ww

w.
ko
re
ni.
ne
t
Alisa u zemlji čuda (Diana Dragutinović)

Iz pretorijanskog logora

U emisiji RTS-a Upitnik (ponedeljak, 31 januar), Diana Dragutinović,

ministar finansija, nekoliko puta je ponovila da ona "negde oseća da sindikat
prosvetnih radnika deluje kao pretorijanska garda".Teško je razumeti na šta je
gospoĎa ministar mislila kada je izgovarala takvu sintagmu, jer se
pretorijanska garda teško može porediti sa pretpostavljenom ulogom
prosvetnih sindikata na socijalnom i političkom polju srpskog društva i prosvete.

Sindikalni gardisti

Ipak, izgleda, da su se gospoĎi Dragutinović odnekud u svesti "zakotili" pretorijanci (moguće da

je to čula u nekom filmu), kao grupa razbojnika, pobunjenika, ĎurĎevdanskih hajduka ili, možda,
kao eskadron modernih kibernetskih gusara. Očigledno je da se Diana, svesno ili nesvesno, ovde
malo "poigrala" značenjem te reči, jer su pretorijanci (praetorianus -a -um 'ono što pripada
imperijalnoj gardi, pretorijanski'), u stvari, bili telesna garda rimskih careva. U našem slučaju,
veoma je teško povezati prosvetne radnike (čija bi "garda" sindikati mogli da budu) sa rimskim
carevima, osim u nekakvom posprdnom smislu. Stoga, jasno se nameće pitanje, čija bi to "garda",
po logici ministra finansija, sindikalni "pretorijanci" mogli da budu? Naime, ako se neko u Srbiji
uopšte može, makar i simbolično, uporediti s rimskim carevima ili, u najgorem, s njihovim
vazalnim vladarima, onda to jedino mogu biti predsednik Srbije i pojedini članovi srpske vlade.
Da li to, sudeći po nemuštoj izjavi gospoĎe Dragutinović, može da znači da su sindikati prosvete
u Srbiji, zapravo, "čuvari" onih vazalno-vladajućih krugova, od kojih prosvetni radnici očekuju
da prestanu da ih tretiraju onako kako su, u svoje doba, rimski carevi tretirali neuki plebs? To
jeste, da li su sindikati prosvete pretorijanska garda onima, protiv kojih, iz samo njima
(sindikalnim voĎama) znanih razloga, "podbunjuju" nastavnike, gurajući ih u "nezakonit" štrajk,
koji je protivan "interesu naše dece" i "opštem interesu" srpskog društva?

Prosveta je (ne)važna

Ako, pak, pretpostavimo da je ministar finansija, gospoĎa Dragutinović, negde "načula" da je

pretorijanska garda često bila jedan od važnih činilaca u političkim prevratima u rimskom
carstvu, tada je tu reč o njenom strahu da ne bude smenjena s funkcije na kojoj se trenutno nalazi.
 ww
w.
ko
Opet, na smućenoj političkoj sceni, gde opozicija, u pravom smislu te reči, maltene i ne postoji,

re
teško je zamisliti u čije ime bi sindikalni "pretorijanci" kovali zaveru protiv aktuelnog režima u
Srbiji. Konačno, ukoliko je gospoĎa Dragutinović upotrebila reč pretorijanci kao sinonim za

ni.
zaverenike (što je u pomenutom kontekstu vrlo verovatno), tada bi se takvom njenom
uvredljivom konstatacijom na račun prosvete u Srbiji mogao i sud pozabaviti, pogotovo kada se

ne
uzme u obzir i činjenica, da je ministar finansija, pred kraj Upitnika, ponovila svoju tezu o
pretorijancima, ali, ovog puta, to se odnosilo na sve prosvetne radnike. Tu ona doslovno, gotovo
polusvesno, dodaje: "Prosveta je zaista izuzetno važna, i stalno ponavljam, ona jeste

t
pretorijanska garda!"

Iz šupljeg u prazno

Dakle, Diana, koja nosi ime rimske boginje lova i čednosti, svoju strelicu najpre je odapela na
prosvetne sindikate, da bi na kraju otvorila nemilosrdnu "paljbu" na sve prosvetne radnike u
Srbiji. Ko će tu izvući živu glavu, tek treba da se vidi.

Pre godinu dana, gostujući na televiziji B92, Diana je, govoreći o neispunjenim predizbornim
obećanjima, "mudro" zaključila: "Kada date obećanja date ih u jednim okolnostima. Ako se
zaista okolnosti promene, onda moraju da se promene i vaša obećanja". Zapravo, gornje Dianino
"objašnjenje" prava je sublimacija onih primitivnih nagona, koji se "hrane" lažima i prostačkim
floskulama. Gde će biti kraj takvoj državnoj tvorevini, koja je, reklo bi se, od dna (temelja) do
vrha (krova) sazdana od neskrivene laži, tek treba da se vidi. Ne znamo kakva je situacija u
drugim okolnim zemljama i da li se i tamo političari neprestano "vade" na "okolnosti", ali znamo
da su nas, u ovom vremenu "teške" ekonomske krize, prestigli svi naši susedi, te da sada imamo
najniži standard i najmanje plate u regionu.

Ipak, ovih dana postaje jasno, da je došao kraj presipanju "iz šupljeg u prazno", te da se nekim
novim reformama, sličnim onim "parametarskim" u penzionom sistemu zemlje, ma koliko one
bile u dometu terminološki zamaskiranog vladinog "perimetra", dalje nikuda neće moći stići.
Vlada je danima tvrdila da "novca nema", te da se nikako ne može udovoljiti zahtevima
prosvetnih radnika. A onda, iznenada i za divno čudo, ministar finansija izlazi s novom
"računicom", po kojoj bi se za prosvetne potrebe (uglavnom plate prosvetnim radnicima) moglo
odvojiti još dodatnih četiri milijarde dinara. Sindikalni lideri pokušavaju da ubede članstvo da su
zatečeni takvom ponudom vlade, ali, iako i dalje tvrde da će se štrajk nastaviti, osetno se
primećuje da njihova retorika nije više onako čvrsta i "odlučna", kako je to izgledalo samo dan
ranije.

Obećanje ludom radovanje

Kako je moguće da se od prvobitne konstatacije da "para nema", preko noći, nekim volšebnim
putem, "pronaĎe" četrdeset miliona evra? GospoĎa ministarka je u Upitniku doslovno rekla:
"Moguće je naći još oko četiri milijarde dinara (na onih 'šest već odobrenih budžetom za ovu
godinu') i to je ono što mislim da je fer ponuda. To je deset milijardi više nego što su (prosvetni
radnici) imali prošle godine". Uz sve to, Diana je rezignirano dodala: "Ja ne mogu ponuditi ništa
više nego što sam ponudila!"
 ww
w.
ko
re
Da ovde zanemarimo ministrovo obraćanje u prvom licu (ja ne mogu...), gde se dobija utisak da
gospoĎa Dragutinović nešto daje iz vlastitog džepa, pa da vidimo šta se to uistinu desilo na

ni.
sastanku sindikata i predstavnika vlade. Tomislav Živanović, ispred sindikata prosvete, poriče da
je ministar finansija dala bilo kakvu ponudu na prethodnom sastanku, te da je on za te "četiri

ne
milijarde" prvi put čuo u pomenutoj emisiji (Upitnik). Ali Srbija ne bi bila Srbija ukoliko bi stvari
bile onakve kakve nam izgledaju na prvi, drugi ili treći pogled. Nakon samo dva dana nekakve,
pokazaće se, jalove nade da bi se izvestan dogovor izmeĎu prosvete i vlade mogao postići,

t
usledio je hladan tuš. Naime, u sredu (2. februar), ministar prosvete, koji bi po vokaciji trebalo da
brani interese prosvete, izjavljuje:

"Pojedinci nisu dobro shvatili izjavu ministarke finansija Diane Dragutinović, odnosno tek u
aprilu će moći da se povećaju zarade u prosveti, kada se vidi kakvo je stanje u privredi. Tada će
tek biti poznato da li će u budžetu biti dovoljno novca za povećanje plata u prosveti". Obradović
je tu još jednom pozvao prosvetare da se vrate u škole i drže časove od po 30 minuta. Zapravo, to
je neko rešenje, kome se, izgleda, ministra i vlada odnekud nadaju. Bilo bi "idealno" kada bi
prosvetni radnici pristali da drže skraćene časove, makar i do kraja školske godine, samo da ne
traže povećanje plata.

Ministrove lagarije

Ako je i od ministra prosvete, mnogo je. Previše je! Zar je moguće da ministar ubeĎuje milionski
auditorijum, koji je tog ponedeljka gledao Upitnik, da gospoĎa Dragutinović nije rekla ono što je
rekla? A rekla je da je dala fer ponudu o dodatnih četiri milijarde, što je deset milijardi više nego
što su prosvetni radnici imali prošle godine! Ovo je samo jedan primer, u dugačkom nizu, na šta
su predstavnici vlasti sve spremni, samo da bi zadržali svoje fotelje i privilegije lagodnog života.
Sav narod je gluv i lud. Malouman! Laži taj narod kako ti je volja; nije važno što su to o čemu
pričaš gledali roĎenim očima i slušali vlastitim ušima. Nije važno ni to što je svaka izgovorena
reč snimljena i što se sve može lako proveriti. I takav čovek, koji se, kako vidimo, ponaša kao
jedan krajnje besprizorni mangup, nalazi se i dalje na čelu srpske prosvete. Strašno! Neshvatljivo!
Da li bi se u jednoj pristojnoj zemlji, igde u svetu, dozvolilo da takav nesavestan, neodgovoran i
čovek štetočinskog karaktera bude na čelu vaspitno-obrazovnog sistema?

Ko upropašćuje državu?

Uz sve to, na srpskoj nacionalnoj televiziji ("vaše je pravo da ne znate ništa"), davao se veliki
publicitet predsedniku vlade, koji je trebalo da se tih dana (neznano kada) vrati iz Brisela. Sam
bog zna zašto je tamo otišao. Kažu, čovek je tamo odneo Upitnik (nije ovaj sa RTS) u sedište
Evropske Unije. E sad, kad se vratio gospodin Cvetković, onako energičan i elokventan, brzonog
i okretan, održao se novi sastanak sa predstavnicima sindikata prosvete, gde su uz premijera, bili
prisutni i ministri prosvete i finansija. Premijer je poručio da nikako neće dozvoliti da, zbog
zahteva sindikata prosvetnih radnika, inflacija bude "300 odsto", te da se tako "država
makroekonomski upropasti". Predsednik vlade je, takoĎe, upozorio prosvetne radnike da neće biti
plaćeni za period u kome su bili u štrajku. Ipak, sigurno je da bi Mirka Cvetkovića i njegovu
vladu trebalo najviše da brine sve izvesniji talas štrajkova, koji već nadire s mnogih drugih
 ww
w.
ko
strana: zdravstvo, policija, radnici u kulturi... Zapravo, u Srbiji je jasno da sve što se čuje iz usta

re
premijera, samo je odjek onoga što radi, zahteva ili nareĎuje predsednik države. Stoga ozbiljno
čudi, da sindikati prosvete ne traže da razgovaraju sa šefom države. Mada ni to, možda, ne bi bilo

ni.
nikakvo rešenje, pošto je i predsednik Tadić samo eksponent one politike koja se kreira u MMF-u
i Svetskoj banci. Time se krug zatvorio, pošto sindikati neće imati priliku da direktno pregovaraju

ne
sa onima koji o sudbini prosvete i svega drugoga u Srbiji odlučuju (MMF i Svetska banka).

t
Bezalternatvno kupovanje vremena

Zima kao da postaje vrela. Srbija se, utisak je, zlokobno komeša, ovog puta s velikim šansama da
se sve završi jednim nekontrolisanim socijalnim buntom u kome se eventualne posledice teško
mogu sagledati. U svemu tome, pomalo deluje neobično, da se predsednik države, Boris Tadić,
odnekud "ućutao", pogotovo kada se zna da se on oglašavao za sve i svašta i povodom daleko
manje značajnih pitanja. Istina, premijer je obavestio javnost da je sa informacijama, koje
poseduje u vezi štrajka prosvetnih radnika, upoznao predsednika države. Otuda je moguće da
Boris Tadić trenutno vredno radi, konsultujući se sa svojim brojnim svitom savetnika (za koje
niko ne zna šta im je posao) i stranim "finansijskim ekspertima" (koji zapravo kreiraju i sprovode
politiku ove zemlje), kako bi se našlo rešenje za krizu, koja se, izgleda, sve brže i sve snažnije,
kao pošast, širi Srbijom. Uostalom, možda će mu Evropa "bez alternative" dati neko novo
obećanje, kojim će on, po ko zna koji put, kupiti još malo vremena za konačnu implementaciju
svoje i vladine "prosrpski" orijentisane (vazalne) politike.

Čudno: okolnosti se menjaju!

Stoga, vratimo se onim "mudrim" rečima koje je naš ministar finansija, Diana Dragutinović,
izrekla pre godinu dana: " Kada date obećanja date ih u jednim okolnostima. Ako se zaista
okolnosti promene, onda moraju da se promene i vaša obećanja ". Sledeći takvu "filosofiju"
gospoĎe Dragutinović, jasno je da se okolnosti menjaju svakog dana, tako da ono što se obeća
danas, nikako ne mora značiti da se takvo obećanje mora ispuniti sutra. Danas je maglovit dan,
tmuran, mećavan, a šta ćemo ako sutra svane vedar dan, sunčan i prijatan? Zar se tu okolnosti
nisu drastično izmenile? Naravno da jesu. I šta ćemo sa jučerašnjim obećanjima? Ništa, stara
obećanja ćemo staviti ad acta i zamenićemo ih novim, novcatim. I dokle tako? Dotle dok
okolnosti ne prestanu da se menjaju, to jeste, dok se ne smestimo "s onu stranu dobra i zla"; u
neuzbudljivo područje sveopšteg (u)mira u kome ćemo (zauvek) biti zaštićeni oklopom
neprobojne tmine.

Frfljo, domaćica i razmoždena prosveta

Ipak, da ne bismo svu krivicu za stanje u srpskoj prosveti svalili na nejaka pleća Ministarstva
prosvete (koje se ni za šta ne pita) ili Ministarstvo finansija (koje se tu pita još manje), ne bi bilo
zgoreg da pogledamo šta to rade sami prosvetni radnici zašto se srpsko obrazovanje nalaze na
ovako niskim granama godinama, pa i decenijama. Zapravo, da li se krivica za porazno stanje u
srpskom obrazovno-vaspitnom sistemu može pripisati i prosvetnim radnicima, koji bi trebalo da
budu primer generacijama, kako bi trebalo da se ponaša jedna samosvesna i kompletna ličnost u
 ww
w.
ko
okruženju u kome se nalazi. Ako prosvetni radnici ne umeju da artikulušu svoje osnovne interese

re
i ako nisu u stanju da imaju jedinstven (jedan) sindikat prosvetnih radnik, tada se nameće pitanje,
da li oni uopšte zaslužuju da imaju bolji tretman u društvu od onoga kakav imaju danas?

ni.
Činjenica je da vladajuće "koalicije" u Srbiji na mesto ministra prosvete postavljaju svoje
najnesposobnije kadrove, a da se prosvetni radnici tome ne suprostavljaju. Ministar Obradović

ne
deluje neintelligentno (rustikalno-čobanski), polupismeno; ima govornu manu s "teksaškim"
nazalnim akcentom; ponekad tako frflja da publici tu ni prevodilac ne bi mogao biti od naročite
pomoći. On je, u stvari, slika i prilika plitkoumnog položaja i bezmerno tužne slike srpskog

t
obrazovanja i vaspitanja. S druge strane, ministar finansija, Diana Dragutinović (Alisa u zemlji
čuda), zbirom neočekivanih okolnosti (istih onih zbog kojih joj je laž prihvatljiva i opravdana),
našla se na mestu gde joj teren sasvim nepoznat i gde konstantno strepi da će se san već sledećeg
trena rasplinuti i vratiti je tamo gde celim svojim bićem oseća da pripada — u sivu
svakodnevnicu dobre i nezadovolj(e)ne domaćice.

Petar Petrović

23.2.2011.