1.

Теоријски оквир истраживања

У оквиру теоријског дела овог истраживања анализираћемо радове представника
дидактичког материјализма, односно утицај образовно- материјалних задатака у току
реализације наставе. У овом истраживању примењене су методе, а то су
дескриптивна и метода теоријске анализе.
Када се говори о теорији материјалног образовања као основни критеријум при
избору наставне материје наглашава се усвајање одређених знања - њихове количине
и степен корисности и примењљивости у животу. Инсистира се на енциклопедијском
прошири- вању обима знања. Сматрало се да не постоји потреба за издавањем
посебног задатка који би се односио на развој способности, јер се при усвајању
знања, без ^еког посебног напора, развијају и интелектуалне способности.
Најдосле^нији представник овог правца био је енглески педагог Спенсер који ј
:матрао да је неопходно проверавати степен

т
практичне корисности р ичитих знања, придајући посебну пажњу оним наставним
дисциплинама којих се има навећа корист. Његова идеја се на први поглед чинила
прих^атљивом. Он је извршио поделу наука према степену корисности на: \
• апстрактне (логика и ма\ематика)
• апстрактно-конкретце (фвдика, хемија, механика)
• конкретне (биологијја, геологцја, социологија)
Пошто материјално/(образовни) задаци имају велики значај и утицај на
реализацију наставе, шзојни теоретичари су је различито дефинисали.
Макс Реснер поднаставом подразумева „планско помагањеразвојау трајној
заједници (разреду) формираној према дечијем узрасту, и то буђењем схватања ради
стварања трајних диспозиција, за њихово самостално стицање, под непрекидним
надзором успеха.и
За Милана Јањушевића је настава „организовано планско учење односно стицање
знања, умења, вештина и навика, с једне стране, докје с друге, прогресивно мењање
личности према образовно-васпитним циље- вима који се постављају у настави.“
 Тихомир Продановић истиче да је „настава посебан дидактички организован
симултан васпитно-образовни рад који се остварује у посебним иституцијама, у коме
учествују наставник и ученици“.
Без обзира на различита схватања и различита дефинисања наставе, оно што је
веома значајно је знати да је настава једноставно речено „васпитно-образовни процес
у којем се плански и организовано спроводи васпитање и образовање ученика према
прописаном наставном плану, под руководством наставника, и уз активно учешће
ученика. Она је у ствари дејство три битна фа^тора: наставни садржаји, наставник и
ученик, а они заједно чине један ди^ктички троугао. Без једног од тих фактора није
могуће организовати нас\аву.
У историји наставе бкло је осцилација у третирању задатака наставе па се зато и
постављало п&грешно питање да ли је важније усвајање одређене количине знања
ил^ развијање способности. На ова питања одговарано је двема теоријама, а то су:
теорија материјалног образовања и теорија формалног образовања. ХУ оквиру овог
истраживања ми ћемо пажњу посветити материјално/образовним задацима наставе и
могућности њихове реализације у нашш4 условима.
Као резултат интен^ивног развоја науке свакодневно се ствара нова реалност, нови
процесУнове културне вредности, мења се стил живота људи, ствара се нова
перспектива за улогу и место човека у друштву. У овом контексту материјални
задатак наставе има велики значај. Он обезбеђује основне услове да ученици усвајају
одређени квантум знања.
Под знањем се подразумева систем научних чињеница и генерали- зација, које су
субјекти који уче схватити и упамтити.
Док се под обимом знања подразумева скуп факата, појмова и пра- вила која
ученици усвајају у наставном предмету или јединици. Све ове особине показују да је
процес усвајања знања веома сложен. У случају када се задатак наставе схвати само
као материјални, онда имамо појаву тзв. дидактичког материјализма. Он је резултат
интензивног развоја науке, њено диференцирање, богаћење новим сазнањима, итд.
Теорија матери- јалног образовања подразумева гледиште по коме се образовање
једног човека цени према количини знања којем располаже.
з

2* Методологија истраживања
2.1. Проблем и предмет истраживања
Проблем истраживања - задатака наставе је да обезбеди јединствени прилаз
настави изграђивањем концептуалног система који ће исказати објекат у његовој
целини. Премет дидактике се може означити као веза узајамних делова наставног
процеса и учења у њиховом јединству. Што се тиче материјално-образовних задатака
и могућности њихове реализације у нашим условима, што је основни проблем овог
истраживања истакнућемо једну од битних чињеница везану за овај проблем. Пошто
теорија материјалног образовања подразумева гледиште по коме се један човек цени
по количини знања којим располаже, истиче се чињеница да је ученик био у обавези
да стекне што више практичних знања, где је дошло до гомилања чињеница па и
оптерећености ученика.
Предмет истраживања јесте да се утврди разве^-схватања-ушатери- с јално-
образовним задацима, колико они утичу на реализацију наставе и шта ови задаци
заправо обезбеђују у процесу наставе.
Сматрамо да је овако формулисан предмет истраживања^веома:—~ значајан из
разлога што проучавањем материјалних задатака наставе увиђамо неопходне захтеве
који су усмерени ка:
• усвајању знања, стицању вештина и навика које су потребне за
живот;
• усвајању количине и степену знања, њихове корисности и
примењљивости у животу;
• развијању интелектуалних способности.
2.2. Дефинисање основних појмова
Кључне речи у овом истраживању су:
- настава
- материјално - образовни задаци
Настава је посебан домен постављања и остваривања циљева и задатака
васпитања и образовања. Може се дефинисати као васпитно- образовни процес у
којем се плански и организовано спроводи васпитање и образовање ученика према
прописаном наставном плану и програму, под руководством наставника и уз активно
учешће ученика. Она је заправо дејство три важна фактора: наставни садржаји,
наставник и ученик.1
Одсуство једног од ова три фактора онемогућује организовање наставе.
Под материјалним задатком наставе подразумева се усвајање знања, вештина и
навика. До појаве дидактичког материјализма долази и због тога што се знање
идентификује са интелектуалним развојем личности. То је гледиште по коме се
образовање једног човека цени према количини знања којим располаже. 2
Материјални задатак наставе има велики значај, а он обезбеђује основне услове да
ученици усвајају одређени квантум знања.
2.3. Циљ и задаци истраживања
Настава као најсистематичнији облик образовања остварује друштвено
прокламоване циљеве, док су задаци утврђени наставним планом и програмом и
остварују се кроз садржаје и друге активности. Многи теоретичари који се баве

1Ђорђевић Ј., Интелектуално васпитање и савремена школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2006, стр. 33
2Шеховић С., Дидактика, Учитељски факултет, Београд 2006, стр. 23.

6
наставом циљеве васпитања и образовања сматрају најважнијим питањем у
образовању.
У овом случају циљ истраживања јесте да се утврди ефекат примене образовно-
материјалних задатака наставе у нашим условима, као и да се утврде могућности
њихове реализације.
Задаци истраживања су:
1. утврдити које су основне детерминанте у успешној реализацији
материјално-образовних задатака наставе.
2. проучити и утврдити каква је улога наставника и ученика у процесу
остваривања наставног процеса.
3. утврдити да ли материјално-образовни задаци обезбеђују основне услове да би
ученици усвојили одређени квантум знања.

4. проучити могућности њихове реализације у нашим условима.

2.4. Хипотезе истраживања
На основу одређеног предмета, постављеног циља и задатака истраживања,
хипотезе би биле:
1. предпостављамо да материјално (образовни) задаци имају велики утицај на сам
наставни процес и омогућавају усвајање знања, стицање вештина и навика;
2. претпостављамо да материјални задаци наставе утичу на потпуно остваривање
наставних процеса;
3. претпостављамо да има велику улогу у саморазвоју и самоакту- ализацији
ученика;
4. претпостављамо да у сарадњи са бројним факторима који делују у настави утиче
на развој целекупне личности;
5. претпостављамо да материјални задаци наставе битно утичу на количину
стечених знања, као и на степен корисности и приме- њљивости тих знања у
животу.
2.5. Варијабле истраживања
У складу са предметом, циљем, задацима и хипотезама дефинишу се и
класификују варијабле и одређује њихов међусобни однос. Једна те иста варијалбла,
зависно од циља, односно задатка може у једном истраживању бити зависна, а у
другом независна. У овом истраживању смо одређивали зависне варијабле, а оне
представљају мишљења и ставове наставника и ученика по упитнику и степен
одговорности исказан кроз изношење мишљења и ставова.
2.6. Карактер истраживања
На основу свега наведеног до сада определила сам се да карактер истраживања
буде квантитативан и квалитативан. Постоји већа флексибилност у избору метода, с
обзиром да желимо да утврдимо како се реализују образовно-материјални задаци у
нашим условима и какви се проблеми односно потешкоће јављају приликом тоога.
2.7. Методе истраживања
У овом истраживању примењене су методе у складу са природом проблема,
предметом, циљем, задацима и постављеним хипотезама, а то
су:
1. метода теоријске анализе
2. дескриптивна метода
За прву методу сам се определила јер омогућава јасно одређење циља, задатака и
хипотеза истраживања, одређивање извора, фаза, времена, инструмената и техника
истраживања; проналажење и евидентирање података; откривање узрочно-
последичних односа, потврђивање или одбацивање полазне хипотезе ...
Дескриптивну методу карактерише опис педагошких појава, да би упознали
њихове карактеристике и повезаност међу њима. Ова метода је веома значајна у овом
истраживању, јер се њеном применом добијају чињенице које унапређују васпитно-
образовну праксу а самим тим и сарадњу наставника и ученика.
2.8. Технике и инструменти истраживања
У овом истраживању као технике коришћене су анкетирање и интервјуисање.
Наиме коришћен је анкетни лист и то, отвореног, затвореног и комбинованог типа.
Анкетирање је неопходно из разлога што се њиме добијају одређени подаци од
великог броја испитаника за

8
релативно кратко време. Код ових инструмената постоји могућност дописивања
одговора, уколико нисмо сигурни да предвиђене категорије обухватају целокупан
проблем. Добијени подаци се касније упоређују и анализирају. Техника интерјуисања
омогућује добијање корисних подата- ка јер се помоћу ње усмено постављају питања и
самим тим успоставља комуникација са испитаником. Интервју по облику може бити
везан и слободан. У везаном интервјуу основа за вођење разговора представља листа или
протокол са јасно утврђеним питањима. И он се по свом карактеру приближава
анкетирању, најчешће је индивидуални, али може бити и групни у случају када
интервјуиста води разговор са свим члановима једне групе.
2.9. Узорци истраживања
Узорак овог истраживања је намеран, а чине га в-одељеља од по 30- ученнка~и 50
наставника из основне школе „Свети Сава“ у Косовској Митровици.
2.10. Време и место истраживања
Истраживање ће бити обављено 15. маја 2013. године у основној школи „Свети Сава“
у Косовској Митровици. Анкетирање наставника и~ ■^рипиеа би требало да траје 20
минута. Пре него што им поделим упитнике, нагласићу им да ће се добијени подаци
користити за потребе израде истраживачког пројекта, као и то да је упитник анониман.
Замолићу их да дају искрене одговоре на постављена питања и да упитнике попуњавају
самостално. Поделићу испитаницима упитнике са упуством за попуњавање и по потреби
давати додатна објашњења. Анкетирање не би требало да траје дуже од 30 минута у
зависности од питања која постављамо испитаницима.
2.11. Статистичка обрада података
Након обављеног испитивања следи сређивање и припрема података, који су добијени
анкетирањем за статистичку обраду. У обради података ће бити примењени одговарајући
статистички параметри и методе. Статистичка обрада се темељи на утврђивању основних
показатеља - фреквенција и процената. Свако питање из упитника биће посебно
обрађено. Резултати добијени у овом истраживању, статистички ће се обрађивати,
израчунавањем процентуалних односа заступљености (појединих) одговора наставника и
ученика у упитнику. На основу тога може се доћи до закључка какво је мишљење
ученика и наставника о утицају материјално-образовних задатака наставе и могућност
њихове реализације у нашим условима.
2.12. Зиачај и карактер истраживања
Овим истраживањем биће обухваћена само тема а то је утицај материјално-
образовних задатака наставе у нашим условима. Најпре ћемо приступити теоријској
анализи утицаја материјалних задатака на сам процес наставе као и на интелектуални
развој као и важним факторима у настави, а то су наставник и ученик. Истраживање ће
бити усмерено на будућност. Добијени резултати ће нам појаснити бројна гледишта,
разјаснити неке недоумице и помоћи да схватимо колико материјално (образовни) задаци
утичу на целокупни развој личности ученика.

9
Литература
1. Ђорђевић Ј. (1990)., „Интелектуално васпитање и савремена школа“ Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд
2. Ђорђевић Ј., Поткорњак Н. (1990), „Педагогија“, Научна књига, Београд

3. Ђорђевић Ј., Трнавац Н. (2005), „Педагогија“, Научна књига, Београд

4. Јовановић Б. (2003), „Школа и васпитање“, Едука Д.О.О., Београд

5. Качапор С. (20039, „Садржаји из опште историје педагогије“, Панчево

6. Лакета Н., Василијевић Д. (2006), „Основи дидактике“, Учитељски факултет, Ужице
7. Шеховић С. (2006), „Дидактика“, Учитељски факултет, Београд
8. Круљ С. Раденко, Качапор С., Кулић Р., Педагогија“, Свет књиге, Треће допуњено
издање, Београд

10
3
Раденко С. Круљ, Качапор С., Кулић Р. Педагогија, Свет књиге, Београд 2003., стр. 173.