DUH I ZIVOT

Veza duha i zivota spada u one probleme, ~ija obrada mora da raeuna sa komplikovanim faktorima u tolikoj meri da se moramo euvati da se i sami ne upletemo u verbalne mreze, sa kojima bi hteli ria odgonetnemo veliku zagonetku," Kako smo druga~ij\? u stanju da ukljueimo u kretanje misaonog toka one skoro bezgranicne komplekse cinjenica, koje oznaeavamo kao »duh« ili »zivot«, nego da ih dramski prikazemo pornoeu verbalnih pojmova, tih zetona intelekta? Ova nedoumica u odnosu na verbalni pojam izgleda mi teska, ipak ~ini mi se da je posebno na mestu onda kada se neko sprema da govori 0 fundamentalnim stvarima. Sigurno da su nam reel duh i zivot vrlo prisne, eak prastari poznanici, figure koje se vee hiljadama godina pomeraju tamo-amo na sahovskoj tabli misljenja. Problem je, izgleda, zapoeeo u prastaro doba kada je neko dosao do otkriea koje zbunjuje da zivotni dah, koji u poslednjem TOpCU napusta telo samrtnika, znaei nesto vise od strujanja vazduha. Stoga jedva da je slueajno da onomatopeiske reei kao ruah, ruh, roho (hebrejski, arapski, svahili) oanacavaju i duh, nista manje jasno od grckog 1tVEUJ,.L4 i latinskog spiritus.

Da Ii stvamo znamo - pri svom poznavaju verbalnog pojma - sta je zapravo duh? IIi, da Ii smo

[I] Predavanje odrtano 29. oktobra 1926. u Literamom druAtvu Augsburg u okviru clklusa predavanja -Prtroda i drustvo •.

7

sigurni da kada upotrebimo ovu rec svi mislimo na jednu te istu stvar? Da nije re~ »duh« mnogoznacna i neizvesna, pa cak sumnjivo mnogoznaena? Ista ret - duh - upotrebljava se za nepredstavljivu, transcendentnu ideju sveopsteg znacenja; banalno, kao pojam koji odgovara engleskom »mind«; nadalje, kao sinonim za intelektualistieki »vic«, onda za avet, zatim za nesvesni kompleks, spiritistieke pojave koje prouzrokuju pomeranje stolova, automatsko pisanje, lupu itd., i zatim u prenosnom smislu za dominantni stav izvesne socijalne grupe - »duh koji tamo vlada« - i najzad u materijalnoj otelotvorenosti - kao recimo u alkoholnim picima spiritus. Ovo nije rdava sala, vee, s jedrie strane, postovanja dostojna starina nemaekog jezika, s druge, medutim, paralisuea sputanost misli, tragicna koenica za sve one koji se nadaju da na lestvicama reCi dopru do nadzemaljskih visina ~istih ideja. Jer, cim se izgovori rel: duh, nisu dovoljna sva ogranicenja trenutno naglasenog smisla da potpuno spreee mnogoznacno prelivanje te reei,

Zbog toga moramo postaviti fundamentalno pitanje, sta zapravo treba oznaeiti sa recju dub kada se koristi u vezi sa pojmom zivot? Ni u kom slueaju ne sme se eutke pretpostaviti da, u osnovi uzev, svako tacno zna sta se misli pod recima »duh« i »zivot«.

Nisam filozof, vee sarno empiriear, tako da sam u svim tezim slueajevima sklon da odlueujem na osnovu iskustva. Gde, medutim, ne postoji opipljiva iskustvena podloga, tu radije ostavljam nabaeena pitanja bez odgovora. Stoga eu uvek nastojati da apstraktne velieine svedem na njihov 'iskustveni sadrzaj, da bih donekle bio siguran da i sam znam 0 cemu govorim. Moram priznati da u stvari ne znam sta je duh, a isto tako malo znam sta je zivot. »2ivot« poznajem sarno u oblieju zivog tela; cak ni nejasno ne naslueujem sta bi zivot po sebi i za sebe u apstraktnom stanju mogao jos da znaei izvan te obiene reei, Stoga moram, za sada, da umesto 0 zivotu govorim 0 zivotu tela, a umesto 0 gJlhu, 0 ~TIirckom. Ovo ni u kOmsIucaju ne cinim stoga da bih -li "postavljenom pitanju izbegao razmatranje odnosa tela

8

i duse: naprotiv, nadam se da eu upravo pomoeu iskustvene podloge omogueiti duhu stvarno postojanje - a ovo ne na raeun zivota.

Pojam zivoga tela zadaje objasnjenju, potrebnom za nase svrhe, svakako manje teskoea od opstljeg pojma zivota, posto je telo stvar koja se moze predoeiti i iskusiti, sto je od izvanredne pomoei covekovoj mogucnosti predstavljanja. Stoga eemo se lako slozrti u tome da je telo interno povezani sistem materijalnih jedinica prilagoden potrebama zivota i, kao takav, culima shvatljiva pojava zivog biea, ili, jednostavnije receno, svrhovno rasporedena materija koja omogueava zivot bieu. Da bi se izbegle nejasnosti, zeleo bih da skrenem paznju na to da u definiciji tela nisam uveo i izvesno »nesto«, naime uno sto ja nejasno oznaeavam kao zivo biee. Sa ovim razdvajanjem, koje za sada neeu ni zastupati ni kritikovati, telo ne treba shvatiti sarno kao mrtvo gomiIanje materije, vec kao materijalni sistem koji priprema i omogueuje zivljenje, ipak uz uslov da uno bez prisustva zivog biea ne bi moglo ziveti, uprkos sve spremnosti. Jer, sasvim nezavisno od mogueeg znaeenja zivog bivstva, samom telu nedostaje nesto neophodno za zivot, naime psihieko. To znamo, najpre, iz neposrednog iskustva na nama samima, posredno iz iskustva sa bliznjima, zatim iz posrednih nauenih zakljueaka na visim kicmenjactma i, posto nema razloga koji bi govorili protiv, na nizim zivotinjama i biljkama.

Treba Ii sada »zivo bice«, 0 kome sam govorio prethodno, da izjednaeim sa psihiekim koje nam je tako reci neposredno opipljivo u covekovoj sve,ti i da ponova postavim prastaro dvojstvo duse i tela? IIi, da Ii bilo gde postoji razlog koji bi opravdao odvajanje zivog od duse? Time bi i dusu shvatiIi kao svrhovni sistem, kao ustrojstvo ne sarno materije priprernne za zivot, vee zive materije, iIi, taenije, ustrojstvo zivotnih zbivanja. Uopste nisam siguran da ce ovo misljenje naiei na opste odobravanje, posto se toIiko naviklo na glediste da su dusa i telo zivo dvojstvo, tako da je eovek jedva bez daljnjega sklon

9

da dusu smatra sarno ustrojstvom zivotnih procesa koji se odigravaju u telu.

Koliko nase iskustvo uopste omogucava zakljucke 0 bivstvu duse, pokazuje nam psihieke procese kao pojavu zavisnu od nervnog sistema. Poznato je sa dovoljnom sigurnoseu da unistavanje izvesnih delova mozga uslovljava odgovarajuee psihieke ispade. Kiernena mozdina i mozak sadrle najbitnije spojnice senzornih i motornih puteva, takozvane reflekme lukove. Sta se pod tim misli najbolje eu pokazati na jednom jednostavnom primeru. Prstom se dodirnuo vreo predmet - vrelina je odmah dovela u stanje razdrazenja nervne zavrsetke koji prenose dodir. Razdrdenje menja stanje celog sprovodnog puta sve do ki~mene rnozdine a odatle do mozga. Ali vee a kiernenoj mozdini, koja prima dodirnu draz, dalje se prenosi promena stanja na susedne motorne ganglijske eelije, koje sa svoje strane Salju drazi u misic~ ruke, sto uslovljava iznenadnu kontrakciju i povlacenje sake. Sve ovo se desava takvorn brzinom, da svesni opdaj bola ~esto nastupa tek onda kada [e ruka vee povueena. Reakcija je, dakle, usledila automatski i postala je svesna tek naknadno. Ali one sto se desava u kiemenoj mozdini bice opdajnom Ja privedeno u obliku slike dopunjene pojmovima i nazivima. Na osnovu ovakvog refleksnog luka, dakle, ad drdi koja se kreee ad spolja ka unutra i podstreka koji sledi od iznutra ka spolja, mofe se stvoriti slika procesa koji Ide u osnovi psihiekog,

Uzmimo sada manje jednostavan primer: ~ujemo nejasan ton koji u pocetku nema nikakvog drugog uticaja do da nam daje povoda da ga slusamo da bismo saznali sta znaei, U ovom slu~aju zvuena draz izaziva u mozgu ~itav niz predstava, slika, koje se spajaju sa zvuenom drazi, To su delom tonske slike, delom vidne slike, delom osecajne slike. Pri tom rec slika koristim naprosto u smislu predstave. Psihieko nesto, naravno, moze postati sadrlaj svesti, to jest postati predstava tek onda ako je predstavljivo. upravo ako se sliva u sliku. Stoga sve sadrzaje svesti

10

nazivam slikama, posto, u stvari, predstavljaju odslikavanje procesa u mozgu.

Nizu slika, pokrenutom zvuenorn drafi, iznenada se pridrusuje tonska slika secanja, skopeana sa vidnom slikom, naime kloparanje zmije zveearke, Neposredno skopeano sa tim, usledio je alarmni signal celoj telesnoj muskulaturi. Refleksni luk je potpun; ali u ovom slucaju razlikuje se od prethodnih ~injenicom 8to je izrnedu senzorne draz! i motornog podstreka ubaeen mozdani proces, psihieki niz slika. Iznenadna napetost tela retrogradno izaziva pojave na srcu i krvnim sudovima, koji se psihieki tzrazavaju kao strah.

Na ovaj naein moze se naeiniti predstava 0 vrsti psihiekog, Ono se sastoji od odraza jednostavnih procesa u mozgu i -od odrazavanja takvih odraza u skoro beskrajnom nizu. Ovako stvorene slike imaju svojstvo svesnosti. Bivstvo svesti je zagonetka ~ije resenje ne znam. Ali, eisto formal no, mofe se reel da psihicko nesto postaje svesno tek kada stupa u odnos sa Ja. Ako ove veze nema, onda je ono nesvesno. Zaborav pokazuje ksko cesto i kako lako sadriaji gube svoju vezu sa Ja. Stoga svest rado uporedujemo sa svetloseu reflektora. Sarno predmeti na koje pada svetlosni snop stupaju u polje opazanja. Medutim, predmet koji je slueajno u tami nije prestao da postoji, on se sarno ne vidi. Tako se i nama nesvesno psihieko nalazi negde i to najverovatnije u nista drugaeijem stanju do kada ga Ja opaza.

Ovo cini dovoljno razumljivim svest kao vezu prema Ja. Ali kritieka taeka je Ja. Sta treba razumeti pod Ja? Oeigledno, i pri svoj jedinstvenosti Ja radi se 0 vrlo raznovrsno sastavljenoj velicini..J a poeiva na odrazu culnih funkcija, koje prenose drdi od spolja i iznutra, dalje poeiva na ogromnoj zbirci slika proslih zbivanja. Svim ovim izvanredno raznolikim delovima potrebna je evrsta veza koju cini svest. Cini se da je svest neophodni preduslov covekovog Ja. Ali bez Ja ne moze se zamisliti ni svest. Ova na izgled protivureenost resava se, mozda, na taj naeln sto Ja shvatamo kao odraz, svakako ne jednog

11

jedinog vee mnogih zbivanja i njihove skladne igre, naime svih onih zbivanja i sadrzaja od kojih se sastoji svest sopstvenoga Ja. Njihovo mnostvo stvarno eini jedinstvo, pri cemu veze svesti, kao neka vrsta teze, privlaee pojedine delove u pravcu verovatno fiktivnog centra. Stoga ne govorim sarno 0 Ja, vee 0 kompleksu Ja, sa osnovanom pretpostavkom da je Ja promenljivog sastava i stoga nestalno, pa prema tome ne moze biti jednostavno Ja. Na ovom mestu se na zalost ne mogu osvrnuti na klasiene promene Ja koje se susreeu kod dusevnih bolesnika ili u snovima.

Pomocu ovog shvatanja Ja kao sastava psihickih elemenata Iogicno smo dovedeni do pitanja: da Ii je Ja centralna slika, iskljuervi predstavnik celog eovekovog biea? Da Ii je ono u vezi sa svim saddajirna i funkcijama i da Ii se izrazava kroz njih?

Na ovo pitanje moramo odgovoriti odrecno. Ja-svest je kompleks koji ne obuhvata celinu covekovog biea - ona je pre svega beskrajno vise zaboravila nego sto zna. Ona je beskrajno mnogo cula i videla a toga nikada nije postala svesna. Misli se razvijaju s one strane njene svesti, stavise one cekaju spremne a da ona nista 0 tome ne zna. J a jedva da ima maglovitu predstavu 0 neverovatno vazno] regulaciji unutrasnjih telesnih zbivanja kojoj sluzi simpatieki nervni sistem. Ono sto Ja u sebi obuhvata, to je mozda najmanji delle od onog 5tO bi u sebi morala da obuhvata [edna potpuna svest.

Zbog toga Ja moze biti sarno delimican kompleks. Mozda je Ja onaj jedinstveni kompleks, cije unutrasnje jedinstvo znaei svest? Ali nije Ii mozda svako jedinstvo psihiekih delova upravo svest? Nije jasno zasto bi sarno jedinstvo izvesnog dela eulnih funkcija i izvesnog dela seeajnog materijala trebalo da predstavlja svest a ne i jedinstvo drugih psihickih delova. Kompleks videnja, sluSanja, itd. ima jaku i dobro organizovanu unutraSnju povezanost. Nema razloga da se ne pretpostavi da bi i ovo moglo biti svest. Kao sto pokazuje sluea] gluve i slepe Helen Keler, da bi se uspostavila iIi omogueila svest dovoljni su culo pipanja i oseeanje sopstvenog tela.

12

Stoga svest sopstvenog Ja zamisljam kao sastav razli~itih »culnih svesti«, pri ~emu se samostalnost pojedinacne svesti gubi u jedinstvu nadredenog Ja.

Kako Ja ni u kom slueaju ne obuhvata sve psihieke delatnosti i pojave, to Ja u sebi ne sadrZi sve odrazaje, -a i volji uz sve napore ne uspeva da prodre u izvesne njoj zatvorene regione, naravno da se postavlja pitanje da Ii postoji jedinstvo svih psihiekih aktivnosti koje bi bilo slieno svesti sopstvenog Ja, neka vrsta vise iIi sire svesti. u kojoj bi nde Ja bilo opaZajni sadriaj, kao sto je na primer u mojoj svesti akt videnja, i koja bi kao i ovaj bila stopljena u viso] povezanosti sa meni nesvesnim aktivnostima. Nasa svest 0 sopstvenom Ja mogla bi da bude ukljucena u jednu potpunu svest, kao manji krug u veeern.

Kao sto akt videnja, slusanja itd. proizvodi odraz, koji se, vezan za Ja, pokazuje u svesnosti dotlene radnje, tako se i Ja, kao sto je vee pomenuto, moze razumeti kao odraz svih svojih obuhvatnih delatnosti. Skoro bi se smelo ocekivati da sve psihieke delatnosti ostavljaju odraz i da je to eak njihova sustinska priroda, inace ih uopste ne bismo mogIi nazvati »psihiekim«, Zbog toga nisu jasni raziozi zasto nesvesne psihieke delatnosti ne bi trebale da imaju svojstva sIikovnosti kao i one koje su predoeive rnajoj svestL A kako je eovek, kako nam izgleda, jedna u sebi zatvorena fivotna jedinica, onda nam je vrlo bIizak zakljueak da bi odrazi svih psihickih delatnosti bili sazet! u opstu sliku celog coveka koju on sagledava i saznaje kao Ja.

Protiv ove pretpostavke ne bih mogao da navedem neke bitnije razloge, ali one ce ostati dokono sanjarenje sve dok ne nastane potreba da se time nesto objasni. I kada bi nam za objasnjenje izvesnih psihiekih einjenica bila potrebna moguenost postojanja neke viSe svesti, ipak bi to sve ostalo na ~istoj pretpostavci, posto dokazivanje neke vise svesti od one nama poznate daleko prevazilazi moguenosti naseg razuma. Uvek postoji moguenost da u tami s one strane nase svesti stvari mogu izgledati sasvim dru-

13

ga~ije nego sto mozerno da zarnislimo, cak i uz najsmeliju pronic1jivost.

U daljem toku mog izlaganja jos cu se vratiti na ovo pitanje. Stoga eerno ga ostaviti po strani i ponovo se posvetiti prvobitnom pitanju duse i tela. Iz prethodno reeenog mogao se steel utisak 0 odrazajnom bivstvu du§e. Dusa je sled, niz slika u najsirern smislu, ali ne slueajna uporednost iIi uzastopnost, vee iznad svih mera smisaon i svrhovan sastav, u slikarna izrazena oeiglednost zivotnih delatnosti. I isto kao sto je zivotno spremnoj materiji tela potrebno psihi~ko da bi bila sposobna za zivot, tako i dub mora pretpostaviti zivo telo, da bi njene slike mogle da zive.

DuSill i telo su par suprotnosti i kao takvi izraz jednog biea, ~ija priroda se ne mofe spoznati ni iz materijalnih pojava ni iz unutrasnjeg neposrednog opaiaja. Zna se da po prastarom shvatanju ~ovek nastaje iz susreta duse sa telom. Ali ta~nije je reel da se jedno nesaznajno zivo biee - 0 ~ijoj prirodi se naprosto ne moze ntsta reei do da time nejasno oznaeavamo zbirni pojam zivota - od spolja pojavljuje kao materijalno telo, iznutra sagledano, medutim, kao niz slika zivotnih delatnosti koje se odVijaju u telu. Jedno je isto sto i drugo, tako da nas spopada sumnja da na kraju krajeva to ~itavo odvajanje duse i tela nije nista drugo do svesna razumna mera razdvajanja jednog te istog ~injeni~og stanja u dva vida, kojima smo nepravieno pripisivali ~ak i samostalno postojanje.

Nauenom postupku nije uspelo da odgonetne zagonetku zivota, ni u organskoj materiji niti u tajanstvenom nizu stika duSe, zbog ~ega smo jos uvek u potrazi za zivim bieem, ~ije postojanje moramo transponirati s one strane iskustvenoga. Ko poznaje ponore fiziologije, njemu ce se od toga zavrteti u glavi, a ko neSto zna 0 dusi, on ce biti ocajan zbog pomisli da bi ovo ~udnovato ogledalno bice ikada trehalo da bilo sta Makar i priblizno »sazna«.

Sa ovog stanovista rovek lako mote da izgubi sve nade da se bilo sta mofe otpoeeti sa onom nejasnom,

14

tajanstvenom stvari koju nazivaju duh. Sarno jedno mi· izgleda jasno, naime: kao sto je »zivo biee« zbirni pojam zivota u telu, tako je i »duh« zbirni pojam psihil:kog biea, zbog eega se pojam duh l:esto mesa i upotrebljava umesto pojma dusa. Kao takav »duhspada u isti »onaj svet« kao i »Zivo biee«, to jest u iste maglovite neizdvojenosti. I sumnja da dusa i tela na kraju krajeva nisu jedna te ista stvar vazi i l-a prividnu suprotnost duha i zivog biea, Oni 3U naime isto tako jedna te ista stvar.

Da li su ovakvi zbirni pojmovi uopste potrebni?

Zar ne bismo mogli da se zadovoljimo sa vee i tako dovoljno tajanstvenom suprotnoseu dusevnog i teIesnog? Sa prirodno-naucnog stanovista ovde bismo morali da se zaustavimo. Ali postoji i stanoviste spoznajnog morala, koje ne sarno da nam omogueuje vee nas i tera da idemo dalje i da preskoeimo tu na izgled neprelaznu granicu. To stanoviste je psiholo§ko.

U dosaddnjem izlaganju oslonac mi je bilo realistieko stanoviste prirodno-nauene misli, ne dovodeci pri tom u sumnju-osnovu na kojoj stojim. Da bih ukratko mogao da objasnim sta podrazumevam pod psiholoskim stanoviStem, moram da pokazem da su iskljueiva opravdanja realistiekog stanovista podlozna ozbiljnoj sumnji. Uzmimo, na primer, ono stll jednostavni razum smatra neeim najrealnijim, naime materiju: 0 prirodi materije imamo sarno nejasne teorijske pretpostavke, slike, koje je stvorila naSa psiha. Talasno kretanje iIi suneeva emanacija koji pogadaju u oko, preko opazanja prevode se u svetlost. Psiha prepuna slika je ono Mo svetu dodeljuje boje i zvuke, a Mo se til:e one najrealnije, racionalne sigurnosti - iskustva, ono je i u svom najjednostavnijem obliku jos uvek preko svake mere komplikovani sklop psihiekih slika. Tako, u neku ruku, od neposrednog iskustva nema niSta do zapravo sarno psihickog. Psihieko sve posreduje, prevodi, filtrira, alegoriSe, rastaee, pa l:ak i falsifikuje. Mi smo uvijeni u oblak promenljivih slika beskrajnih preliva u tolikoj meri da l:ovek prosto zdeli da, zajedno sa onim poznatim sumnjivcem, uzvikne: ,.Nista nije sasvirn

15

istinito - a i to nije sasvim istinito.« Ta magla oko nas je tako gusta i tako varljiva, da smo morali da iznademo egzaktne nauke da bismo mogli da ugrabimo bar zraeak takozvane »stvarne« prirode stvari. Svakako da jednostavnijem razumu ovaj jasan svet neee izgledati maglovit, ali ako ga uronimo u dU5U primitivnog eoveka i njegovu sliku sveta posmatramo sa sveseu kulturnog coveka naslutieemo svu gustinu sutona u kome se jos nalazimo.

Sve 5tO znamo 0 svetu i sta neposredno dozivljavamo su sadriaji svesti, koji priticu iz dalekih, tamnih izvora. Ne bih zeleo da osporavam ni relativnu vrednost realistiekog esse in re, niti idealistiekog esse in intellectu solo stanovista, vee mi je namera da ove krajnje suprotnosti sjedinim pomocu esse in anima, zapravo pomocu psiholoskog stanovista, M i zivimo neposredno samo u svetu slika.

Ako ovo stanoviste uzmemo ozbiljno, onda L: toga proistieu naroei te posledice, nairne, pri tom Sf' vrednost psihiekih cinjenica ne rnoze podvesti ni pod kritiku saznanja ni pod prirodno-naueno iskustvo, Jedino pitanje biee: da li sadriaj svesti postoji Hi ne? Ako postoji, onda je on vazeei vee samim tim postojanjem. Prirodna nauka moee se prizvati sarno onda, ukoliko sadriaj pretenduje da bude iskaz 0 odredenoj stvari koja se moze sresti u spoljnjem iskustvu; kritika saznanja sarno onda ako se nesto 5tO ae ne moze saznati posta vi kao da je saznato. Uzmimo primer koji svako zna: prirodna nauka nije nigde otkrila Boga, kritika saznanja dokazuje nemoguenost spoznaje Boga, medutim, dub odudara od svega svojim tvrdenjem 0 iskustvu Boga. Bog je psihieka tinjenica neposredne iskustvenosti. Kada ne bi bila; tako, 0 Bogu nikada ne bi bilo ni reei. Cinjenica je punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban bilo kakav nepsiholoski dokaz a nepristupacna je svakom obliku nepsiholoske kritike. Dna moze biti cak najneposrednije a time i najrealnije iskustvo, koje se ne moze ni ismejati niti dokazivanjima osporiti. Sarno Ijudi sa nerazvijenim eulom za cinjenice iIi sujeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove isti-

16

ne. Sve dok iskustveno saznanje Boga ne zahteva opstu vaznost ili apsolutno postojanje Boga, nemoguea je svaka kritika, jer se iracionalan fakat, kao na primer cinjenica da postoje slonovi, ne mofe kritikovati. Ipak saznanje Boga spada u relativno opste vazeea iskustva, tako da svako otprilike zna sta se misli pod izrazom »iskustveno saznanje Boga«. Nauena psihologija mora to priznati kao cinjenicu koja se relativno cesto susreee. Takode ne smemo tako jednostavno preei ni preko onoga sto je ozloglaseno kao sujeverje. Ako neko tvrdi da je video duhove iii da je omadijan, i da mu to znal:i vise od obiene price, onda se opet radi 0 einjenict koja je opste poznata u toj meri da svako zna sta se misli pod »duhili »omadijavanje«, Stoga mozemo biti sigurni da lJ ovakvom slucaju imamo posla sa odredenim psihiekim kompleksom cinjenica, koje su u ovom smislu isto tako »realne« kao i svetlost koju vidim. Doduse ja ne znam kako bih u spoljnem iskustvu mogao dokazati duh umrlog, niti mogu predstaviti logicna sredstva pomoeu kojih bih bio u stanju da nusno nesto zakljueim 0 nastavku zivota posle smrti, pa ipak moram da se pomirim sa cinjenicom da dusa u svim vremenima i svim mestima iznosi svoje iskustveno saznanje 0 duhovima, kao sto isto moram uzeti u obzir i cinjenicu da mnogi ljudi porleu ovo subjektivno iskustvo.

Posle ovih vise-manje opstih razlaganja vratio bih se pojmu duha, koji nigde nismo mogli da obuhvatimo sa nasim ranijim realistiekim stanovistem, »Duh« oznaeava (isto kao i »Bog«) predmet psihiekog iskustva, koji se ne mofe nigde dokazati u spoljnem svetu i raeionalno se ne moze raspoznati. Ako se jednom oslobodimo predrasude da svaki pojam moramo svesti iii na predmete spoljneg iskustva iii na aprioristieke kategorije razuma, onda nasu paznj:J i radoznalost mozemo posvetiti onom eudnorn i jos nepoznatom bieu, koje se oznaeava reeju duh. U jednom ovakvom slueaju uvek je korisno baeiti pogled na verovatnu etimologiju naziva, posto vrlo Cesto

Z J ung, Odabrana dela. III

17

Knliznicn TAj).'JNO

upravo istorijat reei baea zacudujuce svetlo na prirodu psihickog predmeta koji joj je u osnovi.

»Duh«, nernaeka rec »Geist« je od davninav jos u staronernaekom a zatirn u anglosaksonskom rec »gast«, oznacavala nadzemaljsko biee, nasuprot telu. Po Klugeu (Kluge) osnovno znacenje reei nije sasvim sigurno, ipak izgleda da postoje veze sa staronordijskim geisa, besneti, sa gotskim us-gaisyan, razjariti nekog, sa svajcarskonemaekim uf-gaista, biti van sebe i sa engleskim aghast, uzbuden, Ijutit. Ovu vezu najbolje ilustruju drugi govorni obrti. »Spopao ga bes« znac! da je nesto palo na njega, sedi na njemu, zajasilo ga, uzjasio ga davo, on je opsednut, nesto je usia u njega itd. Na prepsiholoskom stupnju a i danas u pesnickom jeziku, koji svoje dejstvo ima da zahvali svom jos zivom primitivizmu, afekti se rado personifikuju kao demoni. Zaljubiti se znaci: pogodila ga Amorova strela. Erida je baeila jabuku razdora medu ljude itd. Kada dodemo »izvan sebe od besa«, onda ocigledno da vise nismo identieni sa samim sobom, vee da smo u posedu nekog demona, duha.

Praatmosfera iz koje je nekada proistekia rec duh zivi jos u nama, svakako na psihiekom stupnju koji se nalazi nesto ispod svesti. Ali kako pokazuje moderan spiritizam, potrebno je vrlo malo da bi se ponovo izneo na povrsinu onaj komad primitivne vrste duha. Ako bi se etimolosko poreklo pokazalo kao ispravno (sto je vrlo verovatno), tada bi »duh« u ovom smislu bio odraz personifikovanog afekta. Ako se neko upusti u neobazrive komentare i price, onda se kaze da nije drzao jezik za zubima vee da mu je, zajedno sa njim, jezik odlutao, cim se oeigledno izrazava da je njegov govor postao samostalno biee koje ga je povuklo i odbeglo zajedno s njim. Psiholoski bismo rekli: Ivaki afekat je sklon da postane autonomni kompleks, da se odvoji od hijerarhije svesti ida, kad god je to moguee, povuee za 50- born i Ja. Stoga nije nikakvo cudo sto primitivni razum u tome vidi udeostranog, nevidljivog biea, duha. U ovom slueaju duh je odraz samostalnog afekta,

18

zbog cega su stari duhove podesno nazivali i imagines, slike.

Obratimo sad paznju drugim naeinima upotrebe pojma duh! Fraza »on je radio u duhu njegovog pokojnog oca«, jos je dvosmislena, jer ree duh u ovom slueaju oznaeava i duha nekog mrtvog i naein shvatanja. Drugi govorni obrti su: »U njega se uselio novi duh«, »iz njega zraei novi duh«, cime treba da se izrazi obnavljanje stava. Osnovna predstava [e opet uzimanje u posed od strane duha, koji je, na primer, u nekoj kuei postao spiritus rector. Medutim, isto tako se zabrinuto moze reei: » U toj porodici zavladao je zao duh.«

Ovde se vise ne radi 0 personifikaciji afekata, vee 0 predoeavanju celokupnog raspolozenja ili - izrazeno psiholoski - stava. Rdav stav, izrazen kao »zao duh«, shodno naivnom shvatanju ima otprilike istu psiholosku funkciju kao i personifikovani afekat. Ovo bi rnoglo da bude mnogima eudno posto se pod stavom obieno zamislja »postaviti se prema necemu«, dakle delatnost sopstvenog Ja a samim tim i namera. Stav i raspolofenje ni izdaleka nisu uvek produkti volje, vee za svoju svojstvenost mnogo cesce imaju da zahvale psihiekom inficiranju, primeru i uticaju okoline. Kao sto je poznato ima ljudi ciji los stav truje atmosferu, njihov zao primer deluje zarazno, zbog njihove odvratnosti drugi ljudi postaju nervozni. U skolama mofe samo jedan napasan ueenik da pokvari duh celog razreda, i obrnuto, vedro i bezbrizno raspolozenie deteta mofe da obasja i razvedri Inace muenu porodienu atmosferu, sto je, naravno, moguee samo onda kada se stav svakog pojedinca poboljsava pomoeu dobrog primera. Tako se stav mofe probiti i protiv svesne volje - »loSe drustvo upropaseava dobre obieaje.« Ovo se najjasnije vidi u masovnoj sugestiji.

Stoga se stav iIi naein shvatanja mogu, kao i afekat, nametnuti od spolja iIi da potieu iznutra i zbog toga se i izrazavaju istim govornim metaforamao Na prvi pogled stav izgleda znatno komplikovaniji od afekta. Pri blifem istrdivanju ovo, medu-

2"

19

tim, nije slucaj, posto je veeina stavova svesno iii nesvesno sagradena na nekoj sentenci, koja eesto ima karakter poslovice. Ima stavova cija se duboka sentenca odmah oseca iii cak i prirneeuje, odakle potice mudra izreka. Cesto se stay moze okarakterisati jednom jedinom reeju, po pravilu, idealom. Ne retko sustina stava nije ni sentenca ni ideal. vee postovana i podrazavana osoba.

Vaspitanje koristi psiholoske cinjenice i pokusava da pomoeu sentenca i ideala sugerise prigodne stavove, od kojih u stvari mnogi ostaju aktivni celog zivota kao trajna nad-predstava. One su, kao i duhovi, uzeli u posed nekog eoveka. Na primitivnom stupnju je cak vizija ucitelja - majstora, pastira. Pojmena iIi Pojmandra ona koja personificira vodecu nadpredstavu i konkretizuje je do slikovne pojave.

Ovde se priblizavamo pojmu »duh«, koji daleko prevazilazi animistieki oblik reei, Poucna sentenca iii mudra izreka je po pravilu rezultat velikog iskustva pojedinca, zbir pogleda i zakljueaka, zgusnutih u par znaeajnih reei, Kada se, na primer, ree jevandelja »Irnajte, kao da nemate nista«, podvrgne podrobnoj analizi, uz pokuSaj da se rekonstruisu svi oni dozivljaji i reakcije koji su doveli do ovakve sustine zivotne mudrosti, onda eovek mora da se divi obilju i zrelosti zivotnog iskustva, koji se nalaze iza svega ovoga. To je »impozantna« ree koja se snazno utiskuje u najintimnije teznje i ove, ponekad, trajno zauzima. One sentence iii ideali, koji u sebi sadrze obimna zivotna iskustva i duboka razrnisljanja, cine uno sto oznaeavamo kao »duh« u najboljem znaeenju te reei, Ako nadpredstava ove vrste zadobije neogranieenu prevlast, onda zivot proZivljen pod ovim vodstvom nazivamo duhovno uslovljen iIi duhovni zivot. Sto je bezuslovniji i sto je prinudniji uticaj nadpredstave, tim viSe ova ima prirodu autonomnog kompleksa, koji se svesti 0 sopstvenom Ja suprotstavlja kao nepobitna cinjenica.

Ne treba medutim prevideti da ovakve sentence iIi ideali - ne izuzirnajuel ni najbolje - nisu carobne reci bezuslovnog dejstva, vee da rnogu zagospoda-

20

riti sarno pod izvesnim uslovima, nairne onda kada im od samog subjekta nesto izlazi u susret - afekat koji je spreman da prihvati ponudeni oblik. Sarno pomoeu reakcije oseeanja moze ideja, iIi vee sta je nadpredstava, postati autonomni kompleks; bez ovog ideja ostaje zamisao, pojam podreden svesti, sarno intelektualni zeton, bez odredujuce snage. Ideja samo kao intelektualni pojam nema nikakvog uticaja na zivot, posto u ovom stanju ne znaei nista viSe od eiste reei, Obrnuto, kada ideja dostigne znaea] autonomnog kompleksa, onda preko raspolofenja deluje na zivot lienosti,

Ovakvi autonomni stavovi ne smeju se smatrati neeim sto se ostvaruje pomoeu nase svesne volje i naSeg svesnog izbora. Kao sto sam prethodno rekao da je svemu tome potrebna pripomoe oseeanja, isto tako sam mogao reei da mora postojati nesvesna spremnost s one strane svesne volje da bi se oformio autonomni stay. Covek tako reel ne moze hteti dar bude duhovan. J er kojegod principe mi izabrali i I prema njima stremiIi, sve je uvek podredeno nasem rnisljenju i naso] svesti i zbog toga nikada ne moze! postati nesto sto bi bilo nezavisno od svesne samovo-j lje. Stoga je pre pitanje sudbine koji ce princip vIa;} dati nasim stavom.

Neko ee sigurno postaviti pitanje da li onda uopste ima eoveka kome bi sopstvena slobodna volja bila vrhovni princip, tako da mu je svaki stay odabran namerno. Ne verujem da je bilo ko dostigao, iIi da ee dostiCi, ovu bofansku slienost, ali znam da mnogi teze ovom idealu, posto su opsednuti herojskom idejom apsolutne slobode. Negde su svi ljudi zavisni, svi su nekako odredljiYi,· -jer nisubogovi.

Nasa svest ne izrazava covekovu totalnost, vee jeste i ostaje deo. Vee sam u uvodnom izlaganju naznaeio moguenost da nasa svest 0 sopstvenom Ja nije neophodno i jedina svesnost u nasern sistemu, vee je mozda nesvesno podredeno siroj svesti, isto kao sto su jednostavniji kompleksi podredeni Ja-kompleksu.

Uopste ne znam kako bih mogao da dokazem da u nama postoji svest visa ili dalja od svesti sopstve-

21

nog Ja, ali ako takva postoji, onda bi morala znatno da ometa svest sopstvenog Ja. Sta time mislim zeleo bih da razjasnim na jednostavnom primeru: pretpostavimo da nas opticki sistem ima sopstvenu svest i da je stoga [edna vrsta lienosti koju bismo mogli da oznacimo kao »ocna licnost«. Recimo, sada je ocna lienost otkrila izvanredno lep pogled i utonula diveci se ovom otkrieu. Iznenada akustieki sistem cu.it.' signal automobila. Optieki sistem je nesvestan ovog opazanja. Od Ja slede sad naredenja misicima, koja su optickom sistemu nesvesna, da telo premeste na drugo mesto u prostoru. Pokret iznenada oduzima objekt ocnoj svesti. Da oci mogu da misle, one hi dosle do zakljueka da je svet svetlosti izlozen svim rnogucim tamnim smetnjama.

Nesto slicno moralo bi da se desi nasoj svestl kada bi sira svest postojala, svest koja bi, kako sam prethodno naveo, bila odraz celog coveka. Postoje li zaista takve tamne smetnje, koje se ne pokoravaju volji i koje ne moze odstraniti nikakva narnera? I ria Ii postoji negde u nama nesto nedodirljivo, u sta bi mogli sumnjati da je izvor ovakvih smetnji? Na prvo pitanje bez dalnjega mozemo odgovoriti potvrdno. Na stranu neuroticari, vee kod normalnih ljudi bez teskoca mozemo posmatrati svakojaka zadiranja i smetnje iz druge sfere - iznenadna promena raspolozenja, nalet glavobolje, nekud je.odletelo ime poznanika koga upravo treba predstaviti, neka melodija proganja nas ceo dan, covek bi zeleo nesto da uradi ali volja za tim je neobjasnjivo iscezla, covek zaboravlja ono sto ni po koju cenu nije zeleo da zaboravi, unapred se raduje kako ee se ispavati a sau nikako ne nailazi, iii spava a Iantastieni, neprijatni snovi ometaju spavanje, trafe se naoeare koje su na nosu, novi kisobran se ostavlja neznano gde. Ovaj spisak lako bi mogao da se produzi u beskonaenost. A ako eak ispitujemo psihologiju neurotieara, onda se krecemo usred tih najparadoksalnijih smetnji. Nastaju neverovatni simptomi oboljenja a da ipak nijedan organ nije bolestan. Bez i najmanjeg telesnog poremeeaja temperatura skaee na preko 40"C, bez

22

ikakvog razloga nailaze stanja straha pracena gusenjem, prisilne predstave ~iju besmislenost uvida i sam pacijent, promene na kofi koje nailaze i nestaju ne hajuei ni za uzrok ni za terapiju. I ovde je spisak beskrajan. Naravno, za svaki slucaj postoji pogodno ili nepogodno objasnjenje koje, medutim, vee sledeci slueaj ne razjasnjava. Ali postojanje smetnji je vise nego sigurno.

Sto se ti~e drugog pitanja, porekla smetnji, treba obratiti paznju na to da je medicinska psihologija uvela pojam nesvesnog i podnela dokaze da te smetnje pocivaju na nesvesnim procesima. To je dakle isto kao kada bi nasa oena lienost otkrila da pored vidljivih moraju postojati jos i nevidljivi odredni faktori. Ako sve nije obmana, onda izgleda da su nesvesni procesi sve drugo ali ne i neinteligentni. Njima naroeito nedostaje automatski i mehanieki karakter, Oni stoga po finoei ni na koji nacin nisu manje vredni od svesnih procesa, naprotiv, ne tako retko oni znatno nadmasuju svesni uvid.

Nasa zamisljena opticka licnost moze u to da sumnja, da li iznenadni porernecaji njenog svetlosnog sveta potieu iz neke svesti. Pa tako i mi mozemo da sumnjamo u jednu siru svest a da pri tom nemamo vise razloga za sumnju nego opticka lienost. Medutim, kako nam nece uspeti da se prenesemo u stanje sire svesti, sto bi bilo i njeno poimanje, onda bi bilo sasvim urnes no da te tamne sfere sa naseg stanovista nazovemo nesvesno.

Na ovom mestu izlaganja opet sam se vratio na ranije vee naeeto pitanje vise svesti, posto je problem zivotno odredujuce snage duha, kojim se ovde bavimo, povezan sa procesima s one strane svesti sopstvenog Ja. Prethodno sam vise uz put primetio da ideja bez aiekta nikada ne mofe postati Zivotno odredujuea velieina, Nastajanje izvesnog duha nazvao sam i sudbinskim pitanjem, da bih time izrazio da nasa svest nije u stanju da voljno stvori autonoman kompleks. On nije autonoman dok se ne sudarimo sa njim, kada nam oeevidno pokaze svoju nadmoenost nad svesnom voljom. On je, nairne, i [edan

23

od onih porernecaja koji potieu iz tamne sfere. Kada sam prethodno rekao da ideju mora susresti reakcija oseeanja, pod tim sam mislio na nesvesnu spremnost koja preko svoje afektivne strane dopire do dubina koje vise nisu pristupacne nasoj svesti. Tako nas svesni razum nikada ne rnoze razoriti korene neurotskih simptoma; za ovo su potrebni emocionalni procesi, koji izgleda da mogu uplivisati i na simpaticki nervni sistem. Isto tako bismo mogli reci da, kada to siroj svesti izgleda pogodno, svesti sopstvenog .T 3 prisilna ideja se postavlja kao naredenje. Onaj ko je svestan svog vodeceg principa zna sa kakvim neporecivim autoritetom ovaj raspolaze nasim zivotom. Ali po pravilu svest je isuvise zaokupljena dostizavanjem postavljenih ciljeva, tako da nikada ne polaze racuna 0 prirodi duha koji odreduje njen zivot.

Posmatrano psiholoski, fenomen duha izgleda, kao i svaki autonomni kompleks, kao J a-svesti nadredena iIi bar dodeljena namera nesvesnog. Ako blsmo bili pravedni prema sustini onog sto nazivamo duh, onda bi umesto nesvesnog pre morali govoriti o viSoj svesti, posto nas pojam duha navodi da s njim povezujemo i misao 0 njegovoj nadredenosti nad Ja-sveseu. Nadredenost nije duhu pripisana kao plod svesnog mudrovanja, vee se ovo u njegovoj pojavi ocrtava kao bitno svojstvo, kao sto se mose videti iz svedoeanstava svih vremena, poeev od Svetog pisma do NiCeovog Zaratustre. Duh psiholoSki nastupa kao lieno biee katkad vizionarski razgovetno. U hriscanskoj nauci on je treee lice trojstva. Ove einjenice dokazuju da duh nije uvek sarno oblikovana ideja iii sentenca, vee u svom najjacem i najneposrednijem oeitom prikazivanju cak razvija svojstven samostalni zivot, koji se oseea kao zivot biea nezavisnog od nas. Sve dok se duh moae oznaeit! i opisati pomoeu shvatljivog principa iii izrafajne ideje, on se ne oseea kao samostalno biee, Ali kada njegova ideja iIi njegov princip postanu nesagledivi, kada poreklo i cilj njegovih namera postane mraean a ipak se silom probijaju, tada se nuzno dozivljava kao samostalno biee, kao neka vrsta vise svesti, i tada njegova nesa-

24

glediva, nadmocna priroda vise ne rnoze da se izrazi pojmovima Ijudskog razuma. Tada se nasa izrafajna sposobnost masa drugih sredstava - ona stvara simbol.

Pod simbolom ni u kom slueaju ne podrazumeyam alegoriju ih sarno znak, vee upravo sliku koja treba da najbolje oznaei nejasno naslueenu priroou duha. Simbol ne obuhvata i objasnjava, vee ukazuje na daleki, neshvatljivi, nejasno naslueeni smisao koji se nalazi izvan njega a koji se ne mose zadovoljava[uee izraziti nijednom reeju naseg danaSnjeg jezika. Duh, koji se mote prevesti u pojam, je psihiek! kompleks jos unutar dohvatnog podrueja nase svesti. On neee produkovati niti ciniti ista vise od onoga sto smo uloiili u njega. Ali duh, kome je za izraz potreban simbol, predstavlja psihieki kompleks koji sadrzi stvaralaeku klicu nesagledivih moguenosti. Najbolji primer je istorijski utvrdena i pregledna delotvornost hriscanskih simbola. Ako se bez predrasuda sagleda efekat ranohriseanskog duha na um skromnih, proseenih ljudi drugog veka, onda eovek moze samo da se cudi i divi. Ali ovaj duh je bio stvaralacki kao retko koji. Stoga nije cudo sto je taj duh smatran boijom promisli.

Upravo je nadrnocnost ove promisli, koja se jasno oseeala, uno sto je pojavi duha dodeljivalo karakter otkrovenja i bezuslovni autoritet - opasno svojstvo; jer uno sto bismo eventualno smeli da nazovemo viJa svest, ni u kom slueaju nije uvek »vise« U smislu nasih svesnih vrednosti, vee je cesto u najostrijoj suprotnosti sa nasim prihvaeenim idealima. Ova hipotetiena svest zapravo bi trebalo da se oznaci kao »sira«, da ne bi doslo do zablude da je ova uvek visa u intelektualnom iIi moralnom smislu. Duhova ima mnogo, vedrih i tmurnih. Stoga se ne sme izvesti zakljueak da je duh nesto apsolutno, vee je to nesto relativno, cemu je potrebna dopuna i popuna, a to se ostvaruje kroz zivot. Postoji isuvise mnogo primera gde je duh zaposeo coveka·u tolikoj meri, da covek vise nije ni ziveo vee samo duh, i to ne u smislu zivota koji bi za eoveka bio bogatiji i potpu-

25

niji, vee na po zivot stetan nacin, Ovim ni u kom slucaju ne smatram da je smrt hriscanskih mucenika besmisleno i nepotrebno unistenje - naprotiv, jedna takva smrt rnoze znaciti potpuniji zivot nego nesto drugo - pod tim mislim na duh izvesnih sekti koje potpuno negiraju zivot. Cemu duh ako je ovaj istrebio Ijude? Strogo montanisticko .shvatanje sigurno da je odgovaralo najvisim moralnim zahtevima tog vremen a, ali je unistavalo zivot. S!og~ verujem da i duh koji odgovara nasim najvisirn idealima nalazi svoja ogranieenja u zivotu. Sigurno je on neophodan zivotu, jer je cist Ja-zivot, kao ~to nam je isuvise dobro poznato, krajnje nedovoljna i nezadovoljavajuca stvar. Sarno je zivot, koji se zivi u izvesnom duhu, vredan zivota. Cudno je da zivot, koji se fivi' sarno iz sopstvenog _Ja, po pravilu ne sarno toj osobi vee i drugima deluje tupo. Qbiljezivotazahtevavise od sopstvenog .J~J potreban rnu je_duh,to jest nezavistan i nadreden kompleks, koji je oeigledno u stanju da ozivi sve one psihieke mogucnosti do kojih ne moze dopreti svest sopstvenogJa,

Ali, kao ~to strasti koje streme slepom, nesputanom zivotu, tako ima i strasti koje bi duhu, zbog njegove stvaralaeke nadmoci zrtvovale say zivot. Ova strast od duha stvara zlocudni tumor koji besmisleno razara Ijudski zivot.

Zivot j~ kriterijulll istine duha. Duh koji coveka izvlaci iznad svih zi\'-otnlh "moguenosti a ispunjenje trazi sarno u sebi je zabludan duh - ne bez eovekove krivice, kome je ostavljena mogucnost da se poda iIi ne.

Zivot i duh su dye sile, iIi neophodnosti, izmedu kojih je postavljen covelr. t!Uh dajenjegovom zivotu smisao i moguenost naiveeeg razvitka, A.IL~~vot je neophodan duhu, jer njegova isfina nije nista ako ne moze da zivi.

OSNOVNI PROBLEM DANASNJE PSIHOLOGIJE

Posto je srednji vek kao i antika, pa eak i celo covecanstvo od svojih prvih poeetaka, polazilo od ubedenja u postojanje supstancijalne duse, u drugoj polovini devetnaestog veka nastala je psihologija » bez duse«. Pod uticajem naucnog materijalizma sve uno sto se nije moglo videti oeima niti opipati rukama, postalo [e sumnjivo, pa cak i vise od toga, ozloglaseno, jer je bilo sumnjivo da je metafizieko. Kao »naueno« a time i uopste dopusteno vazilo je samo uno sto je iIi priznato kao materijalno iIi se moglo izvesti iz eulno opazajnih uzroka. Ovaj preokret se dugo pripremao, on nije poeeo tek sa materijalizmom. Kada je gotsko doba sa svojim visokim stremljenjima, koje se podizalo na osnovi usko ograniceno] kako geografski tako i po gledanju na svet, sa duhovnom katastrofom reformacije dospelo do svog kraja, tada je i vertikala evropskog duha unakrst precrtana sa horizontalom moderne svesti. Svest vise nije rasla u visinu, vee u sirinu, geografski i po svom gledanju na svet. Vera u supstancijalhost duhovnog polako je uzmicala pred rastueirn ubedenjem u osnovnu supstancijalnost psihiekog, sve dok najzad - tokom skoro cetiri stoleea - vrhunska svest evropskih mislilaca i Istrazivaea nije duh sagledala u potpunoj zavisnosti od materije i materijalnih uzroka.

(I) Predavanje odrZano 1931. u Beeu, objavljeno 11:

Europiii3che Revue. VII (1931) pod naslovom: Die Entsc1deierung der Seele.

29

Sigurno bi bilo pogresno reei da su filozofija iIi prirodne nauke prouzrokovali ceo ovaj preokret. Uvek je bilo dovoljno filozofa i dovoljno inteligentnih nauenika u oblasti prirodnih nauka, koji su, zbog viseg uvida i dubljih razrnisljanja, u svemu tome ueestvovali ne bez protesta pa se cak i opirali, ali njima je nedostajala popularnost a njihov otpor naspram velikog talasa opsteg, emocionalnog povlascivanja fizickog pokazao se nemoenim, Ne treba verovati da je takav snazni preokret gledanja na svet potekao iz racionalnih razmisljanja, posto uopste nema racionalne misli koja bi mogla da dokaze iii negira duh ili materiju. Oba pojma su, kao sto to danas zna svaki inteligentan covek, nista drugo do simboli, postavljeni za nepoznate faktore, cije postojanje je potvrdivano ili osporavano zavisno od eudi individualnih temperamenata iIi od duha vremena. Intelektualne spekulacije nista nije ometalo da psihu smatraju komplikovanim biohemijskim fenomenom a samim tim da je smatra, u krajnjoj liniji, igrom elektrona ili, s druge strane da bezakonje koje vlada u atomskom jezgru oglasi za duhovni zivot.

Da je metafizika duha u devetnaestom veku zamenjena metafizikom materije, intelektualno uzevsi je cista opsena, medutim, psiholoski to je neeuvena revolucija pogleda na svet. »Onaj svet« preobraea se u ovaj svet, svako obrazlaganje i svaka svrhovnost, pa cak i svaki smisao nalaze se sarno u empirijskim granicama - na izgled, tako smatra naivni razum, sve nevidljivo unutrasnje postaje vidljivo spoljno dok se sve vrednosti temelje na takozvanim cinjenicama.

Upravo je beznadesno pokuSati da se filozofski obradi ovaj iracionalni preokret. Bolje je ne ciniti ovaj pokusaj, posto, ako neko dan as duhovni Ili dusevni fenomen svede na funkciju zlezda, moze dofiveti pobozno postovanje od strane sugradana, medutim ako neko pokusa da raspad atoma zvezdane rnaterije objasni kao emanaciju stvaralaekog duha sveta, ti isti sugradani ce ga zaliti kao dusevno nenormalnog. A ipak su oba objaSnjenja podjednako logic-

30

na, podjednako metafizieka, podjednako voljna i podjednako simboliena, Saznajno teorijski je isto dopustljivo tovekovo poreklo izvoditi iz zivotinjskog stabla, kao i zivotinjska stabla iz eoveka. Ali, kao sto je poznato, Dakueu (Dacque) je sagresenje u odnosu na duh vremena akademski uzeto za zlo. Sa_dl,l_hmn '{!!!_l11ena se nije ~_l!lj_tjJP_Qstoje _o_n_ !"~ligija.- bolje reCeno_ye[Qjspovesiili»vjeruju~j ~ijQ iraeionalnost fte ostavlja nijednu prekobrojnu zelju ali koji istovremeno ima neprijatno . syojstvo da _ za sebe zadrzava apsolutno merilo svih istina, polaZuCi pravo da 8U sve vrline na njegovojstrani,

Duh vremena se ne moze obuhvatiti kategorijarna Ijudskoga razuma. On je " penchant« , oseeajna sklonost koja, iz nesvesnih razloga, sa nadmoenom sugestijom deluje i povlaci sa sobom sve slabije duhove. !?ruBB:~!i~~isl~ti_nego sto se danas _ _Il!isli, uvek irna pnmesu neceg proti viakOiillOg r .stetnog,_ paCak. nepristojnog, patoloskog iIi bogohulnog i zbog _ toga je socijalno opasno za pojedinca, Besmisleno on pliva protiv matice. Kao sto je ranije bila sarna po sebi razumljiva pretpostavka da je sve 51:0 jeste jednom rode no i stvoreno stvaralackom voljom duhovnog Boga, tako je i devetnaesti vek otkrio samu po sebi razurnljivu istinu da sve potiee iz materijalnih uzroka. Danas dusevna snaga ne izgraduje telo, vee obrnuto, iz svog hemizma materija stvara dusu, Ovaj preokret hi bio smejurija da nije jedna od najvecih istina duha vremena. Popularno je i stoga pristojno, razumno, naucno i normalno tako misliti. Duh treha zamisliti kao epifenomen materije. Sve se svodi na ovaj zakljueak j kada se ne kaze bas »duh- vee »psiha«, i ne bas »materija« vee »rnozak«, »horrnoni« iIi instinkti i nagoni. Dusi dati sopstvenu supstanciju suprotno je duhu vremena, posto hi to hila jeres.

Sada smo otkrili da je voljno, intelektualno nasilje nasih praotaca bila pretpostavka da tovek ima supstancijalnu dusu, da je ona bozanske prirode i stoga besmrtna, da postoji sopstvena dusevna snaga koja izgraduje telo, odrzava njegov zivot, leei njegove holesti i da je dusa sposobna da zivi nezavisno

31

od tela, da postoje bestelesni duhovi sa kojima opsti dusa i duhovni svet s one strane naseg empirijskog ovog sveta, iz koga dusi pritice nauka 0 duhovnirn stvarima cije se poreklo ne moze naei u ovom vidlji'lorn svetu. Medutim, opsta svest jos nije otkrila da je isto tako nadmena i fantastiena nasa pretpostavka da je prirodno da materija proizvodi dusu, da su majmuni stvorili coveka, da je Kantova »Kritika Cistoga uma nastala iz harmonicnog sadejstva gladi. ljubavi i energije, da celije mozga fabrikuju misli i da sve to drugaeije ne moze biti.

Ko je zapravo ova svemoguea materija? Opet je to stvaralacki Bog, koji je sarno sada odbacio svoj antropomorfizam i za to poprimio oblieja univerzalnog pojma, 0 kome svi uobrazavaju da znaju sta se pod njim zamislja, Nasa opsta svest je, doduse, neeuveno narasia u sitinu i daljinu, ali na zalost sarno prostorno a ne i v remenski , inace bismo imali znatno zivlje istorijsko oseeanje. Kada nasa opsta svest ne bi bila sarno efemerna, vee istorijska, znali bismo za sliene preobrafaje bogova jos iz vremena greke filozofije, sto bi nam moglo dati povoda za malo kritike nase sadasnje filozofije. Ali duh vremena vrlo efikasno sprecava ovakva razrnisljanja. Tom duhu istorija znac! sarno arsenal pogodnih argumenata, tako da se, na primer, moze reel, jos je stari Aristotel znao ... itd. Pred ovakvim stanjem stvari Covek se stvarno mora zapitati odakle duh vremena crpi ovu strahovitu snagu. On je bez sumnje vrlo vazan psihick! fenomen, prejudicijum, koji je u svakom slucaju tako bitan da uopste ne mozemo dospeti do naSeg problema duse dok prethodno njemu ne udovoljimo.

Kao sto sam prethodno pomenuo, neodoljiva sklonost da se prvenstveno sve objasni iz fizickog odgovara horizontalnom razvitku svesti poslednjih cetiri stoleCa. Horizontalna tendencija proistiee kao reakcija na iskljueivu vertikalu gotskog doba. To je etnopsiholoska pojava, koja se kao takva uvek nalazi s one strane individualne svesti. Tacno kao primitivci tako i mi najpre postupamo sasvim nesvesno, da bi

32

tek posle duga vremena otkrili zasto smo tako postupali. U meduvremenu zadovoljavamo se svakojakim neprikladnim racionalizacijama.

Kad bismo bili svesni duha vremena, znali bismo

da smo skloni da prvenstveno objasnjavamo iz fizic-

kog zato 5tO je ranije isuviSe mnogo objaSnjavano il duhovnog. Ovo saznanje odmah bi nas kritil:ki usaglasilo u odnosu na nu »penchant«, Samima sebi bismo rekli: najverovatnije sada radimo obrnuto i zbog toga l:inimo istu gresku, Mi precenjujemo rnaterijalne uzroke i mislimo da je tek sada nadeno tae-

no objasnjenje, posto uobra!avamo da nam je mate-

rija poznatija od »rnetafiziekog« duha. Ali materija nam je isto tako nepoznata kao i duh. 0 njoj ne znamo niSta. Tek sa ovim saznanjem vraeamo se u stanje ravnoteZe. Ovim nikako ne osporavamo usku"" -J., povezanost psihickog sa fiziologijom mozga, zlezda i

tela uopste, mi SInO duboko uvereni u onjenicu da

su nas! sadriaji svesti u velikoj meri determinisani culnlm opaZanjima, da nam nesvesni hereditet utiskuje nepromenljiva fizil:ka i psihil:ka karakterna svojstva, na nas ostavlja najdublji utisak sila nago-

na koja moze da sputa, podstalme iIi modifikuje duhovne sadriaje. Moramo priznati da je Ijudska dusa,

bilo gde doSli sa njom u dodir, najpre i pre svega verni odraz svega 5tO nazivamo materljalnim. empirijskirn, ovostranim u uzroku, svrsi i smislu. I najzad, shodno priznanjima, eovek se pita da dusa lUI kraju krajeva nije pojava drugog reda, takozvani epifenomen i sasvim zavisna od fizil:kog supstrata. NaS praktieni razum i ovostranost se sla!u sa ovirn,

a samo nasa sumnja u svemoe materije je ono sto nam moze dati povoda da kriticki osmotrimo ovu naucnu sliku duse.

Ovakvom posmatranju duse vee je zamereno da sve dusevno Nni nekom vrstom izlueevine zlezda - misli kao sekret mozga - i da je to psihologija bez dU§e. U ovakvom sagledavanju dusa svakako da nije nikakav ens per se, nikakva pa i za sebe postojeea stvar, vee sarno izraz fizil:kih materijalnih procesa, Da ovi procesi imaju svojstvo svesti to je najzad tako,

:, Jung. Odabrona deta, ITf

33

a kada ne bi bilo tako onda ne bi bilo ni go\"ora () psihi, posto tada ni 0 cemu ne bi bilo govora, post .. ovo, naime, uopste i ne postoji. Dakle, svest je conditio sine qua non psihiekog, to jest i sama dusa. Zbog toga su sve moderne »psihologije bez duse psihologije svesti, u kojima psihicki nesvesno rupostoji.

Nairne, ne postoji jedna moderna psihologija, vee vise njih. To je eudnovato. posto postoji samo jedna maternatika, jedna geologija, jedna zoologija, jedno botanika itd. Ali postoji tako rnnogo psihologija, del arnerieki univerzitet rnoze svake godine da publikuje debelu svesku pod naslovom Psychologies of 1930 itd. Verujem da psihologija irna toliko rnnogo kao filozofija. Nairne, isto tako nerna sarno jedne filozofije, vee mnogih. Ovo stanje pominjem zbog toga sto izmedu filozofije i psihologije postoji neraskidiva veza, veza koja je zajarneena povezanoscu njihovih predmeta - kratko receno objekt psihologije je dusa. objekt filozofije je svet. Do nedavno psihologija je bila posebni deo filozofije, ali se sada priblifava, kako je prorekao Nice, uspon psihologije, koji preti da proguta filozofiju. Unutrasnja slicnost obe discipline sastoji se u tome sto su obe sistematsko forrniranje misljenja 0 predmetima koji su izvan potpunog iskustva i zbog toga ne mogu biti dovoljno obuhvaeeni empirijskim razurnom. Zbog toga ovi draze spekulativni razum na forrniranje misljenja, koje onda sledi u takvorn obimu i takvoj raznorodnosti, da je filozofiji, kao i psihologiji potrebno mnogo debelih svezaka da bi obuhvatila sva razlieita misljenja. Obe discipline ne mogu da izadu na kraj jedna bez druge, a stalno jedna drugoj liferuje neizgovorene i obieno .esvesne pretpostavke.

Moderno ubedenje u prirnat fizickog u krajnjoj liniji vodi u »psihologiju bez duse«, to jest psihieko u tome ne mose biti nista drugo do biohernijski efekat. Moderna, nauena psihologija, koja objaSnjava sa stanovista duha, uopSte ne postoji. Danas se niko ne bi rnogao da usudi da naucnu psihologiju zasniva na pretpostavci sarnostalne, od tela nezavisne duse. Ide-

34

ja duha po sebi, jednog u samom sebi postojeeeg duhovnog svetskog sistema koji bi bio neophodna pretpostavka postojanja autonomne individualne duse. kod nas je u najmanju ruku krajnje nepopularna. Svakako moram dodati da sam jos godine 1914. PrJ takozvanoj Joint Session Aristotelian Society. Mind Association i British Psychological Society prisustvovao simpozijumu u Bedford Collegeu u Londonu. koji [e postavio pitanje: Are individual minds contained in God or not? Da li su individualne duse obuhvacene u Bogu ili ne? Oa je neko u Engleskoj pokusao da ospori naucni karakter ovih drustava. kojima pripada »crerne« engleske inteligencije. ne bi nasao naklonjenog slusaoca, Stvarno, ja sam izgleda bio jedini koji se ~udio ovoj diskusiji koja je ornogueila da se ponovo ~uju argumenti XIII veka. Ovaj slueaj je znak da ideja autonomnog duha, cije postojanje se pretpostavlja kao sarno po sebi razurnljivo. jos nije izumrla svuda u evropskom duhovnom svetu. niti da je postal a srednjovekovni fosil.

Secanje na ovu einjenicu moze nam, mozda, dati hrabrosti da se uoei i »psihologija sa dusom- .. to jest nauka 0 dusi koja bi bila zasnovana na pretpostavci autonomnog duha. Nepopularnost ovakvog pothvata ne sme da nas uplasi, posto hipoteza duha nije nista fantastienija od hipoteze materije. Kako stvarno nemamo pojma kako psihieko moze proisteei iz fizitkog, a psihicko ipak nekako jeste, postoji, slobodni smo da pretpostavimo i obrnuto, da psiha proistiee iz duhovnog principa sliene nedostupnosti kao materija. Ovakva psihologija svakako ne bi mogla da bude moderna, posto je suprotno od ovog moderno. Zbog toga moramo, hteli ne hteli, da se vratimo na nauku o dusi nasih praotaca, jer su oni bili ti koji su stvorili ovakvu pretpostavku.

Staro shvatanje je bilo da je dusa esencijalni zivot tela. zivotni dah; neka vrsta zi\'otne sile, koja za vreme trudnoee ili rodenja ili oplodenja prelazi u fizis. u prostornost i po novo napusta samrtno telo sa poslednjim izdisajem. Dusa je po sebi i za sebe neprostorno biee, a posto je pre i posle te~nog po-

3'

35

stojanja, ona je i bezvremena i praktieki besmrtna. Ovo glediste je, posmatrano sa stanovista moderne nauene psihologije, cista iluzija. Kako ovde ne ielimo da se bavimo »metafizikom«, pa ni modernom, potrebno je bez predrasuda ispitati empirijsku opravdanost ovog starog shvatanja.

Imena koja Ijudi daju svom iskustvu su cesto direktno obaveStajna. Odakle potiee r~ dub? Seele (dusa) , kao i englesko soul, gotsko saiwala, starogermansko saiwa16, etimoloski je srodno sa grckim aiolos, pokretno, sareno, sjajno. Greka r~ psiha kao sto je poznato naziva se i leptir. Saiwal6 je, s druge strane, srodno staroslovenskoj r~i sila, snaga. Ova povezanost baca svetlo i razjdnjava praznaeenje reci Seele: ona [e pokretaeka sila, tivotna snaga.

Latinski naziv animus, duh, i anima, dusa, je isto !to i grCko anemos, vetar. Druga greka ree za vetar, pneuma, isto tako zna~i i duh. U gotskom sreeemo istu ~ kao us-anan, izdisati, a u latinskom an-helare,teike disati. U staronemackom spiritus sanctus je prevodeno kao atum, Atem (dah). U arapskom je rih, vetar, ruh, dusa, duh. Sasvim slicnu srodnost imaju greko psiha, koja je u vezi sa psiho, dihati, psihos, svei, psihros, hladan, i fiza, meh, Ove veze jasno ukazuju kako je u latinskom, grckom i arapskom naziv za dusu blizak sa predstavom ustalasanog vazduha, »hladnog daha duhova«. Zbog toga najverovatnije i prirnitivno shvatanje daje dusi nevidljivo vazduSasto telo.

Razumljivo je bez daljnjega da se, posto je disanje znak iivota, dah smatra fivotom, isto kao i kretanje i pokretaeka snaga. Drugo primitivno shvatanje vidi dusu kao vatru iIi plamen, posto je toplota isto tako znak zivota. Cudnovato, ali ipak ne retko primitivno shvatanje identifikuje dusu sa imenom. Ime individue je njena dusa, zbog toga i obiea] da ... e davanjem imena predaka inkarnira dub pretka u novorodenee, Ovo shvatanje ne znaei svakako nista drugo do priznavanje svesti sopstvenog J a kao izraza duse. Cesto se dusa identifikuje sa senkom, zbog toga je i smrtna uvreda nekome stati na senku.

36

Stoga je i opasno podne (juZ'njacki cas duhova), posto je tada senka sasvim mala, sto je isto sto i :!ivotna ugrozenost. Senka izraZava isto ono sto su Grci nazivali sinopados, pozadi sleElcei, oseeanje neshvatljive zive prisutnosti, zbog cega su i duse nestalih oznaeavane kao senke.

Ovi nagovesta]i mogu pokazati kako je prashvatanje dozivljavalo dusu, Psihieko izgleda kao iivotni izvor, kao primum movens, kao duhovna ali objektivna prisutnost. Stoga i primitivni eovek zna da razgovara sa svojom dusom, ona ima u njemu glas. posto ona nije isto sto i on sam i njegova svest, Za praiskustvo psihieko nije zbirni pojam svega subjektivnog i voljnog kao sto je to za nas, vee nesto objektivno. sto zivi iz samog sebe i pociva na samom sebi.

Ovo shvatanje je empirijski sasvim opravdano. posto se ne samo na primitivnom stupnju, vee i kod kulturnog eoveka psihicko pokazuje kao objektivno koje [e u velikoj meri izvan kontrole nase svesne volje, Tako, na primer, obieno ne mozemo potisnuti emocije, lose raspolozenje ne mozemo preobratiti u dobro, snove ne moiemo niti narueiti niti otkazati. Cak i najinteligentnijeg eoveka mogu povremeno da opsednu misli kojih nije u stanju da se oslobodi ni uz najveci napor volje. NaSe pamcenje moze naeiniti sulude skokove kojima mozemo sarno bespomoeno da se eudimo. a na pamet nam padaju : fantazije koje niti smo ikada traiili niti oeekivali. Mi sarno volimo da sami sebe uljuljkujemo tvrdnjom da smo gospodari u sopstvenoj kuei. U stvarnosti smo strahovito upueeni na to da nase nesvesno psihieko sarno od sebe ispravno funkcioniSe i da nas u danom slueaju ne ostavlja na cedilu. Kad se proueava psihologija neurotteara, onda je eoveku direktno smesno sto uopste ima psihologa koji psihu poistoveCuju sa sveseu, A psihologija neurotieara se, kao sto je poznato, samo nebitnb razlikuje od psihologije takozvanih normalnih, jer ko danas sasvim sigurno nije neurotiean?

37

S obzirom na ovakvo stanje stvari sasvim je shvatljivo sto staro shvatanje duse kao neceg nezavisnog, ne sarno objektivnog vel:: i direktno opasno samovoljnog ima svog opravdanja. Dalja pretpostavka da je ovo tajanstveno biee koje izaziva strah istovremeno izvor zivota, psiholoski je isto tako razumljivo, posto iskustvo pokazuje kako Ja-bivstvo, naime svest, proistiee iz nesvesnog zivota. Psihieki zivot malog deteta postoji bez dokazive svesti sopstvenog Ja, zbog cega prve godine jedva da ostavljaju neke tragove seeanja. Odakle dolazi sve ono dobro i korisno Sto nam pada na pamet? Odakle odusevljenje, inspiracija i svako poviseno zivotno osei::anje? Primitivni covek u dubini svoje duse osel::a zivotni izvor, on je duboko impresioniran stvaralaekorn deIatnoseu njegove duse, zbog toga veruje u sve ono sto deluje na dusu, naime u magicne obrede svih vrsta. Zbog toga.je za njega dusa zivot uopste, za koji on ne uobrazava da ga modelira, vel:: da u svakom pogledu zavisi od nje. .

Ideja 0 besmrtnosti duse, rna kako nam zvueala neeuveno, primitivnoj empiriji nije nista izvanredno. Sigurno da je dusa nesto neobicno. Ona se ne moze taeno lokalizovati u prostoru, gde ipak sve postojel::e zauzima odredeni prostor. Mi pretpostavljamo kao sigurno da su nase misIi u glavi, ali vee pri osei::anjima postajemo nesigurni, posto izgleda da ona pre nastanjuju predeo srca. Oseeaj! su potpuno rasporedeni preko celoga tela. NaSa teorija je, doduse, da je sediste svesti u glavi. Ali Pueblo Indijanci su mi rekli da sa Amerikanci ludi sto veruju da su njihove misli u glavi. Svaki razuman covek misli srcem. Izvesna crnaeka plemena svoju psihieku lokalizaciju ne fiksiraju ni za glavu ni za srce, vee za trbuh.

Ovoj nesigurnosti prostorne lokalizacije pridruzuje se cinjenica da psihicki saddaji uopste poprimaju vanprostorni karakter, cim napuste sferu oseeaja. Koje prostorno merilo mozemo primeniti za rnisli? Da Ii su one male, velike, duge, tanke, teske, teene, prave, kruzne iIi kakve? Ako hoeemo da naeinimo zivu predstavu nekog cetvqrodimenzionalnog

38

biea u odredenom prostoru, onda nam je za to sigurno misaono bice model.

Bilo bi mnogo jednostavnije kada bi se postojanje psihe rnoglo jednostavno osporiti! Ali ovde irnamo neposredno iskustvo 0 necernu postojecern, usadenorn u nasu izrnerenu, odmerenu trodimenaionalnu stvarnost, kojoj zapanjujuee nije slieno u svakom po- - gledu a ni u detaIjima, a ovu ipak odrazava. Dusa bi mogla biti maternatieka tacka a istovremeno i citav svet zvezda nekretnica. Naivnom shvatanju ne mozerno zameriti sto smatra da se ovako paradoksalno bice granic! sa bozanstvom. Kada nema prostora. onda nema ni tela. Telo umire, ali nevidljivo, vanprostorno, moze li ono da nestane? Osirn toga zivot i dusa su bili pre no sto je bilo sopstveno Ja, a kada Ja ne postoji, kao za vreme spavanja iii besvesti, ipak postoje zivot i dusa, kao sto pokazuju snovi iIi kao sto se moze videti na drugom. Zasto bi naivno shvatanje, S obzirom na ovakva iskustva, trebalo da osporava da dusa zivi s onu stranu tela? Moram priznati da u ovom takozvanom sujeverju mogu da sagledam isto tako malo besmisla kao u rezultatima istrazivanja nasleda Ili psihologije nagona.

Da je staro shvatanje dusi pridavalo vise, cak bozansko znanje svakako je razurnljivo S obzirom na einjenicu da su stare kulture, unazad sve do prirnitivnog coveka, snove i vizijc vazda smatrali izvorom saznanja. Nesvesno stvarno raspolaze sa subliminalnim opazanjima ciji se domasaj graniei sa eudom. Za priznavanje ovog stanja na primitivnom stupnju snovi i vizije koriste se kao vazan izvor informacija, a na ovoj psihologiji nastale su moene, prastare kulture, kao indijska i kineska, od kojih su obe do '.1 taneine, filozofski i prakticno razradile unutrasnji put spoznaje.

Uvazavanje nesvesne psihe kao izvora saznanja niukom slucaju nije tako Iluzionistieko, kako bi to hteo nas zapadni racionalizam. Mi smo skloni da prihvatimo da svo saznanje u krajnjoj liniji uvek potice od spolja. Danas, medutim, sigurno znamo da nesvesno raspolaze sadrzajima koji bi, kada bi mo-

gli da se privedu u svest, znaeili nepregledan porast saznanja. Moderna ispitivanja instinkata, na primer kod insekata, sabrala su bogat ernpirijski rnaterijal,

( koji u najmanju ruku dokazuje da bi ecvek. kada bi u danom slueaju tako postupao kao odredeni insekt, posedovao moeno saznanje. Naravno da se nikako ne moze dokazati da su insekti svesni svog znanja, ah da su ovi nesvesni sadrzaji psihieka funkcija u to nece sumnjati zdrav ljudski razum. Tako i covekovo nesvesno sadrzt celokupnu zivotnu i funkcionalnu forrnu niza predaka, tako da u svakom detetu postoji saobrazna psihieka funkcionalna spremnost vee pre svake svesti. I u odraslom, svesnom zivotu ova nesvesna instinktivna funkcija je prisutna i delatna. y_: njoj su nagovestene i prisutne sve Cunkcije svesne psi he. Nesvesno opaza, ima namere i slutnje, oseca i misli slicno svesti. Ovo nam je dovoljno poznato iz iskustva psihopatologije i ispitivanja funkcije snova. Sarno u jednom pogledu postoji bitna razlika izmedu svesnog i nesvesnog funkcionisanja psi he. Dok [e svest dod use intenzivna i koncentrovana, ona je cislo efernerna i usredsredena na neposrednu sadasnjost i na ono sledeee, a takode raspolaze samo individualnim iskustvenim materijalom. koji obuhvata nekoliko decenija. Daljno parneenje je vestaeko i u sustini se sastoji od nastarnpanog papira. Stvar stoji sasvim drugaeije sa nesvesnim. Ono, dod use, nije koncentrovano i inteozivno, vee polutamno do tamnog, uno je izvanredno ekstenzivno i moze na najparadoksalniji naein sastaviti najheterogenije elemente. pored neodredene kolicine podpragovnih opazanja raspolaze sa neizmernom riznicom natalozenog zivotnog iskustva svih predaka, koji su samo svojim postojanjem doprineli diferencijaciji vrste. Ako bi nesvesno rnoglo da se personifikuje, onda bi to bilo kolektivni eovek, s one strane polnih specifiteta, s one strane mladosti i starosti, rodenja i smrti, a raspolagao bi sa priblizno besmrtnim Ijudskim iskustvorn od jednog do dva miliona godina. Ovaj eovek bi naprosto bio iznad smena vremena. Sadasnjost bi mu znaeila isto toliko kao bilo koja godina u stotom milenijumu

40

pre Hristovog rodenja, on bi snevao vekovne snove i bio bi neuporedivi prognostiear na osnovu svog neizmernog iskustva. Jer on je bezbroj puta doziveo zivot pojedinca, porodice, plemena i naroda, i u tivotnim unutraSnjim oseeanjima poseduje postajanje, bujanje i proticanje.

Na zalost, Ili mozda sreeom, on sanja; bar nam tako izgleda kao da ovo kolektivno nesvesno u sebi ne ukljueuje sopstvenu svest svojih sadrzaja, u sta, s druge strane, nismo sasvim sigurni, isto tako malo kao kod insekata. Takode izgleda da ovaj kolektivni covek nije osoba, vee nesto kao beskrajna struja ili mozda more slika ili oblika, koji nam pritieu u svest u snu iii u nenormalnim psihiekim stanjima.

Bilo bi upravo groteskno kada bismo ovaj beskrajni iskustveni sistem nesvesne psihe oznaeili kao iluziju, posto je nase vidljivo i opipljivo telo sasvim sliean iskustveni sistem, koji u sebi jos uvek nosi vidljive tragove prastarog razvitka, a nesumnjivo je svrhovna, funkcionalna celina, inace uopste ne bismo mogli da zivimo. Nikome ne bi palo na .pamet da uporednu anatomiju Ili fiziologiju smatra besmislom i zbog toga se ne moze smatrati iluzijom istraZivanje kolektivno nesvesnog ili vrednovanje ovog kM izvora saznanja,

Gledano sa naseg spoljneg stanovista, dusevno nam u sustini izgleda kao odraz spoljnih zbivanja, pomoeu kojih ono nije sarno prouzrokovano, vee uzroeno sazdano. Isto tako nam izgleda kao da bi se nesvesno moglo objasniti sarno od spolja i preko svesti. Kao sto znate, Frojdova psihologija je naeinila ovaj pokuSaj. Ovaj poduhvat, medutim, mogao bi da ima stvarnog uspeha sarno onda kada bi nesvesno stvarno bilo nesto sto nastaje tek kroz individualno postojanje i svest. Ali nesvesno je uvek vee prethodno tu, posto je ono jos od iskona nasledena funkciona spremnost. Svest je kasnije rodent potomak nesvesne duse. Bilo bi pogresno zivot predaka objaSnjavati iz poznih epigona, stoga je, po mome rnisljenju, pogresno nesvesno posmatrati u kauzalnoj zavisnosti ad svesti. Obrnuto je, stoga, sigurno taenije.

41

Ali to je glediste stare psihologije koja je, poznavajuei neprocenjivu riznicu tamnog iskustva koje lezi skriveno ispod praga efemerne, individualne svesti, pojedinaenu dusu uvek posmatrala sarno kao zavisnu od duhovnog svetskog sistema. Ona nije sarno stvorila hipotezu, vee joj je bilo iznad svake surnnje evidentno da je ovaj sistem biee sa voljom i sveseu, eak da je osoba, i ovo biee nazvala je Bogom, i ovaj joj je bio zbirni pojam sve realnosti. On joj je bio najrealnije biee, prima causa, iz kog se jedino mogla objasniti dusa, Ova hipoteza ima psiholosko opravdanje posto se ne rnoze smatrati neopravdanim da se biee, koje je u poredenju sa Covekom skoro besmrtno i skoro sa veeitim iskustvom, nazove bozanskirn.

Prethodno reeeno opisuje problematiku psihologije koja se za objasnjenje osnova ne poziva na fizicki, vee na duhovni sistem, ciji primum movens nije materija i njeni kvaliteti niti energetsko stanje, vee Bog. Ovde je vrlo blizu iskuSenje da se, uz ukazivanje na modernu prirodnu filozofiju, energija ili elan vital nazove Bog i da se time duh i priroda shvate kao jedno. Sve dok se ovakav eksperimenat ogranicava na maglovite visine spekulativne filozofije, ostaje bezopasan. Ali ako sa tim otpocnemo da operiserno u nizim sferama nauenog iskustva, ubrzo eemo se zaplesti u bezizlazne nejasnoee, posto se ovde radi u praktieki vaznim objasnjenjima, Mi se, nairne, ne bavimo psihologijom sa cisto akademskim zahtevima, cija su objasnjenje praktieki beznaeajna, vee nam je potrebna praktiena psihologija, koja je praktiek! tacna, koja daje takva objamjenja koja se moraju potvrditi u svojim praktienim rezultatima. Na bojnom polju praktiene psihoterapije upueeni smo na zivotn~ rezultate, gde ne mozemo postavljati teorije koje se ne tieu pacijenata iIi im cak Stete. Ovde je cesto eak zivotno vaZno da Ii se objamjava iz fizickog iIi iz duhovnog. Ne zaboravimo da naturalistiekom gledistu sve 5to je duh izgleda kao iIuzija, i da obrnuto, duh eesto mora da odriee i savlada nesto sto je nametljiva fizicka cinjenica, da bi sam mogao da postoji. Ako priznajem sarno prirodne vrednosti. pomoeu moje fi-

42

zieke hipoteze cu obezvredniti, omesti iii cak razoriti duhovni razvitak mog pacijenta, Ako, medutim, krenern u krajnjoj Iiniji samo prema duhovnim orijentacionim taekama, onda eu pogresno shvatiti i izvrsiti nasilje nad prirodnim eovekom u njegovom fizickom pravu postojanja. Ne mali broj samoubistava u psihoterapijskorn postupku rezultat je ovakvih promasaja, Da Ii je energija Bog iIi Bog energija, malo me brine, jer to i inaee ne mogu znati. Medutim, potrebno je da znam kako se to mora psiholoski objasniti,

Moderna psihologija vise ne stoji na jednom ili drugom stanovistu, vee izmedu na opasnom ne-samo-nego-i-ono-drugo, jednoj od najzavodljivijih priIika za krajnje beskarakterni oportunizam! To je neosporno najveea opasnost coincidentia oppositorium, intelektualnog oslobodenja od suprotnosti. Kako mose iz ovakve ekvivalentnosti dveju suprotnih hipoteza da nastane nesto drugo do bezobliena i neusmerena neodredenost? Prednost [ednoznaenog principa objasnjenja je, nasuprot ovome, oetgledna bez daljnjega - on dozvoljava glediste koje daje smer. Neosporno da se ovde radi 0 vrlo teskom problemu. Mi moramo imati realnost, realnu osnovu objaSnjenja na koju bismo mogli da se pozovemo, dok je nemoguee da moderni psiholog i dalje uporno nastoji na fizickom stanovistu, kada mu je jednom postala jasna opravdanost duhovnog stanovista, Ali ovo drugo stanovi!te nece rnoei da sasvim usvoji, posto se ne mogu zanemariti osnove relativne vafnosti fizickog stanovista. Na sta covek, dakle, treba da se osloni?

Za resenje ovog problema moja razrnisljanja su se kretala uglavnom ovako: konflikt izmedu prirode i duha je odraz paradoksnog psihickog biea, one ima fizicki i duhovni aspekt koji izgleda kao protivureenost, posto sustinu psihiekog u krajnjoj liniji ne razumerno. Uvek kada eovekov razum hoee da se iska- 1.E' 0 necemu sto u krajnjoj osnovi nije shvatio i ne rnoze da shvati, on mora, ako je posten, da se suoei sa protivurecnoscu. a da bi ovu bar donekle upoznao, on mora da je raskine u njene suprotnosti. Konflikt

43

izmedu fizitkog i duhovnog aspekta sarno je potvrda da je psihieko u krajnjoj Iiniji neobuhvatno nesto Bez sumnje to je nase jedino neposredno iskustvo Sve sto saznajem je psihieko, Cak i fizitki bol je psihitki odraz koji trpim, sva moja eulna opaianja koja mi namece svet neprobojnih stvari koje ispunjavaju prostor su psihieke slike koje jedino predstavljaju moje neposredno iskustvo, posto su sarno one uno Stu moja svest ima kao neposredni objekt. Da, moja psiha menja i krivotvori stvarnost, tako da su mi potrebna vestacka pomoena sredstva da bih mogao da odredim kakve su stvari izvan mene, da je, na primer, ton treperenja vazduha odredene frekvence a da je boja odredena talasna duzina svetlosti. U osnovi uzev mi smo uvijeni u psihieke slike u tolikoj meri da uopste nismo u stanju da izvan nas prodremo u sustinu stvari. Sve sto mozemo da saznamo sastoji scod psihiekog materijala. Psiha je najrealnije bivstvo. posto je jedina neposrednost. N a ovu realnost moho da se pozove psihologija, naime na realnost psihitkoq.

Ako pokusamo da dublje prodremo u ovaj pojam, izgIeda nam kao da izvesni sadrzaji iii slike potieu iz takozvane fizieke sredine, kojoj pripada i rnoje telo, druge pritieu iz takozvanog duhovnog izvora, I izgleda da se razlikuju od fizickih stvari, ali zbog toga nisu manje realne. Da li zamisljam kakav ell kupiti automobil, Ili u kakvom se stanju trenutno nalazi dub mog pokojnog oca, da Ii me Ijuti neka spoljna cinjenica iIi misao, psihieki je podjednako realno. Samo jedno se odnosi na svet fiziekih, a drugo na svet duhovnih stvari. Kada moj pojam 0 realnosti pomerim na psihu, gde je jedino stvarno na rnestu. tada prestaje konflikt izmedu prirode i duha kao osnova objasnjenja, Oni postaju sarno oznake porekla za psihicke sadrzaje, koji se tiskaju u moju svest Kada me opeee vatra, ne sumnjam u realnost vatre. Ali kada strahujem da bi mogao da se pojavi duh. tada trafim zdtitu iza pomisli da je to sarno iluzija. Medutim, kao sto je vatra psihieka slika odredenog predmetnog zbivanja, cija je fizika u krajnjoj linij: jos nepoznata, tako je i moj strah ad aveti psihieka

44

slika duhovnog porekla, isto tako realna kao vatra, posto ml stvara realni strah, isto kao Sto mi vatra uzrokuje realni bo1. Kojim duhovnim zbivanjem u krajnjoj liniji istiee strah od aveti, nepoznato mi je isto kao !to mi je nepoznata priroda materije. I kao sto mi ne pada na pamet da prirodu vatre objasnim druga~ije do pomoeu hemijskih i fizi~kih pojmova, tako isto i ne pomiSljam da strah od aveti razumem drugaeije do pomoeu duhovnih faktora.

Cinjeni~@.~~ ie neposredno iskustvo sarno psihi~ko ! da_.zbog top neposrednareelnost mok biti sam.oP8Jhi&a, objdnjava zasto su primitivnom eoveku duhovi i magiena dejstva isto tako predmetni kao i fizi~ki dogadaji. Primitivni Covek svoje praiskustvo joA nije pocepao u suprotnosti. U njegovom svetu joA se uzajamno prozimaju duh i materija, a bogovi jol tumaraju po sumama i dQ.linama. On je joS kao dete, tek polurodeno, joS sneno zatvoren u svoju dusu, u svet kakav stvarno jeste, joS neizoblicen saznajnim teskoeama tek svitajueeg razuma. Iz raspada duha i prirode Zapad je saeuvao prirodu u koju veruje saobrazno temperamentu i u koju se sve vi§e upliee sa svim bolnim i ocajni~kim pokuSajima produhovljavanja. Nasuprot tome Istok je odabrao duh koji materiju objasnjava kao Maja, da bi dremao u sumraku azijatske prljavSUne i bede. Ali kako postoji samo jedna zemlja, a Istok i Zapad ne mogu jedno CoveCanstvo da razdvoje u dve razli~ite polovine, tako jol postoji psihieka realnost u prvobitnom jedinstvu i reka na napredak ~ovekove svesti od vere u j~o a osporavanje drugog do priznavanja oba kao konstitutivnih elemenata jedne duSe.

Ideja psihieke realnosti mogla bi se oznaeiti kao najbitnija tekovina moderne psihologije, kada bi kao takva bila priznata. Ali izgleda mi da je opSti prodor ove ideje sarno pitanje vremena. Ona mora da prodre, posto vee samo ova formula dozvoljava da se raznolike psihi~ke pojave procenjuju u svojim specifi~nostima. Bez ove ideje neizbezno se pomoeu objaiinjenja povremeno vrSi nasilje nad polovinom psihi~kog. Medutim, sa ovom idejom stieemo moguenost

45

da obestetimo onu stranu dusevnog zivota koja se izraiava u sujeverju i mitologiji, u religijama i filozofiji. A ovaj aspekt duse zbilja nije za potcenjivanje Istina koja se prima preko eula mozd a je dovoljna razumu, ali ona nikada ne daje smisao eovekovog zivota, koji zahvata i oseeaje i izrazava ih. Snage oseeaja suo medutim, cesto faktori koji uglavnom i u krajnjoj liniji odlueuju u dobrom kao i u zlu. Ako tt' snage ne pomognu nasem razumu, onda je ovaj obieno nemoean, Da nas nisu, rnozda. razum i dobra namera odvratiIi od svetskog rata iIi od bilo kakvog drugog katastrofalnog bezwnlja? IIi su mozda najveei duhovni i socijalni preokreti nastali iz razurna. kao na primer, preobraZaj antieke privrede u srednjovekovnu? IIi eksplozivno sirenje islamske kulture"

Kao lekara, naravno da me neposredno ne dotieu ova pitanja od svetskog znaeaja, ja imam posla sa bolesnikom. Ako je vee bila predrasuda dosadasnje medicine da bolest po sebi i za sebe treba tretirati i leciti, ipak se u novije vreme sve jaee euju glasovi koji ovo rnisljenje oglaSavaju zabludom i zalazu se ne za leeenje bolesti. vee bolesnog eoveka. Ovaj isti zahtev namece nam se u leeenju dusevnih bolesti. SVl' vise i vise skreeemo paznju sa vidljivih oboljenja J usmeravamo je na celog eoveka, posto smo uvideli da upravo dusevne bolesti nisu lokalizovani, usko ogranieeni fenomeni, vee simptomi izvesnog krivog stava celokupne Iienosti. Stvarno izleeenje stoga se nikada ne moze oeekivati od leeenja ogranicenog jedino na smetnje, vee samo od Ieeenja celokupne lienosti.

U vezi sa ovim seeam se jednog vrlo instruktivnog slueaja, Radilo se 0 vrlo inteligentnom mladom eoveku, koji je na osnovu podrobnog proueavanja struene medicinske literature ieradio iscrpnu analizu svoje neuroze. On je sa sobom doneo svoje rezultate u obliku prave, izvanredno napisane monografije. tako reel spremne za stampu i zamolio me da proeitam manuskript i da mu onda kazern zbog eega jos uvek nije ozdravio, iako bi, prema njegovom nauenom misljenju, morao zapravo biti zdrav. Na osnovu te literature morao sam da mu priznam da bi on mo-

46

rao biti izleeen ako se radilo sarno 0 uvidu u kauzalnu strukturu neuroze. Sto nije izleeen mora da je uzrok u tome sto on u svom opstem stavu prema fivotu pravi principijelnu gresku, koja se svakako nalazi s onu stranu simptomatologije njegove neuroze. Vee u njegovoj anamnezi uoeio sam da zimu eesto provodi u Niei iIi Sen Morieu. Zapitao sam ga ko zapravo plaea ove izlete, pa se ispostavilo da neka sirota ueiteljica, koja ga voli, odvaja od rodenih usta da bi ustedenirn noveem omogueila rnladieu ove oporavke. U ovoj nesavesnosti lezi osnov neuroze i objasnjenje zasto ne pomaze ni say naueni uvid. U ovome

je principijelna greska, u moralnom stavu. Pacijent

je smatrao moje misljenje krajnje nenauenim, posto moral nema nicega zajedniekog sa naukom. On je verovao da se nemoralnost, koju on u sustini nije podnosio, rnoze naucno zbrisati. a konflikt i ne postoji, posto mu ljubavnica daje novae dobrovoljno. (

Naucno se 0 ovome moze misliti kako god ko hoce, sto, medutim. ne menja einjenicu da velika ve- ., tina civilizovanih ljudi jednostavno ne podnosi ovakay stav, Moralni stay je realan faktor. sa kojim mora racunati psiholog ukoliko zeli da izbegne teske pogreske, Isto vazi i za cinjenieu da su izvesna racionalno neosnovana religijska ubedenja za rnnoge ljude zivotna neophodnost. To su, opet, psihieke realnosti, koje rnogu da izazovu i da izleee bolest. Kako cesto sam euo ovaj uzvik od mojih bolesnika: »Kada bih sarno znao da moj zivot ima bilo kakav smisao 1 svrhu, tad a mi uopste ne bi trebala sva ova neurotska priea!« Da li [e dotieni bogat iIi siromasan, da li ima

iii ne porodicu i polozaj, nista ne znaei, posto mu ove cinjenice ni izdaleka nisu dovoljne kao zivotni smisao. Mnogo pre se radi 0 iracionalnoj neophodno-

sti takozvanog duhovnog zivota, koji doticni ne moze steei ni preko univerziteta, ni biblioteka. niti preko crkve. On ga ne rnoze primiti jer taj zivot dotice sarno njegov razum ali ne obuhvata njegovo srce. U jednom ovakvom slueaju ispravno upoznavanje duhovnog faktora od strane lekara je naprosto po zivot vazno, a ovoj neophodnosti pacijentovo nesvesno izlazi

47

u susret utoliko sto, na primer, u snovima proizvodi sadriaje ~ija se priroda mora sustinski smatrati religioznom. Prevideti duhovno poreklo ovih sadrlaja znae! pogresno leeenje uz odgovarajuei neuspeh.

U stvari, duhovne opste predstave su neophodni sastavni deo duSevnog zivota, koji se moze dokazati kod svih naroda koji koliko-toliko ufivaju artikulisanu svest. Njino delimieno odsustvo iii eak njihovo uzgredno osporavanje kod kulturnih naroda mora se stoga shvatiti kao znak degeneracije. PoSto je dosadamji razvitak psihologije bacao teZiste na fizieku uslovljenost duJe, buduei zadatak psihologije bice istraZivanje duhovne uslovljenosti psihil:kih procesa. Prirodna istorija duha danas se nalazi JOB u stanju koje se moze uporediti sa stanjem prirodnih nauka u XIII veku. Tek smo zapoeeli da skupljamo iskustva.

Ako moderna psihologija uopste sme da se hvali da je skinula yeo sa prekrivene slike duse, onda je to onaj yeo koji je do sada skrivao njenu biolosku pojavu od istraZiva~kog pogleda. Danasnje stanje mogli bismo da uporedimo sa stanjem medicine u XVI veku, kada se zapoeelo sa upoznavanjem anatornije, dok se 0 psihologiji nije imalo ni pojma. Tako nam je danas duhovni zivot duse poznat tek u najmanjim deliCima. Doduse, danas znamo da postoje duhovno uslovljeni procesi promene koji, na primer, cine osnovu inicijacije, poznate iz psihologije primitivnih naroda, iIi stanja uslovljenih jogi postupcima. Ali joS nam nije uspelo da utvrdimo njihovu svojstvenu zakonomernost. Jedino znamo da veliki deo neuroza poeiva na poremeeaju ovih procesa. PsiholoSkim istraZivanjima nije se uspelo da se skinu mnogobrojne koprene sa slike duse, posto je ova nepristupacna j tamna kao i sve duboke tajne zivota. U osnovi uzeto ne mozerno uCiniti nista viSe do da prieamo 0 tome sta smo vee pokusali i Sta j~ planiramo da l:inimo u buduenosti da bi bar priblizno resili tu veliku tajnu.

III

ANALITICKA PSIHOLOGIJA I POGLED NA SVET

• JI&D&o OcSabrana del&, m

ANALITICKA P~IHOLOGIJA I POGLED NA SVET

Nemaeka rec » Weltanschauung« (pogled na svet, nazor iIi nazori 0 svetu) jedva da se mose prevesti na neki drugi jezik. Iz ovakvog stanja stvari mote se izvesti zakljueak da ova ree ima posebnu psiholosku osobinu; nairne, ona ne izrazava sarno neki pojam 0 svetu - taka v pojarn bi se mogao prevesti bez dvoumljenja - vee istovremeno i nal:in kako neko sagledava svet. U reei »filozofija« 'krije se nesto slieno, ali intelektualno ogranieeno, dok ree » Weltanschauung« obuhvata sve vrste zauzetih stavova p1"ema svetu, ukljueujue! i filozofski. Tako postoji estetski, religiozni, idealistieki, realistieki, romantieni, praktieni pogled na svet - da nabrojimo sarno neke od mogucih, U ovom smislu pojarn Weltanschauung ima vrlo mnogo zajedniekog sa pojmom Einstellung (zauzimanje stava, podesenost, pripravljenost); 'stoga bi se Weltanschauung rnogao opisati kao po;movno [ormulisano zauzimanje stava.

Sta se podrazumeva pod zau~i!Tla!1jem stava?

Stay je psiholoski pojam koji oznaeava psihieke sadrzaje usmerene odredenom cilju iIi posebno orijentisane pornoeu takozvane nadpredstave. Ako bismo nase psihieke sadriaje uporedili sa vojskom i razlicite oblike zauzetih stavova izrazili posebnim stanjirna armije, onda hi se, na primer, paznja mogla pred-

(1) Predavanje odrzano 1927. u Karlsrueu. U novom obliku izaslo u: SeelenpTobleme der Gegenwart. Psychologische Abhandlungen III (1931) .

. "

51

staviti pornocu koncentrisane arrnije koja se nalazi u pripravnosti, okruzena izvidaekirn [edinicarna.f Cirn su dovoljno poznati jaeina i pozicije neprrjatelja" s13- nje se rnenja - armija se stavlja u pokret u pravcu odredenog cilja napada. Na sasvim sliean naein menja se psihieko zauzimanje stava. Dok je u stanju ciste paznje vodeea ideja bila opazanje, pri cemu su, po moguestvu, potiskivani sopstveni misaoni rad kao i ostali subjektivni sadrzaji, sada se, prilikom pre laska u aktivno zauzimanje stava, javljaju u svesti sul>jektivni sadrzaji, koji se sastoje od ciljne predstave i dejstvenih impulsa. Kao sto armija ima glavnokornandujuceg sa generalstabom, tako i psihicki stay ima opstu vodeeu ideju koja se oslanja i zasniva na obimnom materijalu, kao Sto su iskustvo, naeela, afekti i slieno.

Covek, nairne, ne postupa jednostavno tako. u neku ruku izolovano reagujuei na odredenu draz, vel: se svaka naSa reakcija odvija pod uticajem komplikovanih psihiekih preduslova. Da bi opet iskoristili vojnieko poredenje, ova zbivanja mogli bismo da uporedimo sa onima u velikom glavnom stabu. Obienim vojnicima mole izgledati tako kao da sa [ednostavno odbija napad, iIi da se jednostavno napada posto je primeeen neprijatelj. NaSa svest je uvek sklona da igra ulogu prostog vojnika i da veruje u jednostavnost njene akcije. U stvamosti, medutim, na ovom mestu i u ovom trenutku se bori, posto postoji opSti plan napada, prema kome se ovaj obieni vojnik jos pre nekoliko dana pomario na ovu taeku. A ovaj opSti I-!dIl opet nije sarno reakcija na izveStaje izvidaea, vee stvaralaeka inicijativa glavnokomandujuceg, uslovljena akcijom neprijatelja a mozda i sasvim nevojniekim, obienom vojniku nepoznatim politiekim razlozima. Ovi poslednji faktori su vrlo kompleksne prirode i le!e daleko izvan vojnikovog shvatanja, a izvanredno su jasni sarno glavnokomandujuCem armije. Ali i njemu su nepoznati izvesni faktori, naime njegovi sopstveni preduslovi sa njihovim komplikovanim pretpostavkama. Tako se akcija armije nalazi pod jednim jednostavnim i jedinstvenim na-

52

redbodavnim telom koje je, medutim, sa svoje strane rezultat sadejstva nesagledivih komplikovanih

faktora. -?

Tako se i psihicka akcija odvija na osnovu slicne / komplikovane pretpostavke. Pri svoj jednostavnosti impulsa ipak svaka nijansa njegovog posebnog svojstva, njegove jal:ine i smera, njegov vremenski i mesni tok, njegov nameravani cilj itd., pociva na posebnim psihickim pretpostavkama, upravo zcuzetom stavu, koji se, opet, sa sveje strane sastoji ad konstelacije sadrzaja, l:ija raznolikost jedva da je saglediva.

Ja je glavnokomandujuci vojske; njegova razmisljanja i odluke, njegovi razlozi i sumnje, njegove name-

re i oeekivanja su generalStab a njegova zavisnost od spoljnih faktora je zavisnost glavnokomandujuceg od tesko sagledivih uticaja glavnog staba i politike koja operise s one strane u tami.

Mi neeemo isuvise opteretiti nase poredenje ako odnos toveka prema svetu stavimo u ove iste okvire - oovekovo Ja kao glavnokomandujuei male annije u borbi sa njegovom okolinom, ne retko rat na dva fronta, napred borba za opstanak, pozadi borba protiv sopstvene buntovne nagonske prirode. Cak i kad se nije pesimista, na.s opstanak se oseea pre kao borba nego bilo sta drugo. Stanje mira je desideratum, i kada je neko sa svetom i sa samim sobom zakljuCio mir, onda je to anaeajan dogadaj. Shodno viSe ill manje hronienom ratnom stanju potreban nam je brizljivo organizovan stav, a ako zbog nekog ispunjenja treba da izbije trajni duSevni mir, onda njegov stav mora da poseduje jos vim stepen najbriZlji-

vije pripreme i najfinije prorade, l:ak i ako stanje mira bude skromnog veka. N aime, psihil:ki je mnogo lakse fiveti u stanju kretanja, u ustalasavanju i smirivanju zbivanja, nego u uravnotetenom mirovanju, posto u ovom stanju - bez obzira na njegovu divljenja dostojnu visinu i ispunjenje - preti zagusenje u nepodnosljivoj dosadi. Stoga se ne varamo kada pretpostavljamo da dusevna stanja mira, to jest raspolozenja bez konflikta, vedro, prornisljeno i urav- C

notezeno -- ukoliko dovoljno dugo traje - uvek pocivaju na posebno razvijenom stavu.

Moida ee se neko ~uditi sto reei -. stav dajem prednost pred reeju »pogled na svet«. Sa pojmom .zauzimanje stava« jednostavno sam .ostavioQtvQrenim pitanje da li se radJ 0 sye~no.mmJle~esnom pogledu na.svet. Naime, neko moze biti komandant sopstvene vojske i uspesno izdrzati borbu za opstanak j cak postiei relativno sigurni mir a da nerna svesno izgradeni, pogled na svet. 0 pogledu na svet, medu-'l tim, smemo govoriti tek kada je neko bar nacinio ozbiljan pokuSaj da ovaj stav formulise pojmovno iIi oCigledno, ~ razjasni zasto tako postu~

i_~k~zirt:... ~~,~-

- Cemu onda pogled na svet - zapitace me neko .- ako se moze i bez tako neeega? Medutim. moze mi se isto tako postaviti pitanje: eernu svest kada se i bez nje isto tako dobro prolazi? Jer, sta je na kraju krajeva pogled na svet? lpak nista drugo do prosirena iii produbljena svest! Razlog zasto postoji svest. zasto ova tezi tome da se prosiri i produbi, vrlo je jednostavan: bez svesti nije tako dobro kao sa njom. Ol:igledno se zbog toga majka priroda resila da medu svim njenim neeuvenim kuriozitetima stvori i najeudnovatiji - svest. Cak i skoro nesvesni primitivni covek moze da se prilagodi i potvrdi, ali samo u svom primitivnom svetu i zbog.toga u drugaeijim uslovirna postaje zrtva bezbrojnih opasnosti, koje mi. na visern stupnju svesti, izbegavamo sa lakoeom, Sigurno u visoj svesti rastu opasnosti 0 kojima primttivac i ne sanja, ali ostaje Cinjeniea da je zemlju osvojio svestan a ne nesvestan eovek. Da Ii je ovo u krajnjoj i nadIjudskoj nameri povoljno ili nepovoljno, nije nase da odlucujemo.

ViSa svest uslovljava pogled na __ ~v.<:'!: Svaka svest

, ud osnova 1 nameta je lt1lca'pogleda . na svet, Svaki napredak u iskustvu i saznanju znaei korak dalje u razvitku pogleda na svet. I sa slikom koju _1~~ covek slvara .Q._~crtJL. rnenja se 1 011 sam. Onaj covek (,IJe se sunce jos okreee Oko zernlje drugaciji je od 'Inoga cija je zernlja suneov trabant. ldeja 0 besko-

-racnost i Dordana Bruna predstavlja jedan od najvai.nijih poeetaka mode .. rne svesti, Covek Nji kosmos ·.isi u ernpireumu je drugaeiji od onog ciji je duh prosvecen Keplerovorn vizijom. Onaj kome je jos problem sta bi rnogao biti rezultat od dva puta dva, drugaeij! je od onog 1.8 koga nema nista nesumnjivileg od matematiekih aprioristickih istina. Drugim I't'tima.mje ~~ltt -tift. 1i+ kakaY pogled ,*Ht~..po... seduie neki.cQy.flr. •. posto. mi . Jl.e_~tyaramu.~liku s\'eta. vee nasoV@.rn~2 __ ~1'JI povratnom dejstvlI

Shvatanje koje stvaramo 0 svetu je slika onog sto nazivamo svet. I ta stika .it, ono, prema cijim 080- oinama orijentiserno nase prilagodavanje. Kao sto je reeeno, ovo se ne desava svesno. Prosti vojnik u rovu nerna uvida u poslove generalstaba. Svakako da srno mi generalstab a isto tako i glavnokornandujuei armije, Ali skoro uvek je potrebna nasilna odluka da se svest odvoji od trenutne, rnozda hitne angazovanosti da bi se stav usrncrio opstirn problernirna. Ak, to ne einimo, onda ostajerno nesvesni svog stava i tada nemamo pogled na svet, vee sarno nesvesno zauzeti stay. Ako se 0 tome ne vodi raeuna, ne obraea paznja na to. onda vodcci razlozl j namere ostaju nesvesni i lzgleda kao da je SV(' vrlo jednostavno i sarno q> tako zbiva, U stvarnosti, medutirn, dolazi do kornplikovanih pozadinskih ... bivanja, so. 181.101.illl8 i namerarna, eijo] lie suptilnosti nista fie moze zarne I iii. Tako ima mnogo naucnika koji izbegavaju da oforrne pogled na svet, posto ovo, navodno, nije naucno. Ovirn ljudima ocigleduo nije jasno !ita zapravo, time Cine. Ono sto se stvarno desava je da oni sarni sebi naruerno ostavljaju vodecc ideje u tarni, drugirn rvcirna sebe drze na stupnju svesti koji je dublji i primitivniji nego sto odgovara njihovoj svesnoj sposobnosti. Izvesna -kriticnost i skepsa ni u kom slilfajU nisu uvek izraz intcligencije, .l:ec obrnuto. narccito onda kada se skep.~_kQris.tLda ~w prekrije . nedostatak pogleda na svet.Ne retku _lIi.se nedQsi~j'~riigrarn(' hrabrosti nego inteligencije. .Covek ne.imozeida sagleda svet a da.isebe ne. sagleda, o.nako. kako neko

55

vidi svet vi<!'i_.i. seQe~a_za to_je_potrebno. moogo hrabrosti. Stoga je uvek fatalno nemati pogled. na svet.

Imati pogled na svet zna~i: stvoriti sliku 0 svetu i 0 sebi, znati sta je svet i Ma sam ja. Verbal no uzev to bi bilo suvise mnogo. Niko ne moze znati ~ta je svet, isto tako malo sta je on sam. Ali cum grano salis moze da glasi: najbolje moguce saznanje. Najbolje rnogucs saznanje zahteva znanje a gnusa se od neosnovanih pretpostavki, samovoljnih tvrdenja, autoritativnih misljenja. Ono trafi dobro obrazlozene hipoteze, ne zaboravljajuci da je svo znanje ograniceno i podlozno zabludama.

Ako slika 0 svetu koju smo stvorili nema povratnog dejstva na nas same, onda se covek mofe zadovoljiti sa bilo kakvim lepim ili inaee ugodnim prividom. Samoobmana, medutim, obI ablO -uetuje-na nas, eini nas _nesWamim,-budalastim+ nesposobnim. Posto se borimo sa var1j!vo~_Mik!!ll)~.podl.e!~ mo nadril~l-stvamosti. Na ovaj naein saznajemo kako je vdho- i 1>itnoTmati brizno zasnovani i izgradeni pogled na svet.

:.: Pogled na svet je hipoteza a ne verska dogma.

Svet menja svoj lik - tempora mutantur et nos in illis - a posto nam je svet shvatljiv sarno kao psihieka slika u nama, kada se promeni sIika, neee uvek biti lako da se utvrdi da Ii se promenio svet, iii mi, iii oboje. Slika 0 svetu moze se promeniti u svako doba, kao sto se i u svako doba mole promeniti n~ shvatanje 0 nama samima. Svako novo otkrice, svaka nova misao mole svetu promeniti izgled. To treba uzeti u obzir, inare eemo odjednom Ziveti u zastarelorn svetu, sa staromodnim relikvijama dubljih stupnjeva svesti. Svako ce jednom doeekati svoj kraj, ali u interesu zivljenja je da se ovaj trenutak pomeri sto je moguee dalje, a to moze uspeti sarno onda kada se ne dopuSta da se slika sveta zaledi i fiksira, vee se svaka nova zamisao oprobava da Ii neSto dodaje na~j slici sveta Hi ne.

Kada sam prihvatio diskusiju oko problema veze izmedu analitieke psihologije i pogleda na svet, onda, iz ugla gore pomenutog stanoviSta namece se pitanje:

56

da Ii saznanja analitieke psihologije dodaju nasem pogled.u na svet nesto novo iIi ne? Da bismo ovo pitanje mogli pozitivno da tretiramo, moramo prvo objasniti sustinu anahtieke psihologije. Ono Sta obelefavam ovim nazivom je poseban pravac psihologije, koji se bavi takozvanim kompleksnim psihiekim fenomenima, nasuprot fizioloskoj iIi eksperimentalnoj psihologiji, koja pokuSava da kompleksne fenomene po moguestvu radon u njihove elemente. Oznaka »analitieki« potice od cinjenice !to se ovaj pravac psihologije razvio iz prvobitne Frojdove »psihoanalize«. Frojd je psihoanalizu identifikovao sa svojom seksualnom teorijom i teorijom potiskivanja i time [e doktrinarno fiksirao. Stoga izbegavam izraz »psihoanaliza« kada diskutujem 0 drugim a ne sarno tehniekim stvarima.

Sto se tice Frojdove psihoanalize, ova se sastoji od tehnike koja nam dozvoljava da takozvane potisnute, nesvesno postale sadriaje ponovo privedemo svesti. Ova tehnika je terapijska metoda, odredena za tretiranje i leeenje neuroza. U svetlu ove metode izgleda kao da neuroze nastaju tako sto se neprijatna seeanja i tendencije, takozvani inkompatibilni sadrzaji potiskuju iz svesti i postaju nesvesni pomoeu neke vrste moralnog resantimana, koji poeiva na vaspitnim uticajima. Tako posmatrano, nesvesna psihieka delatnost, takozvano nesvesno, izgled.a uglavnom kao receptaculum svih sadrlaja koji su neprijatni svesti kao i svih zaboravljenih utisaka. Ali s druge strane ne mogu se zatvoriti ~i pred ~injenicom da upravo inkompatibilni sadrlaji potieu iz nesvesnih nagona, dakle da nesvesno nije samo receptaculum, vee upravo majka onih stvari kojih svest feli da se oslobodi. Medutim, mi smemo da podemo korak dalje: nesvesno stvaralaeki produkuje nove sadriaje. Sve sto je ikada stvorio rovekov duh poteklo je iz sadrZaja, koji su u krajnjoj liniji bili nesvesne klice. Dok Frojd posebno naglaSava prvi aspekt, ja Isticern ovaj poslednji, a da ne osporavam prvi. Iako nije nebitno da eovek obilazi sve neprijatnosti i trudi se da ih, po moguestvu, izbegne i zbog toga

57

rado zaboravlja sve ono stu mu ne odgovara, ipak rm .zgleda znatno vaznije utvrditi u eernu se, zapravo, sastoji pozitit'na delatnost nesvesnog. Posmatrano sa ove strane nesnesno se pojavljuje kao cel()k1tpno~t ~rih sadrzaja ko;i se 1lalaze in staw noscendi. Ova neosporna funkcija nesvesnog uglavnom je ometana jedino potiskivanjima iz podrueja svesti i ovi porernecaji prirodne delatnosti nesvesnog su svakako osnovni izvor takozvanih psihogenih oboljenja. Nesvesno se mozda moze najbolje razumeti ako se shva- 1 i kao prirodni organ sa njemu specifienom, produktivnom energijom. Ako zbog potiskivanja njegovi produkti ne naidu na prijem u svesti, onda nastaje neka vrsta povratnog zastoja, ustave, neprirodna inhihicija korisne funkcije, isto kao kada je iue, normalni produkt funkcije jetre, ometena u isticanju u crevo, Zbo8 potiskivanja nastaju pogresni psihieki udvodi. Kao sto rue prelazi u krv, tako i potisnuti sadrza] iradira u druga psihieka i fizioloska podrueja. U histeriji su naroeito ometene Iizioloske a u drugim neurozama, kao opsesivnim i prisilnim neurozama, uglavnom psihieke funkcije ukljueujue! i snove. Kao sto se u somatskim simptomima histerije i u psihiekim simptomima ostalih neuroza (takode i psihoza) rnoze dokazati dejstvo potisnutih sadrzaja, to se isto moie uciniti i La snove. San je, po sebi, normalna Iunkcija, koju moze omesti staza, ustava, isto kao i druge funkclje. Frojdova teorija snova uzima u obzir, pa c~k objasnjava snove sarno pod ovirn uglom, n;t;p.·,e kao da oni nisu nista drugo do simptorni. Kao ~t0 je poznato i sa drugim duhovnim podruejirna psihoanahza postupa na slican naein, na primer sa umetnickirn delima, gde medutim na bolan nacin dolazi na videlo da umetnicko delo nije simptom, vee genuine stvaralastvo. Stvaralaeko delo moze se razumeti samo iz njega sarnog. Ali ako se shvati kao patoloski nesporazurn, koji neko zeli da objasni kao neurozu, tada iz ovog pokusaja objasnjenja nastaje kuriozum dostoJan zaljenja.

Isto vazi i za snove. San je svojstveni produkt nesvesnog, koji je pornocu potiskivanja sarno izopa-

58

t-t~n i izoblieen. Zbog toga se uvek zabasa na stranpulieu ako se pokusa da Sf' san objasni samo kao simptom potiskivanja.

Ogranieirno se za trenutak na rezultate Frojdovc psihoanalize. U njenoj teoriji eovek se pojavljuje kao nagonsko biee, koje se u razlieitim odnosima sudara sa zakonskim ogranieenjirna ili moralnim normama kao i sopstvenim uvidom i zbog toga je prinuden da potiskuje izvesne nagone sasvirn ili njihov delirnieni udeo. CHj metode je da se ovi nagonski sadrzaji privedu svesti i da se otkloni njihovo potiskivanje pomoeu svesne korekturej Opasnosti, koja potiee od njihovog oslobadanja, suprotstavlja Sf'.' objaSnjenje da ovi nisu nista drugo do infantilne mastane zelje, koje pristojan eovek jedino rnoze da potisne. Takode se pretpostavlja da se one mogu »sublimirati«, kako glasi tehnieki izraz, pod eirn se podrazumeva neka vrsta preokreta u korisni oblik prilagodavanja. Ako neko veruje da se ovo rnoze naCiniti voljno, on se svakako vara. Ali tamo gde ne postoji ova nufnost Hi neumoljiva pot reba, »sublimaeija« nije nista drugo do samoobmana, novo. ovaj put nesto suptilnije potiskivanje.

Da li se u ovoj teoriji i u ovom shvatanju eoveka nalazi nesto sto bi bilo korisno za nas pogled na svet? Smatram, jedva da ima nesto, Dobropoznati racionalisticki materijalizarn s kraja devetnaestog veka je ;lI1U sto keto vodeca ideja stoji iznad psihologije tuma(t'nja Frojdove psihoanalize. Odatle ne proistiee nlkakva drugacija slika sveta i zbog toga ni neki drugu.ciji cOv'ekov stav prema svetu. Ali ne sme se zaboraviti da je samu u malom broju slucajeva stav uplivisan teorijom. Daleko ef'ikasniji put ide prekc faklura osecanja. U svakom slucaju nisam u stanju da sagledam kako suvo teorijsko izlaganje treba da dopre do osecanja .. Ja bih mogao da iznesern vrlo iscrpnu statistiku kaznenih zavoda a pri tom ce rnoj citalac zaspati. Ali ako ga provedem kroz zatvor ili dusevnu bolnicu. on nece zaspati, vee ee biti pod dut>okim utiskorn dozivljenog. Da Ii je Buda proucavao

neku nauku? Ne, susret i videnje starosti, bolesti i smrti bili SU ono sto je zdeglo njegovu dusu,

Tako nam zapravo nista ne kazuju delom jednostrana, delom pogresna shvatanja Frojdove psihoanalize. Ali, ako bacimo pogled u psihoanalizt.. stvarnih slueajeva neuroza i tamo sagledamo kakva ._'ustoSenja mogu da naeine takozvana potiskivanja, kakva razaranja donosi neobraeanje pafnje na elementarna nagonska zbivanja, tada stieemo - blago reeeno - snazan utisak. Nema oblika ljudske tragedije koja u danom slueaju ne proistiee iz ove borbe covekovog Ja protiv nesvesnog. Ko je ikada video uzase tamnica, azila za dusevne bolesti i bolnica, taj ce, zahvaljujuCi utisku koji ee naeiniti ove stvari, znatno obogatiti svoj pogled na svet. Sa istim ce se sudariti kada baci pogled u ponor Ijudskih patnji koje se otvaraju iza neuroze. Koliko puta sam l':uo uzvik: »Pa to je uzasno! Ko bi tako nesto pomislio!« Covek stvarno ne mole osporiti da je to snazan utisak koji se prima sadejstvom nesvesnog kada se pokusa da se, sa neophodnom savesnoseu i temeljno istraZi struktura neuroze. Takode je zasluga nekome pokazati sirotinjske l':etvrti Londona, a ko je video slums, vise je sagledao nego onaj ko ih nije video. Ali to je sarno podsticaj, a jos ostaje neodgovoreno pitanje: sta treba time da se postigne?

Psihoanaliza je zderala odoru sa einjenica koje su bile vrlo malo poznate i cak naeinila pokusaj da se njima pozabavi. Ali kakav stay ima za tako nesto? Da Ii je njen zauzeti stay nov, drugim recima da li je veliki utisak bio plodonosan? Da li je on promenio sliku sveta a time i unapredio nas pogled na svet? Pogled na svet psihoanalize je racionalistieki materijalizam, pogled na svet u suStini praktiene prirodne nauke. A ovakav pogled oseeamo nedovoljnim. Kada za jednu __ Geteovu_~J!,_u_smjl.!ram6 da je--lH'ooukt nlegovog kompleksa prema m~~i .. kada se Napoleon objaSnjaviC~o":' s]J.l~ar _pri)f.iSta mnskarca .a.FIanjo AsiJ1d potisnutom seksualnosc__!!. .... .onda.nes ~ dubolie- neiieeViijif,.ig. -lrec1OVoljan je ovakav pogled i nije pogodan u odnosu na najznaeajniju stvarnost

60

stvari, Gde o~~j_u lepo~~L :YE!I_iti,na...Ls'letnst? .Ove su ipak zive--stvarnoSfi DeZ kojih bi Ijudski zivot bio tupoglav preko svake mere. Gde ostaje prayi ndgovQl:. na pitanje necuvenih patnji ikonflikata? U ovom odgOV()rU mor-alom -aa:-zazvua1.lTr!1esto- sto bi pcdsecalo na velicinu patnji. Ali rna koliko da je_2_Ozeljao cisto razurnni stav racionaIizma,_"tottk()ova.j_pre]azi preko smisla patnje. Ova se gura u stranu i ogldava· nevazncrn. Bila je velika larma ni oko cega. Mnogo stosta spada u ovu kategoriju, ali ne SVE'.

Greska lezi, kao sto je pomenuto, u cinjenici da takozvana psihoanaliza ima, doduse, naueno ali samo racionalno shvatanje nesvesnog. Kada se govori 0 nagonima, tada se misli da se time izrafava nesto poznato. U stvarnosti govori se 0 necern nepoznatom. U stvarnosti znamo jedino da nam iz tamnih sfera psi he pndolaze uticaji koji nekako moraju biti primljeni u svest da bi se otklonili stetni poremeCaji drugih funkcija. Potpuno je nemoguee bez daljnjega reei koje su prirode ova dejstva, da Ii poeivaju na seksuainosti, na nagonu za moei ili drugim nagonima. Ona su naprosto dvoznaena ili <:ak mnogoznacna kao i samo nesvesno.

VeC sam prethodno naglasio da je nesvesno rezervoar za sve zaboravljeno, proteklo i potisnuto, ali ono je isto tako ona sfera u kojoj se sreeu sva subliminalna zbivanja, na primer, <:ulni opa!aji koji su isuvise slabi da bi mogli da dopru do svesti i najzad to je plodno tIe iz koga raste sva psihi<:ka buduenose. Kao ~. znamo da neko potiskuje nepodesnu zelju i da na taj naein mose da prisili njenu energiju da se pridruzi nekoj drugoj funkciji, znamo isto tako da neko ne moze privesti u svest njemu daleko doseeanje, zbog <:ega njegova energija ometajuei oti<:e u drugu funkciju. Cesto sam video slueajeve kod kojih nenormalne seksualne fantazije iznenada potpuno nestaju u trenutku kada se u svesti pojavi nova misao ili sadrlaj, ili gde migrena trenutno prestaje kada neka nesvesna pesma postane svesna. Kan Ito se sebua!noBt m_ofe._ae,,,ojaweaD JmWti-U_J4~~ji, tako Be istoBtVGT_alaBca lantozija mole neIVQj~v~

61

luuziti II :~eksuall(ul)!i. Kao st» Jt' jednom rck ao Volrer:-»rn~tTmologierl'imporh' quoi pent design.-: n'impor te quoi«, to isto moramo reci i za nesvesn« U svakom slueaju nikada ne znarno unapred sta jl' sta. U odnosu na nesvesno imamo sarno dar naknadnog znanja, a izvan ovoga je a priori nemoguce da s._' bilo sta sazna 0 stanju stvari 1I nesvesnorn. Svaki zakljueak u ovom pogledu jt:' priznato i prihvaeen.i -kao da .

Pri ovakvom stanju stvari nesvesno narn izgled« kao veliko X, od koga, sto je jedino nesurnnjivo, polieu znatni utieaji. Jedan pogled na religiju i svetsku istoriju rnoze nam pokazati kako su istorijski znacajna ova dejstva. Jedan pogled na patnje danasnjeg eoveka pokazuje to isto. Mi se izrazavamo sarno ne~'to drugaeije, Pre pet stotina godina se govorilo '. nju je opseo davo«, sada ona ima histeriju; ranije se govorilo on je ornadijan, sada se to nazi va neuroza Zt·luea. Cinjenice su iste, sarno je ranije objasnjenje. psiholoski uzev, skoro egzaktno. Danas imamo racionalistieke oznake simptoma. koje suo zapravo, besadrzajne. Jer kada kazern da je nekoga opseo zao duh time opisujern Cinjenil"u da opsednuti zapravo nij« legitimno bolestan, vee da pati zbog nevidljivog duhovnog uticaja, kojeg se ne moze osloboditi ni na kOJ! naein. Ovo nevidljivo nesto [e takozvani autonomlll kompleks, nesvesni sadrza] koji je izmakao dohvatu svesne volje, Nairne. kada se analizira psihologija 11,'uroze, otkriva se takozvani kompleks koji se ne ponasa kao sadrzaji svesti, naime da odlaze i nestaju po nasoj zelj], vee on prati sopstvene zakone; drugiu; reeima je nezavistan, uutonomuu, kako glasi tehnick i izraz. On se ponasa kao davolak koji se JIt. moz« uhvatiti. A kada se - .slO odgovara namerama psjhoanalize - kompleks privede u svest, onda S<' uzvikn« sa olaksanjem: »Ah, to je bilo uno sto mi je tako srnetalo!« I na izgled time je nesto dobijeno -- nairne sirnptorni se gube: kompleks k. kako se to kaze, razresen, Mozemo se pridruziti Geteovom uzviku: -Razjasnili smol Ali sa Geteorn rnorarno nastavltu . Ipak St' pojavljuju sablasfi u Tegelu ' Tek sada St· raznt-

kr iva pravo stanjc stvari ; naime, postaje narn Ja.sIW da do uvog kompleksa uopste nije moglo doci d a mu nasa priroda nije dodeltla tajnu nagonsku snagu. St .. 1 pod time mislim. objasnicu na jednorn pr imcru.

Jedan pacijent pati od neurotskih simptoma h'- ft luea koji se sastoje od bolnog zatezanja, slicno stanju gladi. Analiza je otkrila infantilnu ceznju za majkom. takozvani kompleks majke. Sa ovim novostecenirn uvidom simplomi su se izgubili. ali zato je ostala Cl.'znja, koja se, U7. konstataciju da to nije nista drugu do infantilni kompleks majke, nikada nije mogla utoliti. Ono sto je prethodno quasi bilo fizieka glad ; Iizieki bol, postalo je psihicka glad i psihicki bol, Covek eezne za necim i zna da sarno pogresno misli n .. ' majku. Postoji einjenica zasad neutoljive ceznje. " odgovor na ovo pitanje je znatno tezi nego svodenjeneuroze na kompleks rnajke. Ceznja .it> stalni zahte v. mucna, aktivna praznina. koja "e xarno pri I, r--rnen .. zaboravlja ali se nikada ne moze prevazici snagum volje, Ona se uvek iznova javlja. Pre svega se lit' Zld

- odakle potice uva-lie7.nja, covek mozda eak i IW zna. za eim zapravo cezne. 0 tome Sf' moze mnogo slost<t nagadati. ali jedino sta se sigurno rnoze reci II tome jeste d. nesvesno HeSftl koje se nalazi s onu stranu kompleksa rnajke izrazava ovaj zahtev 1 nezavisno 01.1 nase svesti, nepristupacno nasoj kritici, uvek iznova podize svoj glas, Ovo nesto je uno stu oznaeavarn kau autonomni kompleks. Iz ovog izvora polic(' nagonska snaga, koja prvobitno odrzava inf'an tilno zahtevc U odnosu na majku i time prouz rokuje neurozu, post« ce odrasla svest odbaciti i potisnuti kao nespojiv jedan ovakav decji zahtev.

Svi infantilni kornpleksi u k rajnjoj liniji .':it' svode na autonomne sadrzaje nesvesnog. Primitivni dub je ove strane i nerazurnljive sadrzaje personifikovao kao duhove. demone i bogove i pokusao sak ralnirn j magijskim ritualima da udovolji njihovim zahtevimu. U pravom priznavanju cinjenica. da Sf> ova glad ill h'd ne mogu utoliti ni ielorn ni picern niti vracanjerr: 1I majein» krilo. pr irnit ivni duh j(' stvorio slikt' nevidljivih. surr-vnjivih i arnbiciozn ih bica. koja xu

uticajnija, jaca i opasnija od coveka, pripadnici nevidljivog sveta koji je ipak stopljen sa vidljivim, tako sjedinjen da duhovi cak stanuju u loncima. Duhovi i vradZbine su uzroci oboljenja kod primitivaca. Kod njega su se autonomni sadrlaji projektovali u ove natprirodne figure. Nasuprot tome nIlS svet je oslobaden od demona - sve do znaeajnih ostataka. Ali ostali su autonomni sadrlaji i njihovi zahtevi. Oni se delimieno mogu izraziti u religijama, ali sto se religije vise racionaliz.uju i razvodnjavaju - skoro neizbezna sudbina - tim zamrseniji i tajanstveniji postaju putevi na kojima nas ipak stizu sadrlaji nesvesnog. Jedan od najuobieajenijih puteva je neuroza, Sta bi eovek najmanje naslueivao, Pod neurozom obicno se zamislja nesto manje vredno, medicinsko »quantite negligeable«. Neopravdano, kako smo videlil Iza neurozese kriju oni snaZ!.l!_psihicki uticaji, koji .~ez~ __ u _ os!l_oyi_ na!eg duhovnog stava i njegovili najuticajnijih, vodeeih meJa. -RacRffiaIistiCKf materija1i:tam;Ovafnaliglm-fU!pooozriv duhovni stay, je psiholoski pokret protiv misticizma. Ovaj je potajni antagonist koga treba suzbiti. Materijalizam i misticizam nisu nista drugo do psiholoski par suprotnosti, isto kao ateizam i teizam. To su dva zavadena brata, dve raslieite metode kojima se pokuSava da se nekako iza(!e na kraj sa dominantnim nesvesnim uticajima, jedna pomoeu odricanja, druga pomoeu priznavanja.

Stoga, ako treba da obelefim ono najbitnije sto je an.~ka psihologija mogla da doprinese ndem pogledu na svet, onda je to saznanje da postoje nesvesni sadriaji koji isticu neporecive zahteve iIi zraee uticaje sa kojima se svest nolens volens mora uhvatiti ukoStac.

Moje dosaddnje izlaganje moglo bi se smatrati nezadovoljavajueim kada bili ono nesto, koje sam oznacio kao autonomni sadriaj nesvesnog, ostavio u ovom neodredenom obliku bet pokuSaja da opisem ono do cega je, 0 ovim sadriajima, empirijskim putem doprla naJa psihologija.

64

Da je, kako pretpostavlja psihoanaliza, time dat definitivan i zadovoljavajuci odgovor, da je npr. prvobitna, infantilna zavisnost od majke uzrok ceznje, sa ovim saznanjem moralo bi i da naide razresenje. Postoje ovakve infantilne zavisnosti, koje stvarno nestaju kada se pod rob no sagledaju. Medutim, ova cinjenica ne treba da zavede ka uverenju da je u svim slueajevima tako. U svim slueajevirna nesto zaostaje, ponekad na izgled tako malo da je slueaj praktieki zavrsen, ponekad, medutim, tako mnogo da ni pacijent ni lekar nisu zadovoljni sa rezultatom, cesto eak tako mnogo da se ima utisak kao da se uopste nista nije ni desilo. Osim toga tretirao sam veliki broj pacijenata koji su bili svesni svog prvobitnog kompleksa do u najsitnije pojedinosti, a da im ovaj uvid nista bitnije nije pomogao.

Uzrocno objasnjenje moze naucno biti relativno zadovoljavajuee, ali ono ipak u sebi ima nesto psihoIoski nezadovoljavajuee, ukoliko eovek sa ovim objasnjenjern jos ne zna i isto tako ne vidi sta da cini sa osnovnom nagonskom energijom. Ako znam da epidemija tifusa potice od inficirane pijaee vode, time jos nije otklonjeno zagadivanje izvora. Stoga je zadovoljavajuei odgovor dat tek onda kada se zna sta je ono nesto, koje je odrzalo infantilnu zavisnost do u odraslo doba i na sta cilja ovo nesto.

Kada bi se eovekov duh radao kao potpuna tabula rasa, ne bi bilo nista od ovih problema, posto tada u duhu ne bi bilo nieega sto ovaj nije stekao iii lito nije u njega presadeno. Ali u individualnoj covekovoj dusi ima mnogih stvari koje ovaj nikada nije stekao, posto se covekov duh ne rada kao tabula rasa, isto tako kao sto svaki covek nema sasvim nov i jedinstven mozak. Coveku je mozak uroden, 5tO je rezultat razvitka - beskrajno dugog niza predaka. Ovaj mozak se stvara u svakom embriju u svoj svojoj izdiferenciranoj potpunosti, i kada zapoene sa funkcionisanjem, nepogresivo daje rezultate koji su vee bezbroj puta pre toga produkovani u nizu predaka. Cela anatomija coveka je nasleden sistem, identican sa ancestralnom konstitucijom, koji ce ne-

5 Jung, Odabrana deJa, III

65

pogresivo funkcionisati na isti nacm kao pre. Usled toga je mogucnost da se produkuje nesto novo, sustinski razlieito od ranijeg, neznatno mala. Dakle, svi oni faktori koji su bili bitni nasirn blizirn i daljim precima, bice i nama bitni, posto ovi odgovaraju nasledenom organskom sistemu. Oni su cak neophodnosti koje se manifestuju kao potrebe.

Moj citalac ne mora da se plasi da eu govoriti 0 nasledenim predstavarna. To mi je strano. Autonomni sadrzaji nesvesnog ili dominante nesvesnog, kako sam Ih nazvao, nisu nasledene predstave, vee nasledene mogucnosti, cak neophodnosti da se ponovo stvaraju one predstave koje su dominante nesvesnog od davnina izrazavale. Sigurno da svaka religija ove zemlje i svako vreme imaju svoj jezik, koji moze beskrajno da varira. Ali od malog je znaeaja da li u mitologiji junak savladava cas azdaju, cas ribu iii neko drugo cudoviste; fundamentalni motiv ostaje isti i to je zajednieko dobro coveeanstva, a ne prolazno uoblieavanje razhcitih podrueja i epoha.

Tako se eovek rada sa svojom komplikovanom duhovnom podlogom, koja ni iz daleka nije tabula rasa. I najsmelijoj mast] pornoeu duhovne nasledne mase povueene su odredene granice, a i kroz yeo najdivljije fantastike svetlucaju one dominante, koje su od davnina inherentne covekovom duhu. Izgleda nam vrlo cudnovato kada otkrijemo da dusevni bolesnik razvija fantazije koje se skoro identieno mogu sresti kod prirnitivnog coveka. Medutim, bilo bi cudnovato kada ne bi bilo tako.

Sferu psihieke nasledne mase nazvao sam kolektivno nesvesno. Svi sadrzaji nase svesti su steeeni individualno. Kada bi se covekova psiha sastojala jedina i sarno iz svesti, onda ne bi postojalo nieeg psihiekog sto ne bi tek nastalo tokom individualnog zivota. U tom slueaju uzalud bismo traiili bilo kakve uslove iIi uticaje iza prostog kompleksa vezanog za roditelje. Dovodenjem u vezu sa ocem i majkom iskazala bi se i poslednja rec, posto su oni figure koje su najpre i iskljueivo uplivisale na nasu svesnu psihu. U stvarnosti, medutim, sadrzaji nase svesti nisu na-

66

stali sarno preko dejstva individualne okoline, vee su ovi uplivisani i rasporedeni pomoeu psihieke nasledne rnase, pornoeu kolektivno nesvesnog. Sigurno d.a je upeeatljiva slika individualne majke, ali je jos upe~atljivija ~injenica da je ova slika stopljena sa nesvesnom sprernnoscu, naime sa urodenim sistemom iii slikom, koji svoje postojanje ima da zahvali stanju da se majka i dete odvajkada nalaze u simbiotskom odnosu. Tamo gde u ovom iii onom smislu nedostaje individualna majka, nastaje gubitak, tj. zahtev za ispunjenjem kolektivne slike majke. lnstinkt je tako reci nezadovoljen. Iz toga cesto nastaju neurotski porerneeaji, iIi bar karakteroloske svojstvenosti. Kada ne bi postojalo kolektivno nesvesno, tada bismo naprosto mogli sve ueinit] vaspitanjem, bez stete Ijudi bi mogli da se obogalje do psihieke masine iii da se odgajaju do zarnisljenog ideala. Ali svim ovim nastojanjima povueene su uske gran ice, koje zahtevaju ispunjenje skoro nesavladljivih zahteva.

Kada bi na primeru pacijenta sa neurozom zeluca trebalo tacno da oznacim sta je ono nesto u nesvesnom, koje s onu stranu licnog kompleksa majke podrzava kako neodredenu tako i muenu ceznju, onda odgovor glasi: to je kolektivna slika majke, ne ove liene majke, vee naprosto majke.

Ali zasto, sigurno ee se postaviti pitanje, ova kolektivna slika izaziva ovakvu ceznju? Odgovoriti na ovo pitanje nije sasvirn lako. Kada bismo rnogli nepos red no da predstavimo sta je kolektivna slika, koju sam tehnieki oznaeio i kao arhetip, tada bi bilo jednostavno razumeti njeno dejstvo.

Da bih ovo objasnio, razvieu sledeeu rnisao: veza l1lajka-dete je svakako najdublja i najupeeatljivija od svih koje poznajemo; dete je tokom citavog vrernenskog perioda tako reel deo majeinog tela! Kasnije je godinarna deo psihieke atmosfere majke i na taj naein je sve prvobitno u detetu tako reei nerazdvojivo stopljeno sa slikorn rnajke. Ovo nije taeno sarno za pojedinacne slueajeve, vee se potvrt1uje i istorijski. To je apsolutni doztvljaj niza predaka, naprosto organska istina, kao rnedusobna veza polova. Naravno.

5'

fii

tako se i u arhetipu, u kolektivno nasledenoj slici majke, nalazi onaj izvanredni intenzitet veze, koji pre svega instinktivno navodi dete da se grcevito vezuje za majku. Sa godinama prirodno da covek prerasta majku, ali ne isto tako prirodni arhetip, pod pretpostavkom da se on vi§e ne nalazi u stadijumu skoro zivotinjskog primitivizma, vee da je dostigao izvesnu svesnost a time i izvesni stupanj kulture. Ako je sarno instinktivan, njegov zivot protice bez samovolje, koja uvek pretpostavlja svest. On protiee prema nesvesnim zakonima, i nigde ne nastaje odstupanje od arhetipa. Ali ako bar donekle postoji delotvorna svest, onda se svesni sadrzaj uvek precenjuje u korist nesvesnog, odakle proistice iluzija da se prilikom razdvajanja od majke ne desava nista drugo do da je neko prestao da bude dete te individualne zene. Svest poznaje sarno individualno stecene sadrzaje, i zbog toga poznaje sarno individualnu majku i ne zna nista 0 tome da je ova istovremeno nosilac i reprezentant arhetipa, da je tako reci »veeita« majka. Odvajanje od majke je, medutim, zadovoljavajuce sarno onda, kada je obuhvaeen i arhetip. Isto, naravno, vazi i za odvajanje od oca.

Nastajanje svesti a time i relativne slobode vo-

\(lje uslovljava moguenost odstupanja od arhetipa a time i od instinkta. Ako dade do odstupanja, onda dolazi do disocijacije izmedu svesti i nesvesnog, a time i do opazljive, obieno vrlo neprijatne aktivnosti nesvesnog, i to u ohliku unutraSnje, nesvesne vezanosti, koja se ispoljava simptomatski, to jest indirektno. Tada nastaju situacije u kojima izgleda kao da eovek jos uvek nije slohodan od majke.

Primitivni duh ove dileme doduse nije shvatio ali ih je stoga tim jasnije osetio, pa je stogaukljueio vrlo vazne rituale izmedu detinjstva i odraslog doba, rituali zrelosti za zenidbu i udadhu i osvestavanje rnuskaraca, cija je, sasvim nedvosmisleno, svrha da magijski prouzrokuju odvajanje od roditelja. Ove pripreme bile bi sasvim izlisne, kada se veza sa roditeljima ne hi oseeala isto tako magijski. Ali magijsko je sve gde su upleteni nesvesni uticaji. Ovi rituali ne

68

smeraju sarno odvajanje od roditelja, vee i prevodenje u odraslo stanje. Tome se pridruzuje potreba da ne sme preostati nijedna ceznja za detinjstvom, to jest da se prekriju zahtevi ozledenog arhetipa. Ovo se desava na taj naein sto se intimnoj povezanosti sa roditeljima suprotstavlja druga veza, naime ona sa klanom iIi plemenom. U ovu svrhu sluze razlicita telesna obelezja, kao obrezivanja i oziljci, kao i mistiene pouke koje mladi covek stice priIikom posvecenja, Rituali posvecivanja su cesto izrazito surovi.

Ovo je naein za koji, iz njemu nepoznatih razloga, primitivni covek smatra da je neophodan da udovolji zahtevima arhetipa. Jednostavno odvajanje od roditelja nije mu dovoljno, vee mu je potrebna drasticna ceremonija koja izgleda kao zrtva onoj sili koja bi mogla da zadrzi mladog coveka. Iz ovoga se bez daljnjega moze prepoznati snaga arhetipa: on prisiljava primitivnog coveka da postupa protiv prirode, da joj ne bi potpao. To je, zapravo, pocetak svih kultura, neizbezna posledica svesnosti sa njenim mogucnostima da odstupi od nesvesnih zakona.

Nasern svetu su odavno postale strane ove stvari. ali time priroda u nama nije nista izgubila u svojoj snazi. Naueili smo sarno da je potcenjujemo. Medutim, u nedoumici smo kada se suoeimo sa pitanjem. kako treba da se ponasarno u susretu sa dejstvom nesvesnih sadrzaja. Za nas vise ne vrede primitivni rituali. To bi bio vestacki! nadasve neuspeSan korak unazad. Za to smo vee isuvise kritieni i psiholoski odmakli. Ako bi mi se postavilo ovo pitanje, ja bih bio u nedoumici. Mogao bih reei sarno toliko da vee godinama kod velikog broja mojih pacijenata posmatram na koje ce puteve instinktivno zakoraeiti da bi udovoljili zahtevima nesvesnih sadriaja. Naravno da bismo daleko prevazisli okvire jednog predavanja izvestajem 0 ovakvim posmatranjima. U vezi sa ovirn uputio bih na strucnu literaturu, gde je podrobno razradeno ovo pitanje.

Ako mi je uspelo da u danasnjem predavanju orenesem saznanje da su u nasoj sopstvenoj nesveSI;t'~' ~si aktivne one snage koje je covek odvajkada

69

u prostoru projektovao kao bogove i tu ih poeastvovao zrtvama, onda sam potpuno zadovoljan. Sa ovim saznanjem mozemo uspeti da dokazemo da svi ovi raznoliki religijski obredi i ubedenja, koji su odvajkada imali tako veliku ulogu u ljudskoj istoriji, ne potieu od voljnih pronalazaka i misljenja pojedinaea, vee da mnogo pre za svoje poreklo ima da zahvale postojanju uticajnih nesvesnih sila, koje l:ovek ne sme da zapusti bez poremecaja dusevne ravnoteze. Ono sto sam pomenuo u vezi primera kompleksa rnajke, naravno da je sarno jedan od mnogih slueajeva. Arhetip majke je jedan jedini slueaj kome se lako moze dodati niz drugih arhetipova. avo rnnostvo nesvesnih dominanti objasnjava raznolikost religijskih predstava.

Svi ovi faktori su jos uvek aktivni u nasoj dusi, sarno su prevazideni njihovi izrazi i njihova procena, ali ne i njihovo stvarno postojanje i dejstvo. Cinjenlca da ih sada mozemo razumeti kao psihieke velicine, je nova formulacija, nov izraz koji ee mozda omogueiti da se otkriju novi putevi, na kojima se mogu uspostaviti nove veze sa njima. Ovu mogucnost smatram vrlo znaeajnom, posto kolektivno nesvesno ni u kom slueaju nije neka vrsta opskurnog ugla, vee svemoena naslaga iskustva predaka od pre bezbroj miliona godina, eho preistorijskih svetskih zbivanja, kome je svako stoleee dodavalo nemerljivo mali iznos varijacija i diferencijacija. Posto je kolektivno nesvesno u krajnjoj liniji naslaga svetskih zbivanja koja se izrazava u strukturi mozga i simpatikusa, onda ono u svojoj celovitosti znaei neku vrstu \ bezvremene, u neku ruku veeite slike sveta koja je suprotstavljena naso] trenutnoj svesnoj slici sveta. To znaei, izrazeno drugaeije, nista manje do drugi svet, ogledalo sveta, ako se tako hoce. Ali za razliku od slike u ogledalu, nesvesna slika ima njoj svojstvenu energiju, nezavisnu od svesti, zahvaljujuci kojoj rnoze razviti snazna dejstva na psihu, dejstva koja se ne sire na povrsini sveta, vee utoliko jaee utieu na nas iznutra, iz mraenih dubina, nevidljiva za svakog onog ko nije podvrgao dovoljnoj kritici trenutnu sli-

70

ku sveta i na taj naein i samom sebi ostao skriven. Da svet ima ne sarno jedno spolja vee i jedno unutra, koje ne sarno da spolja nije vidljivo, vee u bezvremenoj prisutnosti nadmoeno deluje na nas iz najdubljc i na izgled najsubjektivnije pozadine duse, smatram saznanjem koje nezavisno od einjenice da je uno stara mudrost, u ovom obliku zasluzuje da se smatra novim faktorom koji formira pogled na svet.

Analiticka psihologija nije pogled na suet, vee Ilauka, i kao takva liferuje gradu Ili oruda, cime covek moze izgraditi, razoriti ili poboljsati svoj pogled na svet. Danas ima veliki broj onih koji u analitiekoj psihologiji vide pogled na svet. Zeleo bih da je to, je r onda bih bio osloboden napora istrazivanja i sumnji a izvan toga mogao bih jasno i jednostavno da pokazern koji put vodi u raj. Na :ialost, dotle jos nismo dosli, J a eksperirnentisem sarno u okviru pogleda na svet, pokusavajuei da razjasnim sebi koji je znacaj i opseg novih zbivanja. A ovo eksperimentisanje je u izvesno~ sn;tislu put, .posto je, ~ajzad, i n~~~~s!venq .£?~E?ElnJe ~"k~pe[!~en.a~ prirode, pokusaJ sa "[ednom novorn'1{ombmaclJom.

N auka nije n_ikfld~ ~&!_eg na svet, veesamo orudezafaIW- ne!tO.. _Da Ii ee neko prihvatiti ovo orude ili ne, to pitanje zavisi od protupitanja, koje doticnom vee sluz! kao pogled na svet. Jer niko nije bez pogleda na svet. U krajnjem slueaju on ima bar taj pogled na svet, koji mu je nametnulo vaspitanje i okolina. Ako mu taj pogled na svet, na primer, kaze da je »najveea sreea dece ovog sveta biti lienost« , onda ce on bez ustezanja dobrovoljno prihvatiti nauku i njene rezultate, da bi time kao orudem izgradio pogled na svet a samim tim i samog sebe. Ali ako mu njegovo hereditarno shvatanje govori da nauka nije orude, vee sarna po sebi cilj i svrha, onda ee on slediti parolu, koja se od pre oko sto pedeset godina sve vise i vise ispoljava kao punovazna, praktiekt presudna. Pojedinci su se, doduse, ocajnick! ovome opirali, posto se njihova ideja 0 savrsenstvu i smislu uz~izala iz usavr a a . a eovekove li~~ a ne iz diferenc ranja tehnie ih sreds ava, oje neminovno

71

vodi u krajnje jednostranu diferencijaciju jednug nagona, na primer, nagona za saznanjem. Ako je nauka svrha sam oj sebi, onda eovek ima svoj raison d'etre sarno kao intelekt. Ako je umetnost svrha samoj sebi, onda kreativna sposobnost znaei jedinu covekovu vrednost, a intelekt dopada u sobu za starez. Ako je sticanje novca svrha samom sebi, onda nauka i umetnost mirno mogu da spakuju svoje prnje. Niku ne moze osporiti da je modern a svest skoro beznadezno razbijena u ove svrhe po sebi. Na taj nacin se ljudi odgajaju sarno kao pojedinacni kvaliteti, tako da i sami postaju oruda.

Tokom poslednjih sto pedeset godina doziveli smo mnogobrojne poglede na svet - dokaz da je pogled na svet- diskreditovan, jer sto je bolest teze leciti, tim vise za nju ima lekova, a sto vise ima sredstava, tim je svako pojedinaeno ozloglasenije. Izgleda kao da je fenomen »pogled na svet« kao zastareo postao neupotrebljiv.

Teske se moze predstaviti da je ovaj razvitak cist slueaj, zalosna i besmislena nastranost, posto nesto po sebi pogodno i valjano obicno ne iscezava sa vidika tako zalostivo i podozrivo. Taj pogled mora da je imao u sebi nesto nekorisno i lose. Stoga moramo postaviti pitanje: u eemu je greska pogleda na svet uopste?

Izgleda mi kao da se fatalna greska dosadasnjeg pogleda na svet sastoji u tome lito ovaj polaze pravu da je objektivno punovazna istina, u krajnjoj liniji cak neka vrsta naucne ocevidnosti, sto onda dovodi do nepodnosljivih posledica da, na primer, isti dragi Bog mora da pomogne Nemcima, Francuzima, Englezima, Turcima i mnogoboscirna, i najzad svima protiv svih. Moderna svest u svom daljem shvatanju svetskih zbivanja sa grozom je odbacila ovakvu monstruoznost, da bi potom pokusala pre svega sa filozofskim surogatima. Ali se ispostavilo da su i ova polagala pravo na punovaznu istinu. To ih je diskreditovalo tako da smo konacno dospeli do izdiferenciranih rascepa sa njihovim nista manje nego preporucljivim posledicama.

72

.Osnovna greska svakog pogleda na svet je njegova cudncvata sklonost da vaii za istinu samih stvari, dok je on u stvarnosti sarno ime koje dajemo stvarima. Da li cemo se u nauci svadati oko toga da Ii ime planete N eptun odgovara sustini ovog nebeskog tela i da je samim tim jedino »pravo« ime? Niposto - i to je razlog zasto se nauka nalazi na visern stupnju, posto ona poznaje sarno radne hipoteze. Sarno primitivan duh veruje u »prava imena«, U bajci se patuljak Rumpelstilhen razbija u komade kada se pozove pravim imenom. Poglavica krije svoje pravo ime i za svakodnevnu upotrebu dodaje prosto ime, da ga niko ne bi omadijao pornocu poznavanja njegovog pravog imena. Egipatskim faraonima u reei i slici davana su u grobnici prava imena bogova da bi mogao da ih savlada pomocu poznavanja pravog imena. Posedovanje pravog imena Boga kabalisti (poznavaocu predanja, tajanstvenog tumacenja Starog zaveta) znaei apsolutnu magijsku moe. Ukratko:_zil primitivnLqullP-Q.mot.U._im.ena postavljena je sarna stVa.r. »Ono sto kaze, biee«, glasi stara izreka -Ptaha.

Pogled na svet pati od ovog dela nesvesne primitivnosti. Kao sto je astronorniji nepoznato da su stanovnici Marsa ovdasnjima ulozili reklamaciju zbog pogresnog nazivanja njihove planete, isto tako rnozerno rnirno pretpostaviti da je svetu strahovito svejedno sto rnislimo 0 njernu. Ali zbog toga ne treba da prestanemo da mislirno 0 njernu. Mi to i ne cinirno, vee nauka zivi dalje kao eerka i naslednica starih, propalih pogleda na svet. Covek je onaj ko je osirornasio pri ovom preokretu. U pogledu na svet starog stila on je svoj duh naivno unosio u stvari, svoj lik je srnatrao licern sveta, sebe video kao sIiku i priliku Boga, eiju divotu nije bilo isuvise tesko platiti kaznama pakla. U nauci, rnedutirn, covek ne misli na sebe, vee sarno na svet, na objekat -- on se odvojio i svoju lienost zrtvovao objektivnorn duhu. Zbog toga je naueni duh etieki viSi od pogleda na svet starog stila.

Ali rni pocinjemo da osecamo posledice ovog propadanja eovekove licnosti. Svuda se postavlja pi-

7·'

..

tanje pogleda na svet, pitanje srnisla zivota i sveta. U nase vreme su brojni i pokusaji vracanja na poglede na svet starog stila, naime na teozofiju, odnosno za izgovor lakse - antropozofiju. Mi imamo potrebu za pogledom na svet, u svakom slueaju ima ga mlada generacija. Ako ne zelimo da se razvijamu unazad, onda novi pogled na svet mora da svako sujeverje svede na njegovu objektivnu vaznost, on mora da prihvati da je sarno slika koju mi bojimo i crtamo za ljubav nase duse, a ne magijsko ime kojim postavljamo objektivne stvari., Po!led na .~.Y~Ll}~ma-:: mo za svet~vec ~.nas....Naimer a-9 De stv~imo.~ ku SVerU~Q .. celine, onda . .neCemo yidelj pi n~:SJ posto smo _Illi i pa~ .Y.t:~Ili _ o~ra~._~'p'~~.YQ__t_<?~!,:~a. A sarno U ogIedaIu nase slike sveta mozemo se potpuno sagledati. Mi se pojavljujemo sarno u slici koju smo mi stvorili. Sarno u nasern stvaralaekorn delu potpuno izlazimo na svetlo dana i upoznajemo same sebe kao celinu. Nikada svetu ne stavljamo lice drugacije od naseg sopstvenog, i upravo zbog toga moramo to da cinimo da bismo nasli sami sebe. Covek .~ nalazi iznad samos.Y.r.b~ nauke U.unetnosti; Covek je tvorac svojih oruda. .Nigde ne stojimo blize najveCoJiajni porekla svega nego u spoznaji sopstvenog bivstva, koje stalno uobrazavarno da poznajemo. Ali dubine svemira su nam poznatije od nasih sopstvenih dubina, gde mozerno skoro neposredno da oslusnerno stvaralaeko postojanje i postajanje a da ih uopste ne shvatimo.

U ovom smislu analiticka psihologija nam daje nove mogucnosti svojim upucivanjern na postojanje mastanih slika, koje izrastaju iz tamne psi hi eke pozadine i tako nas obavestavaju 0 zbivanjima u nesvesnom. Sadrlaji kolektivno nesvesnog su rezultat psihickog funkcionisanja niza predaka, dakle u svojoj celovitosti prirodna slika sveta, stopljena i sazeta iz iskustva miliona godina. Ove slike su mitske i stoga simboliene, posto izrazavaju sklad dozivljavajueeg subjekta sa dozivljenim objektom. Sarno po sebi je razumljivo da su sva mitologija i sva otkrovenja proistekli iz ovog iskustvenog izvora i zbog toga ee i

74

sve buduee ideje 0 svetu i ljudima poteei iz njega. Svakako bi bilo pogresno pretpostaviti da se ove mastane slike nesvesnog mogu neposredno upotrebiti, tako reei kao otkrovenje. One su sarno sirovina kojoj je, da bi dobila smisao, potrebno da se prevede na jezik odgovarajuceg doba. Ako uspe ovo prevodenje, onda je nas saznajni svet pomoeu simbola jednog pogleda na svet ponovo spojen sa praiskustvom covecanstva; istorijski, opsti covek u nama pruza ruku upravo nastalom individualnom eoveku, dozivljaj koji je blizak onome dozivljaju primitivnog coveka, koji se u ritualnom obedu mitski spaja sa totemom predaka.

U ovom smislu analitieka psihologija je reakcija na preteranu racionalizaciju svesti, koja se, u teinji da stvori usmerene procese, izoluje protiv prirode i tako coveku otima njegovu prirodnu istoriju i prenosi ga u racionalno ogranicenu sadasnjost, koja prekriva kratak vremenski period izmedu rodenja i smrti. Ovo ogranicenje rada osecanje slucajnosti i besmislenosti i ovo osecanje je ono sto nas spreeava da zivot profivljavarno sa onom znaeajnoseu, koja zahteva da se potpuno iscrpi. Zivot postaje povrsan i vise coveka ne predstavlja potpuno. Na taj naein rnnostvo ovog neprozivljenog Zivota potpada nesvcsnom. Zivi se kao kad se hoda u. tesnim __ .cipelama. Kvalitet ve~nosh, koji je tako karakteristiean za Zivot primitivnog eoveka, potpuno nedostaje nasern zivotu, Opkoljeni nasirn racionalnim zidinama mi smo izolovani od vecnosti prirode. Analitieka psihologija Sf' trudi da probije zidove, ponovo iskopavajuci rnastane slike nesvesnog, koje je nekada zaturio racionalni um. Ove slike se nalaze s one strane zidova, one pripadaju prircdi u nama, koja duboko zatrpana lezi na izgled iza nas a protiv koje smo se usancHi iza zidova razuma. Iz toga je nastao konflikt sa prirodorn, koji analiticka psihologija nastoji da otkloni, i to ne sa Rusoovim »natrag prirodi«, vee sto, zaddavajuci srecno dostignuti moderni stupanj razurna, obogacuje nasu svest sa poznavanjem prirodnog duha,

75

Ko je uspeo ovo da sagleda, opisuje utisak kao silan. Ali taj se nece moci dugo da raduje ovom utisku, jer se odmah postavlja pitanje, kako se moze asimilovati ovo novo steceno. N aime, pokazalo se da je nespojivo ono s ove strane i ono s one strane zida. Ovde se pojavljuje problem prevoda na savremeni jezik iIi mozda problem novog jezika uopste, a time je vee postavljeno pitanje pogleda na svet, naime onog pogleda na svet, koji treba da nam pomogne da sa nasim istorijskim ~ovekom nademo takav sklad ciji duboki akordi nece biti zaguseni prodirnim tonovima racionalne svesti iii, obrnuto, da neprocenjiva svetlost individualnog duha ne utrne u beskrajnoj tami prirodne duse. J edva da smo dospeli do ovog pitanja a vee moramo da napustimo podrueje nauke, posto nam je sada potrebna stvaralaeka odluka da nas zivot poverimo ovoj iIi onoj hipotezi; drugim reeirna ovde poeinje eticki problem, bez koga se ne moze zamisliti pogled na svet.

Dakle, zakljuekom da analitieka psihologija doduse nije pogled na svet, ali da je dala znacajan doprinos u formiranju takvog pogleda, smatram da sam ovo na zadovoljavajuei nacin razlozlo u prethod no recenom,

IV

STVARNOST I NADSTV ARNOST

STV ARNOST I N ADSTV ARNOST

o nadstvarnosti ne znam nista, Stvarnost sadrzi sve ono sto covek moze znati, posto je styarpo 01)0 sto dell.!i.~. Ako ne deluje, tada se nista ne prirneeuje i taaase 0 tome ne mofe nista ni znati. Stoga sam u stanju da nesto kazern sarno 0 stvarnim stvarima, medutim, nista 0 nadstvarnim iIi nestvarnim iIi podstvarnim. Izgleda kao da je nekome palo na pamet da nekako ograniei pojam stvarnosti, tako da atribut »stvaran« pripadne sarno odredenom iseeku stvarnosti. Naein misljenja takozvanog zdravog ljudskog razuma i uobicajenog govora zasniva ovo ogranieenje na takozvanoj materijalnoj ili konkretnoj stvarnosti culima osetnih predmeta prema poznatoj izreci:

Nihil est in inteHectu quod non antea fuerit in sensu, a ovo bez stete po cinjenicu da u razumu postoji mnostvo onoga sto ne potiee iz eulnih utisaka. U ovom smislu -stvarno« je sve ono sto direktno iIi indirektno potice ili bar izgleda da potice iz sveta primljenog culima.

Ovo ogranieenje slike sveta odgovara jednostranosti zapadnog eoveka, kojom se netacno optereeuje grek! duh. Ogranieavanje na materijalnu stvarnost iseca iz celine sveta doduse nemerljivo veliki, ali ipak tek komad i time stvara tamno podrueje, koje se mora nazvati nestvarno iIi nadstvarno. Istocna slika sveta ne poznaje ove ogranieene okvire, zbog cega joj nije ni potrebna filozofska nadstvarnost. Nasa

P) Objavljeno u: QUl?rsc/mitt, XII (1933).

79

svojevoljno iseeena stvarnost je stalno ugrozena od »nadeulnog«, »natprirodnog«, »nadcovecnog« i slicno. Istoena stvarnost ukljucuje sve ovo. Zona smetnji kod nas poeinje vee sa pojmom psihickog. U nasoj »stvarnosti« psihicko ne rnoze biti nista drugo do dejstvo iz trece ruke, prvobitno stvoreno iz fiziekih uzroka, »sekret mozga« ili sta drugo u zavisnosti od ukusa. Pri tome se veruje da je ovaj privesak materijalnog sveta kadar da prevazide samog sebe i da spozna ne sarno tajne fizickog sveta, vee i samoga sebe u obliku »duha«, i to sve ovo a da mu ne pripada nijedna druga do indirektna stvarnost.

Da li je misao »stvarna«? Da, sarno utoliko ako se - prema ovom nacinu misljenja - odnosi na realnost osetnu za cula. Ako to nije slueaj, onda je ona »nerealna«, »nestvarna«, »fantasticna«, i time se odbacuje kao nepostojeca. To se desava prakticki neprestano, iako je to filozofska eudovisnost. Misao je bila i jeste, iakc se ne odnosi na ...o.pipljivu_1itvarnost; ona--c~J{_ d~i~Y~.,il!.~c.~ _ ie niJr.Q _!le bi Z~2:_.Posto reeca »je« U nasern nacinu misljenja nagovestava materijalno bivstvo, »nerealna« misao mora se zadovoljiti sa mracnim postojanjem u nadstvarnosti, koja praktieki znaci isto sto i nestvarnost. A ipak misao je za sobom ostavila neporecivi trag svoje stvarnosti, mozda je neko cak sa tim spekulisao i tako uzrokovao bolni deficit u svom bankovnom potrazivanju.

Shodno ovome nasern prakticnom pojmu stvarnosti izgleda da je potrebna revizija, tako da cak i svakodnevni eitalacki materijal poeinje da u svoje horizonte uvlaei raznorazne »nad-«. Sa ovim se slazem jer stvarno nesto nije u redu sa nasom slikom sveta. Nairne, teorijski isuvise malo a praktieki tako reei nikada ne mislimo na to da se svest uopste ne nalazi ni u kakvoj direktnoj vezi sa bilo kakvim materijalnim objektom. Mi opazamo sarno slike, koje posredno primamo preko komplikovanog nervnog aparata. Izmedu nervnih zavrsetaka culnih organa i slike koja se pojavljuje u svesti ukljueen je rv.svesni proces koji fizicku cinjenicu, na primc, , svetlosti preobrazava u psihicku sliku »svetlost«. Bez ovog

80

kumplikovanog i nesvesnog procesa preobrazavanja svest uopste ne moze da opazi nista materijalno.

Posledica ovog je da se neposredno dozivljena stvarnost sastoji od brizljivo pripremljenih slika i da mi, prema tome, neposredno zivimo sarno u svetu slika, Da bismo makar sarno priblizno utvrdili stvarnu prirodu materijalnih stvari, potrebni su nam kornplikovani aparati i metode fizike i hemije. Ove nauke su, zapravo, pornocna sredstva koja treba da osposobe covekov duh da iza varljivog vela sveta slika sagleda nepsihicku stvarnost.

Dakle, daleko od toga da to bude materijalni svet, psihieki svet je taj koji ornogucuje indirektn€ i hipoteticne zakljucke 0 svojstvima stvarne materije. Sarno se psihicko srece sa neposrednom realnoscu, i to u svim oblicima psihickog, stavise i »nerealnirn« predstavama i mislima, koji se ne odnose ni na kakvo »spolja«. Ako ovakve sadrzaje nazovemo uobrazenje ili sumanutost, time nismo nista oduzeli od njihovog dejstva, posto nema »realne« misli koju ne bi mogla u datom slucaju »nerealna« misao da odgurne u stranu, pri cemu ova druga pokazuje znatno veeu snagu i dejstvo nego prva. Veca od svih fiziekih opasnosti su gigantska dejstva sumanutih predstava, kojima nasa svest 0 svetu hoee da ospori bilo kakvu stvarnost. Nas toliko slavljeni urn i nasa bezmerno precenjivana volja pokazaIi su se nernoeni naspram »nerealnih « misli. Svetske sile koje drZe u ruci napredak i propast eovecanstva su nesvesni psihieki faktori, a oni stvaraju i svest a time i conditiu sine qua non postojanja sveta. Nas je nadvladao svet koga je stvorila nasa dusa.

Na tome se moze proceniti velieina greske koju cim nasa zapadna svest, kada dusi priznaje stvarnost jedino proisteklu iz materijalnih uzroka. Istok je svakako mudriji, koji nalazi da je bivstvo svih stvari zasnovano u dusi, Izmedu nepoznatog sustastva duha i materije nalazi se stvarnost dusevnog, psihieka realnost, jedina realnost koju mozemo neposredno iskusiti.

(; Junl:. Odabrana deja. III

ZIVOTNA PREKRETNICA

Govoriti 0 problemu covekovih doba starosti je izvan svega ambiciozan zadatak, posto se pod tim podrazumeva nista manje do slika celokupnog dusevnog zivota od kolevke pa do groba. U okvirima jednog predavanja mozemo udovoljiti ovakvom zadatku sarno u opstim crtama; razumljivo da se ovde ne radi o opisivanju normalne pshilogije razlieitih doba starosti, vee cemo se pozabaviti »problernima " , teskocarna, sumnjama, kolebanjima, jednom recju pitanjirna na koja se moze dati vise od jednog odgovora, uz to odgovora koji nikada nisu dovoljno sigurni niti nesumnjivi. Zbog toga ne mali broj stvari moramo zamisliti pod znakom pitanja, pa cak i gore od toga - ponesto moramo prihvatiti za gotovo a ponekad rnoramo cak i da spekulisemo.

Kada bi se dusevni zivot sastojao sarno od einjenica - sto je, uostalom, jos uvek sluca] na prirnitivnom stupnju - tada bismo mogli da se zadovoljimo cvrstom empirijom. Ali dusevni zivot kulturnog coveka pun je problema, pa eak uopste se ne moze ni zamisliti bez problema. Nasa psihieka zbivanja su najveeim delom razmisljanja, sumnje, eksperimenti - sve one stvari koje uopste ne poznaje nesvesna, instinktivna dusa primitivnog eoveka. Za postojanje te problematike treba da zahvalimo porastu svesti;

(I) Predavanje, u izvodu objavljeno u: Neue Zurcher Zeitung, 14/16. mart 1930. U drugom obllku pod naslovom Die Lebenswende objavljeno u: Seelenprobleme der Gegenwart, Psychologische Abhandlungen III (1931).

85

problemi su dar Danajaca kulturi. Odstupanje i stavljanje sebe u suprotnost prema instinktu stvaru svest. Instinkt je priroda i hoee prirodu. Nasuprot tome svest mose da zeli sarno kulturu iIi njenu negaciju i bilo gde da je, na krilima Rusoove ceznje, stremi povratku prirodi, »kultivise« prirodu. Ukoliko smo jos priroda, mi smo nesvesni i zivimo u sigurnosti instinkta lisenog problema. Sve ono u nama Sto je jos priroda zazire od problema, posto je ime ovog zadnjega sumnja, a svuda gde vlada sumnja tu su i nesigurnost i moguenost razlieitih puteva. Ali gde izgledaju moguei razli~iti putevi, tu smo daleko od sigurnog vodstva instinkta i prepusteni plasnji. Ovde bi trebalo da nasa svest cini ono sto je priroda uvek cinila za svoju decu, naime da odlueuje sigurno, nesumnjivo i [ednoznacno. I tu nas ophrvava isuvise ljudska plasnja da svest, nasa prometejska tekovina, na kraju ipak ne mose da ueini isto kao pri~a ;

Problem nas vodi u bezoeinsku i bezmaterinsku usamljenost, u besprirodnu napuStenost, gde smo prisilno upueeni na svest i to ni na sta drugo do na svest. Mi ne mozemo nista drugo, vee moramo da na mesto prirodnog zbivanja postavimo odluku i resenje. Tako svaki problem znaci moguenost prosirenja svesti, ali istovremeno i prinudu rastanka sa svim onim nesvesnim deejim i prirodnim u coveku. Ova prinuda je toliko beskrajno vazna psihieka cinjenica da predstavlja jedan od najbitnijih simboliekih nastavnih predmeta hrtseanske religije. To je zrtva Cisto prirodnog coveka, nesvesnog, naturalnog zivog biea, cija je tragedija zapoeela vee jedenjem jabuke u raju. Onaj biblijski greh pridolaskom u svest izgleda kao bekstvo. U stvari tako nam izgleda svaki problem koji nas prisiljava na veeu svesnost, cime nas sve viSe udaljuje od raja detinjaste nesvesnosti. Svako rado skreee pogled sa problema: ako je rnoguee njih ne treba pominjati, ili bolje, eovek osporava njihovo postojanje. Covek zeli jednostavan, siguran i gladak zivot i zbog toga su problemi tabu. Covek zeli sigurnost a ne sumnju, zeli rezultate a ne

,

86\

eksperimente, ne uvidajuci pri tom da sigurnosti mogu nastati sarno kroz sumnje a rezultati sarno kroz eksperimente. Tako se i vestaekirn odricanjem problema ne dolazi do uverenja, naprotiv, potrebna je dalja i visa svest da bi se dospelo do sigurnosti i jasnosti.

Ovaj duzi uvod bio mi je potreban da bi se razjasnila sustina naseg predmeta. Tamo gde se radi 0 problemima, instinktivno se opiremo da prodemo kroz mraenosti i nejasnosti. Mi zelimo sarno da cujemo 0 jednoznaenim rezultatima, a pri tom potpuno zaboravljamo da ovi rezultati mogu uopste da postoje sarno onda kada smo prosli kroz tamu. Ali da bismo mogli da prodremo kroz tamu, moramo da angazujemo sve one mogucnosti rasvetljavanja kojima raspolaze nasa svest; kao sto sam vee rekao, moramo cak i spekulisati. J er pri tretiranju psihieke problematike stalno se saplieemo 0 principijelna pitanja, koja su najrazlieitiji fakulteti uzeli u zakup kao sopstveni domen. Teologe uznemiravamo iIi ljutimo nista manje od filozofa, medicinare nista manje od vaspitaca, mi cak tapkamo i po radnom podrucju biologa i istorieara. Ova ekstravagantnost ne potice iz nase radoznalosti, vee iz stanja sto je covekova dusa svojstvena rnesavina faktora, koji su istovremeno predmet prosirenih nauka. Jer, covek je svoje nauke stvorio iz sebe i svojih posebnih svojstava. One su simptomi njegove duse.

Stoga, ako postavimo neminovno pitanje: zasto covek, u prihcno ocito] suprotnosti prema zivotinjskom svetu, uopste ima probleme? tada dospevamo u nerazmrsivo misaono klupko, koje su stvorile mnoge hiljade britkih mozgova tokom milenijuma. Na ovom umetniekom delu neeu da zapoeinjem Sizifov posao, vee eu se sarno potruditi da jednostavno iznesem ono sto bi, po mome misljenju, moglo da posluzi kao doprinos odgovoru na ovo principijelno pitanje.

Problema nema bez svesti. Stoga pitanje moramo postaviti drugaeije, naime: kako to da covek uopste ima svest? Jane znam kako je doslo do toga, jer nisam bio prisutan kada su prvi ljudi postali sve-

87

sni. Ali, formiranje svesti i danas jos mozerno posmatrati kod male deee. Nairne, mozerno videti sledece: kada je dete prepoznalo nekoga ili nesto, tad a osccarno da dete ima svest. Zbog toga je i drvo poznavanja u raju radalo tako fatalne plodove.

Ali sta je prepoznavanje? Mi govorimo 0 spoznaji kada nam je uspelo da npr. nov opazaj uklopimo u vee postojeci spoj, i to tako sto u svesti ncmamo sarno opazanje vee istovremeno i komade vee postojecih sadrzaja. Spoznavanje pociva, dakle, na zamisljenirn spojevima psihiekih sadrzaja, Sadrzaj lisen povezanosti ne mozemo prepoznati, a njega ne mozerno ni biti svesni, ukoliko se nasa svest [os nalazi na tom dubokom, poeetnom stupnju. Prvi oblik svesti, koji je pristupaean nasern posmatranju i saznanju, izgleda da je sarno spoj dva iIi vise psihiekih sadrzaja, Stoga je na ovorn stupnju svest jos uvek sasvirn vezana za predstavu nekoliko nizova spojeva. i zbog toga je sarno sporadiena i kasnije se ne moze privesti u seeanje. I stvarno za prve godine zivota ne postoji kontinuirano seeanje, Iz ovog perioda najvise sto postoji su ostrva svesti, kao pojedinaena svetla iIi osvetljeni predmeti u rnrkloj noci. Ova ostrva secanja, rnedutim, nisu oni najraniji, zarnisljani spojevi sadrzaja, vee ona sadrze nov, vrlo vazan niz sadrzaja, nairne onih koji predstavljaju sami subjekt. takozvano Ja. Takode i ovaj niz je najpre samo predoeen, kao prvobitni nizovi sadrzaja, zbog cega dete ispravno u poeetku govori 0 sebi u treeem lieu. Tek kasnije kada je Ja-niz iIi takozvani Ja kompleks, verovatno putern uvezbavanja, zadobio sopstvenu energiju, nastaje oseCanje Ja bivstva iIi osecanje subjektao To bi rnogao biti trenutak kada dete poeinje da govori 0 sebi u prvom lieu. Na ovorn stupnju izgleda da se nalazi poeetak kontinuiteta pamcenja. U sustini to bi, dakle, bio kontinuitet seeanja sopstvenog Ja.

Deeji stupanj svesti jos ne poznaje problems. posto jos nista ne zavisi od subjekta, vee je dete [os sasvirn zavisno od roditelja. Situacija je takva da izgleda kao da dete jos nije potpuno rodeno, vee kao

88

da se jos nosi u dusevnoj atmosferi roditelja. Psihieko rodenje a samim tim i svesno razlikovanje od roditelja normalno se odvija tek sa upadom seksualnosti u doba puberteta. Sa ovom fizioloskorn skopcana je i duhovna revolucija. Nairne, preko somatskih pojava Ja je naglaseno u tolikoj meri da sebi cesto sasvim nesrazmerno pribavlja vaznost. Otuda 1 izreka »mladost-Iudost«.

Do ovog doba psihologija individue je pretezno nagonska i stoga bez problema. Takode i kada se subjektivnim nagonima suprotstavljaju spoljna ogranieenja, ova suzbijanja ne dovode do konflikta individue sa samom sobom. Individua se poteinjava iii izbegava sukob, potpuno jedinstvena sa samom soborn. Ona jos ne poznaje unutrasnji razdor zbog problema. Ovo stanje moze naiei tek kada spoljna ogranicenja postanu i unutrasnja, kada se jedan nagon buni protiv drugog. Psiholoski izrazeno to bi znaeilo sledece: problemsko stanje, unutrasnji razdor javlja se onda, kada pored Ja-niza nastane i drugi niz sadrzaja slicnog intenziteta. Ovaj drugi niz je, zbog svoje energetske vrednosti, od istog funkcionalnog znaeenja kao Ja-kompleks, tako reci drugacije, drugo Ja, koje u datom slueaju eak rnoze prvom Ja oduzeti vodstvo. Iz toga proistice sukob sa samim sobom. problemsko stanje.

Bacimo kratak pogled na upravo reeeno: pry; oblik svesti, cisto prepoznavanje, je anarhicno iIi haoticno stanje. Drugi stupanj, naime stupanj formiranja Ja-kompleksa, je monarhistieka iIi monistieka faza. Treci stupanj opet donosi napredak u formiranju svesti, naime svest dvojstva, dualistieko stanje.

Ovde smo zapravo dospeli do nase teme, naime problematike doba starosti. Najpre cemo se zadrzati na mladalackom dobu. Ovaj stupanj obuhvata period od godina neposredno posle puberteta do otpriIike polovine zivotnog veka, koja se nalazi negde izmedu

35. i 40. godine.

Sigurno bi mi neko zeleo da postavi pitanje zasto pocinjern sa drugim stupnjorn covekovog zivota.

89

kao da de~ji stupanj nema problema? Dete je pod normalnim uslovima bez problema, ali sa svojom komplikovanom psi hom svakako da roditeljima, vaspitaeima i lekarima predstavlja prvorazredni problem. «,ek odrastao eovek moze sumnjati u samog sebe i stoga biti nejedinstven sa samim sobom.

Izvori problema ovog doba starosti su svima nama dobro poznati. Za vecinu ljudi to su zivotni zahtevi, koji eesto naprecac prekidaju deeje snove. Ako je individua dovoljno pripremljena, prelazak u profesionalni zivot moze proei glatko. Ali ako postoje iluzije koje su u kontrastu sa stvarnoscu, tada nastaju problemi. Niko ne stupa u zivot bez pretpostavki. Ove pretpostavke su obieno pogresne, one ne odgovaraju spoljnim uslovima sa kojima se ~ovek srece. Cesto se radi 0 isuvise velikim oeekivanjima, ili 0 potcenjivanju spoljnih teskoea, iii 0 neopravdanom optimizmu, iIi 0 negativizmu. Mogao bi se sastaviti dugi spisak svih onih pogresnih pretpostavki koje izazivaju prve svesne probleme.

Ali nije uvek sukob subjektivnih pretpostavki sa spoljnim datostima ono sto stvara probleme, vee rnozda isto tako ~esto unutraSnje psihicke teskoee; one postoje i onda kada se spolja sve odvija glatko. Izvanredno eesto to je poremeeaj psihieke ravnoteze uzrokovan seksualnim nagonom, a mozda isto toliko cesto oseeanje nize vrednosti, koje rnofe dovesti do nepodnosljive osetljivosti. Ovi unutraSnji konflikti mogu postojati i kada je spoljnje prilagodavanje postignuto na izgled bezbrizno; izgleda ~ak da su oni mladi ljudi, koji moraju da se tesko bore za opstanak, postedeni unutrasnjih problema, dok oni kod kojih je prilagodavanje iz bilo kojih razloga proteklo lako, razvijaju seksualne probleme iii konflikte manje vrednosti.

Problemske prirode su ~esto neurotske, ali bila bi teska greska problematiku mesati sa neurozom, posto je odlueujuea razlika izmedu njih dveju ta sto je neurotiear bolestan posto nije svestan svojih problema, dok eovek ophrvan problemima pati od svojih svesnih problema, a da nije bolestan.

90

Ako se pokusa da se iz skoro neiscrpne raznolikosti individualnih problema mladalaekog doba izvuee zajednieko i esencijalno, onda se sudaramo sa odredenom karakteristikom koja izgleda da je prisutna u svim problemima ovog stupnja - vise Hi manje jasno zadrzavanje na decjem stupnju svesti, opiranje sudbinskim silarna u nama i oko nas, koje hoee da nas upetljaju u ovaj svet. Neste zeli da ostane dete, sasvim nesvesno iii pak svesno sarno svoga Ja, da odbije sve strano iIi da ga bar podredi svojoj sopstvenoj volji, da nista ne cini iIi da bar sprovede svoju moe iIi svoje zadovoljstvo. Tu ldi nesto od tromosti materije, to je zadrzavanje u dotadaSnjem stanju cija je svest manja, uza, egoistiekija od svesti dualisticke faze, u kojoj je individua postavljena pred neminovnost da drugo, strano isto tako prihvati kao svoj zivot, da ga spozna i prihvati kao takode-Ja.

Otpor se usmerava prema prosirenju zivota, koje je bitna oznaka ove faze. Vee dugo pre toga zapoeelo je ovo prosirenje, ta »dijastola zivota«, da se posluzim Geteovim izrazom. VeC sa rodenjem, kada dete izlazi iz najuze ogranieenosti u majeinom telu, zapocinje ovo prosirenje i od tada se nezadriivo nastavlja, dostizuei vrhunac u problemskom periodu, kada individua poeinje da mu se opire.

Sta bi se desilo individui kada bi se jednostavno preobrazila u strano, drugo Ja, koje je isto tako Ja, a dosadaSnje Ja jednostavno pustila da ncstane u proslosti? Izgleda da bi to bio sasvim utrven put. Ipak je namera religijskog vaspitanja - pocev od svlaeenja starog Adama do rituala ponovnog radanja primitivnih naroda - da ~oveka preobrazi u one sto dolazi, novo, pustajuei staro da odumre.

Psihologija nas u~i da u dusi, u izvesnom smislu, nema nieega starog, nicega sto bi stvarno moglo odumreti, ~ak je i Pavlu ostao jedan kolac citav zivot zabijen u mesu. Onaj ko se brani od novog i regredira u proslost u istom je neurotskom sklopu kao onaj koji, identifikujuei se sa novim, bezi od proslost), Jedina razlika je u tome sto jedan otuduje proslost a drugi buducnost. Obojica principijelno ~ine

91

isto - oni spasavaju svoju uskost svesti, mesto da ovu razbiju pornoeu kontrasta suprotnosti i da na taj naein izgrade dalji i visi stupanj svesti.

Ova konsekvenca bila bi idealna, kada bi mogla da se sprovede u ovoj fazi zivota. Nairne, izgleda da se priroda ni najmanje ne nalazi na nekom visern stanju svesti, cak naprotiv; i zajednica ne zna da ceni ove psihieke vestine, ona u prvoj liniji nagraduje del a a ne licnost; cenjenje licnosti obicno je posmrtno. Ove cinjenice iznudavaju odredeno resenje, naime ogranieavanje na dostupno, diferenciranje odredenih sposobnosti, koje su sustinsko bivstvo socijalno sposobne individue.

Uspeh, stvaranje, korisnost itd. su ideali koji izgleda da pokazuju put iz zbrke problema. Oni su zvezde vodilje za prosirenje i ucvrscenje naseg fizickog postojanja, za nase razrastanje u svetu, ali ne i za dalje razvijanje eovekove svesti, naime onoga sto se naziva kultura. Za mladalaeko doba svakako da j(: ovakva odluka normalna i u svakom slueaju bolja od zadrzavanja u problemskorn stupnju.

Problem se, dakle, resava tako sto se one sto je prosloscu dato prilagodava moguenostima i zahtevirna onoga sto dolazi. Covek se ogranicava na dostupno, sto psiholoski znaci odricanje od svih drugih psihiekih moguenosti. Na ovaj naein jedan gubi dec dragocene proslosti, drugi deo dragocene buduenosti. Svi se seeamo nekih prijatelja i skolskih drugova. idealnih mladih ljudi koji su mnogo obecavali a koje godinama potom srecemo skul:ene i sasusene u nekorn sablonu. To su takvi slul:ajevi.

Veliki zivotni problerni nikada nisu zauvek reseni. Ako su u jednom trenutku verovatno reseni, onda je to uvek gubitak. Nj!hQy_ smisao. Lsvrha izgleda da nisu u..njihoYam.resenju. vet u tome da neprekidno radimo na njim~~ .Jedino to nas l:uva od zaglupljivan[a T staticnosti. Tako je i resenje problema rnladalaekog doba, pomocu ogranieenja na dostupnu. od ogranieene vremenske vaznosti i, U osnovi uzev. nije dugog veka. U svim prilikama je znaeajan podvig izboriti socijalnu egzistenciju i svoju prvobitnu

92

prirodu tako preformirati da vise iIi manje odgovori ovom obliku egzistencije. To je unutrasnja borba sa samim sobom i borba sa sredinom, koja se moze uporediti sa borbom deejeg doba za egzistenciju sopstvenog Ja. Ta borba se za nas obieno odvija u tami, ali ako sagledamo sa kojom se upornoscu kasnije zadrzavaju deeje iluzije, pretpostavke, egoistieke navike itd., iz toga mozerno odmeriti koji je intenzitet ranije bio upotrebljen u njihovom stvaranju. Tako se desava i sa idealima, uverenjima, vodecim idejama, stavovima itd. koji nas u mladosti uvode u zivot, za koje se borimo, patimo i sa kojima pobedujemo - oni srastaju sa nasim bieem, mi se, na izgled, preobrazavamo u njih i stoga ih nastavljamo ad libitum sa onom oeitoseu, sa kojom mladi covek svome Ja nolens volens pribavlja vaznost pred svetom iIi pred samim sobom.

Sto se eovek vise priblizava sredini zivota i sto mu je vise uspelo da se uevrsti u svom lienorn stavu i socijalnom polozaju, tim mu vise izgleda da je otkrio pravi tok zivota i prave ideale i principe ponasanja. ZOOg toga se drzi da su oni vecito vredni a nepromenljivi stav pre rna njima oglasava se vrlinom. Pri tom se previda vrlo bitna cinjenica da postavljanje socijalnog cilja ide na raeun totalnosti licnosti. Na ovaj raeun ide mnogo, isuvise mnogo -zivot, koji je mozda mogao biti i prozivljen, ostaje u prostoriji za starez kao prasnjiva seeanja, ponekad ispod sivog pepela nalazi se uzareno ugljevlje.

Statistika pokazuje povecanu ueestalost depresija muskaraca oko cetrdesete godine. Kod zen a neurotske smetnje po pravilu poeinju nesto ranije. U ovoj zivotnoj fazi, upravo izmedu trideset pete i eetrdesete, priprema se znaeajna promena eovekove duse. Svakako da u pocetku to nije svesna i upadljiva promena, naprotiv radi se 0 indirektnim znacima promena, koje izgleda da imaju svoj poeetak u nesvesnom. Ponekad je to kao sporo menjanje karaktera, drugi put se ponovo javljaju osobine koje su se izgubile u deejern dobu, iIi dosadasnje sklonosti i interesovanja poCinju da blede a na njihovo mesto stupa-

93

ju druga, ili - sto je vrlo cesto - dotadasnja uverenja i prineipi, naroeito moralni, postaju sve kruei i cvrsei, sto pqstepeno, oko pedesete, moze prerasti u netrpeljivost i fanatizam - kao kada bi ovi prineipi bili ugrozeni u svojoj egzisteneiji, tako da bi upravo stoga morali da se poteneiraju.

Opijenost mladosti ne razbistrava se uvek u odraslom dobu, ponekad se i zamuti. Ove pojave najbolje se mogu zapaziti kod nesto jednostavnijih ljudi. Ponekad se ove javljaju ranije, nekad kasnije. Kako mi izgleda cesto je njihovo javljanje odgodeno cinjenieom sto su roditelji dotiene osobe jos u zivotu. U tim slueajevima kao da je mladalaeka faza nepravedno produzena. Ovo sam narocito zapazio kod muskaraca gde je otae dugo ziveo. Njegova smrt bi onda delovaia kao nagio sazrevanje, tako reci katastrofalno.

Poznavao sam jednog poboznog eoveka koji je bio erkveni tutor; kod njega se posle cetrdesete postepeno razvila nepodnosljiva moralna i religiozna netrpeljivost. Pri tom je njegova narav postajala primetno sve sumornija. Konaeno je izgledao kao turobni erkveni stub. Tako je dogurao do pedeset pete godine, kada je jednom, usred noei, iznenada skoeio iz posteIje i rekao zeni: .. Sad mi je jasno. Ja sam zapravo propaliea.« Ova samospoznaja nije ostala bez praktienih poslediea. Poslednje godine svog zivota proziveo je burno, na sta je otisao veliki deo njegovog imetka. Oeigledno ne bas nesirnpatican eovek, koji je bio sposoban za oba ekstrema.

Vrlo cesti neurotski porerneeaji odraslog doba imaju zajednieko jedno, naime zelju da psihologiju mladalacke faze prenose preko praga cetrdesete godine. Ko ne poznaje onu dirljivu staru gospodu, koja uvek iznova mora da podgreva studentske dane i jedina seeanje na njihovo homersko [unaeko doba mose da zapali njihov zivotni plamen, dok su, izvan ovoga beznadezno odrvenjeni filistri. Po pravilu oni imaju prednost koja nije za potcenjivanje, naime da nisu neurotieni, vee sarno, za obiean svet, dosadni i stereotipni.

94

J\JeurQ_tt~ll_r j~ upravo onaj kome u sadasnjosti nikada ne uspeva onakl)XillC:tfl>i ZeTeo pa-zoog toga ne moze da ga raduje niproslost, Kao sto ranije nife mogao da seoslobodi detinjstva, tako i sada ne mofe da se oprosti od mladalaeke faze. Na izgled on ne moze da se snade u sivim razrnisljanjima starenja i zbog toga grcevito gleda unazad, posto mu je nepodnosljiv pogled unapred. Kao sto se detinjasti covek uzasava pred nepoznatostima sveta i zivota, tako i odrasIi uzmice pred drugom polovinom zivota, kao da ga tamo cekaju nepoznati, opasni zadaci ili kao da mu tamo prete zrtve i gubici koje ne bi mogao da preuzme, iii kao da mu dosadasnji zivot izgleda tako lep i skupocen da ne bi mogao bez njega.

Da Ii je to, mozda, u krajnjoj liniji strah od smrti? To mi ne izgleda verovatno, posto je po pravilu smrt jos uvek daleko i zbog toga nesto apstraktno. Naprotiv, iskustvo pokazuje da je osnova i uzrok svih teskoca ovog prelaza duboka, cudnovata promena duse. Da bih ovo okarakterisao, uzeo bih za primer dnevnu suncevu putanju. Treba zamisliti sunce, produhovljeno ljudskirn osecanjima i ljudskom sveseu trenutka. Izjutra ono se rada iz nocnog mora nesvesnog i sagledava daleki, sareni svet, koji se siri sve vise sto je sunce vise na nebeskom svoduo U ovom sirenju svog kruga uticaja, uzrokovanog penjanjem, sunce ce shvatiti svoj znacaj i svoj najviSi cilj sagledati u najvisoj mogucoj visini a time i u najveeem mogucem obimu svog napretka. Sa ovim uverenjem sunce dostize nepredvidljivu podnevnu visinu - nepredvidenu, posto njegovo jednokratno individual no postojanje nije prethodno moglo da poznaje kulminacionu taeku. U dvanaest casova, u podne poeinje silazak. A silazak je preokret svih vrednosti i ideal a jutra. Sunce postaje nedosledno, izgleda kao da skuplja svoje zrake. Svetlost i toplola se smanjuju do konacnog gaSenja.

Sva poredenja hramlju. Ovo poredenje, rnedutim, ne hramlje nista vise od drugih. Francuska izreka cinieno i rezignirano sazima istinu ovog poredenja. Ona glasi: Si jeunesse savait, si vieillesse pouvait.

95

Srecorn, mi Ijudi nismo sunea, inace bi bilo zlo sa nasirn kulturnim vrednostima. Ali ipak je nesto suneano u nama, jutro i proleee i vece i jesen zivota nisu sarno sentimentalne price, vee psiholoske istine, cak vise od toga - to su fizioloske cinjeniee, posto podnevni prevrat menja cak i telesna svojstva. Posebno kod juznih naroda srece se da se kod starijih zen a razvijaju grub dubok glas, porast nausniea, zatim grub izraz liea i razlicite druge maskuline osobine. Obrnuto, fizicki muski habitus se ublazava kroz zenske erte, kao sto su specific no talozenje rnasnog tkiva i blazi izraz liea.

U etnoloskoj literaturi sreee se interesantan izvesta] 0 jednom indijanskom poglaviei i ratniku komese u zivotnom zenitu pojavio veliki duh u snu i saopstio mu da od sada ostaje sa zenama i decorn, mora da nosi zenske haljine i da jede zenska jela. On je poslusao ovo snovidenje a da to nije stetilo njegovom ugledu. Ova vizija je verni odraz psihieke podnevne revolueije, pocetka zalaska. Vrednosti, pa cak i telo preobrazavaju se u suprotnost, bar naznaceno,

Muskost i zenstvenost zajedno sa psihiekirn svojstvima mogli bi se, na primer, uporediti sa odredenom zalihom supstaneije, koja se donekle neravnomerno trosi u prvoj polovini zivota. Muskarac utrosi svoje velike zalihe muske supstaneije i preostaje mu .los sarno mali iznos zenske supstancije, koja sada dospeva u upotrebu. Obrnuto, zena aktivira do tada nekoriscen iznos muskosti.

Ova promena je mnogo vise uocljiva u psihickom nego u fizickom domenu. Koliko eesto se, na primer, sreee da je sa muskarcern svrseno sa njegovom eetrdeset petom - pedesetom godinom a da tada zena oblaei pantalone, otvara malu prodavnicu gde muz jos eventual no ima ulogu pomoenika. Ima zen a cija se socijalna odgovomost i socijalna svest uopste budi tek posle cetrdesete godine. U modernom drustvenom zivotu, narocito u Americi, posle eetrdesete godine break down, nervni slom je izvanredno cest dogadaj. Ako se taenije ispitaju zrtve, onda se

96

vidi da ono sto je slomljeno jeste dotadasnji muski stil, a da je preostao feminiziran muskarac. Obrnuto, u istim krugovima se zapafaju zene koje u ovim godinama razvijaju neobienu muskost i tvrdoeu uma, sto gura srce i osecanja u pozadinu. Vrlo cesto su ovi preobrazaji praeeni braenim katastrofama svih vrsta, posto nije tesko predstaviti sta se desava kada rnuskarac otkrije svoja nezna oseeanja a lena svoj urn.

Najgore u svemu ovome je sto pametni i obrazovani ljudi zive ne znajuei za moguenost ovakvih promena. Oni sasvim nespremni stupaju u' drugu polovinu zivota. Ili, da li bilo gde postoje skole, ne sarno visoke, vee vise skole za pedesetogodisnjake, koje ih pripremaju za buduei zivot i njegove zahteve isto kao sto osnovne i visoke skole uvode u svet i zivot nase mlade Ijude? Ne, krajnje nepripremljeni stupamo u popodne zivota, jos gore, to cinimo sa pogresnirn pretpostavkama nasih dotadasnjih istina i idealao Mi ne mozerno popodne zivota ziveti prema istom programu kao i jutro, posto ono cega je izjutra mnogo, uvece ee biti malo, i ono sto je izjutra istina, uvece nece biti tacno. Bavio sam se isuvise velikim brojem starih ljudi i sagledao tajne odaje njihovih dusa, tako da ne moze a da me ne potrese istina ovih osnov-

nih pravila. .

Covek koji stari treba da zna da se njegov zivot vise ne uspinje niti siri, vee da neumoljivi unutrasnji proces neminovno dovodi do sufavanja zivota. Za mladog coveka je skoro greh iIi bar opasnost da se isuvise mnogo bavi samim sobom, za starijeg je duznost i neophodnost da svoje biee podvrgne ozbiljnom razmatranju. Sunce uvlaei svoje zrake da bi osvetlelo samog sebe, posto je svoju svetlost rasulo po svetu. Umesto ovoga mnogi starci radije postaju hipohondri, cicije, princibdzije i laudatores temporis acti iIi cak veciti mladiei, jadna zarnena za prosvetljavanje svog biea, ali neizbezna posledica sumanutosti da se drugom polovinom zivota mora upravljati sa principima prve polovine.

7 Jung, Odabrana dela, HI

97

Pret nodno sam rekao da nemamo skola za cetrdesetogrdisnjake. To nije sasvim tacno, Nase religije su od davnina ovakve skole ili su bile nekad. Ali za koga su one to jos danas? Kolikoje od nas ljudi koji stare u jednoj ovakvoj skoli stvarno vaspitano za tajnu druge polovine zivota, za staraeko doba, smrt vecnost?

Covek sigurno ne bi doziveo sedamdesetu i osamdesetu, kada ova dugovecnost ne bi odgovarala njegovoj vrsti. Zbog toga i njegovo popodne zivota .nora da ima sopstveni smisao i svrhu i ne rnoze bib samo zalosni privezak prepodneva. Smisao jutra jc neosporno razvitak individue, njenog utvrdivanja i razmnozavanja u spoljnem svetu i hriga oko potomstva. To je oeigledno prirodni cilj. Ali kada je postignut ovaj cilj, cak obilato ispunjen, treba Ii sticanje novca, osvajanje i prosirivanje egzistencije i dalje da se nastavljaju i preko svakog razumnog smisla? Ko ovakav zakon jutra, dakle, prirodni cilj, bez posebne potrebe prenese i u popodne zivota, biee prinuden to da plati psihiekirn gubicima, isto kao sto mladie, koji hoce da svoj decji egoizam prenese i u odraslo doba, svoju gresku plaea socijalnim neuspesima. Sticanje novca, socijalna egzistencija, porodica, potomstvo su eista priroda a ne kultura. Kultura se nalazi s onu stranu prirodnog cilja. Da li onda kultura rnoze biti smisao i cilj druge polovine zivota'!

Kod primitivnih plemena vidimo, na primer, da su skoro uvek starci euvari misterija i zakona, a u ovima se u prvoj liniji izrazava kultura plemena. Kako u ovom pogledu izgleda situacija kod nas? Gde je mudrost nasih starih? Gde su njihove tajne i snovidenja? Kod nas stari se skoro radije poistovecuju sa mladima. U Americi je skoro ideal da otac bude brat svog sina a majka po rnogucstvu mlada sestra svoje eerke.

Ne znam koliko se od ove zabludelosti moze dovesti u vezu sa reakcijom na ranije preterano pridavanje znaeaja plemenitosti a koliko sa pogresnim idealima. Ovo poslednje bez sumnje postoji - ovim ljudima cilj nije ispred vee iza njih. Zbog toga streme

98

unazad. Covek im se mora pridruzitl - tesko je sagledati koje bi ciIjeve trebalo da ima druga polov'< na zivota osim onih koje ima prva - prosirenje :~ivota, korist, uticajnost, pravljenje dobrog utiska u socijalnom zivotu, promisljeno guranje potomaka II pogodne brakove i dobra narnestenja - dovoljn-. zivotnih ciljeva! Na zalost nedovoljno smisla i svrhr za mnoge koji u starenju vide sarno oduzimanje zivota, dok ranije ideale osecaju izbledelim i istrose nim. Sigurno da su ovi Ijudi vee ranije svoju zivotnu zdelu bili dobro napunili i ispraznili do dna, tad" bi se u starosti oseeali drugaeije, oni ne bi nista zadrzavali, jer sve sto bi jos htelo da gori, bilo bi vee sagorelo, tako da bi im dobrodosao mir starosti. Ali ne smemo zaboraviti da je vrlo mali broj ljudi umetnik zivota i da je pri tom umetnost zivljenja najplemenitija i najreda od svih vestina - kome bi uspelo da ceo pehar isprazni u lepoti? Stoga velikom broju ljudi preostaje mnogo sta nedozivljeno - eesto cak mogucnost koja se i pored najbolje volje ne bi mogla doziveti, i tako ovi prekoraeuju prag starosti sa neispunjenim zahtevom, sto im onda automatski usmerava poglede unazad.

Za ovakve ljude je posebno ubitaeno da gledaju unazad. Njima bi bio neophodan pogled unapred, cilj u buduenosti. Zbog toga i sve velike religije imaju obecanja onog sveta, cilj iznad i izvan ovog sveta, koji smrtnom bieu omogueava da drugu polovinu zivota prozivi sa istim stremljenjem ka cilju kao i prvu. Ali rna koliko danasnjem coveku bili prihvatIji vi ciIjevi prosirenja i kulminacije zivota, toliko mu je sumnjiva ili upravo neverovatna ideja nekakvog nastavka zivota posle smrti. A ipak kraj zivota, naime smrt, moze biti razborit cilj sarno onda ako je zivot iii toliko bedan da je eovek najzad radostan sto uopste prestaje, iIi kada vi ada ubedenje da sunce sa istom doslednoseu, sa kojom je u podne dospelo do zenita, traz! i svoj zalazak »da bi obasjalo daleke oblake«. Ali verovati danas je postal a tako teska vestina, da je postala skoro nepristupaena obrazovanom delu covecanstva. Covek se isuvise navikao na

9P

misao da in puncto besmrtnosti i slienih stvari postoje najrazlieitija protivureena misljenja i nikakvi ubedljivi dokazi. Posto savremena, uspesna rec »nauka« ima na izgled bezuslovnu ubedljivost, covek trafi »nauene« dokaze. Medutim, oni medu obrazovanima koji misle, sasvim tacno znaju da ovakav dokaz spada u filozofske nemoguenosti, Naprosto, covek 0 tome ne moze nista da zna.

Da li bih uz to jos smeo da primetim da eovek iz istih razloga ne mofe znati da li se ipak nesto desava posle smrti. Odgovor je non liquet, niti pozitivan, niti negativan. Jednostavno ne znamo nista naueno 0 tome i sa tim smo u istovetnom polozaju kao, na primer, sa pitanjem da Ii na Marsu ima ljudi iIi ne; pri tome stanovnicima Marsa, ako ih ima, je sasvim svejedno da Ii odrieemo iIi potvrdujemo njihovo postojanje.

Ali ovde se budi moja lekarska savest, koja ima nesto bitnije da kaze po ovom pitanju. Naime, zapazio sam da je ciljno usmeren fivot uopste bolji, bogatiji, zdraviji ad besciljnog, i da je bolje sa vremenom ici napred nego protiv vremena unazad. Psihijatru izgleda starac koji ne mofe da se odvoji od fivota isto tako slabaeak i bolesljiv, kao mladie koji nije kadar da izgradi fivot. I stvamo, u velikom broju slucajeva radi se 0 istoj detinjastoj pozudi, istom strahu, istom prkosu i svojeglavosti, kako kod starih tako i kod mladih. Kao lekar ubeden sam da [e, tako reei, higijenskije u smrti sagledati cilj kome treba da se stremi, a da je opiranje nesto nezdravo i nenormalno, posto one drugu polovinu fivota lisava cilia. Zbog toga smatram izvanredno razlofnim sve religije sa ciljem na onom svetu, posmatrano sa stanovista mentalne higijene. Ako stanujem u kuei za koiu znam da ce se u toku sledeeih l:etrnaest dana srusit] na moju .Illavu, onda ce sve moje zivotne funkcije biti pod uplivom ove misli; nasuprot tome ako se oseeam sigumim, onda u njo] mogu da zivim ugodno i normalno. Dakle, sa psihijatrijskoa stanovista bilo bi dobro kada bismo mogli da mislimo da je smrt

100

sarno prela7 deo nepoznatog, velikog i dugog procesa zivljenja.

Iako ~ajveei broj ljudi ni izdaleka ne zna zasto je telu potrebna kuhinjska so, ipak iz instinktivrupotrebe svi je trase, Isto je i sa psihiekirn stvarima. Najveei broj ljudi je od davnina oseeao potrebu neprekidnosti. Zbog toga se sa nasorn konstatacijom ne nalazimo postrani, vee usred glavnog druma eovekovog fivota. Stoga u smislu fivota mislimo tacno i onda kada ne razumemo sta mislimo.

Da Ii ikad razumemo ono sto mislimo? Mi razumemo sarno ono misljenje, koje nije nista drugo do jednaeina, iz koje nikada ne proizilazi vise od onega sto je ulozeno. To je intelekt. Izvan njega, medutim. postoji misljenje u pradavnim slikama, u simbolima. koje su, starije od istorijskog coveka. urodene coveku od pradavnih vremena i koje, nadzivljavajuci svaku generaciju, vecito five, ispunjavaju dubine nase duse. Potpuni zivot je rnogue sarno u skladu sa njima, mudrost je vraeanje njima. U stvarnosti se ne radi ni 0 veri niti 0 znanju, vee 0 podudaranju naseg rnisljenja sa prasIikama naseg nesvesnog, koje su nepredstavljive majke svake misli koju je ikada u stanju da dokuei nasa svest. A jedna od ovih iskonskih misli je i ideja 0 zivotu s onu stranu smrti. Nauka je inkomenzurabilna sa ovim praslikama. To su iracionalne datosti, apriornt uslovi imaginacije, koji su naprosto tu, i ciju svrhovnost i opravdanost nauka moze ispitivati tek a posteriori, kao recimo funkciju stitne flezde koja se pre devetnaestog veka isto tako s pravom mogla oglasiti besmislenim organom. Za mene su prasIike nesto kao dusevni organi, o kojima vodim raeuna, stoga sam ponekad prinuden da kazem nekom starijem pacijentu: ~ vaSa slika Gospoda iii vasa ideja 0 besmrtnosti je atrofiena, zbog toga se i poremetio metaboIizam vase duse.« Visprenije i dublje nego sto misIimo je staro cptiP(J.I1XO" tii)I1"I1CTi.I1~, lek besmrtnosti.

Na kraju zeleo bih da se za trenutak vratim nasem poredenju sa suncem. Sto osamdeset stepeni ndeg zivotnog Iuka dele se u ~etiri dela. Prva istoe-

101

na eetvrt je detinjstvo, ono stanje bez problema, gde smo problem za druge ali jos nismo svesni sopstvene problematike. Svesna problematika se prostire preko druge i treee cetvrtine. dok u poslednjoj eetvrtini, u staraekom dobu, ponovo uranjamo u ono stanje gde, nezavisno od stanja nase svesti, opet postajemo vise problem za druge. Detinjstvo i duboka starost su krajnje razliciti ali imaju jedno zajednieko, naime uronulost u nesvesno psihieko. Kako se dusa deteta razvija iz nesvesnog, psihologija deteta, iako teska, moze se ipak raspraviti pre od psihologije starca, koji opet tone u nesvesno, progresivno gubeci se u ovoj tami. Detinjstvo i staraeko doba su zivotna stanja bez problema, zbog toga ih ovde nisam ni razmatrao.

VI OllSA I SMRT

DUSA 1 SMRT

Cesto mi je upucivano pitanje sta mislim 0 smrti, o onom neproblematicnom kraju covekove egzistencije. Smrt nam je poznata naprosto kao kraj. To je zavrsna taeka koja se cesto stavlja pre kraja recenice, izvan koje postoje sarno jos secanja Hi posledicna dejstva kod drugih. Za onoga koga je ovo sna- 510, medutim, poslednja zrnca peska istekla su u donji deo stakla; zakotrljani kamen se smirio i stao. S obzirom na ovakvu smrt zivot nam obicno izgleda kao protok, kao rad navijenog sata, ciji je konacni prestanak rada razumljiv sam po sebi. Nikada vise nismo ubedeni u »protok« zivota, nego kada se Ijudski zivot ugasi pred nasim ocima i nikada se prodornije i neprijatnije ne postavlja pitanje smisla i vrednosti zivota, nego kada smo svedoci kako poslednji dah napusta jos zivo telo. Kako nam drugaeiji izgleda smisao zivota kada vidimo mladog coveka zaokupljenog dalekim ciljem kako izgraduje svoju buduenost nego kada neizleeivi bolesnik iIi starac mucno i nernocno oeekuju svoj kraj. Mladost - tako nam izgleda - ima cilj, buduenost, smisao i vrednost. lei do kraja je, medutim, besmisleni prestanak. Ako se neki mladie plasi sveta, zivota i buducnosti, svako ga saZaljeva i smatra nerazumnim i neuroticnim - kukavnim zabusantom. Ali ako stariji covek oseca potajnu grozu, pa cak samrtni strah pri pomisli da

(I] Prvi put objavljeno u: Europitische Revue, X (1934). zaUm u: Wirklichkeit der Seele, Psychologische Abhandlungen IV (1934).

105

njeguva razurnna zivotna ocekivanja od sada iznose sarno jos toliko i toliko godina, tada se neprijatno podsetirno izvesnih oseeanja u sopstvenoj dusi: covek po mogucstvu skrece pogled i razgovor prebacuje na drugu temu. Ovde otkazuje optirnizarn sa kojim se osuduje mladost. Za svaki slueaj covek, doduse, ima pri ruci nekoliko pogodnih zivotnih rnudrosti, koje, kad se ukaze prilika, stedro deli drugirna, na primer »svako mora jednom urnreti«, »niko ne zivi veeito«, itd. Ali kada je eovek sam, a noe pri tom tako mracna i tiha da se nista ne euje i nista ne vidi do misli, koje sahiraju i oduzimaju godine zivota kao duge nizove onih neprijatnih cinjenica koje nemilosrdno pokazuju koliko je vee admakla kazaljka na easovniku, kada se osee a sporo i nezadrzivo priblizavanje onog crnog zida, koji ce riepovratno progutati sve uno sto volim, zelim, imam, eemu se nadam i stremim, tada se sve zivotne mudrosti izgube u nekom nepronalazljivom skrovistu, a besanog coveka ophrvava strah kao preteea omea,

Kao sto postoji veliki broj mladih Ijudi koji se u osnovi panieno plase zivota za kojim ipak taku zude, mozda je jos veei broj starih ljudi koji osceaju isti strah pred smrti. Da, dosao sam do zakljueka na osnovu mog iskustva da upravo oni mladi Ijudi koji se plase zivota, kasnije isto toliko pate od straha ad smrti. Ook su mladi, tvrdimo da imaju infantilni otpor protiv normalnih zivotnih zahteva; kad ostare, onda bi zapravo trebalo reci isto, nairne, da se isto tako plase normalnih zivotnih zahteva. Ali, eovek je toliko ubeden da je smrt jednostavno kraj odredenog toka, tako da nikome po pravilu uopste ne pada na pamet da smrt slieno shvati kao cilj i ispunjenje, kao sto se to bez daljnjega eini u susretu sa ciljevirna namerama poletnog. mladalaekog zivota.

Zivot je energetsko oticanje kao i svako drugo.

Ali svaki energetski proces je u principu ireverzibilan i zbog toga jednoznaeno usmeren na jedan cilj, a cilj je stanje mirovanja. Svaki proces konacno nije nista drugo do pocetni porernecaj tako reci veeitog

106

stanja mirovanja, koje stalno tezi da se ponova uspostavi. Zivot je cak teleolosko par excellence, strernIjenje cilju a zivo tela je sistem svrhovitosti, koje teze da se ispune. Kraj bilo kog toka je cilj. Svaki tok je kao trkae koji sa najveeirn naprezanjem i naporom stremi da dostigne svoj cilj. Mladalaeka ceznja za svetom i zivotom, za ostvarenjem veoma napregnutih nadanja i dalekih ciljeva je oeevidno stremljenje zivotnom cilju, koje se odmah preobraca u strah od zivota, neurotske otpore, depresije i fobije ako se zastane bilo gde u proslosti ili ustukne pred rizicima, bez kojih se ne moze postici postavljeni cilj. Sa postizanjem zrelosti i vrhunca bioloskog zivota, koji se otprilike podudara sa sredinom zivota, ni u kom slueaju ne prestaje stremljenje zivotnom cilju. Sa istim intenzitetom i nezadrsivoseu, sa kojom se islo uzbrdo do sredine zivota, sada se ide nizbrdo, posto se cilj ne nalazi na litici, vee u dolini, odakle je i poceo uspon. Krivulja zivota je kao paraboliena linija hica. Ometen u svom poeetnom stanju mirovanja, metak se penje i ponovo se vraea u stanje rnirovanja.

Psiholoska zivotna krivulja ne podudara se sa ovom prirodnom zakonomernoseu, Neslaganje obieno poeinje rano, pri usponu. Hitac se uspinje bioloski, ali psiholoski okleva. Covek zastaje iza svojih godina, zadrzava svoje detinjstvo, kao neko ko ne rnoze da se odvoji od tla. On zadrzava kazaljku i pri tom uobrazava da i vreme stoji. Ako se, najzad, sa izvesnim zakasnjenjern ipak uspeo na liticu, onda se, psiholoski, tu ponovo organizuje odmor, iako vee tada moze zapaziti da se na drugoj strani neminovno spusta, ipak se bar pogledom grcevito hvata za jednom dostignutu visinu.t'Kao sto se nekada plasnja nalazila kao smetnja pred zivotom, tako se i sada nalazi pred smrti. Doduse, priznaje se da se zbog straha pred zivotom zakasnilo sa usponom, ali se upravo zbog zakasnjenja sada podize utoliko veci zahtev za zadriavanjem na postignutoj visini. Postalo je ocigledno da se Zivot probio uprkos svih otpora (zbog kojih se sada - ah, tako mnogo, kaje), ali nezavisno

107

od svog saznanja ipak se pokusava da se zaustavi zivot. Na taj naein psihologija jednog takvog ~oveka gubi svoje prirodno tle. Njegova svest se nalazi u vazduhu, dok se ispod nje parabola spusta sa uveeanom brzinom.

Hranljivo tle duse je prirodni zivot. Ko ovo ne prati, ostaje da lebdi u vazduhu i ukoci se. Zbog toga odrveni tako veliki broj ljudi u zrelom dobu, oni gledaju unazad i grcevito se hvataju za proslost sa potajnim strahom od smrti u sreu. Bar psiholoski oni izmieu zivotnom procesu i zbog toga ostaju ukopani kao spomen-stubovi od soli, sa zivahnim secanjima na mladost ali ne nalazeei kontakta sa sadasnjoseu, Od sredine zivota ostaje zivahan samo onaj, ko zeli da umre sa zivotom. Jer, ono sto se desava u tajnom ~asu zivotnog podneva jeste povracaj parabole, radanje smrti. Zivot u drugoj polovini nije uspon, razvitak, urnnazanje, prelivanje, presipanje, vee smrt, posto je njegov eilj kraj. Ne zeleti vrhunac zivota isto je sto i ne zeleti njegov kraj. Oboje je: ne zeleti ziveti. Ne iele.ti.!i.Ye1i isto znaci sto i ne zeleti umreti. Postajanje i !lest~jank_~~Jed~a~te ista krlVUIja:- --

Ovu nesumnjivu istinu, ako je ikako--moguee. svest ne prihvata. Covek je po pravilu fiksiran za svoju proslost i zastaje u mladalaekim iluzijama. Biti star je krajnje nepopularno. Covek izgleda da ne obraca paznju na to da je ne moei ostariti isto toliko besmisleno koliko i ne moci izrasti iz deejih haljina. Covek od trideset, koji je jos infantilan, za zaljenje je, ali mladalaeki sedamdesetogodisnjak, zar to nije prekrasno? A ipak su oboje perverzni, bez stila, psiholoski protivprirodni. Mladic, koji se ne bori i ne pobeduje, propustio je ono sto je najbolje u njegovoj mladosti, starac koji ne zna da osluskuje tajnu poto~ica koji zubore sa litica u doline, bez smisla je. duhovna mumija koja nije nista drugo do skamenjena proslost. On stoji izvan svog zivota, ponavljajuci se, slieno masini, do krajnje izandalosti. Kakva je to kultura kojoj su potrebne ovakve kreature!

.... NaSa statistieki postojeea dugovecnost je kultur-

na tekovina. Primitivni Ijudi sarno izuzetno dostisu

108

duboku starost. Tako sam medu primitivnim plemenima u istoenoj Africi sreo sarno mali broj Ijudi sa sedom kosom, koji su mogli biti stariji od sezdeset godina. Ali oni su bili stvarno stari, i to tako kao da su oduvek bili stari, tako da su se potpuno uZiveli u svoju starost. Oni su u svakom pogledu bili ono sto su bili. Mi smo uvek sarno vise ili manje ono sto smo zapravo. Izgleda tako kao da je nasa svest malo skliznula sa svog prirodnog polozaja i da se vise dovoljno ne snalazi sa prirodnim vremenom. Kao da patirno od neobuzdanosti svesti, koja nas obmanjuje da je zivotno vreme cista Iluzija i da se zato moze menjati po volji. (Covek se pita odakle svest zapravo crpi svoju sposobnost da bude protivprirodna i sta znaci ova samovoljnost).

Kao sto se putanja metka zavrsava na cilju, tako i zivot nalazi svoj kraj u smrti, koja je, prema tome, cilj celog zivota. Cak i njegov uspon i njegov vrhunac su sarno stupnjevi i sredstva da se postigne cilj, naime smrt. Ova paradoksna formula nije nista drugo do logicni zakljueak iz cinjenice cilja i svrhovnosti zivota. Ne verujem da je ovo silogisticka igrarija sa moje strane. Usponu zivota pridajemo cilj i smisao, zasto ne i silasku? Rodenje coveka je vrlo znaeajan trenutak, zasto to nije i smrt? Mladog coveka dvadeset i vise godina pripremaju za potpuno razrastanje njegove individualne egzistencije, zasto se dvadeset i vise godina ne treba pripremati za svoj kraj? Svakako, sa vrhuncem covek je ocito nesto dostigao, on jeste i on ima. Ali sta se postize smrcu?

Nesimpatieno mi je, u trenutku kada bi se moglo nesto oeekivati, iznenada izvaditi iz dzepa veru i od mog citaoca zahtevati da cini upravo ono sto nikada nije mogao, naime da veruje u nesto. Moram da priznam da ni ja ne bih mogao. Zbog toga na ovom mestu neeu tvrditi da je smrt drugo rodenje i da prevodi coveka preko groba u produzeno postojanje. Smeo bih bar da pomenem da consensus gentium ima izrieita shvatanja 0 smrti, koja se jasno izrazavaju u svim velikim religijama sveta. Cak se moze tvrditi da je vecina ovih religija komplikovani sistem pri-

109

prema smrti, i to u takvoj meri da Zivot stvarno 1I smislu moje gornje paradoksne formule ne znaei nista drugo do pripremu za konaeni cilj, smrt. Za obe najveee zive religije, hriseanstvo i budizam, srnisao postojanja se ispunjava u svom kraju.

Sa epohom prosvecivanja razvilo se i rnisljenje o bivstvu religija, koje zasluzuje pomen zbog svoje siroke rasprostranjenosti, iako je tipicni prosvetiteljski nesporazum. Po ovom rnisljenju religije su nesto kao filozofski sistemi i kao i ovi, mora da su izmisljeni u neeijo] glavi. Neko je nekad pronasao Boga i ostale dogme i sa ovim fantazijama »za ispunjenje zelja« vuce eoveeanstvo za nos. Ali ovom misljenju se suprotstavlja psiholoska cinjenica da se religijski simboli upravo vrlo tesko mogu smisliti covekovim umom. Oni uopste ne potieu iz duha, vee od negde drugde, rnozda iz srca, u svakom slueaju iz nekog psihickog dubokog sloja, koji vrlo malo sliei svesti koja je uvek sarno povrsina. Zbog toga religijski simboli imaju izraziti »karakter otkrovenja« i predstavljaju spontane produkte nesvesne pSihicke delatnosti. Oni su sve drugo sarno ne izrnisljeni: oni su postepeno rasli tokom hiljada godina, kao biljke, kao prirodna otkrovenja duse covecanstva. I danas jos uvek rnozemo posmatrati spontano nastajanje pravih religijskih simbola kod pojedinih individua, gde izrastaju iz nesvesnog kao strano cveee, dok svest u nedoumici okleva, ne znajuei zapravo sta da otpocne sa ovirn rodenjem. Bez velike teskoee da se zakljueiti da ovi individualni simboli sadriajno i formalno poticu iz istog nesvesnog »duha« (iIi rna sta to bilo) kao i velike religije covecanstva. U svakom slueaju iskustvo pokazuje da religije ni u kom slucaju nisu produkt svesnog uma, vee da potieu iz prirodnog zivljenja nesvesne duse, izrazavajuei ovu adekvatno. Nairne, time se objasnjava njihova univerzalna rasirenost i njihovo strahovito istorijsko dejstvo na eovecanstvo. Ovakvo dejstvo bi bilo nerazumljivo, kada religijski simboli ne bi bili bar psiholoske prirodne istine.

110

Znam da mnogi ljudi imaju teskoca sa recju "psiholoskk Zbog toga, u cilju smirivanja ovih kritieara, dodajern da nijedan covek ne zna sta je »psiha« i da se isto tako malo moze navesti dokle dopire »psiha« u prirodi. Zbog toga je psiholoska istina isto tako pristojna i dobra stvar kao fizicka istina, koje se, kao ova na psihu, ogranicava na materiju.

Kako smo videli u religijama izrazeni consensus gentium ide na ruku mojoj paradoksnoj formuli. Izgleda, dakle, da opstoj dusi eovecanstva vise odgovara kada smrt smatramo smisaonim ispunjenjem zivota i njegovim pravim ciljem umesto besrnislenim prestankom. Onaj ko dakle ispoveda prosvetiteljsko misljenje, psiholoski se izolovao i nalazi se u suprotnosti sa svojim sopstvenim opsteljudskirn bieern.

Ova poslednja reeenica sadrzi osnovnu istinu svih neuroza, jer sustina neurotskih smetnji u krajnjoj liniji se sastoji od otudenja instinkta, u otcepljivanju svesti od izvesnih psihiekih osnovnih cinjenica. Stoga prosvetiteljska misljenja neoeekivano zapadaju u neposredno susedstvo neurotskih simptoma:

Ona su, u stvari, kao i ovi, iskrivljeno misljenje koje stupa na mesto psiholoski ispravnog misljenja, Ovo poslednje, naime, ostaje uvek spojeno sa srcem, dubinom duse, korenom. Jer - prosvecivanje ili ne. svest iii ne - priroda se priprema za smrt. Kada bismo mogli da direktno posmatramo i registrujemo misli mladog coveka tokom sanjarenja, onda bi pored nekolicine slika seeanja uglavnom naisli na fantazije koje se bave buduenoscu. I stvarno, daleko najveci deo fantazija sastoji se od anticipacija. Stoga su fantazije veIikim delorn pripremne radnje iii psihieka uvezbavanja usmerena na izvesne buduee realnosti, Kada bismo isti eksperimenat mogli da sprovederno sa nekim starijim covekom - naravno, da tu on ne primeti - onda bismo zbog gledanja unazad nasli veci broj sIika secanja nego kod mladog coveka, ali pored toga iznenadujuce veIiki broj anticipacije buducnosti, ukljueujuci i smrt. Sa gomilanjem godina razrnisljanja 0 smrti umnazaju se u zacudujucoj meri. Stariji eovek se nolens volens priprerna za srnrt. Zbog

III

toga sam misljenja da vee sarna priroda brine za pripremu kraja. Pri tom je objektivno svejedno sta 0 tome misli individualna svest. Ali subjektivno je ogromna razlika da li svest drzi korak sa dusom Ili se evrsto drzi misljenja koja srce ne poznaje. Jer, isto je tako neuroticno ne posta viti se prerna smrti kao prema cilju, kao u mladosti potiskivati fantazije koje se bave buduenoseu,

U mom prihcno dugom psiholoskom iskustvu naeinio sam niz posmatranja kod osoba, ciju sam nesvesnu dusevnu aktivnost mogao da pratim sve do neposredne blizine smrti. Po pravilu bliski kraj su karakterisali oni simboli sa kojima se u normalnom zivotu najavljuju psiholoske promene stanja, naime simboli ponovnog radanja kao i promene mesta, putovanja i slieno. Ukazivanje na priblizavanje smrti visestruko sam mogao da pratim u serijama snova sve do preko godinu dana unazad, i u slueajevima gde spoljna situacija nije davala povoda za takva razmisljanja, Umiranje, dakle, zapoeinje dugo pre stvarne smrti. Uostalom, to se cesto manifestuje i u specificnim promenama karaktera, koje mogu dugo vremena prethoditi smrti. Sve u svemu zaeudilo me koliko se malo nesvesna dusa bavila smreu, Shod no tome smrt bi bila nesto srazmerno beznaeajno, ili se nasa dusa ne brine oko toga sta ce slucajno snaei individuu. Ali izgleda da se nesvesno utoliko vise interesuje kako eovek umire, naime da li stav svesti odgovara umiranju ili ne. Tako sam jednom imao u tretmanu 62 godisnju pacijentkinju. Ona je bila jos sveza i osrednje inteligentna. Njeni intelektualni okviri nisu joj omogueavali da razume svoje snove. Na zalost bilo je isuvise jasno da ona nije htela da stekne uvid u situaciju. Njeni snovi su bili vrlo jasni, ali isto tako neprijatni. Ona je sebi utuvila u glavu da je besprekorna majka svojoj deci, ali deca uopste nisu delila ovo misljenje, a i njeni snovi zastupali su sasvim suprotno ubedenje. Posle nekoliko nedelja besplodnog napora bio sam prinuden da prekinem terapiju, posto sam bio mobilisan (ovo se desavalo za vreme rata). Medutim, pacijentkinja se razbolela od

112

neizleeive bolesti koja je, posle nekoliko rneseci, dovela do agonalnog stanja, koje je svakog trenutka moglo da oznaci kraj. Najvise vrernena provodila je u nekoj vrsti delirijuma iii somnambulizma, kada je u ovom specificnorn duhovnom stanju spontano ponovno prihvatila prekinutu analitieku proradu. Ponovo je prepricavala svoje snove i pred sobom prihvatala sve one sto je preda mnom uporno osporavala i jos mnogo sta drugo. Ova autoanalitieka obrada trajala je nekoliko sati dnevno tokom sest nedelja, Na kraju ovog perioda ona se smirila kao pacijent pod normalnom terapijom i potorn umrla.

Iz ovog i bezbroj slienih iskustava moram, dakle, izvesti zakljucak da nasa dusa nije ravnodusna na umiranje individue. Prisila da se sve sto je bilo pogresno ispravi, koja se tako cesto zapaza kod samrtnika, slaze se i dopunjava prethodni zakljueak.

Kako se naposletku moraju tumaeiti ova iskustva, problem je koji prekoraeuje kompetence neke iskustvene nauke kao i nase intelektualne moguenosti, posto u zakljucak nuznim nacinom spada i iskustvo smrti. Na nesrecu ovaj dogadaj posmatraca prenosi u stanje koje mu onemogueava objektivno saopstavanje svojih iskustava i zakljueaka, koji proisticu iz smrti.

Svest se krece u uskim granicama, razapeta u kratkom vremenskom intervalu izmedu poeetka i kraja, koii je za oko treeinu skraeen periodtcnim spavanjem. Zivot tela traje nesto duze, on poeinje ranije i vrlo cesto prestaje kasnije od svesti. Poeetak i kraj su neminovni aspekti svakog zbivanja. Ipak, pri blizem razmatranju strahovito je tesko odrediti gde nesto poeinje i gde nesto prestaje, posto dogadaji i zbivanja, poceci i zavrseci, tacno uzev, Nne nedeljivu neprekidnost. Mi delimo procese u svrhu diferenciranja i raspoznavanja, znajuei pri tom da je svako odvajanje u osnovi priblizno i konvencionalno. Time ne zahvatamo neprekidnost zbivanja u svetu, jer -poeetak- i »kraj« su u prvoj liniji neophodnosti naseg svesnog procesa spoznaje. Sa dovoljnom sigurnoscu mogli bismo doei do zakljueka da je indivi-

6 Jung, Odabrana de la. III

113

dualna svest dosla do kraja u odnosu na nas same. Da li je time prekinut i kontinuitet psihiekog zbivanja ostaje neizvesno, posto je ogranieavanje psihe na mozak danas nesravnjivo manje sigurno nego pre pedesetak godina. Psihologija mora najpre da svari izvesne parapsiholoske cinjenice, sa cim nije jos ni zapocela.

Izgleda, naime, da nama nesvesnoj psihi pripadaju svojstva koja bacaju sasvim eudnovato svetlo na njen odnos prerna prostoru i vremenu. Pod ovim rnislim na prostorne i vrernenske telepatske fenomene. koje je, kao sto je poznato, mnogo lakse ignorisati nego objasniti. Nauka se do sada, uz nekoliko slavnih izuzetaka, odnosila vrlo komotno u ovom pogleduo Medutim, moram priznati da su mi zadale teske glavobolje takozvane telepatske sposobnosti psihe. posto izraz »telepatija« jos ni izdaleka nista ne objasnjava. Prostornovrernensko ogranieenje svesti jc nadrnocna cinjenica u tolikoj meri da bi svako razbijanje ove fundamentalne cinjenice bio zapravo dogadaj od najveee teorijske vaznosti, posto bi se time dokazalo da je prostornovremenska ogranicenost otklonljiva odredenost. Ponistavajuci uslov bila bi psiha, kojoj bi se, prema tome, vremenska prostornost pridodavala kao relativno, uslovno svojstvo. C danom slucaju, medutim, mogla bi da razbije ogranieenje vremenske prostornosti, i to nuznirn nacinom zahvaljujuci njenom najbitnijem svojstvu relativne bezvremenosti i besprostornosti. Ova, kako rru izgleda, vrlo bliska rnogucnost je od nesagledi vog dometa, tako da bi trebalo da duh istrazivaea podstakne na najvece napore. Nas danasnji razvitak svesti je toliko zaostao (izuzeci potvrduju pravilol). da mu jos nedostaju nauena i misaona oruda da bi mogao da u dovoljnoj meri oceni telepatske einjenice u njinorn znacenju, Na ovu grupu pojava sarno sam ukazao da bih nagovestio da zatvaranje psihe u mozak, to jest njeno prostorno ogranicenje ipak nije tako sarno po sebi razurnljivo i nepobitno, kao sto se srnatia.

Ko ima uvida u neka saznanja vee postojeceg i dovoljno proverenog parapsiholoskog dokaznog rna-

114