Чедомир Попов,

Политички фронтови Другог светског рата,

Нови Сад 1995., 151 стр.

Сваки рат који је вођен у историји човечанства је једна врло сложена
појава која није искључиво везана за војне акције, интервенције и отворене
војне сукобе на бојном пољу, већ се кроз појам рата прожимају и многи
сукоби на политичком, психолошком, моралном и идеолошком нивоу.

Ова два концепта ратовања, војни и политички су нераздвојиви.

Један од највећих ратова у историји је свакако Други светски рат, који није
највећи само по броју жртава који превазилази остале ратове у историји јер
је за само 6 година погинуло преко 70 милиона људи, већ је то рат у коме се
склапају бројни савези и пактови као и бројни политички потези које су
повлачили политичари свих земаља уплетених у рат.

Ова тема је посебно заинтересовала професора Чедомира Попова који

је написао дело Политички фронтови Другог светског рата. Професор
Попов је прво ову тему обрадио као специјални курс за студенте историје на
Филозофском факултету у Новом Саду jo[ 70-их година прошлог века. Затим
је допуњени део тог курса објавио као новински чланак у новосадском листу
Дневник али је одатле избачено око четвртина садржаја. Нешто касније је
као књига објављен цео адржај који је Чедомир Попов назвао Политички
фронтови Другог светског рата.

1
 Већ у увпдном делу књиге аутор говори на шта ће се највише
обазирати и шта ће са намером изоставити. Наводи да у средиште пажње
ставља само једну димензију Другог светског рата, а то је политичка
димензија. Такође говори да ће изоставити предисторију Другог светског
рата.

У првом делу књиге и у првом поглављу он даје кратке информације о

карактеру и месту рата у историји. Већ у другом поглављу даје хронолошку
периодизацију где наводи да војни историчари Други светски рат деле на 4
или 5 раздобља, од којих је прво раздобље ''Период Блицикрига'', а
последње ''Период пораза Осовина''. У четвртом поглављу даје кратак
прелед групацији сила. Пето и шесто поглавље даје такође кратак преглед
односа снага зараћених страна на самом почетку рата, као и снаге
неутралних сила.

Наредних девет поглавља говоре о првом периоду рата који се у почетку

водио само на тлу Европе па све до напада на СССР и уласка САД –а у рат.

Аутор у шеснестом поглављу прави пресек и на десет страна говори о

Нацистичком плану о томе како ће функционисати ''Нови поредак'' у Европи,
професор Попов је овде ставио акценат на Хитлерову идеју о расној подели
Европе и које све народе треба истребити са Европског тла, а који ће бити
потчињени вишој Аријевској германској раси.

Већ у наредном поглављу се бави колаборацијом у покореним земљама, а у

наредном поглављу посвећује пажњу ситуацији на далеком истоку и
Јапанској империјалистичкој политици. Након тога наставља се писање дела
о сада већ светском рату, ту обрађује теме попут стварања коалиције
уједињених народа, савезничких односа у првој половини 1943. Године,
капитулацијом Италије и Техеранске конференције.

Већ након обрађене Техеранске конференције аутор овог дела ће посебну

пажњу посветити покретима отпора у Европи од самог почетка рата па до
његовог краја.

2
Након теме која је обрађена о покретима отпора где је споменуо и простор
Југославије и објашњена улога истог у рату, он сада даје осврт на
међусавезничке односе након Техеранске конференције, о конференцији у
Јалти и капитулацији Немачке. У овом поглављу говори и о почецима тензије
међу савезницима која ће касније изазвати почетак Хладног рата.

Писањем о Постдамској конференцији полако приводи дело крају. Дело

завршава кратким епилогом који говори о крају Другог светског рата и о
ситуацији у свету након завршетка Другог светског рата и на крају самог рата.

Иако се на први поглед чини немогућим обрадити целокупну тему

Другог светског рата у сажетој форми, професор Чедомир Попов је успео да
тако једну велику целину прилагоди за читање не само научницима који се
баве историјографијом већ и самим љубитељима историје који ове теме
истражују лаички. Такође ово дело може послужити професорима основних
и средњих школа као додатни приручник.

Већ на самом почетку се види да у делу нема никакве пристрасности, већ да

се професор Попов служи само провереним информацијама и провереним
изворима. Како и сам наводи у библиографској белешци, он је дошао до
информација из архива који су доступни свима, те да ако читаоце
заинтригира ова тема да је даље истражују, читалац лако може наћи
опширније изворе.

Дело Политички фронтови Другог светског рата је како и сам Попов

наводи уско повезано са његовим другим делом које се назива ''Од Версаја
до Данцига'' који говори о предусловима рата па зато професор Попов није
шире обрађивао ту тему у делу Политички фронтови Другог светског
рата.

3
 Имајући у виду све што је наведено можемо закључити да је ово дело
од великог значаја и да одговара на сва постављена питања и захтеве где
концизно и сажето улази у суштину задате теме и прецизно објашњава са
разумевањем суштину полтичких токова вођеним за политичким столовима
изван бојног поља, такође показује идеологије и морална начела којима су се
политичари и диктатори тог доба водили. Улази у срж проблема одакле
објашњава даљи развој сукоба на војним и политичким фронтовима.

Ментор: Аутор приказа:

Проф. Дејан Антић Марјан Хаџић,

Бр индекса:1307

Филозофски
факултет Ниш,
2018.год.