УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЈЕК ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

СЕМИНАРСКИ РАД

АЛКОХОЛИЗАМ КАО ПРОБЛЕМ

ПОРОДИЦЕ И ДРУШТВА

Проф. Студент:

1
 САДРЖАЈ

Увод ..........................................................................................................2

1. Алкохолизам као проблем у породици.............................................3

2. Алкохолизам као проблем у друштву................................................5

3. Млади и алкохол...................................................................................8

4.Oштећења која изазива алкохолол.......................................................8

Закључци.................................................................................................10

Литература...............................................................................................11

2
 УВОД

Алкохол, а са њим и алкохолизам пратиоци су човјека од

његових најранијих времена. Ријеч „алкохол“ је арапског
поријекла,al-kohl“ значи врло фин. Готово код свих народа и
племена у свијету, алкохолна пића су употребљавана као опојна
средства за уживање. Исто тако значајно мјесто заузима и у народној
емпиричкој медицини.
Још у старом вијеку постојало је мишљење да је алкохолизам
болест. Тек другом половином XIV вијека долази до значајнијег
интересовања за проучавање алкохолизма и његовог тумачења као
болести. Паралелно овом схватању постоји тумачење по коме
алкохолизам није болест, већ појава углавном условљена
социокултурним факторима.
Паралелно са развојем цивилизације расте и злоупотреба
алкохола. Све чешће долази до прекомјерног конзумирања и
уживања у алкохолу како код старијих тако и све више код младих
чланова друштва.
Велики број експерата који се баве проблемом алкохолизма
прихватају чињеницу да је алкохолизам болест и посматрају је као
медицинско-психо-социјални проблем. Најприхватљивија
дефиниција алкохолизма гласи: алкохолизам је болест која због
прекомјерне, дуготрајне употребе алкохолних пића доводи до
оштећења свих органа и поремећаја свих човјекових функција,
психичких поремећаја и оштећења моралног понашања.
Прекомјерна употреба алкохолних пића штети индивидуи и
друштву.

3
 Свјетска здравствена организација,која иначе сматра да је то и
медицински и социјални проблем,дефинише алкохоличаре на
следећи начин: то су особе које ексцесивно конзумирају алкохолна
пића и постепено постају зависне од алкохола,при чему испољавају
било отворене душевне поремећаје,било манифестације које
захватају њихово телесно и душевно здравље,њихове односе са
другим људима и њихово добро социјално и економско понашање. 11
За настајање алкохолизма постоје многобројни узроци.
Узроци настанка алкохолизма су најприје у самом човјеку, затим у
његовој социјалној средини. Већи број људи пије али сви не постају
алкохоличари. Хоће ли неко да постати алкохоличар зависи од
структуре његове личности.

1. АЛКОХОЛИЗАМ КАО ПРОБЛЕМ У ПОРОДИЦИ

Породица је основа друштва и сваки појединац потиче из неке

породице. За сваку породицу најважније је да функционише као
заједница и члан те заједнице осјећа се сигуран, поштован,
равноправан и вољен... У једној породици,прије свега,требају да
владају љубав, слога и заједништво и ни једна од тих компоненти не
смије бити угрожена.
Алкохолизам је болест овисности и један је од најчешћих
узрока неслагања и на крају распада породице. Пијанство и
алкохоличар у породици увијек дјелује негативно на своју породицу,
а касније и на околину. Алкохолизам се у раним фазама може

1
Ана Гавриловић, Социјална политика, Бања Лука,2005
1

4
санирати, а тиме се и породица може спасити (рехабилирати). У
случају да алкохол измакне контроли и да алкохоличар не престане
да пије и не пристане на лијечење тада сигурно долази до распада
његове породице.
Алкохоличарска породица је поремећена заједница. Нема
заједништва, сарадње, планова. Емоционални односи осцилирају од
љубави до мржње, праћени агресивношћу. Нема заједничког
породичног буџета. Присутна је замјена ауторитета, занемаривање и
злостављање чланова породице. Долази до губљења комуникације и
заједничке теме у таквој породици не постоје. Алкохоличар напушта
све своје обавезе и улоге у породици и осјећа се потпуно одбачен од
своје породице. Социјални контакти у таквој породици су лоши.
Дјеца у таквој проблематичној породици не добијају довољну
сигурност и љубав. Дјеца веома рано почињу да преузимају на себе
неке породичне улоге које би иначе требао да обавља њихов
родитељ(отац или мајка) алкохоличар. Старија дјеца надгледају
економско-финансијску ситуацију и преузимају на себе васпитање
млађе браће и сестара. Најизраженији поремеђаји код предшколске
дјеце су: ноћни страх, грицкање ноктију, проблеми са исхраном,
сисање прстију, муцање, ходање у сну, напади неконтролисаног
бијеса, и фобичне неуротичне реакције. Многа дјеца алкохоличара
се повлаче у себе, постају преосјетљива и због тога се касније у
животу теже прилагођавају и сналазе.
Редовно школовање и будућност дјеце алкохоличара доведени
су у питање. Постижу слаб успијех у школи и дешава се да бјеже из
родитељског дома да би избјегли мучну и напету атмосферу гдје су
угрожена. Таквој дјеци улица постаје уточиште.

5
2. АЛКОХОЛИЗАМ КАО ПРОБЛЕМ У ДРУШТВУ

Алкохолизам је социјални проблем који је у нашој средини

присутан као растућа појава која угрожава осим здравствених и
социјалне функције породице. Алкохолизам није изолован феномен,
није лични проблем и није само приватна ствар, он је проблем свих
оних који су у контакту са алкохоличаром.
Алкохоличар на радном мјесту такођер има проблема и није
увијек у стању да прикрива своју болест. У почетку то су мање
повреде радне дисциплине, као кашњење на посао и лакше повреде,
али временом он губи интересовање за своју професију, престаје са
својом креативношћу, посао обавља рутински и површно. Мјења
расположења од незаинтересованости до агресивности. Касније
почиње да пије на послу (за вријеме радног времена), долази до
честих изостајања са посла и коришћења боловања. Долази до тежих
повреда на радном мјесту и до смањене радне способности.
Карактеристично је да алкохоличар за своју невољу окривљује
све и свакога али никако себе.Алкохоличар као озбиљно болестан
човјек мора прије или касније на лијечење.
Алкохолизам је болест која се може лијечити. Лијечење може
бити добровољно и присилно. Свугдје у свијету отвара се велики
број установа, клубова, а све више се ради на изградњи програма за
лијечење од алкохола.
Постоји схватање да су обичаји такођер један од узрока
претјераног конзумирања алкохола. Пије се за вријеме празника,
светковина, уз ручак, човијек пије и када се неко роди, жени или

6
умре, када је тужан или када је сретан. Из тога се види да се свака
животна ситуација користи за конзумирање алкохола.
Алкохолизам је велики проблем данашњег друштва. Алкохол
се сусреће на сваком кораку и доступан је свима и на то утиче
огромна производња алкохолних пића и њихова неограничена и
одлично организована пропагирана дистрибуција.
Човјек овисан о алкохолу осим што негативно утиче на своју
породицу, он негативно дјелује и на друштво. Посматрано са
социјалног гледишта могу се разликовати двије фазе алкохолизма, а
то су:
o Породична оштећења – када болесник успијева
сачувати друштвени углед, али зато у породици
долази до несклада, распада.
o Друштвено-радна оштећења када болесник више
не може задржати своје мјесто у друштву, остаје
без породице и средстава за живот, и обично
завршава на улици.

На основу бројних истраживања утврђено је да како код нас

тако и у свијету алкохол је један од главних узрока саобраћајних
несрећа. Најтеже несреће по броју жртава и по материјалној штети
проузроковали су возачи под утицајем алкохола. И најмање
количине алкохола угрожава безбједност у саобраћају.
Алкохолизам је проблем друштва, јер његови узроци најчешће
и потичу из друштва. Алкохоличар не може никоме да послужи као
примјер јер он је пропао човјек, који не ради, нема породицу, који
живи само да би пио. Такве људе свакодневно сусрећемо на улици и
потребно им је указати помоћ. Борба против алкохолизма је тешка и

7
напорна. Захтјева ангажовање породице, пријатеља јер нико не може
сам да се избори са тим проблемом.

Иако постоје многе друштвене организације које се боре са

овим проблемом, то није довољно јер постоје и организације које
подстичу и подржавају алкохол. Данас медији имају велики утицај
на друштво, јер сви ми доста времена проводимо испред телевизора.
Без обзира који програм гледамо ту су неизоставне рекламе за
алкохолна пића, које имају велики утицај на нас. Те рекламе не
говоре о укусу, боји, ароми, ни о начину производње, ни о
састојцима, оне увијек наглашавају како ћемо се лијпо осјећати када
попијемо мало, како ће се свијет око нас промјенити и прилагодити
нама и како ћемо бити опуштени и добре воље. Ове рекламе само
подстичу алкохол и продају машту и фантазију посебно новом
тржишту: младима.

8
3. МЛАДИ И АЛКОХОЛ

Познато је да алкохолизам код младих непрестално расте.

Основни вид забаве младих заснива се на већим количинама
алкохолних пића. Узроци алкохолизма младих су различити.
Најважнија је имитација одраслих. У пубертету долази до повећаног
пијења да би се лакше ријешили неки проблеми, љубавни јади, да се
превазиђе стидљивост.
Друштво треба да едукује младе и да им помогне да превазиђу
заблуде које су постављене у вези са алкохолом. То су заблуде о
алкохолизму као чаробном средству за отклањање свих тешкоћа и
препрека. Те заблуде се преносе и на младе који алкохол прихватају
као средство којим се рјешавају сви животни проблеми.

4. ОШТЕЋЕЊА КОЈA ИЗАЗИВА АЛКОХОЛ

Као и свака друга болест, и алкохолизам негативно дјелује на

здравље човијека и његов организам. Прије свега важно је поменути
да алкохол највише штети централном нервном систему. Алкохол
прво паралише више дјелова мозга, те се разум и контрола
понашања полако смањују и губе, нижи дјелови мозга све више су
ослобођени контроле паралисаних дјелова.
Тако алкохолисани човјек најпре осјећа како је све
једноставније него што је било и како се проблеми топе и нестају. У
најтежем степену пијанства, збо парализе нервиних центара, долази
до поремећаја покрета. Тада настаје саплитање језиком, тетурање а
могу да се јаве краћи или дужи периоди помућења свијести.

9
 Ако се попију изузетно велике количине алкогола, нарочито
ако се то учини нагло, долази до великог поремећаја у мозгу и
долази до тешког тровања, дубоког бесвјесног стања, па чак и до
смрти.
Доказано је да чак и умјерено конзумирање алкохола може
проузроковати известан степен губитка слуха, а када се слух једном
изгуби он је изгубљен заувијек. Алкохол,осим што оштећује мозак,
оштећује и све друге човјекове органе. Алкохол негативно дјелује и
на срце, јетру, бубреге и све друге виталне органе.
Важно је рећи да алкохол негативно дјелује и на труднице и
дојенчад. За вријеме трудноће не смије се конзумирати алкохол, у
супротном долази до великих проблема. Код трудница које
конзумирају алкохол долази до промјена на плоду. Та оштећења која
настају су трајна и неизљечива. Алкохол и трудноћа не иду заједно и
зато не постоји ни умјерено пијење у трудноћи.

10
 ЗАКЉУЧ Ц И

Из свих предходно наведених чињеница можемо закључити

да је алкохолизам велики проблем који све више пријети
породицама и друштву у цјелини. Разлози томе су многобројни али
сматра се да је основни проблем прелако долажење до алкохола.
Здрава породица је ћелија здравог друштва, а уколико она то
није, онда је друштвени проблем. Посљедица алкохолизма у оквиру
породице су чести разводи брака, васпитна запуштеност дјеце, и
уопште, распад породице. Међутим, најважније је то што највише
страдају дјеца. Та дјеца су су будући одрасли људи. Не морају сви да
постану алкохоличари. Довољно је да ће постати људи ометени у
развоју, неизграђених карактера, без усвојених и схваћених
моралних начела. Сутра, кад сами буду имали породице, неће
успјети да васпитају своју дјецу као здраве чланове друштва.
Друштвена свијест о алкохолизму као великом проблему
данашњице још није довољно развијена. Многи још нису
информисани о великој штетности алкохола. Алкохоличар би морао
да буде свјестан да алкохол уништава његову породицу, друштво
које га окружује, а посебно његово здравље.
Друштво мора да превазиђе заблуде као што су: алкохол је
лијек, алкохол је храњив, алкохол загријава организам, алкохол
ствара самопоуздање, алкохол је чаробно средство за уклањање свих
проблема, алкохол стимулише стваралаштво и сл. Морамо да
схватимо да ја алкохол мач са двије оштрице, нуди уживање и
опуштање код умјереног кориштења, али и друштвене и здравствене
проблеме код прекомјерног кориштења.

11
ЛИТЕРАТУРА

Ана Гавриловић, Социјална политика, Бања Лука 2002.

Исповјест алкохоличара, Београд 1999.

Радивој Квашчев, Психологија, Београд 1980.

Часопис друштва психолога, Психологија, Београд 1970.

Брацо Ковачевић, Социологија, Бања Лука 2007.

12