Marko Naric - Master Rad

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ
Марко Нарић
M3 17/2017
ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА ЛОКАЛОГ

ОТПОРА ПОСТАВЉЕНОГ ИСПРЕД
МЕРНЕ БЛЕНДЕ НА СТРУЈНЕ
ПАРАМЕТРЕ
ЗАВРШНИ РАД
- Мастер академске студије -
Нови Сад, мај 2019.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
21000 НОВИ СА Д, Трг Доситеја Обрадови ћа 6
КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА
Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:
Тип документације, ТД: Монографска документација
Тип записа, ТЗ: Текстуални штампани материјал
Врста рада, ВР: Завршни (мастер) рад
Аутор, АУ: Марко Нарић
Ментор, МН: Проф. др Синиша Бикић
Наслов рада, НР:
Истраживање утицаја локалног отпора постављеног испред мерне
бленде на струјне параметре
Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Српски
Земља публиковања, ЗП: Србија
Уже географско подручје, УГП: Војводина
Година, ГО: 2019.
Издавач, ИЗ: Ауторски репринт
Место и адреса, МА: Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6
Физички опис рада, ФО: 6/73/20/36/73/45
(поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)
Научна област, НО: Машинство

Научна дисциплина, НД: Гасна и нафтна техника
Предметна одредница/Кqучне речи, ПО: Мерна бленда, мерење протока, ваздух, локални отпор
УДК
Чува се, ЧУ: Библиотека ФТН, Трг Доситеја Обрадовића 6, Нови Сад
Важна напомена, ВН: -
Извод, ИЗ: Предмет мастер рада била је мерна бленда, уређај за мерење протока
флуида. Циљ мастер рада био је да се истражи утицај локалног отпора
постављеног испред мерне бленде на следеће струјне параметре:
разлику притиска, пад притиска, губитак струјне снаге, коефицијент
протока и поврат притиска. Разматрана је мерна бленда са једним и
мерна бленда са више отвора. Анализа је урађена применом рачунарске
динамике флуида. Закључено је да локални отпор постављен испред
мерне бленде утиче на наведене струјне параметре.
Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:
Чланови комисије, КО: Председник: Проф. др Маша Букуров
Члан: Доц. др Миливој Радојчин Потпис ментора

Члан, ментор: Проф. др Синиша Бикић
UNIVERSITY OF NOVI SAD  FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO:

Identification number, INO:
Document type, DT: Monographic publication
Type of record, TR: Printed textual manual
Contents code, CC: Master thesis
Author, AU: Marko Narić
Mentor, MN: Assoc. Prof. Siniša Bikić, PhD
Title, TI:
Researching of influence of local flow resistance placed in the front of orifice
meter on flow parameters
Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: Serbian
Country of publication, CP: Serbia
Locality of publication, LP: Vojvodina
Publication year, PY: 2019
Publisher, PB: Author’s reprint
Publication place, PP: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6
Physical description, PD: 6/73/20/36/73/45
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
Scientific field, SF: Mechanical engineering

Scientific discipline, SD: Gas and oil engineering
Subject/Key words, S/KW: Orifice meter, measurement of flow rate, air, local flow resistance
UC
Holding data, HD: Library of Faculty of Tehnical Sciences, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad
Note, N: -
Abstract, AB: The subject of this master thesis was orifice meter, device for measurement
fluid flow rate. The aim was to analyse and determine influence of local flow
resistance placed in front of orifice meter on the flow parametars: pressure
drop, pressure loss, fluid energy loss, discharge coefficient and pressure
recovery. It`s considered orifice meter with single and orifice meter with
multiple fluid hole openings. Analysis was done by using computational fluid
dynamics (CFD). It was concluded that local flow resistance placed in the front
of orifice meter have influnace on listed fluid parameters.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE:
Defended Board, DB: President: Full. Prof. Maša Bukurov, PhD
Member: Asst. Prof. Milivoj Radujčin, PhD Menthor's sign

Member, Mentor: Assoc. Prof. Siniša Bikić, PhD
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ  ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Датум:
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Тр г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6
ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ЗАВРШНОГ Лист/Листова:

(МАСТЕР) РАДА 1/1
(Податке уноси предметни наставник - ментор)

а) Мастер академске студије
Врста студија: б) Специјалистичке струковне студије
Студијски програм: Енергетика и процесна техника

Руководилац
студијског програма: Проф. др Младен Томић
Студент: Марко Нарић Број индекса: М3 17/2017

Област: Гасна и нафтна техника
Ментор: Проф. др Синиша Бикић
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИХ (Мастер) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
- проблем – тема рада;
- начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера неопходна;
- литература
НАСЛОВ ЗАВРШНОГ (МАСТЕР) РАДА:

ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА ЛОКАЛНОГ ОТПОРА ПОСТАВЉЕНОГ ИСПРЕД МЕРНЕ
БЛЕНДЕ НА СТРУЈНЕ ПАРАМЕТРЕ
ТЕКСТ ЗАДАТКА:
Завршним радом дефинисани су следећи задаци:
 приказати теоријске основе мерења протока флуида мерним блендама;
 применом рачунарске динамике флуида истражити утицај локалног отпора постављеног испред
мерне бленде на следеће струјне параметре: разлику притиска, пад притиска, губитак струјне
снаге, коефицијент протока и поврат притиска;
 утицај локалног отпора истражити за мерну бленду са једним и мерну бленду са више отвора;
 нумеричке симулације урадити за сув ваздух на температури 22 оC, брзине струјања 2,5, 5 и 10
m/s и притиске 4, 8 и 12 bar;
 укратко приказати подешавање једне нумеричке симулације и
 на основу резултата нумеричких симулација извести одговарајуће анализе и закључке у погледу
утицаја локалног отпора на струјне параметре.
Руководилац студијског програма: Ментор рада:
Проф. др Младен Томић Проф. др Синиша Бикић
Примерак за: - Студента; - Ментора

Sadržaj
Oznake ...................................................................................................................................................... 1
1. Uvod ..................................................................................................................................................... 4
2. Aktuelno stanje u oblasti istraživanja ................................................................................................... 5
2.1. Uvod .............................................................................................................................................. 5
2.2. Vrste mernih blendi ....................................................................................................................... 6
2.3. Princip rada merne blende ............................................................................................................. 9
2.4. Pregled stanja u oblasti istraživanja računarskom dinamikom fluida ......................................... 11
3. Materijal i metod ................................................................................................................................ 13
3.1. Fizičke osobine suvog vazduha ................................................................................................... 13
3.2. Plan numeričkih simulacija ......................................................................................................... 13
3.2.1. Geometrija mernih blendi ..................................................................................................... 13
3.2.2. Geometrija referentnih deonica i konfiguracije kolena ........................................................ 14
3.3. Strujni parametri .......................................................................................................................... 18
3.4. Plan verifikacije rezultata numeričkih simulacija ekspirementalnom metodom ......................... 22
4. Podešavanje numeričke simulacije za blendu sa više otvora ............................................................. 25
4.1. Formiranje geometrijskog modela............................................................................................... 25
4.2. Definisanje ulazne i izlazne površine tela ................................................................................... 33
4.3. Formiranje geometrijskog dela .................................................................................................... 35
4.4. Pridruživanje geometrijskog dela regionu ................................................................................... 35
4.5. Definisanje tipa granica ............................................................................................................... 37
4.6. Generisanje mreže ....................................................................................................................... 38
4.7. Podešavanje fizičkog kontinuma (fizičkog modela) ................................................................... 40
4.8. Podešavanje fizičkih svojstava fluida.......................................................................................... 41
4.9. Podešavanje kriterijuma zaustavljanja numeričke simulacije ..................................................... 41
5. Rezultati i diskusija ............................................................................................................................ 45
5.1. Verifikacija rezultata numeričkih simulacija .............................................................................. 45
5.2. Rezultati numeričkih simulacija .................................................................................................. 47
5.2.1. Razlika pritiska ..................................................................................................................... 52
5.2.2. Pad pritiska ........................................................................................................................... 56
5.2.3. Gubitak strujne snage ........................................................................................................... 60
5.2.4. Koeficijent protoka ............................................................................................................... 63
5.2.5. Rezultati parametarskih vrednosti povrata pritiska .............................................................. 67
6. Zaključak ............................................................................................................................................ 72
Literatura ................................................................................................................................................ 73
Oznake
A - površina poprečnog preseka [m2]
A1 - površina poprečnog preseka svetlog dela cevi [m2]
A2 - ukupna površina poprečnog preseka svetlih otvora merne blende [m2]
cp, cv - specifična toplota [kJ/kgK]
r - poluprečnik lokalnog otpora [m]
D - unutrašnji prečnik cevi [m]
d - prečnik koncentričnog otvora merne blende [m]
g - gravitaciona konstanta ubrzanja [m/s2]
h - geodezijska visina [m]
L - dužina posmatrane deonice povrata pritiska [m]
Luk - ukupna dužina ravne deonice ispred merne blende bez kolena [m]
L0 - najveća dužina ravne deonice između merne blende i kolena [m]
L1 - dužina ravne deonice između merne blende i kolena [m]
L2 - dužina ravne deonice iza merne blende [m]
Lk - dužina lokalnog otpora [m]
Ln - parametarska dužina cevne deonice [-]
pn - parametarski pritisak [-]
Lx - dužina deonica od 1D ispred do 7D iza merne blende [m]
px - izmereni pritisak na deonicama od 1D ispred do 7D iza merne [Pa]
p - pritisak [Pa]
p1 - pritisak ispred merne blende [Pa]
p2 - pritisak iza merne blende [Pa]
p3 - pritisak na kraju cevne deonice [Pa]
p1exp - izmeren pritisak ispred merne blende tokom eksperimenta [Pa]
Q1 - zapreminski protok fluida ispred merne blende [m3/s]
1
Q2 - zapreminski protok fluida iza merne blende [m3/s]
Re - Rejnoldsov broj [-]
R - gasna konstanta vazduha [J/kgK]
k - odnos specifičnih toplota [-]
T - temperatura fluida (vazduha) [K]
Texp - izmerena temperatura vazduha tokom eksperimenta [K]
v - brzina strujanja fluida (vazduha) [m/s]
v1 - brzina strujanja vazduha na ulazu u cevovod [m/s]
ṁexp - eksperimentalno izračunat maseni protok vazduha [kg/m3]
ṁ - maseni protok fluida (vazduha) [kg/s]
M - molarna masa [kg/kmol]
Grčke oznake
 - odnos površina svetlih otvora merne blende i cevi [-]
ΔP - gubitak strujne snage [W]
p1-2 - razlika pritisaka [Pa]
Δp1-3 - pad pritiska [Pa]
(p12 ) L0 - razlika pritiska pri referentnoj deonici L0 [Pa]
(p12 ) L1 - razlika pritiska pri položaju lokalnog otpora L1 [Pa]
(p13 ) L0 - pad pritiska pri referentnoj deonici L0 [Pa]
(p13 ) L1 - razlika pritiska pri položaju lokalnog otpora L1 [Pa]
(P)L0 - gubitak strujne snage pri referentnoj deonici L0 [W]
(P)L1 - gubitak strujne snage pri položaju lokalnog otpora L1 [W]
p1-2)sim - razlika pritiska dobijena numeričkim simulacijama [Pa]
p1-2)exp - razlika pritiska izmerena tokom eksperimenta [Pa]
 - dinamička viskoznost fluida [Pa·s]

2
 - koeficijent protoka [-]
 - gustina fluida (vazduha) [kg/m3]
exp - eksperimentalno izračunata gustina vazduha [kg/m3]
𝜀 1-2 - relativna razlika pritiska [%]
(𝜀 1-2)sr - srednja vrednost relativne razlike pritiska [%]
𝜀 1-3 - relativni pad pritiska [%]
(𝜀 1-3)sr - srednja vrednog relativnog pada pritiska [%]
 P - relativni gubitak strujne snage [%]
(  P )sr - srednja vrednost relativnog gubitka strujne snage [%]
𝜀𝜇 - relativni koeficijent protoka [%]
(𝜀𝜇 )sr - srednja vrednost relativnog koeficijenta protoka [%]
𝜀 sim - relativna razlika pritiska numeričkih simulacija [%]
(𝜀 sim)sr - srednja vrednost relativne razlike pritiska numeričkih simulacija [%]
3
1. Uvod
Merenje protoka fluida je izuzetno široko zastupljeno u industriji, nauci i svakodnevnom životu.
Fluidi čiji se protoci mere mogu biti jednofazni ili višefazni fluidi. Pod jednofaznim fluidom
podrazumeva se fluid koji se javlja u obliku tečnosti ili gasa, dok se višefazni fluid javlja u obliku
mešavine tečnosti, gasa ili čvrstih čestica.
Po definiciji razlikuje se zapreminski protok Q (m3/s) i maseni protok ṁ (kg/s), koji se računaju
kao:
Q  v A, (1.1)
m   Q , (1.2)
gde su:
v - brzina strujanja fluida [m/s];
A - površina poprečnog preseka [m2] i
 - gustina fluida [kg/m3].
Predmet master rada bila je merna blenda, uređaj koji predstavlja jedan od najzastupljenijih merila
protoka zbog niza svojih prednosti. Merna blenda se postavlja u pravolinijski deo cevovoda i služi
za stvaranje razlike strujnih pritisaka kojim se uz poznavanje stanja fluida i geometrijskih osobina
cevovoda izračunava protok.
Cilj master rada bio je da se istraži uticaj lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende na
sledeće strujne parametre: razliku pritiska, pad pritiska, gubitak strujne snage, koeficijent protoka
i povrat pritiska. Uticaj lokalnog otpora na navedene strujne parametre urađen je za dve merne
blende:
 mernu blendu sa jednim (SHO) i
 mernu blendu sa više otvora (MHO).
Obe razmatrane merne blende nalazile su se u cevovodu prečnika D=70,3 mm gde je odnos
površina poprečnog preseka svetlog dela merne blende i cevi iznosio =0,55. Dobijene vrednosti
strujnih parametara su se upoređivale za različite položaje lokalnog otpora postavljenog ispred
merne blende sa vrednostima dobijenim u slučaju kada se u cevovodu ne nalazi lokalni otpor.
Vrednosti položaja lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende iznosile su 5D, 10D, 15D,
22D i 30D. Kao lokalni otpor koristilo se koleno sa uglom od 90o i poluprečnikom r=D=70,3 mm.
Istraživanje je urađeno pri parametrima strujanja suvog vazduha na temperaturi 22 oC, brzinama
strujanja na ulazu u cevovod 2,5, 5 i 10 m/s i pritiscima 4, 8 i 12 bar.
Metod koji se koristio za dobijanje željenih rezultata neophodnih za analizu i poređenje bila je
računarska dinamika fluida (Computational Fluid Dynamics - CFD). Korišćen je komercijalni
softverski paket STAR CCM+ čiji je rad zasnivan na rešavanju jednačina metodom konačnih
zapremina.
4
2. Aktuelno stanje u oblasti istraživanja
2.1. Uvod
Prigušnice su uređaji postavljeni u pravolinijski deo cevovoda za stvaranje razlike strujnih
pritisaka kojim se uz poznavanje stanja fluida i geometrijskih osobina cevovoda izračunava protok.
Merna blenda je jedna od najčešćih prigušnica koja se koristi u praksi za merenje i kontrolu
protoka. Potrebne osnovne veličine pri izračunavanju strujanja fluida u cevi proizvoljnog
poprečnog preseka su pritisak p, gustina , temperatura T i brzina strujanja fluida v. Tipičan izgled
preseka merne blende prikazan je na slici 2.1 (Instrumentation Tools, 2019).
Slika 2.1 Merna Blenda (Instrumentation Tools, 2019)
Standardna merna blenda se izrađuje u obliku tanke čelične ploče debljine 2-6 mm i ugrađuje se
između dve prirubnice. Na čeličnoj ploči se nalazi jedan ili više kružnih otvora pomoću kojih se
ostvaruje razlika pritiska Δp1-2, slika 2.2, gde presek 1 predstavlja mesto na kome dolazi do
promene parametara fluidne struje, a presek 2 predstavlja mesto na kome je mlaz fluida najuži i
naziva se vena kontrakta.
Slika 2.2 Pad pritiska na mernoj blendi (Radovanović, 2019)
5
Pritisak od najvećeg značaja u ovom radu se merio ispred merne blende za dužinu unutrašnjeg
prečnika cevi D i iza merne blende za polovinu dužine unutrašnjeg prečnika cevi D/2, slika 2.3.
Osnovni parametar merne blende predstavlja odnos površina poprečnog preseka svetlog dela
blende i cevi, koji se označava sa .
Slika 2.3 Mesto merenja pritisaka ispred i iza merne blende (Radovanović, 2019)
Merne blende poseduju nekoliko prednosti u odnosu na ostala merila protoka kao što su:
 prosta konstrukcija;
 pristupačna cena;
 laka montaža između prirubnica;
 nema pokretnih delova;
 veliki opseg veličina i mali rast cene i
 pogodne su za većinu gasova i tečnosti.
Međutim, poseduju i određene nedostatke:

 nesigurnost u opsegu od 1-2 %;
 mali merni opseg od 4:1;
 opasnost od erozija ivica sto može doprineti većoj netačnosti u merenju razlike pritisaka a
samim tim i merenju protoka;
 ponekad veliki pad pritiska na izlazu, čak i do 60-80 % manji od ulaznog pritiska i
 zahteva ravne prave deonice ispred i iza merne blende.
2.2. Vrste mernih blendi

Merne blende se mogu podeliti prema različitim kriterijumima. Prema rasporedu otvora na:
 merne blende sa koncentričnim otvorom i
 merne blende sa ekscentričnim otvorom,
prema obliku ivice na:

 merne blende sa zaobljenom ivicom i
 merne blende sa koničnom ivicom,
i prema broju otvora na:

 merne blende sa jednim otvorom i
 merne blende sa više otvora.
6
Merne blende sa koncentričnim otvorom se najčešće koriste kod merenja protoka prigušnicama.
Ova vrsta mernih blendi ima otvor čija se aksijalna osa poklapa sa osom cevi, slika 2.4 (Prisma
Instruments, 2019). Minimalna debljina blende je u zavisnosti od cevi, data standardom. U skladu
sa preporučenim savetima, odnos prečnika otvora blende i cevi =d/D ne sme prekoračiti
preporučene limite.
Preporučuje se upotreba kod čistih tečnosti, gasova i vodene pare Rejnodsovih brojeva od 10 do
10000. Najveće prednosti su im veoma jednostavna konstrukcija, velika preciznost, ekonomičnost
i laka montaža.
Slika 2.4 Merna blenda sa koncentričnim otvorom (Prisma Instruments, 2019)
Merne blende sa ekscentričnim otvorom imaju okrugli otvor čija se aksijalna osa razlikuje od ose
unutrašnje cevi, slika 2.5 (Prisma Instruments, 2019). Ovaj tip blendi najčešće je korišćen za
merenje protoka tečnosti koji nose sa sobom male količine neabrazivne materije ili za merenje
protoka gasa sa malim količinama tečnih čestica, jer zbog same konstrukcije, čvrste čestice i
tečnost u gasu lakše prolaze kroz blendu i sprečava se pojava nagomilavanja kondenzata ili
skupljanje gasova ispred merne blende.
Slika 2.5 Merna blenda sa ekscentričnim otvorom (Prisma Instruments, 2019)

7
Merna blenda sa zaobljenom ivicom ima ivicu sa definisanim radijusom čija je vrednost u funkciji
od prečnika merne blende, slika 2.6 (Golden Mountain Enterprise, 2019). Koriste se za fluide
visoke viskoznosti uz Rejnoldsove brojeve u vrednosti od 2000 do 10000.
Slika 2.6 Merna blenda sa zaobljenom ivicom

(Golden Mountain Enterprise, 2019)
Merne blende sa konusnom ivicom imaju kosinu sa uglom od 45° usmerenu ka fluidnoj struji.
Koriste se za još niže Rejnoldsove brojeve nego kod mernih blendi sa zaobljenom ivicom (od 80
do 2000), slika 2.7 (Golden Mountain Enterprise, 2019).
Slika 2.7 Merna blenda sa koničnom ivicom (Golden Mountain Enterprise, 2019)
Segmentna merna blenda primenjuje se za merenje protoka gasova koji sadrže vodu, kao i kod
hidrauličnog transporta peska i ruda, i pneumatskog transporta rasutih materijala. Uopšte,
primenjuje se kada se radi o jako zaprljanim fluidima.
Otvor blende je kružni odsečak, slika 2.8 (Prisma Instruments, 2019). Karakteristika ove blende je
promenljivost odnosa otvora. Dok je kod normalnih prigušnica odnos otvora konstantan, a protok
se određuje iz radnog pritiska, ovde se ručno ili automatski menja odnos otvora zbog mogućih
pojava vibracija i manjih pomeranja cevovoda, a radni pritisak održava se konstantnim.
8
Slika 2.8 Segmentna merna blenda (Prisma Instruments, 2019)
2.3. Princip rada merne blende

U mehanici fluida za vektorsko polje brzine vezuje se pojam strujnice (strujne linije) i pojam
putanje (trajektorije) fluidnog delića. Strujnica dočarava sliku o strujanju u bilo kom trenutku jer
pokazuje tendenciju orijentacije fluidnih delića. Strujnice su linije kojima je brzina fluidnih delića
tangenta u svakom vremenskom trenutku. One daju trenutnu sliku polja brzine. U sledećem
vremenskom trenutku položaj strujnica može biti sasvim drugačiji (Bukurov, 2013).
Prilikom strujanja fluida u cevi brzina se menja po poprečnom preseku cevi, na sredini je najveća
dok je na zidu cevi jednaka nuli. U inženjerskoj praksi uvodi se pojam srednje brzine koja se dobija
kao količnik protoka i površine poprečnog preseka cevi u kojoj struji fluid. Strujni režim određuje
Rejnoldsov broj i može biti laminaran, prelazan ili turbulentan. Na slici 2.9 prikazane su strujnice
prilikom strujanja fluida kroz mernu blendu.
Slika 2.9 Strujanje fluida kroz mernu blendu (Cvijanović, 1998)

9
Pri strujanju fluida kroz cevovod strujnice su paralelne sve dok se ne pojavi neka prepreka,
odnosno promena vektora brzine. Pri tome je pritisak konstantan jer fluid struji slobodnom
putanjom bez prigušenja. Prilikom prolaska fluida kroz mernu blednu dolazi do prigušenja gde
pritisak neposredno ispred blende neznatno raste, zbog udara strujnica o prednju stranu tamnih
delova blende. Ispred merne blende u slojevima blizu zida, usled usporavanja fluida, dolazi do
odvajanja strujnica i formiranja vrtloga u prostoru između strujnica koje dodiruju otvor blende i
zida cevi.
Brzina fluidne struje kroz svetli deo blende raste, usled suženog strujnog preseka, a pritisak pri
tome opada sve dok fluidna struja iza blende ne formira tzv. venu kontraktu. Vena kontrakta je deo
strujnog preseka sa najvećom brzinom strujanja i najnižom vrednosti pritiska prilikom strujanja
fluida kroz mernu blendu. Protok fluida se izračuna na osnovu nastale razlike pritisaka ispred
(neuznemireni deo fludine struje) i iza merne blende (pritisak u veni kontrakti).
Uznemirena fluidna struja u cevnoj deonici iza blende teži da se ustali pa se brzina fluidne struje
smanjuje a pritisak povećava što se naziva povrat pritiska. Najviša vrednost pritiska u cevnoj
deonici iza merne blende je manja od vrednosti pritiska ispred merne blende zbog lokalnih
gubitaka. Pad pritiska predstavlja razliku između dve neuznemirene fluidne struje ispred i iza
merne blende. Na slikama 2.10 i 2.11 prikazane su brzine fluidne struje u skalarnom i vektorskom
obliku pri strujanju fluida kroz mernu blendu sa jednim otvorom.
Slika 2.10 Prikaz brzine fluidne struje u skalarnom obliku
Slika 2.11 Prikaz brzine fluidne struje u vektorskom obliku
10
2.4. Pregled stanja u oblasti istraživanja računarskom dinamikom fluida
Većina problema u oblasti mehanike fluida opisana je nelinearnim parcijalnim diferencijalnim
jednačinama koje nemaju opšte analitičko rešenje. To se posebno odnosti na turbulentno strujanje
koje zbog stohastičke prirode strujanja ne može da se opiše analitički. Analitičko rešenje
nelineranih parcijalnih jednačina moguće je odrediti u slučaju laminarnog strujanja i to za određen
broj jednostavnih slučaja.
Usled toga problemi mehanike fluida su se u prošlosti uglavnom rešavali primenom

eksperimentalne metode. Eksperimentalna metoda usko je povezana sa teorijom, jer se primena
svake metode merenja zasniva na poznavanju teorije. Eksperimentalnim putem dobija se ograničen
broj informacija o nekoj pojavi (pritisak, temperatura, protok, sila, moment dr. u konačnom broju
tačaka strujnog prostora). Na osnovu jednog rezultata merenja ne može se zaključiti o uticaju
pojedinog parametra, kao što se to može da se uradi kod analitičkog rešenja. Ponavljanjem
eksperimenta za različite kombinacije vrednosti uticajnih parametara moguće je stvoriti sliku o
pojavi. Eksperimentalni pristup rešavanja problema u oblasti mehanike fluida je veoma često
složen, dugotrajan i skup.
U poslednje vreme sve više se koristi računarska dinamika fluida za rešavanje parcijalnih
diferencijalnih jednačina mehanike fluida. Razvojem računara ispunjeni su uslovi za numeričko
rešavanje nelinearnih parcijalnih diferencijalnih jednačina koje opisuju strujanje fluida. Na ovaj
način počela je da se razvija treća grana mehanike fluida pod nazivom računarska dinamika fluida
(CFD - Computational Fluid Dynamics). Eksperimentalna metoda i računarska dinamika fluida su
veoma slične. Računarska dinamika fluida oslanja se na znanja iz teorije, a iz jednog numeričkog
rešenja nekog problema ne može da se zaključi o uticaju pojedinog parametra na pojavu koja se
opisuje. Pri simulaciji složenijih problema može se dogoditi da numerički postupak nekonvergira,
pa inženjer koji radi simulaciju mora imati dosta iskustva, kao i inženjer koji izvodi eksperiment
(Bikić, 2013).
Na slikama 2.12 i 2.13, su prikazani samo neki od mnogobrojnih primera vizuelnog prikaza
simulacije strujanja fluida u CFD-u.
Slika 2.12 Strujanje fluida u toplotnoj cevi (CFD Analysis of Heat Pipe, 2019)
11
Slika 2.13 Strujanje fluida u cevi sa lokalnim otporom kolena (Comsol blog, 2019)
Veliki broj autora bavi se računarskom dinamikom fluida gde je kao predmet istraživanja korišćena
merna blenda. U poslednje vreme je čest predmet istraživanja velikih razvojnih i naučnih instituta.
U savremenim istraživanjima mernih blendi numeričkim simulacijama je posebno dat akcenat na
istraživanje vibracija, nestabilnosti strujnica i inteziteta buke nastale prilikom strujanja fluida.
U radu kompanije NASA (Vinnet i dr., 2018) urađeno je istraživanje merne blende sa jednim
otvorom primenom računarske dinamike fluida. Istraživana je pojava energije kavitacije koja
nastaje iza merne blende pod posebnim uslovima strujanja fluida.
Istraživanjem povrata pritiska primenom računarske dinamike fluida ustanovljeno je da rezultati

koji su dobijeni u korišćenim numeričkim simulacijama u radu (Singh V.K i Tharakan John T.,
2015) odstupaju oko 7% od rezultata dobijenih eksperimantalnom metodom. Takođe, autori su
ustanovili da merna blenda sa više otvora ima znatno viši koeficijent protoka u odnosu na mernu
blendu sa jednim otvorom i manji pad pritiska.
Istraživanjem merne blende sa jednim otvorom primenom računarske dinamike fluida (Manisch i
dr., 2012) detaljno je prikazan uticaj merne blende na turbulenciju strujnica prilikom strujanja
fluida. Posebno je dat akcenat na analizu kinetičke energije.
Grupa autora (Perumal i dr., 2011) uradila je istraživanje uticaja čestica vode u vazduhu na pad
pritiska u cevovodu kod mernih blendi. Ustanovljeno je da veći procenat čestica vode u vazduhu
nepovoljno utiče na pad pritiska u cevovodu.
U radu (Prabu S. i dr, 1996), između ostalog, proučavan je i koeficijent protoka odnosno kolika će
biti njegova vrednost pri protoku fluida kroz mernu blendu standardnih ivica i mernu blendu sa
konusnom ivicom. Autori su ustanovili da je koeficijent protoka za više od 20% veći kod blendi
sa konusnom ivicom nego kod standardnih blendi.
Uticaj profila brzine na koeficijent protoka proučavan je u radu (Morrison i dr., 1994) pri merenju
protoka fluida za više mernih blendi sa različitim vrednostima parametra β. Autori su došli do
zaključka da su promene u koeficijentu protoka rasle sa opadanjem vrednosti parametra β.
Eksperimentalnom metodom u radu (Himpe i dr., 1994) istraživan je uticaj lokalnog otpora
postavljenog ispred merne blende od 1D do 50D na koeficijent protoka. Kao lokalni otpor koristilo
se koleno različitog radijusa i ugla savijanja. Autori su došli do zaključka da je uticaj kolena i ugla
savijanja na koeficijent protoka zanemarljiv.
Pored navedenih, postoje i mnogi drugi radovi čija je analiza merenje protoka mernom blendom
primenom računarske dinamike fluida bila predmet interesovanja autora.
12
3. Materijal i metod
3.1. Fizičke osobine suvog vazduha
Atmosferski vazduh je naziv za mešavinu različitih gasova i ima sastav koji se sa dovoljnom
tačnošću može definisati tabelom 3.1. (Uzelac i Bikić, 2013).
Tabela 3.1 Sastav vazduha

Vrsta gasa Zapreminski udeo [%] Maseni udeo [%]
Azot 78,02 75,47
Kiseonik 21 23,2
Argon 0,93 1,28
Ugljen - dioksid 0,03 0,046
Vodonik 0,01 0,001
Ostalo 0,01 0,003
Komponenta koja najviše utiče na karakteristike vazduha je vodena para čiji sadržaj zavisi od
meteoroloških uslova i najčešće se kreće u granicama od 4 do 11 g/m3. U ovom radu sadržaj vlage
će se zanameriti. Osnovni podaci za suv vazduh koji je korišćen u ovom radu su dati u tabeli 3.2.
Tabela 3.2. Osnovni podaci za suv vazduh

Molarna masa M = 28,95 kg/kmol
Gustina pri 1,0133 bar i 0o C ρ = 1,292 kg/m3
Gasna konstanta R = 287 J/kgK
cp = 1,006 kJ/kgK
Specifična toplota pri 1,0133 bar i 0o C
cv = 0,72 kJ/kgK
Odnos specifičnih toplota k = cp / cv = 1,4
Dinamička viskoznost pri 1,0133 i 0 Co
 = 17,24 ∙ 10-6 Pa∙s
3.2. Plan numeričkih simulacija
3.2.1. Geometrija mernih blendi

Posmatrao se protok vazduha kroz dve vrste mernih blendi različitih konstrukcija i dimenzija, ali
sa istim odnosom površina poprečnog preseka svetlih otvora merne blende i cevi . Prva blenda
SHO je sa jednim, standardnim otvorom čiji je prečnik 38,67 mm, koncentrično postavljen u
odnosu na osu cevi, slika 3.1.
Slika 3.1 Prikaz merne blende sa jednim otvorom

13
Druga blenda MHO je sa jednim, centralnim, koncentrično postavljenim otvorom prečnika 21 mm
i sa osam perifernih otvora prečnika 11,48 mm pravilno raspoređenih na prečniku od 47 mm, slika
3.2. Kao jedino uprošćenje u geometriji merne blende smatralo se da nema zakošenih ivica.
Slika 3.2 Prikaz merne blende sa više otvora
3.2.2. Geometrija referentnih deonica i konfiguracije kolena

Kao referentna deonica koja se posmatrala slika 3.3, koristila se deonica koja predstavlja ukupnu
dužinu ravne deonice ispred merne blende bez kolena koja se definiše kao:
Luk  L0  Lk  const. , (3.1)

gde su:
Luk - ukupna dužina ravne deonice ispred merne blende bez kolena [m];
L0 - najveća dužina ravne deonice izmeđe merne blende i kolena [m] i
Lk - dužina lokalnog otpora [m].
L0  30D  2109 mm, (3.2)
90
Lk  2r  D , (3.3)
360
gde je:
r - poluprečnik lokalnog otpora [m],
r  D  70,3 mm, (3.4)
90
Lk  2r  D  180, 72 mm. (3.5)
360
Kako bi se neutralisao uticaj nizstrujnih uslova bilo je potrebno da se na osnovu standarda EN

ISO 5167-2:2003 za deonicu iza merne blende usvoji konstatna dužina L2 koja iznosi:
L2  7D  492,1 mm. (3.6)
14
Slika 3.3 Prikaz referentne ispitne deonice bez kolena
Kao lokalni otpor koristilo se koleno, slika 3.4, sa uglom od 90o čije su dimenizije definisane
jednačinama 3.4 i 3.5.
Slika 3.4 Prikaz lokalnog otpora
Kako bi se istražio uticaj lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende na strujne parametre
bilo je potrebno definisati položaj lokalnog otpora ispred merne blende L1, slika 3.5. do 3.9.
Slika 3.5 Prikaz položaja lokalnog otpora ispred merne blende L1=5D
15
16
Radi poređenja rezultata obe razmatrane merne blende imale su istu vrednost parametra . Za
blendu sa jednim otvorom parametar iznosi:
d 2
A2 4  d  0, 03867  0,55 ,
  (3.7)
A1 D 2 D 0, 0703
4
gde su:
 - odnos površina poprečnog preseka svetlih otvora merne blende i cevi [-];
d - prečnik koncentričnog otvora merne blende [m] i
D - unutrašnji prečnik cevi [m].
Za blende sa više otvora parametar iznosi:
A2 0,00117446 (3.8)
   0,55 ,
A1 0,003881508
gde su:
 - odnos površina poprečnog preseka svetlih otvora merne blende i cevi [-];
A1 - površina poprečnog preseka svetlog dela cevi [m2] i
A2 - ukupna površina poprečnog preseka svetlih otvora merne blende [m2].
Maseni protok vazduha u cevi definiše se kao:
m   vA1 , (3.9)
gde su:
ṁ - maseni protok vazduha [kg/s];
𝜌 - gustina vazduha [kg/m3];
v - brzina strujanja vazduha [m/s] i
A1 - površina poprečnog preseka svetlog dela cevi [m2].
Rejnoldsov broj pri strujanju vazduha u cevi definiše se kao:
vD 
Re  , (3.10)

gde su:
Re - Rejnoldsov broj [-];
v - brzina strujanja vazduha [m/s];
D - unutrašnji prečnik cevi [m];
𝜌 - gustina vazduha [kg/m3] i
 - dinamička viskoznosti vazduha [Pa·s].
Istraživanja su urađena za suv vazduh na temperaturi 22 oC, pritiscima 4, 8 i 12 bar i pri brzinama
strujanja vazduha 2,5, 5 i 10 m/s, tabela 3.3.
17
Tabela 3.3 Režim strujanja vazduha kroz ispitivane merne blende
v [m/s] p [bar] ṁ [kg/s] Re [-]
4 0,057 56649
2,5 8 0,103 101653
12 0,149 147027
4 0,115 113298
5 8 0,207 203306
12 0,3 294054
4 0,229 226597
10 8 0,414 406613
12 0,598 588109
3.3. Strujni parametri

Numeričkim simulacijama mogu da se dobiju vrednosti različitih osnovnih i izvedenih fizičkih
veličina (brzine, pritiska, gustine, inteziteta vrtloženja, sile itd). Pažnja je bila usredsređena na
sledeće strujne parametre:
 razliku pritiska Δp1-2 koja nastaje na blendi;
 pad pritiska Δp1-3;
 gubitak strujne snage ΔP;
 koeficijent protoka 𝜇 i
 povrat pritiska.
Na slici 3.10 prikazane su ravni na kojima su mereni pritisci vazduha p1, p2 i p3. Radi se o pritiscima
koji su osrednjeni po površini poprečnog preseka.
Slika 3.10 Prikaz ravni na kojima su mereni pritisci p1, p2 i p3.
Razlika pritiska nastaje usled suženja preseka na samoj blendi i određuje se kao:
p12  p1  p2 , (3.11)
gde su:
Δp1-2 - razlika pritisaka na mernoj blendi [Pa];
p1 - pritisak ispred merne blende [Pa] i
p2 - pritisak iza merne blende [Pa].
Uticaj položaja lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende L1 na razliku pritiska prikazan
je preko relativne razlike pritiska koji je određen kao:
(p12 ) L1  (p12 ) L0
12  100 , (3.12)
(p12 ) L0
18
gde su:
𝜀 1-2 - relativna razlika pritiska [%];
(p12 ) L1 - razlika pritiska pri položaju lokalnog otpora L1 [Pa] i
(p12 ) L0 - razlika pritiska pri referentnoj deonici L0 [Pa].
Pad pritiska ima manju vrednost od razlike pritiska jer se deo kinetičke energije vratio u pritisnu
energiju nakon merne blende, a određen je kao:
p13  p1  p3 , (3.13)
gde su:
Δp1-3 - pad pritiska [Pa];
p1 - pritisak ispred merne blende [Pa] i
p3 - pritisak na kraju cevne deonice [Pa].
Uticaj položaja lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende L1 na pad pritiska prikazan je
preko relativnog pada pritiska koji je određen kao:
(p13 ) L1  (p13 ) L0
13  100 , (3.14)
(p13 ) L0
gde su:
𝜀 1-3 - relativni pad pritiska [%];
(p13 ) L1 - pad pritiska pri položaju lokalnog otpora L1 [Pa] i
(p13 ) L0 - pad pritiska pri referentnoj deonici L0 [Pa].
Gubitak strujne snage na mernoj blendi određen je kao:
P  Q1  p13 , (3.15)
gde su:
ΔP - gubitak strujne snage [W];
Q1 - zapreminski protok vazduha ispred merne blende [m3/s] i
Δp1-3 - pad pritiska [Pa].
Uticaj položaja lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende L1 na gubitak strujne snage
prikazan je preko relativnog gubitka strujne snage koji je određen kao:
(P) L1  (P) L0
 P  100 , (3.16)
(P) L0
gde su:
 P - relativni gubitak strujne snage [%];
(P)L1 - gubitak strujne snage pri položaju lokalnog otpora L1 [W] i
(P)L0 - gubitak strujne snage pri referentnoj deonici L0 [W].
19
Na slici 3.11 prikazano je strujanje vazduha kroz mernu blendu gde se Bernulijeva jednačina za
strujne preseke 1 i 2 zapisuje se kao:
p1 v12 p v2
  gh1  2  2  gh2 , (3.17)
 2  2
gde su:
p1 - pritisak ispred merne blende [Pa];
p2 - pritisak iza merne blende [Pa];
v1 - brzina strujanja fluida ispred merne blende, presek 1 [m2/s];
v2 - brzina strujanja fluida iza merne blende, presek 2 [m2/s];
𝜌 - gustina fluida [kg/m3];
g - gravitaciono ubrzanje [m] i
h - geodezijska visina [m/s2].
Slika 3.11 Strujanje vazduha kroz mernu blendu
Koeficijent protoka predstavlja bezdimenzionu vrednost koji pokazuje koliko je stvaran protok
manji u odnosu na teorijski protok koji nastaje prolaskom fluda kroz mernu blendu koji se određuje
kao:
Q1 v1 A1
  , (3.18)
Q2 v2 A2
gde su:
𝜇 - koeficijent protoka [-];
Q1 - zapreminski protok vazduha ispred merne blende, ravan 1 [m3/s];
Q2 - zapreminski protok vazduha iza merne blende, ravan 2 [m3/s];
v1 - brzina strujanja vazduha ispred merne blende, ravan 1 [m/s];
v2 - brzina strujanja vazduha iza merne blende, ravan 2 [m/s];
A1 - površina poprečnog preseka svetlog dela cevi [m2] i
A2 - površina poprečnog preseka svetlog otvora merne blende [m2].
Zbog jednakosti masenih protoka u oba strujna preseka 1 i 2, smatrajući da su gustine fluida
konstantne, jednačina kontinuiteta određuje se kao:
v1 A1  v2 A2 , (3.19)
odnosno brzina strujanja fluida u strujnom preseku 1 određuje se kao:
A2
v1  v2 . (3.20)
A1
20
Zanemarujući gubitke gh1 i gh2, preko jednačine 3.17 i 3.20, može se izraziti brzina strujanja fluida
u strujnom preseku 2:
2p1 2 (3.21)
v2  .
  A2  
2
 1    
  A 1  
Konačno, koeficijent protoka u ovom radu se na osnovu jednačine 3.18 i 3.21 određivao kao:
Q1
 .
Δp1-2
 A2 (3.22)
  A 2 
ρ 1   2  
  A1  
Uticaj položaja lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende L1 na koeficijent protoka
prikazan je preko relativnog koeficijenta protoka koji je određen kao:
(  ) L1  (  ) L0 (3.23)
  100 ,
(  ) L0
gde su:
  - relativni koeficijent protoka [%];
(  ) L - koeficijent protoka pri položaju kolena L1 [Pa] i
1
( ) L - koeficijent protoka pri referentnoj deonici L0 [Pa].

0
Vrednosti pritiska od najvećeg značaja mogu se prikazati preko parametarskih vrednosti pritisaka
i parametarskih dužina cevne deonice, slika 3.12. Na osnovu navedenih parametarskih vrednosti
analiziran je uticaj lokalnog otpora na povrat pritiska za mernu blendu sa jednim i mernu blendu
sa više otvora. Povrat pritiska u cevovodu prikazan je kao:
pn  f ( Ln ) , (3.24)
gde je parametarski pritisak pn određen kao:
px
pn  , (3.25)
p1
a parametarska dužina cevne deonice Ln kao:
Lx
Ln  , (3.26)
L
gde su:
px - izmereni pritisak na deonicama od 1D ispred do 7D iza merne blende [Pa];
p1 - pritisak ispred merne blende [Pa];
Lx - dužina deonica od 1D ispred do 7D iza merne blende [m] i
L - dužina posmatrane deonice povrata pritiska [m].
21
Slika 3.12 Mesta na kojima se određuje pritisak
Da bi se simulacija i celokupan proces izveo kako treba, bilo je potrebno podesiti i definisati sve
relevantne ulazno-izlazne parametre i geometrijske uslove, a to su:
 geometrijski model;
 ulazne i izlazne fizičke veličine;
 tipove granica;
 veličine mrežne ćelije;
 površinske i zapreminske mreže;
 fizički model i
 kriterijumi zaustavljanja numeričke simulacije.
Numerička simulacija je realizovana u komercijalnom programskom paketu STAR CCM+

(ver.13.02), koji za diskretizaciju parcijalnih diferencijalnih jednačina koristi metod konačnih
zapremina.
3.4. Plan verifikacije rezultata numeričkih simulacija ekspirementalnom

metodom
Eksperiment je analitički postupak naučnog istraživanja u kojem se namerno ili sistematski menja
određena pojava, a potom posmatra i analizira neka druga pojava od značaja uz određenu kontrolu
ostalih određenih parametara.
Cilj eksperimenta je da dobijeni rezultati nesumnjivo i nedvosmisleno potvrde ili odbace

postavljenu hipotezu. U nauci se eksperiment smatra jednom od najobjektivnijom i
najpouzdanijom pojavom tako da saznanja zasnovana na njemu u nauci imaju visok status tačnosti.
U cilju verifikacije stepena tačnosti vrednosti dobijenim računarskom dinamikom fluida uporediće
se rezultati dobijeni eksperimentalnom metodom i metodom numeričkih simulacija.
Eksperimentalno merenje urađeno je u laboratoriji za ispitivanje gasnih uređaja koja se nalazi u

okviru administrativnog i proizvodnog prostora u krugu kompanije GasTeh d.o.o. iz Inđije. Ispitni
prostor laboratorije smešten je u građevinskom objektu ukupne površine od 30 m2 i sva ispitivanja
su urađena u ovom prostoru. Ambijentalni uslovi laboratorije prilikom izvođenja eksperimenta bili
su:
 Temperatura vazduha 20±5 oC;
 Relativna vlažnosti vazduha 60± 0 %;
 Brzina strujanja vazduha, maksimalno 0,5 m/s i
 Brzina promene temperature u prostoriji, maksimalno 1 oC/h.
Ispitna instalacija i merna oprema koja se nalazi u laboratoriji prikazana je na uprošćenoj

tehnološkoj šemi na slici 3.13, gde su simboli opisani na slici 3.14:
22
Slika 3.13 Šematski prikaz ispitne instalacije u laboratoriji kompanije GasTeh d.o.o. iz Inđije
Kompresor Diferencijalni manometar
Zaptivni ventil Merna blenda
Grejač Merilo protoka

vazduha
Regulator
pritiska PC računar
Slika 3.14 Prikaz i opis simbola u laboratoriji
Predmet eksperimentalnog merenja bila je merna blenda sa jednim i merna blenda sa više otvora
(opisane u poglavlju 3.2.1) sa istim odnosom površina poprečnog preseka svetlih otvora merne
blende i cevi.
Vrednosti pritisaka u ispitnom delu cevovoda pri kome je eksperiment urađen iznosio je 4, 8 i 12
bar. Tokom eksperimenta diferencijalnim manometrom izmerena je razlika pritiska Δp1-2 ispred i
iza merne blende koji su se upoređivali sa vrednostima dobijenim numeričkim simulacijama. Kako
bi se uporedili vrednosti smatraće se da su vrednosti dobijene eksperimentalnom metodom tačnije.
Veličina odstupanja vrednosti dobijene numeričkom simulacijom od eksperimentalne vrednosti

određene su preko relativne razlike pritiska numeričkih simulacija:
(p12 ) sim  (p12 )exp (3.27)

 sim  100 ,
(p1 2 )exp
gde su:
𝜀 sim - relativna razlika pritiska numeričkih simulacija [%];
(Δp1-2)sim - razlika pritiska dobijena numeričkim simulacijama [Pa] i
(Δp1-2)exp - razlika pritiska izmerena eksperimentalnom metodom [Pa].
23
Prilikom podešavanja numeričkih simulacija zanemario se uticaj vlage u vazduhu. Gustina
vazduha određena je kao:
p1exp
exp  100 , (3.28)
R  Texp
gde su:
𝜌exp - eksperimentalno izračunata gustina vazduha [kg/m3];
p1exp - izmeren pritisak tokom eksperimenta ispred merne blende [Pa];
R - gasna konstanta vazduha [J/kgK] i
Texp - izmerena temperatura vazduha tokom eksperimenta [K].
Na osnovu masenog protoka i gustine vazduha na osnovu jednačine 3.9 izračunata je ulazna brzina
strujanja na cevnoj deonici ispred merne blende u numeričkim simulacijama kao:
mexp
v1  , (3.29)
 exp A
gde su:
mexp - eksperimentalno izračunat maseni protok vazduha [kg/m3];
A - površina poprečnog preseka cevi [m2];
exp - eksperimentalno izračunata gustina vazduha [kg/m3] i
v1 - brzina strujanja vazduha na ulazu u cevovod [m/s].
Dobijena brzina v1 i maseni protok ṁexp koristila se za podešavanje numeričkih simulacija. Na slici
3.15 je prikazana geometrija koja je korištena u numeričkim simulacijama za potrebe verifikacije
rezultata.
Slika 3.15 Prikaz geometrije u numeričkim simulacijama prilikom verifikacije rezultata
24
4. Podešavanje numeričke simulacije za blendu sa više otvora
4.1. Formiranje geometrijskog modela
Za konstrusanje CAD modela koristio se grafički editor programskog paketa STAR CCM+ pod
nazivom 3D-CAD. U pitanju je grafički editor za parametarsko modeliranje. Klikom na znak +
foldera Geometry otvara se njegova sadržina, slika 4.1. Desnim klikom na folder 3D-CAD
Models omogućuje se formiranje novog CAD modela klikom na naredbu New. Formiran je novi
CAD model pod nazivom 3D-CAD Model, slika 4.2.
Slika 4.1 Formiranje novog CAD modela Slika 4.2 Formirani 3D-CAD model
Nacrtaće se merna blenda u YZ ravni. Desnim klikom na simbol ravni YZ otvara se padajuća lista
sa naredbama, slika 4.3. Klikom na naredbu Create Sketch omogućuje se crtanje skice u YZ ravni.
Sa leve strane grafičkog editora nalazi se dijalog panel Sketch sa naredbama za crtanje skice, slika
4.4. Klikom na naredbu Show Grid prikazuje se pomoćna mreža za crtanje.
Slika 4.3 Izbor ravni za crtanje skice Slika 4.4 Aktiviranje pomoćne mreže
25
Krug se crta naredbom Create Circle klikom na dve tačke. Prva tačka je centar kruga, dok je druga
tačka na odgovarajućem radijusu. Centar kruga treba da se nalazi u koordinatnom početku.
Nacrtaće se krug prečnika 21 mm koji predstavlja dimenzije prečnika koncentričnog otvora merne
blende, slika 4.5.
Slika 4.5 Naredba Create Circle za crtanje kruga
Istom naredbom Create Circle nacrtaće se krug prečnika 47 mm na kome se nalaze otvori merne
blende manjeg prečnika. Desnim klikom na krug većeg prečnika otvara se padajuća lista sa
naredbama a zatim se levim klikom na naredbu Set As Construction definiše se kao konstrukcioni
krug, slika 4.6.
Slika 4.6 Definisanje konstrukcionog kruga
Manji otvori prečnika 11,48 mm se crtaju na isti način pomoću naredbe Create Circle, uzimajući
u obzir da se centri manjih otvora nalaze na prečniku konstrukcionog kruga, slika 4.7.
26
Slika 4.7 Raspored manjih otvora na mernoj blendi
Sada će se formirati čvrsto telo korišćenjem naredbe Extrude.

Desnim klikom na formiran crtež Sketch 1, otvara se padajuća lista a zatim levim klikom na
naredbu Create Extrude omogućuje se crtanje čvrstog tela, slika 4.8.
Slika 4.8 Formiranje čvrstog tela merne blende
Nakon izabrane naredbe Create Extrude otvoriće se editor za modeliranje čvrstog tela. Ostaviće
se predpodešene vrednosti osim vrednosti Distance koja predstavlja debljinu merne blende koja
iznosi 3,5 mm. Klikom na naredbu OK formira se čvrsto telo merne blende, slika 4.9.
27
Slika 4.9 Formiranje čvrstog tela merne blende
U sledećem koraku će se pristupiti crtanju pravih deonica ispred i iza merne blende.
Desnim klikom na čvrsto telo merne blende otvara se padajuća lista Face a zatim se klikne na
naredbu Create Sketch, slika 4.10. Otvara se grafički editor gde se pomoću naredbe Create Circle
konstruiše krug prečnika 70,3 mm koji predstavlja unutrašnji prečnik cevi, slika 4.11.
Slika 4.10 Ulazak u grafički editor
28
Slika 4.11 Definisanje unutrašnjeg prečnika cevi iza merne blende
Formiranje čvrstog tela cevi iza merne blende se radi identično kao kod konstruisanja merne blende
uzimajući u obzir da se kod opcije Distance unosi vrednost od 692,1 mm, slika 4.12.
Slika 4.12 Formirano telo iza blende naredbom Extrude
Čvrsto telo ispred merne blende se podešava na identičan način kao kod čvrstog tela iza blende
uzimajući u obzir da je dužina cevi 1D.
Klikom na znak + foldera Bodies otvara se njegova sadržina. Može se uočiti da je formirano novo
telo Body 1. Naziv tela će se preimenovati naredbom Rename u Fluid 2, slika 4.13.
29
Slika 4.13 Formirana cev sa blendom
Desnim klikom na čvrsto telo kraće deonice otvara se padajuća lista Face a zatim se klikne na
naredbu Create Sketch kako bi se docrtao ostatak cevi ispred merne blende koja je definisana
dimezijama deonica 5D, 10D, 15D, 22D i 30D koja će se nalaziti između merne blende i kolena,
slika 4.14. U folderu Bodies pojaviće se Body 2, slika 4.15, koji će se funkcijom Rename
preimenovati u Fluid 1.
Slika 4.14 Konstruisanje ostatak cevi između Slika 4.15 Prikaz konstruisanih odvojenih
kolena i merne blende geometrijskih deonica
Nakon formirane geometrije ravnih deonica potrebno je konstruisati koleno ispred merne blende
koji će u numerčkim simulacijama predstavljati lokalni otpor. Desnim klikom na ulazni deo
cevovoda otvara se padajuća lista Face a zatim se klikom na naredbu Create Transform Sketch
Plane, slika 4.16, otvara prozor u kome je potrebno postaviti ravan u odgovarajući položaj u
naredbi Rotataion Angle kako je prikazano na slici 4.17. U padajućem meniju Features pojaviće
se nova ravan u kome će se konstruisati koleno, slika 4.18.
30
Slika 4.16. Kreiranje nove ravni
Slika 4.17 Postavljanje ravni odgovarajući Slika 4.18 Konstruisana nova ravan
položaj
Desnim klikom na TransformSketchPlane ravan i odabirom opcijom Create Sketch konstruiše

se geometrija uzimajuću u obzir da se za konstruisanje kolena sa radijusom od 1D koristi naredba
Create center-point circular arc dok se ostatak cevi od 1D konstriše opcijom Create line, slika
4.19.
31
Slika 4.19 Konstrisanje kolena i ostatka cevi od 1D
Kako bi se geometrija kolena konstruisala u potpunosti potrebno je da se na ulazu u cev konstruiše

dodatni krug prečnika 1D preko naredbe Create sketch kao što je prikazano na slici 4.20. U folderu
Features odabirom dve nove Sketch naredbe desnim klikom se otvara padajući meni gde se
odabirom baredbe Create Sweep konstruiše konačna geometrija, slika 4.21. Na slici 4.22
prikazana je konačna konstruisana geometrija cevovoda.
Slika 4.20 Odabir ravni za formiranje kolena
32
Slika 4.21 Kreiranje geometrije kolena opcijom sweep
Slika 4.22 Prikaz geometrije cevovoda
4.2. Definisanje ulazne i izlazne površine tela

Poslednji korak formiranja fizičkog modela je definisanje ulazne i izlazne površine tela.
Potrebno je napraviti 4 granične površine kako bi se napravila 2 fizička modela. Potrebno je
postaviti model kao na slici 4.23. Desnim klikom na kružni poprečni presek na ulaznom delu cevi
otvara se padajuća lista sa naredbama. Klikom na naredbu Rename otvara se dijalog prozor u
kome se imenuje ulazna površina modela. Na isti način se imenuje i izlazna površina. Potrebno
napomenuti da je izlazna površina Fluida 1 ulazna površina Fluida 2. Na slikama 4.24a i 4.24b
prikazana su granične površine na osnovu kojih će se kasnije definisanati 2 regiona.
33
Slika 4.23 Preimenovanje ulazne površine
Izlaz
Ulaz
Slika 4.24a Prikaz graničnih površina fizičkog modela Fluid 1 (Region 1)
Ulaz
Izlaz
Slika 4.24b Prikaz graničnih površina fizičkog modela Fluid 2 (Region 2)

34
4.3. Formiranje geometrijskog dela
Sada će se od CAD modela dobijenog u grafičkom editoru 3D-CAD dobiti geometrijski deo.
Klikom na znak + otvara se redom Geometry/3D-CAD Models, slika 4.25. Klikom na naredbu
New Geometry Part otvara se dijalog panel Part Creation Options. Ostave se pretpodešene
opcije, a zatim se uradi potvrda i izlazak iz panela klikom na dugme OK.
Slika 4.25 Formiranje geometrijskog dela
U stablu Geometry formiran je novi folder Parts. Da bi se videle površine klikom na znak + otvore
se redom Parts/Fluid/Surfaces, slika 4.26. Površine Ulaz i Izlaz koje su definisane u prethodnim
koracima sada su odvojene kao različite površine. Površina Default je zapravo površina koja
ograničava fluidni prostor.
Slika 4.26 Površine geometrijskog dela
4.4. Pridruživanje geometrijskog dela regionu

Sada će se formirati 2 regiona tako sto će svaki od dva geometrijska dela proglasiti regionom.
Desnim klikom na folder Fluid 1 i Fluid 2 otvara se padajuća lista sa naredbama, slika 4.27.
Klikom na naredbu Asign Parts to Region otvara se dijalog panel Assign Parts to Regions. U
dijalog prozoru izborom opcija naredbi sa padajućih lista potrebno je podesiti:
 Region Mode da bude Create a Region for Each Part i
 Boundary Mode da bude Create a boundary for Each PartSurcafe.
Na ovaj način su formirana 2 regiona gde svaki region ima ulaz, izlau i fluidni prostor.
35
Slika 4.27 Pridruživanje geometrijskog dela novom regionu
Sada će se formirati geometrijska scena za prikazivanje geometrijskog modela. Desnim klikom na

folder Scenes otvara se padajuća lista sa naredbama, slika 4.28. Postavljanjem strelice miša na
naredbu New Scene otvara se padajuća lista gde se klikom bira opcija naredbe Geometry. Na ovaj
način je formirana geometrijska scena Geometry Scene 1 koja prikazuje izgled geometrijskog
modela. Prikaz geometrijskog modela se može videti na slici 4.29. Naredbom Rename će se
geometrijska scena Geometry Scene 1 preimenovati u Geometrijski model.
Slila 4.28 Formiranje geometrijske scene
36
Slika 4.29 Izgled geometrijskog modela
4.5. Definisanje tipa granica

Sve granice su pretpodešene kao zidovi (Wall) koje sada moraju da se promene. Na ulazu u
Regionu 1 zadavaće se granična brzina strujanja Velocity Inlet a na izlazu Pressure Outlet, dok
će se za Region 2 na ulazu zadavati granica masenog protoka Mass flow inlet, a na izlazu Flow
Split Outlet.
Dvoklikom na pretpodešenu granicu otvara se dijalog panel, slika 4.30. Klikom na padajuću listu
naredbe Type biraju se tipovi granica. Prikaz podešenih graničnih površina prikazan je na slici
4.31.
Slika 4.30 Definisanje tipa granica na ulazu
37
Slika 4.31 Definisanje tipa granica na izlazu
4.6. Generisanje mreže

Desnim klikom na folder Continua otvara se padajuća lista sa naredbama. Postavljanjem kursora
miša na naredbu New otvara se padajuća lista sa dve opcije naredbe Mesh Continuum i Physics
Continum. Izborom opcije naredbe Mesh Continuum formira se menadžer fajl mrežnog modela
Mesh 1, slika 4.32.
Mreža se sastoji iz više mrežnih modela. Desnim klikom na menadžer fajl Mesh 1 otvara se
padajuća lista sa naredbama. Klikom na naredbu Selecting Meshing Models otvara se panel Mech
1 Model Selection, slika 4.33. Preko panela se biraju odgovarajući mrežni modeli, slika 4.34.
Potvrda izbora i izlazak iz dijalog panela vrši se klikom na dugme Close.
Slika 4.32 Formiranje mrežnog modela Slika 4.33 Izbor mrežnih modela
Menadžer fajl Mesh 1 preimenovaće se naredbom Rename u Mrežni model.
Izabrani mrežni
modeli.
Slika 4.34 Izabrani mrežni modeli

38
Klikom na znak + otvaraju se redom Mreža/Reference Values. Klikom na Base Size omogućuje
se da se u prozoru za podešavanje karakteristika definiše veličina ćelije mreže. Unosi se veličina
ćelije od 0,003 m, slika 4.35.
Klikom na Number of Prism Layers omogućuje se da se u prozoru za podešavanje karakteristika

definiše broj prizmatičnih slojeva. Unosi se 4 prizmatiča sloja, slika 4.36.
Slika 4.35 Definisanje veličine ćelije Slika 4.36 Definisanje broja prizmatičnih
slojeva
Na ovaj način je urađeno podešavanje mreže. Klikom na naredbu Generate Surface Mesh sa
palete alatki generiše se površinska mreža, slika 4.37. Prikaz generisane površinske mreže može
da se vidi na slici 4.38.
Slika 4.37 Generisanje površinske mreže
Slika 4.38 Izgled površinske mreže
Klikom na naredbu Generate Volume Mesh sa palete alatki generiše se zapreminska mreža, slika
4.39. Prikaz generisane zapreminske mreže dat je na slici 4.40.
39
Slika 4.39 Alatka za generisanje zapreminske mreže
Slika 4.40 Izgled zapreminske mreže
U prozoru Output sa propratnim informacijama nalazi se izveštaj o kvalitetu generisane

površinske i zapreminske mreže gde je broj generisanih ćelija iznosio oko 1500000.
4.7. Podešavanje fizičkog kontinuma (fizičkog modela)

Menadžer fajl Physics 1 je automatski formiran tokom procesa generisanja mreže. Fizički
kontinum numeričke simulacije se formira izborom više različitih fizičkih modela. Klikom na znak
+ otvori se Continua a zatim desnim klikom na folder Physics 1 otvara se padajuća lista sa
naredbama, slika 4.41. Klikom na naredbu Select Models otvara se dijalog panel Fizički model
Model Selection. Preko dijalog panela biraju se odgovarajući fizički modeli, slika 4.42. Naredbom
Rename preimenovaće se Physics 1 u Fizički model.
Slika 4.41 Izbor fizičkih modela Slika 4.42 Izabrani fizički modeli
40
4.8. Podešavanje fizičkih svojstava fluida
U sledećem koraku podesiće se fizičke karakteristike suvog vazduha koji se koristi u numeričkoj
simulaciji.
Klikom na znak + otvaraju se redom Continua/Fizički model/Gas/Air/Material Properties, slika

4.43.
Slika 4.43 Podešavanje fizičkih svojstava suvog vazduha
Podesiće se vrednosti sledećih fizičkih svojstava: gustine (Density), dinamičke viskoznosti

(Dynamic Viscosity), specifične toplote (Specific Heat), termičke provodljivosti vazduha
(Thermal Conductivity) i Prantlov broj (Turbulent Prandtl number), tabela 4.1. Klikom na naredbu
Constant unose se sledeće vrednosti:
Tabela 4.1 Vrednosti fizičkih svojstava suvog vazduha

Pritisak Gustina Dinamička Specifična Toplotna provodljivost Prantlov
[bar] [kg/m3] viskoznost toplota [W/m·K] broj [-]
[Pa·s] [J/Kg·K]
4 5,92 1,83·10-5 1014,12 26,03·10-3 0,71
-5
8 10,65 1,84·10 1020,80 26,23·10-3 0,71
12 15,41 1.84·10-5 1027,41 26,44·10-3 0,71
4.9. Podešavanje kriterijuma zaustavljanja numeričke simulacije

Podesiće se da kriterijum zaustavljanja numeričke simulacije bude maksimalni broj numeričkih
iteracija. Klikom na znak + otvara se folder Stopping Criteria, slika 4.44. Klikom na naredbu
Maximum Steps omogućuje se da se u prozoru za podešavanje karakteristika definiše maksimalan
broj iteracija. U polje naredbe Maximum Steps unosi se broj 5000. Klikom na naredbu Run sa
palete alatke pokreće se numerička simulacija, slika 4.45.
41
Slika 4.44 Definisanje maksimalnog broja Slika 4.45 Pokretanje numeričke
iteracija
Dva osnovna kriterijuma konvergencije su korišćena za zaustavlјanje iterativnog postupka kada

rezultat postane dovolјno tačan:
 relativni ostaci pri rešavanju jednačina (<10-5), slika 4.46 i
 vrednost fizičke veličine od interesa (<1% između dve poslednje iteracije), slike 4.47, 4.48
i 4.49.
Prilikom simulacije, veća važnost je data drugom kriterijumu konvergencije, tj. fizičkoj veličini
od interesa a to su pritisci p1, p2 i p3. Numerička simulacija se odvijala sve dok traženi pritisci nisu
postali konstantni.
Slika 4.46 Grafički prikaz relativnih ostataka tokom izvršenja numeričke simulacije
42
Slika 4.47 Grafički prikaz vrednosti pritiska p1 do ustaljenja tokom izvršenja numeričke
simulacije
simulacije
43
simulacije
44
5. Rezultati i diskusija
5.1. Verifikacija rezultata numeričkih simulacija
U tabelama od 5.1 do 5.6, su prikazni eksperimentalni rezultati i rezultati dobijeni numeričkim

simulacijama gde su:
ṁexp - eksperimentalno izračunat maseni protok vazduha [kg/s];
v1 - brzina strujanja vazduha na ulazu u cevovod, slika 3.15;
(∆p1-2)exp - razlika pritiska izmerena tokom eksperimenta [Pa];
(∆p1-2)sim - razlika pritiska dobijena nimeričkim simulacijama [Pa] i
𝜀 sim - relativna razlika pritiska numeričkih simulacija [%], jednačina 3.27.
Tabela 5.1 Poređenje razlika pritiska dobijenih eksperimentom i računarskom dinamikom fluida
na mernoj blendi sa jednim otvorom (SHO) pri pritisku od 4 bar
ṁexp v1 (∆p1-2)exp (∆p1-2)sim  sim
[kg/s] [m/s] [mbar] [mbar] [%]
0,046 1,94 2,72 2,68 1,36
0,093 3,93 10,74 11,07 3,05
0,132 5,59 22,13 22,47 1,53
0,173 7,32 38,21 38,53 0,85
0,212 9,01 55,92 58,84 5,22
0,241 10,27 74,61 76,50 2,53
na mernoj blendi sa više otvora (MHO) pri pritisku od 4 bar
0,053 2,27 3,20 2,86 10,81
0,085 3,64 8,15 7,37 9,48
0,121 5,15 16,94 14,89 12,11
0,161 6,87 30,02 27,15 9,57
0,195 8,33 43,77 39,56 9,60
0,216 9,23 54,45 46,23 15,10
0,130 2,96 13,27 11,75 11,41
0,194 4,50 26,98 26,83 0,56
0,266 6,22 52,21 51,13 2,06
0,308 7,37 70,20 70,04 0,23
0,340 8,37 94,49 88,58 6,25
0,381 9,66 118,95 114,59 3,66
45
0,086 2 4,51 4,1 9,17
0,158 3,72 15,88 14,32 9,83
0,240 5,67 37,58 32,1 14,60
0,308 7,40 62,66 52,99 15,44
0,358 8,84 84,62 75,75 10,48
0,414 10,56 118,92 104 12,54
0,062 1,06 1,99 2,04 2,53
0,118 2,04 8,14 7,56 7,14
0,197 3,39 22,51 21,33 5,21
0,254 4,38 36,93 35,74 3,24
0,304 5,26 52,44 51,66 1,48
0,396 6,93 83,05 88,99 7,15
0,063 1,08 1,75 1,96 11,81
0,138 2,35 8,82 7,82 11,38
0,231 3,92 24,74 21,66 12,48
0,324 5,51 48,07 42,83 10,9
0,407 6,99 77,49 67,69 12,64
0,486 8,50 113,04 97,35 13,88
Analizom rezultata može se primetiti da su vrednosti razlike pritiska koje su dobijene numeričkim
simulacijama približne vrednostima dobijenih eksperimentom. Takođe, može se primetiti da je
vrednost relativne razlike pritiska kod merne blende sa jednim otvorom znatno manja u odnosu na
merne blende sa više otvora. Dobijeni su očekivani rezultati zbog jednostavnijeg generisanja mreže
kod merne blende sa jednim otvorom u oblasti gde se nalazi otvor. U tabeli 5.7, su prikazane
srednje vrednosti relativne razlike pritiska (𝜀 sim)sr numeričkih simulacija gde se može primetiti da
merna blenda sa jednim otvorom odstupa 3,64 % dok merna blenda sa više otvora ima odstupanje
u vrednosti od 11,77 %.
Tabela 5.7 Srednje vrednosti relativne razlike pritiska

Vrsta merne (  sim)sr
blende [%]
SHO 3,64
MHO 11,77
46
5.2. Rezultati numeričkih simulacija
Analiziraće se vrednosti strujnih parametara dobijenih numeričkim simulacijama: razlike pritiska
Δp1-2, pada pritisaka Δp1-3, gubitak strujne snage ΔP, koeficijenta protoka μ i povrata pritiska pri
različitom položaju lokalnog otpora ispred merne blende L1.
U tabelama od 5.8 do 5.25, prikazane su vrednosti razlike pritisaka Δp1-2, pada pritiska Δp1-3,
gubitka strujne snage ΔP i koeficijenta protoka 𝜇 kod merne blende sa jednim i merne blende sa
više otvora dobijene numeričkim simulacijama. Takođe, prikazane su i relativne vrednosti strujnih
parametara razlike pritiska 𝜀 1-2, pada pritska 𝜀 1-3, gubitka strujne snage ΔP i koeficijenta protoka
𝜀𝜇 .
Tabela 5.8 Rezultati numeričkih simulacija za mernu blendu sa jednim otvorom (SHO) na
pritisku od 4 bar i brzini na ulazu od 2,5 m/s
Položaj kolena L1 Δp1-2 Δp1-3 ΔP 𝜇 𝜀𝜇
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
Referentna deonica 421,6 285,8 2,77 0,726
5 447,8 308,9 2,99 0,705 6,21 8,08 8,08 2,96
10 437,4 299,5 2,90 0,713 3,74 4,79 4,79 1,82
15 434,2 296,5 2,87 0,716 2,98 3,74 3,74 1,46
22 431,8 294,6 2,85 0,718 2,41 3,07 3,07 1,18
30 426,3 289,9 2,81 0,722 1,11 1,43 1,43 0,55
Tabela 5.9 Rezultati numeričkih simulacija za mernu blendu sa više otvora (MHO) na pritisku
od 4 bar i brzini na ulazu od 2,5 m/s
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
Referentna deonica 334,5 263 2,55 0,815
5 344,4 271 2,62 0,804 2,95 3,04 3,04 1,44
10 343 269,1 2,60 0,805 2,54 2,31 2,31 1,24
15 342,6 267,8 2,59 0,806 2,42 1,82 1,82 1,18
22 340,3 266,5 2,58 0,809 1,73 1,33 1,33 0,82
30 337,3 264,6 2,56 0,812 0,83 0,6 0,6 0,41
pritisku od 4 bar i brzini na ulazu od 5 m/s
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 1794,4 1236,7 24 0,704 5,02 6,58 6,58 2,42
10 1768,9 1212,4 23,52 0,709 3,53 4,49 4,49 1,72
15 1758,6 1202,8 23,34 0,711 2,93 3,66 3,66 1,43
22 1739,4 1187 23,03 0,715 1,8 2,3 2,3 0,89
30 1725,4 1174,9 22,8 0,718 0,98 1,25 1,25 0,49
47
od 4 bar i brzini na ulazu od 5 m/s
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 1391,1 1093,1 21,21 0,799 2,4 2,58 2,58 1,18
10 1385,2 1082,5 21 0,801 1,97 1,58 1,58 0,97
15 1382,5 1078,6 20,93 0,802 1,77 1,21 1,21 0,87
22 1370,8 1072,8 20,82 0,805 0,91 0,67 0,67 0,45
30 1366,5 1070,7 20,77 0,807 0,59 0,47 0,47 0,29
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 7311,2 5036,1 195,47 0,697 2,43 6,64 6,64 2,43
10 7176,3 4912 190,65 0,704 1,52 4,02 4,02 1,52
15 7139,8 4877,3 189,31 0,706 1,27 3,28 3,28 1,27
22 7064,5 4816 186,93 0,710 0,74 1,98 1,98 0,74
30 7021,2 4777,2 185,42 0,712 0,43 1,16 1,16 0,43
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 5615,6 4436,8 172,21 0,796 3,48 2,51 2,51 1,69
10 5523 4343,6 168,59 0,803 1,77 0,36 0,36 0,87
15 5379,1 4380 170,01 0,813 0,87 1,2 1,2 0,44
22 5466,9 4337,1 168,34 0,807 0,74 0,21 0,21 0,36
30 5372,6 4357,3 169,12 0,814 0,99 0,67 0,67 0,5
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 805,7 555,3 5,38 0,705 5 6,56 6,56 2,4
10 795,2 545,1 5,28 0,710 3,62 4,6 4,6 1,76
15 790,7 541 5,24 0,712 3,03 3,81 3,81 1,48
22 782,8 534,4 5,18 0,715 2 2,55 2,55 0,98
30 775,3 527,9 5,12 0,719 1,02 1,3 1,3 0,51
48
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 620,9 489 4,74 0,803 2,30 2,55 2,55 1,13
10 619,5 484,6 4,70 0,804 2,07 1,63 1,63 1,02
15 618,6 483,3 4,68 0,804 1,92 1,36 1,36 0,95
22 613,8 481,2 4,66 0,807 1,13 0,92 0,92 0,56
30 610,7 479,2 4,65 0,809 0,62 0,50 0,50 0,31
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 3283,8 2263,4 43,92 0,69 5,14 6,78 6,78 2,47
10 3225,2 2208,7 42,86 0,704 3,26 4,20 4,20 1,59
15 3209,4 2193,6 42,57 0,706 2,76 3,49 3,49 1,35
22 3173,4 2164,1 41,99 0,710 1,61 2,09 2,09 0,79
30 3151,6 2144,7 41,62 0,712 0,91 1,18 1,18 0,45
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 2523,2 1984,6 38,51 0,796 5,45 2,38 2,38 2,62
10 2488,2 1963,2 38,10 0,802 3,99 1,27 1,27 1,93
15 2542,5 1972,3 38,27 0,793 6,26 1,74 1,74 2,99
22 2488,9 1953,8 37,91 0,802 4,02 0,79 0,79 1,95
30 2443,2 1943,2 37,711 0,809 2,11 0,24 0,24 1,04
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 13260 9116,4 353,85 0,695 4,65 6 6 2,24
10 12996,6 8881,1 344,72 0,702 2,57 3,26 3,26 1,26
15 12900,8 8809,9 341,95 0,704 1,82 2,44 2,44 0,89
22 12800,6 8725,8 338,69 0,707 1,02 1,46 1,46 0,51
30 12763,4 8686,2 337,15 0,708 0,73 1 1 0,36
49
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 10011,4 7953,4 308,71 0,800 3,28 2,05 2,05 1,60
10 9858 7814,2 303,30 0,806 1,70 0,27 0,27 0,84
15 9933,5 7894,6 306,42 0,803 2,48 1,30 1,30 1,21
22 9808,2 7862,5 305,18 0,808 1,19 0,89 0,89 0,59
30 9959,4 7874 305,62 0,802 2,75 1,03 1,03 1,34
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
Referentna deonica 1117 759 7,36 0,720
5 1175 810 7,86 0,702 5,19 6,71 6,71 2,49
10 1155 792 7,68 0,708 3,40 4,34 4,34 1,65
15 1151 787 7,63 0,709 3,04 3,68 3,68 1,48
22 1136 775 7,52 0,714 1,70 2,10 2,10 0,83
30 1126 767 7,44 0,717 0,80 1,05 1,05 0,40
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 922 721 6,99 0,792 2,78 2,85 2,85 1,36
10 917 712 6,90 0,794 2,22 1,56 1,56 1,09
15 915 710 6,88 0,795 2,00 1,28 1,28 0,98
22 907 706 6,85 0,799 1,11 0,71 0,71 0,55
30 903 705 6,84 0,800 0,66 0,57 0,57 0,33
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 4780 3289 63,83 0,696 4,93 6,40 6,40 2,38
10 4685 3204 62,18 0,703 2,85 3,65 3,65 1,39
15 4660 3182 61,75 0,705 2,30 2,94 2,94 1,13
22 4616 3146 61,05 0,708 1,33 1,77 1,77 0,66
30 4593 3125 60,64 0,710 0,83 1,09 1,09 0,41
50
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 3578 2882 55,93 0,804 0,50 2,19 2,19 0,251
10 3567 2843 55,17 0,805 0,80 0,81 0,81 0,40
15 3521 2829 54,90 0,811 2,08 0,31 0,31 1,05
22 3586 2818 54,69 0,803 0,27 0,07 0,07 0,13
30 3586 2821 54,74 0,803 0,27 0,03 0,03 0,13
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 19213 13191 512 0,694 4,44 5,58 5,58 2,14
10 18796 12862 499,23 0,702 2,17 2,95 2,95 1,06
15 18718 12787 496,32 0,703 1,75 2,35 2,35 0,86
22 18565 12661 491,43 0,706 0,91 1,34 1,34 0,45
30 18517 12606 489,30 0,707 0,65 0,90 0,90 0,32
𝜀 1-2 𝜀 1-3 𝜀 ΔP
[D] [Pa] [Pa] [W] [-]
[%] [%] [%] [%]
5 14721 11483 445,71 0,793 3,903 1,48 1,48 1,89
10 14657 11433 443,77 0,795 3,451 1,04 1,04 1,68
15 14283 11434 443,81 0,805 0,811 1,05 1,05 0,40
22 14578 11439 444,00 0,797 2,893 1,09 1,09 1,41
30 13774 11298 438,53 0,820 2,780 0,15 0,15 1,42
51
5.2.1. Razlika pritiska
Na slikama od 5.1 do 5.9, su grafički prikazani rezultati razlike pritisaka Δp1-2 za mernu blendu sa
jednim i mernu blendu sa više otvora u funkciji položaja lokalnog otpora L1 ispred merne blende
u cevovodu.
500
Re=56649 SHO
MHO
450
Δp1-2 [Pa]
400
350
300
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Slika 5.1 Razlika pritiska na mernim blendama u funkciji položaja lokalnog otpora na pritisku
od 4 bar i brzini strujanja vazduha od 2,5 m/s
1900
Re=113298 SHO
1800 MHO
1700
Δp1-2 [Pa]
1600
1500
1400
1300
1200
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
od 4 bar i brzini strujanja vazduha od 5 m/s
52
8000
Re=226597 SHO
7500 MHO
7000
Δp1-2 [Pa] 6500
6000
5500
5000
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
880 Re=101653 SHO

MHO
830
780
Δp1-2 [Pa]
730
680
630
580
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
3400 Re=203306 SHO

MHO
3200
Δp1-2 [Pa]
3000
2800
2600
2400
2200
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
53
15000
Re=406613 SHO
14000 MHO
13000
Δp1-2 [Pa]
12000
11000
10000
9000
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
1300
Re=147027 SHO
1200 MHO
Δp1-2 [Pa]
1100
1000
900
800
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
5200 Re=294054 SHO

MHO
4700
Δp1-2 [Pa]
4200
3700
3200
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
54
22000
Re=588109 SHO
Δp1-2 [Pa] 20000 MHO
18000
16000
14000
12000
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Analizom rezultata može se uočiti da je uticaj položaja lokalnog otpora L1 na razliku pritiska veći
kod merne blende sa jednim otvorom. Najveći uticaj na razliku pritiska ima lokalni otpor koji se
nalazi na položaju 5D ispred merne blende a najmanji uticaj ima lokalni otpor koji se nalazi na
položaju 30D ispred merne blende, što je bilo i očekivano. Detaljnijom analizom se može uočiti
da potreban položaj lokalnog otpora L1 ispred merne blende sa jednim otvorom kako bi se uticaj
lokalnih otpora na razliku pritiska mogao zanemariti iznosi 22D, dok je kod merne blende sa više
otvora 15D. Srednje vrednosti relativne razlike pritisaka (𝜀 1-2)sr za mernu blende sa jednim i mernu
blendu sa više otvora prikazane su u tabelama 5.26 i 5.27.
Tabela 5.26 Srednje vrednosti relativne razlike pritiska kod merne blende sa jednim otvorom
Položaj kolena L1 (𝜀 1-2)sr
[D] [%]
5 5,07
10 3,14
15 2,58
22 1,59
30 0,88
Tabela 5.27 Srednje vrednosti relativne razlike pritiska kod merne blende sa više otvora
[D] [%]
5 2,89
10 2,10
15 1,63
22 1,49
30 0,39
55
5.2.2. Pad pritiska
Na slikama od 5.10 do 5.18, su grafički prikazani rezultati pada pritisaka Δp1-3 za mernu blendu sa
u cevovodu.
320
Re=56649 SHO
310
MHO
300
Δp1-3 [Pa]
290
280
270
260
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Slika 5.10 Pad pritiska na mernim blendama u funkciji položaja lokalnog otpora na pritisku od
4 bar i brzini strujanja vazduha od 2,5 m/s
1250
Re=113298 SHO
MHO
1200
Δp1-3 [Pa]
1150
1100
1050
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
4 bar i brzini strujanja vazduha od 5 m/s
56
5200
Re=226597 SHO
5000 MHO
Δp1-3 [Pa]
4800
4600
4400
4200
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
570 Re=101653 SHO

MHO
550
Δp1-3 [Pa]
530
510
490
470
450
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
2300
Re=203306 SHO
2250
MHO
2200
2150
Δp1-3 [Pa]
2100
2050
2000
1950
1900
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
57
9200
Re=406613 SHO
MHO
8800
Δp1-3 [Pa]
8400
8000
7600
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
820
Re=147027 SHO
800
MHO
780
Δp1-3 [Pa]
760
740
720
700
680
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
3400
Re=294054 SHO
3300 MHO
3200
Δp1-3 [Pa]
3100
3000
2900
2800
2700
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
58
13500
Re=588109 SHO
13000 MHO
Δp1-3 [Pa]
12500
12000
11500
11000
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Analizom dobijenih rezultata može se uočiti da je uticaj položaja lokalnog otpora L1 veći na pad
pritiska nego na razliku pritiska razmatranih mernih blendi. Primećuje se da je kod blende sa
jednim otvorom potreban položaj lokalnog otpora L1 ispred merne blende na rastojanju od 22D
kada se uticaj kolena na pad pritiska može zanemariti, dok je kod merne blende sa više otvora od
10D. Razlog tome mogao bi da bude što kod mernih blendi sa više otvora, pri strujanju fluida, ne
dolazi do naglog suženja protočne površine a samim tim i većeg vrtloženja kao što je to slučaj kod
mernih blendi sa jednim otvorom. Srednje vrednosti relativnog pada pritiska (𝜀 1-3)sr prikazane su
u tabelama 5.28 i 5.29.
Tabela 5.28 Srednje vrednosti relativnog pada pritiska kod merne blende sa jednim otvorom
[D] [%]
5 6,59
10 4,03
15 3,27
22 2,07
30 1,15
Tabela 5.29 Srednje vrednosti relativnog pada pritiska kod merne blende sa više otvora
[D] [%]
5 2,4
10 1,2
15 1,25
22 0,72
30 0,44
59
5.2.3. Gubitak strujne snage
Na slikama od 5.19 do 5.27 su grafički prikazani rezultati gubitka strujne snage za mernu blendu
sa jednim i mernu blendu sa više otvora u funkciji položaja lokalnog otpora L1 ispred merne blende
u cevovodu.
3,05
3 Re=56649 SHO
2,95 MHO
2,9
2,85
ΔP [W]
2,8
2,75
2,7
2,65
2,6
2,55
2,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Slika 5.19 Gubitak strujne snage na mernim blendama u funkciji položaja lokalnog otpora na
pritisku od 4 bar i brzini strujanja vazduha od 2,5 m/s
24,5
Re=113298 SHO
24 MHO
23,5
23
ΔP [W]
22,5
22
21,5
21
20,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
pritisku od 4 bar i brzini strujanja vazduha od 5 m/s
60
200
Re=226597 SHO
195 MHO
190
ΔP [W]
185
180
175
170
165
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
5,6
Re=101653 SHO
5,4 MHO
5,2
ΔP [W]
4,8
4,6
4,4
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
45
Re=203306 SHO
44
MHO
43
42
ΔP [W]
41
40
39
38
37
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
61
360
Re=406613 SHO
350 MHO
340
ΔP [W]
330
320
310
300
290
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
8
Re=147027 SHO
7,8 MHO
7,6
ΔP [W]
7,4
7,2
7
6,8
6,6
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
66
Re=294054 SHO
64 MHO
62
ΔP [W]
60
58
56
54
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
62
520
Re=588109 SHO
500 MHO
480
ΔP [W] 460
440
420
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Analiziom dobijenih rezultata može se uočiti da položaj lokalnog otpora L1 na gubitak strujne
snage ima značajno veći uticaj kod merne blende sa jednim otvorom u odnosu na mernu blendu sa
više otvora. To je i očekivano, pošto su gubici u direktnoj vezi sa padom pritiska preko jednačine
3.15, gde su vrednosti relativne strujne snage 𝜀 ΔP iste kao i kod relativnog pada pritiska 𝜀 Δ1-3.
Takođe, uticaj položaja lokalnog otpora kolena L1 na gubitak strujne snage kod merne blende sa
više otvora nakon položaja 10D se može zanemariti.
Upoređivanjem dobijenih rezultata može se primetiti da je razlika pritisaka, pad pritiska i gubitak
fluidne energije za slučaj merne blende sa više otvora manji, u proseku za 20 % nego kod merne
blende sa jednim otvorom.
5.2.4. Koeficijent protoka

Na slikama 5.28 do 5.36, su grafički prikazani rezultati koeficijenta protoka μ za mernu blende sa
u cevovodu.
1
Re=56649 SHO
0,9 MHO
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Slika 5.28 Koeficijent protoka na mernim blendama u funkciji položaja lokalnog otpora na
63
1
Re=113298 SHO
0,9 MHO
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
1
Re=226597 SHO
0,9 MHO
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
1
Re=101653 SHO
0,9 MHO
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
64
1
Re=203306 SHO
MHO
0,9
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
1
Re=406613 SHO
MHO
0,9
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
1
Re=147027 SHO
MHO
0,9
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
65
1
Re=294054 SHO
MHO
0,9
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
1
Re=588109 SHO
0,9 MHO
0,8
µ [-]
0,7
0,6
0,5
0 5 10 15 20 25 30
L1 [D]
Primećuje se da blenda se jednim otvorom ima nešto manju vrednost koeficijenta protoka u
poređenju sa blendom sa više otvora. Manja vrednost koeficijenta protoka predstavlja nižu
vrednost protoka fluida kroz mernu blendu.
Može se uočiti da položaj lokalnog otpora L1 ima uticaj na vrednost koeficijenta protoka kod merne
blende sa jednim otvorom kada se otpor nalazi na položaju manjem od 5D ispred merne blende.
Položaj lokalnog otpora L1 ispred merne blende nema značajnog uticaja na vrednost koeficijenta
protoka kod merne blende sa više otvora. Srednje vrednosti relativnog koeficijenta protoka (𝜀 µ)sr
prikazane su u tabelama 5.31 i 5.32.
66
Tabela 5.31 Srednje vrednosti relativnog koeficijenta protoka kod merne blende sa jedni otvorom
Položaj kolena L1 (𝜀 µ)sr
[D] [%]
5D 2,44
10D 1,53
15D 1,26
22D 0,78
30D 0,43
Tabela 5.32 Srednje vrednosti relativnog koeficijenta protoka kod merne blende sa više otvora
Položaj kolena L1 (𝜀 µ)sr
[D] [%]
5D 1,41
10D 1,03
15D 0,79
22D 0,73
30D 0,18
5.2.5. Rezultati parametarskih vrednosti povrata pritiska

Na osnovu jednačine 3.24, na slikama 5.37 do 5.45, su grafički prikazani rezultati povrata pritiska
za mernu blendu sa jednim i mernu blendu sa više otvora.
1,0002
Re=56649 SHO Lo
SHO 5D
1 SHO 30D
MHO Lo
0,9998 MHO 5D
MHO 30D
0,9996
pn [-]
0,9994
0,9992
0,999
0,9988
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
Slika 5.37 Povrat pritiska na pritisku od 4 bar i brzini strujanja vazduha od 2,5 m/s
67
1,001
Re=113298 SHO Lo
SHO 5D
1 SHO 30D
MHO Lo
0,999 MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,998
0,997
0,996
0,995
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
Slika 5.38 Povrat pritiska na pritisku od 4 bar i brzini strujanja vazduha od 5 m/s
1,001
Re=226597 SHO Lo
SHO 5D
SHO 30D
0,996 MHO Lo
MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,991
0,986
0,981
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
68
1,0002
Re=101653 SHO Lo
1 SHO 5D
SHO 30D
MHO Lo
0,9998
MHO 5D
MHO 30D
0,9996
pn [-]
0,9994
0,9992
0,999
0,9988
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
Slika 5.40 Grafički prikaz rezultata povrata pritiska na pritisku od 8 bar i brzini strujanja
vazduha od 2,5 m/s
1,001
Re=203306 SHO Lo
SHO 5D
1
SHO 30D
MHO Lo
0,999
MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,998
0,997
0,996
0,995
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
69
1,001
Re=406613 SHO Lo
SHO 5D
SHO 30D
0,996 MHO Lo
MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,991
0,986
0,981
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
1,0001
Re=147027 SHO Lo
SHO 5D
0,9999 SHO 30D
MHO Lo
0,9997 MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,9995
0,9993
0,9991
0,9989
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
Slika 5.43 Povrat pritiska na pritisku od 12 bar i brzini strujanja vazduha od 2,5 m/s
70
1,001 SHO Lo
Re=294054
SHO 5D
1 SHO 30D
MHO Lo
0,999 MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,998
0,997
0,996
0,995
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
1,001
Re=588109 SHO Lo
SHO 5D
0,998
SHO 30D
MHO Lo
0,995 MHO 5D
MHO 30D
pn [-]
0,992
0,989
0,986
0,983
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
Ln [-]
Sasvim očekivano, analizom dobijenih rezultata može se uočiti da merna blenda sa više otvora ima
brži povrat pritiska u odnosu na mernu blendu sa jednim otvorom. Takođe s obzirom da je povrat
pritiska usko vezan sa razlikom i padom pritiska u sistemu cevovoda koji je prethodno analiziran,
potvrđuje se da je uticaj položaja lokalnog otpora L1 na povrat pritiska veći kod merne blende sa
jednim otvorom u odnosu na mernu blendu sa više otvora.
71
6. Zaključak
Predmet master rada bila je merna blenda, uređaj za merenje protoka fluida. Cilj master rada je bio
da se istraži uticaj lokalnog otpora postavljenog ispred merne blende na sledeće strujne parametre:
razliku pritiska, pad pritiska, gubitak strujne snage, koeficijent protoka i povrat pritiska.
Razmatrane su dve vrste mernih blendi: blenda sa jednim i blenda sa više kružnih otvora.
Blende su postavljene u cevovod unutrašnjeg prečnika 70,3 mm i imaju isti odnos površina
poprečnog preseka svetlog dela blende i cevi β=0,55. Kroz blende je strujao suv vazduh na
temperaturi 22 oC, brzinama strujanja na ulazu u cevovod 2,5, 5 i 10 m/s i pritiscima 4, 8 i 12 bar.
Primenom računarske dinamike fluida dobijeni su rezultati navedenih strujnih parametara.
Dobijene vrednosti strujnih parametara su se upoređivali za različite položaje lokalnog otpora L1
postavljenog ispred merne blende na rastojanju 5D, 10D, 15D, 22D i 30D sa vrednostima strujnih
parametara dobijenim u slučaju kada se u cevovodu ne nalazi lokalni otpor. Korišćen je
komercijalni softverski paket STAR CCM+ koji koristi metod konačnih zapremina gde su se
rezultati numeričkih simulacija verifikovali sa eksperimentalnim podacima pre analize uticaja
lokalnog otpora na strujne parametre. Numeričke simulacije za mernu blendu sa jednim otvorom
poseduju srednju vrednost relativne razlike pritiska 3,64 % dok je za mernu blendu sa više otvora
vrednost 11,77 %.
Analizom dobijenih rezultata, uočeno je da potreban položaj lokalnog otpora L1 ispred merne
blende sa jednim otvorom, kako bi se uticaj lokalnog otpora na razliku pritiska mogao zanemariti,
iznosi 22D, dok je kod merne blende sa više otvora 15D. Na osnovu uočenih rezultata, može se
zaključuti da lokalni otpor ima veći uticaj na razliku pritiska kod merne blende sa jednim otvorom
u odnosu na mernu blendu sa više otvora. Veći uticaj lokalnog otpora na razliku pritisaka ukazuje
na to da je blenda sa jednim otvorom osetljivija.
Takođe, uočeno je da kod blende sa jednim otvorom potreban položaj lokalnog otpora L1 ispred
merne blende kada se uticaj kolena na pad pritiska može zanemariti iznosi 22D, dok je kod merne
blende sa više otvora 10D. Na osnovu uočenih rezultata, može se zaključuti da lokalni otpor ima
značajno veći uticaj na pad pritiska i gubitak strujne snage kod merne blende sa jednim otvorom u
odnosu na mernu blendu sa više otvora. Razlog tome mogao bi da bude što kod mernih blendi sa
više otvora, pri strujanju fluida, ne dolazi do naglog suženja protočne površine a samim tim i većeg
vrtloženja kao što je to slučaj kod mernih blendi sa jednim otvorom.
Ustanovljeno je da lokalni otpor postavljen ispred merne blende jedino u vrednosti od 5D utiče na
promenu koeficijenta protoka kod merne blende sa jednim otvorom. Uticaj lokalnog otpora
postavljenog ispred merne blende na koeficijent protoka kod merne blende sa više otvora se može
zanemariti.
Ukoliko se žele smanjiti gubici strujne energije, preporuka je da se koleno, kao otpor, ne postavlja
na cevovod ispred merne blende sa jednim otvorom na manjoj dužini ravne deonice od 22D dok
se kod merne blende sa više otvora ne preporučuje manje od 15D. Na osnovu vrednosti povrata
pritiska u cevovodu ovaj zaključak može se dodatno potvrditi. Na ovaj način pokazano je da lokalni
otpor postavljen ispred merne blende utiče na strujne parametre. Odgovarajućim izborom položaja
lokalnog otpora i vrste otvora na mernoj blendi, mogao bi da se, prema potrebi, napravi kompromis
između gubitka strujne snage i osetljivosti blende.
72
Literatura
Instrumentation Tools, (2019), http://instrumentationtools.com/difference-between-orifice-restriction-
orifice/.
Radovanović, (2019), https://www.scribd.com/document/27769149/Merenje-protoka-mernim-

blendama-mlaznicama-Venturijevim-cevima.
Prisma Instruments, (2019), http://www.prisma-instruments.com/.
Golden Mountain Enterprise, (2019), http://www.directindustry.com/prod/golden-mountain-

enterprise/product-33181-465699.html.
P. Cvijanović, (1998), Merenje fluidnih veličina, Stylos, Novi Sad.
Siniša Bikić, (2013), Razvoj metode merenja protoka vazduha pomoću regulacione železine, doktorska
disertacija, FTN, Novi Sad.
Maša Bukurov, (2013), Mehanika fluida, knjiga prva: osnove, FTN izdavaštvo, Novi Sad.
CFD Analysis of Heat Pipe, (2019), http://heatpipesoneyage.blogspot.com/2017/04/cfd-analysis-of-

heat-pipe.html.
Comsol Blog, (2019), https://www.comsol.com/blogs/visualizing-fluid-flow-with-streamline-plots/.
Vineet A. i dr., (2019), Numerical simulations of instabilities in single-hole orifice elements, American
institute of aeronautics and astronautics.
Singh V.K. i Tharakan John T., Numerical simulations for multy-hole orifice flow meter, Flow
Measurement and Instrumentation, Vol. 45, Issue 1, (2015), 375-383.
Manisch S. Shah i dr., (2012), Analysis of flow through an orifice meter: CFD simulation, Chemical
Engineering Science, Vol. 71, Issue 1, 300-309.
Kumar Perumal i Wong Michael M.B., (2011), A CFD study of low pressure wet gas metering using
slotted orifice meters, Flow Measurement and Instrumentation, Vol. 22, Issue 1, 33-42.
Prabu S. V. i dr., (1996), Effect of upstream pipe fittings on the performance of orifice and conical
flowmeters, Flow Measurement and Instrumentation, Vol. 7, Issue 1, 49-54.
Morrison G. I., i dr., (1994), Upstream velocity profile effect on orifice flowmeters, Flow Measurement
and Instrumentation, Vol. 5, Issue 2, 87-92.
U. Himpe i dr., (1994), Influance of upstream bends on the discharge coefficients of classical venturi
tubes and orifice plates, Flow Measurement and Instrumentation, Vol. 5, Issue 3, 209-216.
Dušan Uzelac i Siniša Bikić, (2018), Hidropneumatske komponente, FTN izdavaštvo, Novi Sad.
EN ISO 5167-2:2003, 6.27, strana 16, tabela 3.
I. Vušković, (1977), Osnove tehnike merenja, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
STAR CCM+ Tutorial ver. 13.02, (2019).
73

Marko Naric - Master Rad

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Marko Naric - Master Rad

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

ИСТРАЖИВАЊЕ УТИЦАЈА ЛОКАЛОГ

Нови Сад, мај 2019.

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Језик публикације, ЈП: Српски

Научна област, НО: Машинство

Важна напомена, ВН: -

Датум прихватања теме, ДП:

Члан: Доц. др Миливој Радојчин Потпис ментора

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Language of text, LT: Serbian

Scientific field, SF: Mechanical engineering

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Member: Asst. Prof. Milivoj Radujčin, PhD Menthor's sign

ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ЗАВРШНОГ Лист/Листова:

(Податке уноси предметни наставник - ментор)

Студијски програм: Енергетика и процесна техника

Студент: Марко Нарић Број индекса: М3 17/2017

НАСЛОВ ЗАВРШНОГ (МАСТЕР) РАДА:

Руководилац студијског програма: Ментор рада:

Проф. др Младен Томић Проф. др Синиша Бикић

Примерак за: - Студента; - Ментора

A1 - površina poprečnog preseka svetlog dela cevi [m2]

A2 - ukupna površina poprečnog preseka svetlih otvora merne blende [m2]

cp, cv - specifična toplota [kJ/kgK]

r - poluprečnik lokalnog otpora [m]

D - unutrašnji prečnik cevi [m]

d - prečnik koncentričnog otvora merne blende [m]

g - gravitaciona konstanta ubrzanja [m/s2]

h - geodezijska visina [m]

L - dužina posmatrane deonice povrata pritiska [m]

L0 - najveća dužina ravne deonice između merne blende i kolena [m]

L1 - dužina ravne deonice između merne blende i kolena [m]

L2 - dužina ravne deonice iza merne blende [m]

Lk - dužina lokalnog otpora [m]

Ln - parametarska dužina cevne deonice [-]

pn - parametarski pritisak [-]

Lx - dužina deonica od 1D ispred do 7D iza merne blende [m]

px - izmereni pritisak na deonicama od 1D ispred do 7D iza merne [Pa]

p1 - pritisak ispred merne blende [Pa]

p2 - pritisak iza merne blende [Pa]

p3 - pritisak na kraju cevne deonice [Pa]

p1exp - izmeren pritisak ispred merne blende tokom eksperimenta [Pa]

Q1 - zapreminski protok fluida ispred merne blende [m3/s]

Re - Rejnoldsov broj [-]

R - gasna konstanta vazduha [J/kgK]

k - odnos specifičnih toplota [-]

T - temperatura fluida (vazduha) [K]

Texp - izmerena temperatura vazduha tokom eksperimenta [K]

v - brzina strujanja fluida (vazduha) [m/s]

v1 - brzina strujanja vazduha na ulazu u cevovod [m/s]

ṁexp - eksperimentalno izračunat maseni protok vazduha [kg/m3]

ṁ - maseni protok fluida (vazduha) [kg/s]

M - molarna masa [kg/kmol]

 - odnos površina svetlih otvora merne blende i cevi [-]

ΔP - gubitak strujne snage [W]

p1-2 - razlika pritisaka [Pa]

Δp1-3 - pad pritiska [Pa]

(p12 ) L0 - razlika pritiska pri referentnoj deonici L0 [Pa]

(p12 ) L1 - razlika pritiska pri položaju lokalnog otpora L1 [Pa]