Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

Садржај

Увод.......................................................................................................................2
1. Географски положај Скадарског језера..........................................................3
2. Скадарско језеро..............................................................................................4
2.1. Историја националног парка................................ ............................5
3. Природна богатства Скадарског језера.........................................................6
4. Историја пловидбе националног парка..........................................................7

5.Споменици културе националног парка..........................................................8

6 Активни одмор на Скадарском језеру.............................................................9
7 Флора и фауна Скадарског језера.................................................................10
8. Закључак.........................................................................................................11
8. Литература......................................................................................................12
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

Увод

Са појмом национални парк први пут се сретамо 1872. год, када је

основан Јелоустон – први национални парк у свету. Национални парк
представља заштићено подручје земље или мора, издвојено ради очувања
њихове целовитисти, једног или више екосистем.
Након завршетка Другог светског рата, после доношења Устава ФНРЈ, међу
прим законима прихваћен је Општи закон о заштити споменика културе и
природним реткостима.
Општим законом о шумама 1947. године читава активност на заштити
природе одвија се у домену шумарства и отвара могућност оснивања
националних паркова.
Србија и Црна Гора је богата као што знамо природним и културним
вредностима, и коначном одлуком донешен је закон о признањима
националних паркова.
Тако да данас на територији Србије и Црне Горе укупно постоји 10
националних паркова: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-
планина, Биоградска гора, Дурмитор, Ловћен, Проклетије и наравно
Скадарско језеро о коме ћу на писати у овом семинарском раду.

2
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

1. Географски положај Скадарског језера

Национални парк Скадарско језеро се налази на граници између Црне

Горе и Албаније. Црној Гори припада 60% језера док осталих 40%
територији Републике Албаније.
Црногорски део језера са приобаљем, површине 40.000 ha, односно 25.400
ha водених површина и 14.600 ha ободног копна, проглашен је националним
парком 1983. године.
Живописно и по много чему јединствено Скадарско језеро сместило се у
зетско-скадаској котлини, задржавајући реком Бојаном контакт са
Јадранским морем, од којег га је у далекој прошлости одвојио ланац високих
планина.

Сл.1. Географски положај и кординате Скадарског језера

Извор. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Подгорица, Подгорица, страна 175.

1
Кићовић М. Драгомир, Јакшић Н. Предраг, Кићовић Т. Душан (2012), Основе заштите и
унапређења животне средине Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици,
Косовска Митровица и Београд.

3
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

2. Скадарско језеро

Највеће језеро на Балкану и уједно једини национални парк у коме

доминирају водени и мочверни екосистеми. Северна мочварна обала (око
20.000 ha) пружа идеалне услове за развој живог света, а посебно за живот
птица. На језеру живи и пресељава се око 281 врста птица, па Језеро има
статус подручја од међународног значаја за боравак птица и налази се на
светској листи водених станишта од међународног значаја.
У парку живи 48 врста риба, 50 врста сисара, бројни водоземци, гмизавци и
инсекти. Разноврстан је биљни свет како у самом језеру тако и у његовом
окружењу, а у летњим месецима ливаде локвања и воденог орашка могу да
се пружати километрима.
Скадарско језеро има богату историју и културну о чему сведоче бројни
археолошки локалитети, средњовековни манастири и цркве, утврђења и
народна архитектура (рибарска села, стари мостови, млинови и бунари).

Сл.2. Панорама националног парка Скадарко језеро

Извор. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Подгорица, Подгорица, страна 42.
2

2
Кићовић М. Драгомир, Јакшић Н. Предраг, Кићовић Т. Душан (2012), Основе заштите и
унапређења животне средине Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици,
Косовска Митровица и Београд.

4
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

2.1. Историја националног парка

Прве етничке групације на питомом и плодном простору Скадарског

језера везују се за гвоздено доба и илирско племе Лабеате, по којима је
Језеро добило име Лакус Лабеатис.
Седиште велике илирске државе, по претпоставкама археолога
највјероватније је било у зони Скадарског језера, у ареалу села Матагужа, у
којем је значајну улогу имала лабеатска цивилизација од 15 до 5 века п.н.е.
Басен Скадарског језера био је центар Дукљанско-зетске државе, што
потврђују и овдашње владарске пријестонице - Дукља, Крајина, Папратна,
Скадар, Жабљак.
У доба Војислављевића од 9 до 12 века Зета се изборила за државну и
црквену независност. Са владавином Немањића од 12 - 14 века, католичка
традиција почиње да уступа мјесто православљу.
Око 1360. године јавља се нова династија Балшићи, који ће Зету одвојити од
централне српске власти, осамосталти је и проширити територијално.
Почетком 15 века на простору Горње Зете господари Црнојевићи стварају
нову државу која се све чешће назива Црна Гора.
Почетком 16 века, падом Црнојевића, Црна Гора је припојена Скадарском
санџакату.

Сл.3. Скадарско језеро у прошлости

Извор. Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за
уџбенике и наставна средства АП Косово, Приштина, страна.111.

3
Кићовић М. Драгомир, Јакшић Н. Предраг, Кићовић Т. Душан (2012), Основе заштите и
унапређења животне средине Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици,
Косовска Митровица и Београд.

5
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

3. Природна богатства Скадарског језера

У брдовитом појасу Језера, у пећинама и окапинама, пронађени

материјални остаци свједоче да почетак људског живота на овим
просторима потиче још од најстаријих праисторијских епоха.
Метално доба карактеришу надгробни споменици тумули, камени око
Хумског залива и земљани у атарима села Матагужа и Горњих Вуковаца.
Илирско-хеленистичком и римском периоду, од средине ИИИ - И в.с.е.
припадају градине Самобор у Хотском заливу и Балшин град код Понара.
Из истог периода су законом заштићени археолошки локалитети Облун у
Горњем блату, некропола Веле ледине у старом Гостиљу и Мљаце у
Матагужима са локацијама Црквине, Ћурићи и Кремењача.
Периоду антике приписују се Плоча близу извора Витоја у Хумском заливу,
Кирза код Сукурућа, Мала Мрка код Матагужа, Дуровина близу Гостиља.
Средњевјековна археологија заступљена је у већем броју некропола,
утврђења, манастирских комплекса и цркава. Међу њима су евидентирани и
неистражени локалитети око Горњег блата - Скупо, Космача, Сињац, Ћелија
гољемадска, Плавница у Зети и Ћафкиш код Вуксан Лекића у Малесији.

Сл.4. Природна лепота националног парка

Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за уџбенике и
наставна средства Подгорица, страна 51.

4
Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за уџбенике и
наставна средства АП Косово, Приштина

6
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

4. Историја пловидбе националног парка

Први писани подаци о пловидби по Скадарском језеру потичу још из

167. г.п.н.е. када је овим просторима владао илирски краљ Генције. У давна
времена по Језеру се пловило примитивним средствима трупинама,
издубљеним од једног дебла дрвета, шуљицама и чуновима покретаним
веслима, а нешто касније лађама с јарболом на једра.
Лађе за пловидбу по Језеру и ријеци Бојани, правили су вјешти локални
мајстори, нарочито Крајињани и Широчани, користећи аутохтоно дрво
кестена, мурве, кошћеле и храста. Служиле су за превоз терета и људи и
рибарење околном становништву, а често и у борбама за одбрану од
бројних освајача.
Појава пароброда половином 19. века и развој бродарства на Језеру
утицао је на смањење и нестанак лађа. Крајем 19 века почињу да плове и
прве црногорске јахте и пароброди књажевске породице Петровић.
Главне луке биле су у Вирпазару, Липовику, Плавници и Скадру. Прву
редовну путничко-теретну линију на Језеру започео је пароброд Жабљак
1885. године.

Сл.5. Пловидба

5
Кићовић М. Драгомир, Јакшић Н. Предраг, Кићовић Т. Душан (2012), Основе заштите и
унапређења животне средине Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици,
Косовска Митровица и Београд.

7
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

5. Споменици културе националног парка

Међу законом заштићеним непокретним културним добрима, у

границама Националног парка налази се шест манастира, четири тврђаве и
три профана споменика.
Манастирски комплекси су најзначајније сакралне цјелине, настали у
периоду од 11 - 19 века. Најстарији су Пречиста крајинска код Остроса из 11
века из доба Војислављевића и немањићки манастир Св. Николе на
Врањини из 13 века. На острвцима, поред крајинске обале, Балшићи подижу
манастире са скромним гробним црквама крајем 14 и почетком 15 века
Старчево, Бешку и Морачник, са црквама тролисне основе.
Архитектонски комплекси Црнојевића из друге половине 15 века су утврђени
град Жабљак Црнојевића, Манастир Ком и Обод - Ријечки град.
Сви манастири у региону Скадарског језера данас су активни духовни
центри, осим Пречисте Крајинске који је у рушевном стању.

Сл.6. Значајни споменици културе

Извор. Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за
уџбенике и наставна средства Подгорица. страна 221.

6
Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна средства
Подгорица, Подгорица

8
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

6. Активни одмор на Скадарском језеру

Центар за посјетиоце Врањина - кроз карактеристичне експонате

фауне, флоре, културног насљеђа, аудио и видео презентација,
представљене су природне и културне вриједности националних паркова
Црне Горе.
Садржаји Центра су: галерија са експонатима природе, рељефи
националних паркова Црне Горе, етно соба, сала за пројекције и
сувенирница.

Сл.7. Центар за посетице Врањина

Извор. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Подгорица, Подгорица. страна 31

Центар за посетиоце Вирпазар - у Центру су на интерактиван начин

представљене туристичке активности у Парку, са посебним нагласком на
винске, пешачке и бициклистичке стазе.

7
Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна средства
Подгорица, Подгорица

9
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

7. Флора и фауна Скадарског језера

Екосистем Скадарског језера је изузетно сложен, субмедитеранског

типа, са доминацијом слатководних и мочварних биотопа нарочито уз
сјевернуну обалу, али и присуством шумошикара, гарига и камењара на
јужним карстним падинама, што свеукупно указује на флористичку и
вегетацијску разноврсност и богаство.
Заједница алги Скадарског језера, одликује се огромном разноврсношћу
микрофитских и макрофитских представника, каква се јавља само у
тропским и субтропским акватичним системима.
Мочварна вегетација заузима велики простор уз северну обалу и заливе.
Граде је заједнице флотантних (жути и бијели локвањ, касорања) и
емерзних водених биљака (трска, рогоз, шевар, жука и др.). Субмерзне
врсте појављују се испод воде, нарочито на плитком и муљвито-песковитом
језерском дну.
Водоплавне шуме - на плавним теренима северне обале егзистирају
различите врсте врба, градећи шумарке, а уз ушће Мораче пространу, густу
врбову шуму. Дубље у копно, на пар локалитета, налазе се стабла
ендемичног скадарског храста, заштићеног као ријетка и угрожена врста.

Сл.8. Очување животне средине

Извор. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Подгорица, Подгорица. страна. 187.

8
Кићовић М. Драгомир, Јакшић Н. Предраг, Кићовић Т. Душан (2012), Основе заштите и
унапређења животне средине Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици,
Косовска Митровица и Београд.

10
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

Закључак

Скадарско језеро је идеално за различите врсте активног одмора.

Крстарење језером је дефинитивно нешто што морате пробати када дођете
у неко од туристичких места. Такође сте у могућности кајакарити, возити се
бициклом пратећи маркиране бициклистичке стазе, пјешачити залеђем
Скадарског језера, уживати у Црмничком вину и домаћим специјалитетима
које су припремиле локалне домаћице, обилазити културно-историјске
споменике, а када се уморите опијени љепотом можете преноћити у хотелу.
Својом прекрасном обалом Скадарско језеро плијени и очарава бројне
посјетиоце. На самом језеру налази се и велики број православних
манастира на острвима "Горицама". Манастири датирају чак из 14 века и
представљају највреднији сегмент културне баштине у Националном Парку
и Црној Гори уопште.

11
Национални парк Скадарско језеро Ивановић Милан 1104/2014

Литература

1.http://www.avit.co.rs
2. http://www.izjzkg.rs
3. Рожаја, Д., Јаблановић, М., (1980) Загађење и заштита животне средине, Завод за уџбенике и
наставна средства АП Косово, Приштина
4. www.atsdr.cdc.go
5. Ђукановић, М., (1991) Еколошки изазов, Елит, Београд
6. Савић, И., (1995) Екологија и заштита животне средине, Завод за уџбенике и наставна
средства Подгорица, Подгорица
7. Величковић, Д., (1998) Електромагнетна зрачења 1 - Електрична зрачења,
Факултет заштите на раду у Нишу, Ниш
8.Стаменковић, С., и група аутора (2001) Географска енциклопедија -
насеља Србије, Стручна књига, Београд
9. http://fr.academic.ru

12