Arhitektonska Fizika - Arh Fax U BGD

Физика зграда
Предавач:
Предавач: доц.
доц. др.
др. Ана Радивојевић
1. предавање
школска 2006-
2006-07 год.
год.
Увод – генеза, основна начела

Систем стандарда
физички
материјали феномени
(објашњавају
(отелотворују објекат)
карактеристике
понашања објекта
у односу на своју
околину, и
обрнуто)
1
Однос човека и околине
карактеристике савременог друштва и
проблеми који га прате допринели
убрзаном развоју нове науке:
наука о околини-средини (environmental

science)
(физички и социјални/
социјални/психосоцијални аспект)
аспект)
Однос човека и околине

• поље деловања ове науке укључује
области рада архитеката:
архитеката:
просторно и урбанистичко планирање,
планирање,
урбанистичко и архитектонско пројектовање и
грађење),
грађење),
али и елементе других наука које могу

бити од значаја за архитектонску
делатност:
делатност:
климатологију,
климатологију, екологију,
екологију, одрживи развој
(sustainable development)
2
Појаве и проблеми који прате
савремено друштво и утичу на наш
однос према окружењу?
неконтролисана сеча шума ерозија земљишта

повећање сиромаштва
ерозија земљишта
3
повећање сиромаштва
миграције
интензивно насељавање
(урбанизација)
урбанизација) градова

интензивна урбанизација интензивирање саобраћаја
градова
повећање градова
4
интензивирање саобраћаја утицај на микроклиму града
повећање температуре
повећање
загађења

повећање потребе за енергијом
утицај на микроклиму града
– енергетским ресурсима
повећање температуре
5
повећање потребе за енергијом
– енергетским ресурсима
прихватање нових концепата –

концепт одрживог развоја,
развоја, што
прљаве технологије - укључује и питање истраживања
загађење околине алтернативних извора енергије
овакви условидопринели развоју

грађевинске физике као посебног
поља деловања архитеката усмереног
на физичке феномене које неки објекат
испољава, или им је изложен (топлота,
звук, светлост, пожар,....);
замајац за развој ове градитељске

науке – светска енергетска криза
седамдесетих година ХХ века
6
Еволуција односа према топлотној
заштити зграда
1. принцип грађења у складу са природним условима
локације
добро познавање карактеристика микролокације
(позитивних и негативних)
негативних)
у одређеној мери другачије схватање питања топлотног
комфора од данашњег – скромнији захтеви
2. постепено ‘заборављање’
заборављање’ климатских принципа као
последица доступности фосилних горива
примена различитих система грејања у објектима
развој нових материјала и технологија грађења
јефтино гориво (енергија)
енергија) којом се компензују недостаци
које објекти испољавају у погледу топлотног комфора
(зими и лети)
лети)
појава грађевинских штета као последица недовољно
промишљене примене нових материјала и технологија
грађења – подстицај за развој првих прописа из области
топлотне заштите
Еволуција односа према топлотној

заштити зграда
3. брига о потрошњи енергије
након нафтне кризе с
почетка седамдесетих година
XX века
доводи до:
до:
брижљивијег односа према
ресурсима
повратак климатским
(биоклиматским)
биоклиматским) принципима
грађења
истраживање могућности примене
алтернативних извора енергије
развоја система прописа из
области топлотне заштите
разматрања проблема
загађења,
загађења, односно утицаја на
животну средину
7
у датим околностима,
околностима, савремено пројектовање и
грађење у све већој мери представља процес
усаглашавања између:
између:
човека и његових потреба које пројектом/

пројектом/објектом треба
задовољити – питање комфора који у објекту треба
омогућити
зграде/
зграде/објекта – однос објекта и локације (спољашњи
утицаји/
утицаји/услови);
услови); однос облика објекта и његове организације
(унутрашњи утицаји/
утицаји/услови);
услови);
примењених технологија (система)

система) унутар објекта
овакав интегралан однос води ка нечему што се може

design” – настојање да се оствари
назвати “climate design”
максималан комфор у објекту уз минимум
енергије!!!!!!
енергије!!!!!!
омотач објекта / фасада–

фасада– део објекта који представља
посредника између спољашњег и унутрашњег простора и који
трпи највеће и најразнородније утицаје!!!!
утицаје!!!!
она је место којим се у највећој мери регулише питање
светлосног,
светлосног, топлотног,
топлотног, акустичног и ваздушног комфора
8
Савремени однос према питању
топлотне заштите зграда
данас у свету: питање термичке заштите се

не задржава у оквирима минималних захтева
за топлотном заштитом, већ је изражена
тежња за енергетском рационализацијом
третман објекта заједно са инсталационим и
другим системима који у њему постоје
разматрање укупне потрошње и потребе за
енергијом једног објекта
увођење нових концепцијских и техничко-
техничко-
технолошких решења
9
Савремени однос према питању
топлотне заштите зграда
Термичка заштита и прописи

из ове области код нас
ситуација код нас: каснимо за један корак у
односу на развијене земље (питање
енергетске рационализације у повоју и још
увек није регулисано одговарајућим
прописима);
концепт термичке заштите се задржава на
прорачуну укупних трансмисионих губитака
објеката, без разматрања питања укупних
енергетских перформанси објекта
10
уопште посматрано, питање термичке
заштите условљено:
наменом објекта
климатским параметрима у односу на дневни
циклус (ноћ-
ноћ-дан)
дан) и годишњи циклус (лето-
лето-зима)
зима)
климатске карактеристике нашег поднебља такве

да изискују разматрање тзв.
тзв. зимског и летњег
режима

могући задаци/
задаци/захтеви из домена термичке заштите
које треба задовољити неким објектом:
објектом:
1. обезбеђење оптималних услова топлотног комфора
за боравак људи (корисника уопште)
уопште) уз рационалну
потрошњу енергије
2. обезбеђење одговарајућих температурних услова у
специфичним просторијама/
просторијама/објектима (хладњаче,
хладњаче,
сушнице,.....)
сушнице,.....)
3. спречавање појаве грађевинских штета (проблеми
кондензације водене паре,
паре, преношење топлоте и
сл...)
сл...)
4. контрола деформација проузрокованих променама
температуре – проблем није обухваћен системом
стандарда из области топлотне заштите објеката
11
важећи прописи који регулишу питање топлотне
заштите објеката:
објеката:
1. JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење

зграда (1998)
2. JUS.U.J5.510 – Методе прорачуна коефицијента пролаза
топлоте у зградама (1987)
3. JUS.U.J5.520 – Прорачун дифузије водене паре у зградама
(1997)
4. JUS.U.J5.530 – Прорачун фактора пригушења и прорачун
кашњења осцилација температуре кроз
спољашње грађевинске преграде зграда у
летњем раздобљу (1997)

прописима из области термичке заштите
зграда предвиђена је њена провера на два
нивоа:
1. на нивоу појединачних грађевинских
конструкција – дефинисање максималних вредности
коефицијента пролаза топлоте ‘к’ (U) за карактеристичне
конструкције омотача објекта (потребан али не и довољан
услов)
услов)
2. на нивоу објекта као целине – одређивање
укупних трансмисионих губитака објекта,
објекта, уз разматрање
питање облика објекта (разуђеност габарита)
габарита) – фактор
облика зграде
12
остали параметри дефинисани прописима
из области топлотне заштите које је
потребно задовољити:
3. вентилациони губици објекта

4. прорачун дифузије водене паре
5. провера понашања објекта у летњем
периоду

посебан проблем из домена топлотне заштите
објеката – енергетска оптимизација
постојећих објеката
питање еволуције прописа из области топлотне

заштите зграда од времена грађења до данас
питање поштовања пројектом предвиђених
конструкција приликом извођења
питање трајности уграђених материјала и
евентуалних грешака приликом извођења
13
Предавач:
доц. др.
школска 2006
2006-07 год.
год.
Климатски параметри
Перформансе материјала од значаја за
топлотну заштиту зграда
Алгоритам провере појединачних грађевинских
конструкција
клима –утиче на утврђивање граница комфора,
комфора, а
сходно томе и на параметре пројектовања!!!!
пројектовања!!!!
1
Европа - климатске зоне Европа – температурне зоне
прописима су дефинисани реални климатски

параметри који се узимају у обзир приликом
различитих корака термичког прорачуна
(JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење
зграда (1998))
подела земље на 3 климатске зоне уз уважавање

локалних климатских карактеристика (на основу
вишегодишњих метеоролошких осматрања;
осматрања; утицај
ветра)
ветра)
2
Климатске зоне
подела на три климатске зоне – оквирна;
подаци се користе само за неке од прорачуна
којима се проверава испуњеност техничких
услова;
на основу поделе на зоне дефинисанe су:

максимално дозвољене вредности коефицијената
пролаза топлоте за различите типове конструкција
вредности пројектних температура за прорачун
дифузије,
дифузије, број дана у току којих се дифузија
поj
поjављује и број дана летњег исушења кондензата
3
JUS.U.J5.600 – карта климатских зона и карта спољних пројектних температура
Климатски параметри -
температуре спољног простора
екстремне минималне температуре ваздуха
потребно доказати да ни при екстремно ниским
температурама неће доћи до рошења на
унутрашњим површинама омотача зграде –
доказује се приказом температурног тока (користе
се подаци о екстремним температурама
забележеним за дато подручје)
минималне пројектне температуре ваздуха
одређене на основу вишегодишњих мерења –
користе се за прорачун топлотних губитака зграда
4
температуре ваздуха за прорачун дифузије
зими
процес дифузије дуготрајан – за прорачун се
примењују претпостављене температуре током дужег
периода зими,
зими, за 3 климатске зоне (релативна
влажност ваздуха се узима као 90% за све три
климатске зоне)
зоне)
температуре ваздуха за прорачун исушења лети
према стандарду се претпоставља да за све три
климатске зоне важи да је T=+18oC, а релативна
влажност ваздуха 60%; изузетак случај када је број
дана са температуром изнад 18oC мањи од броја дана
за које конструкција треба да се исуши – узимају се
стварни подаци;
подаци;
просечне температуре ваздуха у периоду
грејања
ознака ДГ – дани грејања,
грејања, односно,
односно, број дана са
температуром ваздуха испод 12oC; податак пружа
могућност да се израчунају енергетске потребе
објекта за читаву сезону;
сезону;
рачунске температуре ваздуха лети
нису прописане стандардом,
стандардом, али се усвајају као 30
или 35oC; потребан податак за потребе провере
термичких дилатација конструкције,
конструкције, односно у
случају објеката са ‘обрнутом климом’
климом’ (хладњаче и
сл.)
сл.)
5
максималне површинске температуре
спољног омотача
у случају оних делова конструкције који су
изложени директном сунчевом зрачењу (додатно
условљено оријентацијом,
оријентацијом, положајем у простору,
простору,
бојом површине и типом конструкције (лака или
тешка));
тешка));
значајно при провери термичких дилатација
Климатски параметри - температуре

унутрашњег простора
унутрашња просечна температура ваздуха
условљена наменом просторија – просечна (мења се
у зависности од места на коме се мери – под,
под, испод
плафона,
плафона, односно у зависности од режима грејања
током дана);
дана); користи се за прорачун тока
температуре кроз конструкцију и за прорачуне
дифузије;
дифузије;
унутрашња површинска температура

грађевинске конструкције
контролни критеријум за масивне,
масивне, непрозирне
конструкције за проверу површинске кондензације
6
Параметри топлотног комфора

Температуре и релативне влажности неких просторија за потребе
прорачуна коефицијента пролаза топлоте, средљих температура и
дифузије водене паре (JUS U.J5.600)
Температура Релативна
Намена просторија ваздуха влажност ваздуха
ti [oC] φi [%]
Пословне просторије 20 50-60
дневни боравак и рад 18-20 50-60
спаваћа соба 15-18 55-70
Станови кухиње и кухиње са дн.
16-18 55-80
боравком
купатила 22 70-80
Фискултурне дворане 15-18 50
Гараже 5 50
сале за операцију 24-30 40-60
Болнице болесничке собе 20-22 50-60
(клинике) просторије за прегледе 24 30-45
купатила 22 60
7
просечна површинска температура
просторија
према прописима се тражи да просечна површинска
температура просторије не буде мања за више од 2oC од
пројектне температуре просторије
Перформансе материјала од значаја

за топлотну заштиту зграда
за питање топлотног комфора значајне
одређене групе особина материјала
(конструкције) које се тичу:
изолационих карактеристика материјала
(конструкције)
конструкције)
способности акумулације топлоте
карактеристика у погледу дифузије

(кондензације)
кондензације) водене паре
потребне вредности које поједине

конструкције треба да задовоље дефинисане
одговарајућим стандардима везаним за
термичку заштиту објеката!!!!
објеката!!!!
8
Начини преношења топлоте
Начини преношења топлоте
9
Сунчево зрачење

Термичко зрачење топлота извора зрачења
(првенствено Сунца,
Сунца, али и било ког
тела чија је температура виша од
собне/
собне/околне температуре)
температуре)
представља инфрацрвено зрачење –
резултат трансформације
унутрашње енергије извора у
енергију електромагнетног зрачења
Однос одбијене и упијене

топлоте зависи од:
од:
природе зрачења
таласне дужине зрачења
природе површине самог материјала
(укључујући и боју)
боју)
Q rad = Q refl + Qaps
10
Термичко зрачење
својство неког материјала:

материјала: Q refl
1. коефицијент рефлексије α refl = ⋅100%
Q rad
2. коефицијент апсорпције Qaps

α aps = ⋅100%
Q rad
3. коефицијент исијавања
(однос снаге зрачења на температурама од 10 до
38оC)

Вредности коефицијената рефлексије,
рефлексије, апсорпције и исијавања за
различите материјале
Материјал/
Материјал/површина коефицијент коефицијент коефицијент исијавања
апсорпције % рефлексије % 10-38oC
у % на 10-
црна боја на неметалној 85-
85-90 15-
15-10 90-
90-98
подлози
црвена опека,
опека, камен и 65-
65-80 35-
35-20 85-
85-95
бетон тамне боје
жута опека,
опека, камен 50-
50-70 50-
50-30 85-
85-95
жућкасте боје
бела опека,
опека, плочице,
плочице, 30-
30-50 70-
70-50 85-
85-95
премази беле боје
провидно,
провидно, прозорско - - 90-
90-95
стакло
мат бакар,
бакар, алуминијум,
алуминијум, 40-
40-65 60-
60-35 20-
20-30
галванизирани челик
углачани бакар 30-
30-50 70-
70-50 5-12
углачани алуминијум 10-
10-40 90-
90-60 2-5
11
Питање кондукције и
конвекције топлоте изискује
објашњење одређених ∆Q  J 
појмова:
појмова: Φ= = =W
топлотни флукс – количина ∆τ  s 
топлоте у јединици времена,
времена,
односно,
односно, брзина преношења
топлотне енергије
густина топлотног флукса – ∆Q  J  W

топлотни флукс по јединици ΦA = = =
површине,
површине, односно,
односно, топлотна ∆τ ⋅ A  s ⋅ m 2   m 2 
енергија која у јединици
времена прође кроз јединичну
површину

изолационе карактеристике одређене могућношћу

провођења топлоте -кондукције кроз неки материјал
(конструкцију)
конструкцију)
12
Преношење топлоте провођењем-кондукцијом
дешава се у:
чврстим телима,
телима,
течностима или гасовима у стању мировања
размена кинетичке енергије:

са молекула на молекул
преко слободних електрона (карактеристично за
метале и легуре)
легуре)

Провођење топлоте
Способност материјала да кроз своју

масу пренесе топлоту као последицу
разлике у температури између његових
двеју површина представља његову
проводљивост или проводност – λ
ΦA ⋅ d  W 
λ= = Количина топлоте која у секунди
∆t  m ⋅ °K  прође кроз слој материјала
дебљине 1m, управно на
површину од 1m2 ако разлика у
коефицијент топлотне температури његових граничних
проводљивости λ јесте својство површина у стационарном стању
самог материјала износи 1оК
13
коефицијент топлотне пропустљивости Λ −
својство конструкције (грађ. елемента)
Количина топлоте која се пропусти у

једној секунди кроз неку грађевинску
конструкцију, управно на њену
јединичну површину уколико је разлика
температуре у стационарном стању
између њених граничних површина 1оК.

коефицијент топлотне пропустљивости Λ −
својство конструкције (грађ. елемента)
Хомогене Хетерогене
(једнослојне конструкције (вишеслојне конструкције)
λ  W  λ1 λ 2 λ  W 
Λ= = Λ= + + .... + n =  2
d  m 2 ⋅ °K  d1 d 2 d n  m ⋅ °K 
14
за архитектонске објекте од значаја и питање:
преношења (прелаза-
прелаза- конвекције)
конвекције) топлоте са неког
флуида (течност или гас)
гас) на чврсто тело – објекат,
објекат, и
обрнуто (услед разлике у температурама)
температурама)
топлотни добици топлотни губици
ваздух ваздух

Прелаз топлоте
Параметри дефинисани
стандардом:
коефицијент прелаза топлоте (са
унутрашње и са спољашње стране
∆Q Φ  W 
α= = A = 2
∆τ ⋅ A ⋅ ∆t ∆t  m ⋅ °K  Количина топлоте која у једној
секунди пређе са чврстог тела на
флуид или обратно, управно на
јединичну површину, уколико је
разлика у њиховој температури 1оК.
15
Прелаз топлоте
Параметри дефинисани стандардом:
отпор граничне површине
1  m 2 ⋅ °K 
R= =
α  W 
отпор који пружа конструкција проласку топлоте кроз њу:

њу:
1 d1 d 2 λ  m 2 ⋅ °K 
R= = + + ... + n = 
Λ λ1 λ 2 d n  W 

укупни отпор пролазу
топлоте:
топлоте:
(предмет стандарда)
стандарда)
Rk = Ri + R + Re
коефицијент пролаза
топлоте : Количина топлоте која у јединици
(предмет стандарда)
стандарда) времена (секунди) прође кроз
грађевинску конструкцију, управно
на јединичну површину, под
1  W  условом да је разлика у
k( U ) = =
R i + R + R e  m 2 ⋅ °K  температури ваздуха са једне и
друге стране конструкције 1оК.
16
способност акумулације топлоте одређена:
a. специфичном топлотом материјала
(масена количина топлоте)
топлоте)
представља својство материјала које указује
на брзину његовог загревања/
загревања/хлађења
∆Q  J 
c= =
m ⋅ ∆t  kg ⋅ °K 

способност акумулације топлоте одређена:
b. топлотним капацитетом
указује на способност акумулације топлотне

енергије у неком елементу/
елементу/конструкцији
∆Q  J 
c⋅m = =
∆t  °K 
17
остала термичка својства
од значаја:
значаја:
пад температуре по
слојевима
λ ⋅ (T1 − T2 )  W 
ΦA = = 2
d m 
d1
T1 −T2 = = R⋅ΦA
λ1

коефицијент контактне (осетне) топлоте
W⋅ s 
b = c ⋅λ ⋅ρ =  o 
 m⋅ K 
упијање топлоте од стране материјала
конструкције – S
способност материјала да мање или више
интензивно апсорбује топлоту уколико постоје
осцилације температуре на његовој површини (τ –
период осцилације)
2π 2π
S = λ ⋅c ⋅ρ ⋅ = b⋅
τ τ
18
топлотна стабилност и топлотна инерција – D
D = R ⋅S
коефицијент упијања топлоте од стране
површине конструкције – U
параметри који се проверавају у оквиру

провере летње стабилности конструкције

у зависности од своје природе,
природе, материјали на
различите начине испољавају своје карактеристике у
погледу изолационих способности,
способности, односно,
односно,
способности акумулације топлоте;
топлоте;
питање (истовремене)
истовремене) транспарентности материјала
постаје додатни задатак/
задатак/проблем који савремено
градитељство покушава да реши;
реши;
19
топлотна густина специфична

врста материјала пропустљивост материјала топлота
λ [W/moK] ρ [kg/m3] c [J/(kgoK)]
минерална влакна/вуна 0,042 30-200 840
дрво/храст 0,21 700-800 2090-251
стакло 0,81 2500 840
опека 0,76 1800 920
камен 1,16 2000 920
бетон 2,33 2500 960

начелно, можемо говорити о следећим
карактеристичним групама материјала:
материјали добре акумулативности и лоших
изолационих сппособности (опека,
опека, камен,
камен,
бетон,...)
бетон,...) – највећи број тзв.
тзв. конструктивних
материјала
материјали лоше акумулативности и добрих
изолационих способности (термоизолациони
материјали)
материјали)
стакло
иновациони изолациони материјали
20
термоизолациони
материјали –
материјали високе
порозности/
порозности/мале
запреминске масе и
аморфне структуре;
структуре;
поседују фину влакнасту
структуру (танки слојеви
ваздуха),
ваздуха), или затворену
порозност у домену малих
пора;
пора;

стакло – материјал који по својој природи није добар
термички изолатор уз истовремени добар потенцијал
за акумулацију топлоте;
топлоте;
с’обзиром на начин на који се примењује (у
одговарајућим ‘системима’
системима’) може да испољи и
задовољавајуће термичке карактеристике;
карактеристике;
велика предност овог материјала – његова транспарентност!

транспарентност!
савремени захтев у односу на стакло – да обезбеди што
мање топлотних добитака уз што више светлости у простору!
простору!
21
стакло
врста коефицијент укупни пролаз пропустљивост (звучна)

звучна)
стакла/
стакла/застакљења пролаза топлоте сунчеве енергије светлости изолациона моћ
k (U) [W/m2K] g τ Rw [dB]
двоструко до 1.1 0.55-

0.55-0.65 0.8 30-
30-31
термоизолационо
стакло
троструко до 0.5 0.5 0.7 32
термоизолационо
стакло
стакло за контролу до 1.1 0.3-
0.3-0.45 0.4-
0.4-0.7 34
сунчевог зрачења
звучно изолационо до 1.1 0.5-
0.5-0.65 0.7-
0.7-0.8 36-
36-50
стакло

1. А) термоизолациона стакла
2 или 3 слоја стакла између којих је шупљина испуњена потпуно сувим
ваздухом или неким гасом
принцип смањења коефицијента пролаза топлоте
1. Б) стакла са слабим израчавањем
додатно смањење коефицијента пролаза топлоте постављањем
терморефлектујућег слоја на спољну страну унутрашњег стакла,
стакла, односно на
унутрашњу страну спољашњег стакла
недостатак – донекле смањена пропустљивост видљивог дела спектра
22
2. терморефлектујућа стакла
контрола сунчевог зрачења постигнута постављањем одговарајућих

превлака (са селективним пропуштањем/
пропуштањем/ рефлектовањем сунчевог
зрачења)
зрачења)
могући положај превлаке – на спољну или унутрашњу страну
спољашњег стакла

3. звучно изолациона стакла
због своје велике густине,
густине, у зависности од дебљине
примењеног стакла,
стакла, може бити добар звучни изолатор
комбиновањем више стакала по принципу термоизолационих
стакала – побољшава се и степен звучне заштите
23
иновациони изолациони
материјали– у одговарајућим системима
омогућавају акумулацију топлоте и у
случају веома танких зидних елемената!!!
елемената!!!
прозрачне термичке изолације (translucent /
transparent thermal insulation - TI) – састоје
се од сплета шупљих цевчица (величине
капилара)
капилара) или од структуре налик
кошницама,
кошницама, од пластике или стакла
(провидни/
провидни/прозрачни материјали)
материјали) између
којих се ствара заробљени слојеви ваздуха
– дају изолационе карактеристике оваквим
материјалима!
материјалима!

вакуум-
вакуум-изолациони панели (vacuum insulation
panels – VIP) – средишњи део панела од
микропорозних материјала (силицијум/
силицијум/силика,
силика,
полистиренске или полиуретанске пене или
аерогелови)
аерогелови) вакуумизиран и постављен између
слојева паронепропусног филма
24
материјали променљивог агрегатног стања (phase change
materials – PCM) – материјали који испољавају латентну
способност акумулације топлоте;
топлоте;
примена на танким елементима;
елементима; од значаја за летњи
режим!!!!
режим!!!!
састоје се од снопа малих ‘резервоара’
резервоара’ у којима се
налази вода са посебним додацима,
додацима, солима или
парафином – садржај ‘резервоара’
резервоара’ такав да се већ на
температурама од 24 до 26 oC топи;
топи;
принцип – топлота не пролази брљо кроз елемент већ се
‘троши’
троши’ на топљење средишњег материјала!!!!!
материјала!!!!!

избор типа конструкције
опредељење за одређени тип конструкције

условљено:
климатским факторима
разликама између дневне и ноћне температуре
(летњи услови)
начином /режимом грејања (зимски услови)
25
услови примене одређеног типа конструкције:
тип
летњи услови зимски услови
конструкције
постојање знатне дисконтинуалан
разлике између режим грејања
тешке дневне и ноћне (прекиди током
температуре ноћи)
ноћи)
мале разлике
између дневне и континуалан
лаке ноћне режим грејања
температуре

у зависности од своје
запреминске масе (маса јединице
запремине заједно са шупљинама и
порама),
порама), конструкције у
саставу омотача објекта могу
бити:
бити:
1. тешке (масивне)
масивне)
испољавају способност
акумулације топлоте;
топлоте;
спорије се загревају,
загревају, али
прикупљену топлоту одају
споро - лагано се хладе!
хладе!
26
2. лаке
не испољавају
способност акумулације
топлоте;
топлоте;
брзо се греју и брзо хладе!

хладе!

додатне мере које могу да
допринесу условима
топлотног комфора:
комфора:
1. боја материјала (летњи и

зимски режим)
2. природна
вентилација/
вентилација/ветрене
конструкције (лето)
3. хлађење конструкције
испаравањем (лето)
27
важећи прописи који регулишу питање топлотне
заштите објеката:
објеката:
1. JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење

зграда (1998)
2. JUS.U.J5.510 – Методе прорачуна коефицијента пролаза
топлоте у зградама (1987)
3. JUS.U.J5.520 – Прорачун дифузије водене паре у зградама
(1997)
4. JUS.U.J5.530 – Прорачун фактора пригушења и прорачун
кашњења осцилација температуре кроз
спољашње грађевинске преграде зграда у
летњем раздобљу (1997)
Алгоритам провере појединачних

грађевинских конструкција
за сваки појединачни тип конструкције
омотача објекта (фасадни зидови, кров,
конструкције према негрејаним просторима,
под на тлу,...) се проверава да ли
задовољава сет критеријума одређених
прописима из области топлотне заштите!
ова врста провере представља потребан, али
не и довољан услов испуњености топлотне
заштите и изискује даљу проверу у погледу
топлотних губитака, односно, укупних
топлотних губитака објекта
28
1. Прорачун коефицијента пролаза топлоте
k<kdoz
да не
2. Постојање појаве површинске кондензације
нема је постоји
температура површине слоја θi>tr
3. Прорачун дифузије водене паре

не да
Да ли има кондензата?
4. Прорачун упијања кондензата

да не
Да ли конструкција може да упије
кондензат?
5. Прорачун летњег исушења конструкције

да не
Да ли кондензат може да се исуши током
летњет периода исушења?

да не
6. Прорачун фактора пригушења амплитуде

осцилације температуре
да не
ν>νmin
7. Провера кашњења осцилације

температуре
да не
η>ηmin
КОНСТРУКЦИЈА КОНСТРУКЦИЈА НЕ
ИСПУЊАВА УСЛОВЕ ИСПУЊАВА УСЛОВЕ
СТАНДАРДА СТАНДАРДА
29
Предавач:
доц. др.
школска 2006
2006-07 год.
год.
Провера појединачних конструкција

1. Kоефицијент пролаза топлоте
2. Дифузија водене паре
1. Прорачун коефицијента пролаза топлоте
k<kdoz
да не
2. Постојање појаве површинске кондензације
нема је постоји
температура површине слоја θi>tr
3. Прорачун дифузије водене паре

не да
Да ли има кондензата?
4. Прорачун упијања кондензата

да не
Да ли конструкција може да упије
кондензат?

да не
1
Типови конструкција
методе прорачуна коефицијента пролаза
топлоте условљена типoм конструкције:
1. хомогена конструкција
2. хетерогена конструкција из више хомогених
слојева
3. конструкција једноставне хетерогености
4. конструкција сложене хетерогености
Методе прорачуна коефицијента

пролаза топлоте
за случајеве хомогених конструкција,
хетерогених конструкција из више хомогених
слојева и конструкција једноставне
хетерогености се усваја (претпоставља):
да је топлотни проток стационаран

да је топлотни проток управан на површину
2
Хомогена грађевинска конструкција

конструкција чије су спољна и унутрашња страна
међусобно паралелне и која се састоји само од
једне врсте материјала
1 ⎡ W ⎤
k= =⎢ 2 o ⎥
1 d 1 ⎣m ⋅ K ⎦
+ +
αi λ αe

Хетерогена конструкција из више хомогених
слојева
конструкција чије су спољашња и унутрашња страна
међусобно паралелне и која се састоји из више,
више, њима
паралелних,
паралелних, хомогених слојева материјала
1 ⎡ W ⎤
k= =⎢ 2 o ⎥
1 n d 1 ⎣m ⋅ K ⎦
+∑ j +
α i j=1 λ j α e
3
Конструкција једноставне хетерогености
конструкција састављена из два или више хомогених делова
(из 1 или више хомогених слојева)
слојева) са геометријски правилним
спојевима;
спојевима;
не постоји већи бочни проток топлоте!
топлоте!
хетерогеност - површинска
k=
∑A ⋅k j j ⎡ W ⎤
=⎢ 2 o ⎥
∑A ⎣m ⋅ K⎦
k1 ⋅ A1 + k 2 ⋅ A 2 + ......... + k n ⋅ A
k=
A1 + A 2 + .......... + A n

Конструкција сложене хетерогености
структура конструкције таква да постоје бочни
топлотни протоци,
протоци, односно,
односно, додатни линијски
топлотни губици
k ⋅ A = ∑ (k ⋅ A ) + ∑ (k ⋅Lj)= ⎢ o ⎥
n m
⎡W⎤
j j jL
j=1 j=1 ⎣ K⎦
∑ (k ⋅ A j ) + ∑ (k jL ⋅ L )
n m
j
j=1 j=1 ⎡ W ⎤
k= = ⎢ 2o ⎥
∑A ⎣m K ⎦
4
Конструкција сложене хетерогености
посебан вид конструкција сложене хетерогености –
различити типови конструкција које у себи имају
ваздушни слој
подтипови конструкција са ваздушним слојем се
дефинишу у зависности од начина измене ваздуха у
ваздушном слоју
провера се врши зависно од тога да ли је реч о:
вертикалној конструкцији – меродаван однос укупне
површине пресека отвора за вентилацију s (m2) и дужине
грађевинске конструкције која се вентилира L (m)
хоризонталној конструкцији – меродаван однос укупне
површине пресека отвора за вентилацију s (m2) и
површине вентилиране грађевинске конструкције A (m2)

Конструкција сложене хетерогености са
ваздушним слојем
Сасвим слабо вентилиране конструкције:
конструкције:
s/L<0,002 m2/m за вертикалне конструкције
s/A<0,0003m2/m2 за хоризонталне конструкције
ваздушни слој се третира као слој у мировању – као било

који други слој у склопу конструкције
Слабо вентилиране конструкције

0,002<=s/L<0,05 m2/m за вертикалне конструкције
0,0003<=s/A<0,003m2/m2 за хоризонталне контрукције
5
коефицијент пролаза топлоте k се рачуна као:
као:
k=k1+h(k2-k1) [W/m2K]
k1- коефицијент пролаза израчунат као да је реч о
непомичном слоју ваздуха
k2- коефицијент пролаза топлоте као да је реч о прорачуну
екрана,
екрана, односно,
односно, заклона (узимају се слојеви само до
ваздушног слоја;
слоја;
h: за хоризонталне конструкције – 0,4
за вертикалне конструкције – на основу табеле
R2 топлотни отпор спољног дела конструкције
R1 топлотни отпор унутрашњег дела конструкције
претпоставка:
претпоставка: да су пресеци низова улазних и излазних
отвора приближно једнаки,
једнаки, и да растојање између два низа
не прелази спратну висину

h (m2/m)
R2/R1
0,002<=s/L<0
0,002<=s/L<0,,02 0,02<=s/L<0,05
R2/R1<0,1 0,1 0,25

0,1<R2/R1<0,6 0,2 0,45
O,6<=R2/R1<1,2 0,3 0,6
6
Добро вентилиране конструкције
s/L>=0,05 m2/m за вертикалне конструкције
s/A>=0,003m2/m2 за хоризонталне конструкције
у прорачун се не узима спољни део грађевинске
укупни отпор пролазу топлоте:
топлоте:
Rk=1/k= Ri+R1+Ri`
Ri`- топлотни отпор пролазу топлоте ваздуха међуслоја
Ri+Ri` [m2K/W] тип конструкције
0,22 вертикалне грађевинске конструкције –
зидови
0,18 хоризонталне грађевинске конструкције за
узлазни топлотни ток (кровови)
кровови)
0,34 хоризонталне грађевинске конструкције за
силазни топлотни ток (подови)
подови)

Заклони (екрани)
екрани)
конструкције код којих
спољни део представља
заклон (екран)
екран) –
ваздушни простор
потпуно отворен најмање
са две стране (брисолеји
и сл.)
сл.)
овакви елементи могу
пружити додатну заштиту
у односу на спољашњу
буку,
буку, или у односу на
доминантне ветрове
7
Заклони (екрани)
спољна средина више не представља миран
ваздух
укупни отпор пролазу топлоте:
топлоте:
Rk=1/k= Ri+R1+Ri`
Ri+Ri` [m2K/W] тип конструкције

0,17 вертикалне грађевинске конструкције –
зидови
0,17 хоризонталне грађевинске конструкције
за узлазни топлотни ток (кровови)
кровови)
0,21 хоризонталне грађевинске конструкције
за силазни топлотни ток (подови)
подови)
Системи двоструких фасада

савремени системи фасада
укључују и тзв.
тзв. системе двоструких
фасада (double skin facades) код
којих постоји додатни слој стакла
испред примарне фасаде
систем иницијално произашао из
типа фасаде са ваздушним слојем,
слојем,
али знатно сложенији по свом
саставу и техничко-
техничко-технолошким
захтевима
термичке карактеристике овако
сложених система фасада не могу
се израчунати конвенционалним
системима прорачуна,
прорачуна, већ се за
њих предвиђају одговарајући
математички модели и посебна “in
situ”
situ” мерења
8
Системи двоструких фасада
овакви типови фасада се

показују добрим у случају
потребе за добром звучном
заштитом и/или заштитом од
јаких ветрова;
ветрова;
недостатак – високи
технолошки захтеви – висока
цена оваквих система
уобичајена примена код

административних објеката
Дифузија водене паре
9
Понашање материјала у односу
на ваздух (водену пару)
Зашто је понашање материјала у
односу на ваздух и водену пару важно?
1. због различитих карактеристика понашања сувог и

влажног ваздуха
сув ваздух поседује изузетно малу топлотну проводљивост –
добар топлотни изолатор;
изолатор;
утиче на карактеристике у погледу проводљивости топлоте
конструкција:
конструкција:
уколико се део топлоте преноси кроз ваздух струјањем и
зрачењем
уколико се јавља у конструкцији као сув,
сув, изолован и миран у
неветреном слоју конструкције,
конструкције, односно у шупљинама и порама
конструкције/
конструкције/материјала
сув ваздух је хигроскопан!!!
хигроскопан!!!

2. због различитих карактеристика понашања

сувих и влажних материјала
• степен влажности материјала утиче на
проводљивост материјала (топлотну,
топлотну, електро),
електро),
механичке карактеристике,....
карактеристике,....
10
3. због специфичности састава самог ваздуха
(сув ваздух и водена пара)
кисеоник O2 23%
азот N 75%
аргон Ar 1,3
угљен диоксид CO2 0,04
водоник H 0,001
остали гасови (Ne,
Ne, He, Kr, Xe)
Xe) мање од 1‰
• присуство водене паре последица:

последица:
• присуства воде свуда око нас
• чињенице да се испаравање воде врши на свим
температурама (на брзину испаравања утичу:
утичу: температура,
температура,
струјање ваздуха,
ваздуха, постојећа количина водене паре у ваздуху)
ваздуху)

За разматрање понашања материјала у односу
на ваздух и водену пару значајне су и
чињенице да је:
1. Садржај водене паре – променљив!!!
променљив!!!
• изван просторија – као део атмосферског ваздуха
• унутар просторија – у зависности од намене просторија
и активности у њима
2. Међусобни однос температуре и влажности
ваздуха је од значаја за осећај угодности у
неком простору - ваздушни и топлотни комфор!
комфор!
оптимално:
оптимално: t=20-
t=20-25oC
релативна влажност ваздуха 50-
50-60%
11
Значајне појаве које се везују за
присуство водене паре у ваздуху и /
или грађевинским конструкцијама:
1. Дифузија водене паре
2. Кондензација
Дифузија – процес у физици током којег се

материјал преноси из једног простора у други као
последица случајног кретања молекула = тежња
ка уједначавању концентрације материје на
читавом простору у којем се она налази.
налази.
Дифузија водене паре – појава кретања

молекула водене паре са места веће
концентрације ка месту мање
концентрације, са тежњом да она постане
равномерна.
12
Начини одвијања процеса дифузије
водене паре:
1. слободно
2. кроз порозне мембране
3. кроз слободну површину течности (појава
растварања гасова у течностима)

• уколико су паропропустљиви,
паропропустљиви, грађевински
материјали се понашају као порозне мембране
кретање водене паре кроз мембрану приликом

дифузије – од гушће ка ређој средини
ЈУС дефинише дифузију водене паре као

струјање водене паре кроз неки преградни
елемент или материјал услед разлике
концентрације водене паре,
паре, односно услед
разлике парцијалних притисака водене паре
13
у нашим климатским условима,

условима, карактеристична је
дифузија водене паре кроз елементе и материјале
спољног омотача објекта у зимским условима.
условима.
правац кретања молекула водене паре
(зими)
унутра споља
(II климатска зона)

зона)
пројектна температура +20оC пројектна температура -5оC
релативна влажност 60% релативна влажност 90%
парцијални притисак 1,402 KPa парцијални притисак 0,361 KPa
према стандарду, прорачун дифузије водене

паре врши се за спољашње грађевинске
преграде, као и за грађевинске преграде код
којих је разлика парцијалних притисака са обе
стране преграде већа од 500KPa
14
Параметри дифузије водене
паре
a. Qm - количина дифундоване водене паре
кроз неку површину A
δ ⋅ A ⋅ ∆ τ ⋅ ∆p Q ⋅d ⎡ kg ⎤
Q = односно δ = m
m d A ⋅ ∆τ ⋅ ∆p ⎣ m ⋅ h ⋅ KPa ⎥⎦
⎢
δ – коефицијент проводљивости водене паре

количина водене паре у kg која за један час
прође кроз материјал јединичне површине и
дебљине,
дебљине, ако је разлика у концентрацији паре
на различитим површинама материјала 1KPa

паре
b. φm - дифузијски проток или флукс водене паре
количина водене паре која у јединици времена
прође кроз неку површину (брзина дифузије)
дифузије)
ϕm = Q∆τ = ⎡⎢ kgh ⎤⎥
m
⎣ ⎦
c. gm (qm) – густина дифузијског протока

маса водене паре која се у јединици времена
дифундује у смеру управном на јединицу површине
φm ⎡ kg ⎤
gm (qm ) =
A ⎢⎣ m2 ⋅ h ⎥⎦
15
паре
d. ∆ – коефицијент пропустљивости водене паре
специфичан проток водене паре кроз неки елемент
дебљине d уколико постоји јединична разлика
парцијалних притисака са његових двеју страна
δ gm ⎡ kg ⎤
∆= = =⎢ 2
d ∆p ⎣ m ⋅ h ⋅ KPa ⎥⎦
отпор дифузији (аналогија са провођењем топлоте)

топлоте)
1 ∆p ⎡ m2 ⋅ h ⋅ KPa ⎤
= =⎢ ⎥
∆ gm ⎣ kg ⎦

паре
како је отпор прелаза водене паре веома мали,
мали,
занемарује се,
се, па је отпор дифузијскокм пролазу
једнак отпору дифузијске пропустљивости водене
паре
e. kD – коефицијент пролаза водене паре кроз

грађевински елемент
⎡ kg ⎤
kD = ∆ = ⎢ 2 ⎥
⎣ m ⋅ h ⋅ KPa ⎦
16
паре
f. коефицијент (фактор)
фактор) отпора дифузији водене
паре – µ
δz
µ=
δ
својство неког материјала!!!!
материјала!!!!
g. релативни (еквивалентни)
еквивалентни) дифузни отпор водене
паре = дебљина ваздушног слоја исте вредности
r = µ ⋅ d[m ]
отпора - r
својство конструкције!!!!
конструкције!!!!

Дифузија не изазива штетне последице
по грађевинске елементе и материјале
све док је смер дифузијског кретања
непроменљив (стационаран), осим
уколико није дошло до кондензације
водене паре.
Кондензација се јавља:
јавља:
•када је ваздух засићен а дође до даљег додавања
водене паре
•када се засићени ваздух охлади
17
Влажност ваздуха – појам и
параметри
Влажност ваздуха - количина воде у облику водене паре у
ваздуху која је увек условљена
температуром.
Параметри који дефинишу влажност ваздуха:

ваздуха:
парцијални притисак
апсолутна влажност m водене паре
p
влажност засићења M притисак засићења p’
Релативна влажност ваздуха – однос стварне количине
водене паре у 1m3 ваздуха.
ваздуха. m
ϕ= [%] = p' [%]
M p
Влажност ваздуха – појам и

параметри
Тачка росе - температура на којој одређена количина
водене паре представља влажност засићења.
засићења.
Однос између температуре и количине водене паре (њеног

парцијалног притиска)
притиска) је управо пропорционалан!!!
пропорционалан!!!
18
Последице дифузије у грађевинским
елементима и материјалима
У конкретном разматрању феномена
дифузије и њених последица,
последица, битно
утврдити:
утврдити: да ли ће до кондензације у неком
материјалу доћи,
доћи, односно,
односно, уколико до ње
дође,
дође, на којим се местима она јавља.
јавља.
(дефинисано стандардима и прорачунима JUS.U.J5.600 –

Технички услови за пројектовање и грађење зграда (1998),
(1998),
JUS.U.J5.520 – Прорачун дифузије водене паре у зградама
(1997))
Проблеми дифузије и кондензације водене

паре у директној спрези са
паропропустљивошћу материјала!!!
материјала!!!

стандард не дозвољава површинску
кондензацију за дате унутрашње пројектне
услове и услове у спољној средини
кондензација у унутрашњости конструкције

је дозвољена под условом да је:
време потребно за њено исушење мање од

допуштеног времена потребног за исушење
конструкције (према табели у стандарду)
стандарду)
укупна масена влажност мања од највеће
дозвољене влажности за материјал у коме је
настала кондензација
19
Неопходни кораци за утврђивање
постојања и места кондензације
унутар конструкције
1. утврдити релевантне податке за реалне
климатске услове и одговарајућу намену
објекта
Грађевинска климатска зона I II III
Спољашња температура 5 -5 -10
Спољашња релативна влажност 90 90 90
Број дана влажења 60 60 60
ti’= 20oC, i φi = 60%

2. одредити пад температуре кроз елемент
Ti − Te
∆Τ j = ⋅Rj
Rk
3. за сваку од дефинисаних температура,

утврдити притиске засићења (према
табели из стандарда)
20
4. полазећи од пројектних услова у погледу
унутрашњих и спољашњих температура и
релативне влажности ваздуха са једне и друге
стране омотача,
омотача, рачунски и графички утврдити
парцијални притисак кроз грађевински елемент
∆p ∆p
gm = n ∆p = pi − p e ∆p j = n
⋅ rj
∑r
1
j ∑r
1
5. израчунати вредности еквивалентне дебљине

ri = di ⋅ µi [m]

6. утврдити дијаграм дифузије
21
Карактеристични
случајеви појаве
дифузије у
грађевинским
конструкцијама:
1. без конденза у посматраном

елементу / конструкцији
2. конденз у равни
кондензације
3. конденз у зони кондензације

7. израчунати вредности дифузионог

протока водене паре gz
прорачун базиран на стационарној
дифузији кроз преграду при
дефинисаним граничним условима
случај 1
0,67 ⋅ 10 −6 ⋅ (pi − p e ) ⎡ kg ⎤
gz = ⎢ m2 ⋅ h ⎥
∑r ⎣ ⎦
22
случај 2
⎡ p − p ' p ' − p ⎤ ⎡ kg ⎤
gz = 0,67 ⋅ 10 −6 ⎢ i ' k − k " e ⎥ ⎢ 2 ⎥
⎣ r r ⎦⎣m ⋅ h ⎦

случај 3
⎡ pi − pk' 1 pk' 2 − p e ⎤ ⎡ kg ⎤
−6
gz = 0,67 ⋅ 10 ⎢ − ⎥
⎣ r
'
r " ⎦ ⎢⎣ m 2 ⋅ h ⎥⎦
0,67 x 10-6 - средња вредност

дифузионе константе за дифузију
водене паре кроз ваздух за
интервал од –20oC дo 30oC
23
8. у случају постојања кондензата (случајеви 2
и 3) израчунати масу кондензата по
јединици површине у току “z” дана
z = 60 дана према табели
g’z = gz x 24 x z [kg/m2]

9. израчунати масену влажност материјала
услед кондензације Xdif’ [%]
Xdif’= (gz’ x 100) / (dr x ρo) [%]
dr- рачунска дебљина преграде у коме се

кондензовала водена пара [m]
ρo- запреминска маса материјала слоја преграде у
исушеном стању [kg/m3]
24
дозвољене вредности засићености влагом:
укупна масена влажност материјала
X’uk = X‘r + X‘dif < X‘max
Xr’ просечна рачунска масена влажност
материјала према табели из стандарда
X‘max = X‘r + X‘dif,max
X‘dif,max = (qmax x 100) / (dr x ρo) [%]
qmax максимална дозвољена количина
кондензоване водене паре у конструкцији
на завршетку дифузије

dr
врста материјала dr - рачунска дебљина [m]
гас или пено бетон,
бетон, или бетон са лаким агрегатима 0,02
опека 0,05
остали материјали као дебљина датог материјала,
материјала,
али не веће од 0,07
qmax
карактеристичан случај qmax [kg/m2]
општи случај 1,0
кондензација на додирним површинама слојева 0,5
(један слој без могућности преузимања влаге)
влаге)
дрвене конструкције 0,05xdrxρ0
материјали на бази дрвета 0,03xdrxρ0
25
10. прорачунати густину дифузионог протока услед исушења
случај 1 – није било кондензата па нема исушења
случај 2
gI = 0,67 x 10-6 [(p
[(p’k - pi) / r’
r’ + (p
(p’k – p’e) / r”
r”] [kg/m2h]
случај 3
gI = gI,i + gI,e [kg/m2h]
gI,i = 0,67 x 10-6 x [(p

[(p’k – p1) / (r’
(r’ + 0,5 rz)] [kg/m2h]
gI,e = 0,67 x 10 x [(p
-6 [(p’k - pe) / ( 0,5 rz + r”
r”)] [kg/m2h]

11. прорачунати време потребног исушења
zi <= zidoz
zi = 1,3 g’z / (24 gi) [дан
[дан]]
дозвољено време исушења конструкције у данима
по грађевинским зонама
Климатска зона I II III
Дозвољено време исушења конструкције током 120 90 60

летњег раздобља
ti = te = 18oC, φi = φe = 65 %
26
Дифузија и кондензација водене паре
Могуће негативне последице
кондензације:
•паронепропусни површински
слојеви - површинска
кондензација, појава рошења
•паропропусни (порозни)
површински слојеви -
капиларно упијање, влажење,
појава буђи
•појава ‘видних спојница’ код
недовољно изолованих зиданих
конструкција
•смањење термоизолационих
карактеристика материјала

Могуће негативне последице
кондензације:
•оштећења паронепропусних
слојева фасаде
•оштећења слојева равног крова
27
Спречавање негативних последица дифузије /
Деловањем на:
на:
температуру - повећањем температуре унутрашњих површина
преграда
степен релативне влажности - ограничавањем испаравања или
интензивирањем проветравања
могућност дифузије водене паре - постављањем
паронепропусних слојева,
слојева, и контролом извођења водене паре
из конструкције

за наше климатске услове, као опште начело

за решавање проблема дифузије водене паре
код вишеслојних елемената важи да:
ОТПОР ПРОЛАЗУ ТОПЛОТЕ СВИХ СЛОЈЕВА

ТРЕБА ДА РАСТЕ ИДУЋИ ОД УНУТРА ПРЕМА
СПОЉА, А ДА ИСТОВРЕМЕНО ОТПОРИ
ДИФУЗИЈИ ВОДЕНЕ ПАРЕ ОПАДАЈУ ОД
УНУТРА ПРЕМА СПОЉА
28
Предавач:
доц. др.
школска 2006-
2006-07 год.
год.
1.Провера летње стабилности

2. Прорачун укупних топлотних губитака
зграде
Провера летње стабилности

провера летње стабилности

конструкције се своди на проверу
њених могућности у погледу
акумулације топлоте
1
у начелу, контрола протока топлотне
енергије кроз неку конструкцију се заснива
на 3 карактеристична механизма деловања:
рефлексија топлоте (карактеристика метала,
метала,
односно,
односно, материјала код којих преовлађује
зрачење као начин преношења топлоте – принцип
се заснива на правилном постављању металних
фолија у склопу конструкција)
конструкција)
отпор пролазу топлоте (принцип деловања
термоизолационих материјала)
материјала)
складиштење (акумулирање)
акумулирање) топлоте
(карактеристика масивних конструкција)
конструкција) –
значајно за адекватну топлотну стабилност

материјали великог термичког капацитета не

утичу само на повећање протока топлоте
него и на време када се оно дешава –
способност акумулације топлоте успорава
(одлаже) проток топлотне енергије!
за разлику од оваквих материјала, код

изолационих материјала и оних који
рефлектују топлоту, проток топлоте кроз
конструкцију је тренутан!
2
иако температурне
промене не показују
увек правилност и
цикличност у понашању
(отежано математичко
моделовање којим би се
добили прецизни
подаци и прорачуни),
прорачуни),
највећи број
метеоролошких промена
се може свести на 24
часа (дневни циклус)
циклус)

за масивну конструкцију
је карактеристично да ће
сваки слој материјала:
материјала:
прво апсорбовати део
топлоте чиме ће се
повећати температура
датог слоја,
слоја,
па тек онда даље пренети
топлоту на следећи слој
акумулирана топлота ће
се емитовати са знатним
временским помаком!!!!
помаком!!!!
3
корист од акумулације топлоте
се највише испољава у топлим и
сувим климатским условима
(велике температурне промене
дан-
дан-ноћ)
ноћ)
код вишеслојних конструкција

динамички ефекат не зависи
само од врсте и дебљине
материјала него и од њиховог
редоследа у конструкцији

југословенски стандарди којима се врши
провера летње стабилности
конструкције:
JUS.U.J5.530 – Прорачун фактора
пригушења и прорачун кашњења
осцилација температуре кроз спољашње
грађевинске преграде зграда у летњем
раздобљу
JUS.U.J5.600 – Технички услови за
пројектовање и грађење зграда (1998)
4
JUS.U.J5.530 – дефинише конкретне методе и услове прорачуна
карактеристичних параметара (ν, η)
услови прорачуна:
прорачуна:
фактор пригушења осцилације ν температуре изражава се односом
t em
ν=
t om
tem – амплитуда осцилације температуре спољашњег ваздуха
tom – амплитуда осцилације температуре на унутрашњој површини
преграде
у прорачун се не узимају у обзир слојеви преграде тањи од 0,02m

0,02m
(малтери,
малтери, премази,
премази, парне бране,...),
бране,...), сем ако се не ради о
термоизолационим материјалима чија је вредност коефицијента
топлотне проводљивости мања од 0,1 W/mK
за потребе овог стандарда се усваја:
усваја:
зидове: αi=8,0W/m2K; αe=11,5W/m2K
за зидове:
кровове: αi=6,0W/m2K; αe=11,5W/m2K
за кровове:

техника прорачуна:
прорачуна:
фактор пригушења осцилације температуре (начин прорачуна условљен
слојевитошћу конструкције)
једнослојна преграда ν = 0,9 ⋅

(S + αi ) ⋅ (α e + U) ⋅ e x
(S + U) ⋅ α e
S1 + α i S 2 + U1 α e + U2 x
двослојна преграда ν = 0,9 ⋅ ⋅ ⋅ ⋅e
S1 + U1 S 2 + U2 αe
S1 + α i S 2 + U1 S + Un−1 α e ⋅ Un x
ν = 0,9 ⋅ ⋅ ⋅⋅⋅ n ⋅ ⋅e
вишеслојна преграда S1 + U1 S 2 + U2 Sn + Un αe
n
∑D
j =1
1
x=
2
5
Dj – индекс топлотне инерције ј-тог слоја
преграде
D j = S 24 , j ⋅ R j
 W 
S 24 , j = 0,0085 λ j ⋅ ρ j ⋅ c j  2 
m K 
S24,ј
24,ј - упијање топлоте од стране материјала
конструкције током 24 часа

коефицијент упијања топлоте:
први слој (према просторији)
просторији)
D1>=1 U1=S1
R 1 ⋅ S12 + α1
D1<1 U1 =
1 + R1 + αi
други слој
D2>=1 U2=S2
D2<1 R ⋅ S 2 + U1
U2 = 2 2
1 + R 2 ⋅ U1
ј-ти слој
Dј>=1 Uј=Sј
Dј<1 R j ⋅ S 2j + U j−1
Uj =
1 + R j ⋅ U j−1
6
услови прорачуна:
прорачуна:
кашњење осцилације температуре η представља
временски интервал између тренутка појаве температурне
промене унутрашње површине преграде и тренутка појаве
промене температуре спољашњег ваздуха која је изазвала
промену на унутрашњој површини
прорачун кашњења осцилације температуре [h]
1  n
α1 Un 
η= 40,5 ⋅ ∑ D j − arctg + arctg 
15  j =1 α i + U1 ⋅ 2 Un + α e ⋅ 2 

JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека
конструкција треба да задовољи:
задовољи:
Грађевинска конструкција ν
најмање
Раван кров 25
Све спољашње грађевинске конструкције осим оних 15

оријентисаних према северу
Спољашње конструкције оријентисане према северу 10
7
задовољи:
Грађевинска конструкција η [h]
најмање
Равни кровови хладњача 14
Сви остали равни кровови 10
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према западу и 8

југозападу
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према југу и 7
југоистоку
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према истоку,
истоку, 6
североистоку и северозападу

задовољи:
ако је фактор пригушења осцилације температуре ν кровова

већи од 45, а ν зидова већи од 35, не постављају се захтеви
за η
за спољашње грађевинске конструкције које у саставу имају
вентилисани ваздушни слој или имају екран (заклон),
заклон), према
JUS U.J5.510,
U.J5.510, сем за случај сасвим слабо вентилисаних
конструкција,
конструкција, не постављају се захтеви у погледу фактора
пригушења осцилације температуре,
температуре, с тим да површинска
маса конструкције,
конструкције, без спољне облоге,
облоге, не сме бити мања од
100 kg/m2, у ком случају коефицијент пролаза топлоте k
мора бити мањи од 0,35 W/m2K
8
JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове
које нека конструкција треба да задовољи:
све остакљене површине (осим северне,
северне,
североисточне и северозападне оријентације)
оријентације) у
боравишним просторијама морају имати
нетранспарентну заштиту од директног сунчевог
зрачења у летњем периоду
дозвољена је заштита против сунчевог зрачења и
између стакала ако се уређај за засенчење
користи у зимско доба као део система за
природно грејање сунцем
Топлотни губици зграда
9
осим на нивоу провере термичких
карактеристика појединачних конструкција,
топлотна заштита зграда изискује и проверу на
нивоу читавог објекта за шта се узимају у
обзир укупни топлотни губици, који могу
бити:
трансмисиони (Φt)
вентилациони (Φv)

трансмисиони топлотни губици
губици који настају кондукцијом кроз

спољни омотач објекта (као последица
разлике у температури ваздуха споља-
унутра), а у случају конструкција које
садрже ваздушне слојеве, као и на месту
контакта конструкције са ваздухом, и као
последица конвекције
10
трансмисиони топлотни губици:
површински (Φtp)
линијски (Φtl)
тачкасти (Φtt)

површински топлотни
губици:
губици:
Φ tp = k p ⋅ A ⋅ ∆t
∆t = t i − t e
губици до којих долази кроз:
кроз:
спољне зидове
застакљене површине
равне или косе кровове над
грејаним простором и таванице
према негрејаним таванима
подове на тлу или подове
изнад негрејаних подрума
конструкције изнад отворених
пролаза (еркера)
еркера)
11
линијски топлотни
губици:
губици:
додатни топлотни губици до
којих долази на појединим
местима конструкције –
местима промене материјала,
материјала,
промене геометрије,
геометрије, на месту
склопа (углови,
углови, продори,
продори,
контакт са тлом,....)
тлом,....) – тамо
где постоје места
специфичних топлотних

губитака
формуле за израчунавање
Φ tl = k l ⋅ l ⋅ ∆t
различитих типова линијских
Φ tl = ∑ k l ⋅ l ⋅ ∆t
топлотних губитака дате у
JUS.U.J5.510

тачкасти топлотни губици:
губици који настају код трослојних конструкција
на местима где је термоизолациони слој пробијен
везним елементима који спајају конструктивни
слој са облогом
Φ tt = k t ⋅ n ⋅ ∆t
n – број веза
12
вредности тачкастих топлотних губитака:
губитака:
природа чепова или димензије попречног вредност kt у W/oK

веза пресека или ивице у
mm
чепови од армираног 40-
40-60 0,035
бетона
металне везе – округле 2-4 0,005
од галванизираног 5-8 0,007
челика 10-
10-15 0,010
округле од нерђајућег 2-4 0,0035
челика 5-8 0,006
10-
10-15 0,008

вентилациони губици
губици који настају због вентилације зграда која
се одвија у циљу обезбеђења чистог ваздуха или
из хигијенских разлога
у зависности од начина на који се вентилација
одвија (природна или вештачка),
вештачка), и вентилациони
губици могу бити:
бити:
природни (кроз прозоре и врата,

врата, вентилационе канала,
канала,
инфилтрацијом,
инфилтрацијом, кроз зазоре)
зазоре)
вештачки (код присилних система вентилације,

вентилације, помоћу
регенератора и рекуператора)
рекуператора)
13
Мере за обезбеђење ваздушног
комфора
потребе ваздушног комфора условљавају да буде
обезбеђен довољан број измена ваздуха
минимални захтев за чистим ваздухом дефинисан
бројем измена ваздуха на час
захтеви за изменом ваздуха у појединим просторијама (YU)
број измена на час за висине просторија
3.0 2.8 2.6 2.4
кухиње (за време кувања)
кувања) 15 25 30 30
купатила 4 7 8 8
оставе 10 20 25 30
собе за рад и боравак 3 4 4 5
спаваће собе 3 4 5 6
WC 4 5 7 9

вентилациони губици
предвиђа се да у затвореном стању столарије,

столарије,
зазори омогућавају 2 измене ваздуха на сат,
сат, при
потпритиску у посматраној просторији од 50 Pa
потребан број измена ваздуха условљен и

активностима које се одвијају у просторији,
просторији, бројем
људи итд.
итд.
уколико није могуће да се природном вентилацијом

обезбеди довољан број измена ваздуха на час,час,
прибегава се примени вештачке (присилне)
присилне)
вентилације или климатизације
14
Квалитет ваздуха
претерана заптивеност објекта може

довести до појаве тзв. синдрома
‘болесних зграда’ (Sick Building Syndrome)
последњих година у употреби особа/

особа/предмет емисија
је нова,
нова, релативна јединица,
јединица, особа која седи 1 olf
олф за мерење степена
загађења коју човек или страствени 25 olf-
olf-а
предмет врше у неком пушач
простору спортиста 30 olf-
olf-а
1 оlf – емисија загађивача
мермер 0,01 olf/
olf/m2
ваздуха (биоефлуената-
биоефлуената-
мириса)
мириса) коју производи тзв.
тзв. линолеум 0,2 olf/
olf/m2
‘просечна особа’
особа’, тј.
тј. одрасла
особа која седи,
седи, купа се 0.7 синтетичка 0,4 olf/
olf/m2
пута дневно и чија кожа има влакна
површину од 1.8 m2 гумена заптивка 0,6 olf/
olf/m2
15
концентрација загађења ваздуха зависи од извора
контаминације и његове распршености у простору а
као резултат вентилације!
вентилације!
изражава се у дециполима – степен загађења коју

производи ‘стандардна особа’
особа’(1 olf)
olf) када се простор
вентилира са 10 l/s незагађеног ваздуха
1 decipol = 0,1 olf/ (l/s)
деципол је мера непријатности у неком простору,

простору, а
не мера здравственог ризика!!!!!
ризика!!!!!
Дозвољени топлотни губици

зграда
концепт топлотне заштите зграда заснован на
принципу ограничавања топлотних губитака
(трансмисионих и вентилационих)
свака од карактеристичних група топлотних

губитака се посебно ограничава –
прекорачење топлотних губитака једне групе
се не може компензовати смањењем
топлотних губитака друге групе!!!!
16
Дозвољени трансмисиони
губици
могу се изражавати као:
као:
укупни дозвољени трансмисиони губици (површински,
површински,
линијски,
линијски, тачкасти)
тачкасти) φt [W] који се могу дешавати на омотачу
зграде,
зграде, односно на површинама које ограничавају грејани
простор
укупни дозвољени специфични трансмисиони губици

(површински,
површински, линијски,
линијски, тачкасти)
тачкасти) φvt [W] који се могу
дешавати на омотачу зграде,
зграде, односно на површинама које
ограничавају грејани простор,
простор, подељених са укупном
грејаном запремином унутар тих површина – трансмисиони
губици који се могу дозволити по јединици запремине
грејаног простора
φvt=(φ
=(φtp+ φtl+ φtt)/V
губици
у зависности од намене објекта, односно, од
режима грејања, JUS U.J5.600 дефинише
следеће критеријуме:
a. φvt=7+14fo
φvt=(φ
=(φtp+ φtl+ φtt)/V=7+14fo
стамбене зграде,
зграде, пословне и управне зграде,
зграде, школе и
библиотеке,
библиотеке, болнице и домови за стара лица,
лица, дечији
вртићи и обданишта,
обданишта, ресторани,
ресторани, хотели,
хотели, мотели и
интерни домови,
домови, индустријске зграде које се греју на
18оК и више,
више, и објекти мешовите намене који садрже
неку од поменутих намена
17
губици
у зависности од намене објекта,
објекта, односно,
односно, од
режима грејања,
грејања, JUS U.J5.600 дефинише следеће
критеријуме:
b. φvt=8+14fo
φvt=(φ
=(φtp+ φtl+ φtt)/V=8
)/V=8+14fo
индустријски објекти које се греју на температуре ниже од
18оК и спортски објекти који се најмање 3 месеца
годишње у години греју на температуру вишу од 18оК
c. ови захтеви се не односе на пливачке базене!
базене!
дозвољени трансмисиони губици

φt=φvt x V [W]
губици
претходна верзија стандарда JUS U.J5.600
садржала је и препоруку у циљу рационалнијег
коришћења енергије која ја је изостала у
актуелној верзији
a. φvt=5+10
+10fo
b. φvt=6+10
+10fo
18
Фактор облика зграде
fo - однос укупне површине омотача и запремине

A
fo =
V
укупна површина омотача грејаног простора подразумева:
подразумева:
спољне зидове (без застакљених површина прозора врата,
врата,
застакљених преграда)
преграда)
застакљене површине
равне или косе кровове над грејаним простором,
простором, односно,
односно,
таванице према негрејаним таванима
подове на тлу,
тлу, односно,
односно, подове изнад негрејаног подрума
конструкције изнад отворених пролаза или еркера,
еркера, као и
негрејаних простора
при прорачуну се узимају спољне

грађевинске мере објекта; за висину –
бруто висине спратова; за отворе –
зидарске мере
за прорачун запремине се узимају као

довољно тачне спољне грађевинске мере,
укључујући и конструкције зидова, подова,
подова и таваница
19
на вредност фактора облика зграде утичу:
облик објекта (лопта,

лопта, коцка,....)
коцка,....)
димензије објекта (вредност фактора облика за
исти облик габарита ће опадати са порастом
димензија)
димензија)
положај објекта у односу на суседе
(слободностојећи или уграђени објекти)
објекти)
Тип објекта Запремина [m3] Површина омотача Фактор облика

[m2] [m-1]
Слободностојећи објекат 216 1,20
Двојна кућа 180 186 1,03
Куће у низу 156 0,87
20
Линијски губици топлоте
јављају се у конструкцијама као последица

поремећаја стационарности топлотног
протока – на местима промене структуре
елемента конструкције, контакта са другом
конструкцијом и сл.
могу се разврстати на
4 карактеристичне
групе линијских
губитака:
губитака:
1. места везе
конструкције која чини
спољни омотач (како
зидови тако и кровови)
кровови)
са оквирима прозора,
прозора,
врата,
врата, застакљених
преграда,....
преграда,.... (15 типова
везе)
везе)
21
2. места на којима се
конструкција ломи под
углом,
углом, или две
различите
конструкције спајају
под углом (16 типова
везе)
везе)
3. места везе између

спољашњих и унутрашњих
грађевинских конструкција
(17 типова везе)
22
4. места везе грађевинских конструкција у
контакту са тлом (12 типова везе)

формуле за израчунавање линијских губитака
појединачних типова веза дате су у JUS U.J5.51
U.J5.510
0
како се код већине типова веза појављују две

конструкције на које се односи линијски губитак,
губитак,
линијски губитак се рачуна са двоструким
дужинама;
дужинама;
изузетак – линијски губици на контакту зида и оквира
прозора и врата,
врата, с обзиром да је,је, према атесту
произвођача,
произвођача, у коефицијент пролаза топлоте
прозора/
прозора/врата већ укључен линијски губитак који се
односи на њих
код одређених типова веза линијски губитак може

бити и нула – препорука код пројектовања детаља
23
Утврђивање укупних
топлотних губитака
након прорачуна појединачних конструкција,
линијских и тачкастих губитака, врши се
провера укупних топлотних губитака на нивоу
објекта;
стварни топлотни губици се множе са

припадајућим површинама и температурном
разликом и потом пореде са дозвољеним
трансмисионим губицима утврђеним на
основу фактора облика
стварни укупни трансмисиони губици:
губици:
ϕt = [∑ (k p ]
⋅ A p ) + ∑ (k l ⋅ L ) + ∑ (k t ⋅ n) ⋅ ∆t
стварни укупни специфични трансмисиони губици
ϕt
ϕ vt =
V
24
провера исправности конструкције се може вршити и
преко средњег коефицијента пролаза топлоте km
ϕ vt
k ≤
dop m
fo ⋅ ∆t
односно,
односно,
k z ⋅ A z + k pr ⋅ A pr + c ⋅ k s ⋅ A s + 0,5k p ⋅ A p + k sv ⋅ A sv
k =
stv m
A
коефицијенти:
коефицијенти: kz, kpr, ks, kp, ksv представљају средње
коефицијенте пролаза топлоте:
топлоте: зидова,
зидова, прозора,
прозора,
крова/
крова/таванице,
таванице, пода на тлу,
тлу, конструкције изнад пролаза
према формули:
формули:
k=
∑ (k p ⋅ A p ) + ∑ (k l ⋅ L ) + ∑ (k t ⋅ n)
A
Az, Apr, As, Ap, Aksv представљају припадајуће површине
зидова,
зидова, прозора,
прозора, крова/
крова/таванице,
таванице, пода на тлу,
тлу, конструкције
изнад пролаза;
пролаза;
А – укупна површина објекта
c – корективни коефицијент за кровове:
кровове:
1 за топле кровове
0,8 за хладне кровове
25
важећим прописима је предвиђено да се
губици рачунају по етажама како би се
потом израчунали укупни губици, као и по
карактеристичним просторијама (оним са
највећим специфичним губицима, односно,
оним које су по диспозицији највише
термички угрожене)
26
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE
doc.mr Aleksandar Rajčić
KORISNIK
april 2007. PRORAČ

PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠ
ZAŠTITE – doc.mr 2
Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
Kome je potreban PRORAČUN TOPLOTNE
ZAŠTITE ?
(Da li je potreban?)
PONUDJENI ODGOVORI:
1 - ARHITEKTAMA
2 - MAŠINSKIM INŽENJERIMA
3 - INVESTITORIMA
4 - IZVODJAČIMA
5 - ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE
6 - ISPORUČIOCU TOPLOTNE ENERGIJE -TOPLANI
7 - SVIMA
8 - NIKOME
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 1:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE je potreban
ARHITEKTAMA jer:
•Dobijaju povratnu informaciju o :

- strukturi
- materijalima i
- dimenzijama sklopova i u sklopovima
•Dobijaju verifikaciju ili ispravku onoga što su u projektu

predvideli, odnosno potvrdu da li je projekat u skladu sa
uslovima previdjenim STANDARDIMA.
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 2:
MAŠINSKIM INŽENJERIMA jer:
•Dobijaju ULAZNU informaciju o parametrima za proračun

TERMO-TEHNIČKIH instalacija za
- grejanje
- klimatitaciju
- provetravanje
Najvažniji parametar je USVOJENI KOEFICIJENAT

PROLAZA TOPLOTE za sve relevantne arhitektonsko-
gradjevinske pozicije
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 3:
INVESTITORIMA jer:
•SAVESNI INVESTITORI
Dobijaju POTVRDU da je projektant uradio svoj posao u

skladu sa regulativom.
Brinu o smanjenju troškova EKSPLOATACIJE objekta

(smanjenje energije potrebne za zagrevanji ili hladjenje)
•NESAVESNI INVESTITORI
- posluju pod motom - TAKE MONEY AND RUN
te im je u interesu minimiziranje troškova izrade projekta i
izgradnje, tako da o garanciji i eksploataciji ne brinu, i
ovaj proračun im nije potreban.
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 4:
IZVODJAČIMA jer:
•SAVESNI I STRUČNI IZVODJAČI
Dobijaju DIREKTIVNU DOKUMENTACIJU za izvodjenje
•NESAVESNIM I NESTRUČNIM IZVODJAČIMA proračun

nije potreban jer
- ne umeju da ga pročitaju
- ako i umeju da ga pročitaju, oni naravno znaju bolje
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 5:
ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE jer:
•SAVESNI I STRUČNI ORGANI (OPŠTINA, GRAD,

REPUBLIKA)
Proveravaju da li je tehnička dokumentacija KOMPLETNA

(NE PROVERAVA SE SADRŽINA)
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 6:
TOPLANI jer:
•SAVESNI službenici

(PROVERAVA SE SADRŽINA) i SINHONIZOVANA izmedju
proračuna topl. zaštite i projekta termotehničkih
instalacija.
•NESAVESNIM službenicima
on nije potreban jer su obično u dilu sa nesavesnim

projektantima
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 7:
SVIMA jer je:
- regulativom to OBAVEZUJUĆE
projektovanje i izvodjenje timski i multidisciplinarni
posao
- svako preuzima svoj deo ODGOVORNOSTI

arhitekta ima moralnu i profesionalnu obavezu da radi u
skladu sa propisima
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 8:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE nije potreban
NIKOME jer :
-varanje i lažiranje su naši (ne)profesionalni i (ne)nacionalni

izazovi.
- zakon, a naročito propisi i standardi su nepoznanica, a ono

što ne poznajemo ne primenjujemo
- posao se može ugovoriti za manje novca (nelojalna

konkurencija) koji se može podeliti na manje učesnika
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
TIMING
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
Kada se radi PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE ?
PONUDJENI ODGOVORI:
1 - U IDEJNOM PROJEKTU
2 - NA POČETKU GLAVNOG PROJEKTA
3 - NA KRAJU GLAVNOG PROJEKTA
4 - U IZVODJAČKOM PROJEKTU
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 1:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se NERADI u
IDEJNOM PROJEKTU jer:
Idejni projekat ne sadrži sve potrebne informacije,

ali se POČINJE SA PRIPREMAMA koje se odnose
na:
- definisanje vrsta materijala i približnih debljina

materijala u sklopovima
- definisanja struktura
- odredjivanja grejanih i negrejanih prostorija, i
režima grejanja
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 2:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se RADI NA
POČETKU GLAVNOG PROJEKTA jer je:
- neophodno ostvariti višesmernu komunikaciju

izmedju svih učesnika u projektu, u ovom slučaju
na relaciji PROJEKTANT ARHITEKTURE –
PROJEKTANT TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA
- specijalista koji se bavi proračunom je zapravo

direktni SARADNIK i SAVETNIK projektanta
arhitekture.
- projekat je dinamična i živa kategorija, podložna

izmenama i dopunama
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 3:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se NERADI NA
KRAJU GLAVNOG PROJEKTA jer :
- kada je projekat završen ili je u fazi kada su izmene

neostavarive, bilo kakav proračun, kalkulacija ili
dokaznica ne može izvršiti povratan uticaj na sadržinu
(suštinu) u projektu.
- obično predstavljaju pokriće sa ŠTIMOVANIM

REZULTATIMA
- je to signal da je projektant naišao na prepreku

(formalnu ili suštinsku) i traži nekoga da preuzme
njegovu NE(ODGOVORNOST)
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 4:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se RADI U
IZVODJAČKOM PROJEKTU jer :
- se dešava da se u izvodjenju promene strukture i

debljine sklopova ili vrste materijala, te je izvodjač
DUŽAN DA DOKAŽE KAKO SE PERFORMANSE NEĆE
POGORŠATI (poboljšanje je dozvoljeno)
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
INFORMACIJE
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Koji je nivo informacija koje se mogu očekivati u
sprezi PROJEKTANT ARHITEKTURE –
SPECIJALISTA ZA PRORAČUN TOPLOTNE
ZAŠTITE?
Ponudjeni odgovori:
1 - LOKALNE
2 - GLOBALNE
3 - NIKAKVE
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 1:
informacije su LOKALNE, jer:
- se odnose na pojedine delove (sklopove) u projektu,

što se provlači kroz grafičku dokumentaciju (osnove,
preseci, izgledi, detalji...) , kao i kroz tekstualnu
dokumentaciju (tehnički opisi, predmer...)
Napomena: PREDMER se radi nakon definisanja svih

sklopova, odnosno nakon njihove verifikacije kroz
proračun toplotne zaštite.
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 2:
informacije su GLOBALNE, jer:
- se pravilnom i pravovremenom saradnjom signalizira i

daje vremena projektantu arhitekture da izvrši
neophodene korekcije u cilju otklanjanja nedostataka,
ili podizanja kvaliteta, npr:
- pozicioniranje i veličina otvora (toplotni gubici ili dobici)
- detalja ugradnje prozora (toplotni mostovi)
- detalja veza konstrukcija (toplotni mostovi)
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 3:
informacije su NIKAKVE, samo ukoliko:
- se Proračun radi nakon završenog glavnog projekta,

da bi se zadovoljila neka forma (npr. revident
konstatuje da Proračun ne postoji u tehničkoj
dokumentaciji )
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
SRBIJA
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
O čemu se u suštini radi u ovom proračunu?
Ponudjeni odgovori:
1 - Proverava se kao se objekat ponaša ZIMI
2 - Proverava se kao se objekat ponaša LETI
3 - Proverava se koliko je objektu potrebno energije za
grejanje zimi i hladjenje leti
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 1:
U Proračunu se proverava se kao se objekat
ponaša ZIMI jer:
- U Srbiji je zima veći problem nego leto (više se

energije troši na grejanje nego na hladjenje)
- Građevinske štete zbog kondezacije vlage se dešavaju
zimi
Napomena:
- kriterijumi po pozicijama su niži u Srbiji nego u EU,
- u Srbiji je računska temperatura (npr.-18) značajno
niža od prosečne zimske temperature (npr.-5), što
praktično potire negativnosti prethodnog stava
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 2:
ponaša LETI jer:
- se proverava stabilnost konstrukcija u letnjem periodu

i vremenski pomak prolaza toplote (npr. u potkrovlju,
koje je inače najproblematičnija zona)
Napomena:
- JU - standardima nisu ustanovljene procedure za
računanje solarnih dobitaka (npr. kroz prozore)
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 3:
U Proračunu se NE PROVERAVA se koliko je
objektu potrebno energije za grejanje zimi i
hladjenje leti, jer:
- JU standardi su u tom pogledu nepotpuni

- ovde se problem prebacuje na projektante
termotehničkih instalacija
Napomena:
- EU - normama su ustanovljene procedure za računanje
svih vrsta energetskih gubitaka, ali i dobitaka (kako od
insolacije, tako i od uredjaja, opreme i ljudi)
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
SADRŽAJ
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Napomena:
- PRORAČUN KOJI JE U SKLADU SA JU-standardima nije
SIMULACIJA
- za SIMULACIJE se koriste napredni softverski paketi,

koji su u skladu sa EU normama, ili drugim inostranim
standardima
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
Koji je sadržaj u proračunu toplotne zaštite?
Odgovor:
1 – Tehnički opis
2 – Pregled sklopova u projektu
3 – Proračun relevantnih sklopova (zimski i letnji režim)
4 – Pregled i proračun linijskih i tačkastih veza (gubitaka)
5 – Bilans transmisionih gubitaka po sklopovima
6 – Provera transmisionih gubitaka na najugroženijim
lokacijama (prostorijama)
7 – Ukupan bilans u odnosu na geometrijske
karakteristike objekta
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Pregled sklopova u projektu
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Proračun relevantnih sklopova
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Pregled i proračun linijskih i tačkastih veza
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Pregled geometrijskih karakteristika sklopova
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Bilans transmisionih gubitaka po sklopovima
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Ukupan bilans u odnosu na geometrijske karakteristike objekta
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
GREŠKE
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
Koje su osnovne greške u proračunu toplotne
zaštite?
Odgovor:
1 – namerne
2 – greške nastale iz neznanja
3 – greške nastale zbog neadekvatnih i nepotpunih JU-
standarda
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 1:
Greške su namerne
Komentar:
Namerne greške se mogu okarakterisati kao štimovanje
rezultata, kako bi oni bili u granicama dozvoljenih.
Najčešće se manipuliše sa geometrijskim podacima

(dužine, površine, zapremine), jer se oni i najteže
proveravaju, a daju najveći prostor za manipulaciju.
Sem ovoga, često se pozicije koje su sporne ni ne

predstavljaju u elaboratu.
Najklasičniji oblik namerne greške je zamena elaborata.

april 2007. PRORAČ
Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 2:
Greške nastaju zbog neznanja
Komentar:
Pravilo je da specijalista koji se bavi ovom oblašću treba
dobro, odnosno dovoljno da poznaje standarde i propise,
i da izgovor o nepoznavanju ili dovoljnom nepoznavanju
materije u tom slučaju ne važi.
Činjenica je takodje, da se ovom oblašću ne bave samo

specijalisti, već i oni koji poseduju neki od softverskih
paketa. Medjutim, nijedan softver ne daje ispravne
rezultate ukoliko se u njega unesu netačni ili nepotpuni
podaci.
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
ODGOVOR 3:
Greške nastaju zbog neadekvatnih i nepotpunih
JU-standarda
Komentar:
Jedna od najčešćih grešaka se odnosi na definisanje
(odabir) tipova linijskih veza u interakciji dva ili tri
sklopa. Veze ponudjene u JU standardu su sa
arhitektonskog aspekta nepotpune, neke i sasvim
nelogične, što otvara prostor za značajne računske
manipulacije
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PREVAZILAŽENJE
GREŠAKA
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
Kako prevazići ili minimizirati greške?
Odgovori:
1 – Pravilnim izborom stručnih i obrazovanih saradnika
(posao obavljaju ljudi, a ne mašine)
2 – Pravovremenim uključivanjem saradnika u posao
3 – Ako je ljudski faktor minimiziran, neophodno je
projekat tretirati kao 3D objekat, što podrazumeva
pravljenje 3D softverskog modela, koji će služiti kao izvor
za prikupljanje geometrijskih parametara proračuna
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
NAJVEĆI GUBICI
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PITANJE:
Na kojim pozicijama se javljaju najveći gubici
(dobici) energije?
Odgovor:
1 – na svim zastakljenim (transparentnim) pozicijama
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
O KOM REDU VELIČINA SE
RADI ?
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Parametri iz proračuna toplotne zaštite (primeri iz prakse)
klim.
klim. ΣA- ΣV- ΣV/ A K Apr/ΣA % gubici
ID obj zona omotac grejano ΣA Km prozora prozora (%) prozora
204 hotel 1 5624.14 17423.61 3.10 0.59 667.46 1.5 11.87 30.40
203 hotel 1 5839.35 18910.81 3.24 0.71 673.56 1.5 11.53 24.27
202 hotel 1 11517.93 61440.75 5.33 0.71 2174.28 1.5 18.88 39.69
101 poslovna 2 1301.17 2416.55 1.86 0.70 163.27 2.5 12.55 45.04
103 skola 2 4390.27 13471.33 3.07 0.70 577.48 3.0 13.15 56.58
321 stambeni 2 1703.79 3472.23 2.04 0.74 166.78 2.8 9.79 37.11
98 stambena 1 2266.34 6287.64 2.77 1.07 474.78 2.9 20.95 56.95
97 stambena 1 1750.32 5761.00 3.29 1.16 376.4 2.9 21.50 57.51
99 stambena 2 2514.37 5550.00 2.21 0.76 336.66 2.6 13.39 42.43
81 stambena 2 2088.00 5808.70 2.78 0.85 250 2.8 11.97 36.30
80 stambena 2 1381.65 2612.00 1.89 0.65 144.18 2.8 10.44 37.39
90 kuca 2 814.60 1318.00 1.62 0.66 108.8 2.5 13.36 49.37
90 kuca 2 814.60 1318.00 1.62 0.66 108.8 2.5 13.36 49.37
199 kuca 2 488.87 1615.00 3.30 0.71 50.24 3.0 10.28 58.00
> Analiza je bazirana na višegodišnjem stručnom radu, a
ovde je tabelarno predstavljeno preko 41.000m2 površina
omotača objekata različitih namena, odnosno preko
146.000 m3 korisnog prostora
> Analizirani objekti nemaju veće fasadne površine u

staklu – zid zavese
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
> Dijapazon procentualnog učešća površine prozora u
površini omotača objekata je približno 10 – 20%
90
80
70
60
50
staklo
40
ostalo
30
20
10
0
% %
april 2007. PRORAČ
Aleksandar Rajč
Rajčić
> Procentualno učešće toplotnih gubitaka kroz prozore u
odnosu na toplotne gubitke kroz celokupni omotač
objekta je približno od 25 – 60%
80
70
60
50
40 staklo
30 ostalo
20
10
0
% %
april 2007. PRORAČ
Aleksandar Rajč
Rajčić
> Prozori sa uobičajenim koeficijentima prolaza toplote
(2.5 - 3 W/m2K) gravitiraju procentualnom učešću
toplotnih gubitaka od oko 50% u odnosu na toplotne
gubitke kroz celokupni omotač
50
45
40
35
30
25 staklo
20 ostalo
15
10
5
0
%
april 2007. PRORAČ
Aleksandar Rajč
Rajčić
> Prozori sa strožijim koeficijentima prolaza toplote (1.5
W/m2K) gravitiraju procentualnom učešću toplotnih
gubitaka od oko 30% u odnosu na toplotne gubitke kroz
celokupni omotač
70
60
50
40
staklo
30 ostalo
20
10
0
%
april 2007. PRORAČ
Aleksandar Rajč
Rajčić
DAKLE, RADI SE O REDU VELIČINA OD
30% - 60% , S TIM ŠTO SE MOŽE
KONSTATOVATI DA JE UOBIČAJENA
VREDNOST OKO 50% - ODNOSNO POLA
TOPLOTNIH TRANSMISIONIH GUBITAKA
SE ODNOSI NA PROZORE!
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
PROZOR ≠ STAKLO
100
PROZOR se sastoji od: 90
- rama 80
- krila 70
60
- stakla
50 staklo
40 ram i krilo
30
20
10
0
% %
PROCENTUALNA ZASTUPLJENOST
-netransparentnih delova (rama i krila) od 0 – 40%
-stakla od 60 – 100%
april 2007. PRORAČ
Aleksandar Rajč
Rajčić
ZNAČI, OD 30% - 50% , PROSEČNO
40% - TOPLOTNIH TRANSMISIONIH
GUBITAKA OBJEKATA SE ODNOSI
DIREKTNO NA STAKLA !
april 2007. PRORAČ

Aleksandar Rajč
Rajčić
Ciljevi ovoga kursa
Projektovanje građevinskih objekata je "kolektivni

sport" u kome učestvuju projektanti raznih struka,
među njima i akustičari.
AKUSTIKA U ARHITEKTURI
U formiranju objekta, učestvuju i neke egzaktne
struke koje moraju svojim rešenjima da
zadovoljavaju razme prirodne zakone.
I u akustici važe ograničavajući fizički zakoni koji se

ne mogu isključiti, i koji nameću određena
ograničenja.
Cilj kursa je da pruži informacije o tome kako da

arhitekte u svom radu: AKUSTIKA – nauka o zvuku
- prepoznaju akustičke probleme,
- sporazumevaju s akustičkim konsultantom koga
pozovu u svoj projektantski tim, Opšta definicija zvuka:
- prihvate dobra akustička rešenja spremni da ih
"plate" odustajanjem od nekih svojih prvobitnih – vremenski promenljivi mehanički
projektantskih zamisli poremećaj u elastičnoj sredini
- razumeju potrebu da se u konačnoj varijanti
projekta za sve uočene akustičke probleme nađu Subjektivistička definicija zvuka:
adekvatna rešenja.
– sve ono što registruje čulo sluha
Ovaj kurs treba da uvede studente u takav pristup
akustici.
NAUKE O ZEMLJI INŽENJERSVO

Zvuk je vremenski promenljivi mehanički
ELEKTROTEHNIKA
poremećaj u elastičnoj sredini OKEANOGRAFIJA
I TEHNOLOGIJA
FIZIKA MAŠINSTVO
ATMOSFERE PODVODNI ELEKTROAKUSTIKA
ZVUK I ULTRAZVUK
Zaključak - priroda zvuka je mehanička. ATMOSFERSKI
ZVUK BUKA
FIZIKA UDARI I ARHITEKTURA
TLA VIBRACIJE
Zbog toga je njegovo ponašanje pri prostiranju i u SEIZMICKI

TALASI FIZICKA AKUSTIKA
susretima sa fizičkim preprekama različito od MEDICINA BIOAKUSTIKA

MEHANIZMI ZRACENJA
ZVUKA
AKUSTIKA
PROSTORIJA
VIZUELENE
UMETNOSTI
kretanja elektromagnetskih talasa ili toplotnog
MUZICKE SKALE
zračenja. FIZIOLOGIJA
SLUŠANJE I INSTRUMENTI
PSIHOLOŠKA
AKUSTIKA KOMUNIKACIJE MUZIKA
Razumevanje mehaničke prirode zvuka značajno je PSIHOLOGIJA
za razumevanje problema u oblasti arhitektonske

akustike. GOVOR
NAUKE O ŽIVOTU UMETNOST
1
Arhitektonska akustika Teme kojima se bavi arhitektonska akustika mogu se
definisati kao "akustički kvalitet građevinskih objekata".
Arhitektura se može shvatiti kao delatnost koja se
bavi kvalitetom čovekovog okruženja.
STATIKA
Pojam kvaliteta čovekovog okruženja ima i svoju
akustičku dimenziju, određenu fiziološkim i OSVETLJENJE
estetskim zahtevima njegovog čula sluha. AKUSTIKA

KVALITET
GRAÐEVINSKOG
OBJEKTA
Tako je akustika, silom prilika, uvučena u sferu TERMIKA
stručnog rada arhitekata i jedna njena oblast nosi

naziv "ahitektonska akustika".
HIDROIZOLACIJA
Akustički kvalitet i akustički komfor

Broj nezavisnih parametara kojima se utvrđuje
akustički kvalitet nekog prostora u prvom redu zavisi
od njegove namene i zahteva čula sluha.
Akustički kvalitet je odlika prostora, odnosno
celine okruženja u kome se odvija život.
Ti paramatri mogu biti po svojoj fizičkoj prirodi
To je prilično kompleksan pojam koji se može dalje veoma različiti, ali im je zajedničko da su uslovljeni
razložiti na niz svojih elementarnih komponenti. načinom materijalizacije okruženja.
Akustički kvalitet direktno proizlazi iz fizioloških, Materijalizaciju okruženja gotovo u potpunosti

psiholoških i estetskih zahteva čovekovog čula definiše arhitektura.
sluha.
Proces percepcije zvuka fizicki (objektivni) auditorni (subjektivni)

prostor zvucnog polja prostor zvucne slike
X Q
fizicki domen anatomski i fizioloski domen psiholoski domen
g
centralni zvucna
zvucni uvo nervni
pritisak slika
sistem
g -1
2
ŽIVOTNA SREDINA
Mesto akustike između života i arhitekture

EKOLOGIJA KOMUNIKACIJE UMETNOST
-kvalitet
Postoji čitav lanac međusobnih veza između -zdravlje
-uznemiravanje -privatnost
-estetika
-cujnost
zvučnih pojava u čovekovom okruženju i arhitekture.
ZVUCNE POJAVE AKUSTICKE NORME

AKUSTICKE NORME I PREPORUKE
I PREPORUKE
ŽIVOTNA SREDINA AKUSTIKA ARHITEKTURA
AKUSTICKI KVALITET AKUSTICKE

KARAKTERISTIKE
NASELJA OBJEKTI KONSTRUKCIJE ENTERIJER
-zoniranje -organizacija -pregrade -materijali
-raspored -gabariti -vrata -konstrukcije
-orijentacija -instalacije -prozori -oblici
Akustika se može shvatiti kao jedan od interfejsa

između života i arhitekture.
AKUSTICKI KVALITET
BUKA – svaki neželjeni zvuk
3
ŽIVOTNA SREDINA

-zdravlje -kvalitet -estetika
-uznemiravanje -privatnost -cujnost

AKUSTICKI KVALITET
4
5
ŽIVOTNA SREDINA
Akustičke norme i preporuke

-zdravlje -kvalitet -estetika Standardi JUS i JUS ISO, serija "Akustika u
građevinarstvu
Pravilnici o dozvoljenim nivoima buke

Razne preporuke strukovnih organizacija

AKUSTICKI KVALITET
6
ŽIVOTNA SREDINA

-zdravlje -kvalitet -estetika

AKUSTICKI KVALITET
7
Evolucija živog sveta išla je tokovima koji nisu stvorili
AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 2 čas zaštitna sredstva čulu sluha protiv neželjenih pobuda,
kao što to imaju ostala čula.
Postoje samo dva načina da se čovek zaštiti od

neželjenih zvučnih pobuda:
ZVUČNA ZAŠTITA U
ZGRADAMA hpravilima ponašanja
to je zakonska regulativa kojom se sankcioniše
stvaranje zvukova za koje se može očekivati da će
biti štetni po ljude iz okoline
hmerama građevinske akustike

to su fizičke prepreke kojim se zvučna energija u
relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite
Pojavni oblici zvuka u zgradama - Kvantifikovanje zvuka u vazduhu

vazdušni i strukturni zvuk
Pojava zvuka u vazduhu podrazumeva varijacije
lokalnog pritiska.
p
po
VAZDUŠNI ZVUK
IZVOR
ZVUKA
t
STRUKTURNI ZVUK
Promene se dešavaju oko vrednosti stacionarnog
pritiska (atmosferski pritisak 100.000 Pa)
zvucni pritisak nivo zvuka

Nivo zvuka 120 dB
10 Pa
110 dB
Decibel je definisan kao relativna mera. Odnos dva 100 dB

pritiska u decibelima je: 1 Pa
90 dB
p
20log 1 80 dB
p2 0,1 Pa
70 dB
Nivo zvuka je, po definiciji: 60 dB
peff 50 dB
L = 20log [dB]
po 40 dB
30 dB
Referentna vrednost po je definisana standardom: 20 dB
10 dB
po = 2·10-5 Pa
2 10-5 Pa 0 dB
1
Oblici uticaja zvuka na čoveka spoljašnje
uvo
srednje
uvo
unutrašnje
uvo
centri u mozgu
mehanicki uticaj fiziološki uticaj psihološki uticaj

(>140 dB) (>90 dB) (svaki nezeljeni zvuk)
spoljašnje srednje unutrašnje Zvuk može biti štetan i pri veoma niskim nivoima ako
uvo centri u mozgu
uvo uvo
izaziva ometanje, skretanje pažnje, ili ako iritira.
Sa aspekta prakse u građevinskoj akustici psihološki
uticaj je centralna tema, jer diktira najstrožije
kriterijume.
Po međunarodno usvojenoj definiciji, buka je svaki Osnovno pitanje je: koliki je zvuka prihvatljivo, a da ne
neželjeni zvuk. uznemirava?
Status zvuka koji dobija oznaku "buka" ne zavisi od To je tema koja se naziva "akustička dilema"
vrednosti njegovog nivoa, nego od činjenice da li neko
na njega negativno reaguje.
100
usvojena vrednost
maksimalno dozvoljenog
nivoa buke
spoljašnje srednje unutrašnje

uvo centri u mozgu
uvo uvo

0
nivo zvuka (dBA)
Ljudske aktivnosti (stanovanje, rad, praćenje zvučnih U stambenim objektima boravišne prostorije su sobe
pojava) diktiraju uslove koje treba zadovoljiti. stana.
U poslovnim objektima boravišne prostorije su
Zbog toga je u građevinskoj akustici uveden pojam
kancelarije.
BORAVIŠNA PROSTORIJA Za boravišne prostorije standardom
JUS U.J6.201 utvrđeni su akustički kriterijumi koji
moraju biti zadovoljeni.
Pojam boravišne prostorije u zgradi označava prostor
gde je predviđeno duže zadržavanje ljudi ili obavljanje Sve druge prostorije u objektima:
nekih aktivnosti. • pomoćne prostorije,
• sanitarni čvorovi,
U delovima objekata gde nema dužeg boravka ljudi, ili
• komunikacije i slično
uopšte nije predviđen pristup ljudima, akustički kvalitet
se ne postavlja kao tema. nisu obuhvaćene akustičkim kriterijumima.
2
Kako zaustaviti zvuk u zgradi?
Zvučna zaštita jedne zgrade počiva na dva elementa:
Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi
• utvrđivanju šta su boravišne prostorije (predmet omogućava adekvatne intervencije u domenu
zaštite) zvučne zaštite.
• merama zvučne izolacije koje će obezbediti Osnovni način za zaustavljanje zvuka je
zadovoljenje kriterijuma u boravišnim prostorijama diskontinuitet sredine na putu njegovog prostiranja.
(sredstva zaštite)
Na diskontinuitetima dolazi do refleksije zvučnog
talasa, to jest do promene smera njegovog kretanja.
Diskontinuitet se kvantifikuje fizičkim osobinama

materijala medija:
• gustina materijala ρ (kg/m3) U zgradama se diskontinuiteti na putu prostranja
• brzina prostiranja zvuka c (m/s) zvuka javljaju kao:
ρ1c1 ρ2c2 • pregradne konstrukcije (diskontinuitet vazduh-
reflektovani talas
materijal pregrade)
• slojevi u pregradama (višeslojne pregrade)
upadni talas
• različiti materijali u konstrukciji
0 x
Proizvod ρc se naziva impedansa sredine.
Osnovni pojmovi koji definišu zvučnu izolaciju

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:
• zidovi
• tavanice
• prozori i vrata izolaciona moc
zvucni izvor
Diskontinuiteti u konstrukcijama su: izolovanost
• dilatacije
• fuge
• promene vrste materijala L1 L2
3
Rešavanje zvučne izolacije
Šema osnovnih puteva prolaska zvuka između dve
Osnovi korak u rešavanju zvučne izolacije je prostorije
utvrđivanje puteva kojim zvučna energija prolazi.
Zvuk između prostorija može prolaziti kroz

• pregrade
• otvore
• instalacije.
Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi

omogućava adekvatne intervencije u meri koja je
potrebna.
Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili prozor
Ilustracija mogućih
puteva prolaska
zvuka kroz strukturu
zgrade
Dvostruke pregrade kao povećavanje diskontinuiteta

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:
• zidovi
• tavanice
• prozori i vrata
Diskontinuiteti u konstrukcijama su:

• dilatacije
• fuge
• promene vrste materijala
4
22,5
Šematski prikaz principa ″soba u sobi″ kao
maksimum diskontinuiteta
min. vuna min. vuna

5 cm 5 cm
2x1,25 cm 2x1,25 cm
gips gips
1,25 cm
gips
tavanica
plafonska obloga
trajnoelasticni materijal
obloga stuba zidna obloga

zid od opeke
Izolaciona svojstva pregrada
Šematski prikaz podele zvučne energije pri prolasku

tavanica
kroz masivnu pregradu
širenje
Pa ref
tvrdo presovana celicni tipl
mineralna vuna 10 cm
celicni ploca 3-4 mm
gipsane ploce 3 x 12,5 mm

gumeni oslonac
kutijasti profil
Pa Pa tr
disipacija
5
širenje
Pa ref Zakon mase
Izolaciona moć jednostruke nasivne pregrade:
Pa Pa tr ⎛ ω ms ⎞
disipacija
R ≈ 20 log⎜⎜ ⎟⎟
⎝ 2ρ c ⎠
Patr ms – površinska masa pregrade (kg/m2).
Koeficijent transmisije: τ=
Pa
1
Izolaciona moć pregrade: R = 10 log [dB]
τ
Grafička predstava zakona mase Izolaciona moć pregrade od armiranog betona

80
Izolaciona moc R, dB 20 cm
70
15 cm
70
Izolaciona moc R, dB
10 cm
60
60
50
50
40
40
30 30
20 20
100 200 400 800 1600 3150 100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz
Standardna kriva
Izražavanje izolacione moći jednim brojem 80
U praksi je pogodno da se umesto krive izolacione 70
moći koristi pojednostavljen pokazatelj koji se

izražava jednim brojem. 60
To se postiže uvodeći pojam standardne krive koja 50
služi za poređenje sa krivom izolacione moći

pregrade. 40
30
20
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz
6
Izolaciona moc R, dB 70 Zaptivanje otvora
60 Svi otvori na pregradama predstavljaju puteve prolaska

zvuka.
50
trajnoelasticni kit
rozeta od L profila
40 cev
rozeta
trajno elasti~ni kit
zid kanala
30 mineralna vuna
20
10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz mineralna vuna trajno elasti~ni kit
7
8
Komunikacija zvukom
AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 3 čas
Zvuk može biti prenosilac informacija.
Kao takav, zvuk je sredstvo međuljudske komunikacije

i izražajno sredstvo umetnosti.
AKUSTIČKA OBRADA
PROSTORIJA Arhitektura ima ulogu da određuje okruženje u kome
se odvija komunikacija zvukom.
Taj njen uticaj se realizuje u domenu enterijera.
Zaključak - kvalitet komunikacije zvukom jedan je

od aspekata materijalizacije enterijera.
Akustički odziv prostorije Prostorija se posmatra kao jedan prenosni sistem čiji
je ulaz na mestu izvora zvuka, a izlaz na mestu
Pojam akustičkog odziva podrazumeva opis onoga prijemnika (slušalac ili mikrofon).
što stigne do slušaoca u datom okruženju
Najopštiji prikaz svakog prenosnog sistema, pa i
prostorije, je takozvani "impulsni odziv".
ulaz izlaz
(izvor zvuka) (slušalac)
prostorija
impulsni odziv
t
Impulsni odziv se dobija kada se na ulazu u sistem

emituje jedan impuls.
Eksperiment sa merenjem odziva u učionici

apsolutna vrednost amplitude
Tri primera impulsnih

odziva različitih prostorija
(demonstracija sa primenom merne opreme i

softvera za merenje) 0
vreme (s)
1,0
0 1,0 0 1,0
vreme (s) vreme (s)
1
Principijelni izgled impulsnog odziva prostorije
Principijelni izgled impulsnog odziva prostorije
prve refleksije
nivo (dB)
direktan zvuk
reverberacija
nivo (dB)
direktan zvuk
vreme
Prebacivanje slike u logaritamski domen (nivo) daje

linearni tok opadanja umesto eksponencijalnog vreme
Subjektivni zahtevi prema odzivu

prostorija
Čulo sluha "posmatra" zvučne događaje kroz jedan
vremenski prozor u kome integriše sve što stigne
nivo (dB)
direktan zvuk
Sve što se nalazi u takvom prozoru doživljava se kao

jedinstven zvučni doživljaj.
vreme period integracije period integracije
Svaki vremenski trenutak signala koji se emituje u

prostoriji vuče za sobom jedan ovakav "rep".
nivo (dB)
nivo (dB)
Ono što se čuje na izlazu je superpozicija svih tih

komponenti.
vreme
Uslovi koje impulsni odziv prostorije treba da Metode za kontrolu odziva prostorije -
zadovolji: akustička obrada
Prostor za govor - u vremenu integracije uva (oko Akustičko rešavanje enterijera, to jest akustička
50 ms) treba da stigne što više energije obrada, svodi se pri projektovanju na primenu raznih
Prostor za reprodukciju preko zvučnika - potrebno mera koje utiču na način kako se zvuk reflektuje i kako
je da posle direktnog zvuka stiže što manje energije putuje kroz prostoriju.
Prostorija za živu muziku – složeni zahtevi koji
To zahteva odgovarajuće intervencije na unutrašnjim
proizilaze iz domena estetike zvuka
površinama prostorije.
period integracije
izvor prijemnik
nivo (dB)
vreme
2
Da bi se podešavala struktura impulsnog odziva Postoje tri vrste akustičkih intervencija koje se uvode
prostorije, pri projektovanju se koriste odgovarajuće u prostorijama radi podešavanja njihovog odziva:
kombinacije intervencija u sledećim domenima:
- apsorpcioni materijali i konstrukcije
- izbor adekvatne veličine prostorije, - difuzori
- primena adekvatnih materijala, - reflektori.
- primena adekvatnih konstrukcija i
Apsorpcioni materijali i konstrukcije služe da
- primena adekvatnih geometrijskih oblika.
apsorbuju zvuk iz zvučnog polja.
Uobičajeno se misli da je akustička obrada samo Difuzori su konstrukcije koje imaju zadatak da kada ih
primena odgovarajućih materijala, ali je za kontrolu pogodi zvuk rasprše energiju na sve strane.
odziva potrebno podešavati i geometrijske osobine
prostora. Reflektori su dovoljno velike ravne površine koje pri
refleksiji namenski usmeravaju zvučnu energiju u
određenim smerovima.
Porozni materijali
zvucni talas
Idealizovani izgled
strukture poroznog
materijala
Na osnovu trenja koje se dešava između molekula Principijelni izgled frekvencijske zavisnosti
vazduha koji osciluju u porama i zidova materijala koeficijenta apsorpcije poroznih materijala
dolazi do pretvaranja mehaničke energije oscilovanja
u toplotu.
Efikasnost trošenja energije se izražava koeficijentom

apsorpcije α.
α = 0 - sva energija se reflektuje
α = 1 - sva energija se apsorbuje
0 frekvencija
3
Uticaj debljine i strukture poroznog materijala na Tepih debljine 1 cm na betonu
njegov koeficijent apsorpcije
1.2
1
1.1
1.0
0.9
0.8
koeficijent apsorpcije
0.7
debljina materijala
0.6
veca manja
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
0 frekvencija 63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)
Gajbice za jaja Mineralna vuna 2,5 cm na čvrstoj podlozi

1.2
1,2
1.1
1,1
1.0 3
1,0 30 kg/m
0.9
0,9
0.8 3
0,8 5 kg/m
0,7 0.7
0,6 0.6
0,5 0.5
0,4 0.4
0,3 0.3
0,2 0.2
0,1 0.1
0,0 0.0
125 250 500 1k 2k 4k 63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz) frekvencija (Hz)
Uticaj položaja materijala u odnosu na površinu Tvrda presovana mineralna vuna debljine 15 mm na
masivne pregrade odstojanju od zida
1.2
1.1 20 cm medjuprostor
1.0
0.9
brzina brzina
oscilovanja oscilovanja 0.8
0.7
0.6 40 cm medjuprostor
zid zid
0.5
λ/4 λ/4
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)
4
Ivični efekat
zvucno polje
apsorpcioni materijal
Akustički rezonatori
5
Relativna promena nivoa zvuka u jednom rezonatori
(kriva selektivnosti)
porozni
materijal
perforirana
ploca
Perforirana ploča 12,5 mm, 11% perforacije Primer materijala za akustičke rezonatore -
TOPAKUSTIK
1,2
1,1
1,0
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0,0
125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)
6
Koeficijent apsorpcije materijala TOPAKUSTIK
1,2
1,1
1,0
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0,0
125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)
Mehanički rezonatori Šper na različitim odstojanjima od zida, medjuprostor

popunjen vunom
1.2
1.1
1.0
12 cm
0.9
0.8
0.7
24 cm
mineralna 0.6
vuna
0.5
ploca
6 cm
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)
Šper na odstojanju 24 cm od zida, sa i bez vune u

međuprostoru
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
0.7
sa vunom
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1 bez vune
0.0
63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)
7
Relativni odnos tri vrste apsorbera Difuzori
Dijagram raspršavanja
8
9
Reflektori
10
11
GRAĐEVINSKA AKUSTIKA
BUILDING ACOUSTICS
Miomir Mijić
Elektrotehnički fakultet, Bulevar kralja Aleksandra 73, Beograd, SCG
Rezime: Kvalitet zvučne zaštite je jedna od komponenti ukupnog kvaliteta svakog građevinskog objekta. Ovaj
kvalitet je posledica postojanja zahteva koje nameće čovekovog čula sluha, i čija zaštita zahteva adekvatnu
materijalizaciju zgrada. U ovom članku su prikazani osnovni elementi zvučne zaštite: izolaciona svojstva
građevinskih pregrada, prozora i vrata, ali i akustički relevantni detalji u načinu rešavanja konstrukcije, vođenja
instalacija, itd. Prikazana je složenost puteva prolaska zvuka između prostorija koja čini da se zvučna zaštita u
nekim zgradama ne može svesti na rutinske proračune. Zvučna zaštita ima svoju ulogu u procesu projektovanja,
a obavezna je kontrola pri tehničkom prijemu, koja obuhvata proveru kvaliteta zvučne zaštite merenjem.
Ključne reči: građevinska akustika, zvučna izolacija, strukturna buka, zvučna zaštita
Abstract: Sound insulation is a component of general building quality. This characteristic is based on human
hearing mechanism, and its preservation needs appropriate building materialisation. This paper is concerned with
basic elements of sound insulation in buildings: insulation of partitions, doors and windows, and also details
relevant in noise reduction such as warious instalations. The structure of sound energy paths between rooms
influencing the sound insulation very complicated problem in some buildings. Sound insulation is important in
the designing stage, and its controling by measurements in new buildings is obligatory.
Keyword: building acoustics, sound insulation, impact noise, noise reduction
UVOD
Osnovna tema kojom se bavi građevinska akustika je akustički kvalitet građevinskih objekata,
što je jedna od komponenti njihovog ukupnog kvaliteta. Koliki će biti značaj ove komponente
kvaliteta određuju namena zgrade, odnosno njen unutrašnji sadržaj i okruženje u kome se ona
nalazi. U najraširenijem pojavnom obliku zgrada, u stambenim i poslovnim objektima,
akustički kvalitet je regulisan kriterijumima koji su definisani standardima. U složenim
tehnološkim objektima, kao što su to na primer radio i TV centri, razne vrste sala i slično,
akustički kvalitet je jedna od centralnih tema u procesu projektovanja i izvođenja radova. On
se definiše posebnim stručnim preporukama, standardima relevantnih strukovnih organizacija
ili na osnovu posebno definisanih zahteva korisnika.
Generano se može reći da boravak ljudi u objektu, odnosno zahtevani kvalitet
njihovog komfora, određuje značaj akustičke komponente kvaliteta zgrade. Ljudske
aktivnosti, bilo da je to stanovanje, rad ili praćenje nekih događaja, diktiraju uslove koje treba
zadovoljiti da bi se moglo govoriti o akustičkom kvalitetu. U delovima objekata gde nema
dužeg boravka ljudi, ili uopšte nije predviđen pristup ljudima, akustički kvalitet kao tema pri
projektovanju i građenju zgrada se ne razmatra. Zbog toga je u građevinskoj akustici uveden
pojam boravišne prostorije da bi se označili prostori gde je predviđeno duže zadržavanje ljudi.
U stambenim prostorima to su sobe stana, a u poslovnim objektima boravišne prostorije su
kancelarije. Za takve prostorije su utvrđeni akustički kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni.
Sve druge prostorije u objektima (razne pomoćne prostorije, sanitarni čvorovi, komunikacije i
slično) nisu obuhvaćene akustičkim kriterijumima.
Specifičnost građevinske akustike je u tome što čovekovo prisustvo u objektu,
odnosno njegovo čulo sluha, u inženjerski rad pri projektovanju i izgradnji građevinskih
objekata uvodi neke netehničke pojmove koji postaju osnovni kriterijum u radu. Tako se pri
definisanju građevinskog objekta kriterijumi zasnivaju na pojavama kao što su: skretanje
pažnje zvukom, potrebna tišina neophodna za san, ometanje zvukovima pri radu koji zahteva
koncentraciju, ometanje govorne komunikacije i degradacija razumljivosti govora ometajućim
zvukovima, i slično.
U tom smislu značajno je napomenuti da je čovek u svim prilikama okružen nekim
zvukovima, samo što u mnogim okolnostima nije svestan toga. Oni su uglavnom relativno
niskog nivoa energije, a postoji i pojava da se na određene vrste zvukova uvo može naviknuti
tako da ih praktično ne registruje. Svi takvi zvukovi koji stalno okružuju čoveka nazivaju se
ambijentalna buka. Međutim, ambijentalna buka je ono što određuje šta će se u datim
okolnostima čuti, a šta ne. Zvuci koji svojom energijom utonu ispod nivoa ambijentalne buke
za čoveka su nečujni. Smanjenjem ambijentalne buke isti zvukovi će postati čujni. U
ekstremno tihim ambijentima ljudski govor se može čuti i na velikim rastojanjuma, preko sto
metara. Sa druge strane, na gradskim ulicama zbog saobraćajne buke razgovor i na malom
rastojanju može biti otežan.
Akustički kvalitet nekog građevinskog objekta podrazumeva zadovoljenost svih
specifičnih zahteva čula sluha ljudi koji borave u njemu. Osnovna tema pri tome je
ambijentalna buka u delovima objekta gde boravi čovek, koja potiče od svih zvučnih izvora u
okruženju. Budući da je akustički kvalitet relativno širok pojam, u oblasti građevinske
akustike uveden je uži pojam koji se naziva akustički komfor. On podrazumeva zadovoljenost
skupa elemenata akustičkog kvaliteta koji neposredno utiču na kvalitet i ugodnost boravka
čoveka u radnim ili stambenim prostorijama.
Akustički kvalitet kao tema građevinske fizike novija je od ostalih, klasičnih tema
građevinarstva. U našoj zemlji je 1967. objavljen dokument pod naslovom ″Pravilnik o
minimalnim tehničkim uslovima za izgradnju stanova″ (Službeni list SFRJ broj 45 iz 1967.
godine), što obeležava početak formalne obaveze projektanata i graditelja. Danas je ta
obaveza ustanovljena serijom standarda JUS pod zajedničkim naslovom ″Akustika u
građevinarstvu″. U novije vreme neki do njih formirani su prevođenjem odgovarajućih ISO
standarda i nose oznaku JUS ISO.
Praksa je pokazala da se u građevinarstvu od svih fizičkih fenomena koji se mogu
prepoznati u okviru jednog građevinskog objekta najmanje znanja ima o zvuku, odnosno
zvučnim pojavama značajnim za akustički kvalitet. Kao rezultat toga, priroda zvuka i principi
zvučne zaštite bremeniti su raznim pogrešnim interpretacijama, predrasudama, zabludama.
Zbog toga se prikaz osnovnih principa građevinske fizike mora zasnivati na objašnjenu
osnovnih pojmova o zvuku i prikazu šireg konteksta u kome se rešavaju problemi zvučne
zaštite.
1. OSNOVNI POJMOVI FIZIKE ZVUČNOG POLJA
Definicija zvuka glasi: zvuk je svaka vremenski promenljiva deformacija u elastičnoj sredini.
Ovo je značajno jer implicitno podrazumeva za građevinsku fiziku važnu činjenicu da je zvuk
mehanička talasna pojava. Pojam zvučne energije samo je drugi naziv za mehaničku energiju
oscilovanja čestica materijala koje su nekim spoljašnjim dejstvom izvedene iz svog
ravnotežnog položaja koji zauzimaju u mikrosredini strukture materijala. Sticajem okolnosti
čovek raspolaže čulom koje je osetljivo upravo na takvu fizičku pobudu iz vazduha. Budući
da je pojava zvuka golim okom nevidljiva, njegova mehanička priroda uglavnom nije šire
poznata. Međutim, razumevanje te činjenice veoma je značajno za pravilno sagledavanje
akustičkih pojava, posebno u oblasti zvučne izolacije.
1.1 Pojavni oblici zvuka

Zvuk može postojati u svim sredinama. Najznačajnija je njegova pojava u vazduhu, jer je to
čovekova životna sredina i čulo sluha radi u vazduhu, ali je takođe značajna njegova pojava u
građevinskim materijalima. Zbog toga se u građevinskoj fizici uvodi podela na vazdušni i
strukturni zvuk. Njihov smisao je ilustrovan na slici 1. Strukturni zvuk nastaje direktno
pobudom čvrstog materijala, što u građevinarstvu znači strukture objekta, a vazdušni zvuk
nastaje u vazduhu. Isti zvučni izvor može istovremeno stvarati obe komponente zvuka. Primer
za to su razne mašine koje zvukom istovremeno pobuđuju i podlogu ispod sebe i okolni
vazduh.
VAZDUŠNI ZVUK
Slika 1 - Ilustracija uz definiciju

vazdušnog i strukturnog zvuka.
IZVOR
ZVUKA
STRUKTURNI ZVUK
Zvučno polje je pojam koji označava prostor u kome postoji zvuk. Struktura zvučnog
polja može biti jednostavna, na primer kada se kroz neki prostor kreće samo jedan talas, ali i
veoma složena, kao na primer u prostorijama ili u zidovima. Stanje zvučnog polja u takvim
složenim okolnostima u bilo kojoj tački prostora rezultanta je mnoštva talasnih komponenti
koje prolaze kroz tačku u kojoj se posmatra polje, nailazeći pri tome iz raznih pravaca.
U vazdušnoj sredini, ali i u ostalim fluidima, osnovna mera stanja u zvučnom polju je
zvučni pritisak. On predstavlja brzo kolebanje vrednosti pritiska oko srednje vrednosti koja je
jednaka stalno prisutnom atmosferskom pritisku. Pritisak se izražava u Paskalima (Pa).
Zvukovi kojima je čovek okružen podrazumevaju relativno mali zvučni pritisak u odnosu na
veličinu atmosferskog pritiska, i uglavnom su reda delova Paskala (atmosferski pritisak je
105 Pa). Najtiši zvuk koji uvo može čuti je čak reda veličine 10-5 Pa. U čvrstim telima pojava
zvuka je složenija, pa je i njegovo kvantifikovanje složenije nego u vazduhu. Može se
definisati parametrima kretanja čestica materije pri pojavi zvuka (brzina oscilovanja,
ubrzanje).
Zbog činjenice da ljudsko uvo, kao i sva druga čula, ima logaritamsku karakteristiku
odziva na pobudu (Veber-Fehnerov zakon), u akustici je za izražavanje stanja zvučnog polja u
fluidima uvedena veličina koja u svojoj definiciji ima logaritam. Ova veličina se naziva nivo
zvuka (često nazivan nivo zvučnog pritiska, u anglosaksonskoj literaturi SPL - sound pressure
level). Nivo zvuka se izražava u decibelima (dB). Referentna vrednost nivoa zvuka u
vazduhu, koja odgovara nivou zvuka 0 dB, usvojena je svojevremeno konvencijom. Sa tako
definisanom skalom tihi zvukovi u životnoj sredini su reda veličine 20-30 dB, normalan govor
je nivoa 60-70 dB, a veoma glasni zvukovi (npr. glasna muzika) ima nivoe 90-110 dB, pa i
više.
Za potrebe merenja i ocenjivanja nivoa zvukova u čovekovom okruženju uvedena je
korekcija koja ima za cilj da simulira nelinearnosti mehanizma percepcije čovekovog uva.
Iako je rad čula sluha u svakom pogledu veoma složen i nestacionaran, za praktične potrebe ta
simulacija je utvrđena jednostavnom frekvencijskom korekcijom koja je po svojoj prirodi
bliska frekvencijskoj karakteristici slušanja. Ostvaruje se jednim filtrom koji se uključuje
ispred mernog instrumenta kojim se meri nivo zvuka. Taj filtar je konvencijom dobio oznaku
″A″ filtar, pa se tako dobijeni podaci o nivou zvuka izražavaju u jedinicama koje se nazivaju
dBA (čita se ″decibeli a″).
Zvuk je talasna pojava. To znači da njegovo generisanje, prostiranje i interakcija sa
preprekama podležu poznatim talasnim zakonima. Međutim, u mnogim okolnostima, posebno
u oblasti građevinske akustike, moguće je zanemariti njegovu talasnu prirodu i posmatrati ga
samo preko energetskog stanja medija. To u mnogome pojednostavljuje analizu i predikciju,
ali zahteva stalnu pozornost jer uvek ostaju okolnosti kada se zvuk mora posmatrati i kao talas
(slično je, na primer, u optici gde se uobičajeno primenjuje geometrijski model za opisivanje
većine pojava iz prakse, ali se ipak za neke fenomene, poput difrakcije, svetlost mora
posmatrati kao talas).
Prostiranje zvuka kroz homogenu sredinu podleže određenim fizičkim zakonima.
Njihovo poznavanje omogućava predikciju stanja polja na poznatom rastojanju od zvučnog
izvora, pa čak i u prostorima složenijih konfiguracija kao što su sobe. Međutim, procesi koji
se dešavaju pri prelasku zvučne energije iz jedne sredine u drugu, na primer iz vazduha u
čvrste građevinske materijale i nazad ili iz jedne vrste građevinskog materijala u drugi,
relativno su složeni i ne mogu se uvek jednostavno analitički modelovati. Pojave na
diskontinuitetima kada zvuk prelazi između dve sredine različitih fizičkih svojstava
predstavljaju najloženije teme građevinske fizike. Istovremeno, takve pojave predstavljaju
osnov zvučne zaštite u zgradama.
Veličina diskontinuiteta sredine kroz koju se prostire zvuk relevantna je za definisanje
dela energije koja će preći iz jednog materijala u drugi. Osnovni parametar čija promena u
akustici označava diskontinuitet sredine je gustina ρ (kg/m3). Prelazak zvučne energije iz
jedne sredine u drugu manje je efikasan što je razlika u njihovim gustinama veća.
1.2 Zašto akustika u građevinarstvu?

Interesantni su početni razlozi zbog kojih se uopšte razmatra akustika u građevinarstvu. U
centru te inženjerske oblasti je čovekovo čulo sluha. Činjenica je da zvuk predstavlja fizičku
pojavu, ali je on istovremeno i stimilus čula sluha. Tako je uvo povod, ali i mera stvari u
građevinskoj akustici.
spoljašnje srednje unutrašnje

uvo centri u mozgu
uvo uvo

Slika 2 - Oblici uticaja zvuka na čoveka
Zvuk je značajna pojava u životu čoveka jer predstavlja sredstvo komunikacije.
Međutim, zvuk može imati i štetno dejstvo, pri čemu ta šteta može biti različita. Evolucija
živog sveta je išla tokovima koji nisu stvorili ugrađena zaštitna sredstva čulu sluha protiv
prejakih pobuda, kao što to imaju ostala čula. Na slici 2 šematski je prikazana struktura čula
sluha i mogući oblici delovanja zvukova na njega. Vidi se da negativan uticaj može biti kroz
mehanička oštećenja, koja nastaju na pokretnim delovima u spoljašnjem i srednjem uvu pri
veoma visokim nivoima pobude. Dugotrajno dejstvo relativno visokih nivoa zvuka može
izazvati trajne fiziološke promene u unutrašnjem uvu. Najzad, neželjeni zvukovi koje čulo
sluha registruje može ostvarivati razne psihološke uticaje. Bez obzira na poznate pojave
štetnosti jakih zvukova, može se reći da je sa aspekta građevinske akustike psihološki uticaj
centralna tema, jer on može biti štetan po čoveka i pri veoma niskim nivoima zvuka ako
izaziva ometanje, skretane pažnje, ili ako iritira.
Specifičnosti psihološkog dejstva zvuka u akustiku kao inženjersku oblast uvodi neke
specifične psihološke kategorije. Iz toga proizilazi i pojam buke. Po međunarodno usvojenoj
definiciji buka je svaki neželjeni zvuk. Ovde je značajno da se uvodi kategorija željenog i
neželjenog zvuka da bi se merila štetnost, što dalje znači da je samo neki zvuk buka. Status
zvuka koji dobija oznaku buke ne zavisi od apsolutne vrednosti njegovog nivoa, nego od
činjenice da li on nekog ometa. Paradigma tog pojma je poznata scena iz crtanih filmova kada
glavni junak ne može da spava zato što voda kaplje iz česme. U apsolutnim fizičkim merama
zvuk vode koja kaplje je ekstremno niskog nivoa, ali ako nekoga ometa, i to je buka. Iz istih
razloga ne može se reći da je buka zvuk enormno visokog nivo kakav se može čuti u
diskotekama ili na rok koncertima. Šta više, publika plaća da bi ga slušala. Ova dva primera
najbolje pokazuju suštinu problema sa kojim se susreće građevinska akustika koja treba da
obezbedi da zvukovi koji normalno nastaju tokom eksploatacije objekta nikoga u njemu ne
uznemiravaju. Taj zahtev može biti manje ili više složen u zavisnosti od toga u kakvim
okolnostima su oni koji mogu biti uznemireni, i koliko su moćni izvori zvuka koji rade u
objektu.
Budući da je priroda čoveku uskratila mogućnost zaštite od neželjenih zvukova, u
savremenom životu postoje samo dva načina da se čovek zaštiti: pravilima ponašanja,
odnosno zakonskom regulativom kojom će se sankcionisati stvaranje zvukova za koje se
može očekivati da će biti štetni po druge, i raznim merama građevinske akustike kojim se
zvučna energija u relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite. Na taj način
građevinska akustika postaje značajan oslonac na kome počiva komfor ljudi u stambenim i
poslovnim objektima.
2. ELEMENTI ZVUČNE ZAŠTITE U ZGRADAMA
Sa akustičkog aspekta posmatrano, zgrade predstavljaju jasno omeđenu zapreminu prostora u

kome se relativno izmešano pojavljuju razni zvučni izvori, neposredno upravljani ljudima ili
koji rade samostalno kao deo tehnoloških sistema, i drugih ljudi koji istovremeno zahtevaju
određeni komfor i ne žele da budu ometani ili uznemiravani njihovim zvucima.
Koegzistencija ovako različitih sadržaja u istoj zgradi tema je građevinske akustike.
Rešavanje problema njihovog zajedničkog smeštaja u zgradi nužno mora imati dva
paralelna puta koja zajedno vode ka rešenju: administrativna kontrola upotrebe zvučnih izvora
i adekvatna materijalizacija zgrada. Inženjerski zadatak u građevinskoj fizici je da u zadatim
okvirima administrativne kontrole obezbedi minimalno potrebnu materijalizaciju
građevinskog objekta koja će na dovoljan način rešiti istovremeno prisustvo zvučnih izvora i
ljudi koji ne žele da budu ugroženi bukom. Pojam ″dovoljnog načina″ definisan je
standardima ili može biti posebno zahtevan od strane investitora kroz projektni zadatak. Ovde
posebno treba staviti akcenat na ″minimalno potrebnu″ materijalizaciju, jer je zvučna zaštita i
finansijska tema. Akustičke intervencije koje daleko premašuju nivo potrebnog u datim
okolnostima predstavljaju razbacivanje novca investitora.
Tako sagledan zadatak inženjera u oblasti građevinske akustike bio bi veoma
polivalentan, često i ne uvek sasvim jasan, pa su zbog toga uvedeni neki postulati koji treba
da zvučnu zaštitu građevinskih objekata učine rešivom. To su:
- kategorizacija prostorija po bučnosti,
- numerički kriterijumi za maksimalno dozvoljeni nivo buke u prostorijama i
- numerički kriterijumi za akustički kvalitet pregradnih konstrukcija između
standardnih prostorija.
Oni su zapisani u odgovarajućim standardima i pravilnicima [1,5,7,8] i postavljaju sistem u
okviru koga se pristupa rešavanju projektantskih zadataka u oblasti građevinske akustike.
2.1 Definicije pojmova kojima se izražava zvučna zaštita

Osnovna fizička veličina na kojoj se zasniva zvučna zaštita je izolovanost. To je, po definiciji,
razlika nivoa zvuka u dve susedne prostorije: jedne u kojoj nastaje zvuk i druge koja se od tog
zvuka štiti. Ako se predpostavi da je u prostoriji sa izvorom nivo zvuka L1 (dB) a u susednoj
L2 (dB), onda je izolovanost, po definiciji:
D (dB) = L1 - L2 (1)
Tražena vrednost izolovanosti između dve susedne prostorije ostvaruje se adekvatnim

akustičkim kvalitetom pregrada koje ih razdvajaju.
Fizička karakteristika pregrade koja pokazuje njenu sposobnost da zadrži zvučnu
energiju naziva se izolaciona moć. I ova veličina se izražava u decibelima, a način kako je
fizički definisana pokazan je u narednom poglavlju. Smisao pojmova izolovanosti i izolacione
moći prikazan je šematski na slici 3.
izolaciona moc
zvucni izvor
izolovanost Slika 3 - Osnovni pojmovi koji
definišu problem zvučne izolacije
L1 L2
2.2 Akustička podela prostora u zgradama

Zadatak građevinske akustike, kako je ovde definisan, u sebi implicitno podrazumeva da
unutar jednog građevinskog objekta postoje prostorije koje se međusobno razlikuju po
akustičkim uslovima. Načelno se svi prostori u jednoj zgradi mogu podeliti na tri kategorije:
- prostorije koje sadrže jače izvore zvuka,
- prostorije u kojima se nalaze sadržaji osetljivi na buku i kojima treba obezbediti
odgovarajuću zaštitu od buke iz okruženja i
- neutralne prostorije koje ne sadrže izvore buke, ali istovremeno u njima nije
predviđen duži boravak ljudi.
Takva klasifikacija prostorija uvodi u zgrade posebne linije podele, koje su principijelno
slične linijama razdvajanja protivpožarnih zona ili u termici zone grejanih i negrejanih
prostora. To su ravni po kojima se razdvajaju prostorije u kojima u nekim trenutcima mogu
vladati visoki nivoi zvuka i prostorije koje se moraju štititi od njih. Razlika akustičkih linija
razdvajanja u jednom građevinskom objektu u odnosu na razdvajanja koja uvode druge
oblasti građevinske fizike je u njihovoj prostornoj gustini i složenosti. Na primer, ravni
razdvajanja u stambenim objektima idu duž svih granica između stanova, između stanova i
komunikacionih prostora, i slično. Tako zvučna zaštita stvara složenu prostornu mrežu
akustičkih granica u zgradi koja moraju biti adekvatno materijalizovane.
Treba napomenuti da rešenje zvučne zaštite, odnosno adekvatno razdvajanje bučnih
prostorija i prostora koje se akustički štite, nije samo pitanje materijalizacije u objektu.
Početak rešavanja ne nalazi se u okvirima građevinske fizike već u organizaciji prostora,
odnosno u arhitekturi. Adekvatna unutrašnja organizacija prostora u zgradi sa aspekta
akustike treba da obezbediti dovoljnu udaljenost prostorija u kojima se nalaze jaki izvori buke
i prostorija u kojima se nalaze sadržaji osetljivi na buku. Građevinska fizika rešava ono što se
nije moglo postići organizacijom u zadatim uslovima.
2.3 Kategorizacija prostorija po bučnosti

Da bi se potrebe u zvučnoj zaštiti mogle svesti u tehnički rešive okvire, normativima je
uvedena kategorizacija prostorija prema mogućoj jačini zvučnih izvora u njima [1]. Tako su
uvedene tri kategorije prostorija:
- obične prostorije,
- bučne (pogonske ili poslovne) prostorije i
- vrlo bučne prostorije.
Podela među njima je izvršena prema vrednostima nivoima buke koja se može javljati kao
posledica aktivnosti u prostoriji. Buka se u ovoj podeli posmatra preko srednje vrednosti
njene energije u petnaestominutnim vremenskim intervalima.
Obične prostorije su one u kojima tako posmatrana vrednost nivoa buke ne prelazi
70 dBA. U standarnim objektima, ako nije posebno naznačeno, pregrade između prostorija se
svojim izolacionim svojstvima dimenzionišu za takve očekivane nivoe zvuka u njima, a stvar
je zakona i kućnog reda da se ispoštuje takav akustički status stanova i drugih boravišnih
prostora. Na osnovu toga su definisane prihvatljive strukture tavanica i zidova između
boravišnih prostorija susednih stanova, kancelarija i sličnih boravišnih prostorija.
Kategoriju bučnih prostorija čine one u kojima se može očekivati da na isti način
definisani nivo zvuka premašuje 70 dBA, ali ne prelazi 85 dBA. Vrlo bučne prostorije su one
u kojima vrednost nivo zvuka u pojedinim periodima premašuje 85 dBA.
Ovakva podela prostorija otklanja moguću disperziju u načinima rešavanja zvučne
izolacije i na izvestan način kvantuje akustičke mere prema ove tri definisane kategorije
prostorija. Tokom projektovanja neke zgrade, na početku rešavanja zvučne zaštite, neophodno
je utvrditi podelu svih prostorija prema navedenim kategorijama i rešenja prilagoditi njihovim
prostornim odnosima.
2.4 Kriterijumi za dozvoljeni nivo buke

Osim kategorizacije prostorija u kojima se očekuju izvori buke, druga strana iste teme je
definsanje dozvoljenog nivoa buke u prostorijama iz kategorije onih koje treba štititi. Te
vrednosti, izražene u dBA, pitanje su konvencije, odnosno zakonskih odredbi, i utvrđene su
odgovarajućim pravilnicima [7,8]. U stambenim i poslovnim objektima one su utvrđene za
boravišne prostorije stana, gde je potrebno zadovoljiti uslove za odmor ljudi, i za kancelarije
gde se zahteva koncentracija pri radu i komuniciranje govorom. Postoje utvrđene vrednosti i
za boravišne prostorije u drugim vrstama objekata (hoteli, domovi, bolnice itd.). Značajno je
da se maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke definišu samo za boravišne prostorije, u
kojima je moguć duži boravak ljudi. Zakonske odredbe ne definišu dozvoljeni nivo buke u
pomoćnim prostorijama, komunikacionim prostorima, sanitarnim čvorovima i sličnim
delovima zgrada.
Ovde treba razjasniti malo poznatu činjenicu o načinu kako su usvojene numeričke
vrednosti koje su proglašene maksimalno dozvoljenim za buku u pojedinim vrstama
prostorija. Kao što je na samom početku definisano, buka je svaki neželjeni zvuk koji svojom
neželjenošću izaziva ometanje, dekoncentraciju ili nelagodnost. Međutim, ljudska populacija
u svim aspektima uvek podrazumeva ogromnu disperziju u osobinama, pa se to odnosi i na
pitanje osećanja ugroženosti zvukom.
Zaštita od buke se ne bavi svođenjem neželjenih zvukova iz okruženja na nivo
nečujnosti. To bi inženjerski i finansijski često bio gotovo nemoguć zadatak. Taj zadatak je
definisan kao svođenje zvukova iz okruženja na nivo kada mogu biti čujni, ali su preslabi da
bi skretali pažnju, pa time prestaje i uznemiravanje. Međutim, vrednost nivoa kada će se to
dogoditi u istim okolnostima varira od osobe do osobe, što otvara pitanje koliko je dovoljno
smanjiti nivo buke da prestane uznemiravanje. To je složeno pitanje koje se u literaturi naziva
″akustička dilema″.
100
usvojena vrednost
maksimalno dozvoljenog
nivoa buke Slika 4 - Principijelni izgled krive koja
definiše akustičku dilemu. Deo
populacije osećaće ugrožavanje bukom
čak i kada je važeći kriterijum
zadovoljen.
0
nivo zvuka (dBA)
Akustička dilema se može opisati krivom čiji je principijelni izgled prikazan na slici 4.
Povećavanje nivoa ambijentalne buke u čovekovom okruženju izaziva povećanje procenta
onih koji će se osećati ugroženim. Usvajanje kriterijuma za maksimalno dozvoljeni nivo buke
pri kome ni jedna osoba ne bi bila ugrožena nije racionalno, a često ni moguće. Zbog toga sve
postojeće norme za buku imaju vrednosti pri kojima se očekuje da će procenat ugroženih biti
manji od neke unapred zadate granice, što se određuje procenom realno ostvarivih dometa
(5%, 10% ili slično). Postojanje akustičke dileme, ilustrovane dijagramom sa slike 4, značajno
je u građevinskoj akustici jer objašnjava da se zvučnom zaštitom ne teži nečujnosti zvukova iz
okruženja, već njihovom svođenju u prihvatljive okvire za najveći deo populacije.
2.5 Kriterijumi za akustički kvalitet pregradnih konstrukcija

Podela prostorija po bučnosti omogućila je pojednostavljenje zadatka pri rešavanju zvučne
zaštite u zgradama. Broj mogućih slučajeva sučeljavanja prostorija različitog akustičkog
statusa takvom podelom je sveden na relativno mali broj mogućih varijanti, što je omogućilo
da se za svaki takav slučaj sučeljavanja definiše minimalno potreban akustički kvalitet
pregrada koje ih razdvajaju. Tako je, na primer, ustanovljena minimalno potrebna izolaciona
moć zida između bučne prostorije i boraviče prostorije stana, između dve boravišne prostorije,
itd. Jednom izračunate potrebne minimalne vrednosti izolacione moći zapisane su kao
kriterijum, pa se u projektovanju samo utvrđuje zadovoljenost tih zahteva.
Ovi kriterijumi su definsani standardnom JUS U.J6.201. U njemu su za standardne
vrste objekata, kao što su stambeni, stambeno-poslovni, poslovni, hoteli, restorani, škole,
bolnice, itd, tabelarno pobrojani mogući prostorni dodiri prostorija iz različitih akustičkih
kategorija po bučnosti, i za njih definisana minimalna potrebna izolarciona svojstva koja se
zahtevaju. Takav dokument je postao osnov za akustičko projektovanje zgrada.
3. PRINCIPI REŠAVANJA ZVUČNE ZAŠTITE
Osnovi postupak u svođenju izolovanosti neke dve prostorije na zadatu vrednost je

utvrđivanje svih puteva kojim zvučna energija prolazi između njih. Samo potpuno
sagledavanje kuda zvuk sve prolazi omogućava adekvatne intervencije u meri koja je
potrebna. Mnoge greške u rešavanju zvučne zaštite bile su posledica pogrešno sagledanog
značaja pojedinih putanja energije.
3.1 Putevi prolaska zvuka u građevinskim objektima

Kada se razmatra izolovanost dve susedne prostorije uobičajeno se razmišlja o prolasku zvuka
kroz zid (ili tavanicu) koji ih deli. Međutim, putevi prolaska zvučne energije iz jedne
prostorije u drugu uvek su složeniji i šematski su ilustrovani na slici 5.
Zvučni izvor stvara polje u vazdušnom prostoru sobe. Energija iz vazduha pogađa sve
unutrašnje površine, pa jedan njen mali deo prelazi u materijal zidova, plafona i poda.
Dospevši u građevinski materijal zvuk nastavlja da se kreće ograničen samo eventualnim
diskontinuitetima u njemu. Ove putanje su šematski prikazane na slici 5. Kroz građevinski
materijal zvučna energija dospeva do unutrašnjih površina susedne prostorije, gde će jedan
mali deo tako dospele energije biti izračen u njen vazdušni prostor.
Prolazak zvuka između prostorija mimo pregradnog zida naziva se bočno provođenje.
Nivo zvuka u drugoj prostoriji posledica je onoga što prolazi direktno kroz pregradu koja
odvaja dve prostorije i bočnog provođenja. Značaj bočnog provođenja u ukupnoj izolovanosti
prostorija funkcija je vrste materijala od kojih su napravljeni zidovi i tavanice. Postoje
okolnosti kada je njegov doprinos relativno veliki i limitirajući za postizanje veće izolacije.
Slika 5 - Šema puteva

prolaska zvuka između dve
prostorije
Složenost puteva kojim zvučna energija prolazi između delova zgrade omogućava da
se zvuk iz neke prostorije, ako okolnosti dozvoljavaju, može čuti dijagonalno, ili na
udaljenosti od nekoliko spratova. Ovi slučajevi su šematski ilustrovani na slici 6. Slabljenje
zvučne energije pri prolasku kroz materijal konstrukcije zavisi samo od diskontinuiteta na tim
putevima. U zgradama čija je konstrukcija od monolitnog betona, betonske vertikale praktično
nemaju nikakvih diskontinuiteta u svojoj strukturi, pa se u takvim zgradama pojavljuju
okolnosti da se zvuk nekih izvora može čuti i na udaljenosti od nekoliko etaža.
Stvaranje diskontinuiteta je jedna od mera ukupne zvučne zaštite u zgradama. U tom
smislu primenjuju se rešenja kao što su dilatacije u kontrukciji, odvajanje pregradnih zidova
od tavanice (gde je to moguće), i slične mere. U najzahtevnijim slučajevima zvučne zaštite,
kakvi su radijski i TV studiji, primenjuje se i rešenje koja se naziva ″soba u sobi″ ili ″kutija u
kutiji″. Ovaj princip je šematski prikazan na slici 7. Prostorija koja se štiti, najčešće je to
studio, potpuno je odvojena od ostatka konstrukcije, postavljena na elastičnim osloncima. To
je u tehničkom smislu i najviše što se u izolaciji može postići građevinskim merama.
Slika 6 - Šematski prikaz mogućih puteva

prolaska zvuka kroz strukturu zgrade
Slika 7 - Šematski prikaz principa

″soba u sobi″ kao mera zvučne zaštite
koja unosi potpuni diskontinuitet u
strukturu objekta
3.2 Principi smanjenja prodora zvuka

Osnovni način zaštite od vazdušnog zvuka u zgradama su pregrade. Pregrade su zidovi,
tavanice, kao i njihovi delovi koji se otvaraju - prozori i vrata. Kada energija nošena zvučnim
talasom iz prostorije pogodi neku pregradu proces prelaska energije iz vazduha u materijal od
koga je ona napravljena zavisi od fizičke prirode pregrade. U tom smislu može se uvesti
izvesna klasifikacija mogućih pregrada po mehanizmima provođenja zvučne energije kroz
njih. U građevinskoj akustici se definišu monolitne pregrade, napravljene od fizički
ujednačene supstance (takvi su svi zidovi od klasičnih građevinskih materijala, betonske
tavanice i slično), dvostruke pregrade, sendvič konstrukcije, itd.
Priroda fizičkih procesa pri kretanju zvučne energije kroz prostor čini da postoji
značajna neprilagođenost između zvučnog polju u vazduhu i u čvrstim materijalima od kojih
se izrađuju pregrade. Zbog toga na graničnim površine pregrade samo mali deo energije može
da pređe iz vazduha u materijal od koga je napravljena i stvori zvučno polje u njoj. Podela
energije u procesu prelaska iz vazduha u pregradu šematski je prikazana na slici 8. Najveći
deo energije se reflektuje i vraća nazad u prostor kao reflektovani talas.
širenje
Pa ref
Slika 8 - Šematski prikaz podele zvučne
energije pri prolasku kroz masivnu
pregradu: Pa - upadna snaga, Pa ref -
snaga reflektovanog talasa, Pa tr -
zvučna snaga koja je prošla kroz
Pa Pa tr pregradu
disipacija
Interesantno je da ovoj tački nastaje značajna podela akustike u arhitekturi i

građevinarstvu. Oblast koja se naziva prostorna akustika (često se koristi i izraz akustika
prostorija) bavi se kvalitetom zvučnog polja u prostorijama i načinima njegovog podešavanja
prema zadatim kriterijumima. Sa aspekta prikaza na slici 8, prostorna akustika se bavi samo
onim delom energije koja se reflektuje od pregrade i nastavlja svoje kretanje kroz prostor.
Oblast zvučne zaštite, što je glavna tema građevinske akustike, bavi se sudbinom onog dela
energije koji je dospeo u materijal pregrade.
Osnovni pokazatelj koji određuje odnos dela energije koji će se reflektovati i dela koji
će preći u materijal pregrade je fizički diskontinuitet na graničnoj ravni površine zida. Gustina
vazduha ρ je oko 1,2 kg/m3, a gustina standardnih građevinskih materijala je reda veličine
103 kg/m3. To znači da je veličina dikontinuiteta gustine približno tri reda veličine. U
izražavanju diskontinuiteta i njegovih posledica u akustici je uveden jedan zbirni pokazatelj
koji se naziva karakteristična impedansa sredine i koja je, po definiciji, proizvod ρc, gde je c
brzina prostiranja zvuka. Postoje razlike i u brzini prostiraja zvučnog talasa u vazduhu i u
građevinskim materijalima, u kojima je vrednost brzine veća za jedan red veličine.
Sudbina tog malog procenta energije koja dospeva u materijal pregrade može se
razdvojiti. Jedan deo te energije će se prostirati duž pregrade, u smislu kako je to
predstavljeno na slikama 5 i 6, jedan deo će se usled disipativnih procesa u materijalu
pretvoriti u toplotu, što znači da će nestati iz zvučnog polja, i najzad jedan deo energije će
preći u vazduh sa druge strane. Ovaj odnos je ilustrovan na slici 8.
3.3 Akustički kvalitet pregrade

Osnovna osobina neke pregrade sa aspekta njenog akustičkog kvaliteta je funkcija odnosa
zvučne snage koja pogađa njenu površinu (Pa sa slike 8) i snage koju zrači njena suprotna
površina u prostor iza pregrade (Patr sa slike 8). Fizička veličina koja pokazuje njihov odnos
naziva se koeficijent transmisije τ i on je, po definiciji:
Patr
τ= (2)
Pa
Realne pregrade imaju koeficijent transmisije koji je veoma mali. I kod najlošijih vrata koja se
mogu sresti vrednost τ je manja od 0,1. Pregrade kakve se javljaju između stanova imaju
koeficijent transmisije koji je manji od 10-5.
S obzirom na pogodnost svođenja svih pokazatelja zvučnog polja na logaritamsku
skalu, i za koeficijent transmisije je u praksi uvedena odgovarajuća logaritamska veličina koja
se naziva izolaciona moć. Ona je po definiciji:
1
R = 10 log [dB] (3)
τ
Izolaciona moć je karakteristika pregrada koja se koristi u svakodnevnoj praksi za njihovo
opisivanje sa aspekta zvučne izolacije. Realne pregrade imaju izolacionu moć koja se kreće
od 20-30 dB kod veoma lakih pregrada, običnih vrata i sličnih konstrukcija, do 50-60 dB kod
masivnih zidova. U retkim okolnostima (TV studiji, zidovi veoma bučnih prostorija i slično)
zahtevaju se pregrade čija je izolaciona moć veća od 60 dB. Izolaciona moć je veličina koja se
može meriti. Procedure takvog merenja su definisane standardima, a merenje se može vršiti u
laboratorijskim uslovima ili u izgrađenom objektu.
Fizički procesi u pregradama čine da je vrednost izolacione moći zavisna od
frekvencije. To znači da se ona može potpuno definisati samo dijagramom ili vrednostima
datim tabelarno. Zavisnost od frekvencije može se iskazati izrazom:
R ∝ log( f ms ) (4)
odnosno R je srazmerno logaritmu frekvencije i površinske mase ms (kg/m2). Kao posledica

toga, izolaciona moć svake pregrade ima manje vrednosti na niskim frekvencijama, a veće na
visokim. Takva priroda izolacione moći ilustrovana je na slici 9 prikazom laboratorijskog
rezultata merenja pregrade od armiranog betona debljine 16 cm. Vidi se monotono rastući tok
u opseg frekvencija od 100 Hz do 3150 Hz, što predstavlja standardni opseg u kome se
razmatraju izolaciona svojstva pregrada u zgradama.
Relacija (4) između izolacione moći i mase pregrade utvrđuje još jednu značajnu
činjenicu. Sposobnost pregrade da zadrži zvučnu energiju direktno je srazmerna njenoj masi.
Takav odnos se naziva ″zakon mase″ i predstavlja jedan od osnovnih fizičkih zakona koji
deluju u oblasti izolacije od zvuka. Logaritamski odnos u definiciji uslovljava da
udvostručavanje povrinske mase pregrade prouzrokuje povećavanje vrednosti izolacione moći
za 6 dB.
Iz toga proizilaze neki zaključci veoma važni za građevinsku akustiku. Prvo,
nemoguće je postići veliku vrednost izolacione moći pregradama koje su veoma lagane.
Izolacija se ″plaća″ masom. Drugo, povećavanje izolacione moći neke postojeće pregrade ne
može se ostvariti nanošenjem na nju nekih laganih materijala, premaza, folija i slično.
Povećanje mase jednog standardnog zida koje se time ostvaruje je zanemarljivo, pa je
zanemarljiva i promena vrednosti njegove izolacione moći. Potreba za dovoljnim masama
dalje vodi ka činjenici da se za ostvarivanje većih vrednosti izolacionih moći, odnosno većih
izolovanosti između prostorija zahteva i izvesna debljina pregrada. Može se reći da se za
potrebe zvučne izolacije mora obezbediti dovoljno prostora u objektu za smeštaj pregrada
dovoljne širine.
70
60
50
Slika 9 - Izmerena izolaciona moć

40
pregrade od armiranog betona debljine
16 cm (punom linijom izvučena je
standardna kriva za ocenu jednobrojne
vrednosti izolacione moći)
30
20
10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz
3.4 Izražavanje izolacione moći pregrade jednim brojem

Na slici 9 je pokazan potpuni prikaz izolacione moći jedne građevinske pregrade, ali je jasno
da dijagram, kao takav, nije uvek pogodan za kvantifikovanje stanja, a pogotovo za poređenje
akustičkog kvaliteta više različitih pregrada. Da bi se taj problem prevazišao, definisana je
procedura kojom se iz svakog dijagrama izolacione moći neke pregrade može izvesti
jednobrojna vrednost u decibelima koja odslikava stanje izolacije. Ovakav podatak se naziva
merodavna vrednost izolacione moći posmatrane pregrade. Naziv potiče od činjenice da je
takva vrednost merodavna za upoređivanje sa raznim kriterijumima i za ocenu stanja u
građevinskim objektima.
Za utvrđivanje vrednosti merodavne izolacione moći posebno je definisana takozvana
standardna kriva izolacione moći. Ova kriva je prikazana punom linijom na slici 9. U
standardu JUS ISO 717 utvrđena je matematička procedura kojom se vrši poređenje dve krive
i na osnovu toga određuje merodavna vrednost. Izolaciona moć koja bi se približno poklapala
sa standardnom krivom imala bi merodavnu vrednost oko 52 dB.
Svi kriterijumi u standardu JUS U.J6.201 utvrđeni su navođenjem minimalno
potrebnih merodavnih vrednosti na pojedinim pozicijama u objektu. Samo za proračune
koristi se dijagram da bi se pokazao izolacioni efekat neke pregrade. Sve druge informacije o
njima zasnivaju se samo na ovakvoj jednobrojnoj vrednosti.
4. PRINCIPI ZAŠTITE OD STRUKTURNOG ZVUKA
Slika 1 pokazuje da strukturni zvuk nastaje neposredno u građevinskom materijalu koji čini
strukturu objekta. Ovakva pobuda se u praksi može javiti na dva načina:
- lokalnom pobudom u jednoj tački i
- uniformno raspoređenom pobudom na većim površinama.
Lokalna pobuda se javlja na mestima gde radi uređaj sa obrtnim mašinama, kao što su pumpe,
kompresori, ventilatori i slično. Njihova pojava u zgradama uvodi pobudu udarnim zvukom u
tačkama oslonaca. Raspoređena pobuda se javlja svuda gde su moguće neke ljudske
aktivnosti. Koračanje po podu, pomeranje stolice, padanje predmeta sa stola na pod, udari
vrata i slične, sasvim uobičajene pojave iz života predstavljaju generatore zvučne energije
udarnog tipa na mestima dodira čvrstih tela sa građevinskim materijalom. Uobičajeno mesto
nastanka takve pobude su podovi. Statistički najčešći pojavni oblik strukturnog zvuka u
zgradama je takozvani ″udarni zvuk″. Njegov najčešći oblik je takozvani ″zvuk koraka″, koji
nastaje neposredno u materijalu poda.
4.1Principi smanjenja pobude strukturnim zvukom

Strukturni zvuk nastaje delovanjem spoljašnje sile na građevinski materijal pregrada, koja
unosi dinamičku pobudu širokog spektra frekvencija. Zaštita od ovakvih zvučnih pojava
moguća je povećavanjem izolacionih moći pregrada duž kojih se prostire zvučna energija
kroz zgradu, ali je efikasna zaštita moguća samo delovanjem na samom mestu nastanka tog
zvuka. Sve druge mere na putevima prostiranja imaju manju efikasnost.
Princip zaštite na mestu nastanka strukturnog zvuka ilustrovan je na slici 10. On se
principijelno zasniva na umetanju na putu pobude jednog mehaničkog sistema koji se sastoji
od mase i elastičnosti. Ta dva elementa čine jedan mehanički filtar, odnoso mehaničko
oscilatorno kolo, koji deluje na putu prenosa od tačke dejstva pobudne sile F1 do podloge.
Sila F2 koja deluje na podlogu razlikuje se od sile F1 za uticaj tog filtra. S obzirom da je u
pitanju zvučna zaštita koja štiti čovekovo čulo sluha, od značaja je njegov uticaj u oblasti
frekvencija gde su te promene čujne.
F1
masa
Slika 10 - Ilustracija principa smanjenja
pobude građevinske konstrukcije strukturnim
elasticnost zvukom.
podloga
F2
Svaki mehanički sistem, odnosno filtar, poput onoga sa slike 10, ima svoju rezonantnu
frekvenciju. Ona je određena veličinom mase i elastičnosti. Smanjenje prenosa sile se postiže
samo na frekvencijama iznad rezonantne frekvencije sistema. Ispod rezonantne frekvencije
sistem nema uticaja i sila F2 koja deluje na podlogu jednaka je pobudnoj sili F1. Zaštita od
pobude strukturnim zvukom može se postići ako se između tačke dejstva sile i konstrukcije
umetne mehanički filtar čija je rezonantna frekvencija dovoljno niska. U praksi se mogu
realizovati sistemi čija je rezonantna frekvencija reda veličine desetina Herca, a u manje
kritičnim okolnostima može biti i do 100 Hz.
Način realizacije zvučne zaštite mehaničkim filtrom zavisi od oblika ugrožavanja. U
slučaju pojave lokalne ponude, kada je izvor strukturne buke neka mašina, mehanički filtar se
formira podmetanjem odgovarajućih elastičnih oslonaca. Ova vrsta intervencije se standardno
primenjuje, a na tržištu postoji veliki broj različitih vrsta oslonaca, najčešće napravljenih od
gume ili sa čeličnim oprugama. Oslonci se biraju prema masi uređaja koji stvara pobudu, pa je
svaki oslonac deklarisan za određenu težinu koju nosi. Neadekvatan izbor oslonaca kao
rezultat daje neadekvatnu vrednost rezonantne frekvencije, a to dalje umanjuje efekat zvučne
zaštite.
U okolnostima kada se strukturna pobuda javlja distribuirano, mehaniči filtar sa slike
10 se realizuje u vidu plivajućih podova. Budući da je u tom slučaju masa mehaničkog
sistema definisana debljinom košuljice koja se kreće u standardnim okvirima, efikasnost
plivajućeg poda je određena izborom elastičnog materijala koji se primenjuje. Suviše tvrdi
materijali utiču da je rezonantna frekvencija poda suviše visoka, pa je i efekat smanjenja
prenosa pobudne sile na odlogu smanjen.
plo~ice
malter
malter
zid
zid
parket plo~ice
cementni estrih cementni estrih
PVC folija PVC folija
ivi~na lajsna
elasti~ni sloj trajno elasti~ni kit elasti~ni sloj
Slika 11 - Primeri detalja u izvođenju plivajućeg poda u sobi i kupatilu, značajnih za efekat
smanjenja udarnog zvuka.
Na slici 11 pokazani su akustički značajni detalji u izvođenju plivajućih podova. Da bi

mehanički filtar postigao svoj zadatak neophodno je da se cementna košuljica, kao masa u
filtru sa slike 10, ne dodiruje sa elementima konstrukcije zgrade. Ovaj zahtev se postiže
pažljivim izvođenjem, pa je plivajući pod jedan od elemenata građevinskih objekata koji je
najosetljiviji na izvođačke propuste. Svaki spoj cementne košuljice sa podlogom ili sa
zidovima predstavlja takozvani ″zvučni most″ preko koga zvučna energija neoslabljena
prelazi na građevinsku strukturu. Na slici 11 prikazani su detalji u izvođenju kojim se
eliminišu spojevi sa zidovima u sobama i sanitarnim čvorovima.
5. AKUSTIČKI KVALITET PROZORA I VRATA
Vrata i prozori, po pravilu, predstavljaju akustički najslabije mesto na svakoj građevinskoj

pregradi. Sama činjenica da se oni otvaraju unosi tehnički problem zaptivanja koji je
limitirajući za ostvarivanje većih vrednosti izolacione moći. Koliko je problem zaptivanja
kritičan najbolje ilustruje jedan rezultat laboratorijskog ispitivanja prikazan u literaturi [12].
Odabrano krilo vrata kada se uzida u masivni zid, što znači da samo njegov materijal određuje
izolacionu moć, ima izolaciona svojstva koja su uvek nešto veća od izolacione moći koja se
može izmeriti sa istim krilom kada je ugrađeno u vrata, čak i kada je zaptivanje ostvareno na
najbolji mogući način.
Ovaj primer pokazuje da linija spoja krila sa okvirom predstavlja glavni element koji
praktično ograničava mogućnosti vrata i prozora u zvučnoj zaštiti. Kao dodatna ilustračija
može poslužiti činjenica da postoje prozori koji se postavljaju u radio i TV studijima
(takozvani ″studijski prozori″) koji mogu imati veoma velike vrednosti izolacione moći, ali se
oni ne otvaraju, već samo predstavljaju providne delove pregrada.
5.1 Putanje prolaska zvuka kroz vrata i prozore

Postoje tri osnovne putanje kojima zvučna energija prolazi kroz vrata, odnosno prozor, i one
su ilustrovane na slici 12. Najočigledniji je put zvuka kroz materijal od koga je napravljeno
krilo (označen na slici sa 3). Izborom ukupne debljine krila vrata i materijala od koga je ono
napravljeno njegova samostalna izolaciona moć može se učiniti skoro proizvoljno velikom.
Ograničenje pri tome je samo praktično ostvarljiva težina, s obzirom na potrebu manipulacije
s vratima, i nosivost šarki. U slučaju prozora struktura krila je ograničena mogućnostima
stakla. Dovoljno velika izolaciona moć se ostvaruje adekvatnom debljinom stakla i
rastojanjem između njih. Veće vrednosti izolacione moći zahtevaju veća rastojanja između
stakala i deblje staklo.
Slika 12 - Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili

prozor: 1 - kroz fugu između okvira i zida,
2 - između krila i okvira, 3 - kroz materijal
krila.
Druga putanja zvučne energije je kroz fugu na spoju krila sa vratima (označena na
slici sa 2). Da bi se minimizirao uticaj ovog puta u ukupnoj izolaciji potrebno je da širina fuge
bude minimalna, i da na spojevima postoji neki materijal za zaptivanje (gumeni profili). Na
vratima i prozorima većih vrednosti izolacione moći postavljaju se dva, ili čak tri reda
zaptivnih guma. Problem kvalitetnog zaptivanja je osnovni nedostatak koji se javlja u praksi.
Tako vrata koja nemaju prag ne mogu postići veliku izolaciju bez obzira na materijal od koga
je napravljeno njihovo krilo (osim ako se primeni neki od mogućih mehanizama za posebno
zatvaranje fuge prema podu kada su vrata u zatvorenom položaju). U istom negativnom
smislu deluju detalji kao što je otvor ključaonice, otvor za kvaku i slično.
Najzad, zvuk prolazi i kroz fugu koja postoji na spoju okvira vrata, odnosno prozora, i
zida (označena na slici sa 1). Minimiziranje uticaja ove putanje se takođe ostvaruje
maksimalnim zaptivanjem, što znači podešavanjem veličine građevinskog otvora i načinom
ugradnje. Uobičajene ukrasne lajsne oko vrata u praksi često kriju široke fuge zbog kojih
vrata predstavljaju problem u zvučnoj zaštiti. Vrata najviših izolacionih svojstava se, po
pravilu, ugrađuju ulivajem rama u malter ili beton.
Pojedinani udeo tri putanje zvuka u izolaciji vrata i prozora u svakom konkretnom
slučaju zavisi od okolnosti. Nije retko da se neadekvatnim ugrađivanjem ili nedovoljnim
zaptivanjem na spoju krila sa okvirom značajno dezavuiše uloženi materijal u izradu
kvalitetnog krila.
Kada se u zgradama pojavljuje potreba za velikom izolovanošću između dve
prostorije, vrata na pregradi koja ih odvaja će, po pravilu, onemogućiti ostvarivanje tog cilja.
Bez obzira koliko vrata nominalno bila akustički dobra, njihovi dometi su znatno manji od
klasičnih zidova. Rešenje takvih problema leži u načinu rešavanja konfiguracije prostorija i
komunikacije kroz objekat, tako da se na kritičnim pregradama izbegnu vrata (ili prozor). U
okolnostima kada to ipak nije moguće, neophodno je u konfiguraciji prostora predvideti
″tampon″ zonu koja u razdvajanju prostorija uvodi dvoja vrata i međuprostor kao način za
obezbeđenje dovojnog slabljenja zvučne energije.
5.2 Akustička klasifikacija vrata i prozora

Da bi se pojednostavilo projektovanje zvučne zaštite, standardom JUS U.J6.201 uvedene su
klase akustičkog kvaliteta prozora i vrata. Gradacija među njima definisana je na osnovu
vrednosti izolacione moći. Utvđeno je pet klasa prozora i četiri klase vrata. Podela na klase sa
vrednostima odgovarajućih izolacionih moći prikazana je u tabeli 1. Vidi se da je klasa
najboljih označena kao ″specijalna klasa″, a zatim slede oznake rimskim brojevima, pri čemu
veći broj klase označava manju izolacionu moć.
Tabela 1 - podela prozora i vrata na klase akustičkog kvaliteta

prozori vrata
klasa izolaciona moć klasa izolaciona moć
specijalna klasa > 40 dB specijalna klasa > 35 dB
I klasa 35 - 39 dB I klasa 30 - 34 dB
II klasa 30 - 34 dB II klasa 25 - 29 dB
III klasa 25 - 29 dB III klasa 20 - 24 dB
IV klasa 20 - 24 dB / /
Pri izgradnji objekata proizvodjač prozora i vrata dužan je da klasu zvučne izolacije
svojih proizvoda dokumentuje odgovarajućim atestom koji je dobijen merenjem u nekoj
ovlašćenoj instituciji. Uz atest mora biti priložen i precizan opis konstrukcije, verifikovan od
strane institucije koja je atest izdala. Ovo je potrebno da bi se moglo proveriti da li merena
konstrukcija prozora, odnosno vrata, odgovara isporučenim primercima. Poželjno je da se
investitor zaštiti zahtevajući da se kvalitet proveri merenjem u ugrađenom stanju.
U okviru arhitektonsko-građevinskog projekta sva stolarija, odnosno bravarija, sa
akustičkog aspekta se definiše isključivo svojom klasom prema utvrđenoj kategorizaciji. U
projektu se, osim akustičke klase, određuju samo dimenzije i eventualni estetski aspekti
(površinska obrada, posebni dodaci i slično).
U praksi se pokazalo da navođenje detalja o konstrukciji vrata i prozora u projektima
(na primer struktura krila vrata, profil okvira i slično), nekada uobičajen projektantski pristup,
krije opasnosti da pruže ″alibi″ isporučiocu za vrata koja po tim skicama mogu biti izrađena
od materijala neadekvatnog kvaliteta, sa nedovoljnom preciznošću izrade i slično. Sve to vodi
ka njihovoj neadekvatnoj izolacionoj moći. Zbog toga se u projektima mora zahtevati
određeni akustički kvalitet i forma, odnosno dimenzije. Nevidiljvi detalji izrade takvih vrata i
prozora ostaju stvar proizođačkih specifikacija i tehnologije, a ne arhitekture.
6. OSTALI ELEMENTI OD ZNAČAJA ZA ZVUČNU ZAŠTITU
Zvučna zaštita u zgradama ostvaruje se odgovarajućim izolacionim svojstvima pregrada, ali to

nikada nije jedini uslov za uspešno rešenje zadatog akustičkog kvaliteta. S obzirom na
složenost puteva prolaska zvučne energije, osim izbora adekvatnih pregradnih konstrukcija
neophodno je kontrolisati i sva druga mesta na kojima zvuk može nesmetano prolaziti između
prostorija. U tom smislu, značajna je obrada svih otvora, kanala, instalacija, mašinskih
sistema i slično.
Najčešći praktični problem u postizanju potrebne izolovanosti između prostorija su
prodori instalacija kroz pregrade. Po pravilu, otvori u pregradama su veći od preseka elementa
instalacije koji kroz njih prolaze (kanali, cevi ili slično). Takav prostor koji ostaje može
značajno da degradira kvalitet zida ili tavanice u kome se javlja prodor. Da bi se ovaj problem
rešio, neophodno je da na svim takvim mestima postoji sredstvo za zaptivanje prodora. Na
slici 13 prikazana su dva primera zaptivanja instalacionih prodora: oko cevi koja prolazi kroz
tavanicu i oko ventilacionog kanala koji prolazi kroz zid.
cev
rozeta trajnoelasticni kit
rozeta od L profila
zid kanala
mineralna vuna
mineralna vuna trajno elasti~ni kit
Slika 13 - Primeri zaptivanja prodora instalacija kroz pregrade.
Drugi karakterističan problem su ventilacioni mašinski kanali, koji svojom formom

predstavljaju lak put za prostiranje zvuka. U zgradama gde se javljaju sistemi ventilacije sa
kanalima moguća je pojava da izolovanost između dve susedne prostorije bude narušena
prolaskom zvučne energije obilaznim putevima kroz ventilacione kanale. Takva pojava se
naziva ″preslušavanje″ i ona dezavuiše građevinske efekte zvučne zaštite. To uvodi u temu
izolacije pri projektovanju i projektante mašinskih sistema da bi se uticaj ovakvih puteva
prolaska zvuka usaglasio sa građevinskim merama.
7. ZVUČNA ZAŠTITA U PROJEKTNOJ DOKUMENTACIJI
Zvučna zaštita u projektnoj dokumentaciji mora imati svoje mesto još na nivou projektnog
zadatka. Pri tome, u slučaju jednostavnijih zgrada kao što su obični stambeni i stambeno-
poslovni objekti, nivo definisanosti akustičkih zahteva u standardima iz oblasti akustike u
građevinarstvu je takav da je, čak i ako se propusti pominjanje zvučne zaštite u projektnom
zadatku, obaveza projektanata sasvim jasna. Ipak, i u takvim slučajevima postoji mogućnost
da investitor postavi zahteve u pogledu zvučne zaštite koji su strožiji od onih minimalnih koje
propisuju standardi, pa je projektni zadatak mesto gde se to konstatuje.
U objektima u kojima su zahtevi u pogledu zvučne zaštite složeniji, kakvi su na primer
složeni poslovni objekti ili tehnološki objekti poput RTV centara, pozorišta, bioskopa i slično,
ne postoji jednoznačnost u akustičkim zahtevima koji bi se podrazumevali, kao kod
stambenih zgrada. Zato svi zahtevi u pogledu njihove zvučne zaštite moraju biti detaljno
obrađeni projektnim zadatkom. Pri projektovanju takvih objekata uobičajeno je da se još na
nivou idejnog rešenja utvrde načini rešavanja zvučne zaštite i postave osnovi za dalju razradu.
Projektovanje zvučne zaštite građevinskih objekata predstavlja zadatak koji se u
izvesnoj meri razlikuje od ostalih projektantskih poslova. Svi fizički elementi koji utiču na
prolazak zvuka kroz građevinski objekat, odnosno koji određuju kvalitet zvučne zaštite u
njemu, predstavljaju predmet rada drugih projektanata, izvan akustičkog zanata. Sredstva
kojima se postiže akustički kvalitet sastavni su deo konstrukcije, arhitekture, enterijera,
mašinskih instalacija, vodovoda i kanalizacije. Svaki od njih može na svoj način narušiti
kvalitet zvučne zaštite. Ukratko, ono što je predmet projektantskog rada akustičara pojavljuje
se u grafičkoj dokumentaciji i predmeru radova svih drugih učesnika u projektovanju, a u
najvećoj meri u arhitekturi i konstrukciji.
Zbog toga se može reći da projektovanje u oblasti građevinske akustike nije
nezavistan proces i kao rezultat ne daje dokument na nivou glavnog projekta, već se javlja kao
uskostručna konsultantska delatnost u procesu rada ostalih projektanata. To dalje znači da nije
moguće izolovano raditi na nečemu što bi se zvako akustičko projektovanje. Projektant
zvučne zaštite je savetnik, koji u procesu projektovanja treba da usmeri ostale projektante,
svakog u svom domenu, ka rešenjima koja obezbeđuju traženi akustički kvalitet. On je
istovremeno i ″policajac″ koji mora da kontroliše sva rešenja relevantna za zvučnu zaštitu.
Zato ″glavni projekat akustike″, pojam koji se često pojavljuje u razgovoru projektanata, ne
može postojati, jer se svi elementi koji određuju zvučnu zaštitu po prirodi stvari nalaze u
drugim delovima projekta, iskazuju u drugim predmerima i mogu se videti u drugoj grafičkoj
dokumentaciji.
Ono što se pri izradi projekta zgrade izdvaja kao nezavistan rad akustičkog
konsultanta jeste obrazloženje mera kojim je postignut traženi akustički kvalitet, razni
tehnički uslovi za izvođenje radova i akustički uslovi za pojedine specifične delove objekta.
Sve to treba da se nalazi u posebnom delu projekta koji se naziva Elaborat zvučne zaštite.
Ovaj elaborat se uobičajeno koriči sa ostalim elementima građevinske fizike.
Da bi Elaborat zvučne zaštite bio svrsishodan deo projektne dokumentacije mora da
sadrži nekoliko bitnih poglavlja. To su:
- akustički kriterijumi za pregradne konstrukcije u objektu,

- dokazi da projektovani objekat zadovoljava postavljene kriterijume,
- akustički kriterijumi za prozore i vrata u objektu,
- akustički uslovi za projektovanje i izvođenje instalacija koje se javljaju u objektu.
Ovo su obavezni delovi koje mora sadržati svaki Elaborat zvučne zaštite. Svaki od ovih
delova utemeljen je u određenim zahtevima za informacijama koje projektna dokumentacija
mora da pruži vršiocima tehničke kontrole i izvođačima radova na objektu. U projektima
akustički zahtevnijih objekata postoje i druge teme koje se u Elaboratu zvučne zaštite
obrađuju.
Akustički kriterijumi koji važe u delovima objekta ili u objektu u celini predstavljaju
polazne podatke za projektovanje, ali i pokriće za materijalizaciju pregrada na pozicijama
bitnim za zvučnu zaštitu. Skup akustičkih kriterijuma u elaboratu podrazumeva:
- minimalne zahtevane vrednosti izolacionih moći pregrada po pozicijama,

- maksimalne zahtevane vrednosti zvučne propustljivosti,
- maksimalno dozvoljene nivoe buke u objektu,
- maksimalno dozvoljene nivoe buke van objekta,
- akustičke zahteve za prozore i vrata,
- druge kriterijume, ako postoje.
Potpun skup akustičkih kriterijuma za objekte standardnih namena utvrđen je relevantnim

standardima i pravilnicima. Zadatak akustičkog konsultanta je da utvrdi koji od njih se odnose
na projektovani objekat i u kojim njegovim delovima. U elaboratu se na samom početku svi
oni moraju taksativno navesti.
Nakon pobrojavanja kriterijuma u elaboratu treba da budu prezentirani potrebni dokazi
da zidovi, tavanice i ostali projektovani pregradni elementi zadovoljavaju postavljene
kriterijume. Postoje četiri načina da se u tom smislu dokaže akustički kvalitet zvučne zaštite:
proračuni, podaci dobijeni merenjem, podaci iz literature i paušalne mere koje je teško
dokazati proračunom ali su iskustveno proverene. Postupak proračuna za pregradne
konstrukcije od osnovnih građevinskih materijala nije potrebno svaki put iznova prikazivati u
Elaboratu jer se podaci o njima mogu naći u svakom priručniku građevinke akustike. Zbog
toga detaljno izlaganje toka proračuna izolacione moći, na primer zida od opeke ili od
armiranog betona standardne debljine, nema velikog smisla. Šta više, danas postoje baze
podataka u kojima se mogu naći izmereni podaci o standardnim vrstam pregrada, pa je kao
dokaz u elaboratu dovoljno navesti preuzete podatke. Proračuni izolacionih moći su
neophodni u složenijim uslovima, kada se javlja nestandardan sklop konstrukcija, kod
složenih pregrada sastavljenih iz više paralelnih segmenata ili kada bočno provođenje ima
značajnu ulogu.
Posebno poglavlje u elaborati mora sadržati sve akustičke zahteve koji se odnose na
kvalitet prozora i vrata. U tom smislu, potrebno je taksativno pobrojati sve pozicije na kojima
se javljaju vrata i prozori određene izolacione moći, navedeni prema kategorijama iz
standarda JUS U.J6.201. Ovo je posebno značano da bi se u predmeru i predračunu projekta
definisali neophodni dodatni zahtevi za stolariju, odnosno bravariju.
Najzad, postoje okolnosti kada u Elaboratu zvučne zaštite moraju biti definisani svi
akustički zahtevi koji se odnose na instalacije, pre svega mašinske sisteme, ako postoje u
objektu. Ako u instalacijama postoje kritična mesta, potrebno je precizirati način montaže,
način obrade prodora kroz pregrade, i slično.
U nekim objektima javljaju se posebni zahtevi koji se odnose na izvođenje radova na
akustički delikatnim specifičnim pozicijama u objektu. U praksi se to najčešće odnosi na
plivajuće podove, pregradne zidove od lakih materijala i ″sendvič″ konstrukcije, spuštene
plafone i slično. Na takvim delovima objekta zvučna zaštita često zavisi od načina izvođenja
detalja koji se ne mogu definisati u standardnim prezentacijama AG projekta.
8. ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG PRIJEMA
Akustički kvalitet građevinskog objekta, defnisan projektnim zadatkom ili samo

odgovarajućim standardima, kontroliše se dva puta: kroz uobičajenu tehničku kontrolu
projekta (reviziju) i pri njegovom tehničkom prijemu po završetku izgradnje. Osnovni
standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu, JUS U.J6.201, definiše obavezu provere
akustičkog kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu. To podrazumeva određena
merenja u izgrađenom objektu. Merenja obuhvataju ispitivanje ostvrenih izolacionih svojstava
relevantnih pregradnih konstrukcija i, eventualno, merenje nivoa buke ako u samom objektu
postoje neki ugrađeni izvori zvuka (ventilatori, rashladni sistemi, dizel agregati i slično).
Merenja u objektu se obavljaju po posebnim procedurama koje su definisane relevantnim
standardima. Tekst ovih standarda koji kod nas danas važe dobijen je prevodom
odgovarajućih ISO standarda.
Ispitivanje zvučne zaštite u objektu podrazumeva merenje izolacionih svojstava
pregrada na ograničenom broju pozicija, čiji broj zavisi od veličine objekta. Broj mernih
pozicija se utvrđuje tako da pokazuje relevantan statistički uzorak. Na slici ... prikazan je
standardni formular sa rezultatima takvog merenja. Kao rezultat ispitivanja akustičkog
kvaliteta objekta dobija se izveštaj koji je sastavni deo kompleta dokumentacije o njemu i
predaje se komisiji za tehnički prijem. Izveštaj sadrži komplet pojedinačnih rezultata poput
onih sa slike 14.
Narucilac: XXXXXXXXX datum merenja: 5.09.2003. Narucilac: XXXXXXXXX datum merenja: 5.09.2003.
Beograd Beograd
Opis ispitivane pregrade i postupak merenja: Opis ispitivane pregrade i postupak merenja:
Objekat XX, blok XX, Beograd
Objekat XX, blok XX, Beograd Tavanica izmedju sobe stana stana broj 10 i sobe stana broj 5
Izolacija od udarnog zvuka izmedju zajednickog stepenista i stana parket 2 cm
cementna kosuljica 5 cm
stiropor 4 cm
Sklop konstrukcija izmedju stepenista i sobe stana broj 5. armirani beton 16 cm
malter 2 cm
povrsina ..................................... / m2 povrsina .................................... 24,5 m2

zapremina prijemne prostorije...65,5 m3 zapremina prijemne prostorije....66,5 m3
zapremina predajne prostorije...... / m3 referentna kriva (JUS ISO 717-2) zapremina predajne prostorije....66,5 m3 referentna kriva (JUS ISO 717-1)
70 70
frekvencija Ln frekvencija R!
f terca f terca
Hz dB 60 Hz dB 60
50 50
63 63
80 80
50 50
100 49,2 100 29,7
125 40,8 125 36,1
160 42,6 160 39,2
200 47,1 200 44,8

250 46,0 40 250 44,9 40
315 47,5 315 47,4
400 45,5 400 51,4

500 47,4 500 52,5
630 50,0 30 630 53,9 30
800 47,6 800 48,2

1000 47,6 1000 51,2
1250 48,0 1250 49,8
20 20
1600 47,3 1600 47,6
2000 48,3 2000 51,6
2500 46,7 2500 55,2
3150 46,0 10 3150 57,9 10

100 200 400 800 1600 3150 100 200 400 800 1600 3150
4000 frekvencija, f, Hz 4000 frekvencija, f, Hz
5000 5000
Ocena prema JUS ISO 717-2 Ocena prema JUS ISO 717-1
Ln = 53 dB Rw(C, Ctr) = 52 (-3,-6) dB
Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustiku Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustiku
Datum: 8.09.2003. Potpis: Datum: 8.09.2003. Potpis:
Slika 14 - Izgled formulara sa izveštajem o merenju zvučne propustljivosti (levo) i izolacione

moći (desno).
U izveštaju se utvrđuje i finalni zaključak o konstatovanom stanju zvučne zaštite u

ispitivanom objektu. U tom smislu, standard JUS U.J6.291 definiše moguću gradaciju
akustičkog kvaliteta zgrade. U njemu su utvrđene granične vrednosti izolacionih svojstava
koje svaki građevinski objekat svim svojim relevantnim pregradama mora da zadovolji.
jednostavno zadovoljavanje standarda minimalnim prebacivanjem graničnih vrednosti naziva
se ″minimalna zvučna zaštita″. Međutim, standard ostavlja mogućnost da investitor može
zahtevati objekat u kome će zvučna zaštita biti značajno bolja od postavljenih minimalnih
zahteva. U tom slučaju klasa zvučne zaštite trebala bi da bude definisana projektnim
zadatkom. Standardom je definisano da ako sve testirane pregrade u objektu imaju vrednosti
koje su bolje od minimalnog kriterijuma za 4 ili više decibela, objekat ima takozvanu
″poboljšanu zvučnu zaštitu″. Činejnica da testirani objekat ima minimalnu ili poboljšanu
zvučnu zaštitu konstatuje se u izveštaju o ispitivanju.
Iako standard JUS U.J6.201 propisuje obavezu ispitivanja akustičkog kvaliteta pri
tehničkom prijemu, činjenica je da to još uvek kod nas predstavlja nepoznatu kategoriju svuda
izvan najvećih gradskih centara. Stanje u toj oblasti još uvek podrazumeva ulaganje napora na
širenju informacija o zakonskim obavezama u oblasti zvučne zaštite.
LITERATURA
[1] JUS U.J6.201 - Akustika u gradjevinarstvu. Tehnički uslovi za projektovanje i

gradjenje zgrada.
[2] JUS ISO 717 - Akustika u gradjevinarstvu. Utvrđivanje vrednosti zvučne izolacije u
zgradama i građevinskih elemenata.
[3] JUS ISO 140 - Akustika u gradjevinarstvu. Merenje zvučne izolacije u zgradama i
građevinskih elemenata.
[4] JUS ISO 6242-3 - Visokogradnja. Izražavanje zahteva korisnika. Deo 3: Akustički
zahtevi.
[5] JUS U.J6.001 Akustika u građevinarstvu. Osnovni termini i definicije.
[6] Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS, broj 66, 1991.
[7] Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini, Službeni glasnik RS, broj 4,
1992.
[8] Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od buke u radnim prostorijama,
Službeni list SFRJ, broj 21, 1992.
[9] Kurtović, H.: Osnovi tehničke akustike, Naučna knjiga, Beograd, 1982.
[10] Mijić, M.: Akustika u arhitekturi, Nauka, 2001.
[11] Simonović, M., Kalić, D., Pravica, P.: Buka - štetna dejstva, merenje i zaštita,
Institut za dokumentaciju zaštite na radu, Niš, 1982.
[12] Fasold, W., Sonntag, E.: Bauakustik, VEB Verlag fur Bauwesen, Berlin, 1976.
[13] Templeton, D, Lord.P.: Detailing for acoustics, The Architectural Press, London,
1988.
[14] Kurtović, H.: Zaštita od buke u stambenim zgradama i sličnim objektima,
Arhitektonski priručnik, 190-221, Savez arhitekata Srbije, Beograd, 1983.
[15] Kurtović, H., Mijić, M.: Uticaj obilaznih puteva prenošenja buke iz bučnih
prostorija, IX Jugoslovensko savetovanje ″Zaštita od buke i vibracija u životnoj i
radnoj sredini″, Zbornik radova, 1-5, Beograd, 1986.
[16] Mijić, M., Kurtović, H., Perolo, Z.: Izolaciona svojstva pregradnih konstrukcija u
praksi, Revija rada, broj 206-207/88, 54-59, Beograd, 1988.
[17] Mijić, M.: Akustički komfor, poglavlje u knjizi ″Održavanje, obnova i rekonstrukcija
objekata višeporodičnog stanovanja i poslovanja″, Arhitektonski fakultet Univerziteta
u Beogradu, Beograd, 2003.
Projektovanje zvučne zaštite građevinskih objekata
AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 4 čas predstavlja zadatak koji se razlikuje od ostalih
projektantskih poslova.
Razlog tome je u činjenici da se sredstva kojima se
postiže akustički kvalitet nalaze u domenu:
AKUSTIKA U PROJEKTNOJ konstrukcije,

arhitekture,
DOKUMENTACIJI enterijera,
GRAĐEVINSKIH OBJEKATA mašinskih instalacija,
vodovoda,
kanalizacije.
Svaki od njih može na svoj način popraviti ili narušiti

kvalitet zvučne zaštite.
To dalje znači da nije moguće izolovano raditi na

Ono što je predmet projektantskog rada akustičara
nečemu što bi se zvalo akustičko projektovanje.
pojavljuje se u grafičkoj dokumentaciji i predmeru
radova svih drugih učesnika u projektovanju, a u Akustika u projektovanju je, u prvom redu, konsalting,
najvećoj meri u arhitekturi i konstrukciji. usmeravanje i nadzor ostalih učesnika na projektu.
Fizički elementi koji utiču na prolazak zvuka kroz Projektant akustike je savetnik koji u procesu
građevinski objekat, odnosno koji određuju kvalitet projektovanja treba da usmeri ostale projektante,
zvučne zaštite u njemu, predstavljaju predmet rada svakog u svom domenu, ka rešenjima koja
drugih projektanata. obezbeđuju traženi akustički kvalitet.
Zato ″glavni projekat akustike″, pojam koji se često Ono što se pri izradi projekta zgrade izdvaja kao
pojavljuje u razgovoru projektanata, ne može nezavistan rad akustičkog konsultanta je:
postojati, jer se svi elementi koji određuju zvučnu
- obrazloženje mera kojim je postignut traženi akustički kvalitet,
zaštitu po prirodi stvari nalaze u drugim delovima - tehnički uslovi za izvođenje radova i
projekta. - akustički uslovi za specifične delove objekta.
Akustički zahtevi u projektovanju
U oblasti projektovanja građevinskih objekata postoje

dva nivoa akustičkih zahteva
- minimalni uslovi zvučne zaštite koje svaki objekat
mora da zadovolji (zakonska obaveza) Prikaz standarda JUS U.J6.201
- dodatni zahtevi koji utiču na akustički komfor
(opciono)
1
Loše
Neki primeri različitih rešenja
Loše
Dobro
U nekim objektima javljaju se posebni zahtevi u

Dobro
odnosu na izvođenje radova na akustički delikatnim
specifičnim pozicijama u objektu.
To su elementi kod kojih zvučna zaštita zavisi od

načina izvođenja detalja koji se ne mogu definisati u
standardnim prezentacijama AG projekta.
U praksi se to najčešće odnosi na
- plivajuće podove,
- pregradne zidove od lakih materijala i ″sendvič″
konstrukcije,
- spuštene plafone i slično
2
Elaborat zvučne zaštite ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG
PRIJEMA
Elaborat zvučne zaštite uz AG projekat građevinskog
objekta treba da sadrži: Akustički kvalitet građevinskog objekta, defnisan
projektnim zadatkom ili samo odgovarajućim
- Objašnjenje osnovnih pojmova
standardima, kontroliše se dva puta:
- Eksplicitno navođenje svih kriterijuma za maksimalno
dozvoljene nivoe buke minimalne izolacione moći zidova i
tavanica, prozora i vrata - kroz uobičajenu tehničku kontrolu projekta (reviziju) i
- pri tehničkom prijemu po završetku izgradnje.
- Eksplicitni prikaz da projektovani pregradni elementi
zadovoljavaju postavljene uslove
Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu,
- Akustički uslovi za ostale segmente projekta (uslovi za JUS U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog
mašinske sisteme,.. kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu.
- Ostali posebni zahtevi (ako ih ima)
- Proračunski i drugi dokazi o zadovoljavanju uslova
Procedura tehničkog prijema podrazumeva određena Merenja u objektu se obavljaju po posebnim

akustička merenja u izgrađenom objektu. procedurama koje su definisane relevantnim
standardima.
Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu,
JUS U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog Tekst ovih standarda koji kod nas danas važe dobijen
kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu. je prevodom odgovarajućih ISO standarda. antnim
standardima.
Merenja obuhvataju
- ispitivanje ostvrenih izolacionih svojstava relevantnih

pregradnih konstrukcija i (eventualno)
- merenje nivoa buke ako u samom objektu postoje
neki ugrađeni izvori zvuka (ventilatori, rashladni
sistemi, dizel agregati i slično).
Narucilac: XXXXXXXXX datum merenja: 5.09.2003.

Narucilac: XXXXXXXXX datum merenja: 5.09.2003.
Beograd
Beograd
Opis ispitivane pregrade i postupak merenja:
Opis ispitivane pregrade i postupak merenja: Objekat XX, blok XX, Beograd
Tavanica izmedju sobe stana stana broj 10 i sobe stana broj 5
Objekat XX, blok XX, Beograd
parket 2 cm
Izolacija od udarnog zvuka izmedju zajednickog stepenista i stana
cementna kosuljica 5 cm
stiropor 4 cm
armirani beton 16 cm
Sklop konstrukcija izmedju stepenista i sobe stana broj 5.
malter 2 cm
povrsina ..................................... / m2 povrsina .................................... 24,5 m2

zapremina prijemne prostorije...65,5 m3 zapremina prijemne prostorije....66,5 m3
zapremina predajne prostorije...... / m3 referentna kriva (JUS ISO 717-2) zapremina predajne prostorije....66,5 m3 referentna kriva (JUS ISO 717-1)
70 70
frekvencija Ln frekvencija R!
f terca f terca
Hz dB Hz dB 60
60
50 50
63 63
80 80
50 50
100 49,2 100 29,7
125 40,8 125 36,1
160 42,6 160 39,2
200 47,1 200 44,8

250 46,0 40 250 44,9 40
315 47,5 315 47,4
400 45,5 400 51,4

500 47,4 500 52,5
630 50,0 30 30
630 53,9
800 47,6 800 48,2

1000 47,6 1000 51,2
1250 48,0 1250 49,8
20 20
1600 47,3 1600 47,6
2000 48,3 2000 51,6
2500 46,7 2500 55,2
3150 46,0 10 10
100 200 400 800 1600 3150 3150 57,9
4000 100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz 4000
5000 frekvencija, f, Hz
5000
Ocena prema JUS ISO 717-2

Ocena prema JUS ISO 717-1
Ln = 53 dB
Rw(C, Ctr) = 52 (-3,-6) dB
Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustiku
Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustiku
Datum: 8.09.2003. Potpis:
Datum: 8.09.2003. Potpis:
3
О ПРИРОДИ СВЕТЛОСТИ
НАСТАВНИК – ГОСТ:
Доцент др Лидија Ђокић
24. мај, 2007. године

ПРИРОДА СВЕТЛОСТИ
• Светлост представља електромагнетско зрачење способно да

додирнувши мрежњачу људског ока изазове осећај виђења.
• Светлост се мора истовремено изучавати и као физичка и као
чулна појава.
• При кретању кроз

простор светлосно
зрачење егзистира у
виду електромагнетских
таласа.
• При сусрету са
материјалном средином
понаша се као скуп
енергијских честица
(кваната).
СВЕТЛОСНИ СПЕКТАР
ЕНЕРГИЈА ПРОСТОГ
ЕЛЕКТРОМАГНЕТСКОГ ЗРАЧЕЊА
E = h · f = h · c/λ
ОПТИЧКО ЗРАЧЕЊЕ
Таласне дужине оптичког зрачења:

102 – 106 nm
Оптичко зрачење састоји се од:

• Ултраљубичастог зрачења (100-400 nm),
• Видљивог зрачења или светлости (400-760 nm) и
• Инфрацрвеног зрачења (760-106 nm).
УЛТРАЉУБИЧАСТО И ИНФРАЦРВЕНО
ЗРАЧЕЊЕ
IR-A: λ = 760 - 1400 nm UV-A: λ = 315 - 400 nm

IR-B: λ = 1400 - 3000 nm UV-B: λ = 280 - 315 nm
IR-C: λ = 3000 - 106 nm UV-C: λ = 100 - 280 nm
ОСЕТЉИВОСТ ОКА
ТЕМПЕРАТУРА БОЈЕ СВЕТЛОСТИ
• На температури од 0º К
(-273º С) престаје свако
зрачење
• Загревањем од 0º К
тело почиње да емитује
зраке великих таласних
дужина
• На температури од
800º К почиње да
емитује светлост (црвену
светлост температуре
боје 800 К)
О ПРИРОДНОЈ СВЕТЛОСТИ
24. мај, 2007. године.

ПРИРОДНИ ОСВЕТЉАЈ
Променљивост осветљаја у природи узрокује:
Промена положаја Сунца услед кретања Земље,

Разлика у положају Земљине осе у различитим
годишњим добима,
Географска ширина посматраног места,
Климатске прилике,
Стање тмурности неба,
Густина смога, и
Конкретна оријентација објекта.
ПРЕДНОСТИ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
Природна светлост је слободна, неограничена и бесплатна,
На природној светлости облици предмета и простора су јасни,
Односи светлости и сенке дају прави утисак о дубини простора,
Боје су реалне и природне, без обзира на промену дневне

светлости,
Природна светлост задовољава не само визуелну потребу за

оријентацијом и разумевањем облика у простору, већ и многе
друге потребе: биолошке, физичке, психолошке, итд.,
Квалитет светлости (континуалан спектар и одлична

репродукција боја), и
Динамична природа дневне светлости.

ПРИРОДНА СВЕТЛОСТ У ЕНТЕРИЈЕРУ
Исправан осветљај је онај који:
Чини простор пријатним, Смањује напрезање ока,

Обезбеђује ведру средину, Повећава визуелну перцепцију,
Уклања штетне утицаје Олакшава одржавање хигијене, и
светлости, Смањује повреде на раду.
УВОЂЕЊЕ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ У
УНУТРАШЊЕ ПРОСТОРЕ
Код објеката са
мањим дубинама
просторија, као што су Код објеката са
стамбени објекти, великим дубинама
увођење дневне трактова решавање
светлости регулише се проблема увођења
само правилним природне светлости
димензионисањем утиче и на избор
отвора. конструктивног система.
ПРИРОДНА СВЕТЛОСТ У УНУТРАШЊИМ
ПРОСТОРИМА
Природна светлост у унутрашњим просторима треба да створи

човеку средину која обезбеђује одговарајућу физиолошко оптичку и
психолошку удобност.
Циљеви прорачуна дневног осветљаја:

Обезбеђивање довољне осветљености за функције које се у
простору одвијају, и
Правилно димензионисање и оптимална диспозиција светлосних
површина.
ФАКТОРИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЗАХТЕВЕ
НИВОУ ОСВЕТЉЕНОСТИ:
Факторикоји захтевају одређени ниво

осветљености:
Просторне карактеристике визуелног задатка,

Величина визуелног задатка,
Фактор рефлексије посматраног предмета,
Контраст сјајности између предмета пажње
(задатка) и непосредне околине,
Време трајања визуелног задатка,
Брзина којом се обавља рад,
Степен захтеване тачности обраде задатка, и
Доба старости особе која обавља задатак.
КАНАЛИ ЗА ПРИРОДНУ СВЕТЛОСТ
ХЕЛИОСТАТ
КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
Да би се природна светлост Биолошке факторе, укључујући

ефектно искористила треба психологију, перцепцију и
имати у виду следеће: понашање особа у простору,
Ефекат светлости на
материјале, намештај, уметничка
дела, биљке, итд.,
Контролу уласка директне
сунчеве светлости,
Контролу уласка дифузне
дневне светлости,
Ефекат локације и околне
објекте, и
Могућност интеграције
инсталационих система објекта.
ЕФЕКАТ ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ИМИТАЦИЈА ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ИМИТАЦИЈА ПРИРОДНЕ СВЕТЛОСТИ
ДОСТУПНОСТ ДНЕВНЕ СВЕТЛОСТИ
Дневно и сезонско кретање

сунца посматрано са одређене
локације, производи очекивану
шему количине и правца дневне
светлости коју та локација
добија.
На дијаграму је приказан
најмањи проценат радног
времена који у месту одређене
географске ширине (на
отвореном простору) има
означени минимални ниво
осветљености.
ОДРЕЂИВАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНЕ ОСВЕТЉЕНОСТИ
КОЈУ У ПРОИЗВОЉНОЈ ТАЧКИ РАДНЕ РАВНИ СТВАРА
ДНЕВНА СВЕТЛОСТ
Минималнa осветљеност на
отвореном простору за нашу
географску ширину: 5500 lx.
Хоризонтална осветљеност:
5500 lx · fds
Фактор дневне светлости (fds) за произвољну тачку радне

равни представља процентуални однос хоризонталне
осветљености коју у неком тренутку ствара дневна светлост
у тој тачки и нивоа осветљености на отвореном простору у
истом тренутку.
ФАКТОР ДНЕВНЕ СВЕТЛОСТИ
Фактор дневне светлости се састоји из три компоненте:

Компоненте неба Кn
Компоненте спољне рефлексије Кsr
Компоненте унутрашње рефлексије Кur
Остале релевантне утицаје које је неопходно узети у обзир

приликом прорачуна представљају:
К1 – прозорски рамови,
К2 – број стакала,
К3 – утицај запрљања прозора, и
К4 – утицај запрљања површина у просторији.
fds = (Кn+Кsr) · К1 · К2 · К3 + Кur · К1 · К2 · К3 · К4

ИНТЕГРАЦИЈА ДНЕВНЕ И ВЕШТАЧКЕ СВЕТЛОСТИ
Селективно активирање светиљки које

су у одређеном тренутку неопходне
најчешће се врши помоћу система
аутоматске контроле који се
активирају на бази сатног механизма
или фотоћелије.
Примена интегрисаних система

захтева уравнотежено деловање
природне и вештачке светлости по
питању нивоа осветљености, смера
упада светлости и боје светлости.
НЕОПХОДНИ ТЕРМИНИ
НАСТАВНИК - ГОСТ:

ОДБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ
Од светлосног флукса
који падне на неку
површину:
део се одбија
(рефлектује);
део упија површина

(претвара се у топлоту);
део се пропушта кроз

површину (уколико је
површина провидна или
прозрачна).
ФАКТОР РЕФЛЕКСИЈЕ
ФАКТОРИ РЕФЛЕКСИЈЕ БЕЛЕ СВЕТЛОСТИ

СА ПОВРШИНЕ МАТЕРИЈАЛА
НЕПРОПУСНИХ ЗА СВЕТЛОСТ ρ = Фρ / Ф
Нов бетон 0,4 – 0,5
Стар бетон 0,05 – 0,15
Однос рефлектованог
Нов зид од опеке 0,1 – 0,3 и укупног светлосног
Стар зид од опеке 0,05 – 0,15 флукса који падне на
Светло лакиране храстове даске 0,4 – 0,5 неку површину
Тамно лакиране храстове даске 0,15 – 0,4 представља фактор
Велур црни 0,005 – 0,01 рефлексије те
Алуминијум полиран 0,85 – 0,95
површине.
Алуминијум мат 0,55 – 0,6
ОДБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ
Свака површина рефлектује део упадне

светлости
Постоји неколико различитих врста
рефлексије:
Усмерена рефлексија,
Тотална рефлексија,
Дифузна рефлексија,
Полудифузна рефлексија, и
Мешовита рефлексија.
УСМЕРЕНА РЕФЛЕКСИЈА
Јавља се при одбијању

светлости од равних и
углачаних површина
(металних, стаклених
или пластичних).
Упадни угао светлосног

зрака једнак је
одбијеном.
ДИФУЗНА РЕФЛЕКСИЈА
Дифузне рефлекторе
представљају површине
материјала чије су
површинске честице у
различитим равнима,
тако да одбијају зрачење
у свим правцима.
Дифузна рефлексија је
карактеристична за мат
бели папир, гипсане
површине, итд.
УПИЈАЊЕ (АПСОРПЦИЈА) СВЕТЛОСТИ
• Део светлосног флукса који падне на неку површину бива апсорбован

и тај део енергије се претвара у топлоту.
• Упијање светлости је важно за одређивање боје предмета.

ПРОПУШТАЊЕ (ТРАНСМИСИЈА) СВЕТЛОСТИ
Пропуштање светлости је Пропуштање

карактеристично за провидне и светлости може
прозрачне материјале. бити правилно и
дифузно.
Правац
светлосног снопа
може да остане
непромењен или
да буде померен за
одређени угао.
ТРАНСМИСИЈА СВЕТЛОСТИ
Однос између
пропуштеног светлосног
флукса и укупног
упадајућег светлосног
флукса представља
фактор трансмисије:
Т = Фт / Ф
ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ
При проласку светлости из
средине једне у средину
друге оптичке густине мења
се правац светлосног зрака.
n1 sinα = n2 sinβ
Преламање беле светлости

кроз призму доводи до
разлагања зрачења на поља
различитих таласних дужина.
Индекс
преламања
БОЈА СВЕТЛОСТИ
Боја светлости
Температура боје
Репродукција боја
БОЈА СВЕТЛОСТИ
ТЕМПЕРАТУРА БОЈЕ
Температура боје извора Код извора са електричним

светлости представља ону пражњењем уведен је појам
апсолутну температуру црног придружене температуре боје.
тела при којој је његова боја То је она температура апсолутно
идентична (по положају црног тела при којој је његова
трихроматских координата у боја најсличнија боји
дијаграму боја) са бојом посматраног извора.
светлости посматраног извора.
До 3300 К топла (црвенкаста)
Ово важи за изворе са
ужареним влакном. Од 3300 до 5300 К бела
Преко 5300 К хладна
(плавичаста).
БОЈА ПОВРШИНА
За велике површине прихватљивије су светлије боје

мање засићености;
За мање површине и предмете атрактивне су потпуно
засићене боје;
Људске реакције на боје:
најпривлачније: црвена, зелена и плава;
најмање привлачне: љубичаста, наранџаста и
мешани тонови.
РЕПРОДУКЦИЈА БОЈА
Ra = 100 Ra > 95 Ra > 90

Природна светлост Флуо цев са Натријум високог притиска,
мултифосфорима беле боје
Ra > 80 Ra < 70
Метал-халогени из. Станд. флуо цев
РАСПОН ИНДЕКСА РЕПРОДУКЦИЈЕ БОЈА ПРЕМА
СТЕПЕНУ РЕПРОДУКЦИЈЕ БОЈА
Степен Распон индекса

репродукције репродукције Најчешћа примена
боја боја
1А 90 ≤ Ra Где се захтева прецизно слагање боја
(штампа у боји...)
1B 80 ≤ Ra < 90 Где је неопходно прецизно проценити боје
или се захтева добра презентација (радње...)
2 60 ≤ Ra < 80 Где се захтева умерено добра репродукција
боја
3 40 ≤ Ra < 60 Где репродукција боја није значајна, али је
погрешна представа боја недопустива
4 20 ≤ Ra < 40 Где се погрешна представа боја може
толерисати
ДИРЕКТНО И ИНДИРЕКТНО ОСВЕТЉЕЊЕ
Директно осветљење је
резултат директног
утицаја светлости из
светиљке на објекат који
се осветљава. На путу од
светиљке до објекта који
се осветљава не долази
до одбијања, упијања,
пропуштања или
преламања светлости.
Индиректно осветљење
површине настаје када
дође до одбијања
светлости на њеном путу
до осветљене површине.
БЉЕШТАЊЕ
Ако се у видном пољу појави Приликом

светлосни извор значајно веће пројектовања
сјајности од просечне сјајности унутрашњег осветљења
видног поља (на коју је око било водити рачуна и о
адаптирано) настаје бљештање: директном и о
рефлектованом
Директно бљештање бљештању.
Рефлектовано бљештање
Приликом
пројектовања спољног
Физиолошко бљештање осветљења водити
рачуна о директном
Психолошко бљештање бљештању.
БИОЛОШКИ АСПЕКТ

БИОЛОШКИ АСПЕКТ
Елементарне видне функције ока:
Адаптација,
Акомодација,
Контрастна осетљивост,
Оштрина вида,
Брзина запажања, и
Дубинско виђење
ВИДНЕ ФУНКЦИЈЕ И НИВО ОСВЕТЉЕНОСТИ
Елементарне видне функције

захтевају одређени ниво
осветљености;
Осим деловања на видни
центар у мозгу, светлост
делује и на центар који утиче
на активност и степен
будности;
Виши ниво осветљености
доприноси способности
запажања, логичном
размишљању, издржљивости,
сигурности и брзини рачунања.
СТАРОСТ И НИВО ОСВЕТЉЕНОСТИ
Током процеса старења (после

четрдесете године живота)
настају одређене видне
сметње које се у мањој или
већој мери испољавају код
свих особа;
Слабији вид настао услед
старости могуће је до извесне
мере компензовати вишим
нивоом осветљености;
За извршење истог видног
задатка, једнако брзо и
једнако тачно, старијим
особама је потребно више
светлости;
Виши ниво осветљености не
смета здравом оку.
РАДНИ УЧИНАК И НИВО ОСВЕТЉЕНОСТИ
Квалитетно осветљење
позитивно утиче на
продуктивност рада;
Због појачаног осећања
угодности и активности
утиче на смањење броја
грешака, отпада и повреда
на раду;
Материјална корист која се
добија побољшањем
квалитета осветљења у
радним условима научно је
доказана.
ПСИХОЛОШКЕ РЕАКЦИЈЕ
Људи имају визуелну потребу за променом;

Виђење се дегенерише уколико се не подстиче;
Нормална свест, перцепција и мишљење могу да се
одрже само у средини у којој се дешавају сталне
промене, јер иначе наступа стање одузетости чула;
Људска реакција на форму изазива интелектуалне
процесе, док реакција на боју изазива емотивне
процесе;
Одговарајући однос светлости и боје може да има
центрифугално или центрипетално дејство.
ЦЕНТРИФУГАЛНО ДЕЈСТВО
Центрифугално дејство
представља скретање пажње од
особе ка околини;
Виши ниво осветљености, са
топлим и светлим бојама у
окружењу представљају услове
у којима особа тежи да своју
пажњу усмери споља;
Особа у оваквим условима
повећава активност, опрезност и
спољну оријентацију;
Средина за физичке послове,
акцију, ведар дух;
Погодно у фабрикама,
школама, становима.
ЦЕНТРИПЕТАЛНО ДЕЈСТВО
Центрипетално дејство има

однос светлости и боје који
изазива скретање пажње од
околине ка личности;
Са вишим нивоом
осветљености и бојама као што
су сива, плава, зелена и
тиркиз, омогућава се већа
концентрација на визуелни и
ментални рад.
Корисно за канцеларије,
радне собе, финији
индустријски рад.
УСЛОВИ КОЈИ ДЕГРАДИРАЈУ ВИДНИ
КОМФОР
Одвраћање пажње,
Превише дифузна светлост,
Премало светлости,
Превише светлости,
Топлотно зрачење, и
Визуелно напрезање.
БИОЛОШКЕ ПОТРЕБЕ ЗА ВИЗУЕЛНОМ
ИНФОРМАЦИЈОМ
Најзначајније биолошке Потреба за оријентацијом у

потребе за визуелном простору,
информацијом: Потреба за оријентацијом у
локација, времену,
време (доба дана), Потреба за контактом са
време (клима), сунчевом светлошћу,
затворени простор, Потреба за погледом,
присуство других Потреба за фокусирањем на
живих бића, одређену активност,
територија, Потреба за дефинисањем и
прилике за одмор и персонализацијом територије,
стимулацију, Потреба за боравком у
заштитна места. спољном простору.
Начини одвијања процеса дифузије

водене паре:
1. слободно
2. кроз порозне мембране
3. кроз слободну површину течности (појава
растварања гасова у течностима)
• уколико су паропропустљиви, грађевински

материјали се понашају као порозне мембране
• кретање водене паре кроз мембрану приликом
дифузије – од гушће ка ређој средини
• ЈУС дефинише дифузију водене паре као
струјање водене паре кроз неки преградни
елемент или материјал услед разлике
концентрације водене паре, односно услед
разлике парцијалних притисака водене парe
• у нашим климатским условима, карактеристична је

дифузија водене паре кроз елементе и материјале
спољног омотача објекта у зимским условима.
правац кретања молекула водене паре
(зими) унутра споља
пројектна температура +20оC
релативна влажност 60%
парцијални притисак 1,402 KPa
(II климатска зона)
пројектна температура -5оC
релативна влажност 90%
парцијални притисак 0,361 KPa
• према стандарду, прорачун дифузије водене
паре врши се за спољашње грађевинске
преграде, као и за грађевинске преграде код
којих је разлика парцијалних притисака са обе
стране преграде већа од 500KPa
Параметри дифузије водене паре

Qm - количина дифундоване водене паре кроз неку површину A ,
односно
δ – коефицијент проводљивости водене паре количина водене
паре у kg која за један час прође кроз материјал јединичне површине и
дебљине, ако је разлика у концентрацији паре на различитим
површинама материјала 1KPa
• φm - дифузијски проток или флукс водене паре
количина водене паре која у јединици времена
прође кроз неку површину (брзина дифузије)
• gm (qm) – густина дифузијског протока
маса водене паре која се у јединици времена
дифундује у смеру управном на јединицу површине
Δ – коефицијент пропустљивости водене паре
специфичан проток водене паре кроз неки елемент
дебљине d уколико постоји јединична разлика
парцијалних притисака са његових двеју страна
отпор дифузији (аналогија са провођењем топлоте)

• како је отпор прелаза водене паре веома мали,
занемарује се, па је отпор дифузијскокм пролазу
једнак отпору дифузијске пропустљивости водене
паре
• kD – коефицијент пролаза водене паре кроз
грађевински елемент
• коефицијент (фактор) отпора дифузији водене
паре – μ
својство неког материјала!!!!
• релативни (еквивалентни) дифузни отпор водене
паре = дебљина ваздушног слоја исте вредности
отпора - r
својство конструкције!!!!
Дифузија не изазива штетне последице

по грађевинске елементе и материјале
све док је смер дифузијског кретања
непроменљив (стационаран), осим
уколико није дошло до кондензације
водене паре.
Кондензација се јавља:
•када је ваздух засићен а дође до даљег додавања
водене паре
•када се засићени ваздух охлади
Влажност ваздуха - количина воде у облику водене паре у

ваздуху која је увек условљена
Параметри који дефинишу влажност ваздуха:
Релативна влажност ваздуха – однос стварне количине

водене паре у 1m3 ваздуха.
влажност засићења M притисак засићења p’
p парцијални притисак
водене паре апсолутна влажност m
Влажност ваздуха – појам и параметри
Тачка росе - температура на којој одређена количина

водене паре представља влажност засићења.
Однос између температуре и количине водене паре (њеног
парцијалног притиска) је управо пропорционалан!!!

У конкретном разматрању феномена дифузије и њених последица,

битно
утврдити: да ли ће до кондензације у неком материјалу доћи,
односно, уколико до ње дође, на којим се местима она јавља.
(дефинисано стандардима и прорачунима JUS.U.J5.600 – Технички
услови за пројектовање и грађење зграда (1998), JUS.U.J5.520 –
Прорачун дифузије водене паре у зградама (1997))
Проблеми дифузије и кондензације водене паре у директној спрези

са
паропропустљивошћу материјала!!!
• стандард не дозвољава површинску

кондензацију за дате унутрашње пројектне
услове и услове у спољној средини
• кондензација у унутрашњости конструкције
је дозвољена под условом да је:
време потребно за њено исушење мање од
допуштеног времена потребног за исушење
конструкције (према табели у стандарду)
укупна масена влажност мања од највеће
дозвољене влажности за материјал у коме је
настала кондензација
Неопходни кораци за утврђивање постојања и места кондензације

1. утврдити релевантне податке за реалне

климатске услове и одговарајућу намену
објекта
ti’= 20oC, i φi = 60%
Број дана влажења 60 60 60
2. п2. одредити пад температуре кроз елемент
3.
4. за сваку од дефинисаних температура, утврдити притиске
засићења (према табели из стандарда)
5. полазећи од пројектних услова у погледу

унутрашњих и спољашњих температура и
релативне влажности ваздуха са једне и друге
стране омотача, рачунски и графички утврдити
парцијални притисак кроз грађевински елемент
израчунати вредности еквивалентне дебљине
6. утврдити дијаграм дифузије
Карактеристични случајеви појаве дифузије у грађевинским

1. без конденза у посматраном елементу / конструкцији
2. конденз у равни кондензације
3. конденз у зони кондензације
израчунати вредности дифузионог

протока водене паре gz
• � прорачун базиран на стационарној дифузији кроз преграду при
дефинисаним граничним условима
� 0,67 x 10-6 - средња вредност
дифузионе константе за дифузију
водене паре кроз ваздух за
интервал од –20oC дo 30oC
у случају постојања кондензата (случајеви 2

и 3) израчунати масу кондензата по
јединици површине у току “z” дана
z = 60 дана према табели
g’z = gz x 24 x z [kg/m2]
израчунати масену влажност материјала

услед кондензације Xdif’ [%]
Xdif’= (gz’ x 100) / (dr x ρo) [%]
dr- рачунска дебљина преграде у коме се кондензовала водена пара [m]
ρo- запреминска маса материјала слоја преграде у исушеном стању
[kg/m3]
• дозвољене вредности засићености влагом:
укупна масена влажност материјала
X’uk = X‘r + X‘dif < X‘max
Xr’ просечна рачунска масена влажност

материјала према табели из стандарда
X‘max = X‘r + X‘dif,max

X‘dif,max = (qmax x 100) / (dr x ρo) [%]
qmax максимална дозвољена количина

кондензоване водене паре у конструкцији
на завршетку дифузије
qmax - као дебљина датог материјала, али не веће од 0,07

остали материјали:
опека 0,05
гас или пено бетон, или бетон са лаким агрегатима 0,02
врста материјала dr - рачунска дебљина [m]
материјали на бази дрвета 0,03xdrxρ0
дрвене конструкције 0,05xdrxρ0
кондензација на додирним површинама слојева 0,5
(један слој без могућности преузимања влаге)
општи случај 1,0
карактеристичан случај qmax [kg/m2]
• прорачунати густину дифузионог протока услед исушења

случај 1 – није било кондензата па нема исушења
случај 2
gI = 0,67 x 10-6 [(p’k - pi) / r’ + (p’k – p’e) / r”] [kg/m2h]
случај 3
gI = gI,i + gI,e [kg/m2h]
gI,i = 0,67 x 10-6 x [(p’k – p1) / (r’ + 0,5 rz)] [kg/m2h]
gI,e = 0,67 x 10-6 x [(p’k - pe) / ( 0,5 rz + r”)] [kg/m2h]
• прорачунати време потребног исушења

zi <= zidoz
zi = 1,3 g’z / (24 gi) [дан]
дозвољено време исушења конструкције у данима
по грађевинским зонама
ti = te = 18oC, φi = φe = 65 %
Дозвољено време исушења конструкције током 120 90 60
•паронепропусни
Деловањем на:
• температуру - повећањем температуре унутрашњих површина
преграда
• степен релативне влажности - ограничавањем испаравања или
интензивирањем проветравања
� могућност дифузије водене паре - постављањем
паронепропусних слојева, и контролом извођења водене паре
из конструкције
• за наше климатске услове, као опште начело за решавање
проблема дифузије водене паре код вишеслојних елемената важи
да:
ОТПОР ПРОЛАЗУ ТОПЛОТЕ СВИХ СЛОЈЕВА ТРЕБА ДА РАСТЕ ИДУЋИ
ОД УНУТРА ПРЕМА СПОЉА, А ДА ИСТОВРЕМЕНО ОТПОРИ
ДИФУЗИЈИ ВОДЕНЕ ПАРЕ ОПАДАЈУ ОД УНУТРА ПРЕМА СПОЉА
Провера летње стабилности Конструкције
• провера летње стабилности конструкције се своди на

проверу њених могућности у погледу акумулације топлоте
• у начелу, контрола протока топлотне енергије кроз неку конструкцију се
заснива на 3 карактеристична механизма деловања:
рефлексија топлоте (карактеристика метала, односно, материјала
код којих преовлађује зрачење као начин преношења топлоте – принцип се
заснива на правилном постављању металних фолија у склопу конструкција)
отпор пролазу топлоте (принцип деловања термоизолационих
материјала)
складиштење (акумулирање) топлоте (карактеристика масивних
конструкција) – значајно за адекватну топлотну стабилност конструкције
• материјали великог термичког капацитета не утичу само на

повећање протока топлоте него и на време када се оно
дешава –способност акумулације топлоте успорава
(одлаже) проток топлотне енергије!
• за разлику од оваквих материјала, код изолационих mатеријала и
оних који рефлектују топлоту, проток топлоте кроз конструкцију је тренутан!
• иако температурне промене не показују увек правилност и
цикличност у понашању (отежано математичко моделовање
kојим би се добили прецизни подаци и прорачуни), највећи
број метеоролошких промена се може свести на 24 часа
(дневни циклус)
• за масивну конструкцију је карактеристично да ће сваки слој
материјала:
- прво апсорбовати део топлоте чиме ће се повећати
температура датог слоја,
- па тек онда даље пренети топлоту на следећи слој
- акумулирана топлота ће се емитовати са знатним
временским помаком!!!!
• корист од акумулације топлоте се највише испољава у топлим и
сувим климатским условима (велике температурне промене дан-
ноћ)
• код вишеслојних конструкција динамички ефекат не зависи само
од врсте и дебљине материјала него и од њиховог редоследа у
конструкцији
• југословенски стандарди којима се врши провера летње

стабилности конструкције:
� JUS.U.J5.530 – Прорачун фактора пригушења и прорачун
кашњења осцилација температуре кроз спољашње грађевинске
преграде зграда у летњем раздобљу
� JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење
зграда (1998)
� JUS.U.J5.530 – дефинише конкретне методе и услове
прорачуна карактеристичних параметара (ν, η)
� услови прорачуна:
� фактор пригушења осцилације ν температуре изражава
се односом
tem – амплитуда осцилације температуре спољашњег ваздуха
tom – амплитуда осцилације температуре на унутрашњој површини
преграде
� у прорачун се не узимају у обзир слојеви преграде тањи од 0,02m

(малтери, премази, парне бране,...), сем ако се не ради о
термоизолационим материјалима чија је вредност коефицијента
топлотне проводљивости мања од 0,1 W/mK
� за потребе овог стандарда се усваја:

� за зидове: αi=8,0W/m2K; αe=11,5W/m2K
� за кровове: αi=6,0W/m2K; αe=11,5W/m2K
� једнослојна преграда
� двослојна преграда
� вишеслојна преграда
фактор пригушења осцилације температуре (начин прорачуна условљен
слојевитошћу конструкције)
� Dj – индекс топлотне инерције ј-тог слоја

преграде
� S24,ј - упијање топлоте од стране материјала
конструкције током 24 часа
� коефицијент упијања топлоте:
први слој (према просторији)
� услови прорачуна:
� кашњење осцилације температуре η представља
временски интервал између тренутка појаве температурне
промене унутрашње површине преграде и тренутка појаве
промене температуре спољашњег ваздуха која је изазвала
промену на унутрашњој површини
� прорачун кашњења осцилације температуре [h]
� JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове које нека

Спољашње конструкције оријентисане према северу 10
Све спољашње грађевинске конструкције осим оних 15
оријентисаних према северу
Раван кров 25
Ν
Грађевинска конструкција
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према истоку, 6
североистоку и северозападу
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према југу и 7
југоистоку
Све спољашње грађевинске конструкције оријентисане према западу и 8
југозападу
Сви остали равни кровови 10
Равни кровови хладњача 14
η [h]
најмање
Грађевинска конструкција

� ако је фактор пригушења осцилације температуре ν кровова
већи од 45, а ν зидова већи од 35, не постављају се захтеви
за η
� за спољашње грађевинске конструкције које у саставу имају
вентилисани ваздушни слој или имају екран (заклон), према
JUS U.J5.510, сем за случај сасвим слабо вентилисаних
конструкција, не постављају се захтеви у погледу фактора
пригушења осцилације температуре, с тим да површинска
маса конструкције, без спољне облоге, не сме бити мања од
100 kg/m2, у ком случају коефицијент пролаза топлоте k
мора бити мањи од 0,35 W/m2K
� JUS.U.J5.600 – дефинише граничне услове

које нека конструкција треба да задовољи:
� све остакљене површине (осим северне,
североисточне и северозападне оријентације) у
боравишним просторијама морају имати
нетранспарентну заштиту од директног сунчевог
зрачења у летњем периоду
� дозвољена је заштита против сунчевог зрачења и
између стакала ако се уређај за засенчење
користи у зимско доба као део система за
природно грејање сунцем
� осим на нивоу провере термичких
карактеристика појединачних конструкција,
топлотна заштита зграда изискује и проверу на
нивоу читавог објекта за шта се узимају у
обзир укупни топлотни губици, који могу
бити:
� трансмисиони (Φt)
� вентилациони (Φv)
� трансмисиони топлотни губици
� губици који настају кондукцијом кроз спољни омотач објекта (као
последица разлике у температури ваздуха споља- унутра), а у случају
конструкција које садрже ваздушне слојеве, као и на месту контакта
конструкције са ваздухом, и као последица конвекције
� трансмисиони топлотни губици:
� површински (Φtp)
� линијски (Φtl)
� тачкасти (Φtt)
� површински топлотни
губици:
� губици до којих долази кроз:
� спољне зидове
� застакљене површине
� равне или косе кровове над
грејаним простором и таванице
према негрејаним таванима
� подове на тлу или подове
изнад негрејаних подрума
� конструкције изнад отворених
пролаза (еркера)
� линијски топлотни
губици:
� додатни топлотни губици до којих долази на појединим местима
конструкције – местима промене материјала, промене геометрије, на
месту склопа (углови, продори, контакт са тлом,....) – тамо
где постоје места специфичних топлотних губитака
� формуле за израчунавање различитих типова линијских
топлотних губитака дате у JUS.U.J5.510
� тачкасти топлотни губици:
� губици који настају код трослојних конструкција на местима где је
термоизолациони слој пробијен везним елементима који спајају
конструктивни слој са облогом n – број веза
� вентилациони губици
• � губици који настају због вентилације зграда која
се одвија у циљу обезбеђења чистог ваздуха или из хигијенских разлога
• � у зависности од начина на који се вентилација одвија

(природна или вештачка), и вентилациони губици могу бити:
� природни (кроз прозоре и врата, вентилационе канала,
инфилтрацијом, кроз зазоре)
� вештачки (код присилних система вентилације, помоћу
регенератора и рекуператора)
Мере за обезбеђење ваздушног
комфора
� потребе ваздушног комфора условљавају да буде
обезбеђен довољан број измена ваздуха
� минимални захтев за чистим ваздухом дефинисан
бројем измена ваздуха на час
захтеви за изменом ваздуха у појединим просторијама (YU)

број измена на час за висине просторија
3.0 2.8 2.6 2.4
WC 4 5 7 9
спаваће собе 3 4 5 6
собе за рад и боравак 3 4 4 5
оставе 10 20 25 30
купатила 4 7 8 8
кухиње (за време кувања) 15 25 30 30
� вентилациони губици
� предвиђа се да у затвореном стању столарије, зазори омогућавају 2
измене ваздуха на сат, при потпритиску у посматраној просторији од 50
Pa
� потребан број измена ваздуха условљен и активностима које се
одвијају у просторији, бројем људи итд.
� уколико није могуће да се природном вентилацијом обезбеди
довољан број измена ваздуха на час, прибегава се примени вештачке
(присилне) вентилације или климатизације
� претерана заптивеност објекта може довести до појаве тзв. синдрома
‘болесних зграда’ (Sick Building Syndrome) Квалитет ваздуха
� последњих година у употреби је нова, релативна јединица,
олф за мерење степена загађења коју човек или предмет врше у неком
простору
1 оlf – емисија загађивача ваздуха (биоефлуената мириса) коју
производи тзв.‘просечна особа’, тј. Одрасла особа која седи, купа се 0.7
пута дневно и чија кожа има површину од 1.8 m2 гумена заптивка 0,6
olf/m2 синтетичка 0,4 olf/m2 влакна линолеум 0,2 olf/m2 мермер 0,01
olf/m2
спортиста 30 olf-а
страствени 25 olf-а
пушач
особа која седи 1 olf
особа/предмет емисија
• � концентрација загађења ваздуха зависи од извора
контаминације и његове распршености у простору а
као резултат вентилације!
• � изражава се у дециполима – степен загађења коју
производи ‘стандардна особа’(1 olf) када се простор
вентилира са 10 l/s незагађеног ваздуха
1 decipol = 0,1 olf/ (l/s)
• � деципол је мера непријатности у неком простору, а
не мера здравственог ризика!!!!!
Дозвољени топлотни губици зграда
� концепт топлотне заштите зграда заснован на принципу ограничавања
топлотних губитака (трансмисионих и вентилационих)
� свака од карактеристичних група топлотних губитака се посебно
граничава – прекорачење топлотних губитака једне групе
се не може компензовати смањењем топлотних губитака друге групе!!!!
Дозвољени трансмисиони губици
• � могу се изражавати као:

� укупни дозвољени трансмисиони губици (површински,
линијски, тачкасти) φt [W] који се могу дешавати на омотачу
зграде, односно на површинама које ограничавају грејани
простор
� укупни дозвољени специфични трансмисиони губици
(површински, линијски, тачкасти) φvt [W] који се могу
дешавати на омотачу зграде, односно на површинама које
ограничавају грејани простор, подељених са укупном
грејаном запремином унутар тих површина – трансмисиони
губици који се могу дозволити по јединици запремине
φvt=(φtp+φtl+φtt)/V
• � у зависности од намене објекта, односно, од

режима грејања, JUS U.J5.600 дефинише
следеће критеријуме:
a. φvt=7+14fo
φvt=(φtp+φtl+φtt)/V=7+14fo
• � стамбене зграде, пословне и управне зграде, школе и
библиотеке, болнице и домови за стара лица, дечији
вртићи и обданишта, ресторани, хотели, мотели и
интерни домови, индустријске зграде које се греју на
18оК и више, и објекти мешовите намене који садрже
неку од поменутих намена
� у зависности од намене објекта, односно, од

режима грејања, JUS U.J5.600 дефинише следеће
b. φvt=8+14fo
φvt=(φtp+φtl+φtt)/V=8+14fo
� индустријски објекти које се греју на температуре ниже од

18оК и спортски објекти који се најмање 3 месеца
годишње у години греју на температуру вишу од 18оК
c. ови захтеви се не односе на пливачке базене!
� дозвољени трансмисиони губици
φt=φvt x V [W]
� претходна верзија стандарда JUS U.J5.600

садржала је и препоруку у циљу рационалнијег
коришћења енергије која ја је изостала у
актуелној верзији
a. φvt=5+10fo
b. φvt=6+10fo

� fo - однос укупне површине омотача и запремине
� укупна површина омотача грејаног простора подразумева:
� спољне зидове (без застакљених површина прозора врата,
застакљених преграда)
� застакљене површине
� равне или косе кровове над грејаним простором, односно,
таванице према негрејаним таванима
� подове на тлу, односно, подове изнад негрејаног подрума
� конструкције изнад отворених пролаза или еркера, као и
негрејаних простора
� при прорачуну се узимају спољне
грађевинске мере објекта; за висину –
бруто висине спратова; за отворе –
зидарске мере
� за прорачун запремине се узимају као
довољно тачне спољне грађевинске мере,
укључујући и конструкције зидова, подова,
подова и таваница
� на вредност фактора облика зграде утичу:
� облик објекта (лопта, коцка,....)
� димензије објекта (вредност фактора облика за
исти облик габарита ће опадати са порастом
димензија)
� положај објекта у односу на суседе
(слободностојећи или уграђени објекти)
Куће у низу 156 0,87

Двојна кућа 180 186 1,03
Слободностојећи објекат 216 1,20
Фактор облика
[m-1]
Површина омотача
[m2]
Тип објекта Запремина [m3]

� јављају се у конструкцијама као последица поремећаја
стационарности топлотног протока – на местима промене структуре
елемента конструкције, контакта са другом конструкцијом и сл.
� могу се разврстати на 4 карактеристичне групе линијских

губитака:
1. места везе конструкције која чини спољни омотач (како зидови тако и
кровови) са оквирима прозора, врата, застакљених преграда,.... (15
ипова везе)
2. места на којима се конструкција ломи под углом, или две различите
конструкције спајају под углом (16 типова везе)
3. места везе између спољашњих и унутрашњих грађевинских
kонструкција (17 типова везе)
4. места везе грађевинских конструкција у
контакту са тлом (12 типова везе)
� формуле за израчунавање линијских губитака
појединачних типова веза дате су у JUS U.J5.510
� како се код већине типова веза појављују две конструкције на које се
односи линијски губитак, линијски губитак се рачуна са двоструким
дужинама;
� изузетак – линијски губици на контакту зида и оквира прозора и врата,
с обзиром да је, према атесту произвођача, у коефицијент пролаза
топлоте прозора/врата већ укључен линијски губитак који се
односи на њих
� код одређених типова веза линијски губитак може
бити и нула – препорука код пројектовања детаља
� након прорачуна појединачних конструкција,
линијских и тачкастих губитака, врши се
провера укупних топлотних губитака на нивоу
објекта;
� стварни топлотни губици се множе са
припадајућим површинама и температурном
разликом и потом пореде са дозвољеним
трансмисионим губицима утврђеним на
основу фактора облика
� стварни укупни трансмисиони губици:
� стварни укупни специфични трансмисиони губици
� провера исправности конструкције се може вршити и
преко средњег коефицијента пролаза топлоте km
односно,
� коефицијенти: kz, kpr, ks, kp, ksv представљају средње
коефицијенте пролаза топлоте: зидова, прозора,
крова/таванице, пода на тлу, конструкције изнад пролаза
према формули:
� Az, Apr, As, Ap, Aksv представљају припадајуће површине
зидова, прозора, крова/таванице, пода на тлу, конструкције
изнад пролаза;
� А – укупна површина објекта
� c – корективни коефицијент за кровове:
� 1 за топле кровове
� 0,8 за хладне кровове
� важећим прописима је предвиђено да се
губици рачунају по етажама како би се
потом израчунали укупни губици, као и по
карактеристичним просторијама (оним са
највећим специфичним губицима, односно,
оним које су по диспозицији највише
термички угрожене)__

ARHITEKTAMA jer:
•Dobijaju povratnu informaciju o :
- strukturi
- materijalima i
- dimenzijama sklopova i u sklopovima
•Dobijaju verifikaciju ili ispravku onoga što su u projektu
predvideli, odnosno potvrdu da li je projekat u skladu sa
uslovima previdjenim STANDARDIMA .
MAŠINSKIM INŽENJERIMA jer:
•Dobijaju ULAZNU informaciju o parametrima za proračun
TERMO-TEHNIČKIH instalacija za
- grejanje
- klimatitaciju
- provetravanje
Najvažniji parametar je USVOJENI KOEFICIJENAT
PROLAZA TOPLOTE za sve relevantne
arhitektonskogradjevinske
pozicije

INVESTITORIMA jer:
•SAVESNI INVESTITORI
Dobijaju POTVRDU da je projektant uradio svoj posao u
skladu sa regulativom.
Brinu o smanjenju troškova EKSPLOATACIJE objekta
(smanjenje energije potrebne za zagrevanji ili hladjenje)
•NESAVESNI INVESTITORI
- posluju pod motom - TAKE MONEY AND RUN
te im je u interesu minimiziranje troškova izrade projekta i
izgradnje, tako da o garanciji i eksploataciji ne brinu, i
ovaj proračun im nije potreban.
•SAVESNI I STRUČNI IZVODJAČI

Dobijaju DIREKTIVNU DOKUMENTACIJU za izvodjenje
•NESAVESNIM I NESTRUČNIM IZVODJAČIMA proračun
nije potreban jer
- ne umeju da ga pročitaju
- ako i umeju da ga pročitaju, oni naravno znaju bolje

ORGANIMA DRŽAVNE UPRAVE jer:
•SAVESNI I STRUČNI ORGANI (OPŠTINA, GRAD,
REPUBLIKA)
(NE PROVERAVA SE SADRŽINA

TOPLANI jer:
•SAVESNI službenici
(PROVERAVA SE SADRŽINA) i SINHONIZOVANA izmedju
proračuna topl. zaštite i projekta termotehničkih
instalacija.
•NESAVESNIM službenicima
on nije potreban jer su obično u dilu sa nesavesnim
projektantima

SVIMA jer je:
- regulativom to OBAVEZUJUĆE
projektovanje i izvodjenje timski i multidisciplinarni
posao
- svako preuzima svoj deo ODGOVORNOSTI
arhitekta ima moralnu i profesionalnu obavezu da radi u
skladu sa propisima
ODGOVOR 8:
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE nije potreban
NIKOME jer :
-varanje i lažiranje su naši (ne)profesionalni i (ne)nacionalni
izazovi.
- zakon, a naročito propisi i standardi su nepoznanica, a ono
što ne poznajemo ne primenjujemo
- posao se može ugovoriti za manje novca (nelojalna
konkurencija) koji se može podeliti na manje učesnika
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se NERADI u

IDEJNOM PROJEKTU jer:
Idejni projekat ne sadrži sve potrebne informacije,
ali se POČINJE SA PRIPREMAMA koje se odnose
na:
- definisanje vrsta materijala i približnih debljina
materijala u sklopovima
- definisanja struktura
- odredjivanja grejanih i negrejanih prostorija, i
režima grejanja
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se RADI NA

POČETKU GLAVNOG PROJEKTA jer je:
- neophodno ostvariti višesmernu komunikaciju
izmedju svih učesnika u projektu, u ovom slučaju
na relaciji PROJEKTANT ARHITEKTURE –
PROJEKTANT TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA
- specijalista koji se bavi proračunom je zapravo
direktni SARADNIK i SAVETNIK projektanta
arhitekture.
- projekat je dinamična i živa kategorija, podložna
izmenama i dopunama
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se NERADI NA

KRAJU GLAVNOG PROJEKTA jer :
- kada je projekat završen ili je u fazi kada su izmene
neostavarive, bilo kakav proračun, kalkulacija ili
dokaznica ne može izvršiti povratan uticaj na sadržinu
(suštinu) u projektu.
- obično predstavljaju pokriće sa ŠTIMOVANIM
REZULTATIMA
- je to signal da je projektant naišao na prepreku
(formalnu ili suštinsku) i traži nekoga da preuzme
njegovu NE(ODGOVORNOST)
PRORAČUN TOPLOTNE ZAŠTITE se RADI U

IZVODJAČKOM PROJEKTU jer :
- se dešava da se u izvodjenju promene strukture i
debljine sklopova ili vrste materijala, te je izvodjač
DUŽAN DA DOKAŽE KAKO SE PERFORMANSE NEĆE
POGORŠATI (poboljšanje je dozvoljeno)
Koji je nivo informacija koje se mogu očekivati u

sprezi PROJEKTANT ARHITEKTURE –
SPECIJALISTA ZA PRORAČUN TOPLOTNE
ZAŠTITE?
Ponudjeni odgovori:
1 - LOKALNE
2 - GLOBALNE
3 – NIKAKVE
informacije su LOKALNE, jer:

- se odnose na pojedine delove (sklopove) u projektu,
što se provlači kroz grafičku dokumentaciju (osnove,
preseci, izgledi, detalji...) , kao i kroz tekstualnu
dokumentaciju (tehnički opisi, predmer...)
Napomena: PREDMER se radi nakon definisanja svih
sklopova, odnosno nakon njihove verifikacije kroz
proračun toplotne zaštite.
informacije su GLOBALNE, jer:

- se pravilnom i pravovremenom saradnjom signalizira i
daje vremena projektantu arhitekture da izvrši
neophodene korekcije u cilju otklanjanja nedostataka,
ili podizanja kvaliteta, npr:
- pozicioniranje i veličina otvora (toplotni gubici ili dobici)
- detalja ugradnje prozora (toplotni mostovi)
- detalja veza konstrukcija (toplotni mostovi)
informacije su NIKAKVE, samo ukoliko:

- se Proračun radi nakon završenog glavnog projekta,
da bi se zadovoljila neka forma (npr. revident
konstatuje da Proračun ne postoji u tehničkoj
dokumentaciji )
O čemu se u suštini radi u ovom proračunu?

Ponudjeni odgovori:
1 - Proverava se kao se objekat ponaša ZIMI
2 - Proverava se kao se objekat ponaša LETI
3 - Proverava se koliko je objektu potrebno energije za
grejanje zimi i hladjenje leti

ponaša ZIMI jer:
- U Srbiji je zima veći problem nego leto (više se
energije troši na grejanje nego na hladjenje)
- Građevinske štete zbog kondezacije vlage se dešavaju
zimi
Napomena:
- kriterijumi po pozicijama su niži u Srbiji nego u EU,
- u Srbiji je računska temperatura (npr.-18) značajno
niža od prosečne zimske temperature (npr.-5), što
praktično potire negativnosti prethodnog stava
ODGOVOR 2:
ponaša LETI jer:
- se proverava stabilnost konstrukcija u letnjem periodu
i vremenski pomak prolaza toplote (npr. u potkrovlju,
koje je inače najproblematičnija zona)
Napomena:
- JU - standardima nisu ustanovljene procedure za
računanje solarnih dobitaka (npr. kroz prozore)
ODGOVOR 3:
U Proračunu se NE PROVERAVA se koliko je
objektu potrebno energije za grejanje zimi i
hladjenje leti, jer:
- JU standardi su u tom pogledu nepotpuni
- ovde se problem prebacuje na projektante
termotehničkih instalacija
Napomena:
- EU - normama su ustanovljene procedure za računanje
svih vrsta energetskih gubitaka, ali i dobitaka (kako od
insolacije, tako i od uredjaja, opreme i ljudi)
PRORAČUN KOJI JE U SKLADU SA JU-standardima nije

SIMULACIJA
- za SIMULACIJE se koriste napredni softverski paketi,
koji su u skladu sa EU normama, ili drugim inostranim
standardima
PITANJE:
Koji je sadržaj u proračunu toplotne zaštite?
Odgovor:
1 – Tehnički opis
2 – Pregled sklopova u projektu
3 – Proračun relevantnih sklopova (zimski i letnji režim)
4 – Pregled i proračun linijskih i tačkastih veza (gubitaka)
5 – Bilans transmisionih gubitaka po sklopovima
6 – Provera transmisionih gubitaka na najugroženijim
lokacijama (prostorijama)
7 – Ukupan bilans u odnosu na geometrijske
karakteristike objekta
PITANJE:
Koje su osnovne greške u proračunu toplotne
zaštite?
Odgovor:
1 – namerne
2 – greške nastale iz neznanja
3 – greške nastale zbog neadekvatnih i nepotpunih
Justandarda
PITANJE:
Na kojim pozicijama se javljaju najveći gubici
(dobici) energije?
Odgovor:
1 – na svim zastakljenim (transparentnim) pozicijama
DAKLE, RADI SE O REDU VELIČINA OD

30% - 60% , S TIM ŠTO SE MOŽE
KONSTATOVATI DA JE UOBIČAJENA
VREDNOST OKO 50% - ODNOSNO POLA
TOPLOTNIH TRANSMISIONIH GUBITAKA
SE ODNOSI NA PROZORE!
ZNAČI, OD 30% - 50% , PROSEČNO

40% - TOPLOTNIH TRANSMISIONIH
GUBITAKA OBJEKATA SE ODNOSI
DIREKTNO NA STAKLA !

Arhitektonska Fizika - Arh Fax U BGD

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Arhitektonska Fizika - Arh Fax U BGD

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Физика зграда

Увод – генеза, основна начела

наука о околини-средини (environmental

Однос човека и околине

али и елементе других наука које могу

Појаве и проблеми који прате

Појаве и проблеми који прате

Појаве и проблеми који прате

прихватање нових концепата –

 овакви условидопринели развоју

 замајац за развој ове градитељске

Еволуција односа према топлотној

 човека и његових потреба које пројектом/

 примењених технологија (система)

 овакав интегралан однос води ка нечему што се може

 омотач објекта / фасада–

 данас у свету: питање термичке заштите се

Термичка заштита и прописи

 климатске карактеристике нашег поднебља такве

Термичка заштита и прописи

1. JUS.U.J5.600 – Технички услови за пројектовање и грађење

Термичка заштита и прописи

3. вентилациони губици објекта

Термичка заштита и прописи

 питање еволуције прописа из области топлотне

Европа - климатске зоне Европа – температурне зоне

 прописима су дефинисани реални климатски

 подела земље на 3 климатске зоне уз уважавање

 на основу поделе на зоне дефинисанe су:

Климатски параметри - температуре

 унутрашња површинска температура

Климатски параметри - температуре

Перформансе материјала од значаја

 карактеристика у погледу дифузије

 потребне вредности које поједине

Начини преношења топлоте

Перформансе материјала од значаја

Однос одбијене и упијене

својство неког материјала:

2. коефицијент апсорпције Qaps

Перформансе материјала од значаја

 густина топлотног флукса – ∆Q  J  W

Перформансе материјала од значаја

изолационе карактеристике одређене могућношћу

 размена кинетичке енергије:

Перформансе материјала од значаја

Способност материјала да кроз своју

Количина топлоте која се пропусти у

Перформансе материјала од значаја

топлотни добици топлотни губици

Перформансе материјала од значаја

 отпор који пружа конструкција проласку топлоте кроз њу:

Перформансе материјала од значаја

Перформансе материјала од значаја

 указује на способност акумулације топлотне

Перформансе материјала од значаја

 параметри који се проверавају у оквиру

Перформансе материјала од значаја

топлотна густина специфична

Перформансе материјала од значаја

Перформансе материјала од значаја

 велика предност овог материјала – његова транспарентност!

врста коефицијент укупни пролаз пропустљивост (звучна)

овакви условидопринели развоју

замајац за развој ове градитељске

човека и његових потреба које пројектом/

примењених технологија (система)

овакав интегралан однос води ка нечему што се може

омотач објекта / фасада–

данас у свету: питање термичке заштите се

климатске карактеристике нашег поднебља такве

питање еволуције прописа из области топлотне

прописима су дефинисани реални климатски

подела земље на 3 климатске зоне уз уважавање

на основу поделе на зоне дефинисанe су:

унутрашња површинска температура

карактеристика у погледу дифузије

потребне вредности које поједине

густина топлотног флукса – ∆Q  J  W

размена кинетичке енергије:

отпор који пружа конструкција проласку топлоте кроз њу:

указује на способност акумулације топлотне

параметри који се проверавају у оквиру

велика предност овог материјала – његова транспарентност!

опредељење за одређени тип конструкције

да је топлотни проток стационаран

Хомогена грађевинска конструкција

ваздушни слој се третира као слој у мировању – као било

Слабо вентилиране конструкције

Слабо вентилиране конструкције

овакви типови фасада се

уобичајена примена код

кретање водене паре кроз мембрану приликом

ЈУС дефинише дифузију водене паре као

у нашим климатским условима,

према стандарду, прорачун дифузије водене

отпор дифузији (аналогија са провођењем топлоте)