Život na Zemlji vodi poreklo iz vode i bez nje ne bi bio moguć.

Veliki deo Zemljine površine pokriven je

vodom, u vidu mora, okeana, jezera i rečnih slivova, ali je za ljudsku upotrebu u smislu vode za piće i
druge namene dostupan samo mali deo.

Procenjuje se da je na planeti ukupna količina vode oko 1400 miliona kubnih kilometara, dok se samo
oko 2,5% odnosi na slatku vodu. Od navedene količine, svega oko 20% se uz tretman može iskoristiti
za ljudsku upotrebu. Smatra se da manje od 3 milijardi ljudi na Zemlji imaju minimalne sanitarne
uslove, u koje spada i pristup čistoj tekućoj vodi, a da veliki broj ljudi u zemljama u razvoju pati od
bolesti koje uzrokuje neispravnost higijenskih uslova i neadekvatna voda za piće. Nedostatak vode
najveći je globalni izazov modernog doba, zbog uticaja, kako na zdravlje populacije, tako i proizvodnju
hrane i energije.

Razvoj industrije i poljoprivrede su, uz nesumnjivi napredak, doneli i značajne poteškoće vezane za
snabdevanje vodom. Smatra se da u svetskoj potrošnji vode preovladava poljoprivreda, koja ujedno
čini i najvećeg zagađivača podzemnih voda koje se mogu koristiti za ljudsku upotrebu. Otpadne vode iz
industrije, najčešće završavaju u nekom od površinskih vodotokova.

Voda se u prirodi javlja u sva tri agregatna stanja, tečnom čvrstom i gasovitom, između kojih kruži, što
se naziva hidrološki ciklus. Budući da se tečna voda stalno zagađuje, smatra se da je čistoća
atmosferske vode najveća, međutim, sve veće zagađivanje atmosfere ovo dovodi u pitanje. Bez obzira
na to što voda spada u obnovljive izvore, voda se prolaskom kroz sva stanja menja, najčešće u
negativnom smislu, zbog prisustva zagađivača biološkog ili hemijskog porekla.

Za ljudsku upotrebu može se koristiti površinska voda, kao što su reke i jezera, ili dubinska voda, čiji se
kvalitet značajno razlikuje. Da bi se voda mogla koristiti, neophodno je prečistiti, za šta postoje različiti
postupci, od kojih je od izuzetnog značaja dezinfekcija. Važnost ovog procesa shvaćena je još srednom
19. veka u Britaniji, zbog stalne opasnosti od vodom prenošenih bolesti, kao što su tifus i kolera. Voda
koja nije prošla tretman dezinfekcije sadrži potencijalno opasne bakterije i viruse, koji su uzročnici
brojnih bolesti.

Dezinfekcija predstavlja uništavanje mikroorganizama u vodi, pri čemu se spore ne mogu uništiti.
Takođe, može se definisati i kao uništavanje ili inaktivacija određene vrste mikroorganizama, u
određenom stepenu njihovog razvoja. Najčešće primenjivena dezinfekciona sredstva u preradi vode su
na bazi hlora: slobodni hlor, kombinovani hlor i hlor dioksid, ali u upotrebi su i ozon i UV zračenje, koje
uništava mikroorganizme razgradnjom njihove DNK.

Veliki problem u pripremi vode za piće predstavljaju, pored različitih mikropolutanata i prirodne
organske materije (POM), koje nastaju kao rezultat kruženja vode između biosfere i geosfere.
Predstavljaju kompleksnu smešu organskog materijala, od koje potiču osobine vode, boja, ukus i miris.
POM koje se javljaju u prirodnim vodama sastoje se od hidrofobnih i hidrofilnih komponenata, od
kojih najveći deo čine hidrofobne kiseline, koje predstavljaju oko polovine ukupnog organskog
ugljenika u vodama.

POM imaju značajan uticaj na sve faze procesa tretmana vode, uključujući primenu hemikalija za
tretman vode i biološku stabilnost vode. Razlog su intenzivne primene koagulanata i dezinfekcionih
sredstava u procesu prerade vode, doprinose koroziji i oštećenju opreme i predstavljaju pogodnu
podlogu za razvoj mikroorganizama. Veoma značajan aspekt POM jeste uticaj na formiranje
nusproizvoda dezinfekcionih sredstava koja se koriste u prečišćavanju vode. U slučaju upotrebe
dezinfekcionih sredstava na bazi hlora, najzastupljeniji nusproizvodi koji nastaju su trihlorometani
(THM), halosirćetne kiseline i haloacetonitrili, uz druge, koji su manje zastupljeni, ali ne manje
značajni. Nusproizvodi dezinfekcije nastaju i u slučaju upotrebe ozona, gde spadaju aldehidi,
karboksilne i keto kiseline, kao i dikarboksilne kiseline i drugi proizvodi oksidacije ozonom. U
kombinovanoj primeni ozona i sredstava na bazi hlora, takođe nastaju nusproizvodi dezinfekcije, kao u
i kombinovanoj primeni UV zračenja i sredstava na bazi hlora.

Nusproizvodi dezinfekcije imaju dokazan štetni uticaj na zdravlje ljudi. Zbog rizika koji nosi dugotrajno
unošenje niskih koncntracija, njihovom izučavanju se poklanja značajna pažnja, posebno
mehanizmima nastajanja u prisustvu POM. Neophodno je da se tokom tretmana vode za piće, sadržaj
kako POM, tako i nusproizvoda dezinfekcije smanji na minimum kombinacijom različitih metoda za
tretman.