Analiza zaliha

Jedna od prvih akcija koje treba poduzeti u svrhu optimiranja (čitaj smanjenja) zaliha je
jednostavno napraviti analizu svojih zaliha.

Postoji više načina za analizu zaliha, ali najpoznatije su tzv. ABC analiza, XYZ analiza, zatim
Unakrsna analiza ABC i XYZ te Analiza kritične vrijednosti.

ABC analiza

ABC analiza se zasniva na poznatom Paretovom pravilu ili kako se još naziva pravilo 80:20.
Vilfredo Pareto je još prije više od 100 godina zaključio da 80% svjetskog bogatstva leži u rukama
20% stanovništva.

Kasnije je ovo pravilo prošireno na sva područja ljudskog djelovanja pa tako možemo reći da 20%
vaših kupaca predstavlja 80% vaših prihoda, 20% vašeg vremena donosi 80% novaca, kao i da
20% artikala na vašim zalihama čini 80% prometa (Iz toga dalje izvodimo zaključak da čak 80%
naših artikala čini samo 20% prometa). Daljnjih 50% proizvoda čini 15% prometa, a ostalih 30%
proizvoda čini samo 5% prometa.
Ovo pravilo pomaže nam da podijelimo odnosno klasificiramo artikle prema važnosti koju imaju ti
artikli u našoj kompaniji. Tako dobivamo kategorije zaliha A, B ili C te im pridajemo pažnju na
osnovu njihove važnosti. Prirodno je da su nam puno važniji A artikli i da ćemo njima pridavati
veću važnost.

Ukoliko nam je to potrebno ABC analiza se može modificirati. Tako na primjer ako na lageru
imamo desetke i stotine tisuća artikala što se u slučaju visoko sofisticirane tehnologije može
dogoditi možda je svrsishodno da A kategorija bude razbijena na dvije potkategorije i tada imamo
ABCD analizu.

Mi si kao ozbiljne kompanije ne možemo dozvoliti luksuz da jednako tretiramo artikle koji imaju
koeficijent obrtaja 10 ili 20, kao i one koji imaju obrtaj 1 ili manje od jedan. Zamislite koliko samo
vremena trošimo na artikle, dobavljače ili kupce koji su totalno nevažni i/ili neprofitabilni.
Tako ćemo za A proizvode raditi detaljnu analizu te često i detaljno ažurirati podatke o potražnji
dok ćemo za B proizvode obavljati samo rutinsku kontrolu i rutinsko ažuriranje. C proizvode
možemo analizirati i vršiti ažuriranje na periodičnoj bazi.

ABC analiza nam omogućava optimiranje zaliha na način da Kreiramo profile rizika za pojedine
grupe materijala. To znači da nije potrebno za sve kategorije proizvoda imati isti nivo usluge
(sjetimo se nivoa usluge kod izračunavanja sigurnosnih zaliha). Kao što nam kod izračunavanja
sigurnosnih zaliha nije svejedno koji nivo usluga imati za pojedine artikle ili grupe artikala tako i
kod kreiranja profila rizika treba za svaku kategoriju odrediti njegov profil rizika.
Uzmimo spomenutog maloprodajne dučane odjeće Zara koji razinu svojih zaliha drži uvijek malo
ispod očekivane prodaje (to znači recimo između 90 i 95%) kako bi se brže kretale jer prema
njihovoj poslovnoj filozofiji manja nemogućnost isporuke je manje zlo nego velike i nepokretne
zalihe zastarjelih proizvoda.

Neki problemi i metodi analize zalihe sirovina i materijala

Stanković Zvonimir

Sažetak
Analiza sirovina i materijala predstavlja jedno od posebnih i značajnih pitanja u problematici
poslovanja preduzeća. Kao posebna aktivnost, koja spada u delokrug procesa upravljanja, ona ispituje i
ocenjuje celishodnost upotrebe tih sredstava s gledišta ekonomskih principa poslovanja. U napisu je
izneta analiza stanja i promena tih sredstava, analiza njihove cirkulacije i efikasnosti, da bi na kraju, u
posebnoj glavi, bila izložena i analiza njihove funkcionalne sposobnosti. Pri tome, u kraćim crtama,
ukazano je i na neophodnost koordinacije nabavne službe sa proizvodnom i finansijskom službom, s
obzirom na to daje ona neposredni organ snabdevanja preduzeća materijalnim dobrima za izvršavanje
postavljenih zadataka. Sa proizvodnom službom - radi obavljanja toga zadatka u skladu sa planom
proizvodnje, a sa finansijskom - radi obezbeđenja novčanih sredstava, jer se u uslovima tržišne
privrede do tih dobara dolazi izdavanjem novca.

Analiza zaliha
Zalihe predstavljaju značajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i one za
sebe vežu veliki deo novčanih ulaganja. Da ta ulaganja ne bi bila neopravdano
visoka, zalihama se treba od strane menadžmenta preduzeća efikasno upravljati.
Zalihe mogu biti u obliku: sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje,
poluproizvodnje i gotovih proizvoda.

Za zalihe poluproizvoda je karakteristično da su iste nužne između različitih

perioda (etapa) proizvodnje, jer se putem njih omogućava efikasnije realizovanje
proizvodnih programa. Ukoliko ne bi bilo ovih zaliha u preduzeću, tada bi trebalo
u svakoj etapi proizvodnje čekati da se kompletira deo prethodne proizvodnje. Da
bi se izbegli zastoji (prazni hodovi) u proizvodnji, preduzeće se opredeljuje da
drži ovaj vid zaliha bez obzira na tezaurizaciju novca i trenutni finansijski efekt.
Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za fleksibilniji rad preduzeća,
posebno u delu njihove nabavke.

Na menadžmentu preduzeća je da iskoristi sve moguće prednosti finansijske

funkcije u odnosu na pribavljanje sirovina i repromaterijala (niže nabavne cene,
količinske rabate, duže rokove plaćanja i sl.). Zalihe gotovih proizvoda
omogućavaju preduzeću fleksibilnost u delu njegovog proizvodnog programa,
prodajne funkcije, marketing funkcije i likvidnosti preduzeća.

Održavanjem povećanog nivoa zaliha u preduzeću, stvaraju se uslovi za

ekonomičniju nabavku i profitabilniju prodaju. Koliki će biti povećan nivo zaliha u
preduzeću, zavisi od: a) troškova držanja zaliha, b) troškova pribavljanja zaliha,
c) manipulativnih troškova sa zalihama, (d) vremena povrata kapitala vezanog u
zalihama. Povećanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale uštede premašuju
ukupne troškove držanja dodatnih zaliha. Upravljanje zalihama predstavlja
multifunkcionalni problem jer se odlukama finansijske, prodajne, proizvodne i
nabavne funkcije može upravljati sa pojedinačnim i ukupnim zalihama preduzeća.

Pošto zalihe zahtevaju novčana ulaganja, upravljanje zalihama je važan deo

finansijskog menadžmenta preduzeća. U mnogim preduzećima se najčešća
mogućnost za skraćivanje gotovinskog ciklusa upravo nalazi u smanjenju
vremena zadržavanja zaliha. Da ulaganja u zalihe ne bi postala neopravdano
visoka, zalihama se mora upravljati efikasno. Smanjenje zadržavanja zaliha
istovremeno smanjuje iznos gotovine koji se nalazi u zalihama, što bi značilo
efikasno upravljanje zalihama. Ta efikasnost manifestuje se kroz povećanje
koeficijenta obrta ukupnih zaliha i skraćenje prosečnog vremenskog trajanja
njihovog obrta. Upravo primarni zadatak prodajne funkcije je da analizom i
stimulisanjem tražnje, tj. unapređenjem načina prodaje utiče na povećanje
koeficijenta obrta zaliha...

UNAPREĐENJE PROCESA UPRAVLJANJA ZALIHAMA PRIMENOM

METODE SIMULACIJE PREDUZEĆA

Rezime: Na svetskom tržištu egzistiraju brojna preduzeća, koja plasiraju iste ili slične
proizvode. Opstanak
preduzeća, njegov rast i razvoj zahtevaju stalnu borbu preduzeća za poboljšanje
kvaliteta proizvoda a za smanjenje
troškova.
Opstanak preduzeća na stranom tržištu, njegov rast i razvoj zahteva veliku
fleksibilnost preduzeća, kao i smanjenje
troškova proizvodnje. Smanjenje troškova proizvodnje podrazumeva racionalizaciju u
svim porama preduzeća.
Jedan od bitnih činilaca za smanjenje troškova jeste smanjenje zaliha preduzeća. U
ovom radu će biti ispitana
mogućnost smanjenja zaliha delova, simulacijom rada preduzeća. Simulacija
preduzeća odslikava realno stanje
rada preduzeća, pa dobijeni rezultati mogu biti merodavni za sagledavanje rada i
predlog mogućih unapređenja.

1) Harun Bronja, Univerzitet u Novom Pazaru

1. UVOD

Metaloprerađivačka industrija poslednje dve

decenije doživljava nagli pad. Na tržištu je sve veći
broj proizvoda različitih proizvođača sa visokim
kvalitetom izrade, funkcionalnošću i estetskim
izgledom. Kupci su u prilici da biraju proizvode istih
ili sličnih karakteristika, a različitih proizvođača. Dali
će se kupac opredeliti za naš proizvod ili proizvod
konkurentske firme pored ostalog zavisi i od prodajne
cene proizvoda. Drugim rečima, kupci diktiraju cenu
na tržištu. Proizvođači su prinuđeni da svoju zaradu
ostvaruju u okviru prihvaćene prodajne cene
proizvoda na tržištu. Povećanje zarade preduzeća
(profitabilnosti) može da se postigne prvenstveno
snižavanjem troškova preduzeća. Preduzeća koja žele
da ostvare profit i da opstanu na tržištu moraju da
racionalizuju svoju proizvodnju.
Umesto nekadašnje gurane proizvodnje ( push),
sada je prisutna vučena proizvodnja (pull). Zahtevi za
poboljšanje kvaliteta i promena asortimana proizvoda
su svakodnevna pojava na tržištu.
Da bi preduzeće opstalo na ovako dinamičnom
tržištu, raslo i razvijalo se, kao i da bi odgovorilo
ovakvim zahtevima kupaca i ostvarilo svoju
konkurentsku prednost neophodno je da neprestano
vrši nuapređenja kako tehničko tehnoloških tako i
organizacionih sposobnosti preduzeća. Unapređenja
preduzeća se odnose na unapređenja dizajna i
kvaliteta proizvoda, smanjenja troškova za njihovu
proizvodnju, smanjenja troškova za transport
skladištenje i dostava do krajnjeg kupca, kao i
unapređenje odnosa sa dobavljačima i kupcima radi
navremenog planiranja i realizacije sledećih
aranžmana.
Unapeđenje poslovanja preduzeća kao i postizanje
konkurentska prednosti na tržištu može se ostvariti
sledećim postupcima:
. Povećanje fleksibilnosti,
. Povećanje produktivnosti,
. Racionalizacija operacija,
. Racionalizacija skladišta,
. Racionalizacija transporta,
. Smanjenje angažovanog kapitala,
. Smanjenje koeficienta protoka.
Svi nabrojani postupci pozitivno utiču na poboljšanje
rada preduzeća i na povećanje konkurentnosti na
tržištu. Uspešnost opstanka i rada preduzeća se
ogleda u pravilnom sagledavanju nabrojanih postupaka, a uspešnost menadžera
distribucije u
implementaciji istih.
Autor ovog rada daje akcenat na smanjenje
angažovanog kapitala. Kada se govori o
angažovanom kapitalu misli se na zalihe preduzeća u
svim oblicima: zalihe sirovina i repromaterijala,
zalihe nedovršene proizvodnje, zalihe gotovih
proizvoda, zalihe rezervnih delova, maziva,
pomoćnih materijala, alata i pribora. U zavisnosti od
vrste proizvodnje i preduzeća, prema mišljenju
pojedinih autora zalihe mogu iznositi i do 40%
angažovanog kapitala. Prema tome, smanjenje
angažovanog kapitala i za najmanju vrednost može
doneti znatne materijalne uštede.
Profitabilnost preduzeća pretstavlja odnos profita i
angažovanog kapitala za njegovo ostvarivanje.
Radi pravilnog sagledavanja mogućnosti ušteda
preduzeća i racionalizacije skladišta u ovom radu će
biti izvršena simulacija rada preduzeća za preradu
delova. Simulacija rada preduzeća će biti izvršena na
osnovu podataka praćenja preduzeća za duži
vremenski period. Postupak simulacije preduzeća će
biti izvršen pomoću programskog paketa sačinjenog
u programskom jeziku C++, a simulasija će biti
izvršena na personalnom računaru. Radi dobijanja što
potpunije slike simulacija će biti sprovedena više
puta za različite vrednosti početne zalihe. Vrednosti
simulacija će biti analizirani i predložena optimalna
rešenja.
2. TEORETSKE OSNOVE
PROBLEMA
Simulacije su jedna od tehnika operacionih
istraživanja koja služi za eksperimentalna
istraživanja. Simulacija se izvodi na bazi modela koji
mogu da budu fizički, analogni ili simbolički,
odnosno matematički, a ne na stvarnim objektima. Iz
ovoga proizilazi prednost ove tehnike, a to je pre
svega prednost ove tehnike, a pre svega kraće vreme
izvođenja eksperimenta, jedna godina ili mesec može
da se pretstavi kao jedan dan ili jedan čas. Troškovi
za izvođenje eksperimenta na modelu su mnogo
manji u odnosu na to kada eksperiment se izvodi na
stvarnom objektu. Za izvođenje simulacije treba
sagledati sledeće:

ƒ Algoritam
Ako posmatramo sistem zaliha preduzeća,
možemo da kažemo da posmatramo zbir od dva
procesa:
‐ Pristizanje kupca: ukoliko ima da kupi ono što
mu treba - kupuje i odlazi, a ako nema –
poručuje ili kupuje u konkurentskom
preduzeću.
‐ Drugi proces je obnavljanje zaliha i sastoji se
od periodičnog pregleda zaliha. Ako nivo
zaliha je mali ili jednak nivou potražnje, vrši
se obnavljanje zaliha. Veličina naručivanja
jednaka je razlici kontrolnog nivoa u skladištu i
nivoa zaliha, a porudžbina bi pristigla kasnije.

ƒ Srednja vrednost
Jedan od najvažnijih pokazatelja numeričkih
karakteristika serije je srednja vrednost, sa kojom se
operiše u svim oblastima statističkih analiza. Najširu
upotrebu u statističkim analizama ima aritmetička
sredina ili kako se još naziva prosek. Aritmetička
sredina se izračunava kada zbir svih vrednosti
sistema se podeli sa njihovim brojem. Ako
posmatrani sistem je X, njegove individualne
vrednosti ‫ݔ‬ଵ,‫ݔ‬ଶ,‫ݔ‬ଷ,……..,‫ݔ‬௡, a njihov broj N,
aritmetička sredina ܺ ത se izračunava na sledeći način:
ܺത=
௑భା ௑మ ା‫………ڮ‬. ௑೙
ே ili
ܺത=
∑௑
ே
Od posebnog značaja je vreme između izgubljene
prodaje i rezervnih delova iz skladišta koje su
diskretne veličine, tako da njihova srednja vrednost
može da se pretstavi kao aritmetička sredina:
ܺത=
∑ ௑೔
಺
೔సభ
ூ

Gde je: ܺ௜ ; i = 1,2,.................,I je relacija slučajnih

veličina u toku simulacionog eksperimenta.
ƒ Varijansa
Ako srednja vrednost karakteriše dadeni sklop kao
meru za centralnu tendenciju njegovih vrednosti, to je
nedovoljna karakteristika, zato što i drugi sklopovi
mogu imati istu srednju vrednost ali različitu
varijansu. Pošto prosek odstupanja vrednosti sistema
od aritmetičke sredine jednako je nuli, kao mera
disperzije može se uzeti prosek kvadrata odstupanja
koje se naziva varijansa. Međutim za različita
merenja potrebno je dalje stepenovanje odstupanja od
aritmetičke sredine. Tako se dolazi do takozvanog