Azot

Azot se u prirodi nalazi u slobodnom ( elementarnom ) stanju N2 – kao

dvoatomni molekul. Hemijska veza ostvarena u tom molekulu je
trostruka nepolarna kovalnentna veza. Od te veze potiče stabilnost
njegovog molekula, po reaktivnosti sličan je plemenitim gasovima. Zato
je našao primenu u konzerviranju hrane. Tečan azot se upotrebljava za
zamrzavanje hrane i u medicini. Azot gradi 5 oksida :
N2O – azot(I)- oksid
NO – azot(II)- oksid
N2O3 – azot(III)- oksid
NO2 – azot(IV)- oksid
N2O5 – azot(V)- oksid
Nisu svi oksidi azota kiseli, samo su azot(IV)- oksid, azot(III)- oksid i
azot(V)- oksid kiseli oksidi ( anhidridi kiselina) i grade kiseline.
Azot(III)-oksid reagovaće sa vodom i nagraditi azotastu ( nitritnu )
kiselinu.
azotasta/nitritna
N2O3 + H2O  2HNO2 kiselina

Azot(V)-oksid reakgovaće takodje sa vodom i nagraditi

azotnu( nitratnu ) kiselinu.
azotna/nitratna
N2O5 + H2O  2HNO3 kiselina

Azotna kiselina koristi se za proizvodnju boja, eksploziva, veštačkih

đubriva i za oksidaciju metala.
 AMONIJAK
Amonijak se može dobiti direktnom sintezom vodonika sa azotom, pri
čemu moraju biti odredjeni uslovi temperature i pritiska i obavezno je
prisustvo katalizatora. Reakcija će biti povratna sto znaci da se deo
amonijaka razlaze.

3H2 + 3N2  2NH3

Amonijak je gas bez boje i ukusa. Oštrog je mirisa. Nalazi se u

životinjskom izmetu. Potpuno se rastvara u vodi gradeći amonijum –
hidroksid, NH4OH.

NH3 + H2O  NH4OH amonijum – hidroksid

Amonijum- hidroksid će crvenu lakmus-hartiju obojiti u plavu u to je

dokaz da to jedinjenje ima bazna svojstva.
Amonijak se upotrebljava za dobijanje azotne kiseline, veštačkih
đubriva, sredstava za čišćenje, eksploziva, boja..