OSNOVNE NAPOMENE I UPUTSTVA ZA GAJENJE ŠAMPINJONA

1. Priprema gajilišta
Pre unošenja komposta u gajilište, prostor mora da bude očišćen i dezinfikovan.
Temperatura u gajilištu je podešena u zavisnosti od godišnjeg doba i spoljne temperature.
Ubacivanje komposta
Prilikom ređanja komposta na police, briketi treba malo da se rastresu jer se tokom
transporta kompost ispresovao. Posle utovara, gajilište treba očistiti i oprati. Nakon toga,
potrebno je otvoriti foliju sa gornje strane i omogućiti oslobađanje viška gasova. Ukoliko
je temperatura u kompostu visoka (>30 ºC, letnji period), potrebno je rashladiti gajilište.

napomena
Loša higijena i dezinfekcija gajilišta, stvara uslove za pojavu bolesti i štetočina koje
mogu stvoriti velike probleme u toku gajenja.
Higijena je osnovna i najbolja mera prevencije u zaštiti od svakojakih bolesti!
Potrebno je strogo voditi računa o higijeni u gajilištu!

2. Inkubacija – prorastanje micelije kroz kompost

U ovoj fazi gajenja najvažnija je temperatura u kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da
pređe 26-27 ºC, jer to dovodi do smanjenja rodnosti, kao i pojave određenih bolesti.
Ukoliko se obezbede optimalni uslovi u gajilištu, micelija će potpuno prorasti kroz
kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces može da bude i duži i da traje do 20 dana,
što zavisi od kvaliteta komposta kao i od postizanja uslova u gajilištu.

USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA

PARAMETAR VREDNOST ODSTUPANJE

temperatura prostora 18 – 21 ºC 19 – 23 ºC
temperatura komposta 22 – 27 ºC 23 – 28 ºC
vlažnost = 80% 80 – 85%
% CO2 0.7 – 2.0% 1.0 – 3.0%

napomena
Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost posle nekoliko
dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u gajilištu.
Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoči, treba prvo pokušati obaranje
temperature zalivanjem poda i zidova, uključivanjem sistema ventilacije, recirkulacije
unutrašnjeg vazduha i tek na kraju uključivanjem sistema hlađenja. Treba imati u vidu da
u ovom periodu nije poželjno ubacivanje svežeg vazduha, zbog održavanja koncentracije
CO2. Svaka nagla i velika promena temperature komposta u ovoj fazi će imati posledice
na krajnji rezultat, tj. na prinos.
3. Nanošenje pokrivke
Pokrivka se postavlja na površinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po briketu. Čitava
površina briketa mora da bude pokrivena pokrivkom, naročito ćoškovi. Pokrivka se ne
pritiska, već samo ravna po gornjoj površini komposta.

A) KAKO ODREDITI KADA TREBA POKRITI KOMPOST?

Prvo i osnovno, kompost stariji od 14 dana može biti pokriven (što su mnogi proizvođači
kod nas navikli), a da li je on zreo za pokrivanje i da li se treba držati tog roka možemo
utvrditi na nekoliko načina:
Najsigurniji parametar je temperatura. Naime, temperatura u prostoru i kompostu u
prvoj nedelji će biti slična, druge nedelje temperatura u kompostu počinje da raste i to
treba pratiti! Onog trenutka kada temperatura komposta dostigne maksimum i počne da
pada to je siguran znak da je kompost zreo za pokrivanje! (bez obzira da li je to
14.,15.,16.,... dan posle pokrivanja).
Potrebno je uzeti nekoliko slamki iz komposta i pogledati unutar njih da bi se ustanovilo
da li je micelijum prisutan. Ukoliko jeste, kompost je spreman za pokrivanje. Ukoliko
nije, bolje je pustiti jos 1-2 dana do pokrivanja (dati micelijumu još malo vremena da se
razvije).

B) KVALITET I ULOGA POKRIVKE

Kvalitetna pokrivka treba da zadovolji sledeće uslove:

• da dobro upija i zadržava vodu
• da ima dobru - rastresitu strukturu
• da je blizu neutralne pH vrednosti (7,5 – 7,8 pH)
• da je kvalitetno dezinfikovana i
• da ne sadrži izazivače bolesti

Uloga pokrivke je:

• da upija vodu i lagano je otpušta
• da pomaže „kačenju“ prorastanju micelijuma
• da omogući makro i mikro klimu za prorastanje micelijuma
• da bude zaštitni sloj komposta

C) KVAŠENJE – ZALIVANJE POKRIVKE

Pečurka sadrži oko 90% vode. Za svaki kg pečuraka potrebno nam je 2l vode (1l da se
nadoknadi isparavanje, a 1l za težinu samih pečurki). Kompost ne može da obezbedi
ovoliku količinu vode, pa pokrivka u tom smislu igra veoma važnu ulogu.
Kada govorimo o kvašenju, imamo na umu „dodirni sloj“, koji predstavlja spoj pokrivke
i komposta (sloj 5mm pokrivke i 5mm komposta). Ono što se dešava tamo sa
micelijumom i vodom je najbitnije u prvih par dana prorastanja pokrivke.
Ukoliko je ovaj sloj previše suv - imaćemo manju količinu pečuraka. Ukoliko je
„dodirni sloj“ previše vlažan - uništiće se veza između komposta (micelije) i pokrivke.
Ovo će imati pogubni efekat na količinu pečuraka.
Ukupna količina vode na pokrivci uvek zavisi od aktivnosti komposta.
• Aktivni kompost treba više vode - jače je isparavanje pa se zalivanjem
nadoknađuje gubitak vode.
• Manje aktivni kompost treba manje vode, isparavanje nije tako jako, stoga
moramo biti pažljivi sa zalivanjem.
Treba uvek imati na umu da se voda i micelija ne podnose najbolje!
Ukupnu količinu vode određuje rast i snaga micelijuma. Od pokrivanja do grabuljanja
može se dodati oko 2,5l po briketu, što zavisi od aktivnosti komposta i kvaliteta pokrivke
kao i mikro klimatskih uslova u gajilištu. Posle 3 do 4 dana u prorastanju pokrivke i
pažljivog zalivanja, može se primetiti micelijum koji prorasta pokrivku. Kada ovo
primetimo, možemo slobodno dodati vodu. Dodavanjem vode, micelijum se menja od
finog paučinastog u pahuljasti. Taj pahuljasti micelijum je ono što mi treba da
dobijemo.

PRAVILO

IZBEGAVAJTE PREVELIKO ZALIVANJE!

Ako se u celom tehnološkom postupku može postaviti pravilo onda je to vezano za

zalivanje. Prilikom zalivanja, količina vode ne bi trebala da pređe 2,5-3dl po briketu,
ako je potrebno, mnogo je bolje i sigurnije pokrivku zalivati 2-3 puta u toku dana sa
manjom količinom vode! Do ovog „pravila“ se došlo na osnovu iskustva, i skupo
plaćenih grešaka!

Posledice su manji prinosi, lošiji kvalitet roda, kao i pojava bolesti!

D) UPOTREBA ZAŠTITE KROZ ZALIVANJE

Prilikom prvog zalivanja potrebno je da se uradi i dezinfekcija briketa sa 2%

rastvorom formalina i to 2-2,5dl po briketu.
U drugom zalivanju koristi se preparat „Dimilin“ u koncentraciji 1gr po briketu, to je
dozvoljen kontaktan larvacid za suzbijanje larvi mušica u pokrivci.
Dan uoči grabuljanja briket se zaliva preparatom „Sporgon“ ili „Oktave“ i to u
koncentraciji od 0,8-1g po briketu. To su preparati širokog spektra i radikalni fungicidi za
suzbijanje Verticilium-a, Mycogene-a, Dactyliuma-a.
Naravno, mogu se koristiti i druga sredstva i preparati, ali ovo je naša preporuka!

E) GRABULJANJE – OKOPAVANJE POKRIVKE

6 do 10 dana od pokrivanja, kroz pokrivku prorastaju beličasti pramenovi micelije. Kada

proraste otprilike 2/3 pokrivke, pristupamo procesu grabuljanja.
Neki proizvođači puštaju da micelija skroz proraste pokrivku, što je stvar procene i
iskustva proizvođača.
Grabulja se tako što se čitav sloj pokrivke podigne sa komposta, izmrvi rukom i vrati u
prvobitan položaj. Pokrivka se nikada ne pritiska, niti sabija, niti rukom niti nekim
drugim predmetom.
F) FUNKCIJA GRABULJANJA

Izjednačiti pokrivku sa micelijumom, popraviti problematične zone, dati pokrivci konačni

izgled pre vezivanja. Loša strana grabuljanja je što ukoliko u pokrivci postoje izazivači
bolesti, postoji opasnost od širenja zaraze po celom gajilištu.

napomena
Vrlo je važno da se u ovoj fazi maksimalno smanje dotoci svežeg vazduha u gajilište!
Potrebno je obezbediti potrebnu vlagu i koncentraciju CO2 u gajilištu.
Od završetka grabuljanja pa do pojave prvih pupova oblika zrna graška, briketi se
više ne zalivaju!

4. Formiranje plodonosnih tela – fruktifikacija

Period obnavljanja micelije
3 do 4 dana posle grabuljanja, na površini briketa se pojavljuju bele mrve micelije, a
6 do 10 dana posle grabuljanja, gajilište izgleda kao da je na njega pao prvi sneg. To je
trenutak kada u gajilištu menjamo uslove i dajemo signal šampinjonima da je vreme za
njegovo plodonošenje.
Tada pravimo temperaturni šok, spuštamo temperaturu, uključujemo klimu (leti) i
ventilacijom ubacujemo svež vazduh, zalivamo vodom.
Ovaj period obnavljanja micelije normalno traje 2 do 3 dana. Micelijum će se pojaviti na
površini pokrivke ukoliko je temperatura preko 23 °C. Visok procenat CO2 takođe
stimuliše rast micelijuma. Kada se micelijum pojavi na površini, trebamo da odlučimo
kada da otpočnemo sa periodom hlađenja.

Hlađenje - temperaturni šok

Momenat kada se kreće sa hlađenjem je drugačiji za svakog uzgajivača, za svaki
kompost, za svaku pokrivku, za svaki soj micelijuma. Da bismo dali neku opštu
procenu: 60-70% površine pokrivke mora biti belo od proraslog micelijuma. Tek onda
možemo krenuti sa hlađenjem.

U periodu od 5 do 7 dana, spuštamo temperaturu komposta na 19 °C. U ovom periodu

trebamo da održimo visok nivo vlažnosti vazduha od 95% do 100%. Ovo stimuliše
micelijum da se zakači. CO2 se može smanjiti korišćenjem svežeg vazduha. U ovom
periodu svakih 4 do 5 sati treba proveravati temperaturu komposta i u odnosu na to
prilagođavati klimu u gajilištu.

U periodu hlađenja, nikako ne dodavati vodu na pokrivku. Micelijum će se povući i

hvatanje (ili kačenje) će biti veoma duboko i kao rezultat toga imaćemo pečurke sa puno
pokrivke na vrhu (prljave pečurke).

Plodonošenje
Posle 5 do 6 dana perioda hlađenja sledi period „fruktifikacije“ (period formiranja iglica)
i period prorastanja micelijuma. Ovaj period formiranja iglica karakteriše nizak protok
vazduha i visoke vlažnosti vazduha.
U tom periodu, ukoliko primetite relativno dovoljno iglica možete da počnete sa
povećavanjem ventilacije. Ovo će podstaći isparavanje. U isto vreme obara se vlaga što
takođe ima uticaj na isparavanje. Male iglice sada treba da izrastu kao pečurke.
Ukoliko se desi da iglice ne rastu, što se vidi posle 2 dana, može se pristupiti lakom
kvašenju (0,5dl po briketu) sa vodom i time će se stimulisati isparavanje. Ovaj postupak
možemo da ponovimo u periodu od dva dana 2 do 3 puta.
Kada pečurke počnu da rastu, uočava se mali porast u aktivnosti. U ovim danima
možemo dodati malu količinu vode na pečurke.

napomena
Voda se dodaje isključivo kada uočimo da iglice ne rastu. U suprotnom ne koristimo
dodatno kvašenje vodom.

Postoje različite tehnike da se stimuliše rast pečuraka. Kada se koristi voda (kao što je
napomenuto ranije), možemo zagrejati vazduh za 1 °C i možemo rashladiti vazduh za
1°C. Sve ovo ima uticaja na brzinu rasta pecuraka.
Redovno zalivanje treba početi posle stvaranja ploda veličine zrna graška i završiti ga
najranije 36 sati pre početka branja prvog talasa roda.
Količina vode mora biti raspoređena u 2 do 4 dana, u nekoliko jednakih manjih dnevnih
intervala zalivanja.

5. Branje
Berba predstavlja nekoliko postupaka:
• branje pečuraka
• vađenje svih ostataka plodonosnih tela iz pokrivke
• zalivanje briketa
• čišćenje i pranje gajilišta

napomena
NITI JEDAN OD OVIH POSTUPAKA SE NE SME PRESKOČITI.
Ukoliko su pečurke izrasle u grozdu, čitav grozd se mora pažljivo razrediti.

PRVI TALAS

Pečurke stoje bele na pokrivci i spremne da se uberu. Na žalost, ovo nije uvek slučaj.
Ako su pečurke suviše duboko – postojao je problem u trenutku rashlađivanja kao i par
dana posle toga. Suviše agresivna klima može uticati da se pečurke probijaju u
„zaštićenim“ zonama i dovodi do toga da se micelijum nije dalje oporavljao, što
predstavlja u većini slučajeva nedovoljno aktivan kompost ili je greška proizvođača zbog
navodnjavanja pokrivke u ovom periodu.
Ako se ovo desi, moramo pobrati pečurke i biti mnogo oprezniji sledećeg puta u
periodu kada se vrši rashlađivanje.
Pečurke se beru tako što se laganim uvrtanjem skinu sa briketa, nožem se iseče drška na
1-2 cm od šešira i složi u za to predviđenu ambalažu.
Kada su pečurke pobrane, možemo da primetimo da se temperatura komposta povećava.
Ovo je dobar znak i znači da pečurke rastu.
Kada se period branja rastegne na 4 do 5 dana, trećeg dana moramo ponovo da počnemo
sa kvašenjem da bi se spremili za drugi talas.

PRAVILO

Ako se ubere 1kg pečuraka jednog briketa - ovo se mora nadoknadti sa 1l vode po
briketu, tako da na 2kg pečuraka ide 2l vode.

DRUGI TALAS

Drugi talas se normalno javlja 7 do 9 dana posle početka prvog talasa. Pre berbe drugog
talasa, možemo dodati malu količinu vode. Ovo se normalno koristi da bi se stimulisao
rast. Aktivnost u drugom talasu je daleko manja nego u prvom. Obezbediti stabilnu
konstantnu klimu je TAJNA za dobar drugi talas.
Zalivanje ili podizanje vlage pokrivke poslednjeg dana drugog talasa, sprečava da se
pokrivka previše osuši.
Na presušenoj pokrivci ništa više neće izrasti.

TREĆI TALAS

Treći talas je najmanji (najslabiji) od sva tri. Kompost više nije toliko aktivan i potrebna
mu je konstantna klima.
Ovde nema zalivanja. Voda za rast pečuraka treba da dođe od komposta i pokrivke. Bilo
kakvo jako zalivanje pre trećeg talasa će ubiti preostale iglice micelijuma.
Posle trećeg talasa treba dezinfikovati pokrivku i isprazniti gajilište. Kompost treba
odneti najmanje 4km daleko od gajilišta. Ovo smanjuje rizik od infekcije i pojave bolesti.
Podela berbe (prinosa) na tri talasa je standardna i radi se u „komercijalnim” gajilištima.
„Mali” proizvođači mogu da oberu i četvrti talas (ali je to retko isplativo s obzirom na
utrošak energije i rada).

Dobre berbe želi Vam

„Compost Group” d.o.o.