Alkaloidne Biljke

АЛКАЛОИДНЕ БИЉКЕ
Алкалоиди су сложена органска азотна једињења, више или мање базног

карактера.
Различити делови исте биљке садрже различите количине алкалоида, па
се као дрога најчешће употребљава само одређени део биљке који
садржи највише алкалоида. Највећи садржај алкалоида у биљкама је у
корену, листу, кори и семену.
Већина је безбојна, више или мање горког укуса, па животиње избегавају

да се хране биљкама са алкалоидима због горчине и отровности.
Унете у организам у већим количинама ове биљке изазивају токсичност

(акутну или хроничну), а у малој (дефинисаној) дози су лекови сa
одређеним деловањем и као такви се користе у фармакотерапији.
Алкалоиди су ретки у бактеријама, гљивама и голосеменицама, али 10-15%

скривеносеменица синтетишу алкалоиде. Велику количину алкалоида
садрже биљке из породица: Ranunculaceae, Berberidaceae, Solanaceae,
Papaveraceae, Piperaceae, Fumariaceae, Fabaceae, Rubiaceae. Алкалоиде не
садрже Brassicaceae и Lamiaceae.
You created this PDF from an application that is not licensed to print to novaPDF printer (http://www.novapdf.com)
Историјат изолације алкалоида
• Крајем 18-ог и почетком 19 века почиње ера научне фармације која је

нераскидиво повезана са историјатом открића алкалоида и алкалоидних дрога.
• И пре овог времена се знало да су неке дроге у већим дозама токсичне: опијум,
лист коке, семе мразовца, кртола једића, семе кукуте... Њихова природа је
почела да се назире почетком 19-ог века.
• 1803 год. први пут је Деросне изоловао мешавину наркотина и морфина.
• 1806. год. Сертирнер је пречистио морфин.
• Од 18017-1820 год. француски научници Пелтије и Кавенту изоловали су читаву

серију алкалоида: кофеин, еметин, стрихнин, хинин...
• Први синтетисан алкалоид је конин и од тада је велики број алкалоида добијен

органском синтезом.
Биолошка функција алкалоида
• У биљци се алкалоиди налазе у паренхимским ћелијама периферних

делова ткива.
• Некада могу бити повезани за одређене специјализоване ћелије као
што су секреторне ћелије и млечни сок.
• На питање зашто биљка синтетише алкалоиде тешко је дати прави
одговор.
• Сматра се да алкалоиди штите биљку од хербивора.
• Поједини алкалоиди испољавају антимикробну активност те штите
биљку од гљивичних и бактеријских инфекција.
• Одређене групе алкалоида везују слободне кисеоничне радикале који
оштећују биљно ткиво.
• У облику соли алкалоида омогућен је транспорт одређених
специфичних киселина кроз ткиво биљака.
• Могуће је да неки алкалоиди делују као регултори растења биљака.
Пиролидински алкалоиди
Atropa belladona - велeбиљe
По ободу букових шума.

Користи се лист и ризом. Лишће се бере малдо и суши на сунцу.
Ризом се вади у јесен или рано пролеће, користи се само крупан меснати
део, сече се по дужини и суши у сушници или на сунцу.
Садржи алкалоиде (хиосциамин, атропин, скополамин).
Користи се за израду галенских препарата (екстракти и тинктуре) и за
индустријску екстракцију алкалоида. Надзор лекара! Атропин – ширење
зеница, противотров код тровања гљивама са мускарином. Скополамин је
седатив.
Hyoscyamus niger - буника
Рудерална станишта.
Користи се лист – бере се у почетку цветања, суши се у танком слоју у
хладу на промаји; семе – истреса се из срелих чаура и просејава.
Спазмолитик и аналгетик.
Datura stramonium - татулa
Рудерална станишта.
Користи се лист – бере се у почетку цветања, суши се у танком слоју у хладу
на промаји; семе – истреса се из зрелих чаура.
Спазмолитик и аналгетик. Листови улазе у састав препарата против астме.
Еrythroxylum coca Lam. - кока
Разгранати жбунови црвене коре. Високи до 80 цм. Цветови бледожути,

плодови црвене коштунице. Као самоникла расте у Јужној Америци.
Данас се гаје (легално или илегално) различите сорте ради добијања
листова богатијих алкалоидима.
Еrythroxylum coca – самоникла у Боливији и Перуу
Еrythroxylum novogranatense - у шумама Колумбије и
Венецуеле.
Кокаин је један од првих природних локалних
анестетика.
Данас се мало користи у терапији налазе
примену у офталмологији и
оториноларингологији.
Жвакање листа , ушмркавање и убризгвање

изазива краткотрајну стимулацију ЦНС, еуфорију
и осећај повећане интелектуалне способности.
Касније долази до депресивног деловања
кокаина и хроничне зависности.
Пиперидински алкалоиди
Piper nigrum – бибер
 Пореклом из тропске Азије, данас се гаји у већини тропских предела

 Вишегодишња лијана.
 Користи се осушен плод, плодови се употребљавају као зачин (црни и бели
бибер).
 Садржи етарско уље, алкалоид пиперин, смоле, масти, скроб.
 Употребљава се као зачин, поспешује апетит, као стомахик, алкалоид
пиперин снижава температуру (против грознице).
Lobelia inflata L. - индијански дуван, лобелија
Једногодишња зељаста биљка. Расте у средњим и источним деловима

Северне Америке. Данас се гаји у Северној Америци и Европи ради
добијања дроге.
Користи се надземни део биљке у цвету. Садржи
алкалоиде од којих је најважнији лобелин који стимулише
центар зa дисање и побољшава респирацију.
Перентерално лобелин сулфат се користи за
стимулацију дисања новорођенчади и код тровања
неким гасовима.
Пер ос се примењује у програмима одвикавања од
пушења.
Традиционално се листови индијанског дувана користе у
облику цигарета за одвикавање од пушења, али и код
астме и неких других плућних болести.
Punica granatum L. – нар
Ниско листопадно дрво или жбун. Расте у земљама Средоземља,

пореклом је из Мале Азије. Гаји се због укусних плодова.
Дрога је осушена кора нара. Скида се у

јесен са стабла, грана и корена.
Садржи алкалоиде пиперидинског типа и
велику количину хидролизујућих танина.
Алкалоиди спречавају причвршћивање

цревних паразита за глатку мускулатуру
црева. Користи се као антихелминтик
против пантљичаре. Већа количина коре
или екстракта (до 80 гр) могу изазвати
симптоме тровања.
Пиридински алкалоиди
Nicotiana tabacum - дуван
Пореклом из Јужне Америке, гаји се.

Користи се лист и цела биљка.
Садржи алкалоид никотин, смоле, етарска уља, масти, стероле, восак,
гуме, шећере, хетерозиде, фосфате, нитрите, соли Са и К.
Инсектицид.
Aлкалоиди
деривати фенилаланина и
тирозина
Ephedra campylopoda - коситреница
 Код нас расте на приморју, у сувим подручјима, у пукотинама стена.

 Користе се зелене гранчице (Ephedraе herba).
 Младе гранчице се беру и суше у танком слоју, на промаји.
 Употребљава се против бронхијалне астме, великог кашља ...
Стари Кинези су прописивали чај од младих
гранчица ефедре (махуанг = жути адстригенс)
против астме, за побољшање циркулације,
снижење температуре:
“Узети зелене гранчице махуанг жбуна и кувати у води; пити као чај”
У 19. веку два јапанска научника су изоловала алкалоид ефедрин.
 1923. године Карл Ф. Шмит је слушајући приче Пекиншких апотекара, започео

детаљнија истраживања. Утврдили су да ефедрин помаже у прочишћавању
назалних бронхијалних путева, до плућа. Такође је откривено да стимулише
ЦНС, подиже крвни притисак. Често се користи уз спиналне анестетике који
снижавају крвни притисак.
Capsicum frutescens L. – чили
 Биљка висине 30-60 цм.

 Земља порекла је Мексико где се чили узгајао још пре 9000 година
 У Европу их је донео Кристофер Колумбо
 Чили паприке се користе као храна, зачин, а цењене су и због свог
лековитог деловања.
 Капсаицин помаже код упала, уништава штетне
бактерије (Helicobacter pylori) и подстиче лучење
заштитних желудачних сокова, може помоћи при
регулацији тежине (утиче на термогенезу-потрошњу
енергије)
 Показале су својство редукције холестерола,
триглицерида, смањење накупљања крвних
плочица, повећавање способности организма да
разгради фибрин, супстанцу која учествује у
стварању крвних угрушака.
 Културе које у припреми јела користе веће количине
чилија имају нижи степен појаве срчаног и
можданог удара и плућне емболије
Chondrodendron microphyllum – кураре
 Расте у тропском делу Јужне Америке

Америке,, у долини Амазона и ОринокаОринока..
 Користи се густ или чврст
чврст,, мрко
мрко--црн
црн,, смоласт
смоласт,, врло горак и јако отрован
водени екстракт
екстракт..
 Садржи алкалоид турбокурарин
турбокурарин..
 Употребљава се у хирургији
хирургији,, приликом наркозе за опуштање мишића мишића;; у
ортопедији,, против тетануса, Паркинсонове болести и грчевитих парализа
ортопедији
мишића..
мишића
Индијанска племена – тровање стрела за лов (месо отроване животиње
није отровно
отровно,, јер се отров не ресорбује у органима за варењеварење).).
Berberis vulgaris – шимширика, жутика
 Расте у шикарама, живицама, од низијског до планинског појаса.

 Користи се кора, корен, зрео плод, лист.
 Садржи алкалоид берберин, берберамин, берберубин, јабучну
киселину, шећере, витамин Ц.
 Користи се препарат за заустављање крварења из материце, против
мучнина у трудноћи.
У народној медицини као средство за јачање, лечење јетре, жутице,
као чај против скорбута, подагре, против камена у бубрегу.
Од плода се прави џем, освежавајући напици, ликери.
Chelidonium majus – русомача, русa
 На насипима, уз зидове, путеве, насеља…
 Користи се зељасти, надземни део биљке у цвету и корен.
 Садржи алкалоиде: хелидонин, хелеритрин, берберин (жута боја сока),

фумарин, протропин, сапонин, органске киселине, смоле и др.
 Употребљава се као спазмолитик, холагог, седатив, бактериостатик, за

лечење брадавица, жуљева …
Papaver somniferum – мак
 Гајена биљка, највише се гаји у Војводини и јужној и источној Србији.
 Користи се згуснут и осушен млечни сок – опијум (из зарезаних незрелих

чаура), зреле суве макове чауре, семе и масно уље из семена.
 Садржи алкалоиде: морфин, наркотин, папаверин, кодеин, тебаин …
 Употребљава се као аналгетик и антидијароик.
Papaver rhoeas – булка
 Расте у усевима
усевима,, на сувим ливадама
ливадама,, необрађеном земљишту
земљишту,, уз путеве
путеве..
 Користи се цвет
цвет,, беру се само крунични листићи
листићи,, брзо суше у танком слоју
на сунцу
сунцу..
 Садрже алкалоид реадин
реадин,, антоцијане
антоцијане,, слузи
слузи,, органске киселине
киселине,, шећере …
 Употребљава се као благ антитусик и седатив
седатив,, углавном народни лек
лек..
Colchicum autumnale - мразовaц
Расте на ливадама и пашњацима од низија до планинског подручја.
Користи се семе и кртола. Беру се незреле још затворене чауре, кад почну да
жуте, остављају се да дозре, па се суше и из њих се истреса семе. Кртоле се
ваде у јесен кад биљка цвета, користи се свежа за екстракцију алкалоида.
Садржи алкалоиде колхицин, колхамин. Семе има 4 пута више алкалоида од
кртоле. У семенуима масног уља, беланчевина, скроба... У кртолама флавона,
фитостерина ...
Употребљава се као антиуритрик, цитосепатик, антимитотик.
Биљка је отровна.
Индолни алкалоиди
Vinca minor - зимзелен
Расте у шумама, шикарама, у жбуњу, на влажним ливадама.

Користи се лист и врхови гранчица у цвету, суше се у хладу, на промаји.
Садржи више од 20 индолних алкалоида, флавоноиде...
Употребљава се као седатив и антихипертензив у облику чаја, прашка од сувог
лишћа...
Сличан састав и употребу имају и V. major, V. herbaceа.
Strychnos nux vomica L. - стрихнос (Loganiaceae)
Жбунови или ниско дрвеће. Плодови су наранџастоцрвене

бобице у којима се налази до 5 семена.
Расте у тропским пределима јужне Азије и Аустралије.
Користи се осушенo зрело семе. Најважнији алкалоиди у семену су
стрихнин и бруцин. Алкалоид стрихнин је један од најтоксичнијих
алкалоида (летална доза за одраслу особу је 0.2мг/кг.).
Стрихнин се користи код пацијената са
атрофијом оптичког нерва. Галенски препарати
од семена су се некад употребљавали за
побољшање апетита и варења хране. Данас се
не користе због могућности тровања. Стрихнин
и бруцин се користи за тровање глодара.
Cinchona pubescens Vahl. – хининово дрвo (Rubiaceae)
Зимзелено дрво, пореклом из Јужне Америке. Расте у Амазонском

делу источних падина на 1500-3000 м. Гаји се и плантажно у тропским
деловима Азије и Африке.
Користи се осушена кора која садржи до 6.5% алкалоида: хинин,
хинидин, цинхонин и цинхонидин.
Хинин се примењује у терапији

маларије, хинидин се користи и
профилакси срчаних аритмија и
фибрилација преткомора.
Раније су се галенски препарати
(екстракти, вина, тинктуре, декокт)
коре хининовца користили као горки
тоници и стомахици, за побољшање
апетита и варења хране.
Данас се велике количине соли
хинина потроше у индустрији
безалкохолних пића (даје горак укус)
Терпенски алкалоиди
Aconitum napelus – једић
 Расте на ливадама, у шикарама (изнад 1600 м н. в.).
 Користе се младе кртоле.
 Садржи алкалоид аконитин (аналгетик), неке аморфне

алкалоиде.
 Укус дроге је у почетку сладак, затим љут, изазива

пецкање и утрнутост језика, појачава се лучење
пљувачке (минимална летална доза је 1мг дроге).
 Због отровности дрога и галенски препарати су

напуштени у терапији.
Раније се користила против реуматизма, неуралгија …
Taxus baccata - тиса
Сем арилуса, сви делови биљке су отровни због присуства отровног

алкалоида таксина
(таксин А, таксин Б, таксол). Таксол је фармаколошки најактивнији обично га
има највише у кори.
Поседује анриканцерогену активност. Постоји неколико регистрованих

лекова на бази таксола који се користе у терапији карцинома јајника и код
метастаза карцинома дојке.
Стероидни алкалоиди
Veratrum album – бела чeмeрикa
На влажним ливадама, шумским чистинама, у планинском и субалпијском
појасу.
Користи се ризом са корењем, вади се после цветања, одсецају се надземни
делови, пере се, уздужно сече и суши у танком слоју или нанизан на канап, на
сунцу.
Садржи разне алкалоиде, од којих су најважнији етарски – протовератрин А и Б.
Употребљава се споља као антипаразитик; као сировина за добијање
алкалоида. У неким земљама се користио против хипертензије. Често се користи
у ветерини (против вашију и других инсеката на стоци).
Биљка је отровна, користи се само под контролом лекара.
Пурински алкалоиди
Coffea sp. – кафа (Rubiaceae)
Жбунови или ниско дрвеће. Потиче из западне Африке. Coffea arabica је
аутохтона у брдовитим пределима Етиопије.
Дрога је осушено зрело семе. Плодови се беру када су црвени и потпуно
зрели. Оставе се да бубре у води и затим се механички скида перикарп.
Остатак пулпе плода се одстрани после ферментације.
Сирова кафа се пре употребе пржи на температури 200-250 °С.
Употреба: највећа количина кафе се потроши за израду разних
напитака.
Дугим пржењем добија се “угаљ од кафе” који се може користити
као замена за животињски угаљ, код тровања као антидот или за
заустављање пролива.
Thea sinensis - чај, кинески или руски
Пореклом из Бурме, Асама и са острва Хајнака. У Кини се гаји већ неколико

хиљада година, данас се гаји и у Јапану, Индији, на Цејлону, Јави, Суматри,
Русији, Бразилу, у Африци, Аустралији, Средњој Америци, у Средоземљу.
Прерадом добија се црни, зелени или црвени чај.
Symphytum officinale - гавез
Расте на влажним стаништима.
Користи се ризом са корењем, вади се у јесен или рано пролеће, пере,
сече и суши на сунцу.
Садржи алкалоиде,слузи, танине, алантоин, аспарагин, скроб, тритерпене,
стероле....
Алантоин поспешује гранулацију и регенерацију ткива, употребљава се код
запаљења зглобова, тетива, код прелома костију, артритиса, контузија,
хематома...

Alkaloidne Biljke

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Alkaloidne Biljke

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

АЛКАЛОИДНЕ БИЉКЕ

Алкалоиди су сложена органска азотна једињења, више или мање базног

Већина је безбојна, више или мање горког укуса, па животиње избегавају

Унете у организам у већим количинама ове биљке изазивају токсичност

Алкалоиди су ретки у бактеријама, гљивама и голосеменицама, али 10-15%

• Крајем 18-ог и почетком 19 века почиње ера научне фармације која је

• 1803 год. први пут је Деросне изоловао мешавину наркотина и морфина.

• 1806. год. Сертирнер је пречистио морфин.

• Од 18017-1820 год. француски научници Пелтије и Кавенту изоловали су читаву

• Први синтетисан алкалоид је конин и од тада је велики број алкалоида добијен

• У биљци се алкалоиди налазе у паренхимским ћелијама периферних

По ободу букових шума.

Разгранати жбунови црвене коре. Високи до 80 цм. Цветови бледожути,

Жвакање листа , ушмркавање и убризгвање

 Пореклом из тропске Азије, данас се гаји у већини тропских предела

Једногодишња зељаста биљка. Расте у средњим и источним деловима

Ниско листопадно дрво или жбун. Расте у земљама Средоземља,

Дрога је осушена кора нара. Скида се у

Алкалоиди спречавају причвршћивање

Пореклом из Јужне Америке, гаји се.

 Код нас расте на приморју, у сувим подручјима, у пукотинама стена.

У 19. веку два јапанска научника су изоловала алкалоид ефедрин.

 1923. године Карл Ф. Шмит је слушајући приче Пекиншких апотекара, започео

 Биљка висине 30-60 цм.

 Расте у тропском делу Јужне Америке

 Расте у шикарама, живицама, од низијског до планинског појаса.

 Користи се зељасти, надземни део биљке у цвету и корен.

 Садржи алкалоиде: хелидонин, хелеритрин, берберин (жута боја сока),

 Употребљава се као спазмолитик, холагог, седатив, бактериостатик, за

 Користи се згуснут и осушен млечни сок – опијум (из зарезаних незрелих

 Садржи алкалоиде: морфин, наркотин, папаверин, кодеин, тебаин …

 Употребљава се као аналгетик и антидијароик.

Расте у шумама, шикарама, у жбуњу, на влажним ливадама.

Жбунови или ниско дрвеће. Плодови су наранџастоцрвене

Зимзелено дрво, пореклом из Јужне Америке. Расте у Амазонском

Хинин се примењује у терапији

 Расте на ливадама, у шикарама (изнад 1600 м н. в.).

 Користе се младе кртоле.

 Садржи алкалоид аконитин (аналгетик), неке аморфне

 Укус дроге је у почетку сладак, затим љут, изазива

 Због отровности дрога и галенски препарати су

Раније се користила против реуматизма, неуралгија …

Сем арилуса, сви делови биљке су отровни због присуства отровног

Поседује анриканцерогену активност. Постоји неколико регистрованих

Пореклом из Бурме, Асама и са острва Хајнака. У Кини се гаји већ неколико

Прерадом добија се црни, зелени или црвени чај.

Você também pode gostar