1.

Opsta sociologija i posebne sociologije

Ono sto je sustinski bitno je to da opsta sociologija proucava drustvo u celini,

a posebne sociologije pojedine drustvene pojave.
Sama pojava posebnih sociologija trazi svoje odredjenje i odnos prema opstoj
sociologiji. Taj odnos je takav da posebne sociologije imaju za predmet svog
proucavanja pojedina podrucija zivota koji su apsolutno odvojeni od drustva i
drustvenog centra.
Iz malopre navedenog se moze reci da posebne sociologije izucavajuci ta
pojedina podrucija zivota proucavaju metodama pste sociologije. Posebne
sociologije su zapravo nauke za koje se moze reci da istrazuju pojedine
drustvene pojave tako sto u odredjenom drustvenom segmentu istrazuju
njihovu strukturu, specificne pojave i veze metodama opste sociologije,
ostajuci vezane za svoj posebni predmet.
“Opsta, teorijska sociologija koristi rezultate istrazivanja posebnih sociologija
za svoja teorijska uopstavanja i formulisanje socioloskih zakona o drustvu,
kao ukupnosti svih drustvenih pojava.“

2. Odnos opste sociologije i sociologije rada

Kako bi sto bolje shvatili predmetnu odredjenost sociologije rada,znacajno je

pravilno odredjivanje njenog odnosa prema opstoj sociologiji.Odnos opste
sociologije i sociologije rada moze se pravilno odrediti samo ako se imaju u
vidu dve cinjenice,prvo,da je sam odnos nauka odredjen odnosom njihovih

predmeta proucavanja,adruga cinjenica se odnosi na to da je sociologija rada

nastala iz opste sociologije.
Sama opsta sociologija je otkrila put industrijskoj sociologiji.Ali pogled opste
sociologije nije bio dovoljan pa se stvara potreba za detaljnijim ispitivanjem
industrije i njenog rada.Samim tim nastaje nova disciplina industrijska
sociologija.
“Uskoro nastaje potreba za proucavanjem rada u socioloskom smislu ,a on u
socioloskom smislu obuhvata svaku radnu aktivnost ,a ne samo proizvodnu
aktivnost,pogotovu ne samo proizvodnu aktivnost u industriji”.
Iz svega ovoga proizilaze posebne naucne discipline koje bi proucavale ljudski
rad i sam polozaj coveka u toku rada.Sam odnos opste sociologije i sociologije
rada treba shvatiti kao odnos opsteg,posebnog i pojedinacnog kao sto je to u
filozofiji.Opsta sociologija za svoj predmet proucavanja ima drustvo
uopste,dok sociologija rada za svoj predmet proucavanja ima jednu drustvenu
kategoriju.Opsta sociologija proucava drustvo kao celinu drustvenih odnosa
proizaslih iz delatnosti coveka .To znaci da ona polazi od stanovista da rad
kao svrsishodna delatnost cini genericku sustinu coveka kao bica prakse.
“Sociologija rada mora polaziti od saznanja koja pruza opsta sociologija
.Ali,isto tako,i opsta sociologija mora koristiti rezultate empirijskih
istrazivanja drustva do kojih dolaze posebne,pa i sociologija rada .”

3.Odnos opste sociologije i socijalne ekologije

Socijalna ekologija je jedna od najmladjih posebnih sociologija.Ona je nastala

pre 25 godina kao teznja resavanja ekoloskih problema.Ekoloski problemi
postaju predmet socioloskog proucavanja kada je doslo do saznanja da samo
narusavanje ekoloske ravnoteze nastaje zbog neusaglasenosti covekovog i
industrijskog sistema.Sociolosko proucavanje ovih problema je uslovilo
nastanak socijalne ekologije.Osamom predmetu socijalne ekologije ne postoji
saglasnost.”Socijalna ekologija se moze odrediti kao posebna sociologija koja
za predmet svog proucavanja ima specificne vee izmedju coveka i njegove
zivotne sredine istrazujuci uticaj zivotne sredine kao ukupnosti prirodnih i
drustvenih cinilaca na coveka,kao i uticaj coveka na njegovu zivotnu sredinu
sa stanovista njenog ocuvanja kao okvira covekovog zivota,kao prirodno-
drustvenog bica.”
Socijalna ekologija i opsta sociologija su slicne po predmetu svojih
istrazivanja.Njihova slicnost je navela neke pisce na stvaranje nove
sociologije-opste sociologije planete.Socijalna ekologija bi trebalo da
odgovori na pitanje: sta je dobra priroda sa stanovista daljeg razvoja drustva i
sta je dobro drustvo sa stanovista ocuvanja ekoloske ravnoteze.

4. Odnos opste sociologije i drugih drustvenih nauka

Veliki broj drustvenih nauka kao predmet svog saznanja uzima ljudsko
drustvo.Svaka od tih nauka nastoji da prouci odredjena podrucija drustvenog
zivota ili oredjene drustvene pojave.Iz ovog proizilazi potreba za
odedjivanjem odnosa izmedju posebnih drustvenih nauka i opste sociologije.U
odredjivanju tog odnosa prvo treba poci od njihove predmetne
odredjenosti.Sam njihov odnos je odredjen odnosom njihovih predmeta
proucavanja.Kao sto sam vec naveo,opsta sociologija drustvo u celini,dok
posebne drustvene nauke proucavaju pojedine drustvene pojave ili tipove
ljudskog drustva.
Mozemo reci da odnos predmeta opste sociologije i predmeta posebnih
drustvenih nauka moze se odrediti kao dialekticki odnos opsteg posebnog i
pojedinacnog.
“Izmedju opste sociologije i posebnih drustvenih nauka postoji medjusobna
poezanost i uslovljenost u odkrivanju i forulisanju drustvenih zakonitosti.”
Iz svega ovog razlikujemo: odnos opste sociologije i istorije, politicke
ekonomije, politickih nauka, psihologije i td.
Iz svega ovog zakljucujemo da je saradnja opste sociologije sa posebnim
sociologijama nesto bez ega se nebi mogao zamisliti istrazivacki rad na polju
drustvenih nauka i samog drustvenog zivota. Ovakav vid saradnje postoji i
kod prirodnih nauka. U naucnom svetu nailazi se na saradnju ne samo u
oblasti jedne nauke i njenih disciplina vec i na odnos i plodotvornu saradnju
izmedju nauka kao takvih. Npr. Hemija saradjuje sa fizikom, dok astronomija
ni jedan dan ne moze da se zamisli bez opste fizike i njenih posebnih
disciplina.
Tako se moze reci da sociologija sa svojim posebnim predmetom koji
proucava, istrazujuci drustvo, ukazuje na mogucnost da se lakse razumeju i
istrazuju pojave i problemi koji se ticu drugih nauka(psihologija, geografija,
istorija).
 Sociologija Rada

Tema:Odnos opste sociologije i posebnih sociologija

Profesor: Student:
Mr. Stanisa Dimitrijevic Milos Stevanovic
RMs 17/06
 POZNAVANJE ROBE U
TRANSPORTU

TEMA: IZRADA ARMIRANIH CEVI

Ime I prezime
Stevanovic Milos
RMs 17/06