,VIV'~ -)/\ I~ , v - V

Hana Arent

ISTINAILAZ U POLITICI

Preveli Kosta Cavoski Danilo Basta

r

Predgovor napisao Ivan Vejvoda

~-~~ .~.

I{I

Filip Visnjic, Beograd, 1994

[ZVRSN[ UREDNIK I GRAFICKA OBRADA TEKSTA: MILE S. BAVRLlC • LIKOVNO-GRAFICKA OPREMA: STEVAN VUJKOV • LEKTURA I KOREKTURA: RADMILA FALATOV • SLOG I PRE-

·t~~J~~~KQ25IJ_~~'i~~~A~lpit6~l.IS~S;N~i~~t~g:

KRCEVACKI PUT b. b .• T[RA~: 1500 PRIMERAKA.

ISBN 86-7363w143w2

Predgovor

HANA ARENT:

RAZUMEV ANJE POLITlKE

-,

lstorija poznaje mnoga mracna razdoblja u kojimaje javnost bivala zatamnjena a svet postajao toliko sumnjiv da su ljudi prestajali i da pitaju za politiku kako to ne bi ugrozilo njihov zivotni interes i licnu slobodu. Oni koji su u takvim vremenima ziveli i u tim uslovima stasali, verovatno su uvek bili skloni prezrenju sveta i javnosti, uvek nastojeci da ih koliko je to moguce ne primecuju, iIi cak da ih preskoce, kako bi doprH do njihove onostranosti - kao da je svet tek fasada iza koje Jjudi mogu da se sakriju - kako bi dosli do medusobnog razumevanja sa sebi jednakinia De obaziruti se na svet koji stoji izmedu njih, U takvim vremenima, ukoliko se stvari povoIjno razviju, rada se posebna vrsta covecanstva,

Hana Arent

Hana Arent je najveci dec svog ziyota posvetiIa promisljanju odnosa filozofije i politike, miSljenja i delanja. Polaziste joj je bilastara ra~rava 0 prirodi i ptedhOStlma::C~avodno suprotstavljenanacina··zivota:

POlitfCKOg delanja (vita.(l.E!tY~Lj k6ntemQlacije(vita £9.iif~mPlijiji£ij~-Mnostvo njenih objavljenibin~objavIjenih spisa svedoce 0 spletu pitanja, vezanom za

5

o~novno usm~renje dela, koji je pokusala da svojim uvi?~a o?~hvatJ. Koliko su zaista suprotstavljene filozofi-

ja 1 pohtlka? Da Ii mislienie J' del " . takv dlik

.. ; ... ;.- --. -...~ ~ - _. anJe_ lIDaJu lI..v.e .. 0 lll.e.

ko~e c~e ?eizbezn?m napetost izmedu filozofije i politi~e. NIJe h filozofija kao traganje za apsolutnom istinom I kohere~tnos.c~ ~ k?J.a kod .filozofa stvara priljeznost prema pnnU~1 J brant]l? Da II je filozofsko misljenje u OsnOVI usamljena '. antipluralisticka delatnost koja je mogu~a tek povlacenjem lZ sveta, kako to primeri Platona i ~a]degera p.okazuju~ !li, nije Ii filozofija, naprotiv (sto blSrnO IIlQg]t zakl]ucltl.naJ)Snovu primera.Sokrata J Jaspersa), .najboU.a k~da joj je potreban dodir sa drugima ~ svetu Ja~nostJ, cime priznaje pluralnost i komunikaci]U sa drugima? I, najzad, pod pretpostavkom da filozofsk~ ~1$I]enJe pr~tpo~_!avlja povlacenie iz sveta,da u ovo staJanJe postrani unistavazdrav razum i da lidiskvalifikuJefi1ozo~ za politiku, pi ga pak stiti od nepromisjjenog zia 1 oslob1da njegove sposobnosn za moe poIitickog sudenja?

~meva~je je. U okviru ovako postavIjenog predmeta izueavan]« klJucna kategorija u politic~o-teorijskom. i metodo~oskom pristupu Hane Arent. Njeno delo J~ u osnovi u~?Iereno ~a razumevanju a potom i saznanju uslova kOJI odreduju politicko delanje i po-

1 Vidi: Sheldon Wolin, .Stopping to Think", New York Review of Books, October 26, 1978, str. 17; Margaret Canovan Hannah. Ar~lIdt: . A Reinterpretation of Her Politicai Thought, C~bridge

Ulllv~rslty Press, Cambridge,1992, str.257..._ ......_ .

~~11~~ .~a sU!!!r._I.!a.!'a.Y_I_!Q, .P!~Y.l!S-I!Q4nQ_?_awt~re.o;Qyana za !~u,!!lev;utJe. To je potpuno tacao. Prihvatam da postoje dlUii koji

su prevashodno z:llnteresovani da nesto urade. Ja Dis . J '

ziviiri rditm~ta ne uradllii"·Ne·m~~~"~·- - .. , ~. ~!E!?@Aa.

pokU§aJiimak:arda'razum~m-~ta. ~ta'~~~~~L<!a ZlVlm_u!coljko .!!~

·6··'--·····~·····---····-· __ ._.~~_ a (IZ razgovora H. Arent

" n Hannah Arend~", u: M. A. Hill (00.), HClIlllah Arelldt:1heRe: covery ofthe Public World, St. Martin's Press. New York 1979·· str. 303). .', ,

6

nasanje.3 U znacajnom kracem spisu .Razumevanje i politika'" Hana Arent, govoreci uopste 0 slozenosti i neiscrpivosti postupka razumevanja u politickom promisljanju i delanju, i posebno 0 potrebi i znacaju razumevanja totalitarizma, kate: .Jako od razumevanja ne mozemo da ocekujemo posebnokorisne iIi obelodanjujuce rezultate, razumevanje mora biti pratilac borbe protiv totalitarizma ukoliko zelimo da ona predstavlja nesto vise od borbe za nas sopstveni opstanak, Posto su se totalitarizmi pojavili u netotalitarnom svetu (nis1.!..lm1i sa neba, nego iu iskristalisali neke elemente prisutne u tom svetu) , postupak njihovog fazilmevanja, dakl~asrio, --cak moida i sustinski, podrazumeva da sami sebe

....... -"----,.-5 -_._ ... _.

~~'

Misljenje Hane Arent je uronjeno u svet modernosti, inspirisano sirokim Iukom istorije politicke teorije, ali nadasve podstaknuto i njenim licnim iskustvom. Rodena u Hanoveru 1906. godine kao jedino dete u porodici jevrejskog inzenjera, nakon studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu kod Hajdegera, Huserla i Jaspersa tokom dvadesetih godina ovog veka, ona je 19~~pr~d naci~mo!!! Q.~gIa iz Nemacke. boravila neko vreme u Parizu i otisla u Sjedinjene Americke Drzave, gde je (osamnaest godina nakon bekstva iz Nemacke i zivljenja u statusu osobe bez driavliaMtta) 1951:- postala americki gradanin. Zivela je i predavala na americkim univerzitetima, a najduze na Novoj skoli

3 Iz intervjuasa Ginterom Gausom:-1964, .Was bleibt? Es bleibt? die Muttersprache", u: G. Gaus, Zur Person, Feder, Munchen, 1964 - ovde navedeno prema francuskom prevodu; "Seule demeurelalangue maternelIe",Espril, hr. 42,jun 1980,str. 21.

~ .Understandingand Politics", Partisan Review, 2014, julavgust 1953, str. 377~392.

5 Navedeno premafrancuskom prevodu: .ComprehenSion et politique", Esprit, br. 42, jun 1980, str. 68. .

7

za drustvena istrazivanja (New School for Social Research) u Njujorku, sve dosmrti 1975.

. ~!.~!1.Q! pgJW~kQi~.ku_styD. sa totalitarizmom,kao .sa b~tno novorn pojavorn u rnodernoj epOJti, obelezilo je vlsest~o nieno dele i pogled na svet. Razdoblje njenog zivota provedenog kao apatrid je za nju bilo najtt;ze. S.voju prvu znac~~_~p.jigg Poreklo totalitarizma7 pisala ~~ upravo u to vreme, nakon Drugog svetskog rata: Knjiga medu redovima sadrzl njenu politicku pricu, all, n~ravno, ne govori 0 "njenoj lienoj sudbinL., 0 trenucl~~~z;l!~9'Li.na.d~,.alije.ocigledno.pisana."sa strastveno~ voljom da se dade do razumevanja koje pr~tpostavlJa . ~roc~~ t~~peri?l.nja,· onaj . Zj koji. Nice kaze d~ te . III ubije III ucini snaznim". Predgovor prvom~zdanJu Porekla totalitarizmazavrsila jerecima: .Jalov je svaki pokusajdase pobegne od . eemerasadasnjosti u nostalgiju za nekom jos uvek netaknutom prosloscu iii u anticipirani zaborav bQIje buducnosti, "

lako jOs, uve~ nepreved:nokod nas9, ovo delo je kamen re.~e~Jac njenog docniieg rada. Knjiga Vita-aai~q, ... ~ .~oJ ()J. J~._S1!gr~1!a_Qjena.J.eQ[ija d_ela-rlja~-iiko(eriJena Je.u. nJ~~olll_<?~g_~~Ql"lt.~~)~o~.!!?,!!lE~!:.izI!!~L~Q__!L!la

6 ' ..

. Bernard Crick •• On Reading the Origins of Totalitarianism", iu SocialResearch, br. 44, 1977,str. 106-126,

7 The Origins of Totalitarianism, Harcourt, Brace & Co New :ork •. 1951; ~e i poslednje izdanje 1973.Prvo englesko ~danje imalo je druk~lJl naslov od americkog: The Burdell od Our Time Seeker and Warburg, London, 1951. ' •

. 8 E1is~beth Y()ung Bruehl, HannahArendt+» For the Love of the World, Yale University Press, New Haven & London 1982 -str 113-114." , .

9 Dosad su prevedena dela: 0 revoluciji, .Filip Vi~n;ic"Beo-

grad, 1991:.1.J~i ·.jimi'?i.ciii!i:v!ti?ife,tt~~::'I>.~j~O~9!il!~; __ Qo.mlLMi~ lanova~\ 1991; 111 ~l!?r(:.buJe()bJav1jeltprevodYfr(l'actil'a._ .August Ces:u:~ • W22 '. (ongUlalan naslov americkog izdanja je . The Human Condition, iako Je Hana Arent i na engleskomknjigu prvobitno naslovila Vita activa).

8

1

r~2;.g~ite na.~ine. ~njig~.; .g.Jla_s_PjZ!.~ "!!l!~41J.p!Q~losti_J buducnosti, !1j~1!umu. !~r:l;t!a?imu, Kriza republike, Je~!"ep1l_ ~{lp PPf'ija.lO . . ... ~. ----.- .. -.- .. ---.---~~.

Zapocevsi svoj misaoni put kao student filozofije sa gotovo potpunim odsustvom interesa za poHtikull, Hana Arent je bila bacena u svet javnih poslova dolaskom Hitlera na vlast, .sokom nacizrna". Tek je dugim prolaskarn kroz politicku teoriju, promisljanjem odnosa politike i filozofije, na kraju svo~ misaonog puta ponovo dosla do filoz.?fije kao takve, 1flen ()p.!!~"_§_e~~_y!s_'!,y~ tro~e,!E9l!1~kEJ!~~9]-tivot duha, odnosno povratkom na pitanje 0 vita contemplativa. Medutim, treci deo, posvecen moci sudenja, trebalo je da predstavlja vrhnjene teorijske konstrukcije, sintezu promisljanja odnosa filozofije i poIitike. Time je politika ponovo hila uvedena na samorn kraju.14

10 011 Violence, Harcourt Brace & World, New York, 1970; Between Past and Future, Viking Press, New York, 1961; Eichmann ill Jerusalim: A Report Oft the Ballality of Evil, Viking Press, New York, 1963; Crisis of the Republic, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1972; The Jew as Pariah: Jewish Jdelltitya/ld Politics ill the Modem Age, Grove Press, New York, 1978.

II ~je~lfl Hcl<_J~!Q~IgL_!ij~_e.ngfij~'p9.~_ve~ena i<!...I!9jmu ljubavi kod Svetog~~g;l!~!iPa: DerJd!jJesbeg!.!ff_!!_~ Au.g!!f.@, J. Springer, Berlin,1929.

12 H. Jonas, .Acting Knowing, Thinking: Gleanings from Hannah Arendt's Philosophical Work", Social Research, 4411. 1977, str.27.

13 ~J:"'<l:. ~v~H~~I.l! f.T~!!!~ WiJIjgg:1.Qvog nedovrlenog_i posthumno . o~j!lylj~n.()RA~a, (Th~JiJfl_c2Lr.i1~ Mi!!4.__fJ_an<Qun.Brace !9~~S'v.!~I:!_. ~ew Yqill.QQiavil U1!§.~.1978 ,_S..wrt.juj(L2;.a.teklUad_ J~ zal=lQ~!a.,!.~~g9X.3Ej~!r~_e~7._1:avrS!!Qg.gd~ f.Juc1gi.ng:)._.Eripremni . ~p.~. i bel~~a ovaLtreei ~deo.~_~lj~ su 1982: H.' Arendt, L~CUlr!CS-.OlIH~~'!~'!_'~.!.£..#!f.E!!.t-P!!ilOSi5I!!!y_;uUIiiversi!Y. . of' Chic~o

._!'ress.h1c;:tg.(),._j .

14 0 zrtacaju i mestu ovog trecegdela u opusu H.Arent vidi:

Ronald Beiner, .Hannilh· Arendt on Judging", u: H. Arendt, Lectures on Kalil'S Political Philosophy, naved. delo; R. J. Bernstein,

9

Ogledi .Istlna i p olitika" i "Lag~nje u p?lit~ci" koje ovde objavljujemo dec su sveukupnih nastojanja Arentove naprorniSljanju i razumevanju politike, .kao j{u vecoj ili rnanjoj meri) njenog odnosa sa filozofijom.15

Hana Arent je zapocela rad na ogledu 0 .Istini i p_oliticii'T965.gOdine. Bio je to nien odgovor na veoma ilvii rasprostranjenu,cesto veoma polemicnu raspra~u ~az~anu krijigom ° -AjhT~nl(~:_ U ~~edu je takodej~ sno istakla stay 0 znacaJ.!LJsgjI. za_v.ohtlku .lma ,J.1.e'pl1- straSno traganje za istinom". Ogled je u radnoj verziji lzgovaran·lQio-predavan]enatUrl1eji· po .• americkimuniverzitetirna. y~p.~~..ie sak!!e1jala· re~~cij~ n~_I~.!!il~o ~,i!!ma~u i b~!z.il,'!..~j~,,~a~~."f_'!~!11i~J1J!.ll~~ u.p_~!Rrenu lConacne verzlJeogleda. PIsan]e je ~avrsl1a u tesen

~E~._!_ .. _godine llil;. Univegite!!LJ&:ornJikl .. i . objavilaga P_!~~.!_l;l_~Pi§!!..lYew York~ ... .. .. .. ..... .

.Judging - the Actor and the Spectator" , u: Philosophical: Pr.ofiles, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 1986; ElIZabeth K. Minnich, .To Judge in Freedom: Hannah Arendt on the Relation ·of·Thinking and Morality", i Agnes Heller, .nH;:tn!l@ Arendton the 'Vita contemplativa'", u: Gisela T.Kaplan, Clive S. Kessler, 'Hannan Arendt: Thinking, Judging, Freedom, Allen & Unwin, Sydney, 1989; Seyla Benhabib, .Judglng and the ~oral. Foundations of Politics in Hannah Arendt's Thought", u: Situtuingthe Self - Gender, Community and Postmodernism in Contemporary Ethics, Routledge, Chapman, H31l, New York, 1992.

Vidi takode elanak; H. Arendt, n Thinking and Moral Considerations: A Lecture", u: Social Research,38/3,jesen 1971, str. 417-.446 (znamim delom uklopljen u The Ufe of the Mind, naved. delo, str.

166-193). .

lj"~~.\!,p.Q!,!ti~i.~ -: ~,,~ Ryge. poJavljujep1Yiput~od.n.a:>,:-do~ je ogled .Istina I politika· prviput ob~en uprevodu Koste CavoSk._Qg u casopiSii ·qle(@1ii;:),!~,"5~,:r[1L1'alja napomenuti da su ova dv~ ogleda _!aj~QJJamPJIDil.jQU~(Ul!l.o.e_mackrun:..lLAl:endt,J¥alu:heif u~u!!4ige._ir'.~4~;._Pol!J.(k:4_w._e~_S;.tYS.Jgp~E.C'Munchen,J272.

16 Vidi napomenu br. 10. .

17 E. Young Bruehl, Hannah.Arendt, naved. delo, str. 397-398. 18 itTruth and Politics", New Yorker, 25. 2.1967, str. 49"'-88.

Ogled je kasni]e uvrscen u drugo izdanjezbirke ogleda Between Past and Future, Viking Press, New York, 1968.

10

Kljucan deo ponovnog sagledavanja odnosa filozofije i politike ked Hane Arent jeste nastojanje da se 0 §~~9jp()litic:J misl! iznova .. Ona je 1954. odriala predavanje p03_ nazlvo~ ,,~a~,ll~e eolitikom u novij_oj evropskoj filozofsk2.L misli ,koje zakljucuje formulisanjem ideja za novu politicku filozofiju koja bi pre formulisala odnos izrnedju filozofije i politike, oslanjajuci se istovremeno na Hajdegerov pojam .sveta", na Jaspersov novi pogled na istinu i na pojam delanja kod francuskih egzistencijalista. Medutim, i sama sumnjicava u svoju formulaciju, ostavlja spis neobjavljen. NekoJiko godina kasnije (1959) pise predgovor za knjigu Uvod u pOlitiku20. Ova nikad napisana knjiga 0 politicko] teoriji trebalo je da bude napisana nakon knjige Vita activa i da bude posvecena nesamo preispitivanju tradicionalnih pojmova i sistematskorn ispitivanju delanja u javnoj sferi. vee i raspravi u odnosu izmedudelanja i rnisljenja, odnosno politike i filozofije.

Sudenje Ajhmanu osuietilo je ovaj njenprojekt, ali je dalje podstaklo njena razmisljanja oistim temama. .. Sarna cinjenica da su opste i apstraktne meditacije mo-

_?le da proizadu iz tako . seecificnog i konkretn()g do&~~iD.!!~_je Hus!_r~ osnovnog problema, nairne, ~~~J~ m~~ce ucesce .mislece osobe u dva razdvojena i.neS~~]i~~lJ2odrucja iskustva, u zivotu u svetu i u

Z!votu uuh!!:.: . .

CHj pisanja .Istine i politike" bio je dvostruk.

Manje vazan bio je da se odgovorina optuzbe iznesene

19 • Concern with Politics in Recent European Philosophical Thoughte, 1J:!1c_QQis UZ!q§..tav~tini~ navedeno ovde prenm:·M. Canovan, Hannan Arendt, A Reillterpretation of Her Political Thought, naved. delo, str, 262-263.

20 M. Canovan, naved. delo, str. 264-265. 21 M. Canovan, naved. delo, str. 264.

11

protiv nje u polemikama povodom knjige Ajhman u Jerusalimu (da oprasta Ajhmanu tako sto-ga kvalifikuje ~mlmilfiimH'. 'tit!' izllaj'esvoju, 'jevrejskuzajednicu time sto nagovestava da su odluke nekih voda Jevreja doprinele razmerama Holokausta, da krivotvori cinienice, da nevernicki otkriva ono sto bi trebalo precutati). Mnogo vaznije, medutim, bilo je razmotriti dva aspekta odnosa filozofije i politike: jedan je vezan za odnos politike i istine, naime, da li je uvek legitimno govoriti istinu i zasto je !oJi~() }~~U_~!~~~~2t()~01l1 polernika oko knjige; drugi je usmeren na odnos misIjen]ajmorala~ -naime:'oa Ii je Ajhmanova puka nesposobnost da misli uzrok njegovih strasnih dela. Nijecudo,' S obzirom na optuzbe izrecene na njen racun, da su politicke i[l1plikacijeg()~. vorenja istine 0 istorijskim cinjenicama.odkIjucnog znacaja i da je za1djueak usmeren na odbranugovorenja istine.

Ova tema je povezana sa ranije uocenim sukobom izmedu zivota gradanina koji se krece medu .raznim mnjenjima -i zivota filozofa koji u samoci traga za nepromenljivom istinom. Nasuprot filozofima, podredenim imperativima filozofske istine, povucenim iz sveta politickog mnjenja, ali koji su suprotstavljeni i njemu kao islobodikojutaj svet 'predstavlja, H. Arent opisuje sasvim drukCiju vrstu misljenja, koje je specificnopoliticko. Ree je 0 raspravama gradanina koji se krece medu sebi jednakima u svetu javnosti, poklanjajuci paznjunjihovim stavovima i ostvarujucitime ,11 prQ~ir~Il mentalitet", uporediv sa onim koji je Kantsmatrao neophodnim za stvaranje estetskih sudova.

.Mada su Ajhmanov~slueaji njenobavIjenjenjime jos vise povecali njeno zanimanjeza ovapitanja,razlika koju pravi izmedu filozofskog miSljenjal,l~IrIElfeIl()g ka istini i politickogmisljenja upucenogpre narnnjenja i sudove, uveliko podseca na ranije objavljen ogled 0 Le-

12

singu22. Lesinga Hana Arent hvali sto je voleo raznolikost ljudskoga mnjenja i slavio cinjenicu da coyecanstvu nije dato da ima pristup tek jednoj jedinoj istini, te istice da se njegovo misljenje odlikuje slobodom i humatiosc{[. MBtjenje je zanjega bilo, tvrdl ona, nacin da se slobodno krece medu drugima u svetu. Umesto da traga za istinom, iIi da ubira plodove svog misljenja, on se upustio u beskrajnu raspravu koja ocovecuje zajednlcki svet putem neprestanih razgovora 0 zajednickim stvarima, sto podseca na njenu pohvalu Jaspersa i Sokrata u drugim njenim spisima.

U "Istini i politici" pojavljuju se, dakle, dva nacina misljenja: prvi, koji je stvarno politicki, jer je usmeren ka raspravi medu gradanima sa razlicitim pogledirua na zajednicki svet; i drugi, filozofski, jer je usamljen i usmeren ka istini. Na drugom mestu, slicno ovome, razlikujepoliticke "fil~ozo~: __ ~~ll9litickih &j$!!,~a~ ... "ID_i~!~2i_-pri-to,I_!!_~._!!a ~kijave1ijai .~ontes~~~ kojh~b..i1i podstaknuti da .pisu" zbog l2.0htlCkog iskustva. Uporedo sa sve jacim uverenjem da filozofsko miSljenje ne moze da pruzi istlnu, postojalo je uverenje da jedini potpun i pouzdan nacin saznavanja stvarnosti proi.stice iz visestrukosti pogleda i stavova mnogo osoba koje se slobodno krecu u javnom prostoru i kojeposmatraju predmete i teme sa svih strana. Na osnovu ovog, cini se da se saznanje, prema kojem je filozofija tradicionalno ali pogresno bila usmerena, zapravo nalazi upravo na mestu gde se zbiva politicko delanje. Time je, mozda, otvoren put da se u nacelu premosti jaz izmedu filozofi-

22 .On Humanity in Dark Times: Thoughts about Lessing", u:

H. Arendt, Men ill Dark TImes, Penguin books, Harmondsworth, 1968, str. 11-38. Vidi j prevod u; Ljudi u mracnim vremenima, naveddelo.

23 .From M;tchiavelli to Marx". rukopis; navedenoprema: M .• Canovan, Hannah Arendt, A Reinterpretation of Her Political Thought,flaved. delo, str, 266,

13

je i politike, a to Je trebalo da bude predmet vee pomenutog treceg dela (moci sudenja) Ztvota duha.

. Ogled II La~anj: u politici: razmislj~ja 0 Pentag~l!: ~Im ook~rnewma ~{Lna M~~l!!j~. nanisala i _uhja'iJa !2Z1._g_~ Kao I u slucaju "Istine i politike ", bila je P2ds_~~1!~nkret_~j!!!. d()ga~ajeirl, iskustvom, odnosno. obJa~)lvaDJem ~? ~omova "Istorijap! J2roc~~!_£J.9- nos~nJa odluka 0 POlItlCI prema Vj.@_namu u s.Ar!". ~~~J.Y!~.2g2_Q_overljiv~adin dokument ol>javio jednevl1_!__hst New__Yo(! 1i",££,j_!llla. 1971. godine, sto jelzazva~~_.~uru r~ak!J~. Hana Arent je opet odlucila da se u C*"lru .~~9Ji.h. teIl1eljl1ih~Qf.ijskillil_lteJ.'esa pozabavi te~o~ ~~oJa ~e neposredno ticala zataSkavanja "neprijatnih cmjemca 0 americko] politici u Vijetnamu. Tema ~rcana i~erii, tajno~it~sti vlas~i i vladanja, pruzila joj je m.o~ucn~s~ za pronicljivu anahzu ne samo objavljenih vladinih-tajnjji odluka,nego i za analizu starih/novih P?java i.pteto~a i ~j~ho,:ih razmera u savremenoj politi~l. Upucivala je kritike 1 levici i desnici, isticuciraznolike oblike odsustva misljenja na obe strane. Posebno se ustre!!1:i1a.!l1!.,.ple!ltal~u. matri9u . ,,~laca prQ~Jema", P~~~~~2K"J21~ __ .~~s~I?:g~ons~lh ~ tvo,-:a_~2liti.!~ -- toji, ,,19;<lJ_!lJ~. !1~op~r~£~p.-.! PQLo_gm<!.1g~Q_l_Qglie II ,_svoj~Lhip.Qtez.'~o!E~!l~aJ~~ ~~9 .. <:I_<l_.~!!~~!Yil:rno.§L!.,_teorije kao da suci~~~~k:,~: . Podvu~la _jEL~~gledu . sveo~tu'''';nesposobnost rh2~su~tv2 vOIJeza ~~zlvanle ~a prethodna'iSkuSivai z,:!-.!!.~nJ~_~_~tva:nostl medu l,udlma koji nikada nisu b~llJ(adn ... da .. zaI?~sle_.posled.ic_e__SY_Q,jih_QQlYkLUmr~_9__e~ nJ<t:.!IQygm,p'gbttCkQ.I!l_Qg!?du ~~ jQjje, izmedu osta~og~ .. ?il.1! 9pa;s~g§tJl~~!!_~Q . .29_p._<!rt:,ij~~ih biJ;:_o.kr<:!!ij_~,__y_ec

1 od vladine birokratiiei mene t .~ ..... "d ······_··,Al·'··k· .............•

- .. ...--~-- -- - --- .-- ='7'.~·L.·-··-~f:-rue_ -_a~Q_l!lLC_d.Qnos I

24 .LYin~ in Polifics:Refiections on the Pentagon Papers', New York l!:e!_I.~l£__(}LBooks, ~VIIi., br: .. ~~,_J!__.!l:QY.emQar 197j.~tr. ~0---:39. Pos17 uvrsceno u zbirku njenih spisa P09 n;1S1ovom Crises

tn the Republic, 1972; naved.delo. .

14

l ~ t

potpuno sarna, bez. znanja i uticaja javl!.0sti: .. Slobodna javnost i sloboda stampe su, po nioj, ovog puta dokazaIe-cli-sri . -po-SIe zakOI.lOdav!!_og, izvrsnog i sudskoSc._cetv.r1f11.@£~lLQg~a~afvlasti bez ·kojeg se ne moZe za~ Il!i,~!j!l~Qt~Q!~na:r~Q!av!. niti dru~.!~o u-'kome-2~dbim syiq_gm~na ne mogu da odlucuju sarno oni sa vrha vlasti.

I ovog puta, samo sada na znatno vecem broju univerziteta, Hana Arent je ternu ovog ogleda imala kao predavanje. Docekivana je kao osoba koja predstavlJ~ 1I0azU pribranoSfruatnerickim mracnim vrernenima". NJena "razmlsuanja II su postala tema brojnih rasprava i okruglih stolova. Upravo kada je zeleladase posveti pisanju Zlvota duha, morala je da prihvati cenu svoje naglo stecene siroke popularnosti i da odgovori na

mnostvo poziva. .

Oba ogleda su primer njene ukorenjenosti u svoju epohu. Istancan politickl sluh za problerne vremena i rnisaona sposobnost da se otvoreno, bez predrasuda, succi sa naizgled specificnim pitanjemi da ga uzdigne na nivo politicko-teorijskog, filozofskog razmatranja, jeste ono sto, izmedu ostalog, Hanu Arent cini jednim od kljucnih politickih mislilaca dvadesetog veka. Pobudena u svom radu politickim katastrofama totalitarizarna ovog veka, u nastojanju da iz sredista problema razumeva tegobna iskustva, radi mogucnosti dase dokuci neki bolji svet, neko bolje uredenje drustva, Hana Arent je bila svesna sredisnjosti politike i politickog u nasem vrernenu. Za nju se mote reci one sto je ona napisala za Lesinga: .Lesing se nije u svetu kakav je tada postojao osecao kao u svojoj kuci i verovatno nije to ni feleo,a inak rnu je na svoj nacin uvek ostajao

. ~ ,,26

pnvrzen.

, ~

25 E. Young Bruehl., naved. delo, str. 447.

26 H. Arendt, Mel! in Dark Times, naved. delo, str. 13.

15

Razlika koju je obleno pravila izrnedu, s jedne strane, politickih rnis1ilaca koji su svojorn posvecenoscu politici bili navedeni da je prorniSljaju i, s druge, filozofa za koje je politikabilausputnau odh_~!_l ~~ .. ~ji.~Qv~ osnovne interese;-nav60ina pOrllisao da je mozdazelela svoju politicku misao da svrsta u red sa rnisljenjem jednag Makijavelija, Monteskjea, Berka i Tokvila pre. negoli Platona iii HegeIa. n Ukoliko uopste neka .etiketa moze da joj se pripise, onda je to sarno 'republikanac' - ne u smlslu americke politicke partije, vee u starom, u smislu pristalice jayne sIobode u osamnaesto~ ve~ -. sl~¥.~~~_~~onih kao sto su TokviI. ])ZE:~rSon I Makijave I.

Sa raspadom komunistickih rezima na istoku Evrope i sa prob.lemima izlaska iz t?~litariz~a, s~ .a~~tijo~ i nezadovoljstvom prema .politikantsko] politic] kOJa v Iada u razvijenim zemljama Zapada i mnostvom drugih srodnih pojavavpoliticka misao H. Arent postaje Jel~:: vantnija i aktuelnija, ali, sto je mozda zanimljivije, u saglasju je sa odr~denirn savremenim tokovima u po Iitickom rniSljenju.2

Kritike koje se H. Arent mogu uputiti (da je u svojim spisirna preterano idealizovala grcki polis,u poredenju skojim je mnogo manje cenila moderno drustvo, te da se njeno delo eita kao teorija 0 dobrom drustvu zasnovanom na participativnoj politici atinskog tipa iz koje bl bili iskljuceni mnogi aspekti savremene politike - kritike na koje se cesto nailazi), ne mogu zbog suzenog prostora biti predmet ovog kratkog predgovora. Cinjenica je, medutim, da je pot!e_QIl'! jedna teme Una rasprava onjenoJ odbojnosti prema partijarna, na

27 M. Canovan, The Political Thought of Hannah Arendt,

Dent, London, 1974,str. 15. ---- ..

28 U poslednjih pet godina, mnostvo je knjiga objavljeno 0 njenom delu u celosti ili pale 0 pojedinim njegovim aspektima. Ovde smo u prethodnimnapomenaina naveli neke od hjih.

16

primer, ili drugim kljucnim karikama savremene politike. Takode, kod njenema ni pomena a tome da je ono 5tO spaja nacisticki i staljinisticki totalitarizam mrznja i borba protiv demokratije . .ona, zaprava~~~§JLJQLgy~ znacajria· friislioc:aQ!__ajdegerom 1 Leorn. Straus~~) jI~Jl

k!iti~ii~§o.~~rl1~~~.~, .~~~!~ sa ~ta~.OVIS?I POhtlk~, __ q stvari, kritika demokr~t~J~ __ ~~~lI!lJJIYQ_J~_Q!!_lg_IlJt:n.U kfiiilni-savremenog-- kap!talt?;.m.a_. J _ i!l_g!yj~h!!llgrna iJc_oju velildm--delom nalazimo vee. i. koq__ T~_~v!I.<ll_E~!l2,! __ govora o demokfatijE· iViOida -stoga-fto joj je pojam 0 predstaY-Dickoj' demokrariji stran, cak i odbojan. M.~?~tim, kod mislioca koji toliko polaze u pluralnost, CIJI Je to nosed pojam, neobicno je da ne uvida d~ je de~okratij.a ta koja omogucava, kao poredak, razlikovanje vlasti, zakona i znanja (a ne njihovo stapanje i homogenizevanje), da prihvata drustvenu deobu, sukob, heterogenost obicaja i mnjenja, te da drzi po stram svaku pomisao 0 povratku na organskojedinstvo drustva.

Njena dihotomija izmedu "dem0Ia:at.iJe. i. republ~ke,,30 ne oznacava stoga dve vrste postojecih ili "po.zelJnih" ustanova. RepubIika joj sluzi kao neka vrsta Kantove regulativne teorijske ideje sl~bod~e zajednice,d?k je demokratija tek nesavrsen oblik njenog ostva~e~a. Dna u gradaninu vidi mogucn~st da se~oz poh:~cke borbe priblizimo svetovnom obliku .regulatlvne teo~lJske ideje. Pobeda burZuja .. n~grada.nmom. p_redstavlJa za nju kljucan poraz koji Je zadesio PO~ltlCku osobu u proslom veku i koJi je vodio pripremaniu scene za "totalitarni sindrom". 1

29 Claude Lefort, .Hannah Arendt et la question du p?litiqu~', u: Essals sur le politique (XIX-XX steeles), Ed. du Seuil, Pans, 1986, str. 71-72.

~ Ferenc Feher, • The Pariah and the Citizen: on Arendt's Political Theory", u: Gisela T. Kaplan, Clive S. Kessler, naved. delo, str.27-28.

31 Isto.

17

Ma kako bilo danasnjeizucavanie njene rnisli va-

, .

Ijalo bi da ima za cilj povratak osnovama njenog

miSIjenja kako bismo je fll!.wiJ(!?i~ a potomodlazak unapred da vidimosta .od nj~Inoze~o.?a naucimo~~a~ mevanje ovog vremena 1Z1aSka lZ jednog totalitarizma koji ona nije iskusiIa.

Beograd, jul 1994.

Ivan Vejvoda

18

ISTINA IPOLITIKA

I

P redrnet ovih razrnatranja, antiteza istine i politike, predstavlja opste mesto. Nikada se nije posumnjalo da su istina i politika u prilicno losim medusobnim odnosirna I, koliko je meni poznato, nikada se istinoljublje nije ubrajalo u politicke vrline. Nisu samo pollticari i demagozi uvek smatrali da su lazi nuzna i opravdana sredstva, vee je to cinjeno i u vrsenju drzavnickog poziva. ZastD je to. tako? I sta to. znaci za prirodu i dostojanstvo politike, s jedne, I za prirodu i dostojanstvo istine i istinoljublja, s druge strane? Da li je prava sustina istine u njenoj nemoei, a prava sustina moci u podrnuklosti? I kakvom vrstom stvarnosti raspolaze istinaako je nemocna u javnorn zivotu, koji vise nego i jedna druga oblast ljudskogzivota garantuje .. stvarnost postojanja rodenlm ismrtiliiii Ijudima ~. tj.- bi~liiia"1(ojainaJu di su nastala iz nebica ikoja ce posle kratkog vremeiia opet nestati u njemu? Konacno, zar nemocna istina nije

~

19

isto toliko prezrenja dostojna koliko i mac koja ne mari za istinu? Ovo su neugodna pitanja, ali ana nuzno proizlaze iz tekucih uverenja Q ovom predmetu.

Onosto ovom opstem mestudaje njegovusnaznu uverljivost moze jos uvek da se ukratko izlozi navodenjem stare latinske poslovice "Fait iustitia, et pereat mundus" ("Neka pravda bude zadovoIjena rnakar svet i propao"), Nezavisno ad njenog verovatnog autora u sesnaestom veku (Ferdinanda I, naslednika Karla V). niko je nije koristio sem kao retoricko pitanje: Da Ii pravda treba da bude zadovoljena aka je stavljen na kocku opstanak sveta? I jedini veliki mislilac koji se usudio da ide nasuprot smeru ovog pitanja bio je Imanuel Kant, koji je smelo objasnia da .kazivanje poslovice ... znaci u jednostavnom jeziku: 'Pravdace pobediti, cak i ako kao posJedica propadnu svi nitkovi ovoga sveta'". Posto ljudi ne bi smatrali da je vredno ziveti u svetu koji je potpuna lisen pravde, ovo "ljudsko pravo morase smatrati svetim, bez obzira koliko se zrtava zahteva od postojecih sila.... bez obzira na mogucne fizicke posledice toga cina".1 Ali, zar nije besmislen ovaj odgovor? Zar briga za opstanak ocevidno ne prethodi svemu drugom - svakoj vrlini i svakom nacelu? Zar nije ocevidno da oni postaju puke himere ako je u opasnosti svet u kojem jedinomogu da dodu na videlo? Da li jesedamnaesti vek bio u pravu kada je gotovo jednoglasno proglasio da nijedna drzava, prema Spinozinim recima, nije duzna da prizna neki drugi viSi zakon sem svoje bezbednosti,?2 Jer, doista, svako nacelo koje transcend ira puko bivstvovanje rnoze da zameni pravdu, pa ako stavimo istinu

IV~i,;i;ir, Dodatak I.

2 Citirala sam iz Spinozinog Politickog traktata, jer je vredno napomenuti da je cak i Spinoza, za koga je libertasphilosophaudi bio istinski ell j drZave, rnorao da zauzme tako radikalnu poziciju

20

umesto pravde - "Fiat veritas, et pereat mundus" _ stara poslovica zvuci jos uverljivije. Ako politicku deI~t!l~! shvatimo u smislu kategorije sredstvo--cilj, mOi~~o cak doci ?o jedinog, na izgled paradoksalnog, zakljucka da laganje moze vrlo dobro da posluzi da utemelji i obezbedi uslove za traganje za istinom - kao s~o je v~~ davno ukazao Hobs, cija neumoIjiva Iogika nikada mje propustala da razvija argumente do onih ekstr1ma u ~ojima ~~i~ova bes~islenost postaje ocigtedna. A posto se lazi cesto koriste kao zamena za nasilna s.redstva. postoji sklonost da se one smatraju kao relatrvno bezazlena oruda u arsenalu politicke delatnosti.

Stoga ce svakorne ko ponovo razmatra staru latin:ku pos:ov.ic~ predstavljati nesto iznenadujucs da hi zrtvovanjs rstine radi opstanka sveta bilo uzaludnije od zrtvovanja bilo kojeg drugog nacela iIi vrline. 1er, mada mozemo cak da odbijemo da se upitamo da Ii hi zivot jos uvek bio vredan zivljenja u svetu koji je lisen ideja

~ U Levijatall~1 (glava 46) objasnjava da .neposlusnost moze Z~~U1to da se ~,aznr u nJ~ma, da protiv zakona cak uci prava filozofija . Jer, zar mje .dokohca mati flIozofije; a drzava mati mira i dokollce"? I zar ne sledi da ce drzava delovati u interesu fllozota kada gusl i~tinu koj~ podriva mix? Stoga se onaj kojikazuje Istinu odlu~uJe d~ napise ono za sta ~~~ .da predstavlja laznu filozcfjju" da bl, sru:adlVao, U poduhvatu k?Jl je tako ne~ph?dan za njegov sopstveni nnr .!~a 1 duse. Z.a ovo Je H~bs od svih ljudi osumnjicio Aris~?tela, kOJ1 J.e, .. prema njemu, .to pisao kao nesto sto je saglasno sa DJiho,vorn religijom (Grka) i dao podrsku religiji, i bojao se moZda sU~bu:e Sokratove". J:I?bsu nikada nije p:go, na pamet da ee svako tra~au]~ ~a istmom b.lti samoporazavajuce ako bl uslovi ovog tragau]a bill garantovanr samo notimicnim lazima. Onda odista svaki covek ~os~aje lazov kao Hobsov AristoteL Za razliku od ove pogresne IdeJe Hobsove maste, stvarni Aristotel je imao dovoljno sluha da napusti Atinu kada se pobojao dane dozivi sudbinu Sokr~t?~ll; ~n nije bio dovoljno zao da pise ono s10 zna da nije istin~, run Je bio dovoljno glup da resl problem svogopstanka razara-

njem svega sto je zastupao, .

21

kao sto su pravda i sloboda, to istocza divno cudo, nije mogucno u pogIeduna izgJed mnogo man Je politicke ideje =istine. Ono ,sto jestavljeno nakocku to jeopstanak, odrianje u zivotu (in suo esse perseverare), j nijedan ljudski svet, kome je sudbina odredila da prezivi kratko trajanje zivota smrtnih u njemu, nikad nece biti u mogucnosti da prezivi bez ljudi koji su spremni da ucine ono sto je Herodot prvi svesno ucinio - nairne, legein ta eonta, da kazu ono sto jeste. Ne moze se cak ni zamisliti trajanje, odrzanie u zlvotu bez ljudi koji su spremnida svedoceonosto jeste i one 5:to im se CiDi zato sto jeste.

Prica 0 sukobu istine i politike stara je i zamrsena, i nista se ne moze postici uproscavanjem Hi moralnim denunciranjem. Kroz celu istoriJu, oni koji su tragali za istinom i oni koji su istinu kazivali bili su svesni rizika svoga poduhvata; sve dok nisu dolazili u sukob sa tokom sveta, oni su izvrgavani podsmehu, ali onaj koji je prisilo svoje sugradane da ga uzmu ozbiljno, nastojeci da ih osIobodi neistine, dovodio je u opasnost svoj zivot: .Ako bimogli da stave ruke na (jednog takvog) coveka ... , oni bi ga ubili", kaze Platen u poslednjoj recenici svoje alegorijeo pecini, Platonski sukob izmedu onihkoji kazuju istinu i grad ana ne rnoze da objasni latinskaposlovlca ili bilo koja druga potonja teorija, koja precutno iIi izricno opravdava laganje, izmedu ostalih nedela, ako je stavljen na kocku opstanak sveta. U Platonovoj alegoriji ne pOlllinj<::§e.ne.prijatelj; mnozina "'Jjurli xivi rnedusobno miroljubivo u svojoj pecini; to su puki posmatracisenki koji nista neeine i kojima .. stogajiiko ne .. preti. Clanovi ove zajednice uopste nemaju razloga da .istinu.i one koji istinu kazuju smatraju najgorim neprijateljima, iPl~~onn.e ~~~i Iii .. kakvo 6bja~rijenje: njihove izopacene ljubavi premaobmani i neistini. Ako bismo mogli da ga suocimo sa

22

jednim od njegovih potonjih kolega u politickoj filozofiji - naime, sa Ho~som, .~~JI.Je sI_TIa~ra.o. d~ sa~.o .onu istinu koja nije protlv~~ mCIJ~J.k?ns~.lll!l ~Il~ clJe~~: dovoljstvu svi Ijtidrpozdrav~JaJu (o~lgledan.~sKaz, KO~~ je, medutim, smatrao dovo~Jno vaZm~ da njrme zaVf!~1 svoj Levijatany - mozda hi se sagl?SlO u pogled~ koristi i zadovoljstva, ali ne i sa tvrdnjom da poston neka vrstaistine koju svi ljudi pozdravljaju. Hobs, a ne Pl~ton, tesio se postojanjem ravnodusne i.stine,,,pre~~etIrna" za koje "ljudi ne mare" - tJ. rnatematickom istinom, .teorijom linija i figura' koja "n~ mr~i racune necijo] ambiciji, koristi iii strasti". Jer, pisao je Robs, "ja ne sumnjam, kad hi u tome st~ su tri ugla vU tr~ugl~ ravna dvama uglovima kvadrata bilo sarno neceg sto bi bilo protlvno pravu gospodarenja nekog cov~ka Hi yint~resu !judi koji gospodare, ne sumnJ~m d~. bi t~ ucen~e bilo ako ne i osporavano, a one bi spaljivanjem SVIh kniig' a 0 geometriji bilo unisteno ako bi samo anaj kome

" d y' ." 4

je to u interesu bio sposoban a to ucnu . .

Bez sumnje, postoji presudna razlika izmedu Hobsovog rnatematickog aksioma i istinskog merila ljudskog ponasanja za koje se pretpos~vl}a da ce ga Platono~. ~lozof doneti sa puta u nebo ideja, mada Platen, kOJI je verovao da matematicka istina otvara oci duha za sve lstine, toga nije bio svestan, HODsov primer .tini ~am se relativno bezazlenim; mi smo sklom da prihvatimo da ce ljudski duh uvek biti sposoban da proizvede takve aksiomaticke iskaze kao 5tO je iskaz .tri ugla u trouglu jednaka su dvama uglovima kvadrata':? te .zakl~ucuj~?IO da ne bi bilo radikalno efikasno .spaljivan]e svih knjiga o geoIlletriji". Opasnost bi bila ~natno vec_~ ~ ~~nosu na naucneIskaze; daje istorija uzela razHcit smer, mozda ne hi doslo do celokupnog modernog naucnog razvoja

4 lbid., glava 11.

23

od Galileja do AjnStajna. A najranjivija istina ove vrste svakako bi bili oni veomaraznoliki .i uvek jedinstveni nizovi misli=~ciji je.eminentanprimer Platonova teorija ideja - putem kojih su Ijudi odvajkada na;;tojali da racionalno misle izvan granica Ijudskog saznanja,

U modernom vremenu, U kojem se veruje da istina nije data niti se otkriva, vee da je proizvodi ljudski duh, Lajbnic je srnatrao rnatematicke., ?aucn~ i fi1oz~fs~e istine opstim vrstama racionalne istme koja s.e razlikuje od.cinjenickeistine. Upotreb1jav~eu .. ovo razlikovanje l~ prakticnih"iazloga,-bez razmauanjanjegovestistiilSke legitimnosti. Ako zelimo da utvrdimo kakvu stetu istin~ moze da nanese politicka moe, onda proueavamo ovaj predmet pre iz politickih nego iz filozofskih. r~l()ga,!e mozemo dopustitida se ne obaziremo na pitanje sta je istina ida budemo zadovoljni uzimanjem ove reel u znacen]u u kojem je ljudi obicno poimaju. A .ako mislirno na cinjenicke istine - takve jednostavne istine kao sto je u Ruskoj revoluciji uloga coveka koji se zove Trocki, cije se ime ne pojavljuje ni u jednojknjizi istorije sovjetske Rusije - odjednom postajemo sve~ni koliko su one mnogo ranjivije nego sve vrste racionalne istine uzete zajedno. StaviSe, posto cinjenice i dogadaji - nepromenljiv ishod .ljudskogzajednickog zivljena i delanja - cine sarno tkivo politicke sfere, najvise cemo se baviti u ovorn napisucinjenickom istinorn. Kada gospodarenje (govoreci Hobsovirn jezikom) napada ra~io: nalnu Istinu, OIW. prekqracuje _ syoj__pr~tp()~~~ylj_~Ill .. domen, dok vodiborbu na svorn sopstvenom terenu kada cinjenice falsifikuje iIi Iazno prikazuje. Odistasu vrlomali izgledi dacinjenicka . istina prezivi napad moci: ona je uvek u opasnosti da bude uklonjena iz sve-

,. . . - - - .. -_ - ,-'.........

ta ne sarno trenutno vee, potencijalno, zauvek. Cinjeni-

ce i dogadaji su neizmerno krhkiji od aksiornacotkrica, teorija - cak i od onih koji su u najvecoj meri spekula-

24

-:

tivni - koje je stvorio ljudski duh; cinjenlce i dogadaji se zbivaju u oblasti stalno menjajuce ljudske delatnosti u eijern toku nema niceg trajnijeg od opstepri~vaeene reIaiivne trajnosliljuasKog auha. Kada suJednom izgubljeni, nikad ih vise ne moze povratiti nijedan racionalni napor. MoZda nisu dobri ni izgIedi da bi Euklidova matematika i Ajnstajnova teorija relativiteta - ako ostavimo po strani Platonovu filozofiju - bile vremenom reprodukovane ako bi njihovi tvorci bili spreceni da ih prenesu potomstvu, ali su ipak ovi izgledi beskrajno boJji od izgleda da ce jednog dana biti ponovo otkrivena znacajna cinjenica koja je zaboravljena iIi je, sto je verovatnije, lazno prikazana.

II

Mada su politicki najrelevantnije istine cinjenicke istine, sukob izmedu istine i poJitike bio je prvo otkriyen i artikulisan u odnosu na racionalnu istinu. Zabluda ili neznanje predstavJjaju u nauci suprotnost racionalno istinitom iskazu, a u filozofiji ovu suprotnost cine privid ili mnenja. Hotimicna neistina, gola laz igra svoju ulogu samo u domenu cinjenickih iskaza, i eini se znacajnim i prilicno neobicnim da u dugoj raspravi od Platona do Hobsa 0 ovoj suprotnosti izmedu istine i politike, po svemu sudeci, niko nikad nije verovao da bi organizovano laganje, kakvo danas poznajemo, moglo da bude odgovarajuce oruzjeprotiv istine. KodPlatona je u zivotnoj opasnosti onaj ko kazuje istinu, a kod Hobsa, gde on postaje autor, njemu preti spaljivanje njegovihknjiga; pukalat nijepredmet raspravaPlatonovu misao je pre zaokupiosofisti neznalica nego Iazov, i onde gde on raz1ikuje zabludu od lazi - tj. -nenamerni ad hotimlcnog pseudosa" - on je, sto je

25

karakteristicnnznatno strozi prema Ijudima koji .se valjaju u odvratnom neznanju" nego prema la:lovima.5 Da ]j, je tozbog togasto [osnije, bilopoznatoorganizovano laganje koje preovladuje u javnoj sferi i koje se razlikuje od privatnog lazova koji traga za svojom srecom bez tude pomoci? Hi se to tice upadljive cinjenice da, izuzev zoroasterizma, nijedna od glavnih re1igija ne ukljucuje laganje kao takvo, za razliku od .krivog svedocenja", u svoje kataloge teskih grehova? Sarno su rastompuritanske moralnosti, koji sepodudara sa razvojemorganizovane nauke i ciji je progres bioobezbeden na cvrsto] osnovi istinoljubivosti i odgovornosti svakog naucnika, lazi bile smatrane ozbiljnim prestupom.

Ma kakav da je, sukob izmedu istine j politike istorijski proisticeiz dva dijametralno suprotna nacina zivota -. zivota filozofa, kako je to prvi objasnio Parmenid a zatim Platon, i nacina zivota gradanina. Stalno promenljivim mnenjima gradana 0 ljudskim stvarima, koje su i same bile u stanju neprestanog toka, filozof sup rotstavlja istinu 0 onim stvarima koje su vecneusvojo]

5 Nadam se da niko vise nece reci da je Platen bio tvorac nplemenite lafi". Ovo uverenje poeiva na pogresnom razumevanju kljuenogodeljka (414C) u Driavi, .. gde Platon govori 0 jednom od svojih mitova - .Fenieanskoj bajci" - kao pseudosu. Posto ista greka tee oznacava .izmiSljotinu·, .zabludu" i "laf", 'zavisno od konteksta - kada Platon zeli da razlikuje zabludu od laii, grcki jezik ga prisiljava da govori 0 .nenamernom" i .namernom" pseudosu - tekst se moze prevesn, zajedno sa Kornfordom (Comford), kao .silleli uzlet ihvencije", ili da se razume,iil.jedriosa Erik()rrrFe~ gelinom (Eric Voegelin: .Order and History. Plato and Aristotle", Louisiana State University, 1957, str. 106), kao satirican po intenciji; kako ga mi.sbvatamo, ni.pod.kakvimokolnostima on.ne.moze.da se shvati kao preporncivanje laganja .. Platon je svakakodopustao prlgodnu laZ da b? se obmanuo rieprijatel] ili bolesni Ijudi (Drtava, 382); one su nkorysne ... _kao lek ... kojim rukuje samo lekar", a lekar u polisu je vladar (388). Alisuprotno alegoriji 0 pecini, nijedan princip nije sadrzan U ovim odeljcima.

26

pravoj prirodi i iz kojih se stoga mogu izvesti nacela da bi .se .stab.iliz?~ale ljudske stvari. Stoga je puko mnen]e, kOJ~ je bilo izjednaceno sa prividom, suprotno istini, i to Je ono degradiranje mnenja koje ovom sllkob-u daje njegovu politicku ostrinu; jer mnenje, a ne istina, pripada preko potrebnim preduslovima svake vlasti, .. Sve vlade pocivaju na mneniu", rekao je Dzems Medison (James Madison), pa cak i najautokratskiji vladar ili tir~ni~ De bi se n~ada domogao vlasti (ostavimo po stra?l njeno ocuvanje) bez podrske onih koji su njegovi istomisljenici. Na isti naein, svako isticanje apsolutne istine u sferi Jjudskih stvari, za ciju verodostojnost nije potrebna potpora na strani mnenja, razbija se u samim korenima svake politike i svih vlada. Ovu suprotnost izmedu istine i mnenja razvio je daljePlaton (narocito u Gor~iji) ~~~ suprotnost. iz~edu opsten]a u formi "dijaloga , kO]1 je odgovarajuci govor za flozofsku istinu, i u formi "retorike", putem koje, kako bismo to danas rekli, demagozi pridobijaju gomilu.

Tragovi ovog izvornog sukoba mogu jos uvek da se nadu na ranijim stupnjevima razvoja modernog doba, ~a?a se gotovo nista ne moze naci u vremenu u kojem zivimo. Kod Hobsa, na primer, jos citamo 0 sukobu izmedu dveju .suprotnih sposobnosti": "solidnog rezonovanja" i .. si1ine recitosti", od kojih se prva .zasniva na p:iDcipima istine; druge na ... mnen~ma i interesima Ijudi, koji su razliciti i promenljivi". Posle vise od jednog veka, u doba prosvecenosti, uglavnom su nesta1i mada ne sasvim, ovitragovi, atamogde se jos uvek ?d~zava ova anticka suprotnost promenio se nagJasak. U J:z1ku fil(>zofije koja prethodi moderno] filozofiji~Lesingove velicanstvene reci "Sage jeder, wasihm Wa~

6 Levijatan, Zakljucak.

27

hrheit dankt, und die Wahrheit selbst sei Gott empfholen" ("Kazi svakorneono sto mu se cinida je istina,a istin:Rsamali Bo.z:Jim jerukarna") ocevidnobi oznacavaIe da covek nije sposoban za istinu, posto SU, nazalost, sve njegove istine doxai, puka mnenja, dok, suprotno ovome, ove reci za Lesinga znace: zahvalimo Bogusto ne znamo odredenu istinu. Cak i kada ne postoji nota slavljenja - shvatanje da je za Ijude kojizive u zajednici beskrajno vaznije i znacajnije neiscrpno bogatstvo Ijudskog razgovora reg2 go _~ad moze da bude Neka Istina - pocev od osamnaestog veka preovladuje svest o slabosti ljudskog uma bez davanja povoda jadikovanju i oplakivanju. Na ovo nailazimo u Kantovoj grandioznoj Kritici ctstoga uma, u kojoj je urn doveden do prizllanja svojih sopstvenih ogranicenja, kao sto nam tokazu reci Medisona, koji je vise nego iko drugi isticao _ da je ncovekov urn, kao i sam covek, bojazljiv i oprezan kada je prepusten sam sebi, a da stice nepokolebljivost i samopouzdanje u razmeri sa- brojem ]judi sa kojima je udruzen".7 Vise nego ideje 0 pravu pojedinca da se samoizrazi, razmatranjaove vrste igrala su odlucujucu ulogu u konacno manje ili vise uspesnoj borbi za postizanje slobode misli za izrecenu ili stampanu rec. Stoga je Spinoza.ikojl je jos uvek verovao u nepogresivost Ijudskog uma i koji je cesto pogresno istican kao sampion slobode misli i govora, smatrao da .svaki covek ima nezastarivo prirodnopravo da bude gospodar svojih misli", da je .razumsvakog coveka njegovsopstveni i da su mozgovi razliciti kao i ukusi", na osnovu cega je zakljucio da je "najbolje da se daruje ono sto ne moze da bude ukinuto" Idazakoni koji ogranicavaju slobodnu misao mogu jedino da imaju za posledicu da "ljudi jedno misle, a drugogovore", kao i .podsticanje ... pod-

7 The Federalist, No .. 49.

28

j

muklosti". Medutim, nigde Spinoza nije zahtevao slobodu govora, te svojim odsustvom pad a u oei argument da je ljudskom umu potrebno opstenje sa drugima i stoga javnost zbog njega samog. On je covekovu potrebu da saobraca, njegovu nesposobnost da priktije svoje misli j da cuti cak ubrajao u .opste mane" koje nisu svojstvene filozofu.8 Nasuprot ovome, Kant je izrekao da .spoljna sila koja Iisava coveka slobode da javno saopsti svoje misli, lisava ga u isla vreme njegove slobode da misli" (kurziv je nas) i da jedina garantija .ispravnosti" naseg misljenja lezi u tome da .mislimo, takoreci, u zajednici sa drugima, kojima saopstavamosvoje mislf kao sto oni saopstavaju nama svoje", Posto ljudski urn moze da pogresi, on moze da funkcionise jedino ako je covek u stanju da ga .javno koristi", i to jednako vazi i za nne koji su jos uvek pod .starateljstvom" i koji nisu u mogucnosti da upotrebljavaju svoj duh .bez uputstva nekog drugog", i za "naucnika", kome je potrebna .celokupna ucena javnost" da istrazuje i proverava svo. I 9

je rezu tate.

U vezi s tim, pitanjebroja,koje je pomenuo Medison, od narocite je vaznosti. Pomeranje ad racionalne istine do mnenja implicite pretpostavlja pomeranje od coveka u jednini do !judi u mnozini, a to znacipomeranje iz domena u kojem, prema Me:disonovim reeima, nista ne vredi sem .solldnog rezonovania" jednoga duha u domen u kojem je "snaga mnenja" odredena pouzdanjem pojedinca u .mnozinu ljudi za kaje pretpostavlja da prihvataju ista mnenja" - mnozinu koja ponekad nije nuino ogranicena na covekove savtemenike. Medison jos uvek razlikuje ovajzivot u mnostvu, sto je zivot

8 Teololko-politicki traktat, glava 20.

9 Vidi: S(a je prosvetiteljstvo? i Was heisst sich ill Denken orientieren?

29

grad~nina, od zivota filozofa koji .treba da prede s prezrenjem n p~ekotakvih razmatranja, ali ovo razlikovanje nema. praktienu vaznost, jer je .narod sastavljenod filo~Qfu Jst~t<1~Q malo Yero"atalb kao Ifilozofska lozakraljeva koju je .zeleo Platen n • Usputmozemo da napomenemo da bi sarna ideja .naroda koji cine filozofi" biIa ~ Platona protusIov1je u premisama, cija celokupna politicka filozofija, ukljucujuCi i otvoreno izrecene crte tiranije, pociva na uverenju da se istina ne moze dostici

ni saopstiti u mnostvu, ~

.Y svetu u ko~~ ~ivimo nestali su poslednji tragovi a?,tlc¥e s~protnostllZme?U filozofske istine i mnenja ua pijacr. Vise se ne sukobljavaju sa prilikama sveta ni istina 0 otkrivenoj tajni religije, koju su politicki mis1ioci s~damna.estog veka jos uvek smatrali glavnom smetnJ~m,. ru fiIozofska istina;' koja seotkriva osamljenom po~edmcu. ~J pogle~u prye. istine, odvajanjecrkve od drzave pruzilo nam je IDlr,· a druga istina je vee davno prestalada zahteva gospodstvo -~ sve dok se moderne id~olo~ije .ozbi~no ~e u~mu kao filozofije, ~to jeodista tes~~ J~r Ih nJ~hovl. privrzenicl otvoreno proglasavaju P?htl.ckl.m. oru.zJ~~ I ~ma~raju irelevantnimcelokupno pitanje istme 1 istinoljublja, Ako se misli U okvirima tradicije,neko se moze smatrati pozvanim da zakljuci na osnovu ovog stanja stvari da je stari sukob konacno resen i, naroCi~o, da je nestao izvorniuzrok ovog sukoba, suprotnost izmedu racionalne istine i mnenja.

. M~d~ti~, ovo, zacudo, nije sluca], jer sukob Cinjenicke istme.J politike, ciji smo danas svedoci na tako sirokom planu, ima - bar u izvesnom pogledu - vrIo slicn~ osobi~e. Dok ;erovatno nijedno ranije doba nije ~olensalo~ohk~~ostvo razlicitih mnenjao religijskim 1 filozofskim pttanjima, cinjenicka istina se suocavada-

. 10 .

The Federalist, No 49"

30

." ~ _,.

nas sa vecim neprijateljstvom nego Head ranije ukoliko dolazi u sukob sa grupnom koriscu iii zadovoljstvom. Da budemo sigurni, drzavne tajne su uvek postojale; svaka yla~~ !!!_~~ Q~ kla~!fikuj~ Q~~~delleillforIriadje i da ih ne saopstava javnosti, a onog koji odaje autell.ticne tajne oduvek su smatrali izdajnikom. Ali ovonije predmet kojim se ovde bavimo. Cinjenice koje imam u vidu javno su poznate, a ipak ta ista javnost koja zna za te cinjenice moze uspesno i cesto spontano da zabrani javno raspravljanje 0 njima i da ih smatra onim sto one odista nisu - naime, da ih smatra tajnama. Cini se cudnim fenomen da isticanje ovih cinjenica treba da se pokaze opasnim, kao sto je, na primer, propovedanje ateizma ili neke druge jeresi u ranijim vremenima, a njegov znaca] se povecava kada ga nalazimo i u zemljarna kojima tiranski upravljaju ideoloske vlade. (Cak je i u Hitlerovoj Nemackoj i u Staljinovoj Rusiji bilo opasnije da se govori 0 koncentracionim logorima i logorirna za unistenje, Cije postojanje nije bilo tajna, nego da se imaju i izraiavaju IIjereticki" pogledi na antisemitizani, rasizam i komunizam). Medutim, onostocak vise uznemiruje to je pojava da se u razmeri u kojoj su u drugim zemljama tolerisane nezgodne cinjenicke istine, ove istine cesto, svesno ili nesvesno, transformisu u mnenja - kaosto Cinjenica nemacke podrske Hitleru, Hi francuskog sloma pred nemackim armijama ·1940. godine, ili politike Vatikana tokom Drugog svetskog rata, nije bila stvar istorije vee stvar rnnenja. Posto se ove cinjenicke istlne tieu p.itanja koja imaju neposredni politicki znaeaj, ovde su one viseuopasnosti nego sto je mozda neizbezan sukob izmedu dva nacina zivota unutar okvira j?\llle i oP~~P~~nate ~~va,rIi()sti. QV<:leje smVIJena na kocku ova javna i cinjenicka stvarnost bo takva, i to je odistapoliticki problem prvoga reda. A posto se cini da einjenicka istina, mada je ona mnogo manje od

31

filozofske Istine otvorena prema argumentu i tako ocigledno unutar svacijeg razumevanja, cesto pati ad slicne sudbine kada je izlozena na pijaci - naime, da je p~~ij~j~ Ile:~~i i ~()!!rnjfne neistiIl_~ y?_cmnenje -= bilo bi mozda vredno da se otvori staro i, po svemu sudeci, zastarelo pitanje istine protiv mnenja.

Jer, videno sa stanovista onih kojikazuju istinu, tendencija da se cinjenica preobrati u mnenje, da se 'izbrise Iinija koja ih deli, nije nista manje zamrsena od starog skripca onih kojikazuju istinu, koji je tako zivo izrazen u alegoriji 0 pecini u kojoj filozof po povratku

sasvojega -osainljenogputovanjau nebo vecnihJdeja nastoji da saopsti gomili svoju istinu, sto je imalo za posledicu da istina iscezne u raznolikosti shvatanja koja su za njega prividi i da se srusi na neodredeni nivo mnenja, tako dase sada iznovaupeCini samaistina pojavljuje u vidu dokei moi ("cini mi se") - prave doxai, za koju je filozof verovao da ju je odjednom izauvek ostavio iza sebe. Medutim, cak je daleko gore sa onim ko Izvestava 0 Cinjeniekoj istini, On se ne vraca sa nekog putovanja u oblasti izvan sfereljudskihstvari 'ine moze da sebe utesi idejom da je postao stranae u ovom svetu. Slicno tome, mi nemamo prava da se tesimo idejom da njegova istina nije istina ovoga sveta, ako istlna to treba da bude. Ako njegovi cinjenieki iskazi nisu prihvaceni - istine videne .i osvedocene ocima tela, a ne ocima duha - pojavljuje se sumnja da je mozda u prirodi politicke sfere da porice iii iskrivljuje istinu bilo koje vrste, kao da ljudi nisu bill u stanju da se nagode sa njenom tvrdoglavom, vulgarnom i neuverljivom upornoscu, Ako ovo treba da je sluca], stvari cese ciniti cak beznadeznije negos~()j_e tQ pl(ltQnpretpostavljao, jer Platonova istina, kojaje pronadenai aktualizovanau samoci, po definiciji transcendira sferu mnostva, svet ljudskih stvarl. (Moze se shvatiti da filozof u svojojizo-

32

lovanosti pada u iskusenje da upotrebljava svoju lstinu kao standard koji se namece 1judskim stvarima, tj. da izjednacl transcendenciju, koja je inherentna filozofskoj istini, sa sasvim razlieitom vrstom " transcendencije " , kojom su mera i drugi standardi merenja odeljeni od mnostva predmeta koje treba da izmere, i moze se podjednako dobro da shvati da ce se gomila suprotstaviti ovom standardu.posto on stvarno potice iz sferekoja je tuda sferi ljudskih stvarl i cija se veza sa ovorn sferom moze opravdati jedino putem konfuzije). Kada filozofska istina stupi na pijaeu, ona menja svoju prirodu i postaje mnenje, jer je doslo do pravog metabasis eis allo genos, skoka nesamo ad jedne vrste zakljucivanja na drugu vrstu, vee iz jednog u drugi nacin Ijudskog bivstvovanja.

Nasuprot ovome, cinjenicka istina se uvek tice drugih )judi: ona se tice dogadaja i okolnosti u koje su mnogi ukljuceni; ona se utvrduje putem svedoka izavisi od svedocenja; ona postoji - sarno u meri ukojoj se 0 njoj govori cak i kada se zbiva u privatnom domenu. Ona je po prirodi politicka. Mada se morajudrzati Odeljeni jedno ad drugog, Cinjenice i mnenja nisu medusobno suprotni; ani pripadaju isto] sferi. Cinjenice obavestavaju mnenja, a mnenja, inspirisana razlicitim interesima i strastima, mogu veoma da se razlikuju a dajos uvek budu legitimna doklegoduvaZavaju cinjenicku istinu. Sloboda mnenia je farsa sve dok nije garantovano obavestavanie 0 cinjenica~ i dok cinjenice kao takve nisu sporne. Drugim : recima, cinjenicka istina upucuje na politicku misao upravo onako kao sto raclonalna istina upucuje na filozofsku spekuJaciju.

No da li uopste cinjenice postoje nezavisno od mnenja i interpretacije'? Zar nisugeneracije Istoricara i filozofa demonstrirale nemogucnost da se cinjenicesaznaju bez interpretacije, posto one prvo moraju da budu

33

izdvojene iz haosa pukog bivstvovanja (a principi izbora sigurno nisu cinjenicni podaci), a onda da budu v pretocene u kazivanje koje jedino :'ll0zeda bude ~aop~:eno u odredenol m:mlP~kth'i, !c_gj~ nema ~if~g 1;aJ~dIllc::~()g .• sa izvornim zbivanjem? Ove i mnoge druge vece ~aple. tenosti inherentne istorijskim naukama bez sumnje su stvarne ali onenisu argument protiv postojanja cinjenicke s~vari niti mogu da posluze kao opravdanjeza za~ mucivanje granica izmedu cinjenlce, mne?Ja.~ 1 interpretacije'iIi kao izgovor q isto.ricm;e d~ ma~IpulISU cinjenicama kako im drago. Cak 1 ako p~lhvatlmoda svaka generacijaima'"-pravo da piSesvoJusopstv~nu istori]u, mi ne prihvatamo nista vise sem. da ona rna pravo da preuredi cinjenice u skladu sa svojom sop~tvenom perspektivom; mi ne prihvatamo pray? ~a sed~ra u cinj~niek1J stvar kao takvu, Kao opravdanle stonecerno dalje slediti ovo pitanje dacemo njegovu il.ustracl~u: prerna kazivanju jedne price. tokom -dvadesetIh~odma KI?manse (Clemenceau) je neposrednopred SVO]U smrt bio upleten u raspravu sa predstavnikom Vajmarske Republike opitaniu krivice za otpocinjanje Prvog svetskog rata. Klemansou je bilo postavljeno pitanje: "Stare, prema vasem misljenju, buduci istoricari misliti 0 ovom neugodnom i spomom pitanju?" On. je od~ovor~?: ,,~o ne znam. Alipouzdano znam da niko nece reci da ]e Belgija napala Nemacku." Ovde se suoCav~~o sa ~~talno elementarnim podatkom ove vrste, ClJU neunistiyost uzimaju kao datu cak i najekstremniji i

najrafinisaniji poklonici istoricizma. _~

Istina, bilo bi potrebno znatno vise nego sto su hi~ : rovi istoricara da bi se izbrisalo iz istorije da su U nOCI . A.avgusta 1914.gooinenemacke. trupe presle belgijsk~ granicu; bilo bi potrebno nista manje od monopola mOCI nad celokupnim civilizovanim svetom. Ali takav mono-

pol mo6rlitleko je od toga da bude nezamislivi nije

34

tesko pretpostaviti sta bi bi1a sudbina cinjenicke istine kada bi mocni nacionalni ill socijalni interesi imali poslednju rec u ovoj stvari. Ovo nas vraca naso] sumnji da je mozda u prirodi politicke sfere dabude na-ramojnozi sa istinom u svim njenim oblicima, a time i pitanju zasto se smatra da je poverenje i u cinjenicku istinu antipoliticko stanoviste,

III

Kada sam rekla da Cinjehicka istina, nasuprot rationalnoj, nije protivna mnenju, izrekla sam poluistinu. Sve istine - ne sarno razlicite vrste racionalne istine vee i cinjenicka istina - suprotne su mnenju u svom nacinu. izricanja onoga sto je nepobitno. Istina nosi u sebi element prinude, i ucestale tiranske tendenciie, koje su tako zalcsno ocevidne kod onih koji profesionalno karuju istinu, rnogu da budu manje prouzrokovane slaboscu karaktera negoIi teretom uobicajenog zivIjenja pod jed nom vrstom pritiska, Talevi iskazi kao sto .su IITri ugia u trouglu jednaka su dvama uglovima kvadratan, "Zemlja se okrece oko Sunca", IIBolje je pretrpeti nepravdu nego je ciniti", .Avgusta 1914. Nemacka je napala Belgiju", veoma su razlieiti po nacinu na koji su izvedeni, ali kada su jednom doslt do saznanja kao istiniti iIi kada su kao takvi izreceni, onda im je zajednicko sto su izvan sporazumevanja,' spora, mnenja Hi saglasnosti. Za one kaji ih usvajaju, oni sene menjaju zavisno ad pastojanja iIi nepostojanja mnostva onih koji prihvataju istu odredbu; uveravanje i1i odvracanje jene .. korisno, jersadrzinaiskazanema uverljivu vee prinudnu prirodu. (Stoga Platen u'llmeju povlaci i . liniju izmedu Ijudi koji su kadri da saznaju istinui onih koji slueajno imaju istinita mnenja. U prvih je organ za saz-

35

nanje istine (nous) razbuden putem proucavanjavsto svakako implicite pretpostavlja nejednakost i. za . sta . se moze reel da je blagi oblik prinude, dok su drugi sarno bili nagovoreni, Platonkazeda sushvatania prvih nepromenljiva, dok se dm¥i uvek mogu nagovori.~i da promene svoja misljeuja.) 1 Ono sto je Mersije de la Rivijer (Le Mercier de la Riviere) jednom rekao za matematicku istinu odnosi se na sve vrste istine: .Euclide est un veritable despote; et les verites geometriques qu'il nous a transmises, sont des lois veritablemen~. de-

f~r~iqi~~ Il~;)~I~r::e~S~i-Wa~;e~~~C~Js~~r~~~~~~~:

koji su odista despotski"). Oko sto godina kasnije Grocijus je - kada je nastojao da ogranici vlast apsolutnog monarha - uporno tvrdio sa gotovo istim z~~ce.nJ~ll1 da .cak ni Bog nemoze da osporida su dvaputa dva cetiri" .. On je upotrebio izvanrednu snagu istine protiv politicke vlasti; on nije mario za~rnplieitIlaogciriicerija bozanske svemoci. Ove dye napomene ilustruju kako istina izgleda u iskljucivo politickoj perspektivi sa stanovista vlasti, te se postavlja pitanje da li se vlast moze i treba obuzdati ne sarno putem ustava, deklaracije prava i podele vlasti, kao u sistemu teze iprctivteze u kojem, prema Monteskjeovirn recima, .le pouvoir arrete le pouvoir" ( .. vlast.ogranieava vlast") "'-= tj. putem ciniIaca koji proizlaze i pripadaju politickoj sferi u strogom smislu reci - vee iputem nee ega 5tO proistice spolja, ima svoj izvor izvan politicke sfere i koje je tako nezavisne od teznji i zelja gradana kao 5tO je nezavisna _vo1ja najgoreg tiranina.

Videna sa stanovista politike, istina ima despotski katakter;Nju stogamrzetirani,-kojiopravdano strahuju od konkurencije prinudne sile koju ne mogu da mono-

11 Time], 510-52.

36

polisu. Istina takode uziva prilicno nesiguran status u ocima vlada koje pocivaju na saglasnosti i sva kazivanja o njima - sve izmene mnenja zasnovane na tacnom obavestenju - necenista doprineti njihovom utemeljenju. Nedobrodosla mnenja mogu da budu osporena, odbacena iii se sa njima moze sklopiti nagodba, ali neugodne cinjenice poseduju razjarenu upornost koju nista ne moze da ukloni sem gole lazi, Teskoca je u tome 5tO cinjenicka istina, kac i sve druge istine, odlucno zahteva da bude priznata i ne dopusta debatu, a debata konstituise samu sustinu politickog zivota. Ako se oblici misljenja i saobracanja koji se bave istinom posmatraju iz politicke perspektive, onda su nuzno tiranski; oni se ne obaziru na mnenja drugih ljudi, a racunanje sa ovakvim odnosom je znak izvornosti svakog strogo uzetog politickog misljenja.

Politicka misao je predstavnicka, Ja stvaram mnenje razmatrajuci dato pitanje sa razlicitih stanovista, suocavajuci svoj duh sa pogledima onih koji suodsutni; tj. ja ih zastupam. U ovom procesu zastupanja ne prihvataju se slepo stvarni pogledi onih koji se nalaze negde drugde i stoga prilaze svetu iz razliclte perspektive; to nije pitanje emfaze, kao da sam pokusala da budem neko drugi ili da osecam kao neko drugi, niti prebrajanje pristalica, niti je to prlstupan]e vecini, vee je to pitanje mojega samosvojnog razmisljanja i bitisanja tame gde ja stvarno nisam. 5to vise tudih pogleda predocavam svome dubu dok duboko razmisljam 0 datom pitanju i ukoIiko bolje rnogu da zamislirnkako bih osecala i mislila ako bib bila na njihovom mestu, utoliko ce biti jaca mojasposobnost predstavnickog misljenja i utoliko ce biti tacniji moji konacni zakljuccl, moje mnenje. (Toje ova sposobnost za "uve6meduhovneihOgllCnos:ti" koje cine coveka kadrim da donesesud; nju je kao takvuotkrio Kant u prvom delusvoje Kritike mocisudenja, mada on

37

nije spoznao politicke i moralne posl.edice svo~a ot: krica). Realni proces stvaranja mnenja odreduju am umesto kojih neko misli i koristi svo] duh, a jedini usfoy""Za··OYO napr"ezanje·ImagmaCiJe~je"·nezainteresova: nost, oslobodenje od svojih sopstvenih privatnih inter~: sa. Stoga cak i onda kada se klonim svakog drustva ili kada sam potpuno usamljena dok stvarain svoje mnenje, ja jednostavno nisam sarna sa sobom u sam~i fiIozo~ske misli; ja ostajem U ovom svetu sveopste medli~vIsnosti u kojem mogu da ucinim sebe predstavmkorn svakogdrugog.- Ja. svakakO.ffioguda odbijemfla o:yo cinim te da stvaram rnnenje koje uzima u obzir sarno moje 'sopstvene mterese iu interese grupe kojoj pr~padam; odista nista nije vise uobitajeno, cak i medu VlSOkoemancipovanirn ljudima, nego sto je to slepa tvrdokornost koj"a postaje vidljiva u odsustvu Imaginacije i u.promasaju rasudivanja.Ali pravikvalitet mnenja, kao i moci sudenja, zavisi ad stupnja nepristrasnosti.

Nijedno mnenje nije po sebi ocevidno. U stvarima mnenja, aline i u stvarima koje su predmetistine, nase misljenje se udaljuje od predmeta, takoreci bezi od mesta do mesta, od jednog do drugog dela sveta kroz sve vrste sukobljenih shvatanja, sve dok se iz ovih pojedinacnosti konacno ne uzdigne do neke nepristrasne opstosti. Uporedensa ovim proceso~ (u kojeD? je ~osebno pitanje prinudeno da izade na CIst10U da bl 0~krll0 sebe sa svih strana, usvakoj mogucnoj perspektivi, sve dok ga nije zapljusnula i ucinila prozirnim snazna svetlostljudske sposobnostirazumevanja), iskaz oistini karakterise neprozirnost. Racionalna istina prosvecuje ljudski razum, acin~~~~c"~ isti~~ mora da obav~~ti

... "mnenja, ali ove"isiine,mada riisu nikada mracne,nlsti

Iii piozirne i u njihovoj je pravoj prirodi da se odupiru daljem razjasnjenju, kao sto j~ i uprirodi veIikoguma da se odupire prosvecivanju. Stavise, nigde ova nepro-

38

zirnost nije ocevidnija i nigde ne izaziva vecu srdzbu nego tame gde smo suoceni sa cinjenicama i cinjenickom istinom, jer cinjenice nemaju neki ll~~l"ljivirazlog da otidii-ono-stoJes~u; One-ill -uveI( -mogle da budu

nesto drugo, a ova mucna nepredvidljiva mogucnost je doslovno neogranicena. Zbog ove slucajnosti cinjenica, starija filozofija je odbijala da ozbiljno shvati sferu ljudskih stvari, koja je prozeta stvarnoscu cinjenica, ilida veruje da se neka znacajna istina moze ikad otkriti u "melanholiji slucajnosti" toka zbivanja (kako ju je Kant nazivao), koja konstltuise zivotni tokovogasveta. Nijedna moderna filozofija svetskoga duha iIi materijalnih uslova do nuznosti nije bi1a kadra da se pomiri sa nepokornom, nerazumnom tvrdoglavoscu puke stvarnosti cinjenica; moderni filozofi prizivali su sve vrste nuznosti, pocev od dijalekticke nuznosti navodno nepromen]jive i saznate ljudske prirode, kakobi se iz jedine sfere u kojoj su ljudi odista slobodni uklonili i poslednji tragovi tog po svemu sudeci arbitrarnog .moglo je da bude i drugacije" (sto je cenaslobode). U retrospektivi - tj. u istorijskoj perspektivi - odista se cini da se svak! niz zbivanja nije ni mogao da dogodi na drugi nacin, ali je to opticki ili, zapravo, egzistencijalni privid: nista se nikad ne bi zbilo dil nije ' stvarnost putem definicije unistila sve druge mogucnosti koje su bile izvorno sadrzane u svakoj datoj situaciji.

Drugirn recima, cinjenitka istina nlje u veco] meri samoocigledna nego sto je to mozda mnenje. Mozda je ovo jedan odrazloga zbog kojih oni kojiimaju Innenja nalaze da je relativno lako uzdrmati veru u cinjenicku istinu, uprav!, ()n~k() kao sto se (ijskredituje neko drugo mnenje. Konacno, ~o cinjenifkog dOkazadQ!~i se pu~ tern svedocenja ocevidaca -e- za koje je op!tepoznato"da su nepouzdani - .. kaoiputem isprava, dokumenata 1 spomenika, za koje se rnoze posumnjati da su krivotvo-

39

reni. U sluca]u spora jedino se mogu pozvati drugi~sv~doci, a ne Ileka treca visajnstanca, te'se do ;esen~a oblcno .dolazi putem vecine; tj.na potpuno l~unaclll kao i u slucaju resenja sukoba mnenja - 5tO je u. potpunosti nezadovoliavajuci postupak, posto nema nIc;ga sto bi sprecilo vecinu svedoka da sved~e l~no. ta: vise, pod odredenim okolnostima osecanie ~pn?adnostl vecini cak more da podstakne - lazno svedoce~Je. ~rugim recima, U meri u kojoj je izlo~e~ n~pnjatelJs~u onih koji imaju mnenja, cinjenicka istma je bar toliko

ra.rij ivaKolil«jiracionalrnrtilozofska istina. .~..

Ranije sam napomenula da je onaj kokazuje. cmjenicku istinu goriod Platonovog filo~ofa - da njegova istina nema transcendentno poreklo 1 da c~k~etl1a, re.la~ tivno transcendentne kvalitete takvih po1itICklh~.nnclpa kao 5tO su sloboda, pravda, cast i. hrabrost, .koji mogu da inspirisu ljudsku delatnost Td~.se iir~e.il.-~joj.- Sad.a cemo videti da ova nepovoljnost ima ozbllJ~lJe p~~ledlce nego sto smo misli1i; ~ime, 'po~le~ice koje se ucu ~e samo Iicnosti onoga kOJl kazuje tstmu, vee - sto J.e mnogo vdnije - i izgleda da se .njegova i~tina odrz~. Inspiracija i spoljni izraz u ljudsko] delat~?sp mozda msu u mogucnostl da se nadmecu sa ub~dljlylm dokazom istineval] su u stanju, kao stocemo vlde~J, da se mere sa uverljivoscukoja je inherentnamnenju. _ ~zela sam Sokratovu tvrdnju - .Bolje je da se pretrpi nepravda nego da se nepravda cini" - kao. primer filozofskog iskazakojise tice Jjudskog ponasanJa,_pastpga llnaP9- liticke posledice. Moj je argument jednim ~elo~ ~ tome da je sa ovim sudom z~poCela zapadna. etl~ka ml~ao, a

-- - -delom utomeda je ovajsudostao, kohko je mem p~znato, jedina etlckaodredba koja se more neposredno tzvesti _ izspecifi~no filozofskog islrustY(i. (~a _ I<:~ll!()\,og kategorickogimperafiva; -- kcji Je j~dini _ k?nkurent .na ovom planu, more da se zdere jevrejsko-hriscanska IJu-

40

ska, koja je razlog sto je ovaj imperativ formulisan kao kategoricka a ne kao jednostavna odredba. Njegov temeljni princip je aksiom neprotivrecnosti -lopov protivreci sebi, jer zeli da zadrzi ukradena dobra kao svoju svojinu - a ovaj aksiom duguje svoju nepobitnost uslovima misli koju je Sokrat prvi otkrio). Platonovi dijalozi nam uvekiznova kazuju kako je paradoksalno zvueao Sokratov iskaz (odredba, a ne imperativ), kako je bio lako opovrgnut na pijaci na kojoj se mnenje suprotstavlja mnenju i kako je Sokrat bio nesposoban da ga uver- 1jivo dokaze i demonstrira ne sarno pred svojim neprijateljima nego i pred prijate1jima i sledbenicima. (Najdramaticniji od ovih odlomaka moze se naci na pocetku Drtave.12 Posto je Sokrat pokusao da bez uspeha uveri svog protivnika Trazimaha da je pravda bolja od nepravde, Sokratovi sledbenici Glaukon i Adeimant rekli su Sokratu da je njegov dokaz daleko od toga da bude uverIjiv. Sokrat je sa zadovoJjstvom slusao njihove reci: "Mora da nesto bozansko leii u vama ako De smatrate da je nepravicnost bolja od pravicnosti, a taka ipak govorite 0 njoj." Drugim recima, oni su hili uvereni pre no sto je argument bio iznesen, i sve sto je bilo receno da bi se potvrdi1a istinitost odredbe ne samo da nije ubedilo one koji nisu bili ubedeni, vecnije cak imalo snagu koja bi potvrdila uverenja onih koji su prethodno bili ubedeni). .Sve sto se moze rect u njegovu 00- branu nalazimo u razlicitim Platonovim dijalozima. Glavni argument je u tome da je za coveka kao pojedinca bolje dabude u zavadi sa celim svetom nego da bude u zavadi sa samim sobom i da se sukobljava sam

12 Vidi: Dr!ava,367. Takode uporedi: Krilof'. 49D: .Jer ja znam da je i sada veoma malen broj Ijudi u to uveren i dace biti uveren. Za one, dakle, kojiu to veruju i za one koji u tone veruju Iiemazajednickogsporazuma. nego jedni drugemoraju samo preai-

rati kad jedni vide kakvih se nacela drugi drie. " •

41

sa sobom13 - argument koji je odista uverljiv za filozofu, cije je misljenje Platon okarakterisao .kao nemi di~ jalogsasamimsobom, a .. on ipak jeste jedno u sebi podeljeno na dva, jer bi osnovna suprotnost izmedu dva sagovornika izmedu kojih se odvija misaoni dijalog razorila same uslove za filozofsko misljenje.14 Drugim recima, posto covek u sebi nosi sagovornika od koga se nikada ne moze osloboditi, za njega je daleko-bolje ako ne zivi u drustvu sa ubicom iIi sa lazovom. Hi, posto je misao nemi dijalogkoji se odvija izmedu mene i mojega ja,~morambrizno da cuvarn netaknutintegritet tog sagovornika, jer cu II protivnom sasvirn izgubiti sposobnost misljenja.

Za tilozofu - iii radije za coveka ukoliko je misaonobice ";"'ova eticka odredbao Cinjenjui trpljenji.i nepravde nije nista manje uve~ljiva od matemati~~e ist.ine. Ali za coveka kao gradanina, kao delatno bice koje je pre zainteresovano za svet i javno blagostanje nego za svoju sopstvenu dobrobit -., ukljucujuci, na primer, njegovu .besmrtnu dusu" cije .zdravlje" treba da ima prednost U odnosu na potrebe tela koje s~ mo~e pokv~rid - Sokratov iskaz nije uopste tacan. Cesto je dolazi]0 do kobnih posledica po zajednicu, koje su se zacinjale u svima onima kojisu iskreno sledili eticka pravila koja su poticala od coveka unjegovoj poje~i~ nacnosti - bilo da su to sledbenici Sokrata, Platona III

1.3 .. Vidi:Gorgija, 482,gde SokratkaiesvomprotivnikuKaliklu da se on (KalikJe) .nikad nece slofiti sa samim sobom nego da ce se sebi protiviti celoga zivota". Zatim nastavlja: .Bilo bi mi milij~ LAA.~,(!X~ipa JJl,lf!i ~~ ~t~~Sil,.mgQPl Ida ~se p:oti~~,.n.ego da se ~fun sa sobomne slofim 1 da rnoram sdm sebi pronvreciu.

14 Za defInicijuinisIi kao nernog dijaloga izmedu mene i mojega ja narocito vidi: Teetet; 189-:-190, iSofist;263....,.,264.Sasvimje u skladu sa tradicijom sto Aristotcl naziva prijatelja.sa kojim razgovara u fermi dijaloga autos alios, drugo ja.

42

Hrista. Mnogo ranije nego sto je Makijaveli preporucio zastitu politicke sfere od neublazenih nacela hriscanske vere (onih nacela koja odbijaju da se suprotstave davolu, koji dopusta zlima .da cine zla koliko im drago"), Aristotel je upozoravao da filozofima ne treba dati bilo kakvu rec u politickim stvarima, (Onim ljudima koji iz profesionalnih razloga ne smeju da se bave .onlm sto je za njih dobro" ne moze se poveriti one sto je dobro za druge, a najmanje od svega .opste dobro", ovozemaljski interesi zajednice).15

Posto se filozofska istina tice coveka u pojedinacnosti, ona je po prirodi nepoliticka, Ako ipak filozof zeli da njegova istina prevIada nad mnenjima gomile, dozivece poraz, te ce verovatno zakljuCitina osnovu ovog poraza da je istina nemocna - .. sto je po sebi razumljiva istina, koja upravo ima onoliko smisla kao kad bi matematicar, koji nije u stanju da izvede kvadraturu kruga, osudivao cinjenicu 5to krug nije kvadrat.On tada moze kao Platon pasti u iskusenje da zadobijenaklonost nekog filozofiji sklonog tiranina, a u slucaju uspeha, na srecu krajnje neverovatnog, on bi mogao izgraditi tiranije .istlne" koje su Dam uglavnom poznate iz razlicitih utopija i koje su, govoreci politicki, isto onako tiranske kao i drugi oblici despotizma. U neznatno manje neverovatnoj mogucnosti da ce njegova 'istina prevladati bez pomoci nasilja, jednostavno zbog toga sto se maZe dogoditi da je ]judi prihvate, filozof bi izvojevao Pirovu pobedu. Jer, ooda bi istina dugovala svoju nadmoc ne svom sopstvenom uver1jivom kvalitetu, vee saglasnosti mnostva ljudi, koji sutra moguda promene svoje misljenje ida se saglase sa necim drugiro; onosto je bila filozofska istinapostalo bi puko mnenje.

15 Nlkomahova erika, knjiga 6, narocito 1140b9 i 1141b4.

43

Medutim, posto filozofska lstina nosi u sebi element prinude, pod odredenim uslovima ona rnoze da dovede \1 iskusenje drzavnika nista manje nego sto moe mnen}a mote da~ ctovede idsk.ugeiiJe--ftlozom:-Zbog toga je Dzeferson u .Deklaraciji nezavisnosti" proglasio da suodredene .Istine po sebi ocigledne", jer je zeleo da temeljna saglasnost Ijudi tevolucije bude van spora i argumenta; kao matematicki aksiomi, ove istine trebalo je da izraze .. uverenja 1judi" koja .ne zavise od njihove sopstvene volje nego nehotice slede dokaz koji je predocen njihovimduhovima" .16 Ipak, rekavsi: . .Mt smatramo da SU ove istine po sebi ocigledne", on je priznao, premda toga nije bio svestan, da iskaz .svi ljudi su stvoreni jednaki" nije po sebi ocigledannego da imapotrebuza saglasnoscu i pristankom .-. da je jednakost, ako treba da bude politicki relevantna, stvar mnenja a-ne "istine". Sdtugestnine, postojefilozofski ili religijski iskazi koji se podudaraju sa ovim mnenjem - kao 5tO je iskaz da su svi ljudi jednaki pred Bogom ilipred smrcu ili utoliko ukoliko svl pripadaju istoj vrstianimal rationale -.,' ali nijedan od njih nije nikad imao bilo kakvu politicku iii prakticnu posledicu, jer onaj koji cini ljude jednakim, pa bio to Bog, smrt iii priroda, transeendira i ostaje izvan sfere u kojoj. se odvija ljudsko bitisanje. Takve"istine" nisu meduljudima vee iznad njih, i nema niceg odove vrste iza modernog Hi antickog - narocito grckog - pristajanja na jednakost. Da su svi Ijudi stvoreni jednakinije po sebi oeiglednb nitl moze dabudedokazano.Mi- imamoovo mnenje, jer je sloboda mogucna sarno medu jednakima, a mi verujemo da pre treba dati prednost zadovoljstvima I radostiriiii slobodnogdruzenjanego sumrijivim zado-

16 Vidi DZefersonov Nacre uvoda za zokon Virdtillije kOjill1 se ustanovljava sloboda religije.

44

voljstvima gospodarenja. Takve sklonosti imajn, s polltickog stanovista, najveci znaca] i malo je stvari po kojima se Ijudi tako teme1jno medusobno razlikuju kao sto su ove sklonosti, Dolazimo u iskusenie da kazemo da njihov-ljudsI:CTkValitet, a svakakokvalitet svake vrste odnosa s njima, zavisi od takvih opredeljenja. lpak, oni su stvar mnenja a ne istine - kao sto je to priznao Dzeferson, mada umnogome protiv svoje volje. Njihova nepobitnost zavisi od sIobodne saglasnosti i pristanka, do njih se dolazi putem logicki izvedenog predstavnickog misljeroa i ona se saopstavaju putem ubedivanja i odvracania. .

Sokratova odredba .Bolje je da se pretrpi nepravda nego da se nepravda cini" nije mnenje, vee istice da je istina, i madase moze posumnjati da 1i je ona Head imaIa neposrednih politickih posledlca, njen uticaj kao etickog pravila na prakticno ponasanje je neosporan; samo religijske odredbe, koje apsolutno obavezuju zajednieu vernika, mogu da tvrde da imaju vecepriznan]e, Zar ova cinjenica nije u ocigledno] suprotnosti sa opsteprihvacenom nemoci filozofske istine? I posto jo~ od Platonovih dijaloga znamo kako je Sokratov iskaz bio neubedljiv za prijatelja jednako kao i za neprijatelja kada je pokusao da ga dokaze, moramo da se upitamo kako je filozofska istina ikad mogla da postigne svoj visoki stupanj nepobitnostL Ocigle~no. uzrok ovome bila je prilicno neuobicajena vrsta ubedivanja; Sokrat je odlucio da stavi svoj zivot na kocku zbog ove istine - da utemelji primer ne . time sto se pojavio pred atinskim sudom, vee kada je odbio da umakne smrtnoj kazni. A ovopoucavanje putem primera je'ddistii jooini oblik .ubedivanja" za koji je filozofska istina sposobna bez iskriyljf,!v;mja i izvrtanja17; putem istog simbola filozof-

17 Ovo je razlog Niceove napomene u Schopeflhauer au Erzieher: .lch mache mirans einemPhiloscphen gerade so vlel, als er

45

ska istina moze dapostane .prakticna" i da inspirise delatnost bez povrede pravila politicke sfere sarno onda kada uspe da izade na videlo u vidu primera, To je za eticki princip jedina rnogucnost da bude veriflkovan. Stoga se mozemo pozvati, da bi se, recimo, verifikovala ideja hrabrosti, na primer Ahileja, a da bismo potvrdili ideju dobrocinstva, skloni smo da pomislimo na lsusa Nazarecanina ill na svetog Franju; ovi nas primeri uce iIi nas uveravaju putem inspiracije, tako da kad god pokusamo da izvrsimo cin hrabrosti ili dobrocinstva, to je tako kao kad podrazavamo nekog drugog - imitatio Chi-istim bilokojrdrugr-slucaj daje.Cesto je bilo isticano, kao 5tO je Dzeferson govorio, da se "zivi i trajni smisao sinovljeve duznosti efikasnije usaduje u svest sina iIi cerke citanjem 'KraljaLita' nego 5to to cine sve puste knjigeetike ili teologije koje su - ikad bilenapisane"18, ida, kao 5to je to Kant rekao, .opsta pravila naucena u svojstvu ucenika svestenikaili filozofa iIi izvedena iz sopstvenog iskustva nikada nisu tako efikasna kao primer vrline iIi svetosti" .19 Kant objasnjava da je razlog u tomesto su nam uvek potrebne .Intnicije ... da verifikujemo realnost nasih pojmova". .Ako su nam cisti pojmovi razuma", kao sto je pojam trougla, .intuicija se pojavIjuje pod imenom sheme", kao sto je ideaIan trougao viden sarno ocima duha, a ipak nuzan da bi se prepoznali svi stvarni trouglovi; rnedutim, ako su pojrnovi prakticni i ako se ticu ponasanja, .intuicije se nazivaju ptimerima" . 20 A za razliku od shema koje nas duh stvara na osnovu sopstvene voljeputem imaginaci-

imstande ist, ein Beispiel zu geben" (.0 jedaorn filozofu za-

__ lclJIl,~llj~~up~~~() to!_~o koliko je on kadar da pruzl neki primer").

18 U pismu W. Smithu, 13. november 1787.

19 Kritika moct sudenja, paragraf 32.

20 Ibid., paragtaf59. .

46

~e, ovi p:im~ri poticu iz istorije i poezije putem kojih Je, kao sto Je to ukazao Dzeferson, sasvim razlieito .polje imaginacije otvoreno nasem korisceniu",

Ov~j p~~~~r~~ !_e_QriJskQgUi_ sp_ekuIatlv_Ilog iskaza u egzemplarnu istinu _._ preobrazaj za koji je jedino ka-

d~~ m?ralna filozofija - predstav1ja za filozofa graDIC?O .1S~USt~0: pruzajuci primer i uveravajuCi gomilu na jedini nacin koji mu je dostupan, on pocinje da dela. Danas, kada ce tesko bilo koji filozofski iskaz bez obzira ~olik? je smeo, biti uzet dovoljno ozbiljno dabi ugrozio zlvotfilozofa, nestala je cak i ova retka mogueno~t da sefilozofskaistinapoliticki . verifikuje. Medutirn, u nasem kontekstu vazno je da se napomene da ~kva moguenost odista postoji za onoga ko]! kazuje ra~lonalnu istmu, a da ona uopste ne postojiza onoga koji kazuj~ cinjenicku istinu, kome je daleko goreu o."om kao I u svakom drugom pogledu. Cinjenicki iska~.l De. s~rn~ da ne sadrze nikakve principe na temelju kojih bi ljud! mogli da deIaju i koji bi stoga mogli da se manifestuju u svetu, vee njihova prava sadrzinane dopusta ovu vrstu verifikacije. Onaj ko kazuje cinjenieku istinu dosao bi u jednu vrstu malodusnostikada hi zeleo, sto nije verovatno, da stavi svoj zivot na kocku zbog odredene Cinjenice. Ono sto bi izaslo na videlo u njegovom cinu bila bi njegova hrabrost iii· mozda njegova upornost,ali ne i istina 0 onome sto je on morao da kaze, pa cak ni njegovo istino1jublje. Jer, zasto i lazov ne bi sa velikom hrabroscu istrajao u svojoj lazi, narocito ~ _poJitici, gde moze da bude motivisan patriotizm?m m ~ekom drugom vrstom legitimne grupne pnstrasnosti,

47

IV

Znak nepatvorenosti einjenicke istineje u. tome ~to njenaSlJPr9JQQSJ nij~vj~~!U{!~,!!! .P~~~!~, 11..1• T:~~?Je.' od kojih se nijedan ovaj obl~k ne r~f1~ktu~e. na licnu ISUnoljubivost, vee je to hotimlcna neistma III lat. Zabl~da u pogledu Cinjenicke istine je svakak~ mogu~~a, p~ cak i cesta, u cemu se ova vrsta istine m na kOJI nacI~ ne razlikuje od naucne iIi ~~a:io~alne isti?e. No stvar Je .~ tome sto u odnosu na cmjemce postoji druga alter~atI. va a ova altemativa, hotimicna laz, ne pnpada istoj vr;dkaoodredbekoje, bilo da su tacne iii p~~resne, ?e zele nista viSe da kazu sem onoga sto jeste ill ka~o I~ izgleda nesto sto jeste, Cinjenicki iskaz II Nemacka .Je napala Belgiju avgusta 19~4" stice p.oliticke p~~ledlc~ sarno kada se stavi u nekl kontekst m~erpretafIJe. ~lt suprotno] odredbi, za koju je Kle.?Ians~, .nezn~juCi JOs za vestlnu ponovnog pisanja istorije, ml.sl~o da Jear~~r: dna, nije potreban neki kontekst da bi Imal~ pol~tlckl znaca]. Dna je ocigledno pokusaj da se izmenl zap'l~ana lstorija, i kao takva ona je oblik akcije. Ist.o. vaz~ 1. ~a lazova koji, nemajuci moci da istraje u svo~OJ oelstm.l, oe insistira na goloj istini svoga iskaza, vee prete~duJe da je to njegovo .mnenje", za koje tvrdi da Je to njegovo ustavno pravo. Ovo cesto cine subverzlvne grupe, sto u politicki nezreloj javnosti mo~e da. d~v~de._do. znatnekonfuzije. Brisanje granice koja del! cmJemckui istinu od mnenja predstavljajedan ad mno.gih o?lik~ k~-

ji moze da poprimi iznosenje lazi, a svaki ova] oblik je .f oblik akCije.· ..•

Dok je lazov covek od akcije, dot1e onaj koji kazu-

je Istinu.ibllo da kazujeracionalnu Hi cinj~ni~_ku i~ti~u, .~ to uopste nije. Ako onaj koji kazuje CinJemcku .. istmu uti da igra politicku ulogu i stoga da bud.e .. ubedljiv, on" ce mnogo cesceda prilicno opsirno objasnjava zasto .. ~

48

njegova pojedlnacna istina sluz! najboljim interesima neke grupe. I upravo onako kao sto filozof postize Pirovu pobedu kada njegova istina postaje preovladujuce mnenje medu onima koji imaju mnenja, tako i onaj ko kazujecinjenicku istinu kada stupi u politicku sferu i poistoveti se sa nekim parcijalnim interesom iii strukturom moci, pravi kompromis u pogledu jedinog kvaliteta koji je mogao da ucini njegovu istinu uverljivom; naime, kompromis u pogledu svoga licnog istinoljublja koje garantuju nepristrasnost, integritet i nezavisnost. Teske da ce ijedna politicka licnost pre izazvati opravdana podozrenje nego onaj ko profesionalno kazuje istinu, a otkrio je neku srecnu podudarnost izmedu istine i interesa. Suprotno ovome, Iazovu nije potrebno takvo sumnjivo prilagodavanje da bi se pojavio na politlcko] seeni; on ima veliku prednost da je takoreci uvek u njenom sredlstu. On je po prirodi glumac; on govori ono 5tO nije tako, jer zeli da stvari budu razlicite ad onoga sto jesu- tj. on fe1i da prorneni svet. Onkoristi prednost neosporne sklonosti nase sposobnosti zaakciju, za menjanje stvarnosti, kao i ovu nasu misterioznu sposobnost koja nam omogucava da kaiemo .Sunce sija" kada kisa lije kao iz kabla, Kada bi nase ponasan]e bile tako temeljnouslovljeno kako bi to neki filozofi zeleli da nam bude, onda nikada ne bismo mogJi da napravimo ovo malo cudo. Drugim recima,naSa sposobnost da lazemo _. ali ne nuzno i nasa sposobnost da katemo istinu - pripada onom malom broju ociglednih dokazivih cinjenica koje potvrduju Ijudsku slobodu. Mi uopste mozemo da menjamo okolnosti pad kojimazlvlmo jer smo relativno slobodni ad njih, a to je sloboda koju Iazljivost zloupotrebljava i kvari. Ako je gotovo neodo!jivo iskusenje profesionalnog istoricara dapadne u zamkunuznosti i da lmplicite ospori slobodU: ak:cije, gotovo je jednako neodoljivo i iskusenje profesionalnog poli-

49

ticara da preceni mogucnosti ove slobode i da ~p~ici~ progleda kroz prste kada je u pitanju lazno poncanje ili iskrivljavanje cinjenica,

Dabudemosigurni;dokle god je 0 pitanjuak~ij~, organizovano laganje je marginalan fenomen, ~h ~e teskoca u tome sto njegova suprotnost, puko kazivanje Cinjenica, ne vodi nikakvoj . akc~ji; ono. nikada pod no~malnim okolnostirna ne teil prihvatanju stvan onakvih kakve jesu. (Ovo svakako ne znaci osporavanje da pol~ticke organizacije mogu da legitimno koriste razotkrivanje cinjenica iIi da ce, pod odrede~.i?t okol?ostima, cinjeniClCr-saatzaj, . ako je·itlo~n~az?Jl Ja.~no~tl. znatno ohrabriti i pojacau zahteve etnickih 1 socijalnih grupa). IstinoljubJje nikada nije bilo ubraj~no u politick~ vrline~ jer ono odista moze maloda doprmesepromemsveta 1 okolnosti, sto predstavlja jednu ad nejIegitirnnijih politickih delatnosti. Sarno tanio gdesezajednica iz principa upustila u organizovano laganje.a ne 'samo u pogledu pojedinosti, istinoljublje kao takvo, bez podrske iskrivljavajucih sila vlasti i interesa, moze da postane politicki cinilac prvoga reda. Tamo gde svako laze 0 svemu sto je znacajno, onaj ko kazuje istinu pocinie da dela, bilo da je togasvestan iIi ~ije; tako ~e. i on up lice u politicku delatnost, Jer u slucaju da prezivi, sto nije sigurno, on zapocinje promenu sveta.

Medutim, u ovoj situaciji on ce se uskoro opet na:i u mucnom polozaju. Ranije sam napomenula nepredvidljivu karakteristiku cinjenica, koje uvek mogu da budu drugacije ikoje stoga ~e. ~()sedlJ~~ !ql_?~~y~ni~kay znak ociglednosti po sebi III uverllivosti za ljudski duh.

Posto je laz"ov slobodan da obJikuje svoje "Cinjenice" takodabudu . pooesneza"postizanjedobiti .ili zadovoljstva ilicak za pukaocekivanja njegove publike, on ima vise izgleda da b1l4ellverljiviji. od on~ga koji ~j: ist~n".. ddista, on ce obicno imati uverljivost na svojoj stram.

50

Njegovo ce izlaganje izgledati, takoreci, logicnlje, posto je dobrocudno iscezao element neocekivanosti - jedna ad bitnih karakteristika svakog zbivanja. To nije sarno racionalna istina koja, prema Hegelovim recima, postavlja zdrav razum na njegovu glavu; stvarnost ne dovodi cesce u pitanje osnovanostzdravorazull1skog zakljuCivanja nego sto dovodi u pitanje dobit i zadovoljstvo.

Sada moramo da obratimo paznju na relati vno skorasn]l fenomen masovne manipulacije cinjenicom i mnenjem, sto je postalo ocigledno u ponovnom pisanju istorije, proizvodenju predstava (image-making) i u aktuelnoj ... drzavno] politici. Tradicionalna politicka laz, koja je vidna u istoriji diplomatije I drzavnistva, obieno se tice pravih tajni - podataka koji se nikad nisu objaviIi - iIi namerd koje ipak nemaju isti stupanj pouzdanosti kao savrsene cinjenice; kao i sve ono sto se Odvija jedino u nama, namere su sarno moguenosti, a ono sto je nameravano da bude lat uvek moze rut kraju da se preobrati u istinu, Za razliku ad ovoga, moderne pollticke IaZi efikasno se bave stvarima koje uopste nisu tajna nego su prakticno poznate svima. To je ocigledno u slucaju ponovnog pisanja istorije pred ocima onih koji su bili njeni svedoci, a ovo je isto tako tacno i za sve vrste proizvodenja svesti u kojima takode svaka poznata iIi ustanovljena einjenica moze dabude osporena iIi zanemarenaako je verovatno da nanosi stetu predstavi u svesti; jer, za razliku od staromadnog portreta, pretpostavlja se da predstava u svesti ne ugada tastini stvarnosti, vee da nudi potpunorazvijenu zamenu ZIt nju. Zahvaljujuci modernoj tehnici i sredstvima masovne komunikacije, ova zamena je svakako daleko bliza ocima javnosti nego sto je izvorna stvarnostikadabila. Konacno, suoceni smo sa izuzetno cenjeni.tridrza.vnicima kojisu, poput De Gola i Adenauera,bilikadri da ute-

5t

melje svoju osnovnu politiku na ocigledno nepostojecirn cinjenicarna - da Francuska spada u pobednike poslednjeg rata, te da je stoga jednaod velikih sila, i .da se YA(x!!ri~m O~fiQ!1al-sodja1izmaCtid16'sarno' relativno malog procentist:3novnIs"tVa~·zemlJe-:-~HSve ovelitZi, bilo da to njihovi tvorci znaju ili ne znaju, kriju u sebi element prinude; organizovano laganje uvek smera da razori sve ono za koje je odlucilo da ga negira, mad a sit sarno totalitarne vlade svesno prihvatale laganje kao prvi korak ka ubistvu. Kada je Trocki procitao da on nikad nije igrao ulogu u Ruskoj revoluciji, onda je on morao da zna dajebila potpisana njegova smrtna.presuda. Ocigledno je lakse ukloniti javnu figuru iz istorije aka u isto vrerne ona moze da se ukloni iz sveta u kojem zivi. Drugirn recima, razlika izmedu tradicionalne i moderne lazi svodice se dalekocesce na razliku izmedu

prikrivanja i razaranja. c·' •

Stavise, tradicionalna lat tieala se samo pojedinacnosti i nikad nije smerala da obmane bukvalno svakog;ona je bila upucena neprijatelju i smerala je da obmane samo njega. Ova dva ogranicenja su u toj meri ogranicavala stetu koja je nanosena istini, da nam sada u retrospektivi tradicionalna laz izgleda gotovo bezazlena, Posto se cinjenice uvek dogadaju u kontekstu, pojedinacna tat .-. - tj. neistina koja ne smera da izmeni celokupankontekst - stvara pukotinu u zgradicinjenica. Kao sto je to poznato svakom istoricaru, lat moze da se prepozna otkrivanjem protlvrecnosti, praznina ili kriti~nih Ulcaka na. mestima koja su preradena. Sve dok je ostao netaknut Cinjenickf sklop kao celina;'lat· cese'

21 Za Francusku vidi odlican clanak .De Gol: stav i politika", u ForcigIiAjfairs,' j61f, 1965~Aderiiil(efovCifatje it njegovilr Me~ moara 1945-1953, Chicago, 1966,str. 89, gde on, medutim,pripisuje ovu ideju okupacionim vlastima. Ali je on ponovo isticao srZ

ove ideje vise pula tokom svoga kancelarstva. ... - ,

52

~~ koneu ~ama. ~d sebe raskrinkati. Drugo ogranicenje ue~_ se on.th kop se ba~e delatnoscu obmanjivanja. Oni obicno pripadajuogranleenom krugudriavnika i diplomata, ~OJI su izmedu sebe jos uvek znali istinu i mogli ~u da Je ~~uvaju. Nije bilo verovatno da ce oni postati zrtve svojih sopstvenih lazi; oni su mogli da obmanu ?r~ge a da pr~ tom ne obmanu sebe. Obe ave ublazavaJu~e okolnosti u staroj vestini laganja ocigledno nisu pnsutne u manipulaciji cinjenicama sa kojom se suocavamo danas.

. U cemu j~ onda. znacaj ovih ogranicenja i zasto je opravdano da ih nazrvamo ublazavajucim okolnostima? Zasto samoobmanjivanje postaje neophodno sredstvo u delatnosti pro!zvodenja ~vesti i zasto je gore po svet i p~. samog lazova ako je obmanut svojim sopstvenim lazima nego ak? sarno obmanjuje druge? Kojebolje mo:aln? opravd~nJe.moze da ponudi Iazov nego sto je objasnjenje da Je njegova odbojnost prema laganju toliko velika da je on prethodno morao da ubedi sebe da bi mog.ao da laze druge, y d~ je morao, poput Antonija u Bun..:. da stvort .gresnika svoga secanja, da poveruje u.svoJu sop.stvenu laz"? I konacno, i mozda ono sto naj':lse uznemiravacako su mod erne politicke Jaii taka ve~I.k: ~~ zahtevaju potpuno. preurede~jeeelokupnog cmjemcnog sklopa -. stvaranje, takoreci.druge realnosti koj~j ce dobro pristajati bez spojne veze, raskola i :aspukhne, upravo onako kao sto Cinjenice dobra prista-

Jus_vam sopstvenom izvornom kontekstu - .. sta onda ~~r~ca.va da nove izmisljotlne, predstave i nepostojeee cmjemce postanu odgovarajuca zamenaza realnost i Cinjenicku stvarnost,

. . .

Jedna srednjovekavna anegdotailustrujekako je tes.ko lagatidruge .. bez!~ganjasamoga sebe. To je prica o..Je.dnom dogadaju kOJI se zbio jedne nociu gradu na CIJOJ se sahat-kuli nalazio i danju i nocustrazar na

53

duznosti dabi upozorio narod da se priblizava neprij~telj. Strazar je bio covek sklon prakticnim salama, paJ~~ te ~n6Cipoivaohauzbunu snameromd~ mal~ ~plasl gradane. Uspeh je bio golem: svi su trcali na zldme-. svi do jednog ukljuclJjuci i samog straZara: Ova pn~ budi pomisao do koje mere nase razumeyanJe stvarn~~tl zavisi od naseg sudelovanja u svetu zajedno sa n~slm bliZnjima i kolika je snaga karaktera potre~na.da bismo istrajali u neeemu, istini iIi lazi, u cemu drug 1 ne sude-

~~jik~fe~~()~i~:' di~~!~6s~ft~~~~v~~f: s~Bs;:~

nih izmisljotina. Osim toga, samoobmanuti ~alJ I.vema, koji je pokazao da je u istom camcu kao I nJe~ove zrrve, ~inise b~slgajno nadmocniji u pogledu dostojnosti poverenja od hladnokrvnog .laZova ~oji~ebi~ozvoljava_d~ uziva sastrane U svoJoJ obesnoj s~~~.,Je~Ulo~ samoobmanjivanje postoji verovatnoea da ce stvonn privid istino1jublja, a u debati 0 clnjenicama licno pojavljivanje predstavlja jedini uverljivi cinila~, koji pone: kad ima mogucnost da nadvlada zadovoljstvo, strah 1

korist.

Opsteprihvacena moralna predrasuda sklona je da bude prilicno stroga pr~~a hladn?krvnom laganj~, d~k se na cesto visokotazvlJenu vesttnu samoobmanjivanja obicno gleda sa velikom toleraricijom i dopustanjem. Jedanod retkih primera u literaturi koji moze da se citira protiv ove opsteprihvacene ocene je cuvena seena u manastiruna pocetku dela Braca Karamazovi. Otac.voko- _ reli Iazov, pita Starca: "A sta moram da cinim dabih zasluzio spasenje duse?", a Starac mu odgovara: "Pre svega, nikadanelatisamoga sebe!" Dostojevs~ ne .dodajenikakvo objasnjenje iIi razradu. Argumenti u pnlog iskaza -_ bolje je lagati druge .nego obmanjivati samoga sebe -_ trebalo bi dapokazu da.hladnokrvni lazov. ostaje svestan razlike izmedu istine i lazi, tako da istina, ko-

54

ju skriva ad ostalih, jos uvek nije sasvim iskljucena iz sveta; ona je u njemu nasla svoje poslednje utociste. Steta koja se nanosi stvarnosti niti je potpuna niti konacna, a u istom smislu ni steta koju lazov nanosi sebi nije potpuna ni konacna, On laze, ali on jos uvek nije lazov. I on i svet kojiobmanjuje nisu izvan .spasenja" - da upotrebimo rec! Starea.

Takva potpunost i potencijalna konacnost, kojesu bile nepoznate u ranijim vremenima, predstav1jaju opasnosti koje proisticu iz moderne manipulacije cinjenicarna. Cak i u slobodnom svetu gde vlada nije monopolisala moe odlucivanja i kazivanja 0 tome sta stvarno jeste a sta nije, gigantske organizacije interesa generalizovale su jednu vrstu raison d'etat raspolozenja, koje je ranije bilo ograniceno na bavlj~nje spo1jnim poslovlma, a U svojim najgorim prekomernostima na situacije ocigledne I izvesne opasnosti. A nacionalna propaganda na drzavnom planu naucila je od poslovne prakse i metoda Medison avenije viSe nego sto je nekoliko trikova. Za razliku ad Jaii .namenjenih spoljnom neprijatelju, predstave koje se stvaraju za domacu potrosnju mogu da postanu stvarnost za svakoga, a pre svega za same proizvodace svesti, koji su j05 u cinu pripreme svojih .proizvoda" opsednuti samom mislju svojih" bezbrojnih potencijalnih zrtava .. Zacetnici 'laznih predstava koji ninspirisu" skrivene ubedivace bez sumnje j05 uvek znaju da oni zele da obmanu neprijatelja na socijalnom ili nacionalnom planu. Medutim, ova delatnost ima za posledicu da celokupnagrupa ljudi, pa Calc i cele nacije mogu da prihvate njihovu orijentaciju sadrzanu u mrezi obmane u koju su njihovi lideri hteli da namamenjihoveprotivnike.

Onostose zatiin dogada uglavnom sledi automatski. Verovatno je da ce gJavninapor i obmanute grupe 'i samih obmanjivaea biti usmeren ka ocuvanju netaknute

55

propagandne predstave, a ovoj predstavi. manje preti opasnost od protivnika i stvarnih ne~.rijateljski? ·in~resa negood onih unutar same grupe kOJISU uspelida !zbegnu da budu njome opcinjeni i koji upomo zahtevaju da se govori 0 cinjenicama i dogadajima koji protivrece predstavi. Savremena istorija je krcata primerima u kojima su ani koji su kazivali Cinjenicku istinu bili smatrani opasnijim pa cak i vecim neprijate1jima nego sto su bili stvarni neprijatelji. Ovi argumenti protiv samoobmane ne smeju da se pobrkaju sa protestima ;,idealista" bilokakvih vrliha protiv laganja kao neceg u principu rdavog i protiv prastare vestine obmanjiv~nja n:prijateIja. S polltickog stanovista stvar je u tome sto je verovatno da ce moderna vestina samoobmanjivanja pretvorltl "spoljnu .stvar uunutrasnje·· pitanje, ·tako da internacionalni i medugrupni sukob postaje bumerang na ... sceni domacepoIitike.Primeri samoobmanjivanja praktikovani na obema stranama tokom hladnog rata isuvise su brojni da bi bili pobrojani, ali oni ocigledno predstavljaju slucaj koji ovamo pristaje, Konzervat.ivna kritika masovne demokratije cesto istice opasnostJ do kojih ovaj oblik vlade dovodi na medunarodnom planu - a da pri tom ne pominje opasnosti svojstvene monarhijamaili oligarhijama. Snaga njenih argumenata je u neospornoj cinjenici da je obmanjivanje u potpuno demolcratskim uslovima gotovo nemoguce bez samoobmanjivanja.

U nasem sadasnjem svetskom sistemukomunikaci:ja, koji pokriva veliki broj nezavisnih zemalja, nije~na postojeca sila nije ni blizu toga da bude dovoljno velika dastvorisvojul,predstavu ~koja·bi bila shvatljiva i budati. Stogapredstave mogu da se nadaju relativno krat: kom zivotu: postoji verovatnoca da ce se one raskrinkati kada otpadne 1juska ikada se stvarnost ponovo pojavi na svetlosti dana, pa cak i pre toga, jer fragmenti cinje-

56

niea stalno unose zbrku i remete propagandni rat izmedu suprotstavljenih predstava. Medutim, to nije jedini pa eak ni najvaZniji nacin na koji se stvarnost sveti anima -k6jisu se usiidilida joj prkose. Ocekivani zivot predstava tesko bi mogao da bude znacajnijeproduzen cak i pod svetskom vladom iIi u nekoj drugoj modernoj verziji Pax Romana. Ovo je najbo1je ilustrovano relativno zatvorenim sistemima totalitarnih vlada j jednopartijskih diktatura, koje su svakako daleko od toga da budu najbolja sredstva za odbranu ideologija i predstava od uticaja stvarnosti i istine. (A takvo ispravljanje .istorije nikada ne prolazi glatko. U memorandumu od 1935. godine pronadenom u Smolenskom arhivu - kojije Mer1 Feinsod (Merle Fainsod) objavio u radu "Smolensk pod sovjetskom vlascu n - citamo 0 nebrojenim teskocama koje pritiskuju ovu vrstu poduhvata. Sta, naprimer, .treba da se radi sa govorima Zinovjeva, Kamenjeva, Rikova, Buharina i drugih na partijskim kongresima, plenurnima centralnih komiteta, u Kominterni, Kongresu sovjeta itd.? Sta sa antologijama marksizma, ~. koje su zajedno napisali iIi izdali Lenjin, Zinovjev ... i drugi? Sta sa Lenjinovim spisima koje je izdao Kamenjevj..; Sta treba da se radi u slucajevima kada je Trocki ... pisao clanke u casopisu Komunisticke internacionale? Da Ii treba konfiskovati svebrcjeveovogcasopisa?" To su odista mucna pitanja na koja Arhiv ne daje odgovora). Njihova je teskoca u tome sto neprestano moraju da menjaju neistine koje nude kao zamenu za istinitokazivanje; promenjene okolnosti zahtevaju zamenu jedne knjige istorije drugom istorijom, zamenu straniea u enciklopedijama i prirucnicima, iscezavanje odredenlh imena u korist drugih koja suranije bilanepozuata iii malo poznata. I mada ovostalna nestabilnost ne daje nikakvog znaka sta jezapravo istina, ona je po sebi izuzetnoznacajan znak Iazima sklonog karaktera svih

57

javnih razgovora 0 cinjenickom svetu, Cesto se kaze da je najsigurnija dugorocna posledicapranja . mozga

(b . tshi .) .. bei ." - Itn dramwas mg oso· ena vrstacmtzma _ ... , ... aps.o U.QQ:

bijanje da se poveruje u rna kakvu istinu bez obzira koliko je dobro utemeljena ova istina. Drugim recima, rezultat dosledne i potpune zamene cinjenlcke Istine lazima nije u tome sto ce sada Iaii biti prihvacene kao istina a istinabiti oklevetana kao laz, vee u tome sto ce biti razoren razum kojirn se orijentisemo ustvarnom svetu - a kategorija istina protiv laii predstavlja jedno ad duhovnihsredstava zapostizanje ovogcilja.

A za ovu bolest nema Ieka. Ona je sarno druga strana uznemirujuce slucajnosti svake cinjen!cke stvarnosti. Posto bi sveono sto se stvarno zbilo u sferi Ijudskih stvari moglo istotako da bude drugacije.imogucnostiizvrtanja istlne su neogranicene, a ova neogranicenost vodisopsivenom porazu, Samoponeki Iazovbice ustanju dasa nepokolebljivom postoianoscu istraje u odredenoj lazi; onikojiprilagodavaju predstave i izmisljotinestalno promenljivim okolnostima nacice sebe kako lebde na siroko otvorenom horizontu mogucnostfpovodeci se Cas za jednom Cas za drugom mogucnoscu nesposobni da istraju i u jednoj od svojih lazi. Posto su daleko ad toga da postignuodgovarajucu.zamenuza realnost i cinjenicku stvarnost, oni transformisu cinjenice i dogadaje nazad u mogucnost iz koje su izvorno nastali. A najsigurniji znak stvarnosti cinjenica i dogadaja je upravo ovo .tvrdoglavo postojanje, :Cijajllher~nYl~S~~<:ajn~~t na koneu prkosi svim pokusajima davanja konacnogobjasnjenja. Za razliku od ovoga.jiredstave mogu uvek da

.. ·buduobjasnjenel ucinjene.userljivim ~ ovo im daje njihovu trenutnu prednost nadcinjenickom istinom -. -. ali one nikad nemogu da budu u potpunom skladu sa onim sto jednostavno jeste jer se upravo tako.zbilo inlkako drugacije. Ovo je razlog sto nam dosledno laganje,

58

metaforic~i receno, ~vlaci ~sno~ ispod no~ i ne pruza neki drug! temelj na kojem bismo stajali. 2 Isku~~~o. ~~~~!J~V?~ i strepnjom ispunjenog pokretanja iz temelJa ~vega onega u sta se uzdamo radi naseg osecanja smera 1 stvarnosti predstavlja najopstije i najzivlje iskustvo ljudi pod totalitarnorn vladom.

.Sto.ga je neosporna sklonost prema akciji, prema menjamu sveta - ogranicena sarnom prirodom stvari koje su dostupne covekovo] delatnoj sposobnosti. Ubedeni proizvodac svesti je u zabludi ako veruje da ~Oi~ da predvida p~omene izno~enjem neistina 0 cinjenickim stvanma koje svako zeli da na bilo koji nacin ukloni. Podizanje Potemkinovih sela, koje je tako drago politicarima i propagandistima nerazvijenih zemalja, nikada ne vodi utemeljenju istinske stvari, vee sarno rasprostiranju i usavrsavanju pritvornosti. Niti je proslost - a svaka cinjenicka istina se svakako tice proslosti .; _ niti je sadasnjost, ukoliko je ishodiste proslosti, otvorena za akciju, vee je to buducnost, Ako su ugrozeni proslost i sadasnjost kao delovibuducnosti - tj. ako su promenjeni nazad u ranije stanje mogucnostl - politicka sfera nije lisena same svoje osnovne stabilizujuce snage, vee i pocetne tacke u kojoj se menja, postaje nesto novo. Ono sto tada nastaje to je staIno kretanje tamo-amo, komesanje u potpunoj sterilnosti, sto su karakteristike mnogih novih drzava koje su imale zlu srecu da nastanu u doba propagande.

Ocigledno je da cinjeniee nisu bezbedne u rukama sile, ali je ovde stvar u tome da vlast po samoj svojoj prirodi nikada ne moze da stvori zamenu za bezbednost

22 Prema recima Montenja: .Kad bi neistina poput istine imala s:un0 jedno lice, mi bismoznali gde smo, jer bismo ondauzeli za sigurno suprotno od onoga ~to nam kaz.u lazovL Ali suprotnost istine ima hiljadu oblika i neograniceno polje. •

59

ili stabilnost Cinjenicke stvarnosti, koja je, zbog toga sto je prosla, izrasla u dimenziju izvan naseg .domasaja. Cinjenice potvrduju sebe timestosu tvrdoglave,anjihova krhkost cudnovato je zdruzena sa velikom postojanoscu - onom istorn neopozivoscu koja je znak nepatvorenosti svake ljudske delatnosti. U svojoj tvrdoglavosti cinjenlce su nadmocne u odnosu na vlast, one su u manjoj meriprolazne nego strukture moci, koje nastaju kada se !judi zdruze zbog nekog cilja, a ubrzo neStaju . kadaje cilj postignut iIi porazen. Ovaj proIazni karakter . cini moe - ki-aJiije--nepouzdanim sredstvomza postizanje trajnostibilo koje vrste, pa zato nisu bezbedne u njenim rukama ne sarno istina i cinjenice vee i neistina i nepostojece cinjenice. Politicki stav_ prema Cinjenicama odista mora da nastupa vrlo uskorn stazom izmedu opasnosti njihovog uzirnanja kao rezultata nekog nuznog razvoja, kojlljudi ne mOg~ daspreceLpovodom kojeg nlsta ne mogu da ucine, i opasnosti njihovog osporavanja, nastojanja da se putern manipulacije iskljuce izsveta.

v

U zakljucku vracam se pitanjima koja su bila postavIjena na pocetku ovih razmatranja. Mada je istina nemocna i uvek porazena u direktnom sudaru sa postojecim silama, ona poseduje moe sarna od sebe: bilo stada izmisle oni koji sunavlasti, oni nisukadri da otkriju iIi stvore za zivot sposobnu zamenu za istinu. Ubedivanje ipri~u~<l mogu da tlIljSte istiIlu, ali ne mogu··da'jezamene.-A ovO--viziia-racionalnu iIi religijsku istinu upravo onako kao sto vazi, i to jos ociglednije, za cinjenickuistinu. Gledati na politiku iz perspektiveistine, kao sto to ovde ja cinim, znaci uzeti necije stano-

60

viste izvan politlcke sfere. Ovo stanoviste je stanoviste onoga koji kazuje istinu, koji svojomkrivicom gubi svoj polozaj _ a sa njim i nepobitnost onoga 5tO ima da kaze _. ako pokusa da se neposredno uplete u 1judskestvari ida govori jezikom ubedivanja iii prinude. Sada moramo da obratimo nasu paZnju na ovaj polozaj i njegov znacajza politicku sferu.

Stanoviste izvan politicke sfere _ izvan zajednice kojoj pripadamo i drustva nama ravnih _ ocigledno se karakterise kao jedan od raznih oblika usamijenosti. Glavni egzistencijalni obIik kazivanja istine je samoca filozofa, usamljenost naucnika i umetnika, nepristrasnost istoricara i sudije i nezavisnost pronalazaca cinjenice, svedoka iIzvestaca. (Nepristrasnost se razlikuje od ranije pomenutog predstavnickog mnenja u tome sto ona nije stecena unutar politicke sfere, vee je inherentna u polozaju onoga koji je izvan nje, a koji jenuzai; za takva zanimanja), Ovi oblici usamljenosti razlikuju se u mnogirn elementima, ali je svima njima zajednicko da nije mogucno nikakvo politicko opredeljenje, nikakva privrzenost idealima sve dok postoji neki od ovih oblika. Sarno onda kada je jedan od njih prlhvacerrkao nacin zivota _ pa ni onda ne zivi se zivot u potpunoj samoci iii usamljenosti iIi nezavisnosti - postoji verovatnoca da ce se doci u sukob sa zahtevima politike.

Sasvim je prirodno da postajeino svesni nepolitieke i potencijalno antipoliticke prirode istine -. Fait veritas, et pereat mundus - sarno ondakada dade do sukoba, i ja sam do sada isticala ovu stranu pitanja. Ali ovo verovatno ne moze da predstavlja kaziYanje cele price. Ono ispusta iz vida odredene jayne ustanove kgje su utemeljile i kojepodrZ3yaju postojece site i u kojima su, za razliku od svih politickih pravila, Istina i istinoIjublje uvek predstavljali najvisi kriterijum reci i dela.

61

Medu ovim ustanovama posebno zapazamo sudstvo, koje je, bilo kao ogranak drzavne vlasti iIi kao neposredn~ tzricanie pravde, uvek p~ljiVo zasticeno ?d drustvene 1 politicke vlasti,a zatim i sve ustanove. viseg obrazovanja kojima drzava poverava vaspitanje buducih gradana. U meri u kojoj Akademija podseca na svoje anticko poreklo mora se znati da ju je osnovao najodlucniji i najuticajniji protivnik polisa. Istini za volju, Platonov. san nije se pokazao tacnim: Akademija nikada nije postala anti-drustvo, i nigde nema pomena 0 pokusaju univerziteta da osvoj~ \,l~st Ali one 0 c~mu Platon nikada nije sanjlu) pos-taloje istina: porednepfisrrasnosti koja se zahteva u izricanju pravde, politicka sfera je priznala potrebu postojanja ustanove izvan borbe za vlast; . bez obzira na to dali su ove ustanove viSeg obrazovanja u pfivatnim iliujavnnn rukama, to nije od velike vaznosti, j erne samppj_illovjntegritetvec isamolljj~ovo . po.stojanje ipak zavisi od dobre volje drzavne vlasti. Povremeno su sa univerziteta poticale veomanedobrodosle istine i u sudu su izricane veoma nedobrodosle presude, a ove ustanove, kao i sva druga utocista istine, ostajaJe su izlozene svim opasnostima koje proisticu iz drustvene i politicke vlasti. Ipak sumogucnosti da istina prodre u javnost svakako veoma poboljsane vee samim postojanjertl takvih ustanova i organizacijom nezavisnih, po pretpostavci nezainteresovanih naucnikakoji im p~ipadaju. A tesko moze da bude osporeno, bar u zemljarna u kojima se vlada na osnovu ustava, da je politicka sfera priznala, cak iuslucajusukobavda je materijalno zainteresovana za postojanje ·ljudi i ustanova nad kojese ne prgteZe nj~na vlast.

... - Q~~jautenticnipo1itltkr inacajAkademije danas se lako previda zbog vaznosti njetiihprofeslonalnih skola i evolucije njenih odeljenja prirodnih nauka u kojima je

62

cisto istrazivanje neocekivano dalo toliko odlucujucih rezultata koji su se pokazali od zivotne vaznosti za celu zamlju. Verovatno niko ne moze da porekne drustvenu i tehnicku korisnost univerziteta, aliovaj znacajriije poIiticki. Od veceg politickog znacajasu istorijske nauke i klasicne studije, za koje se pretpostavlja da nalaze, euvaju i interpretiraju cinienicku istinu i ljudske dokumente. Kazivanje cinjenicke istine sadrzi mnogo vise od dnevnih informacija koje pruzaju novinari, mada bez njih uopste ne bismo mogli da se orijentisemo u svetu koji se stalno menja i u najbukvalnijem smislu nikada ne bismo znali gde smo. To je svakako od najneposrednije politicke vaznosti, ali ako bi stampa ikad stvarno trebalo da postane "cetvrti ogranak drzavne vlasti", ona bi onda trebalo da bude zasticena od drtavne vlasti i drustvenog pritiska, i to cak briZljivije nego sto je to ueinjeno u slucaju sudstva. Jer, strogo govoreci, ova znacajna politicka funkcija davanja informacija vrsi se izvan politicke sfere; nikakva delatnost i nikakva odluka nisu upletene iIi ne bi trebalo da budu.

Stvarnost serazlikuje oct totaliteta cinjenica i zbivanja i predstavlja nesto vise u odnosu na njih, a ovaj totalitet se inaee ne moze da ustanovl. Onaj koji kate ono sto jeste - legei ta eonta - uvek nam kazuje neku pricu, a u ovom kazivanju pojedinacne cinjenice gube svoju nepredvidljivu mogucnosr J sticu izvesno Ijudski shvatIjivo znacenie. Savrseno je tacno da .se svi jadi mogu podneti ako ih pretocimo u reci pripovedaca i isprieamo pricu 0 njima", sto je rekla Isak Dinesen, kojanije bila sarno jedan odvelikih pripovedaca nasega vremena, vee je i znala sta cini - a gotovo da je bila jedinstvena uovom pogledu. Ona je mogla da dodada i radost i blaienstvopostaju podnosljivi iznacajni za Ijude samoonda kada !judi mogu da govore 0 nJima i da ih izlozekao pricu. Ukoliko je onaj kojikazuje cinje-

63

nicku istinu istovremeno i pripovedac, utoliko on postize one .pomirenje sa stvarnoscu", koje je Hegel, filozof istorije par excellence, smatraokonacnim ciljem svak:e _t1Jo~o~_k.~ m!§U ~ koj_e je odista bilotajni motor svake istoriografije "koja"' transcendira --"{jukU· -\icenost.

Transformacija datog sirovog materijala pukog zbivanja, koju, poput pisaca fantastike (dobra novela uopste nije izmiSljeni zaplet iii tvorevina ciste fantazije), treba da izvrse istoricari, veoma je srodnapoetskoj transfiguraciji raspolozenja iii podsticaja srea - transfiguraeiji bola u jadikovanje iIi veselja u frazu. Zajedno sa Aristotelom rnozemoda vidimoupclitickoj funkciji pesnika delovanje katharsis-a, rasterecenja i oslobodenja od svih emocija koje mogu da sprece coveka da deluje. Politicka funkcija pripovedaca - istoricara ili pisea novela _"_ jesteda nas nauci da prihvatamo stvari onakve kakve jesu. "" Izvan OV()g prili"atanja,koje se takode moze nazvati istinoljubljem, rada se sposobnost [asudivanja - da, prema recima Isak Dinesen, .Imamo na kraju privilegiju da stvorimo sud 0 njemu i da ga ponovo razmotrimo _"_ a to je one sto se nazi va sudnjim danom".

Nerna sumnje da se sve ove relevantne funkcije vrse izvan politicke sfere. One zahtevaju neopredeIjenost i nepristrasnost, slobodu od koristoljublJa u misljenju i rasudivanju. Traganje za istinom koje je oslobodeno interesa ima dugu istoriju; karakteristicno je da njegovo poreklo prethodi svim nasim teorijskim i naucnim tradicijama, ukljucujuci inasu tradiciju filozofske i politickeniisli. Mislimda OVO tragarijeiaistin:orn doseze unazad do onog trenutka kada se Homer opredeIio t1~4~!<! T[(,)ja~~~p~ilc<iZ~Ilis~ l'llanj~ nego dela Ahejaca I dauzdi~e slavii .-Heki:ora, neprijaielja i porazenog coveka, nista manje ad slave Ahileja, heroja njegovog rodnog naroda. To se nigde ranije nije dogo-

64

dilo; nijedna druga civilizacija, rna kolika ana bila blistava, nije bila u stanju da gleda Rjednakim ocima" na prijatelja i neprijatelja, na uspeh i poraz - sto od Homera nije bilo prihvaceno kao konacan standard Ijudskog rasudivanja, mada su to krajnji ideaIi zivotne sudbine ljudi. Homerova nepristrasnost odjekuje kroz grcku istoriju i inspirise prvog velikog pripovedaca cinjenicke istine koji je postao otae istorije: Herodot nam kaze vee u prvim recenicama svojih kazivanja da namerava da spreci .da velika i cudesna dela Grka i varvara izgube svoju zasluzenu slavu". To je koren svake tzv. objektivnosti - to je ova izuzetna eeznja za intelektualnim integritetom po svaku cenu, koja je nepoznata izvan zapadne civilizacije. Bez nje ne bi bilo nauke.

. . Posto sam se ovde bavila politikom izperspektive lstm~, te stoga sa stanovista izvan politicke sfere, propustila sam da cak i uzgred pomenem velieinu i dostojanstvo onaga sto se unutar nje odvija. Govorilasam kao da politicka sfera nije nista drugo sern zadovoljstva, dobiti, privrzenosti i zudnje za gospodarenjem. Ukratko, bavi1a sam se politikom, mada sam i ja verovala da svim javnim poslovima upravljaju interes i moe i da uopste ne bi bilo politicke sfere kada ne bismo bili prinudeni da vodimo racuna ° nutnostima zivota. Razlog ove deformacije je u tome sto se cinjenicka istina sukobljava sa politickim ne sarno na najniZernstupnju ljudskih stvari, upravo kao ' sto se i Platonova filozofska istina. su~obljava sa .politickim na znatno visem stupnju mnenja 1 saglasnosti, Iz ove perspektive ne postajemo svesni stvarne sadrzine politickog zlvora .; - radosti i za?Ov~ljs~va da budemo u drustvu svojih blitnjih, dazajednlcki delamo, da se pojavljujemo u javnosti, da saucestvujemo u svetu recju i delom i da takosticemo i ocuvamo svoj licni identitet i da zapoeenemo nesto sasvim novo. Medutim, ovde sam imala nameru da po-

65

kazem da je celokupna ova sf era ogra?-icena Uk~OS ;~~~ . .~. _ da ona ne obuhvata celinu cove 1. ~ • ' .• ~e ~ehcme . ranicena onim stvarima koie ljud! janja sveta. Ona J~ ~g .,... n. 1 sarno putem . ·_-u da:menJaJuposvoJoJ vo J . .

ne mogu oiih sopstvenih granica, ova sfera, U kOJO) uvaZavanJa sv ~ ..' . ~ da ostane

su Ijudi dSlOb~~~a1~cfe;~~j :n=::l~tUi :~:i se svojih

nepovre ena,. ozemo da nazivamo Istinom ono obecania. :oJmodvn~ mmen'lmo' mstaforieki receno, to je

~t ne mozerno a lZ .' • d

~~ova na kojoj stojimo i nebo koje se nadnosi na nama.

Pre_V_f{Q,s. e_ngleskog Kosta Cavoski

66

LAZ U POLITICI

Razmisljanja 0 Paplrima Pentagon a

Nije lep prizor kadanajveca svetska supersila, pokusavajuci da jednu malu zaosta1u naciju prism na predajuzbog jako sporue stvari, nedeljno ubija ili tesko povrednje hiljadu neboraca,

Robert S. Maknamara Ko mnogo toga u istoriji, i Papiri Peruagona - kako je "Istorija procesa donosenja odluka Sjedinjenih Drzavao vijetnamskoj politici" U cetrdeset sedam tomova (narucena jula 1967. odlukom sekretara za odbranu Roberta S. Maknamare, a zavrsena godinu i po dana kasnije) postala poznata odkada je juna 1971. Njujork tajms objavio ove najvisom tajnom zasticene i bogato dokumentovane zapise 0 americko] ulozi u Indokini od Drugog svetskog rata do rnaja 1968 - treba da razlicitim citaocima kazu razlicite stvari i pruze razlicite pouke, Neki tvrde dasu tek sada shvatilida je Vijetnam logiena posledica hladnog rata iii ideoloskogantikomunizma; drugi vide u tome jedinstvenu priliku da saznaju nestoo nacinu na koji jed ria vladadonosi svoje odluke.

67

U meduvremenu se, medutim, vecina slaze da je osnovni problem s kojim nas ti papiri suceljavaju problem,- obmane. Ocigledno da je taj problem pre svega zammao onekojisuPapire Pentagonasas~vm -~a\ Njujork ta!ms. Takode je barem verovatno da je taj problem imao odlucujuci znacaj za autorski tim koji je napisao ce~rdeset sedam tomova prvobitne studije, Cuvena .praznma u verodostojnosti" (credibility gap), koja nam je pozn~m. od pre sest godina, iznenada se pretvorila u pon~r. ZlVl pesak neistinitih tvrdnji svake vrste, od obmana 1 samoobmana, oduzirna citaocu dah. On bez daha shvata da Ima-~posla sa infrastrukturom americke spoljne i - unutrasnje politike tokom skoro jedne decenije.

Posto su se na najvisim polozajima u vladi tako razuzdano predali politickoj neistinitosti i postc su,usled toga.dopustili daseIaz svugde podjednako rasiri u nom i civilnom drzavnom aparatu - frizirani jedinica ovlascenih za .trazenje ~ unistavanje"; ispravljene vesti 0 uspesima i gubicima avijacije"; II napreci " o kojima su potcinjeni sa fronta javljali Vasingtonu, dobro znajuci da ce se 0 njihovim ucincima suditi po njihovimsopstvenim izvestajima2 - lako se dospeva u iskusenje da se pretera i da se zaboravi istorijska pozadina. Pa ipak, ova najnovija epizoda mora se posmatrati i prosudivatis obzirorn na tu pozadinu, koja,naravno, ne pruza bas cedan prizor.

Od pocetka poznate istorije znamo, naime, za prikrivanje i obmanu - one sto diplomati nazivaju diskredjorn ili takode arcana imperii, drzavnim tajnama _.-._:O·~1

__ _ _ _ _lR.:t!P~~t,:l,\'iIl~,R,icharcl J~:U:Jlet and Marcus Raskin, Washington Plalls an Aggressive War, Random House, 1971, 185-r87.

2 Daniel Ellsberg, .The Quagmire Myth and theStalemate Machine', u: Public Policy, Spring, 1971, str. 262 L

68

za namerna zavodenja na pogresan put i za gole lazi kao legitimna sredstva postizanja politickih 'ciljeva. Istinitost se nikada nije uhrajala u politicks vrline, a laz je uvek vazila kao dopusteno sredstvo u politici. Onajkorazmislja 0 tom stanju stvari moze se samo cuditi koliko mu je malo paznje bilo posvecivano tokom naseg filozofskog i politickog miSljenja: s jedne strane, s obzirom na sustinu delanja i, s druge strane, s obzirom na nasu sposobnost da u mislima i recima poricemo Cinjenice. Ta nasa aktivna, agresivna sposobnost da lazemo, upadljivo se razlikuje od nase pasivne prijemcivosti za zablude, iluzije, greske u secanju, i od svega onoga sto se moze pripisati zakazivanju nasih culnih organa i organa misljenja,

Sustinska osobina Ijudskog delanja jeste da one uvek zapocinje nesto novo; to. medutim, ne znacl da mu je ikada mogucno da poCinje ab ovo ili da nesto stvara ex nihilo. Da bi se stekao prostor za novo delanje, mora se ukloniti iIi razoriti nesto 5tO je ranije postojalo; prethodno stanje stvari biva promenjeno. Ta bi promena bila nemogucna ako ne bismo hili u stanjuda se u duhu udaljimo ad naseg fizickog stajalista i da zamislimo da bi stvari mogle biti i drukcije nego sto zaista jesu. Drukcije receno: svesno poricanje cinjenica - sposobnost da se laze, i moe da se stvarnost menja -sposobnost da se dela - povezani su; svoje postojanje duguju istom izvoru: uobrazilji. Nairne. niposto se ne razume sarno po sebi sto mozemo da kaiemo .Sunce sija" aka uistinu pada kiSa,,(izvesnepovrede mozga imaju za posledicu gubitak te sposobnosti). To, naprotiv, dokazuje da smo mi sa svojim culima i svojim razumom, doduse.za svet dobroopremljeni, ali da unjega nismo uklopljeni kaoneotudiv deo.Slobodni smo da svetmenjamoi da u njemu zapocinjemo nesto novo. Bez duhovne slobode da prihvatirno ili odbacimo one sto je

69

stvarno da kazemo .da" ili .ne" - ne samo iskazima

, .

iii predlozimavkako bismo pokazali sv()je saglasavanJe

Hi odbIjanje,nego istvarima, nnako kako .se nude nasim culima i saznajnim organima s one. strane saglasavanja ili odbijanja. - bez te duhovne slobode, deIanje ne bi bilo mogucno. A delanje je istinska grada od koje je politika sacinjena?

Dakle, kada govorimo 0 laganju i, osob ito , 0 laganju delatnika, ne bi trebalo da zaboravimo da se laznije slucajno uvukla u politiku zahvaljujuci ljudskoj gresnostl; . vee iZtogiazloga Ill()hilril"gne·v-Je-nece· unistiti. Svesna neiskrenost ima posla sa kontingentnim cinjenicnim stanjima, dakle, sa stvarima kojima istina nije inherentna po sebi, . koje nisu nuzno onakve kakve jesu. Cinjenicne istinenikad nisu nuzno istinite.· Istoricar zna koliko je povredljivo citavo tkivo faktickih realnosti u kojlniaprovodlmo nas svakodnevni fivot. Ono je vazda u opasnosti da ga probuse pojedine laii ili da ga pocepa ill unakazi organizovano laganjegrupa,nacija ill klasa; cesto je brizljivo prekriveno brdom nejstlna, a onda opet jednostavno prepusteno zabonivu.Cinjenicama su potrebni verodostojni svedoci kako bi mogle da budu utvrdene i odrzane, kakobi nasle sigurno boraviste na podrueju ljudskih stvari. . Zbog toga nijedan cinjenicni iskaz nikada ne moze biti uzvisen iznad svake surnnje _. rna koliko bio pouzdan I nedodirljiv, npr. iskaz da su dva i dva cetiri.

Upravo je.ta krhkostono sto obmanu doirvesnog. stepena cini tako Iakom i tako prirnamljivom. Ona nikada ne dolazi u sukob sa umom, jer bi, naravno, stvari zaistamogle· biti onakve kako la:tljivacctvrdi. Laii ~~. razumu cesto cine mnogoocevidnijim i privIacnijim nego

·3 Opste razmatranje 0 tim pitanjirna nalazi se 11 mom clanku • lstina j politika".

70

stvarnost, posto lazljivac ima tu veliku prednost da unapred zna ono sto publika zeU ili ocekuje da cuje. On je svoj opis pripremio tako da ga javnost prihvati i hrizljivo je pazio na to da ga ucini verodostojnim, dok stvarnost ima tu neprijatnu naviku da nas suceljava sa neocekivanim na koje nismo hili pripremljeni.

U norrnalnim okolnostima lazljivca porazava stvarnost, za koju nema zamene; rna koIiko bio velik splet neistina kakvog Iazljivca, ipak taj splet, cak i ako on uzrne u pomoc kompjuter, nikada nece biti dovoljno velik da bi prekrio beskrajnost stvarnoga. Lailjivac, doduse, moze irnati uspeha s mnogim pojedlnacnim neistlnama, ali ce iskusiti da time nece proci ako laze iz principa. To je jedna od pouka koja se mogla izvuci iz totalitarnih eksperimenata i iz zaprepascujuceg poverenja totalitarnih vladara u moe laganja: taka, npr., u njihovu sposobnost da istoriju uvek iznova drukcije pisu kako bi proslost prilagodili .politicko] Iiniji" trenutka; ili u njihovu mogucnost da ukinu cinjenice koje, kao nezaposlenost u socijalistickoj privredi, ne prilice niihovoj ideoIogiji, jednostavno poricucl njihovo postojanje: nezaposleni postaje nepostojece lice.

Ako takve eksperimente preduzimaju Ijudi kojima su na raspolaganju sredstva nasilja,onda su rezultati, doduse, uzasni, ali ne zato sto hi se lai definitivno stavila na mesto istine. Uvek se dolazi do tacke posle koje laganje daje suprotne rezultate:·· Do te tacke se dolazi kada je publika, kojoj se lazi upucuju, prisiljena da potpuno odbaci razliku izmedu istine i laii dabi prezivela, Istina ili neistina nije vise vazna ako zivot zavisi od to .. ga da covek deta rako kao(J<lv~rlljeu la:z;-Iada if javnog zivota potpuno iscezavaCinjeriicna isiinaa kOjuse moze pouzdati, a time inajvatniJi stabilizacioni Cinilac u stalnoj promeni ljudskogdelanja. . .

71

Formama koje je vestina laganja razvi1a u proslosti moramo sada dodati dye nove vrste iz najnovijeg vreriiena~Tti "je-;najpre.prividno> bezazlena forma Public Relations menadzera u vladi, koji su ucili kod eksperata za reklamu. Public Relations su jedna grana reklame; oni, dakle, duguju zahvalnost potrosackom drustvu sa njegovom bezmernom gladu za robom koju putem triisne privrede treba doneti coveku. Nezgoda u mentalitetu tih Ijudi jeste u tome sto oni imaju posla sarno sa mnenjima, i_"c:lQQr()~111 voljom ",sasprerimoscuda se kupuje: dakle, sa neopipljivimsivafimacija je konkretna stvarnost minimalna. To znaci da za njihove dosetke i otkrica kao da uistinu nema granice·- njima nedostaje moe politicara da dela i da nesto .stvara", a time i prosto iskustvodastvarnostpostavlja moci granice i na taj nacin mastu ponovo vraca na zemlju.

ledina granica na koju nailazi covek Public Relations-a lezi u otkricu da se isti ljudi koji se, mozda, mogu .manipulisati" dakupe neki odredenisapun, lle4aju manipuIisati -. - mogu se, naravno, terorom na to prinuditi _ da "kupe" mnenja i politicke poglede. Ucenja 0 neogranicenim mogucnostima ljudske rnanipulativnosti, koja se poodavno nude na prodaju na trzistu obicnih i ucenih shvatan]a, odgovaraju mentalitetuizeljenim snovima strucnjaka za reklamu. Medutim, takve doktrine ne menjaju nista na tome kako Ijudi stvaraju svoje mnenje, i oni ih ne mogu odvratiti od toga da delaju po sopstvenomznanju i savesti;izuzevterora, jed_ini Il1~l<>d da se delotvorno utice na njihovo ponasanje jos uvek je stari postupak sa stapom i sargarepom. Kadanajmlada gei'ieracija intelektualaca,kojajeedmsla u nezdravoj.atmosferi podivljale reklamei na univerzitetima naucila da se politika jednom polovinom sastoji iz nnegovanja imidza" adrugom polovinom iz vestine navodenja ljudi da poveruju u taj "imidi", skoro automatski poseze za

72

tim ~tarim ~e~odom stapa i sargarepe kad god su okolnostl. p_reozbllJne.za -teoriju", onda to nije vise izne-

na?~J~~~: ~~ ~}.~ ~i kod vijetnamske pustolovine ~J~ece razo~~ren~e _ trebalo da lezi u otkricu da postoje ]Jud~ kod kOjlh m stap ni sargarepa ne mogu nista d

posugnu. a

~C~dnovato da je jedini covek koji verovatno predS~v]J~ I~e~ln? zrt';l potpune manipulacije - predsednik Sjedinjenih Drzava. Zbog ogromnih razmera sluzbe on mora da se O~zi savetnicima, "menadzerima nacionalne bezbednos~! n,~ko ih je nedavnonazv(lo Ricard ~)t. Barnet~ "kojl svoju moe poglavito ispoljavaju tako sto kroz. SIt? propustaJu informacije koje doairu do pred~edDIka I sto svet mterpretiraju za njega. "~ Skoro da ~1 .• ~e moglo ~vrd~ti .. da je predsednik, tobqze; naj~~CnlJl covek. naJmocDlJe zeml]e, u SAD jedini covek ClJI ~nevarskl prostor delovanja unapred moze biti determlnt~an. To je, ~aravno, mogucnn samo stoga stose egzekutiva oslobodlla~ l~gis!ativnih ovIascenja Kongresa, M?guc?ost m~01puhsanja predsednikom logicna J~ posledica nJegove lZolacije u sistemu vladavme koji vise .ne funkcionise ako seSenatuoduzme vlast _ iii ak~ ~e on vrsi s.a ~ise opiranja - da u vodenju spoljne pohtlke ucestvuJe 1 recju i del om. Kao sto danas znamo, Jeda~. od .zada_!a.k~ Senata sastoji se u. tome da proces odluclVanja zastiti ad prolaznih cudi i sklonosti drustva ~akle,. u nase?t slueaju od ludorija potroSackog drustv~

1 P~bhc Relations menadzera koji .mu sluze).

Druga vrsta umeca ]aganja je~dodl1ge, reda u svakodnevnom zivotu, ali igra vaznu ulogu u Papirima Pentagp1l_(l_~. 9vqeS(l.~1l~~I~~e_Dl()~jS:dnim .tipom k:ojizil1e {edak na visim POIOZajlIl1R administracije . i koji se du-

4 S '. .

tavms, Barnet, Raskin, Washillg/Oii Plans all Aggressive War, nn nay. mestu, str. 199.

73

hovno i moralno nalazi na znatno visem nivou. T~ ljude, koje je Nil Sihen takozg~dno nazva?profeslOnal-: nim . resavaocima probIema~~~, .vlada Je dovela.sa unive~~itetfi i iz razlicitih "fubrika misljenja" kako ~i se oni, teorijama igara i analizama sistema, d~h na resavanje "problema" spoljne politike. Zn.atan broj autora Maknamarine studije pripada to] grupI; On~ s~~ka~o .nisu bili jato golubova" - samo je mali ?roJ njih bio ponekad kritican kada je rec :o ratu u vlJ~tn~mu, pa ipak im dugujemo taj istinit, iako, nar~vno.:. ne .~'potplln prtkazonogasto se odigralo u vladinOJrn~sm~nJI. . .

Resavaoci problema bili su okarakterIs~m ~~~ IJudl sa velikim samopouzdanjem koji .po sVOJ pnl~c!, vrl~ retko sumnjaju u svoju sposobnost nadvladavanJ~ ; ~~l saradujusa profesionainim vojnicima,za.· kojelston~a kaze da su "ljudi naviknuti da: pobeduju".6 Kod ~kvlh ljiidi obicno se he nalazi veliko nastojanje na nepristrasnom samoispitlvanju; utoliko je cudnovatije .sto s~ O.~I osujetilipokusaje vlade da ulogu odgovormh pnk!l~e iza zaklona sitnicarenja sa tajnama (u svakom slucaju uonde dok ne napisu svoje memoare - u n~~ern vek~ najlazljiviji knjizevnl rod). Int~~ritet onih kOJI .su n~plsali izvestaj ne podleze sumnji; Maknamara Je odista mogao da budesiguran dace oni da~! jedan :,obuhvatan i objektivan" izvesta] bez obzira na hcnostt 1 mterese.

Medutim ti moralni kvaliteti koji zasluzuju divlje-

., , ~ . . .

nje nisu ihoclgledno sprecili da dugo god~na igraju igru

obrnanjlva?J~ .i :neis,t~nitos.ti. spoven~.nJ~p1.l:l·"ra~g, obrazovanje 1 ucinak" , oru SU mozda lagali IZ pogresno

5 . »« New York Times_, The p_entagon Papers, Bantam Book~, 1971 'sii:'xtV:·ovafi:lanak jc bio °napi.san pre nego !il?_ su ~e pojavlla izdanja koja sllobjavili Government Printing O~lice 1 Beacon Press, te se stoga zasniva samo na Bentam<_Jvom 1Z:~:t1l,lU

6 Ibkl. .. , ..

7 Ibid.

74

shvacenog patriotizma. Pa ipak, odlucujuce je da oni nisu toliko lagali za svoju otadibinu i, sasvirn izvesno, ne za svoje - nikada ugrozeno - prezivljavanje, nego za njen"i-midi~. Uprkos svojoj nesumnjivoj inteligenciji, 0 kojoj svedoce mnogi od njihovih memoranduma, i ani su verova1i da je politika sarno jedna vrsta Public Relations-a, te su tako postali zrtve .svih onih bizarnih psiholoskih pretpostavki koje su s tim povezane.

Ipak, oni su se razlikovaIi ad obienih fabrikanata imidza. Razlika je u tome sto su onl, uprkos svemu, bili resavaoci problema; to znaci da su bili ne sarno inteligentni nego i ponosni na svoju nesentimentalnu racionalnost, odista u upravo uzasavajucoj meri uzviseni iznad svake .zanetosti osecanjima", a pre svega zaljubljeni u .teorije", svet pukog duhovnog poduhvata. Bili su revnosni u potrazi za formulama, prvenstveno za formulama u pseudo-matematickom jezikuvkako bi time suprotstavljene fenomene sveli na jedan imenitelj. Oni su se, dakle, revnosno trudiIi oko otkrica zakond kako hi pomocu njih objasnili i predskazali istorijske cinjenice, kao da bi ove bile isto tako nuzne, pa i isto tako pouzdane, kao sto su negda za fizicare bile prirodne pojave.

Medutim, prirodnjak ima posla sa stvarima, kakvo god da je njihovo poreklo, kc]e Ijudi nisu napravili iii koje se ne zbivaju na temelju Ijudskog deJanja; s njima mozemo postupati - posmatrati ih, razumevati i, eventualno, cak menjati - sarno ako se pedantno tacno drzimo cinjenicne, jednom date stvarnosti. Nasuprot tome, istoricar i politicar imaju posla sa ljudskim stvarirna, dakle, sa datostima koje su nacinili Ijudii prema kojima suoni relativnoslobodni. U rneri u kojoJ sebe osecaju kaogospodaresvoje buducnosti, delatni !judi ce uvek dolaziti u iskusen]» da sebe ucine i gospodarima svoje proslosti. Ljudi koji se radujuzbog delanja, a

75

hovno i moraine nalazi na znatno visem ~ivou. T~ Ijude koje je Nil Sihen tako zgodno nazva? profesionaliiIih;;-resavaodma 'problema,,~,vlada Je-dovela .sa univerzitetii i iz razlicitih "fabrika misl~enja" kako ?I se oni teorijama igara i analizama Sistema, d~lI na res~vanje "problema" spoljne politi~e. Zn.atan broj autora Maknamarine studije pripada tOJ grupi, On~ s~~ka~o .nisu bili jato golubova" - sarno je mali ?,roJ njih bio ponekad kritieankada je rec 0 ratu u VIJ~tn~mu, pa ipak im dugujemo taj istinit, iako,~ar~vn<:,. nerpotpun prikaz onoga 5tO se odigralo u vladinoj m~Sm~f1Jl' . .

Resavaoci problema bili su okaraktens~m ~~~ ljudi sa velikim samopouzdanjem koji .po sVOJ pfll~c~,. vrI~ retko sumnjaju u svo]u sposobnost nadvladav~nJ~, ~~I. ... ' ad ._ sa 'profesionalnim vojnicima zakoje istonja sara UJU '. " 6 K d tak ih

kate da su "ljudi naviknuti da p()?edpJ~ 0 VI

ljudi obicno se ne nalazi veliko nast?Janje .?a nepnstrasnom samoispitivanju; utoliko je cudnovatije .sto sp ~?I osujetili pokusaje vlade da ulogu odgovornih pn~n~e izazaklona stmicarenia sa tajnama (u svako~ sIuca~u donde dokne napisu svoje mem~are -. u n~~em vek~ najlazljiviji knjizevni rod), Int~~ntet omhkojl.su n~plsali izvestaj ne podleze sumnji; Ma~?amara je odista

iozaod "b des igu . randace om dati jedan "obuhvatan

mogao a u e SI. '., . . .

i objektivan" izvestaj bez obzira na licnosn 1 lO~ere~e ..

Medutim, ti moralni kvaliteti koji za~luzPJu ~1~lJenje nisu ih ociglednosprecili dadugo god~na igraju tgru

.. . . . ti it stl S poverenjem u "rang,

obmanjivanja I nels IOI O. .... ~; -;. =>:': ..

obrazovanjei ucinak" 7, oni so mozda lagali IZ pogresno

sTheNewYQrk TImes, Thf!e~ll(ag()lIrapers, Bantam B0.ok~, 1971, sir XIV. Ovaj elanak jc bio napisanprf I~cgo stow ~u ~c PO!U.VIlaizdanja koja suobiavil! Governmcnt Prinung Ol.llcc 1 Beacon Press tesestoga zasniva sumo na Bentamovorn IZd;mJu.

~, , .. ,' - -, .;

6 Ibid.

7 Ibid.

74

shvacenog patriotizma, Pa ipak, odlucujuce je da oni nisu toliko lagali za svoju otadzbinu i, sasvirn izvesno ne

. .,

z~ svoje .- nikada ugrozeno - prezivljavanje, nego za

nJ~n .-'ilmIEli~. Uprkos svojoj nesumnjivoj inteligenciji, 0 kOJoJ svedoce mnogi od njihovih memoranduma, i oni su verovali da je politika samo jedna vrsta Public Relations¥-a? te su tako P,osta.li zrtve svih onih bizarnih psiholoskih pretpostavki koje su stirn povezane.

Ipak, oni su se razlikovali od obicnihfubrikanata imidza. Razlika je u tome 5tO su oni, uprkos svemu hili

..... ",'

resavaoc: problema; to znaci da su bili ne sarno inteli-

gentni nego i ponosni na svoju nesentimentalnu racio?alnost, odista 1I upravo uzasavajuco] meri uzviseni iznad sva~_e .zanetosti osecanjima", a pre svega zaljubljeni u .teorije", svet pukog duhovnog poduhvata. Bili su revnosni u potrazi za formulama, prvenstveno za formulama u pseudo-maternatiekom jeziku, kako bi time suprotstav1jene fenomene sveli na jedan imenitelj. Oni su se, dakle, revnosno trudili oko otkrica zakond kako bi pomocu njih objasnili i predskazali istorijske Cinjenice, kao da bi ove bile isto tako nuzne, pa i is to tako pouzdane, kao sto su negda za fizicare bile prirodne pojave.

Medutim, prirodnjak ima posla sa stvarima, kakvo god da je njihovo poreklo, koje Ijudi nisu napravi1i Hi koje se ne zbivaju na temelju Ijudskog deJanja; s njima mozemo postupati - posmatrati Ih, razumevati i, eventualno, cak menjati - samo ako se pedantno tacno drzimo cinjenicne, jed nom date stvarnosti. Nasuprot tome, istoricar i politiear imaju posla sa 1judskim stvarirna, dakle, sa datostima koje su nacinlli 1judi i prema kOjim.a suoni relativno slobodni. U merr u k()jojsebe oseCaJu kaogospodare svoje buducnostl, delatni Jjudi ce uve~ dolaziti u iskusenje da sebe ucine i gospodarima svoje proslostt. Ljudi koji se raduju zbog delanja, a

75

osim toga su zaljubljeni u teorije, tesko da ce pokazati strpljenje prirodnjaka koji ceka dok Cinjenke ne potvrde iIi ne opovrgnu njegove l~QrJj~ ihiP2i~~~.QI!!¢~~ l!_~:-: protiv, biti u iskusenju da stvarnost- koju su, konacno, nacinili Ijudi,' pa je, dakle, mogla Jspasti 1 drukcija - prilagode svojoj teoriji da bi na ta] nacin, barem teorijski, Iskljucili uznemiravajuci momenat slucajnosti.

Nenaklonost umaprema slucajnome vrlo je snazna.

Hegel, otae grandioznih teorija istorije, mislio je: "FHozofsko razmatranje nemadruge namerenego da odstrani ono sto je slucajno. ,,8 Mnogo toga u modernom arsenalu politickih teorija proizlazi iz te duboke nenaklonosti: teorije igara i analize sistema, scenariji napisani za imaginarnu "pubHku"-i bri?,ljivonabraj(loje o}:)icnptriju .mogucnosti", naime A, B i C,pri cemu A iC znace ekstremne'suprotnosti, a B' srednje .Iogieno resenje" problema. Ono sto je u takvom misljenju varljivo, pocinje time sto se izbor redukuje naalternative koje jedna drugu iskljucuju; sama stvarnost nam nikada tako cisto ne prezentuje pretpostavke za logicne zakljucke, NaCin misljenja koji A i C prikazuje kao nepozeljne, pa se otuda veze za B, jedva da sluzi nekoj drugoj svrsi negodaskrene razum i prikrije mnostvo slvarnih mogucnosti. Ono sto ti resavaoci problema imaju zajednicko sa direktnim lazljivcima jeste tezn]a da cinjenice gurnu u stranu, te i jedni i drugi veruju da bi to morale biti mogucno na temelju inherentne kontingencije Cinje-

nicnoga. . ..

Uistinu, to se ne moze postici ni teorijama niti manipula~ijom fl'lJ1enjima - Jq)Q ,daj:)i_ se neka cinjenita

, 8 G. w. F. Hegel, Die Philosophieder Weltgeschich:«. Zweifer Eiuwurf (1830). Die philosophische Weltgeschichte;u: Hegel, Studienausgabein drei Bfinden, Band 1 (Fischer Bucherei 876, 1968), str.288-:-307.

76

jednorn zasvagda mogla ukloniti iz sveta sarno ako bi dovoljno ljudi verovalo u njeno nepostojanje. To je mogucno sarno putem radikalnog uniStenja; kao kod ubice koji kate da je gospoda Smit umrla i koji potorn odlazi i lisava je zivota. Na politiekom podrucju, takvo unistenje bi mo!"alo biti tot~lno. Nepotrebno je naglasavati da, uprkos uzasnom broju ratnih zlocina pocinjenih tokom ra~ u Vijetnamu, nikada na nekoj ravni vlade nije postojala takva namera totalnog unistenja, Medutim, cak i ta~o gd.e takva namera postoji, kao u svoje vreme kod Hitlera 1 Staljina, morale bi se biti svemocan da se ona ostvari ... Da ~~ se ukin.ula uloga Trockog u istoriji Ruske :evo~ucIJ.:, mje dovoljno da se on ubije i da se njegovo nne izbrise u svim ruskim dokumentima, sve dok se ne ubiju svi. njegovi savremenici i dok se samostalno-gospodarski ne bude moglo raspolagatiarhivama i bibliotekama svih zemalja.

II

Sto je u Papirima Pentagon a poglavito rec 0 prikrivanju, neistini i svesnoj laii, a ne 0 i1uziji, zabludi, pogresnim kalkulacijama i slicno, treba pre svega pripisati neobicno] okolnosti da su pogresne odluke i lafni iskazi s~l~o h.ili u p:~tivre~nosti sa zadivljujute tacnim' cinjemcnim izvestajima tajne sluzbe onako kako su citirani u Bentamovom izdanju (prvom americkom izdanju Papira U obIiku knjige). Ovde nije odlucujuce sarno to' sto ~]anske. l~i jedva da su .ikada bile namenjene neprijateIJu (to Je jedan od razloga sto Papiri ne sadrze nikakve voj~e tajne koje bi mogle potpasti pod Zakon ospijunazi), vee u prvom redu, ako ne i iskljucivo"zadornaeu upotrebu: za unutrasnju propagandu i, osobito, zaobmanjivanje Kongresa. Tonkinska nezgoda, kod koje je

77

neprijatelj znao sve cinjenice a Spoljnopoliticki odbor Senata nijednu, udarni je primer za to.

Jos je znacajnije sto su skoro sve odluke kO? t~~ katastrofalnog- pothvatabiledoneteuzpuno .znanje ernjenice da se, verovatno, ne mogul sprovesti; zbog toga su se ciljevi neprekidno morali menjati. Tu su, najpre, postojali javno obznanjeni ciljevit, .:. br!nuti 0 t~~e da narod Juznog Vijetnama sme da odlucuje 0 svojoj b.~ducnosti", ili: .pomoci zemlji kako bi mogla da dobije svoju borbu protiv ... komunlsticke zavere"; iIi se go~orilo 0 obuzdavanju KineLotome da .se efekat domm~ mora iibeCi ilida se i(glea-Amerike kao "kontrasubverzivnog garanta·9 mora zastititi. Nedavno je teciljeve Rask dopunio jos jednim: trebalo bi spreciti treci svetski rat, iako se to. sva je prilika, lIe javlja llf(lRi~i,"'!1 Pentagonai-nije .igralo nikakvu uloguu-razvojukojl Je

nama poznat. . .. . ..

Isto su tako fleksibilna bila i takticka razmisljanja:

Severni Vijetnam se bombarduje da bi se sprecio .moralni slom"l0 na Jugu I, narocito, pad sajgonske vlade. A kad je trebalo da pocnu prvi napadi, vlada je bila pala, .u Sajgonu je vladao pandemonijum", napfpi su m~rali da se odloze i da se nade nova svrha. Sada Je "Hano] trebalo da stane na put Vijetkongu i. Patet Laou" - cilj za koji seni Generalstab nije nadao da c~ gapo: stiCi~ jer: n~i1?bi ,izIiSn?d)retpostaviti da ce ti napon imati odlucujuce dejstvo.

Pocev ad 1965. sve se manje verovalo u jednoznacnu pobedu; tezilo se .ka tome .da se neprijatelj uveri da on ne moze da pobedi" (moje podvlacenje). Posto

9, 'The Pelltagoll Papers, na .nav, mestu, str. 190. !Olbid.,str.312.

11 Ibid" str, 292 f.

12 Ibid., str, 240.

78

neprijatelj nije mogao da se uveri, kao sledeci cilj je objavljeno da hoce .da se izbegne ponizavajuci poraz" - kao da poraz u ratu ne znaci nista drugo do ponizenje. Papin Pentagona pre svega razotkrivaju nagrizajuci strahod p6-sledica Jfoje biporaz irrla()-,··ne, recimo, po dobrobit nacije, nego .po ugled Sjedinjenih Drzava i Predsednika". Tako kratko pre toga, za vreme mnogih debata 0 tome da li je preporucljivo angazovanje kopnenih trupa protiv Severnog Vijetnama, najvainiji argument nije bio strah od samog poraza iii briga za trupe u slucaju povlacenja, nego ovo: .Kad se americke trupe jednon; angaZu~u, bice tesko da .se povuku... bez priznanja poraza"} (moje podvlacenje). Najzad, postojao je jos politicki ci1j .da se svetu pokaze dokle su Sjedinjene Drzave spremne da idu za prijatelja" i .da postuju oba-

veze" .14 .

Svi su ti ci1jevi postoja1i uporedo i zbrkano, nijedan od njih nije mogao da potisne prethodne; jer, svaki je bio namenjen drugoj "publici" i za svaki je morae da se stvori nov "scenario". Maknotonovo cesto citirano nabrajanje americkih ratnih ciljeva u godini 1965. _ ,,70 procenata, da bi se izbegao (po nas ugled kao garanta) ponizavajuci poraz; 20 procenata, da bi seJuzni Vijetnam (i granicno podrucje) sacuvao od kineske intervencije; 10 procenata, da bi se narodu Juznog Vijetnama omogucio bolji, naime slobcdniji zivot' _. ima osvezavajucu iskrenost, ali je to nabrajanje, verovatno, bilo preduzeto kako bi se unelo nestojasnoce u sve tete pitanje: zasto smo rat vodili bas u Vijetnalllu. U jednom ranljem memorandumu (1964) Maknoton je~Il1o!da nenamerno, ucinio jasnim koliko je malo on sam, cak u onom ra1l9JJl Stadijl1J:!lll krvave igre, yer(lyaQ. u do-

13 Ibid., str. 437.

14 Ibid., str. 434. i 436.

79

stiznost bilokakvih opipljivih ciljeva: "U slucaju kolapsa rezima u Juznom Vijetnamu, trebalo bi da pokusamo da ga odrzimo donde dok namne bude moguceda svoje

kuisemo! '. t d '" Viietnam

trupeevakursemorsvse .uvenmou . 0 - a _J", - s- ....;.-

izuzetan (i po svojoj prirodi nemoguc) sluca] II 1 (mo~e podvlacenje).

.Uveriti svet"; dokazati .da su Sjedinjene Drzave 'debar lekar' ida su spremne da se drze obecanja, da ostanu cvrste, da se upustaju u rizike, da krvare i nepri-

16 . I .. " b

jatelja osetno pogode" ; .malu, zaosta u naCI]U ez

ikakvogstrateskog znacaja i~koristiti. za to. .da bi ~e uspostavio-prImerkakosif SjedirtjeneDrZave u stanju da jednoj naciji pomognu protiv komunistickog 'oslobodilackog rata'": imidz svemoci, .nase slrom sveta vodece pozicije" 17, odrzati nedodirljivim;dok.azati .volju

'-j sposobnost--SjedinjenihDrZavada uspeju u svetskoj politici ,,18; demonstrirati .verodostojnost nasih obaveza prema prijateljima i saveznicima"; ukratko, "po'nasatiSe (moje podvlacenje) kao najveca svetska sila", i to ni iz kakvog drugog razloga nego da hi sesvet uverio u tu .prostu cinje;hicu" (da citiramo Volta Rostova)19 - to je bio jedini 'konstantan cil] koji je od pocetka Dzonsonove vladavine potisnuo sve druge ciljeve i teorije: teoriju domina i antikomunisticku strategiju prvih faza hladnog rata,kao i strategiju kontrapobune, koja jebila tako omiljena za vreme Kenedijeve administracije.

Ni moe ni profit nisu bili krajnja svrha. Nije cak bilo reci ni 0 uticaju u svetu us led sasvim odredenih snaznih interesaza tije bi ostvarenjebili.potrebni.i.sve-

IS Ibid., str. 368<

... ---'16-l5id':;stt~-255;-'-'

17 Ibid., str. 278.

18 Ibid., str.600.

19 Ibid., str, 256.

80

s~~ up?tr.eblje~i prestii i imidZ "najvece svetske sUe". CIIJ kOJI Je SVIma lebdeo pred ocima bio jesdm imidz kako. se. moze razabrati iz jezika reSavalaca problem~

Poza1m]Tenoo- od pozorl'sYta sa niihovi "';' . ... -:.1._--'-1-.::>. - --. -" .... ., :.I 1m "scenanJ Ima I

II~ub1i~o~" ~?joj ~e svaki put obraca]u. S obzirom na tal kraJn~1 cilj, SVi. ~u se politick] ciljevi pretvarali u kratk?rocn!J za~en]Jlva pomocna sredstva; naposletku, kada Je sve uk~zlvalo na poraz, ci1j se nije vise sastojao u tome da se lzbegne poniza vajuci poraz, nego u tome da se nadu sredstva i putevi kako bi se izbeglo priznanje tog poraza i "sacuvao obraz",

. . Negovanje imidza kao svetskapo1itika - ne osvaJa11Je ,sveta. nego pobeda u reklamnoj borbi za svetsko mnenje - svakako je nesto novo u odista nemalom ars~~al~ ljudskih Iudosti 0 kojima izvestava istorija. I to mje ~t1a ~ ~tvar nek,e od trecerazrednth nacija koje se razmetlJlv?scU . rad.~ lskupljuju za nesto drugo; ne ni neke od stanh koloDl~alnih sila koje su, zahvaljujuci Drugom svetskom ratu, izgubile svoj raniji poloza], pa bi, kao De G?Iova Francuska, mogle osetiti iskusenje da svoj vodect polozaj ponovo zadobiju pomocu blefa,' nego stvar odista .vodece" nacije na kraju rata. Izabrani vlastOOrs.d, k~ji toliko .. mn?go d~guju iii veruju cia duguju orga~~tonma svojih izbornih kampanja, lako mogu P?mlshtl da ~e ma~pulacijama mOZeuprav1jati mnenjem naroda I vladati svetom. (Kada je pre nekog vremena Njujorker u -Beleskama i komentarima" izvestio "da. vlada ~ikso?-Egnju planira kampanju koju bi' organ~ovao I VOdIO Herb Klajn, njendirektor za Public Relations, kako bi se pre predsednickih izbora 1972. razorila 'verodostojnost' stampe", onda to sasvim odgovara tom Public Relations-mentalitetu).20

20

The New Yorker, 10. 7. 1971.

81

Tome nasuprot. iznenadujuca je revnost s kojom su mnogi "intelektuald" pozurill u pornoc .t?m ~~tasticnom pothvatu, mozda zbog toga sto su bili fasClO1ra: nfpiikonivelicihom vezbi koje on, izg~7d~. zah~ev~a. Ah za resavaoce problema. koji su se specIJ~hzovah d~ svako cinjenicno stanje pretvore u b.roJe~e 1 pro~en~ 1 ~ko ga ucine proracunljivim, mozda je p~lrod~o sto im ~~kada nije dosio do svesti kakvu s? ne~~ec~vu bed~ nJ1~0- va .resenja" - programi paClfikaclje 1 pr~selJ~vanJ.a, ogoljavanje zemljista. napalmi i bombe pr?~lV zl~e s,!l~ _ znacila za "prijatelja" koji je morae bltl "spa~en .,1 za ~l'lep~i]atejja"kojl~~pre no stci'~-smO)~a ."apah,~lJe imao ni volje ni moci da bude. nas n~pr,IJatelJ' Meduum. posto nisu mislili na pobedu I osvajanje. ne~o ?~ ~ve~sko mnenje, zacudujuce j~v~e to s~o. po ;voJ prilici, m~ ko ad njih nije dosao na!~eJu, da b~ .svet rnogao z:u:ya Iiti strah ad americkog prljateJJstva 1 ob~veza kada ~l. Cltave njihove razmerepostaleoCig~edne, <?i~ se~ dam stvarnost niti zdrav ljudski razurn lllS~. ometali ~esavaqce pro: blema kada su pisali svoje scenarlJeza puhJiku koja svaki put dolazi u obzir kako bi psiholoski uticali, ~ nju: ~komunisti (koji se moraju staviti pod sn~ pntls~k~, Juznc:. vijetnamci (ciji moral mora da d,oblje .~ods~lca~a): nasi saveznici (koji nam moraju verovati kao _Jemclma ) 1 am~ ricka javnost (koja mora da podupre riskantno ulaganle

prestiZa i ljudskih zivota SADy,21 ,

Danas znamo u kolikom su opsegu sve te grup,e bile pogresno ocenjene. Tako Ricard Dz, Barn~t pise u svom izvrsnomprilogu 0 knjizi VaSington plgmra agresivni rat: .Rat je postao katastrofa zato sto su ~enadZeri nacionalne bezbednosti sve grupe pogresno

.ocenili/27 NajveCi iodism fundamentalan pogresni sud

21 The Pelltagoll Papers, na nay. mestu. str, 436. i 438.

22 Slaviris, Barnet, Raskin, Washingtot: Plans an Aggressive

War, na nav. mestu, str, 209,

82

ip~k se sastojao u tome sto se rat vodlo da bi se ucinic utisak na publiku i 5tO se 0 vojnim pitanjima odlucivalo sa "¥~ed~~,ta politickog i Public Relations" (pri cemu je .PO!ltlckl znacilo izgled na sledecim predsednickim izb?ru~a. a :~blic .Relations" imidi SAD u svetu); u obZIr ~ISU sm u_zetl, stvarni rizici, vee sarno .pogodne tehnike rek1~m~raIlJa, s nadom da ce se uz njihovu pomoe sok IOSlh ishoda smanjiti na minimum"; u tu svrhu se, pored • 'ofanziva' odvracanja u drugim zemljama sveta" , preporucivao i .program 'borbe protiv siromastva' za nerazvijena podrucia" ,23 Maknotonu, autoru tog memoranduma, jednom, bez sumnje, neobicno inteh~e~tnom coveku, ni na trenutak nije dosla pomisao da bi nJe,gova, "odvracanj~ ", drukcije negoli odvracanje u po~onstu" I. mala ~eske I potpuno nepredvidljive posledic~, ona bt izmenila upravo onaj svet u kojem su Sjedinjene Drzave delovale i vodile svoj rat.

Ta udaljenost od stvarnosti uzasne citaoca ako ima strpljenja da Papire Pentagona procita do kraja. U pome~utom cI,anku Ri~rd Dz, Barnet 0 tome primecuje: :,Blrokratskl model je potpuno zamenio stvarnost: cvrste 1 t.vrdoglave, Cinje~ice, koje su tolike tajne sluzbe prikuplJah~,pz tohko visoke troskove, nisu bile uzete na znanje." _Ja ~is~m siguma ~a je zlo birokratije dovoljno kao obJasnJen~e, ~r;mda je ona nesumnjivo doprinela t~~ nobestvanvanJu . U svakom slucaju, odnos Ill.staVise, ne-odnos izmedu stvarnosti i odluke, izmedu tajni~ sluz~i .. i ci,:ilnih i vojnih nadlestava, mozda je naJznacaJruJa, a izvesno najbolje euvana tajna koju su razotkrili Papiri Pentagona.

Bilo bi zanimljivo znati kako je tajnim sluzbama posto za rukom da u toj .atmosferi Alise u zemlji cuda"

23

24 The~elllagon Papers, ~a nav, mestu, str, 438.

Stavms, Barnet. Raskin, Washington Plans an Aggressive War, nanav, mestu, str. 24,

83

ostanu tako blizu stvarnosti - atmosferi koju Papiri pripisuju cudnim smicalicama sajgonske vlade, no za koju se clni da je, retrospektivno, karakterise onaj "obestvareni" svet u kojern~1.Jpolitickici1jey.i bJU PQs.~ylj~,:" ni i vojne odluke donosene. Jer, u pocetku je uloga koju su u jugoistocno] Aziji igrale tajne sluzbe bila sve drugo pre nego puna obecanja. Iz prvih godina Ajzenhauerove vladavine, kada je egzekutiva jos verovala da joj je za vodenje rata potrebna saglasnost Kongresa, nalazi se u Papirima Pentagona odluka 0 upustanju u .potaino vo~enje rata". Ajzenhauer je jos bio dovo1jno staromodan (fa veruje u Ustav. Onjekonferisaosa vodecimelanovima Kongresa i odluCio se protiv otvorenog mesania, jer mu ~ receno da Kongres nece podrzati jednu takvu odluku. 5 Kada je zatim, pocev od Kenedijeve vladavine, bilo razmatrano"otvoreno vodenje rata", tj. slanje borbenih trupa, .nikada nije bilo ozbi1jno postavljeno pitanje saglasnosti Kongresa zaotvorene ratne postupke protiv neke suverene nadje.26 Cak i kada su, pod Dionsonorn, strane vlade bile iscrpno obavestene 0 nasim planovima za bombardovanje Severnog Vijetnarna, cini se da nikada nijebilo slicne informacije za vade Kongresa ili kakvog savetovanja sa njima.27

Tokom Ajzenhauerove up rave stvorena je sajgonska vojna misija pod pukovnikom Landsdejlom; ona je imala nalog "dapreduzima paravojne operacije ... i vodi rat politicko-psiholoskim sredstvima". To u praksi znaCi da su se stampali leci kako bi se sirile lazi koje su poturane drugojstrani; da suneke stetne hernikalije bile sipane u motore autobuskog preduzeca u Hanoju pre no Sto su. Francuzi otisli sa Severa; da su organizovani .kursevi

25 The Pentagon Papers, na nav. mestu, str. 5. i 11. 26 Ibid., str. 268.

27 Ibid, str. 334 f.

84

en?lesk?g .... ~a metrese vaznih Ilcnosti" ida je uzet pod ?a]am tl,?l vijetnamskih astrologa.28 Te apsurdne igrariJe okoncane su kada je ranih sezdesetih godina vojska pn:uzela. odgov~rnost. Posle Kenedijeve vladavine napustena je dOktrl~~ "pr?tiv~pobunen - mozda stoga sto se tokorn pada Dijema ispostavilo da su vijetnamske pose?ne trupe, ~oje je finansirala CIA, .prakticno postale pnva~a alfl]a g. Nua", Dijemovog brata i politickog

savetnlka. .

. Od~e:i ~jnih sluzbi kojima je bilo povereno otkrivanJ~ ClD]emca. ~s~ imali veze ~ tajnim operacijama uk?1t~~ su ove JOS bile u toku; to je znacilo da su makar ?Ol un ~~govorni sam~ za. prikupljanje i interpretiranje IDfo:maCI]~, .a da sa~ll nrsu stvarali nova cinjenicna stanja, ?m ~su morali da pokazu nikakve pozitivne re~ltate. 1 Vasington nije na njih navaljivao da daju pri]atne. izvesta]e kojima je mogla da se kljuka masina Public Relations-a ili da se spravljaju bajke 0 .stalnom nap~et~~30upr~vo c~~esnim. poboljsanjima iz godine u godinu". 001 su bill relativno nezavisni, sto je vodilo

ka tom: da ~~ ~zves~vali istinito - iz godine u godinu. Po SVO] prilici, u tim tajnim sluzbama !judi .svojim pr~tpostavljenima nisu pricali one za sta su verova1i da OVI ne ~e~e da .~uju" ~~iti su procen~ pravili oni koji su spr?~Odlh a~cIJe; ocigledno da nijedan staresina nije svoJ~ a~e?t!ma rekao one sto je "jedan americki ko~andlr ~.JV~lOna rekao nekom svom podrucnom savetniku .kop je be~slovno. hte~. da izvesti 0 uvek jos postojecim nepacifikovanim vijetkongovskim selima na svom yodrucju: 'Mladicu, ovde se nasa dela ocenjuju po nasem sopstvenom svedocenju. Zasto nas ostavljate

28 Ibid., s~. 15 ff. 29 lbid., str. 166. :lO Ibid., str. 24.

85

na cedilu?' ,,31 Sva je prilika da su odgovorni za procenu obavestajnog materijala bili miljama daleko od resavalaea problema i njihovog prezira prema cinjenicarna i prema onome 5tO je u tim Cinjenicama slucajno. Cena koju su platiIi za te objektivne prednosti sastojala se u tome sto su njihovi izvestaji ostali bez ikakvog uticaja na odluke i predloge Saveta za nacionalnu bezbednost.

Po okoneaniu Kenedijeve vladavine 1963. jedini prepoznatljiv trag period a potajnog vodenja rata jeste ozloglasena .strategija provociraoja";' to Jest citii vprogram .dobro promisljenih pokusa]a da se Dernokratska Republika (Severnog) Vijetnama provocira na postupke na koje bi se zatim moglo odgovoriti sisternatskom vazdusnom borbom,,_32 Takva taktika ne spadau ratna lukavstva. Ona je tipicna za tajnu policiju ibila je ozloglasena i bezuspesna u poslednjoj fazi carske Rusije, kada su se dousnici Ohrane, time' sto su inscenirali spektakularne atentate, "protiv svoje volje koristili idejama onih koje su denucirali" .33

III

Izmedu cinjenica koje su doznale tajne sluzbe - ponekad (take pre svega u slucaju Maknamare) i sami oni koji su pozvani da donesu odluku ivecinom poznatih informisano] javnosti - i premisa, teorija i hipoteza ?a osnovu kojih su se konacnodonosileodluke; zjapio ]e ponor. Razmera nasih promaSaja i katastrofa u svim

31 .. . . . .

Ellsberg, "The Quagmire Myth and Stalemate Machine", na

nav. mestu, sir. 263. .

3l

The Pentago« Papers, na nav. mestu, str, 313.

33 Maurice Laporte, L 'Histoire de l'Okhrana (Paris, 1935), str, 25.

86

! __:.:j

1

tim godinama moze se pojmiti sarno ako se ~ ~is.krepancija stalno ima u vidu. Zbog toga cu podsetiti citaoca nanekoliko istaknutih primera,

5to se tice teorije domina, koja je prvi put formulisana 1950.34: kada je predsednik Dionson 1964. pitao: .Da li bi ostatak Juzne Azije nuzno bio izgubljen ako bi Laos i Juzni Vijetnam dospeli pod severnovijetnamsku kontrolu?", odgovor koji je dala CIA glasio je: ~S mogucnim izuzetkom Kambodze. .. verovatn~. da kao p~sledica pada Laosa i Juznog VIJet~ama nijedna .nacIJ~,3~ tom podrucju nece brzo potpasn pod komuntzam ", Kada je pet godina kasnije ~iksonova .vlada po~ta.vl1a isto pitanje, "CIA je odgovonla ... da bi se (Sjedinjene Drzave) odmah mogle povuci iz Juznog Vijetnama 1 da se u citavo] jugoistocnoj Aziji nista De bi promeni1o ba-

.. ,,36p Paoi

rem za jednu narednu generaciju . rema apinma

Pentagona, "verovatno su samo Generalstab, g. Rostov

1· .. d . "37 T

i general Tejlor doslovno uze 1 . teo~lJu .. omma:. .0,

medutim, nije sprecilo da s~ ~e 1 om koji ~ te~n].u. msu prihvatali na nju ipak oslanjali ne sa~o u javmm izjavarna nego i u svojim internim predlozima.

Sto se tice tvrdnje da pobunjenike u Juznom Vijetnamu "spolja usmerava i podrzava komunisticka zavera": tajne slui.be su 1961. pretpostavile .da se 80 do ?O procenata Vijetkonga, cija j~ pri~1izna snaga 17000 IJudi, regrutuje na lieu mesta I da Jedv~ da ~~ ~f~ da Vijetkong racuna na isporuke pomoc~ spolja". T.n go: dine kasnije stanje je bilo neprornenjeno. Prema jedno]

34 The Pelltagoll Papers, na nav, mestu, str. 6. 351bid., sir. 254.

36 "Sun-Times., citiran u New York Times, .The Week in Re-

view", 27. 6. 1971.

37 The P.elltagoll Papers, na nay. mestu, str. 254.

38 lbid., str. 98.

87

analizi tajne sluzbe iz 1964, .najvazni]! izvori komunisticke snage leze u sarnom Juznom Vijetnamu" .39 Dru-

gi~ ~~£~~(l: ()Sll()Y!1(l £i,~j_~!!!~~ ~~.. j_~ ~ !l:!~n.()1l1 Vijetnamu vladao gradanski rat nije bila nepoznata u

krugovima koji su donosili odluke, Nije li senator Mensfild vee godine 1962. upozorio Kenedija da bi slanje daljeg vojnog pojacanja u Juzni Vijetnam znacilo .da bi Arnerikanci igrali odlucujucu ulogu u jednom gradanskorn ratu ... , sto bi skodilo americkom prestizuu Aziji a, povrh toga, Juznovijetnamcima ne bi pomoglo da sta-

",:>40 '

nu nasopst"enenoge~.~~ ,

Uprkos tome, bombaski napadi na Severni Vijetnam delimicno su poceli stoga sto je teorija glasila .da bise revolucija mogla prekinuti presecanjem inostranih izvora PQ019¢ii snabdevanja" . Navodno je trebaloda bombaskl napadi .slome volju" Severnog Vijetnama, da podrze ustanike na Jugu, iako su onikoji su bili pozvani da donesu odluku (u ovorn slucaju Maknoton) dovoljno znali 0 domacem poreklu ustanka da bi sumnjali da ce se Vijetkong povinovati .popustlilvom" Severnorn vijetnamu41, dok Generalstab uopste nije verovao .da bi te mere imale odlucujuci utica]" na volju Hanoja za borbu.42 Prema jednom Maknamarinom izvestaju, clanovi Saveta za nacionalnu bezbednost su se 1965. saglasili da Severni Vijetnam .verovatno ne bi iziSao... i da bi u svakom slucaju pre odustao zbog zatajivanja Vijetkonga na Jugu nego usled stete od bombi na Severu" .43

39 Ibid., str, 242.

.4!' Ellsberg, ,.TheQuagmrreMythand the Stalemate Machine",

na nay. mestu, str.247. ,

',,41 The'Pelllagoll Papers, na nay. mestu, str. 433. 42 Ibid .• str. 240 f. '"

43 Ibid" str, 407.

88

Najzad, postojali su [os - sarno drugorazredni u odnosu na teoriju domina - grandiozni strateski projekti koji pociva]u na pretpostavci jedne jedinstveno vodene komunisticke svetske zavere i-pored hipoteze o kineskoj teznji ka ekspanziji - egzistencije jednog kinesko-sovjetskog bloka. Predstavu da se Kina mora .zauzdati" odbacio je 1971. sam predsednik Nikson; ali je vee pre vise ad cetirl godine Maknamara pisao: .Ukollko su nase prvobitno mesanje i nase sadasnle akcije u Vijetnamu motivisani saznanjem nuznosti da se kineskoj ekspanziji u Aziji postavi granica, nas je cilj vee postignut ." 44 Pri tom je on sarno dve godine ranije izjavio da cHj Sjedinjenih Drzava u Juznom Vijetnamu "nije bio 'da pomognu jed nom prijatelju', vee. da zauzdaju Kinu". 45

Kritlcari rata so. od pocetka javno zigosali sve te teorije, jer su ocigledno bile u sukobu sa poznatim cinjenicama: nepostojanje kinesko-sovjetskog bioka bilo je poznato svakome ko je upoznat sa istorijom Kineske revolucije i Staljinovim odlucnim otporom prema njoj; ili cepanje komunistickog pokreta koje je nastupilo od kraja Drugog svetskog rata. Neki krlticari otisl! su jos dalje i postavili sopstvenu teoriju: kao najjaca sila koja jeproizisla iz Drugog svetskog rata. Amerikase upustiIa u konsekventnu Imperiialisticku politiku ciji je krajnji cilj vladavina svetom. Prednost te teorije bila je u tome 5tO je mogla da objasni nepostojanjebilo kakvog nacionaInog interesa u citavom tom pothvatu -" obeIezje imperijalistickih ciljeva, dakako, vazda je bilo to sto ih nacionalni interesi i teritorijalne granice niti odreduju niti ogranicavaju, Razume se, ta teorija teskoda je rnogla da objasni cinjenicu da je Amerika Iudoinsistirala

44 Ibid., str. 583. 45 Ibid., str. 342.

89

na tome .da svoja sredstva na pogresnom mestu izruci u slivnikff (kako je to izrazio DzordZ Bol; zamenik ministraspoljnih poslova u Dzonsonov_oj vladi blQ j~ jedini savetnik koji se odvazlo da .Rrekrsi tabu i da vee 1965. preporuci hitnopovlacenje). 6

Ovde, ocigledno, nije bila rec 0 tome .da se ogranicenim sredstvima postignu ekstremni ciljevi" .47 Moze Ii se nazvati ekstremnim kada jedna "supersi1a" hoce da drugu malu zemlju pridoda laneu drzava zavisnih od nje ill daP_Q~~gi .malu zaostalu naciju"? Ovde su, naprotiv, bila upotrebljena ekstremna sredstva kako bi se u jed .. nom strateski i politicki sporednom podrucju postigli neznatni eiIjevi. Upravo je taj utisak nastrane besciljnosti konacno doveo naciju, kako je 1967. pisao Maknoton, do "siroko rasprostranjenog i cvrstog uverenja da je 'establisment' izgubio razum. Malo-pomal0 se misli da smo pokusali da dalekim narodima, koje ne mozemo da shvatimo. utisnemo neki imidz SAD-a ... i da smo u

. . . 'xI' d d 1 k ,,48

to] stvari otis 1 apsur no a e o.

U svakom slucaju, Bentamovo izdanje Papira Pentagona ne sadrzi nista sto bi moglo da podupre teoriju jedne grandiozne imperija1istieke strategije. Sarno se dva puta pominje znacaj kopnenih, pomorskih i vazdusnih uporistakoja sutoliko odlucna'zaneku imperija-«. Iisticku strategiju: jednom ga pominje GeneralStab s ukazivanjem na to da bi se .nase snage za ogranicene ratove osetno smanjile" ako bi sa "gubitkom jugoistoenoazijskog kopna" usledio gUbitak "kopnenih, PQ:: morskih i vazdusnih uporista" .49 A drugi put u Maknamarlnom izvestaju iz 1964, gde se izricito kaze:

46 Ibid., str. 414. 47 lbid., str. 584. <IS Ibid., str. 534. 4~ Ibid., str, 153,

90

_-~

_]

r

1

_,_.1

,,~uz~i. Vijetnam) nam nije potreban kao zapadno uporIS~ I~I k~W cla~ n~kog z~~adnog saveza" (moje podvlacen]e).. Jedine Jayne izjave americke vlade u ono vrem~ koje su stvarno kazivale istinu bile su ponovljene tvrd.~Je - one su, naravno, zvucale mnogo manje prihvatljivo ?ego d~ge, ?eistioite Public Relations-izjave

. da. ~I oe. tezlIl~o ~l za kakvim teritorijalnim uvecanjem III drugim opipljivim koristima.

. . Tin,te n~ treba reci da bi posle sloma starih kolonijalnih sl~a. bJla ne~ogucoa jedna uistinu americka svetska politika sa imperijalistickom primesom. Papiri Pent.agona, uopste .uzev bez ikakvih spektakularnih 00- ~OStl, raz?tknh .su jedan dogadaj (koliko znam, 0 njemu ]e uve~ bilo reci sarno u vidu glasina) za koji se cinl da dokazuje ~kve su znatne sanse postojale za jednu global~u politiku, a koje su potom ipak bile proigrane u korist negovania imidza i pslholoskog ratovanja. ShodS? te~eg:amu ]ed?og americ~og diplomate u Hanoju, Ho

1 .~m ~e 1945. 1 1946. napisao vise pisama Trumanu u kO]lm~ ]e ~olio Sjedinjene Driave .da podrze plan 0 nezavlsno~~l Ana~~ po primeru Filipina i preduzima korake kOJI su nuznr ~ odrzanje svetskog mira; ovaj biva ug:oz:n ~ncusklm nastojanjima da ponovo osvoje Indokmu , (mo~e podvlacenje).51 Istina, slicna pisma bi- 1~ s~ up.uce?~ I drugi"!~ zemljama - Kini, Rusiji i Velikoj Bf1~nl]l - no nijedna od njih nije bas tada mogla da ~o~n. trazenu zastitu koja bi pomogJa da Indokina ~~bl]~ 1St! pol~,\Utonoman poloza] kao i druge drzave stite?lce ~~en.ke. Drugi, isto tako palnje vredan dogada], koji je, izgleda, u svoje vreme pomenuo V. V' gto~ ~OSI, ?io)e .. sadrzan u dokumetima .Special Ca;::~ Senes kOje]e avgusta 1969. objavilo Ministarstvo

j() Ibid.,str. 278. 51 Jbid.,str. 26.

91

spo1jnih poslova, ali koji je siro] publici ~osta~ p.o~nat tek zahvaljujuci izvestajima TerensaSm~tau N.J~~Qrlr. tajmsu. Mao i GuEnlaj, tako,seispostavlja,obratlhsu se januara 1945. Ruzveltu .s pokusajeIIJ da. uspostave odnose sa Sjedinjenim Drzavama kako bi se tzbegla ~otalna zavisnost od Sovjetskog Saveza" (moje podvlacenje). Izgleda da Ho 8i Min nikada nije .~obio .od~ovor, a vesti 0 kineskom koraku bile s~, suzbijene, J:~ Je ~n! kako primecuje profesor Alen Vajting, pr0t1~ree1? 5'i11e1 monolitnog, iz Moskve usmeravanog komunizma ' '""'"'~Doau~e,-"jjiidru -'"lidr su'slg-urno p()znav~li Cinje-. nicne izvestaje tajnih sluzbi, koje su, takoreci, dan za danom morali da brisu iz svoje svesti. Pa ipak, s~~ram potpunQmogucnifil da.~u~m ti r~~iji dokumenti bill nepoznati,dokumenti kOJI bi sve njihove pretpostavke po:kazali kao neistinit~ pre no sto su mogle prerast; u naduvane teorije i zemlju ruinirati. U tom pravcuuka;' zuju izvesne cudnovate pratece o~oln,~sti ~ri1i~om n~u?bieajenog i neoeeklvanos objavljivanja tl~. taJll!h dokumenata. Zapaniujuce je 8tO se na tOJ StudlJ,l mogio raditi godinama, dok se u Beloj' kuci, u MinI~tarst~ spoljnih poslo~a i ~i~is.ta:st~y odbra?e. t~ . uop_ste mje primalo k znanju. All Je_J?S vise zapanJuJu~ to st? BeJ,a kuea i Ministarstvo spoljnih poslova, posto Je studija bila zavrsena i rasirena posvuda u vladinoj birokratiji, ni: su . bili u staniu da utvrde barem. to gde . se ~alazl cetrdeset sedam tomova. To dokazuje da OnI kojih se sadrzaj.studijenajvise ticao ovunikadanisu makar pogledali.

52 The New York TImes 29, 6. 1971. G. Smit-citira iskaz prof.

Vajtinga pred SpoljnopoIititkun odborom 0 dokume,ntu koj~ je stampan u ForeigllReiatiotls ofthe United States: Dlpw~n~tic papers 1945, Vol. VII: The Far East. China (Government Printing Office, 1969), na str. 209,

92

To baca nesto svetlosti na opasnosti prekomernog drzanja u tajnosti: ne sarno da se narodu i njegovim izabranim predstavnicima brani pristup onome sto moraju da znaju da bi stvorili mis1jenje i doneli odluke; i sami delatnkt,koJi dobijaju pristup svemu kako bi mogli da se informisu 0 svim sustinskim cinjenicama, ostaju zbunjeni u blazenom neznanju. Ovo, medutim, ne, recimo. stoga sto bi ih neka nevidljiva ruka namerno zavodila na pogresan put, nego zato stosvoj rad obavljaju u okolnostima i sa misaonim navikama kod kojih nemaju ni vremena ni zelje da se dadu u potragu za odnosnim cinjenicama u brdima dokumenata, od kojih 99,5 procenata uopste nije trebalo proglasiti za tajne i koji su najvecim delom prakticno bezvredni. Cak ni danas, kada je stampa izvestan dec tih tajnih dokumenata ucinila dostupnim javnosti a clanovi Kongresa dobili cltavu studiju, stvarl ne izgJedaju tako kao da su oni kojima je ta informacija najpresnijepotrebna ovu uopste citali iii da bi to ikada ucinili. U svakom slucaju, pouzdano je da su, ne uzimajuCi u obzir same autore, "I judi koji su te dokumente citali u Tajmsu bili prvi koji su ih proucili" (Tom Vikerl3; to je ono 5tO cini podozrivom omiljenu predstavu da je vladi, barem u spoijnojpolitici,potrebna arcana imperii da bi ostala sposobna za valjano funkcionisanje.

Ako su drzavne tajne toliko zamutile glave samih aktera da oni iza svojih manevaraobmanjivanja i svojih lui vise ne prepoznaju istinu iii daje se ne secaju, onda ce citava namera obmanjivanja, rna ko1iko bile dobre njene "maratonske informativne kampanje" (Rask)i rna koliko rafinisani bili njihovi metodi reklamiranja, propasti iii izazvati supr0tn0st. tj. ljude ce zbuniti a da ih nece \lvediL Ono stoJe nezgodno u laganju i obmanji-

j3 The New York Times, 8. 7. 1971.

93

vanju jeste, naime, to sto dejstvo sasvirn zavisi od toga da laZljivac i obmanjivac imaju jasnu predstavu 0 istini koju zele da prikriju. U tom smislu je istina, cak i ako

se ne nrobiJ'e u javnost be 1 '.>: ad ih .. .

... t<~ ... .. ... ., ... zus ovno.ja ... a ~. svmneistma.

U slucaju Vijetnamskog rata, pored neistinai zabun~, imarno posla. sa odista zapanjujuCirn i sasvim pestemm .n:p~znavanJem vazne istorijske pozadine: pravi ak~n C!~l. se. da ne sa~o da nista ne znaju 0 dobro poznanm cmJemc~ma Kineske revolucije i 0 decenijama star~m suk?bu izmedu Moskve i Pekinga koji joj je prethodio. .Niko na vrhu nije znao iIi smatrao vaznim da su se Vijetnamci odprebezrnalo 2000 godina borili protiv stranih osvajaca"S4 i da se predstava 0 .malo] zaostaloj nacip" .n~za~imljivoj za 11 civilizovane 11 nacije - nafal?st, 1 ~lt~c~n rata cesto imaju takvo miSljenje

- nalazi u vapijucoj protivrecnosti sa vrlo starom i vi-

sokom kulturom tog podrucja. Vijetnamu ne nedostaje k~Itur~, .vee .s~ateftski znaca] (u Indokini .nema presudmh vojnih ciljeva , kako je 1954. utvrdila jedna zabeJeska GeneralStaba)~5, nedostaju mu zemljiSte pogodno za mod erne rnehamzovane trupe i ispJativi ciljevi za va~duh.oplovstv~: Uzrok katastrofalnog poraza politike i vojne mtervencije Amerike zaista nije bila .mocvara" ("m~tod 'sarno jos jednog koraka' - pri cemu svaki novl~orak sv~gda obecava uspeh koji je prethodni posle~nJl ~~rak IstO" tako obe~avao, ali ~a na neobjasnjiv nacm mje donee , kako pise Artur Slezindzer mladi koga citita~anijel EJs?er~ pri cemu tu predstavu ~ pravom odbija kao "mit") g; uzrok je,naprotiv,bilQ

54 Stavins, Barnet, Raskin, Washington Plans all Aggressive War, na nav. mestu, .str, 246.

55

56 The Pentagon Papers, na nay. mestustr. 2.

Bllsberg, "The Quagmire Myth and the Stalemate Machine"

na nay. mestu, str, 219.·. •

94

tvrdoglavo ostajanje pri namernom nepostovanju svih istorijskih, politickih i goegrafskih Cinjenica vise od dvadeset pet godina.

IV

Ako je slika mocvare mit; ako ne mogu da se otkriju ni grandiozni strateski projekti imperijalisticke vrste niti volja za svetsku vladavinu, da se i ne pominje interes za teritorijalno uvecanje, pohlepa za profitorn iii cak briga za nacionalnu bezbednost; ako, osim toga, citalac ne pokazuje sklonost da se zadovolji tako opstim pojmovima kao sto je .grcka tragedija" (Maks Frenkel i Lesli H. Gelb) ili legendama 0 udarcima kamom u leda, tako dragim porazenim ratnim huskacima: onda - pre kao lai. per se i zavodenje na pogresan put - pitanje koje Je nedavno postavio Elsberg: .Kako su samo mogli?" 7, postaje osnovni problem te oeajne price. Konacno, i te kako je istina da su Sjedinjene Drzave na kraju Drugog svetskog rata bile najbogatija zemlja i dominantna sila, dok je danas, sarno cetvrt veka kasnije, slika g. Niksona 0 .jadnom, bespomocnom dzinu" neprijatno tacan opis .najmocniie zemlje na Zemaljskoj kugli".

Nesposobna da pri oruianoj nadmoci od 1000 : 158 za sest godina otvorenog ratovanja pobedi jednu malu naciju; nesposobna, takode, da izide na kraj sa problernima u sopstvenoj zemlji i da zaustavi brzo propadanje dt-elikih gradova; dospevsi do tacke na kojoj, zbog be-

smisJenog rasipanja, nastupivsa inflacija i obezvrediva-

!t1 Ibid.,str. 235.

58 Stavins, Barnet Rasdn, WashillgtOIl Plans an Aggressive War, na nay. mestu, str, 248.

95

nje monete ugroZavaju njenu poziciju. na svetsk?m trzistu bas kao i zivotni standard ked kuee - Amerika se izlaze opasnosti da izgubi mnogo vise nego sto y~ ~arno pr~!e~iJa 1lil Y9genje sveta, C,ti\ j ~k~se.antlelplra sud buducih istoricara, koji ce taj razvoj videti mozda u okviru istorije dvadesetog veka, tokom kojeg su ~a~ije pobedene u dva svetska rata uspele da sapobednicima ostanu uspesne u konkurentskoj borbi (poglavi~o stoga sto su ih pobednici bili primora1i da tokom relativno dugog vremena odustanu od nepojmljivo ras~ros~~g naorutavanja i vojnih izdataka) - I tada ce bitl t~.5ko zadovo1jitise tomfantastienoskupo~ demon~tra~ljom nemoci inherentne dzinu - mada taj neocekivani povratak Davidove pobede nad Golijatom u tako velikoj meri lma u sebi neeega radosnog.

Kao prvi odgovor na pitanje .Kako su samo mogli?" nekome ce, verovatno, pasti na pamet p()zrt~ta veza izmedu obmane i samoobmane. U sukobu izmedu uvek preterano op~imisti~kih javnih izj~~~a ~ su~o~nih. i nesrecama bremenitih, ali stvarnosti blizih izvestaja tajnih sluzbi, jayne izjave su verovatno morale dobiti prednost jednostavno =. sto . su . bile jav~e: V~liku prednost koju javno obznanjene I pnhvace?e IZJav~ !maju prema svemu onome 510 poje~inae ~o~jno zn~ III veruje da zna kao istinu, zgodno ilustruje j~dna .an~gdota iz srednjeg veka: neka straza na duznosti, ~oJa ~e s~~ novnike grada trebalo da opomene na neprliatelja koji se pribllzava, iz sale dade Iaznu uzbu~u I zanm saI?a kao poslednja pozuri na zidine kako bi grad odb~amla od neprijatelja koje je izmisli1a. To predocava zakljucak da, sto neko uspesnije late i sto vise ljudi uven, to ull.a viseizgledada nakraju poverujeusv6je sopstvene lazi,

Pri citanju Papira Pentagona nailazimo na one koji su ucinili svesto su mogli da bi Ijude uverili, t]. da bi

96

_j_ 1 1 1 1

1

___ ..J

1

1 f

1

1

I

ih izmanipulisali; medutim, posto su to pokusali u jednoj slobodnoj zemlji, gde su informacije svake vrste stajale na raspolaganju, nikada nisu imali stvarnog uspeha. ZahvaljujuCi svom relativno visokom rangu i svom polozaju uvladi, oni su·_ uprkos privilegovanom poznavanju .drzavnih tajni" - bili protiv cinjenicnih izvestaja starnpe koji su manje ili vise odgovaraJi istini, bolje .zasticeni" od onih koje su pokusali da uvere i koje su po svoj prilici zamisljali kao puku .publiku", kao Niksonovu .cut1jivu vecinu" koja prihvata rna sta joj reziseri ponudili. To sto Papiri Pentagon a jedva da su otkrili neku spektakularnu novost, objasnjava koliko lazljivcima nije poslo za rukom da sebi pribave uverene citaoce kojima bi s~ potom i sami mogIi prikljucit].

Ipak, ne moze se sumnjati u proces koji je EIsberg nazvao .unutrasnjim samoohmanjivanjem" , ali stvari izgledaju kao da je normalan proces samoobmanjivanja tekao obrnuto; nije bilo tako sto je pocelo obmanom a zavrsilo se samoobmanjivanjem. Obmaniivaci su poceli samoobmanjivanjem. Svakako zahvaljujuci svojoj visekoj poziciji i svom cudnovatom samopouzdanju, oni su u svoj nadmocan uspeh - ne na boinom polju, vee na polju Public Relations-a - bili tako uvereni i tako sigurni u tacnost svojih psiholoskih teorija omogucnosti manipulisanja 1judima da nikada nisu surnnja1i u svo]u sopstvenu verodostojnost, smatrajuci svoju pobedu u borbi za narodno mnenje unapred datom. A posto su ionako ziveli u svetu koji einjenice nisu uznemiravale, nije im bilo tesko da Cinjenici sto se njihova publika nije htela dati uveriti ne poklone poverenje kao ni drugim cinjenicama.

Interni svet vlade, sa svojorn birokratijom, na jednoj, i svojim drustvenim zivotom, na drugoj strani, cinio je samoobmanjivanje relativno jednostavnim. Ni-

97

~ ..

j

jedna naucnicka kula od slonovace nije bi1~ pogod~ijal za potpuno ignorisanje cinjenica od raznih " fabrika I misljenja" za resavaoce problema i ugleda. Bele k~c~z"'"'-:"'l p(ed~sedlli_l~()ye say~tn.!~~: !! !"?j l.l~l1!~~~~~'. u ~?J~~ .~~~'. J manje strahovalo od poraza nego od njegovog pnzna- I

nja, kuvana su varljiva objasnjenja 0 teskim uda~cima za vreme ofanzive Tet i 0 invaziji u Kambodzi, Pri tom

je odlucujuce to sto je u tim internim krugovima, ali. inace, nigde drugde, stvarnost u Vijetnamu odvec lako mogia biti prikrivena cistim pitanjima prestiza, kao sto

je briga da se izbegne .da se bude prvi americki~red~

sednik kojigubi jedan-rat", i;naravno. stalnom bojazni. j

od sledecih izbora. l~

Ako se, pak, pomisli na resavaoce problema, za r~- ,

zliku od eksperata za Public Relations, onda .unutrasnje ;

samoobman1ivanie,,59 .. nije nikakav zadovoljavajuciod- "; govor na pitanj~: "Kako su samo mog1i?" samoOb~~-. :,l.·

njivanje uvek jos pretpostavlja razlikovanje izmed~ ISti: 1

ne i neistine, izmedu cinjenica i izmisljotina, a time 1 I

sukob izmedu stvarnosti i obmanutog obmanjivaca, do kojeg, medutim, uopste vise ne dolazi u o~estvar~.nom

svetu. Vasington sa svojom dzinovskom birokratijom, bas kao i razne .fabrike misljenja" u zemlji koje rade po nalogu te birokratije, pruzaju resavaocima problem~, takoreci, prirodan zavicaj u kojem oni nikada oe~~u potrebu da dodu u sukob sa stvarnoscu. Na podrucju politike, gde su prikrivanje i svesna obmana svagda igrali veliku ulogu, .~amoobrnanjiv~nje je opasnos.t par exc:ellence.;covekl;oJI upada U svoje sops~vene lazi, ~~'".,. bi svaki kontakt ne samo sasopstvenom publikorn nego i sa stvarnim svetorn koji ce rnu se osvetiti, posto on iz niega, dabogme, moze.i.da izide.samo u mislima.

59 Ellsberg, n The Quagmire Myth and the Stalemate M achine" ,

na nav. mestu, str. 263. . ....

98

Medutim. resavaoci problema su zivel! u prividno stvarno~ sve~u; za njih su ~injenice koje su im pruzale tajne ~]uzbe. ?Ile nestvarne, 1 trebalo je sarno da se pridrzavaJU SVOJl~ postupak~~ dakle, razlicitih metoda kojima se ono sto ]e supstancIJaino stvarno pretvara u kvantitete i brojeve, kOji?Ia ~.e mo~u proracunati rezultatl koji potom na neobjasnjiv nacm probleme ipak nisu resavali: racunanjem su se oni, dakako, potpuno bavili u sva~ =. slucaju previSe se bavili da bi stvarno P;irnili na znanje one sto su im pruzale cinjenice. Razlog sto je to mogl~ ~a .funkcio~iSe tolike godine bio je upravo taj sto su "cIlJevl za kojima su isle Sjedinjene DrZave skoro ~s~ljUC!V~ ?ili.pSiholo~ki,,60. dakle, takode nista sto je istinski cnuemcno, vee stanja svesti koja se tesko dadu utvrditi.

A~? .se citaju rnemorandumi, alternativni predlozi, s~e:llanJl 1 kako se kod planiranih akcija potencijalni rizlc~lrocentualno uporeduju sa potencijalnim rezultatirna , pon~kad s~ ima utisak da je jugoistoenu Aziju napao neki komp]uter a ne ljudi koji donose odluke. Resavaoci problema nisu rasudivnii, oni su racunali: njihovoj samosvesti nije bila potrebna cak ni samoob~ mana da bi ~odne]a to1iko mnogo pogresnih sudova, jer se ona oslanjala na matematicku, cisto racionalnu istinu. Sarno 5tO ta n Istina n nije imala ni najmanje veze sa stvarnim IIproblemima". Kada se, npr., proracuna da je kao . rezultat nekog odredenog PRjhvata -opsti rat pre ~nJe . verova~n nego verovatan" ,onda iz toga ne sledi da imamo izbora, cak i kada bi odnos bio 80 prema 20; to zavisi od neizmernosii i neproracunljivosli rizi-

so Stavlns, Barnet, Raskin, Washillgton Plans all Agggressive War, na nay. mestu, str, 209.

61 The Pentagon Papers, na nay. mestu, str. 576. 62 Jbld., sti.575.· ." .

99

ka. Isto vazi kada se izgled za refo.rmu sajg~nske ;,lade prema ,,15ansi da zavr15imo isto kao 1 Francuzl 1?54 . odnosi kao 70prema 30.63 Ti izgledi mnogo ??eca.;raJuza nekog;Tgraca:~a:1irie- za drtavnika,. a cak bi 1 igrac treba- 10 da uzrne u obzir sta bi za njega u svakodnevnom ztvotu stvarno znacic dobitak ili gubitak. Gubitak maze znaciti potpuno ruiniranje a dobita~ ne vise ad ~?brodoslog, ali nebitnog poboljs~nja nJego~o~y finanslJskog stanja. Sarno aka za igraca mje na k?3kl nIst_a real~? - aka nesto vise Hi manje novca ne uuce na. njegov ~.lvOtni standard .- moi~ se ()n, mirno upustiti U 19:~nJu sa proeentima. Dna sto j~ u ratovanjuu J ~tnom . V IJetnamu bilo rdavo jeste sto m drzavnici m resavaoci problema nikada nisu pomisljali na takvu - od same stvarnostl

pruz.enu - kontrolu. . . ..

Nairne i te kako je tsnna da americka politika nIJ.e

isla hi za kakvim stvarnim - dobrim Hi rdavim - Cl~ ljevima koji bl te pseudomatemati¢ke lgrarlje yI?ogl~ ograniCiti i kontrolisati: "U. Vijet~amu se. ~lJe tez~~o III

za teritorijalnim ni za pnvrednIm. doblel~a. Cltava svrha ogromnog i skupog angazovanja sastolala se u to-

. ,,64 M d ti

me da se stvori odredeno duhavno stanje. e u im,

razlog s19 su bila angazovana an.ako ~eu~~.ren~ skupa sredstva. onaka mnogo ljudskih ZIVOta 1 mtllJ~~~l dolara za paliticki beznacajne ciljev.e, ne sme. se trazltl samo ~nesrecnom izobilju onih godma, nego 1 U ne~~asobnostl Amerike da pojmi da i veliko bagatstvanue neog:a- niceno i da nema neogranicene sile. Iza vazda ponavlJa.-

-- .. ". , ¥ .'. '1' Z 1"'" vrebao J'e apasan mit..

ne fraze 0 "naJJacoJ S11 na em Jl . .---

a svemoci- Kao sto je Ajzenhauer bio paslednjl pred-

sedIlik kaji je znao da "mara da trazi punamoc Kongre-

63 Ibid., str- 98. . ". ,. ,

64Stllviris, Barnet, Raskin. Washington Plans aft Aggre.wll~x,

War, na nay mestu, str, 209.

100

!

j

_ 1

1

1

I

j

__ 1

1 .1

s~ da bi americk~ trupe angazovao u Indokini It, taka je i njegova vlada bila poslednja koja je bila svesna da nbi a~g~~va~je v_iSe nego simbolicnih oruzanih snaga SJe~mJemh Drzava na onom podrue]u bilo opasno rasipan~e .ogranicenih americkih mogucnosti" (moje podvlacenJe).65 Uprkos svirn kasnijim proraeunima .trosk?va, re~?ltata i rizika" odredenih akcija, racundzijama nl~ada ~lJe palo. na urn da maze postojati apsolutna, nepSlhal?ska gran.lca sredstava koja stoje na raspolagan]u. "Gramca" s kojom su oni racunali bilo je narodno rasp~laze~je: _~oli~a visoki smeju da budu americki gubicl u l~~dsklm z~votlrna? Odgovor: po mogucstvu ne mnogo veci ad gubitaka u saobracajnim nesrecama. Medutim nikada im, pa svoj prilici, nije dosla pomisao da cak i za ~meriku postoje granice rasipanja sredstava ako zemlja ne treba da bankrotira.

.Taj srnrtonosni amalgam .arogancije moci", kako ga Je ~azvaa s.e~atar Fulbrajt (to ne znaci teznju ka svetskoj vladavini, vee zahtev da se sme nastupati kao da se ova vee ima, a da se ipak ne raspolaze sredstvima da se ~a spr?vede), sa cisto intelektualnom aragancijom pro~eslO~lmh resava:aca problema i njihovim potpuno lracionalnim poverenjem u proracunliivost stvarnosti odredi~~a je spolj~opoliticke odluke zemlje od pocetk~ eska~acIJe u godini 1964. Ta. medutim, ne treba da znacly ?a n su res~vaoci. problema, sa svojim strogo "naucmm metodima prilaza stvarnosti i njenog abestvarivanja, bili pravi zacetnici te samorazorne politike.

Pretece resavalaca problema, koji su izgubili razum zato sto su vise verovali u moe racunanja svojih mozgova nego u moe sudenja i sposobnost da sticu iskustva i iz njih uce, bili su ideolozi iz dobahladnog rata. Antikomunizam kaoposleratna obuhvatna ideologija .-.... ne

65

The Pentagon Papers, na nav .. mestu e . str. 5 ..

101

staro, cesto predrasudama odrede.no nepr.ija~eljstvo Amerike prema socijaIizmu i komuOIzmu,koJe Jed~adesetih godina bilo takosm!'~nQ i pQ_1:l Ruz;y~lt?m J()s uvek cinilo jedan od glavnih oslo~a~~ Republ~kanske stranke - izvorno potice od n~kadasnJlh komunista kojima je bila potrebna ?eka ~ov~ ideologija koj~m su t~k lstorije mogli da objasne I sigumo predskazu. Ta Je ideologija bila u osnovi svih .teorija" u Vasingtonu po okoncanju Drugog svetskog rata. Vee sam p~m~?u.la ~ kojoj meri su cisto nepoznavanje svil1od~osmhcl.nJe~l~ ell. ipotpu:nonepostovanje svthposleratnib razvoja ~lh karakteristicni za razmiSljanja u vasingtonu. Tu msu imali potrebe ni za informacijama niti za faktima: tu su imali jednu "teoriju" I a on~ sto njoj nije oogovaralo. t~

suporicaliiliigllorisalL ,...

Metodi starije generacije - dakle, Raskovill1et?~i nasuprot Maknamarinim - bili su manje komplikovam, rakoreci manje inteligentni od metoda resavalaca problema, no ipak su nista manje delotvorno stitili od .stva~no: sti i podjednako ruinirali sposobnost rasudlv~~J~. I ucenja. Stariji su bili ponosni na to =. su ucili I.Z proslosti: iz Sta1jinove vladavine nad svim ko:num- stickim partijama - otuda predstava ° "mono~ltnom komunizrIlu'i. a iz okolnosti daje Hitler p()sleMmhena zapoceo rat: zakljucili. su da je svaki pomirljiv gest "dmgi Minhen ". ani nisu bili u stanju da ~e· P?stave prema stvarnosti kao takvoj, jer su uvek imali pred ocima neku analogijukoja im je "pomagalall .. dast:~r" .. nost razumeju. Kada se Dzonson - tada j.os Ken~.d1Jev potpredsednik - vratio kuCi. sa jednog ... m~pekc~Jsko~ thrtbvahjil cpo Juznorn Vijetriamtfi-Cilo izv~~tIO d,aJ.e DIjem .azijski Cercil", moglo·sepretpostavltl ~a ce igra ,s analogijamapropasti usledcisteapsurdn~stl; .~ toruposto nije bio slucaj. Takode se ne moze reci da su

102

=:J , I

I

1 I

izrazito levi kriticari rata mislili u drukcijim pojmovirna. Ta ekstremna grupa imala je fatalnu sklonostda sve onosto joj se --cesto sasvinr s pravom _-_ 'rii]e dopadalo, opsuje kao .tasisticko" iIi "nacistitko" i da svaki pokolj nazove genocidom, sto u Vijetnamu ocigledno nije bilo tacno, peste se stanovnistvo, uprkos svim zrtvama, povecavalo. To je mogao da proizvede sarno jedan mentalitet koji je bio navikao da pokolje i druge ratne zlocine pre vida sve dok se nije radilo 0 genocidu.

Resavaoci problema su primetno bili slobodni od grehova ideologa; oni su verovali u metode, a ne u poglede na svet. Zbog toga im se i moglo poveriti da pruze .jednu zbirku dokumenata Pentagona 0 anga:06'6anju. A?Ierike." koja je bi,Ia"obuhyatna i 9bjektivna. Ali, iako nrsu verovali u tako opsteprihvacena politicka opravdanja kao sto je teorija domina, ipak su te teorije, s njihovim razlicitim metodima .obestvarivanja" , stvorile atmosferu u kojoj su se kretali i resavaoci problema sa svojim radom. Najzad, oni su, naravno, morali da uveravaju hladnoratovce, cije su glave, kako se zatim pokazalo, bile izvanredno pripremIjene za misaone igre koje su ani prvi imali da ponude.

Kako su hladnoratovci postupali kada su billostavljeni sebi samima, jasno se pokazuje na jednoj od "teorija" Volta Rostova, .vcdeceg Intelektualca" Dzonsonove vIade. Njegova .teorija" jebila jedan ad najvaznijih razloga za odluku da se bombarduje Severni Vijetnam; to se dogodilo suprotnosavetu .. Maknamarinih analiticara sistema u. Ministarstvu odbrane koji su u uno doba imali vis ok ~gIEXf'" T~2rija RQstova osiilIij~l1a se po svojprilici na jednu napomenuBernarda Fola, jednog od najostrijih posmatraca i najbolje informisanih

66 Ibid., str. XX i XVIII.

103

.~. '. H Si Min kriticara rata koju je izneo na razmlsljanje." 0 . .

b/;e podzakletvom mogao odret~ rata ~~Ju~uako .b~ sebombafdovala'rijegovanova. m~ust~lJska P?str0i: n'a,,67 (moje podvlacenje). To Je bila [edna hipote . ~

~rava mogutnost. koja se moral a . iIi po~vr~Itl. III ~povrei. Na nesrecu, ta primedba je ~obro .pnsta~~la ~~ Rostovljevu teoriju 0 gerilskom ra~ I. ~ko Je od je P._ stala "Cinjenica": predsednik ~o ~~ Mm ."treba .~a StlU industrijska postroienja; on nije VIse genlac ~~J_l ne~ nista da jZgUbj_".6~ 1'9 se, .~~t_~g~p_~~t~~Ilo. _ anal.IUC~~. j~;

I. kao kolosalan pogresan sud, Medutlm, J J

v ja ". ." stoga

pogresan sud It mogao postati "kolosalnlm sam? .

~t niko nije hteo da ga pravovreme?o korig.uJe., Jer,

v~o brzo sepok~10 d,a zemlja nije~~la dovo1)l1o m~~ .

... , ···1····· - . - _ .... -d' a' - "bl U [ednom ogramcenom ratu trp

strlJa lZovana. .., '1' k ,.

od vazdusnih napada; ujednoIIJ .: ra~ CI]LC1 J: OJI .s~

menjao tokom godina, ni~d~y mje bio untstenJeprotiv i

ika vee sto je karaktenstlcno, namera "d~ se ~~om ~jeg~va ;olja". Volja vlade u Hanolu, rne?lltlm, ll1J~ se dala Jednostavno "slomiti" -. sasvII? sveJ~n~ da ;~~~ iIi nisu Severnovijetnamci posedova.hono st? je, P

shvata- nju Rostova. bilo nuzno svojstvo ge~llaca.. .

Doduse, toj n~~~()~c:lbnostidase pravi razhka izmedu ociglednih hipoteza i cinjenica (tako dv~ :e ?e~,o)-

kazane teorije pod rukom pretvaraju u "Cl?Jemc~ .. ~ ,

nesposobnosti koja uzima maha pre sve~a.u ?S~hOIog1J~ 1. ,.

sociologiji, sasvim nedostaje tako fa~:m~r~juca ?leto .= ;

. . . k . k . .. t de teoretlcan-lgaral-analL.,~.",.-

ska strogost 0 0 OJe se ru . . _ - . . "1

ticari sistema; ali je koren ipak 1St! '-. - ??e prOlstl<;~ ~. :

_Q£~!F!~J~. __ ~~~,~~V.~~ nesposobnostl III nepostoJece

. DI Stavins, Barnet, Raskin, Washington rianson Aggressive

War, na nav. mestu, str. 212. .' .

68 The Pentagon papers, na nay. mestu, str. 241.

@ Ibid., sir. 469.

104

1 1

1

<_~ __ l

1 1

I

spremnosti da se stvarnost ispituje, da se lz nje uCi i da se tako dolazi do relativno razloznihi relativno tacnih iskustvenih sudova.

Time dolazimo do jezgra stvari i mozerno da, bar.em delimlce, damo odgovor na pitanje: kako se ta politika mogla ne sarno zapoceti nego i slediti do gorkog i apsurdnog kraja? .Obestvarivanje" i resavalastvo problema bili su pozeljni jer je nepostovanje stvarnosti bilo inherentno toj politici i njenim ciljevima. Sta je trebalo da oni znaju 0 Indokini kakva je zalsta bila, kada to nije bilo viSeod "testa" iii domlno-plocice, kada je to sluzilo kao sredstvo za .zauzdavanje Kine" iii. za demonstraciju postojanja najmocnije medu supersi1ama? Iii uzmimo bombardovanje Severnog Vijetnarna sa zadnjom miSlju da se ojaca moral u Juznom Vijetnamu70 a da se stvarno nije imala namera da se postigne jasna pobeda .i rat okonca. Kako se mogio blti zainteresovan za nesto tako realno kao sto je pobeda kada se rat nije nastavljao ni radi teritorijalnih dobitaka niti radi privrednih koristi, pogotovu ne da hi se pomoglo jednom prijatelju iIi da hi se ispunila obaveza, pa cak ni za realnost vlasti (nasuprot njenom pukom imidzu)?

Kada je bio dostignut taj stadijum igre, prvobitna premisa sadrzana u teoriji domina: w Uopste nije vazna zemlja", pretvorila se u: "l!.0pste nije vatan neprijateJj". I to usred rata! Posledica je hila da je: neprijatelj - siromasan, zlostavljan, patnicki -- postajao snaznijl, dok je "najmoenija zemlja" iz godine t1 godinupostajala slabija. Danas ima istoricara koji tvrde da je Truman dopustio da se na Hirosimu bad bomba kako bi Ruse oterao i:z: I~toCne E"rope (s poznatim rezultatoml), Ako je to tacno,sto je sasvimmogucno, ondaprvepocetke tog neuvatavanja stvarnih posledica jedne ra~nje. zato

. 70 Ibid., str, 312.

105

, ' 'T mozemo pratiti unatrag do

sto se nna neki dalekl CI~, ~, koii 'eokoncao po-

dbo· nosnog ratoog zlocma OJ J

onog su .... ... . ._

slednji svetski rat.

V

N poeetku ovog istrazivanja n~govestila sa~ d~

a. na koje sam lzabrala - 0 rna.

aspekti Papira Pentago . , idfa ideologizacija I

bmaoa negovanie 1m), .' ..

na, samo,o, .!'. :__ nit 05tO nisu jedineperspekttye u •.

"obestvanvan~e .~ t' i iz njih uciti. Tu je, npr.,

kojima se on~ mo~u.t e, 1 • tematski pothvat kritiekog .

cinjenica da Je tal s~,ao, I dSls od lavnih aktera u vladi; samoispitivan~a narucIO~n~n dk:pili i analize napisale,

da se,kakobl se doku ~.... ~...... ko'ih' e samo ne- ...

moglo pro~aci trideset s:!t IJ~t;ik~d koj~ j~ trebalo da kolika ~,p.n?o~ogla ~:de"7~ da se jedan od njih, kada ocene, imcira 1 spra. 1 di iie bio spreman da re-

I' a da niko u viaci 01) .

je posta 0 jasn .. i d ih makar procita, obratio javnOS~1

zultate upotrebi III a I , s~tampU' i da su se, naj-

.' da stvar procu[J U , , d

i OnloguclO .... . Iii odvazile da )e nom

zad, najugled~lJ~ nov~ne U ~ zero ~rhovne rajne" pribave

m~t~rijalu kOJI je O~SI.O. p~ca~a~om je Nil Sihen :ekao naJSlru moguenu paznju ~ P e da dokuci zasto Je sve da se odluka Roberta Ma ~ amakr f kao J' edna od naj-

k mozda moze po aza ) .

islo naopa 0 " . ih edam godioa u Peotago-

vainWh odlu~a za njegovi ~ edan prolazan trenutak,

nu". Qnale, 'I bare~d ~teJze:mlje u svetu;Sto sesa-' ponovo uspOS~Vl. a ugiec v . 10 dogoditi drugde da dogodi1o, uistmu bl se jedva m~~; ljudi koji su bili U svetu.l'ojePilQlGl()~ltlsl,l S~S,\,I.~ .. s' pravom bill upIeteni u jeda~ ~epravjdan /~t s~n~~m~li dlizni svojim kompromitovam. iznena a se I I

71 Ibid .• str. XVIII, 72 Jbid., str. IX.

106

precima i .postovanju" koje, u smislu Deklaracije 0 nezavisnosti, nova zemlja duguje shvatanjima covecanstva" ,

Tu je, dalje, cesto pominjana cinjenica koju treba brizljivo i podrobna istrazlvati: da su Papiri Pentagona otkrlli sarno malo vainih novosti koje citaocu dnevnih novina i nedeljnika nisu stajale na raspolaganju; da se, povrh toga, u nistoriji procesa americkog odlucivan]a u politlci prema Vijetnamu" - takoglasi sluzbeni naslov izvestaja - ne nalaze nikakvi argumenti za Hi protiv koji vee godinama nisu bili raspravljani u casopisima, na televiziji i u radio-emisijama. (Ne uzimajuci u obzir licna stanovista i njihove promene, skroz nepoznati bill su-samo pogledi tajnih sluzbi koji se potpuno razIikuju). To 5to je javnost godinama imala pristupa jed nom materijalu koji joj je vlada uzalud pokusavala da uskrati, jos snaznije dokazuje nepotkupljivost i moe stampe negoli nacin na koji je Njujork tajms potom pricu objavio. Sto se dugo pretpostavljalo, sada je pouzdano utvrdeno: sve dok je stampa sIobodna i nekorumpirana, ona ima da ispunjava neizmerno vazan zadatak i s pravom se mole nazvati cetvrtom javnom vlascu, Deugo je pitanje da li ce Prvi amandman na Ustav biti dovoJjan da zastlt] ow najsustastveniju politicku slobodu: pravo na nemanipulisanu cinjenienu informaci]u, bez koje citava sloboda misljenja postaje uzasna prevara,

Konacno, iz toga mogu nesto da nauce oni koji su, kao ja, verovali da se Amerika upustila u imperijalisticku polltiku, da je zaboravila svoj starl antikolonijalni stay i da mozda s uspehom ide ka tome da etab1ira Pax Americana koji je Kenedi osudio. Ma koliko bilo vredno to podozrenje koje bi se svakako moglo opravdati nasorn poIitikom u Latinskoj Americi, ako su neobjavljeni ratovi - agresivni mali ratovi u dalekim

107

zemljama - neophodna sredstva da se postignu imperijalisticki ciljevi,· onda ce Sjedinjene Drzave, manjeod sku-to svake druge velike sile, biti u stanju da uSPe~no vode lmperijalisticku politiku. Jer, iako je demoralizacija americkih trupa sada dostigla besprimerne razmere - prema Spiglu, samo je godine 1970. bilo 89 088 dezer.tera, .1.00 000 onih ko~ su o~bija~i vojnu sluzbu i d~setine hiljada narkomana 3 - ipak Je proces rastakanja u armiji poceo vee mnogo ranije; nJemu je prethodio s)icanr_<J.zyoj ~.~_ vreme rata u Koreji. 7

Potrebno je samo da io~eltrazg()vani sanekolici .. nom veterana ovoga rata koji se vracaju kuci - iii da procita trezven i informativan izvestaj Danijela Langa u Njujorkeruo razvoju jednog prilicnotipicnog slucaja·pa da shvati da hi hila potrebna odlucna promena americkog .naclonalnog karaktera" pre nego sto hi se ova zemlja s uspehom mogla upustiti u agresivnu pustolovnu politiku. Do istog zakljucka hi se, naravno, doslo i ako se pomisli na neobicno snaznu, visokokvalifikovanu i dobro organizovanu opoziciju -koja se stalno-liIlovii- ---, dokazivala. Severnovijetnamci, koji sutaj razvoj brizljivo posmatrali tokom godina, uvek su svoju nadu polagali u to, i cini se da je njihovo rasudivanje bilo tacno ..

Sve se to, bez sumnJe, moze ptorneniti, Jedno je, rnedutim, poslednjih mesecipostalo jasno: polovicni pokusaji vlade da zaobide ustavne garantije i zaplasi one koji su reseni da se ne dadu zaplasiti i koji bi radije iSIi u zatvor negoposmatrali kako se sve vise sasecaju.njihova prava i slobode - ti pokusaji nisu dovoljni;i ve,;,., _IgY<l_tno da niu doglednoj buducnosti nece biti dovoljni,

•• ,. '. """"<"c'-', ~;- •••• __ • ~'.C':""'."'.'"'',"''' _.

73 Der Spiegel, br. 3511971. _

14 Eugene Kinkead, '.Reporter at Large", u: The New Yorker,;" 26, 10. 1957.

108

.: :1

da se repubJi~a razori. Postoji razlog za to da se sa vet~ranom Danijelom La?gom - jednim od dva i po miho~~_-_-_ . nadamo .da ce nasa zemlja usled rata onovo ~t_~:~ ??lJu, ~~ranu svoga bica. Znam da se na t~me ne :o~~~~¥~htl , rekao je on, "aU mi nista drugo ne pada

Preveo s nemaekog Danilo N. Basta

75 -'

The New Yorker, 4. 9.1971

109

I

! 1

i

.

J

-I .. ··l

-I

Sadrzaj

Predgovor

Hana Arent: razumevanje politike Ivan Vejvoda

ISTINA I POLlTIKA

LAZ U POLITICr

I

I

-I

I

.. 5

. 19 .67