе Романа према Словенима; тамо су
моћне романске комуне одолеле словенском налету и сачувале своју народност
и власт на велику штету хрватске државе. Барски родословац је мислио да
су Готи, Словени, после своје сеобе затекли још живу римску државу, и то
некога краља Далматинаца и краља Истре,* које су победиЛи (294); он упо-
 Друштвено и државно уређење код Срба у раном средњем веку 23

требљује као синонимну ознаку за њих, у почетку, Хришћани. Неки словенски

владари су Хришћане прогонили (297), а други су с њима лепо поступали
(296—297). Мира је — добро је слутио Барски родословац — могло бити
само онда, ако једни или други превладају. Словени су победили бројем.
Ту је одлично погодио истину. Он пише о краљу Силимиру „гер1еуИ \1еггаш)
тиИИисИпе 5с1аУогит е( цшеуЦ 1егга 1п сНећиз ПНз" (297). Испред краља Ра-
томира (коме име вели какав је био!) склањали су се Латини у тврђаве,
које су сами дизали (299). За све Латине држао је Барски родословац да су
се раније звали Романи, а у његово доба су то „Могоу1асћ1, ћос ез!
БаНш* (298). Да ли је он мислио само на Романе у унутрашњости, потоње
Румуне? Ја, доиста, не знам, али тако изгледа, иако би морао осећати раз-
лику између њих и приморских Романа. Краљ Звонимир, хвали га Барски
родословац, престао је гонити Хришћане (300), а краљ Светипук позвао их
је да се спусте с планина и примио их је у државну свезу (302). Опет морам
питати — да ли све или само Румуне, док би приморски Романи остали,
бар делом, ван словенске државе? Њих би се тицала вест да су их Сара-
цени напали и натерали у планине, где су их Словени хтели задржати као
робље, док им нису обећали данак (318—319). Онда би било сасвим јасно
што се о њима каже да су након сараценске најезде подигли опет приморске
градове. Сеоба је, наравно, било много, и Барски родословац је знао како
се креће: „сиш ихопћиз е1 Миз е! Шјаћиз* (297), „сит... ихопћиз е1 Шиз ас
Шјаћиз, тПНез питего цшп&еп11, ассерћз рагуићб е* тићепћиз* (219). Врло је
занимљива вест да су Романи, који су дошли с краљем Белом, подигли цркву
у Раши (321). Заиста су и подигли Романи не само њу, него и све ране мале
цркве у унутрашњости југословенских земаља, али то су латински уметници и
занатлије, у служби Словена, јер ту они нису успели да се сачувају и успевају
као нека држава у држави, што им је у северном, хрватском, приморју успело.
Први спомен Грка у Барском родослову врло је позан и јако занимљив.
Грчко се име спомиње први пут у вези са св. Ћирилом, о ком се вели да је
удесио Словенима „ппзбат... тоге Огаесогит“ (301). То је он, чини се, боље
знао него многи модерни научењаци са замраченим видокругом! Иначе је
то и скоро једини спомен Грка без оштрице, мада је писац био римски све-
штеник. Остали су, већином, пуни горке мржње. Грци би први почели зло
са Словенима са својом опсадом Скадра (310). Они су освојили Рашу (324),
али после смрти њихова цара краљ Прелимир се одлучио, „пП ћтепбо* (325),
да се сви Грци у Раши поубијају. Тако је и учињено (325 и 326), и то је био
први страшан грчки покољ у Српским земљама. У доба Самуилово, с по-
носом пише Барски родословац, нису се Грци усудили ни приступити у наше
стране (330). Њихово оружје су лукавство и новац, којим су подигли Вла-
дислава на Радомира (336). Односи су, стварно, и били такви. Ванредно
пластично је описана Доброслављева борба против Грка, њиховим главним
оружјем — лукавством (336 и 344 и д.). Барски родословац је описао с оче-
видним уживањем страховити грчки пораз (346), и није се могао уздржати
да не ликује због њихова крвава покоља (350). Већу мржњу као да је по-
казао само према Угрима. Ја мислим да је Барски родословац оправдавао свој
однос према Грцима њиховим начином владања над Србима, које он описује
овим Доброслављевим речима: „1пш81е уоз икПсаШ, ћопа уего 1о11ип1, ихогез
абиИегап!, Шјаз уеб1габ ујг^шез соггитрип! е! ро11иип!“ (344). То је, наравно,
опште место из описа сваке нечовечне владе, али овде је примењено на
Грке, а то је главно. Срце је било, сасвим очевидно, пуно писцу Барског
родослова, док је писао о синовима Доброслављевим: „СЈш ехеип!ез бергае-
баћап! Сгаесоз е! сар1шаћап! еоз циоИсИе" (354). Као у каквој узбудљивој
драми — а грчко-српски односи и били су то — у овој реченици је кулми-
нација српске среће, за којом Ј’ури несрећа. Михала и Саганец већ су се бо-
јали да им Грци не провале у земљу: „1Јтеп1еб пе Огаеа 1еггат туабегеп!*
(356), али се нису убојали. Грчки цар се разјарио на Бодина, када је узео
царску титулу, потукао га и заробио (358). Бодин је, истина, касније заузео
24 Гласник Скопског Научног Друштва

Драч, али га је брзо вратио (361), и његови су рођаци, гоњени мржњом Ја-
квинтином, нашли уточишта у Цариграду (364). Наравно. Отада су Грци и
Рашани радили у Дукљи што су мислили да је у њихову корист, док није
последњи од Барског родословца споменути владар, Радослав, примио земљу
из царских руку, да му већи део одузму Рашани (375). Ја мислим да нећу
погрешити ако кажем да је такав положај Дукље, који је својим очима
гледао, испунио Барског родословца дубоком мржње на Грке, која му је
водила перо док је о њима писао. Уосталом, Грци су толико зла учинили
Србима да није никакво чудо што су у нашем најстаријем домаћем извору
овако прошли.
Барски родословац је неуморно истицао утицај Хришћанства на развој
државе које судбину описује. По њему је Хришћанство, као такво, вршило
моћнији утицај на Словене него ли грчка и романска култура, у које су се
суседство и средину сместили. Он је, истина, главни посао око државне ор-
ганизације под краљем Светипуком мудро распоредио на папу римскога,
цара грчкога и краља словенскога, али, иначе, обично удешава приказ до-
гађаја тако да судбина појединаца и државе зависи од односа, ирема Хриш-
ћанству, у коме га — врло карактеристично — занима највише етичка страна,
а не догматска, мада је био римски свештеник и мада је живео у зони
оштрих сукоба источне и западне цркве. Никаква одјека од њих нема у
Барском родослову. Његову писцу Грци доиста нису драги, но само као по-
литичка сила; о њиховој цркви ништа зла не вели; чак признаје да је сло-
венска служба божја за Свете Браће била по грчком начину. Као сви Сло-
вени, мада је можда био Роман међу њима, он гледа у Хришћанству, пре
свега, велику етичку силу. Ко год се огреши о хришћански морал, тај про-
пада: Краљ Владислав „поп гес!е ашћи1ауј! согаш ботш о, 5е<ј сош^ишауН
5е тиШз ЈттипсИшб. Иео^ие, б и т ^иапба сће 1ге1 уепа!ит, бшпо шШао ш
1оуеат сеасШ е! тог1ииз ез!" (309). Против краља Прибислава тиИаз
шчш!а1еб орега!иб еб!“, подигли су се босански великаши „е! ш1ег!есегип1
ге^ет согриз^ие ешз ш Иитеп рго1есегип1“ (312); али и они су зато кажњени
(312). Краљ Часлав, који се подигао против оца, страховиту је казну дочекао:
„сопуегзиб еб! (1о1ог ешб 1п ресса!ит, ^иоб ехегсиИ с1гса ра!гет биит, бирег
сари! еЈиб е! реги! јрбе е! ботиб е1иб 1о1а“ (317).24 Ја морам истаћи, да су
овакви примгри, и само овакви, били у стању устравити силовите и само-
вољне нарави ранога Средњега века. Бог је био најстрашнији као осветник
свакога зла, и то правичан, брз и неумољив. Када синови краља Прелимира
„саерегип! биге е! зирегће зе а^еге соп!га рори1ит, диет ге§ећап1“ (328),
кажњени су, »чша та1а Уо1ип1аз (Ии 1а1еге поп ро!ез!“ (328). Но њихове убице
кажњене су још страшније, с овим родословчевим оправдањем: „8ес1 беиз
отшро1еп5, сиј сипс!а ђопа р1асеп! е! сИзрНсеп! отпја та1а аЦие ресса!а,
ћгеуј јп 1етроге регсиззИ ра!гет..., е! ћНоз еЈиз резШепћа е! с1абе, ^иетаб-
т о б и т регсиззегип! јр51 !га!гез е! перо!еб биоз. Е1 тог!иЈ зип! е! поп гетапзИ
ех еЈб Уе1 ипиз“ (329). То је језгра његовог оскудног али здравог богословља.
Идеје овако схваћенога Хришћанства бране у Барском родослову, истина
у мало случајева, служитељи цркве. Када је у доба Бодиново беснило уни-
штавања рођака захватито динасгију, онда се митрополит Петар, с еписко-
пима, клиром и народом, ставио између краља и његових рођака да га уми-
лостиви и да ублажи последице његове срџбе (360 и ЗоЗ). Не, уосталом,
с много успеха. Брига за спас душе, коју Барски родословац уме лепо исти-
цати (299—300 и 331 и д.) била је потиснута у позадину од страсти распа-
љених лукавством и слепом мржњом краљице Јаквинте. Краљ је, истина, био
тронут, али племенити осећаји нису дуго потрајали.
Хришћанство је укроћивало своје сурове вернике страхом од божје
казне и везивало их свечаним заклетвама. Зато је писац Барског родослова

24 Упор. РадојичиН Ђ., Дукданин о Срему, Гласник Истор. друштва у Новом Саду, Ш,
1930, 22—29; ДиниН М., Урнца .од Срима баиица", ЊЈбет, V, 1932, 63—65; ДиниНеву раала-
гању треба додати ■ песму о истом предмету штамлаву у : 51оу1пдс, IV, 1871, бр. 17.
 Друштвено и државно уређење код Срба у раном средњем веку 25

неуморно истицао како се крива заклетва кажњава, највише, наравно, ако

је још повељом сачувана (356); повељом краљ награђује и оданост (353).
Божју казну не изазива само појединац, него је може изазвати и цели народ.
Али овоме проблему није приступио сам Барски родословац, него га је по-
такао својим схватањем божје казне за учињене грехове код настављача
хрватског превода једнога дела Барскога родослова (407 и 411 и д.), који
је, држећи пред очима грех Јевреја према Спаситељу и све казне за учи-
њене грехове у Барском родослову, уобличио легенду о смрти краља Зво-
нимира и о казни божјој над Хрватима због ње.
Овакво активно Хришћанство потпуно је прожело нашу народну тра-
дицију, и доиста нема случаја код ниједног хришћанског народа да би се,
као код Срба, Хришћанство толико сљубило с народним схватањима и при
томе их, наравно, изменило али се и оно њима прилагодило. Утицај Хриш-
ћанства не огледа се само у духу целе наше традиције, него су и поједини
хришћански мотиви постали језгра многих наших прича и песама. Ти су ути-
цаји веома рани, и несумњиво их је било већ у епским песмама, које је унео
Барски родословац у свој спис.2526Може бити да су хришћански мотиви уно-
шени од самих свештеника у песме, да се тако Хришћанство ослони на старе
форме и преко њих унесе нову садржину у душе младих Хришћана. Ови
хришћански мотиви нису, међутим, једина веза између наше древне и новије
народне традиције. У Барском родослову има читав низ места која много
опомињу на народне песме. Како се, ено, Прелимир загледао у Прехвалу
(325). Зар би се друкчије, у песми, описао сусрет Косаре и Владимира?
(334—335). Убиство цара Радомира у лову, од стране Владислављеве, није,
мислим, вековима било заборављено, него су у томе мотиву само измењена
имена за дивну и страшну легенду о убиству цара Уроша од краља Вука-
шина, који је, према старој легенди, начињен царским рођаком, кумом или
ујаком (336). И морал се, наравно, у обадва случаја на исти начин брани.
Има и целих слика преузетих из народне песме: „Соп&ге&а!а ез! ег&о 1ап1а
шиИИибо, и! ч\х еоз 1егга сареге!" (347—8). Има и жив опис двобоја, али за-
нимљиво без витешког протеста због ружног поступања пратилаца (352—353).
А све то што краљица Јаквинта мисли и ради као да је прегледано из на-
родних песама (360 и д.); слика с распуштеном косом и израњеним лицем
незаборавна је (362). Можда је овакав тип Јаквинте помогао, да се у нашој
традицији изради лик страшне жене која не може добро трпети, и за коју
и највећа казна, која је стиже, није нечовечна. У том случају је народна
душа само увеличала хришћанске захтеве о кажњавању сваког злог дела.

VII
Задацп наше науке према Барском родослову.
Није изузетан него је скоро редован случај, да се дугим проучавањем
једнога извора он толико заволи да се његова важност каткад до неукус-
ности прецени. Ја сам се увек много чувао да у ту погрешку не упаднем,
а овде нарочито. Нећу да дижем у небз знаменитост Барског родослова. Не
тврдим ни да је поуздан и одличан извор, чак ни за реконструкцију дру-
штвених и државних стања у раним хрватским и српским државама, а камо
ли да много вреди и за њихову политичку историју. Истакао сам већ другом
приликом да је, према садашњем стању извора, осуђен био на неуспех и по-
кушај Ф. Шишића да многе личности Барског родослова изједначи с исто-
ријским лицима с друге стране познатима.25 А овде хоћу да особито на-
гласим како се ни друштвени и унутрашњи државни развитак српских и
хрватских раних држава не могу сасвим јасно и поуздано реконструисати на
основу Барскога родослова. Никада и нигде то није могуће на основу једнога
25 Упор. Лгебек С., $(аа( ипс1 Се$еи$сћаК 1т ти1е1а11егИсћеп 5егћ1ел, III, ОепкзсћгШеп
<1ег К&1*. АкасЈ. сЈег №$$. 1п №еп, Рћ11.-ћ!$1. К1а$$е, 1УШ, 2, 1914, 60.
26 51ау1а, VIII, 1929, 178.
26 Гласник Скопског Научног Лруштва

извора и мало извора, чак и где су они поуздан^ји него у овом случају.
Али да се из Барског родослова може с довољно сигурности ишчитати како
се углавном развијало наше друштво и како су се оснивале, расле и пропз-
дале наше прве државе, о томе, мислим, сада не може бити никакве сумн>е.
Барски оодословац је био неук и невешт писац. Но и то има својих
добрих страна. Учени писци у Средњем веку врло често су преписивали туђа
и давнашња дела, и претстављали их као да су њихова, и да се тичу њихове
државе и њихова доба. А ако су били способни за смишљање теорија о др-
жавном развоју, они су их каткад приказивали као чињенице. Колико треба
муке док се то осети и рашчисти? Код Барског родословца нема великих
невоља ове руке, заиста не. Он је мало читао и није много знао. Осим
Св. писма, Живота св. Бенедикта, Житија Св. Браће и Житија св. Влади-
мира није још с многим светим и профаним делима његова памет била оп-
терећена. Ја сам осетио више пута да је он из Св. писма преносио не само
изразе и мисли, него и ситуације; можда је чак оданде узео и своју Тетрар-
хију у нашим странама. Али иначе је он највише описивао шта је од ста-
ријих слушао и сам гледао. У том је његова знаменитост, мада га је гледање
савремених прилика његову веку, сасвим сигурно, заводило да их пројицира
и у прошлост. Но ко међу историцима није подложан томе греху?
Контуре раног друштвеног и државног уређења код Срба и Хрвата
даду се из Барског родослова сасвим лепо васкрснути. То сам ја хтео овде
постићи. Колико пута сам пожалио што писци учених дела о постанку др-
жаве не познају Барски родослов, који би им многе слутње појачао у тврдње
а многе сумње сасвим распршио. Како ми је било жао гледати где наши
историчари често пуштају Неманићку државу да из ничега изникне, док је
она са свим својим моћним корењем у држави описаној од Барског родо-
словца. Где је, икада, тако моћна држава израсла из ничега? Барски родо-
словац могао је то поверовати о држави краља Светипука, али ми би морали
бити мудрији од њега. Онда, наши историчари и политичари својски траже
додирне тачке у југословенском развитку, а редовно ни главе не окрећу за
Барским родословом, где су, врло дуго времена, српске и хрватске земље
скопчане нераздруживим везама, које су оставиле јасан траг у истоветним
народним погледима на друштвено и државно уређење и у једнаким начи-
нима решавања друштвених и државних питања, нарочито на земљишту др-
жаве приказане у Барском родослову.
Ја нерадо икоме ишта пребацујем, али овде морам то учинити у вези
с Барским родословом. Легија историчара и неисторичара мучили су се и
петљали око политичке историје у њему, и нису доспели скоро ни до каквих
резултата. А проучавање друштвеног и државног уређења, како се огледа
у овом извору, није озбиљно, досад, ни дирнуто, мада се већ подуго истиче
да је за то довољно дата у њему. Како би се с Барским родословом посту-
пало да је извор кога другог народа, склонијега напорном систематском
раду?Било би до данас множина расправа о овим, н.пр., питањима: Како
се у Барском родослову огледа распоред друштва? Како се држава зове?
Колико има имена за војску и како је војска састављена? Како је Барски
родословац замишљао положај владара у држави? Какав је био ред наслед-
ства? Шта је био Барски родословац по народности? Шта је из Св. писма
преузето у Барски родослов? итд. Ништа од тога немамо. А колико је таквих
радова, и за сличне изворе, на страни?!
Ја сам споменута и с њима у вези питања себи поставио и тражио од-
говор на њих, али бих се много радовао да моји покушаји буду само по-
тицај за даља истраживања ове врсте. Испитивање Барског родослова треба
у овом правцу наставити и допунити. Студије појединих проблема, овде само
дотакнутих, преко су нужне, наравно у вези са сличним радовима на страни,
и користећи се искуством које је тамо стечено. Ја сам далеко од народне
уображености, али сам несумњиво на правом путу када тврдим, да и светска
историјска наука, због оскудице извора за рани Средњи век, може примити
 Друштвено и државно уређење код Срба у раном средњем веку 27

из Барског родослова множину потицаја за рад и своје научне резултате по-

дацима из њега поткрепити, а словенска историографија нарочито. Барски
родослов као правни извор није уопште озбиљно проучаван, него наши
правни историчари васкрсавају обично словенско право раног Средњег века
на основу извора познијих, много познијих, времена. Мада је Барски родо-
слов био наш први домаћи извор који је продро у светску историографију
и имао јак утицај на историјска схватања код Словена, ипак га треба тек
увести у оне гране научног историјског истраживања које су данас најваж-
није и за које имају данашња поколења највише занимања.
Иикола Радојчић

КЕ31ЈМЕ
Ог&ам$пИоп $оаа1е е1 роИИдие сћег 1е$ 8егде$ Лап$ 1е ћаи1 Моуеп-А$е
*' — 8е1оп 1а ОепШо&е де Ваг ((Г АпНоап) —

1-а р1из апаеппе боигсе <1е Г ћ1б!о1ге беб Уои^оз1ауез а ге$и, сотше 1ап1
<1’аи1геб, ип !аих пот. боп аи!еиг ауаћ № п о т т е , с!2ј& раг Бошз Тићего
(1457—1527) Ошс1еа1ез аис!ог (Гаи1еиг бе 01ос1€е), е! зоп оиуга&е Аппа1ез,
с'ез1-&-<Нге &Јос1еа(1б аис1опз аппа1ез. Серепбап!, П ^1аИ рг$1ге а Ваг (Апћуап),
ујНе с!и Моп1^п^дго, е! Н п’а раз есп‘1 Н’ Аппа1ез рагсе чи’оп п’у (гоиуе р:з
ипе <1а1е, т а 1б с’ез1 ипе §€пеа1о&1е 1урЈчи\ ЛЈпе рагће <1е Гоиуга&е (габиИе,
аи ХУе б. реи! е!ге, еп сгоа!е сопћеп! ип аррепсћсе т(2геззап1, (гаћап! 1а тог!
<1и го1 2 уоп1т 1г. Ба зоигсе епћ&ге а ркзјеигз (ојз рићНбе, 1а сЈегтеге 1о1з
раг Г Асаббгше гоуа1е зегће — Р. § 1б1б — еп 1928. Ј’а1 рићНб 1а сгШдие <1е
се!1е есННоп <1апб 1а геуие б1ау1а, VIII, 1929, р. 168—178. 1Д ј'а 1 ргорозб ипе
арреПаНоп поиуеИе, р1из ехас!е, <1е сеНе зоигсе: Ба Сеп€а1о^е с1е Гаи1еиг
апопуте <1е Ваг (Апопутј АпНћагепз1з ОепеаЈодЈа), ои О^пбаШ^е с!е Ваг
1ои1 соиг!.
\јд О3п^а1о&1е а Нгб зоп оп&те <Гип псће етр1оЈ <1е 1а (гасНИоп рори-
1аЈге, еп бесопб Неи <1е 1а соппајббапсе — аззег 1а1ћ1е — <1’аи1гез зоигсез, е!
епНп' Н’ипе оћзегуаНоп аИепНуе соп!етрогате <1апб 1а зесопде тоШе <1и XII* б.
1-ез 1пб1саНопб §6о§гарћЈ^иез у боп! аиШепН^иез, 1а рет!иге <1и <1^уе1орретеп1
бос1а1 е! роНН^ие ез! пе11е, тајз 1а герг&еп1аНоп <1ез !аИб роНН^иез ез! 1ои1
а 1аИ етћгоиШ^е е! реи зОге. Роиг1ап1 оп а 1е р1из &исН6 се!1е т е т е зоигсе
а!т <1е гесопб1ги1ге 1ез 1аИз роНН^иез, тајб 1е зисс&з еп еб! ргез^ие пи1, зиг-
1ои1 роиг 1еб Зро^иез ап12пеигез. УоПа 1е ргетјег еббај с!е гесопз!гшге зе1оп
се!1е боигсе 1а р1из апсјеппе ог&атзаНоп босЈа1е е! роПН^ие сћег 1ез бегћез. №§[и&ге
оп а сги <1апб 1а заепсе ^и'П у ауаИ Напб 1ез 31аћНззетеп1з зос1аих 6’аијоиг-
<1’ћш, зиг1ои! <1апб 1а 1пћи е! Напз 1а соттипаШе 1атШа1е, 1а 2ас1ги§а, <1ез
гез!еб <1е ГогНге зоаа11пс1о-еигорееп 1гез апсЈеп, гепоиуе16 раг е11ез. Аијоиг<Ј’ћи1
оп п’у репзе р1из, роиг1ап! оп ргепс! Напз 1а зс1епсе ип уИ т1$ге1 а ГогНге
босЈа1 ас!ие1 сћег 1ез Уоидоб1ауез. Е1 цие1 НеугаИ е!ге Гт1$ге1 роиг ГогсЈге
зоаа1 е! роиг 1а ује роННдие с о т т е Пб зе тјгеп! <1апз 1а О^пеаШ^е <1е Ваг?!
С’ез1 & еих чие НеУгаН з’т1€геззег Гћ1б1опобгарћЈе Пе 1оиз 1ез јеипез реир1еб
еигорбепз <1оп1 1еб Е1а1з зе зоп! (огтбз ^гЗсе а 1а соНаћогаНоп <1е ћагћагез 1гаЈб
е! Не 1а рори1аНоп готапјббе, зоиз ипе 1ог1е ЈпПиепсе <1е Г ЕеНзе сћгеНеппе.
Еп1ге сез реир1ез П у а ћеаисоир <1е гезбетћ1апсе <Јеу1еп1 сГаи1ап! р1из
с1аЈге чи’е11е ез! ппеих сШегтт^е.
Ге зије! Пе се 1гаИе ез! 1а О^п&По^е <1е Ваг. Ј’у ај Нге 1ез соп1оигз <1е
Гапс1еппе ог^ашзаНоп зос1а1е е! роННчие сћег 1ез бегћез Не 1а т е т е таш*еге
ди’Пб зе тјгеп! Напз 1а 0^пеа1о§Је. Оез апаШ^ез • <1’аи1геб реир1ез пе зоп!
аШг^ез чие циапс! е11ез зе зоп! јтрозеез сГипе тат&ге Јггез1бНћ1е (роиг 1а
р1ираг! <1е Гћ1з1о1ге (гап^ие). С’ез1 роиг пеЈ)аз гепНге 1а рејп1иге оћзсиге раг
1’ассити1аНоп <1е геззетћ1апсез.
28 Гласиик Скопског Научиог Друштва

Оп а 1оп2*етр5 сћегсћб, сћег 1ез бегћез е! сћег <1’аи1геб реир1еб, ^ие1 п о т

(1оппег к Г &а!., Ееб потз 1ез р1из ибие1б зоп1: 1ггга, ргоутаа е! ге^пит. 1-еб
НопНбгеб <1е Г Е1а! п*€1а1еп1 т пеИетеп! НтИбеб П1 аббег 51еп соппиеб, 1ои1 а
•1аИ с о т т е <1ап5 1а Ргапсе <1е се!1е бро^ие. ^ог^ашбаНоп <1е Г Е1а1 €1аИ 5оН<1е,
рагсе ^ие 1еб У015тб е!а1еп1 <1ап§егеих. Ее боиуега1п сопбШбгаИ 1е рауб с о т т е ба
ргорп61е. С’е51 р^и^иој Г Е1а1 бе раг1а&еаИ еп!ге 1е5 тетћгеб <1е 1а <1упаб1Је,
роиг!ап1 П 5’ипШаН зоиуеп!; П у ауаИ ^иа!ге ћапа1б; 1еб ћапб ,<1еуа1еп1 богћг <1е
1а 1атП1е гоуа1е. Оп &а&паИ е! оп регПаИ 1а Нћег1е <1е Г Е!а1 раг 1а ^иегге.
Риапс! Г Е1а1 1аИ <1ез рго^гез, 1е роиуоЈг <1и боиуегајп еб! аћбо1и; та15
<1апб 1е 1етрб <1е 1а ббсадепсе, 1е роиуон гоуа1 еб! НтИб, р1иб раг 1еб Е1а1б
У0151П5 ^ие раг 1а поШеббе 1п<Нбепе. Ог<Нпа1гетеп1 с*еб! 1е Н1б а т б зиссМе
аи 5оиуега1п. Оеб 1еттеб аибб! реиуеп! гб&пег с о т т е гејпеб, е! раг 1еб тапа^еб
ауес <1еб ПНеб <1е Г015 оп! реи! топ!ег биг 1е 1гопе. 11 бетћ1е ^ие Г ит^ие етћ1ете
<1и роиуоЈг боиуегаЈп аН е!е 1е 1гопе. Се1а бЈдпШе, р?и!-б1ге, ^и’оп а ебПте
5иг1ои1 1е роиуојг ји Лсјајге 6и боиуегат. Ее5 5оиуега1П5 бегћеб п’ауа1еп1 раб <1е
сарНаГеб Нхеб. Иа соиг 6и 5оиуега1п 5’арре11е 1оијоигб сипа. #ЕЧтрог1апсе <1еб
тапа^еб <1е боиуегаЈпб 61аН 1геб ^гапНе роиг 1а роНН^ие 6е Г Е1а1. Сгасе а еих,
1еб ЈттШеб себбајеп!, 1а ра1х 5’аНегт155а11, аи тоуеп <1’еих оп топ1аЈ1 биг 1е 1гопе.
Ие ћи! -бе 1а у1е 6и боиуегаЈп еб! ПШегеп! бе1оп 1а Огпеа1о^1е 6е Ваг. 0 ’аћогб оп
ге1еуе с о т т е 1е ћи! 6е 1а ује 6е 1а155ег ип п о т &1опеих, р1иб 1аг6 оп ре1п1 ип
боиуегат Јбеа1 зоиз ипе 1ог1е ЈпЛиепсе <1и сћпзНапЈбте, таЈб Гоијоигб с о т т е ип
уаШап! ^иегпег. Иа Оеп6а1о&1е 6е Ваг пе <1етоп1ге раб Гоп^пе 6е 1а поћ1еббе,
та15 П бетћ1е чие се11е-С1 бе боН гесги16е Пеб сће!б Пеб 1пћиб е! Пеб с о т т и -
паи!еб 1атШа1еб. Еа поћ1еббе п’еб1 раб рагуепие а 1огтег ипе с1аббе с1обе, ип
е!а! а раг1. Роиг 1а р1ираг1, ои роиуаН е!ге апоћН раг 1а уаШапсе ои раг беб
бетсеб гепбиб аи 5оиуега1п. Иа поћ1еббе п’ауа|1 раб ог&ашзе, <1ап5 1еб аббет-
ћ1ееб, боп 1п11иапсе биг 1е <1еУе1ооретеп1 <1е Г Е1а1. Оеб аИаЈгеб 1трог1ап1е5 5е
1ајбајеп1 боиуеп! бапб а55етћ1ееб. Е’ Е^Нбе ехег^аН ипе ^гапбе ЈпПиепсе биг
Гог&ашбаНоп е! биг 1е 1гауаП Пе Га55етћ1ее. Иа Оепеа1о§Је 6е Ваг еб! ип гесиеН
1ур1^ие <1е ^иегге. Е’аи1еиг еха11е биг!ои! 1е сћпбНапЈбте, тајб аргеб 1ш ГебргН
<1е ^иегге. С’ћ о т т е уаи! аи1ап! ^и’П еб! ћгауе. Е’агт6е еб! 6’аћог6 Гепбетћ1е
Пеб тетћгеб <1’ипе 1атП1е е! <1’ипе 1пћи е! 5’арре11е ог<НпаЈгетеп1 ^епб. Ои1ге
се!1е (ЈбпоттаНоп оп етр1оЈе епсоге <Ј’аи1геб: рагеп!еб, рориН, ехегсИиб, е!с.
Иа ^иегге еб! 1е тоуеп раг 1ецие1 оп ас^шег! е! 6€1еп<11а Нћег1г, бапб 1а^ие11е
П п’у а раб <1е ује ћопогаћ1е. Иа ^иегге еб! 1егпћ1е, беб сопбе^иепсеб боп!
аНгеибеб, тајб бапб е11е П п’у а раб ПЧпПерепПапсе. ^иапб 1е боиуегајп е! 1е
реир1е 5оп! рпб раг ипе реиг 1асће, оп регб 1а Нћег1е.
Иеб ге1аНопб еп!ге 1еб Ротапб е! 1еб $1ауеб боп! герг&еп1ееб, еп &еп6га1,
с о т т е атЈса1еб, 1апб15 чие 1еб Огесб боп! ћаУб, бе1оп 1а Огпеа1о&1е <1е Ваг, 6оп1
Гаи1еиг уоуа11 Папб 1е сћпбНатбте 5иг1ои1 ипе 1огсе тога!е. §и о 1^и’П аН е!е
рге!ге 6е Г ЕдНбе оссЈ6еп1а1е е! ^и’П аИ уеси & 1а НопНеге 6е се11е-С1 е! <1е
1’ Е^Нбе дгесдие, оп пе 1гоиуе сћег 1и1 <1е ћа1пе геН&Јеибе. бе!оп 1и1, 1а 1огсе
рппс1ра1е <1и сћп5Иап15те, с’еб! 1а тога1е. Оп 1гоиуе 1е т е т е ебрп! <1оп1 5*еб1
1П5рЈг6е по!ге 1га<ННоп рори1аНе, етргејп!е 6’ип баЈп ебргН сћгбНеп, аиб51 <1апб
1а 06п6а1од1е <1е Ваг: 1ои1 ћ1еп еб! гесотрепбб, 1ои1 У1се рип1.
Иа Оеп6а1о|ре 6е Ваг еб! еп!г6е Нершб 1оп^1етрб Напб по!ге ћ1б1о1ге е!
Папб се11е 6е Г61гап§ег, Неб 1е ХШе е! биг1ои! Нершб 1е ХУ1Г 51ес1еб. Роиг1аи1
се п’е5! ^ие раг се 1гаНе чие соттепсе Ге1иНе Пе сеНе зоигсе Папз 1е ћи! Пе
гесопб1п11ге, <1апб беб оп§1пе5, 1а бос161€ е! Г Е1а1 зегћеб. Јибдие-1& 1а боигсе а
616 е!и<Н6е, ргеб^ие 5ап5 биссеб, 5еи1етеп1 с о т т е ипе боигсе <1е ГШбННге ро-
НН^ие. Се11е е!и6е топ!ге, је сго!5, со ттеп ! 1а О6п6а1о^е <1е Ваг еб! ипе
боигсе 1трог1ап1е роиг гесоппаНге 1’апсјеп огбге 50С1а1 е! роНН^ие сћег 1ез
бегћеб, е! соттеп ! оп у реи! ри15ег Пеб 1аН5 1трог1ап15 роиг 1а соппајззапсе
ди ћаи! Моуеп-А^е еп §6пега1.