Você está na página 1de 12

САДРЖАЈ

УВОД .................................................................................................................................... 2

1. ЈПЕГ ФОРМАТ ........................................................................................................... 3

2. GIF ФОРМАТ .............................................................................................................. 5

3. ПНГ ФОРМАТ ............................................................................................................ 6

4. BMP ФОРМАТ............................................................................................................ 7

5. TIFF ФОРМАТ ............................................................................................................ 8

ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................... 10

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................... 11

ПОПИС СЛИКА ................................................................................................................ 12

1
УВОД

Квалитет једне растерске слике одређује укупан број пиксела (резолуција) као и број
вриједности за сваки појединачни пиксел (дубина боје). Ако је дубина боје већа, више се
нијанси може приказати, то значи бољу слику као и вјеродостојнији приказ. Слике
захтјевају много меморије, због тога се користе разне врсте сажимања. Bitmap (bmp) је
несажета датотека која не користи ниједну врсту сажимања, слике у том формату су веома
велике, за разлику од њега много популарнији и чешће кориштенији је Jpeg (јpg) формат.
Поред Jpg и Bmp формата постоје још неки као сто су: Gif, Png, Tiff.

2
1. ЈПЕГ ФОРМАТ

JPEG (енгл. Joint Photographic Experts Group) је компресовани формат фајлова слика
с губицима, изведен из битмапе. Најчешће je коришћен формат архивирања растерскх
података због велике комптесије података. Настао је 80-тих година од стране Joint
Photographic Experts Group. Због скромних меморијских потреба прикладан како за
архивирање, тако и за размјену путем информационих мрежа или електронске поште.
Практично сви програми и фотоопрема подржавају овај формат и сви омогућавају
конверзију (тзв. „извоз“) својих формата у JPG. У ријеђим случајевима (углавном векторски
оријентисаних програма) омогућен је извоз у BMP, формат који сваки фотоедитор може
конвертовати у JPG.
Значајно вишеструко смањење меморијских потреба темељи се између осталога на
искључивању оних нијанси боја којих нема у BMP изворнику. Тиме се практично не губи
на квалитету слике, ако се над њом неће изводити накнадне манипулације. Већ промjена
свjетлине или контраста смањује богатство нијанси, јер су можда управо нијансе које би
биле оптималне, искључене из палете. Корисник приликом конверзије или спремања слике
у неким фотоедиторима може бирати степен компресије, тражећи компромис између
очувања квалитета и меморијских потреба.
Недостатак формата чине доста изражене неправилности слике, посебно ивичне
неправилности и шум, које се на штету оштрине слике и/или богатства нијанси и финих
детаља могу умањити замућивањем или применом разних филтара у фотоедиторима. Не
подржава транспарентност.
Како би настала компримована снимка, оригинална снимка пролази кроз низ суб
агоритама. У цијелом процесу настаје излазна датотека која садржи довољно информација
да би се могла креирати оригинална снимка са великом компресијом. У тој компресији дио
података бива изгубљен, па га зато називамо lossy или губљиви формат записа.
Алгоритам за компресију користи особину људског ока да ,амке распознаје малу
промјену боје од мале промјене јачине свјетлости. То значи да је као формат примарно
замишљен за гледање људским оком, а не за рачунаром подржане анализе дигиталне слике.
Може да направи велику компресију ( око 1:10) без губитака, видљивих голим оком, на
квалитету слике.

3
Процес компримирања одвија се у неколико основних корака:
1. Први корак представља конверзију слике из RGB система боје и нпр. YUV.
YUV је систем за простор боја који архивира информацију о свјетлости и боји
слике. Како људско око пуно осјетљивије на свјетлост него на боју, велики дио
инфорамција о боји може се занемарити а поготово код виших фреквенција.
Иако ова конверзија није неопходна њеном употребом добијамо комплетију
компресију цјелокупног снимка. Други начин за смањивање утицаја боје је
осредњавањем групе пиксела.
2. У другом кораку слика се разбија на блокове 8*8 пиксела, те се сваки блок
посебно обрађује.
3. Сада имамо слику у правом систему боја, те је иста разбијена у блокове и
примјењује се „ Дискретна косинусна трасформација“ (ДКТ) и рачунају се
њени параметри за сваки елемент матрице.
4. Циљ ДКТ је представити слику у различитим доменима кориштењем
косинусне функције.
5. Када се те кривуље обједине, употребом инверзне ДКТ добија се оригинална
слика (или њена јако блиска апроксимација).
У претходним корацима постигнут је веома мали степен конверзије. JPEG стандардом
дефинисане су двије таблице са константама конверзије, једна за свјетлост и друга за боју.
Ове константе су дефинисане степеном компресије који дефинише корисник. Број
кориштен за рачунање коефицијената квантизације аривира се у заглавље слике те
омогућава декодирање исте. У овом поступку се дио оригиналног квалитета слике губи
трајно. Финални корак у JPEG компресији је кодирање кориштењем run leght шеме. Прије
самог почетка матрица се организује у цик-цак распореду. Елементи који представљају
ниске фреквенције помијерају се на почетак, а елементи који представљају више
фреквенције помијерају се према крају матрице. Помијерањем високих фреквенција, које
су врло вјероватно једнаке нули, омогућен је већи степен компресије. Дозвољена је
употреба Hulffman-ove шеме или шеме аритметичког кодирања. Hulffman-ovа шема се пуно
чешће користи, те је доминантна шема код JPEG компресије.
JPEG формат је препоручен као један од формата за архивирање снимака у
стандардним дигиталном камерама од стране JEIDE, JAPAN ELECTRONIC INDUSTRY
DEVELOPMENT ASSOCIATION STANDARD.

4
2. GIF ФОРМАТ

GIF (енгл. Graphic Interchange Format) један је од најчешће кориштених графичких


формата за размјену слика на интернету. GIF је 1987. године под оригиналним именом 87а
представила фирма CompuServe као нову, допуњену верзију формата названог РЛЕ, који се
такође користио за преузимање слика, само је био у црно-бијелој верзији. Године 1989. иста
фирма нуди новију, побољшану верзију GIF-а, имена 89а. Та верзија је позната као
анимирани GIF - слика сачињена од више фрејмова, који дају осјећај да се ликови на
сликама помијерају.
GIF је 8-битни (један пиксел представљен је једним бајтом) битмап графички формат
који користи палету од максимално 256 боја. За модерне Интернет сајтове то је велико
ограничење. Конвертовањем изворних битмапа (BMP, JPEG, TIFF, PNG и др.) у GIF се
драстчно смањује број нијанси којима се приказује садржај, што доводи до степеничастих
прелаза при претапању боја и губитка финијих детаља, а најчешће и прејаким контрастом
боја. GIF је стога прикладнији за разне дијаграме и сличне графичке садржаје него за
фотографије.
Сам GIF не заузима много простора и зато је прикладан за слање путем интернета јер
омогућава да се велике слике смање у мању датотеку, што убрзава преузимање чак и код
доста спорих модема. Такође, тим форматом је подржана прозирна позадина (ефект као да
је слика на стаклу) као и анимација. То га уз скромне меморијске потребе чини идеалним за
банере, логотипе и кратке покретне секвенце тј. примене учестале на интернету.
Са друге стране, GIF слика може да буде транспарентна као и анимирана. Зато је GIF
пожељно користити када су вам потребне слике са релативно мало боја без финих нијанси,
као што су на пример графикони.

Слика 1 Поређење фотографије у JPEG и GIF формату

5
3. ПНГ ФОРМАТ

PNG (енгл. Portable Network Graphics) је формат за растерске слике који користи
компресију без губитка. Смишљен је као побољшање и замјена за GIF формат тј као формат
који није покривен патентом.
PNG је битмап графички формат који користи lossless компресију. PNG је створен
како би побољшао и замијенио GIF формат форматом који не треба патентирану дозволу
(лиценцу) за кориштење.
PNG подржава слике засноване на палети (с палетом дефинисаном 24 битним RGB
бојама), грејскал (сивих тонова) слике и RGB слике. PNG је замишљен као графички формат
за размену преко интернета, а не за професионалну употребу тако да не користи другачије
шеме боја као што је CMYK (cyan-mangenta-yellow-black).
PNG датотеке у правилу увијек користе екстензију PNG или png и додељен им је
МИМЕ media type стандард image/png (одобрен 14. октобра 1996).
Потреба за стварањем PNG формата јавила се ране 1995,након што је Unisys најавио
да ће софверским патентом заштитити LZV алгоритам за компресију кориштен у сажимању
GIF формата. Такође, постојали су и други проблеми код GIF формата због којих је настала
потреба за новим форматом, најзначајнија је ограниченост GIF формата на 256 боја у
вријеме када су рачунала, која су већ била у могућности приказати много више, била
распрострањена. Иако GIF има могућност анимације, одлучено је да ће PNG бити
једносликовни формат. Компанија под називом МNG је основана за анимацију. GIF је
задобио додатну популарност у августу 1999.године након што је Unisys укинуо своје
патентне дозволе за развијаоце слободног и некомерцијалног софтвер-а.

Слика 2 Поређење GIF, PNG и JPEG формата

6
4. BMP ФОРМАТ

BMP формат датотеке је растерски графички формат слике који се користи за чување
битмап дигиталних слика, независно од уређаја за приказ. BMP формат датотеке може да
складишти дводимензионалне дигиталне слике монохроматске и у различитим бојама, а
опционо са компресијом података, алфалним каналима и профилима боја.
Назив Bitmap потиче из програмерског окружења, односно фраза мапа битова, а
попуњавањем таквих двосмислених матричних битова могуће је исцрати монохроматске
графике (1-bit-per-pixel). Обзиром да данашње битмапе подржавају потпуну скалу боје
(multiple-bits-per-pixel), исправно их је звати pixmapama, односно мапама пиксела, гдје је
сваки појединачни елемент слике описан са оном битом колико износи дубину боје читаве
графике (1, 8, 16 , 24 или више bita).
Запис унутар датотеке Bitmap је изузетно једноставан и погодан за читање из
програмског окружења. Због тога што Bitmap не садржи никакву компресију информација,
резултатну величину Bitmap датотеке, уз познате димензије у пикселима те информацијом
о дубини боје, врло је лако израчунати.

Величина [bajtovi] = заглавље [bajtovi] + ширина [px] * висина [px] * (дубина боје [bit] / 8)

Заглавље датотеке садржи број за идентификацију формата записа, информације о


величини датотеке, палету боја уколико се ради о индексираним бојама и сл. Након
заглавља датотеке слиједи матрични запис боја за сваки елемент слике.
Формат Bitmap аналоган је Wave (.wav) формат за записивање аудио сигнала -
омогућава високу квалитету записа јер нема компресије, али величина датотеке је
превелика и тиме не задовољива за кориштење на вебу.
У датотеку се складишти свака тачка (пиксел) слике појединачно, са одговарајућим
бројем бајтова који одређују боју. Нема компресије података, тако да су датотеке, чак и ако
садрже слике мале величине, врло велике. Код овако ускладиштених података не губе се
подаци о елементима слике.
Док већина BMP датотека има релативно велику величину датотеке због недостатка
било какве компресије (или углавном кодирања дужине трајања на палетизираним сликама)
многе BMP датотеке могу бити знатно компримиране са алгоритмима компресије података
без губитака као што су ZIP јер садрже редундантне податке. Неки формати, као што је RAR
чак укључују и рутине намењене ефикасној компресији таквих података.

7
5. TIFF ФОРМАТ

TIFF (енгл. Tagged Image File Format) је формат датотеке рачунара за чување растер
графичких слика популаран међу графичким умјетницима, издавачкој индустрији и
фотографима. TIFF формат је широко подржан скенирањем, слањем факсом, обрадом речи,
препознавањем оптичких знакова, манипулацијом слика, објављивањем радне површине и
постављањем страница.
Прва спецификација TIFF формата потиче из 1986. године од стране Aldus Corporation
те се дефинише као верзија 3.0. Верзија 4.0 издата је 1987. године а верзија 5.0 је издата
1988. године и у њу је додата LZW компресија.
Формат TIFF описује слике које типично долазе као резултат скенирања,
фотографисања дигиталном камером или обрадом фото-програмима. Главна намјена TIFF
формата је да опише и архивира растерске податке употребом тагова или ознака. Описује
податке у двобојној, сивој, ограниченој или пуној скали боја. Омогућава неколико начина
компресије подата у складу са потребама корисника. Није везан за специфичан вид хардвера
(принтер, скенер, монитор ...). Нема оперативни систем који преферира процесор или било
шта друго уз шта би се требао везати.
Датотека почиње са 8- бајтним заглавњем датотеке те садржи и информацију о верзији
TIFF формата. Сликовни директоријум се састоји од 2 бајта информација о броју података
поља након чега слиједи 12 бајта података и 4 бајта података о позицији следећег сликовног
директоријума или 0 ако га нема.
Поља у TIFF датотеци су груписана у неколико категорија: основна, информацијска,
факсимил, спремање докумената и читање.
TIFF нуди могућност кориштења LZW компресије, технике компресије података без
губитака за смањење величине датотеке. Коришћење ове опције ограничено је патентима
на LZW технику до њиховог истека у 2004. години.
Спецификација TIFF 6.0 се састоји од следећих дијелова:
1. Увод (садржи информације о администрацији TIFF -а, коришћењу приватних
поља и вредности итд.)
2. Основни TIFF
3. TIFF екстензије
4. Додатци

8
Слика 3 Поређење формата записа дигиталних слика

9
ЗАКЉУЧАК
Приликом употребе JPEG формата треба бити свјестан његових недостатака и његове
предности ће доћи до изражаја. Генерална препорука је да се не користи у колико радимо
било какве обраде и захвате на снимцима, него тек када је обрада снимка завршена. Своју
највећу предност има управо у томе што велика компресија коју је у стању да изврши,
омогућава максимално искориштавање медија за архивирање снимака.
Формат GIF препоручљив је за приказ минијатурних графика, најчешће елемента
графичког дизајна веб-страница - попут логотипа организација, декоративних линија,
узорака и сл. За графички интензивне примене (права транспаренција, пуна дубина боје)
исправно је користити PNG, а за фотографије JPEG.
Употребу Bitmap формата на вебу би требало у потпуности избјегавати. Bitmap нема
нити једну предност пред било којим другим растерским форматом који је у употреби на
интернету. Иако се његово коришћење на интернету не препоручује, данашњи веб-
прегледачи ипак омогућавају приказ Bitmap графика унутар HTML веб-страница.
TIFF формат је веома флексибилан формат и висококвалитетни формат слике, све боје
и подаци се чувају и подржава неколико типова компресије као што су JPEG, LZW, ZIP или
без компресије. TIFF формат сада се може сачувати са слојевима. Недостатци су врло
велике датотеке, велика потрошња простора на диску и споро вријеме учитавања.
PNG је растерски графички формат уз компресију без губитака. Направљен је са
намјером да буде боља алтернатива GIF-у, пружајући квалитетнију слику, али без захтева
за патентом те лиценцом. PNG је засигурно најквалитетнији графички формат у RGB
простору боја.

10
ЛИТЕРАТУРА

[1] https://sr.wikipedia.org/sr/JPEG
[2] https://en.wikipedia.org/wiki/Motion_JPEG
[3] https://sr.wikipedia.org/sr/GIF
[4] https://sr.wikipedia.org/sr/PNG
[5] http://www.nairaland.com/2124573/difference-between-png-jpeg-gif
[6] http://www.baotic.net/graficki-formati-na-webu/rasterski/bmp/
[7] https://racunariprogramiranje.wordpress.com/2013/11/01/формати-за-чување-слика/
[8] https://1stwebdesigner.com/image-file-types/
[9] https://en.wikipedia.org/wiki/TIFF
[10] http://www.baotic.net/graficki-formati-na-webu/rasterski/png/

11
ПОПИС СЛИКА

Слика 1 Поређење фотографије у JPEG и GIF формату................................................. 5


Слика 2 Поређење GIF, PNG и JPEG формата ................................................................ 6
Слика 3 Поређење формата записа дигиталних слика ................................................... 9

12